Pronison® 20mg tableta

Bolesti kod kojih je potrebno sistemsko lečenje glukokortikoidima. U zavisnosti od tipa i težine bolesti ovo uključuje sledeće:

(Sheme doziranja (SD) od „a” do „d” opisane su u odeljku 4.2).

Lek Pronison se primenjuje kod odraslih, dece svih uzrasta i adolescenata.

Supstituciona terapija:

• Adrenokortikalna insuficijencija bilo kojeg porekla (npr. Adisonova bolest, adrenogenitalni sindrom, adrenalektomija, nedostatak adrenokortikotropnog (ACTH) hormona) koja se javlja nakon perioda rasta (lekovi prvog izbora su hidrokortizon i kortizon).
• Stanja stresa nakon dugotrajnog lečenja kortikosteroidima.

Reumatske bolesti:

• Aktivne faze sistemskih vaskulitisa:
• Nodozni poliarteritis (SD:a,b, kod pozitivne serologije na hepatitis B, trajanje terapije ograničeno je na dve nedelje);
• Gigantocelularni arteritis, reumatska polimijalgija (SD:c);
• Temporalni arteritis (SD:a, kod akutnog gubitka vida inicijalno pulsna terapija velikim dozama glukokortikoida intravenski, nakon čega sledi dugotrajno lečenje uz praćenje sedimentacije eritrocita);
• Wegenerova bolest: indukcijska terapija (SD:a-b) u kombinaciji sa metotreksatom (blaži slučajevi kada nisu zahvaćeni bubrezi) ili prema Faucijevom režimu (teški slučajevi kada su zahvaćeni bubrezi i/ili pluća), za održavanje stanja remisije: (SD:d uz postepeno smanjivanje doze) u kombinaciji sa imunosupresivima;
• Churg-Strauss sindrom: početno lečenje (SD:a-b) kod organskih manifestacija i teških slučajeva u kombinaciji sa imunosupresivima, za održavanje stanja remisije (SD:d).
• Aktivne faze sistemskih reumatskih bolesti (SD:a,b):
• sistemski lupus erythematosus;
• polimiozitis/hronični atrofični polihondritis;
• mešovite bolesti vezivnog tkiva.
• Aktivni reumatoidni artritis (SD:a do d) sa teškim progresivnim tokom, npr. destruktivni oblici (SD:a) i/ili ekstraartikularnim manifestacijama (SD:b);
• Ostali zapaljensko reumatski oblici artritisa gde je zbog težine kliničke slike potrebna terapija i koji ne reaguju na nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL):
• spondiloartritis (ankilozirajući spondilitis koji zahvata periferne zglobove (SD:b,c), psorijazni artritis (SD:c,d), enteropatska artropatija sa velikom zapaljenjskom aktivnošću (SD:a);
• reaktivni artritis (SD:c);
• sarkoidni artritis (SD: inicijalno b).
• Karditis kod reumatske groznice, u teškim slučajevima tokom 2 - 3 meseca (SD:a);
• Juvenilni idiopatski artritis sa teškim sistemskim oblikom (Still-ova bolest) ili sa iridociklitisom koji se ne može lečiti lokalno (SD:a).

Bolesti pluća i bronhija:

• Bronhijalna astma (SD:c do a), preporučuje se istovremena primena bronhodilatatora;
• Akutna egzacerbacija HOBP-a (SD:b), preporučena terapija do 10 dana;
• Intersticijske bolesti pluća kao što su akutni alveolitis (SD:b), plućna fibroza (SD:b), bronhiolitis obliterans organizovana pneumonija (BOOP) (SD:b uz postepeno smanjivanje doze), kada je potrebno u kombinaciji sa imunosupresivima, hronična eozinofilna pneumonija (SD:b uz postepeno smanjivanje doze), dugotrajno lečenje hroničnih oblika sarkoidoze II i III stepena (kod dispnee, kašlja i pogoršanja vrednosti parametara plućne funkcije) (SD:b).

Bolesti gornjih disajnih puteva:

• Teški oblici polenoze i alergijskog rinitisa kod kojih se primena inhalacionih glukokortikoida pokazala neefikasnom (SD:c);
• Akutne laringealne i trahealne stenoze: Quincke-ov edem, opstruktivni subglotički laringitis (pseudokrup) (SD:b do a).

Kožne bolesti:

Kožne bolesti koje zbog svoje težine ili zahvaćenosti dubljih slojeva kože ne mogu biti adekvatno lečene kortikosteroidima za spoljašnju primenu, kao što su:

• Alergijske, pseudoalergijske dermatoze i alergijske dermatoze prouzrokovane infekcijom npr. akutna urtikarija, anafilaktoidne reakcije, egzantem prouzrokovan lekovima, multiformni eksudativni eritem, toksična epidermalna nekroliza (Lyell-ova bolest), akutna generalizovana pustuloza, nodozni eritem, akutna febrilna neutrofilna dermatoza (Sweet-ov sindrom), alergijski kontaktni dermatitis (SD:a);
• Ekcem: npr. atopijski dermatitis, kontaktni dermatitis, mikrobni (numularni) dermatitis (SD:b do a);
• Granulomatozne bolesti: sarkoidoza, granulomatozni heilitis (monosimptomatski Melkersson- Roshental-ov sindrom) (SD:b do a);
• Bulozne dermatoze: npr. pemfigus, bulozni pemfigoid, benigni pemfigoid mukoznih membrana, IgA-linearna dermatoza (SD:b do a);
• Vaskulitis: npr. alergijski vaskulitis, nodozni poliarteritis (SD:b do a);
• Autoimunske bolesti: npr. dermatomiozitis, sistemska sklerodermija (faza induracije), hronični diskoidni i subakutni kutani lupus erythematosus (SD:b do a);
• Dermatoze u trudnoći (takođe videti odeljak 4.6): npr. gestacijski pemfigoid, herpetiformni dermatitis (SD:d do a);
• Eritematoskvamozne dermatoze: npr. pustularna psorijaza, pityriasis rubra pilaris, parapsorijaza (SD:c do a);
• Eritrodermija, takođe kod Sézary sindroma (SD:c do a);
• Ostale bolesti: Jarisch-Herxheimer-ova reakcija kod lečenja sifilisa penicilinom, brzorastući kavernozni hemangiom, Behçet-ova bolest, gangrenozna pioderma, eozinofilni fasciitis, lichen ruber exanthematicus; nasledna bulozna epidermoliza (SD:c do a).

Hematološke bolesti/terapija tumora:

• Autoimunska hemolitička anemija (SD:c do a); idiopatska trombocitopenijska purpura (Werlhof-ova bolest) (SD:a), akutna intermitentna trombocitopenija (SD:a);
• Akutna limfoblastična leukemija, Hodgkin-ova bolest, non-Hodgkin limfom, hronična limfatička leukemija, Waldenström-ova bolest, multipli mijelom (SD:e);
• Hiperkalcemija kod primarnih malignih bolesti (SD:c do a);
• Profilaksa i lečenje povraćanja prouzrokovanog citostaticima (SD:b do a), primena u okviru antiemetične sheme;
• Palijativna terapija malignih bolesti (SD:c do a).

Napomena: Prednizon se, za ublažavanje simptoma kao što su gubitak apetita, anoreksija i opšta slabost kod uznapredovalih malignih bolesti, može koristiti tek nakon što su iscrpljene specifične terapijske opcije. Detalji o ovoj temi se mogu pronaći u odgovarajućoj literaturi.

Neurološke bolesti (SD:a):

• Miastenija gravis (lek prvog izbora je azatioprin);
• Hronični Guillain-Barre-ov sindrom;
• Tolosa-Hunt sindrom;
• Polineuropatija i monoklonalna gamopatija;
• Multipla skleroza (za postepeno smanjivanje oralnih doza, nakon velikih doza parenteralno aplikovanih glukokortikoida kod akutne epizode);
• „Jackknife“ konvulzije.

Infektivne bolesti:

• Toksična stanja kod teških zaraznih bolesti (u kombinaciji sa antibioticima/hemioterapeuticima), npr. tuberkolozni meningitis (SD:b), teški oblici tuberkuloze pluća (SD:b).

Bolesti oka (SD: b do a):

• Kod sistemskih bolesti koje zahvataju oko i kod imunoloških procesa u orbiti i oku: optička neuropatija (gigantocelularni arteritis, anteriorna ishemična optička neuropatija (AION), traumatska optička neuropatija) Behçet-ova bolest, sarkoidoza, endokrina orbitopatija, pseudotumor orbite, odbacivanje transplantata i u određenim oblicima uveitisa kao što su Harada sindrom i simpatička oftalmija;
• Sistemska terapija indikovana je samo nakon neuspešne lokalne terapije kod sledećih bolesti: skleritis, episkleritis, keratitis, hronični ciklitis, uveitis, alergijski konjunktivitis, alkalne opekotine, uz antimikrobnu terapiju intersticijskog keratitisa kao autoimunske bolesti ili posledice sifilisa, kod stromalnog herpes simpleks keratitisa samo kod netaknutog epitela rožnjače, uz redovne oftalmološke kontrole.

Bolesti gastrointestinalnog trakta i jetre:

• Ulcerozni kolitis (SD:b do c);
• Crohn-ova bolest (SD:b);
• Autoimunski hepatitis (SD:b);
• Opekotine ezofagusa (SD:a).

Bolesti bubrega i urinarnog sistema:

• Glomerulonefritis sa minimalnim promenama (SD:a);
• Ekstrakapilarni proliferativni glomerulonefritis (rapidno progresivni glomerulonefritis) (SD: pulsna terapija u visokim dozama, obično u kombinaciji sa citostaticima), kod Goodpasture- ovog sindroma redukcija i obustava lečenja, kod svih drugih oblika nastavak dugotrajnog lečenja (SD:d);
• Idiopatska retroperitonealna fibroza (SD:b).

Doziranje

Doziranje zavisi od vrste i težine bolesti, kao i od individualnog odgovora pacijenta. Obično se inicijalno primenjuju relativno velike doze koje su kod teških akutnih oblika značajno veće nego kod hroničnih bolesti. U zavisnosti od kliničkih simptoma i individualne reakcije pacijenta, doza se može smanjiti do najmanje moguće granice održavanja (po pravilu 5 do 15 mg prednizona dnevno) u različitim vremenskim intervalima. Hronične bolesti često zahtevaju dugotrajno lečenje malim dozama.

Ako nije drugačije propisano, primenjuju se sledeće sheme doziranja:

Supstituciona terapija (nakon perioda rasta)

5 - 7,5 mg prednizona dnevno, podeljeno u dve pojedinačne doze (ujutro i u podne, kod adrenogenitalnog sindroma ujutro i uveče). Kod adrenogenitalnog sindroma večernja doza namenjena je smanjivanju noćnog povećanja ACTH i tako sprečavanju razvoja adrenokortikalne hiperplazije. Ako je potrebno, može se dodati mineralokortikoid (fludrokortizon). U stanjima izraženog fizičkog stresa (povreda, hirurški zahvat) interkurentne infekcije itd., može biti potrebno povećanje doze za faktor 2 ili 3, a u ekstremnim slučajevima (npr. porođaj) do faktora 10.

U stanjima stresa nakon dugotrajnog lečenja glukortikoidima: primena većih doza do 50 mg prednizona dnevno. Nakon toga postepeno smanjivanje doze tokom nekoliko dana.

Farmakološko lečenje

Sledeće tabele prikazuju pregled opštih smernica za doziranje u skladu sa relevantnim literaturnim podacima:

Odrasli:

Po pravilu, ukupna dnevna doza se uzima rano ujutro između 6.00 i 8.00 sati (cirkadijalno lečenje). Velike dnevne doze mogu se podeliti u 2 do 4 individualne doze, a srednje dnevne doze u 2 do 3 individualne doze, zavisno od bolesti koja se leči.

Pedijatrijska populacija:

Kod dece (period rasta) lečenje prednizonom treba da bude intermitentno ili alternativno. Odstupanja od ovih doza mogu se dozvoliti u posebnim slučajevima (npr. „Jackknife“ konvulzije).

Smanjenje doze

Kada se postigne željeno kliničko dejstvo i u zavisnosti od primarne bolesti, počinje se sa smanjenjem doze. Ako je dnevna doza podeljena u nekoliko individualnih doza, najpre se smanjuje večernja doza, a zatim, ako je primenljivo, popodnevna doza. U početku, doza se smanjuje u nešto većim koracima, a od vrednosti oko 30 mg dnevno prema niže, u manjim koracima. Klinička situacija određuje da li lečenje treba u potpunosti prekinuti ili je potrebna doza održavanja. Uz pažljivo praćenje toka bolesti, kao orijentacija za smanjivanje doze, može se primeniti sledeća shema:

Velike i maksimalne doze uzimane tokom nekoliko dana mogu se prekinuti bez postepenog smanjivanja doze, u zavisnosti od primarne bolesti i kliničkog odgovora.

Shema doziranja „e” (SD:e)

Lečenje u onkološkim indikacijama u okviru kombinovane terapije treba da se bazira na važećem protokolu. Po pravilu, prednizon se daje jednom dnevno i ne zahteva postepeno smanjivanje doze na kraju lečenja. Relevantna literatura daje sledeće primere doza prednizona koje se primenjuju uz ustanovljene hemioterapijske protokole:

• Non-Hodgkin limfom: CHOP protokol, prednizon 100 mg/m2, dan 1 kroz 5;
• COP protokol, prednizon 100 mg/m2, dan 1 kroz 5;
• Hronična limfocitna leukemija: Knospe protokol, prednizon 75/50/25 mg, dan 1 kroz 3;
• Hodgkin-ova bolest: COPP-ABVD protokol, prednizon 40 mg/m2, dan 1 kroz 14;
• Multipli mijelom: Alexanian protokol, prednizon 2 mg/kg TM, dan 1 kroz 4.

Prilikom određivanja terapije prednizonom potrebno je ispitati mogućnost uvođenja alternativne terapije. U zavisnosti od primarne bolesti koja se leči, čim se postigne zadovoljavajući terapijski efekat, doza se smanjuje na potrebnu dozu održavanja ili ukida, uz, po potrebi, praćenje odgovora adrenalnog sistema.

Kod hipotireoze ili ciroze jetre mogu biti dovoljne male doze, ili može biti potrebno smanjenje doze. Način primene

Oralna upotreba.

Tablete se uzimaju cele sa dovoljnom količinom tečnosti za vreme ili nakon obroka, poželjno za vreme ili nakon doručka.

Na tržištu Republike Srbije dostupne su tablete koje sadrže 20 mg prednizona. Unakrsna podeona linija na tableti omogućava doziranje u skladu sa individualnim potrebama. Ovim doznim oblikom nije moguće postići doze manje od 5 mg.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. U kratkotrajnom lečenju bolesti opasnih po život nema drugih kontraindikacija.

Lečenje prednizonom može povećati rizik od bakterijskih, virusnih, gljivičnih, parazitskih i oportunističkih infekcija, usled imunosupresije. Simptomi ili znaci razvoja infekcija mogu biti prikriveni, čime se otežava dijagnoza. Mogu se reaktivirati latentne infekcije, uključujući tuberkulozu ili hepatitis B.

U sledećim slučajevima lečenje prednizonom može se sprovoditi samo ako je to neophodno i, kada je to potrebno, u kombinaciji sa antiinfektivnom terapijom.

• Akutna virusna infekcija (hepatitis B, herpes zoster, herpes simplex, morbili, varičele, herpetični keratitis);
• HBsAg pozitivan hronični aktivni hepatitis;
• Približno 8 nedelja pre i 2 nedelje nakon profilaktičke vakcinacije;
• Sistemska mikoza i parazitoza (npr. infestacije nematodama);
• Kod sumnje na strongiloidozu ili kod potvrđene strongiloidoze, glukokortikoidi mogu dovesti do aktivacije ili diseminacije;
• Poliomijelitis;
• Limfadenitis nakon BCG vakcinacije;
• Akutne i hronične bakterijske infekcije;
• Tuberkuloza u anamnezi samo uz primenu tuberkulostatika.

Dalje, lečenje prednizonom se može sprovoditi samo ako je to neophodno, uz nadzor lekara i kada je to potrebno, u kombinaciji sa specifičnom terapijom za:

• Peptički ulkus;
• Osteoporozu;
• Hipertenziju koju je teško kontrolisati;
• Šećernu bolest koju je teško kontrolisati;
• Psihijatrijsku bolest (takođe u anamnezi) uključujući suicidalne misli: preporučuje se neurološko i psihijatrijsko praćenje;
• Glaukom zatvorenog i otvorenog ugla: preporučuje se oftalmološko praćenje i lečenje;
• Ulkus ili povredu rožnjače: preporučuje se oftalmološko praćenje i lečenje.

Zbog rizika od intestinalne perforacije prednizon treba primenjivati samo kod bolesti opasnih po život uz pažljivo praćenje kod:

• Teškog ulceroznog kolitisa sa pretećim perforacijama bez peritonealne iritacije;
• Divertikulitisa;
• Enteroanastomoze (neposredno nakon operativnog zahvata).

Kod pacijenata koji primaju velike doze glukokortikoida, znaci peritonealne iritacije nakon gastrointestinalne perforacije mogu biti odsutni.

Istovremena primena fluorohinolona i glukokortikoida povećava rizik od problema sa tetivama, tendinitisa i rupture tetive.

Pacijenti koji boluju od šećerne bolesti, tokom lečenja prednizonom, mogu imati potrebe za većim dozama insulina ili oralnih antidijabetika.

Kod pacijenata čiju hipertenziju je teško kontrolisati, tokom lečenja prednizonom, krvni pritisak se mora redovno pratiti.

Pacijenti sa teškom srčanom insuficijencijom se moraju pažljivo pratiti, zbog rizika od pogoršanja njihovog stanja.

Tokom lečenja miastenije gravis, simptomi se u početku mogu pogoršati, pa je potrebno prilagođavanje doze. Terapiju prednizonom treba započeti dozama koje se postepeno povećavaju, naročito kod teških facio- faringealnih simptoma i smanjenog respiratornog volumena.

Dugotrajna primena malih doza prednizona povećava rizik od infekcija, čak i mikroorganizmima koji po pravilu retko prouzrokuju infekcije (tzv. oportunističke infekcije).

Vakcinacija neživim vakcinama je po pravilu moguća. Međutim, potrebno je uzeti u obzir da veće doze kortikosteroida mogu narušiti imunsku reakciju, pa tako i uspešnost vakcinisanja.

Kod dugotrajnog lečenja prednizonom, potrebna je redovna kontrola lekara (uključujući oftalmološku kontrolu, svaka tri meseca); pacijentima koji primaju relativno velike doze, potrebno je obezbediti dovoljnu nadoknadu kalijuma i restrikciju natrijuma, a takođe treba pratiti koncentracije kalijuma u serumu.

Ukoliko je tokom terapije prednizonom pacijent izložen fizičkom stresu više nego uobičajeno (npr. bolesti praćene povišenom telesnom temperaturom, povrede, operacije, porođaj), privremeno može biti neophodno povećanje dnevne doze prednizona.

Mogu se javiti teške anafilaktičke reakcije.

Takođe se može očekivati negativno dejstvo na metabolizam kalcijuma, čija težina zavisi od trajanja lečenja i primenjene doze. Stoga se preporučuje profilaksa osteoporoze. To naročito važi kada su prisutni faktori rizika kao što su genetska predispozicija, starija životna dob, postmenopauza, smanjenje/nedostatak proteina i kalcijuma u ishrani, prekomerno pušenje i nedostatak fizičke aktivnosti. Stoga, profilaksa podrazumeva primenu dovoljnih količina kalcijuma i vitamina D, kao i fizičku aktivnost. Kada je osteoporoza već prisutna, mora se započeti sa dodatnim lečenjem.

Kod prekidanja dugotrajnog lečenja ili obustave terapije treba uzeti u obzir sledeće rizike:

Pogoršanje ili ponovna pojava primarne bolesti, akutna adrenokortikalna insuficijencija (naročito u situacijama stresa, npr. tokom infekcija, nakon povreda, povećanog fizičkog napora), sindrom obustave kortizona.

Ako se za vreme primene glukokortikoida pacijenti razbole od određenih virusnih bolesti (varičele, morbili), mogu nastati teške komplikacije. Posebno su rizična deca sa smanjenom otpornošću (imunosupresija) i osobe koje nisu imale varičele ili morbile. Ukoliko ove osobe tokom lečenja dođu u kontakt sa osobama koje boluju od varičela ili morbila, treba započeti preventivno lečenje.

Poremećaj vida

Prilikom sistemske i topikalne primene kortikosteroida je moguća pojava poremećaja vida. Ukoliko pacijent ima simptome poput zamućenog vida ili druge poremećaje vida, razmotriti upućivanje pacijenta oftalmologu radi procene mogućih uzroka, koji mogu uključivati kataraktu, glaukom ili retke bolesti poput centralne serozne horioretinopatije (CSCR) koja je uočena pri sistemskoj i topikalnoj primeni kortikosteroida.

Sklerodermna bubrežna kriza

Usled zabeležene povećane incidence sklerodermne bubrežne krize (sa mogućim smrtnim ishodom) sa hipertenzijom i smanjenim izlučivanjem urina, kod pacijenata sa sistemskom sklerozom je potreban oprez prilikom primene dnevne doze od 15 mg prednizona ili više. Stoga je potrebno redovno kontrolisati krvni pritisak i bubrežnu funkciju (serumski kreatin). U slučaju sumnje na bubrežnu krizu, pažljivo pratiti krvni pritisak.

Feohromocitomna kriza

Nakon primene kortikosteroida je zabeležena feohromocitomna kriza, koja može biti fatalna. Pacijentima sa suspektnim ili dokazanim feohromocitomom kortikosteroidi se mogu dati tek nakon odgovarajuće procene koristi i rizika.

Pedijatrijska populacija

Budući da prednizon ispoljava efekat inhibicije rasta, deca se mogu lečiti samo kod vitalnih indikacija, a kod dugotrajne terapije, njihov rast je potrebno redovno pratiti. Lečenje prednizonom treba da bude privremeno ili, u slučaju dugotrajne terapije, alternativno.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata je potrebna pažljiva procena koristi prema riziku, s obzirom na neželjena dejstva kao što je osteoporoza.

Primena prednizona može dati pozitivan rezultat kod doping testa.

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ispitivanja interakcija su sprovedena samo kod odraslih. Druge interakcije navedene su na osnovu podataka iz kliničke prakse.

• Kardiotonični glikozidi: pojačano glikozidno dejstvo kao posledica gubitka kalijuma.
• Diuretici/laksativi: povećanje gubitka kalijuma.
• Antidijabetici: smanjeno dejstvo na sniženje šećera u krvi.
• Derivati kumarina (antikoagulansi): antikoagulantno dejstvo može biti oslabljeno ili pojačano. Kod istovremene primene potrebno je prilagoditi dozu antikoagulanta.
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, salicilati i indometacin: povećan rizik od gastrointestinalnih ulceracija i krvarenja.
• Nedepolarizujući mišićni relaksansi: opuštanje mišića se može produžiti.
• Atropin, drugi antiholinergici: kod istovremene primene moguće je dodatno povećanje očnog pritiska.
• Prazikvantel: moguće smanjenje koncentracije prazikvantela u krvi indukovano kortikosteroidima.
• Hlorohin, hidroksihlorohin, meflohin: povećan rizik od miopatije i kardiomiopatije.
• Somatropin: efekat somatropina se smanjuje.
• Protirelin: primena protirelina može smanjiti porast TSH.
• Estrogeni (npr. supresori ovulacije): mogu produžiti poluvreme eliminacije glukokortikoida. Iz tog razloga, klinički efekat glukokortikoida može biti pojačan.
• Antacidi: kod istovremene primene magnezijum- ili aluminijum-hidroksida, moguća je smanjena resorpcija prednizona. Razmak između primene ova dva leka i leka Pronison treba da bude najmanje 2 sata.
• Induktori CYP3A4 poput rifampicina, fenitoina, barbiturata, karbamazepina i primidona: dejstvo kortikosteroida može biti smanjeno.
• Efedrin: metabolizam glukokortikoida može biti ubrzan, što može smanjiti efikasnost glukokortikoida.
• Inhibitori CYP3A4 (npr. ketokonazol, itrakonazol) mogu pojačati dejstvo kortikosteroida.
• Imunosupresivi: povećana osetljivost na infekcije i potencijalna aktivacija ili manifestacija latentnih infekcija.
• Ciklosporin: povećanje koncentracije ciklosporina u krvi. Povećan rizik od cerebralnih konvulzija.
• ACE inhibitori: povećan rizik od promene krvne slike.
• Fluorohinoloni mogu povećati rizik od problema sa tetivama.

Očekuje se da će istovremena primena CYP3A inhibitora, uključujući lekove koji sadrže kobicistat, povećati rizik od sistemskih neželjenih dejstava. Kombinaciju treba izbegavati, osim kada korist prevazilazi povećani rizik od sistemskih neželjenih dejstava kortikosteroida, a u tom slučaju je pacijente potrebno pratiti radi otkrivanja sistemskih neželjenih dejstava kortikosteroida.

Uticaj na testove:

Mogu biti potisnute reakcije na koži pri alergijskim testovima.

Trudnoća

Lečenje prednizonom tokom trudnoće se može započeti samo nakon pažljive procene koristi prema riziku. Kod dugotrajnog lečenja glukokortikoidima tokom trudnoće, ne mogu se isključiti poremećaji fetalnog rasta. U studiji na životinjama, prednizon je prouzrokovao razvoj rascepa nepca (videti odeljak 5.3). Ispituje se postojanje povećanog rizika od razvoja rascepa nepca kod humanog fetusa u slučaju primene glukokortikoida tokom prvog trimestra. U slučaju primene pri kraju trudnoće postoji rizik od atrofije kore nadbubrežne žlezde fetusa, pa u neonatalnom periodu može biti potrebna supstituciona terapija, uz postepeno smanjivanje doze.

Dojenje

Glukokortikoidi se izlučuju u malim količinama (do 0,23% individualne doze) u majčino mleko. Kod doza do 10 mg/dan, količina prenešena putem mleka je ispod granica detekcije. Do danas nije poznato da li bi ovo prouzrokovalo bilo kakvo oštećenje kod deteta.

Međutim, prednizon se može propisati tokom dojenja samo ako je strogo indikovano. Budući da se kod većih doza povećava udeo mleko/koncentracija u plazmi (25% serumske koncentracije u mleku kod 80 mg prednizona na dan) u ovim slučajevima savetuje se prestanak dojenja.

Do danas nema podataka da prednizon smanjuje sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Hormonska supstituciona terapija:

Kod pridržavanja primene preporučenih doza rizik od neželjenih dejstava je nizak.

Farmakološko lečenje:

Mogu se javiti sledeća neželjena dejstva koja strogo zavise od doze i trajanja terapije. Zbog toga se ne može utvrditi njihova učestalost.

Infekcije i infestacije

Prikrivanje znakova infekcije, manifestacija, egzacerbacija ili reaktivacija virusnih, gljivičnih, bakterijskih, parazitskih kao i oportunističkih infekcija, aktiviranje strongiloidoze (videti odeljak 4.4).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Umerena leukocitoza, limfopenija, eozinopenija, policitemija.

Poremećaji imunskog sistema

Reakcije preosetljivosti, egzantem prouzrokovan lekovima, alergijske reakcije, teške anafilaktičke reakcije kao što su aritmija, bronhospazam, hipotenzija ili hipertenzija, cirkulatorni kolaps, srčani zastoj, oslabljen imunski sistem.

Endokrini poremećaji

Adrenalna supresija i indukcija Cushing-ovog sindroma (tipični simptomi: okruglo lice poput meseca (facies lunata), pletora, gojaznost u predelu trupa).

Poremećaji metabolizma i ishrane

Retencija natrijuma sa pojavom edema, povećano izlučivanje kalijuma (oprez: moguća pojava aritmija), povećanje telesne mase, smanjena tolerancija glukoze, šećerna bolest, hiperholesterolemija i hipertrigliceridemija. Pojačan apetit.

Psihijatrijski poremećaji

Depresija, razdražljivost, euforija, povećana motivacija, psihoza, manija, halucinacije, emotivna nestabilnost, anksioznost, poremećaji spavanja, suicidalne misli.

Poremećaji nervnog sistema

Pseudotumor cerebri, pojava latentne epilepsije, povećana tendencija za razvoj napada kod pacijenata sa manifestnom epilepsijom.

Poremećaji oka

Katarakta, naročito sa zamućenjem na zadnjoj kapsuli, glaukom, pojava simptoma ulkusa rožnjače, napredovanje virusnih, gljivičnih i bakterijskih infekcija oka, zamućen vid (videti odeljak 4.4).

Kardiološki poremećaji Bradikardija*.

* Nakon visokih doza.

Vaskularni poremećaji

Hipertenzija, povećan rizik od tromboze i arterioskleroze, vaskulitis (takođe u obliku simptoma apstinencije nakon dugotrajnog lečenja), povećana fragilnost kapilara.

Gastrointestinalni poremećaji

Peptički ulkus, gastrointestinalno krvarenje, pankreatitis.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Strije po koži (striae rubrae), atrofija kože, teleangiektazije, petehije, ekhimoze, hipertrihoza, steroidne akne, perioralni dermatitis, promene u pigmentaciji kože.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Atrofija ili slabost mišića, miopatija, osteoporoza (zavisna od doze, takođe se može pojaviti kod kratkotrajne primene), aseptična nekroza kostiju. Problemi sa tetivama, tendinitis, u individualnim slučajevima ruptura tetive i epiduralna lipomatoza. Inhibicija rasta kod dece.

Sklerodermna bubrežna kriza

Pojava sklerodermne bubrežne krize se razlikuje među različitim subpopulacijama. Najveći rizik je prijavljen kod pacijenata sa difuznom sistemskom sklerozom. Najmanji rizik je prijavljen kod pacijenata sa ograničenom sistemskom sklerozom (2%) i juvenilnom sistemskom sklerozom (1%).

Napomena: Suviše brzo smanjivanje doze nakon dugotrajnog lečenja može dovesti do tegoba kao što su bolovi u mišićima i zglobovima.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Abnormalno lučenje polnih hormona (što ima za posledicu amenoreju, hirzutizam, impotenciju).

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Usporeno zarastanje rana.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka.Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Akutna intoksikacija prednizonom nije poznata. U slučaju predoziranja očekuje se povećan broj neželjenih dejstava (videti odeljak 4.8), naročito endokrinog sistema, metabolizma i ravnoteže elektrolita.

Farmakoterapijska grupa: Kortikosteroidi za sistemsku primenu, monokomponentni;

glukokortikoidi

ATC šifra: H02AB07

Prednizon je nefluorisani glukokortikoid za sistemsko lečenje.

U zavisnosti od doze, ispoljava dejstvo na metabolizam gotovo svih tkiva i organa.

U fiziološkom smislu ovo dejstvo je od vitalnog značaja za održavanje i homeostazu organizma u mirovanju i pri fizičkoj aktivnosti, kao i za regulisanje aktivnosti imunskog sistema.

Kod slabljenja funkcije ili insuficijencije kore nadbubrežne žlezde, prednizon može zameniti endogeni hidrokortizon. Kod metaboličke ravnoteže deluje na metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti. Dejstvo 5 mg prednizona je ekvivalentno dejstvu 20 mg hidrokortizona.

Budući da je mineralokortikotropni efekat prednizona zanemarljiv, pri supstitucionoj terapiji kod slabljenja funkcije kore nadbubrežne žlezde potrebno je dodatno primenjivati i mineralokortikoide.

Kod adrenogenitalnog sindroma, prednizon zamenjuje kortizol koji nedostaje usled enzimskog defekta i inhibira povećanu produkciju kortikotropina u hipofizi, kao i povećanu produkciju androgena u kori nadbubrežne žlezde. Ako enzimski defekt zahvata sintezu mineralokortikoida, oni se moraju dodatno nadoknaditi.

Doze prednizona veće od onih potrebnih za supstituciju, imaju brzo antiinflamatorno (antieksudativno i antiproliferativno), kao i odloženo imunosupresivno dejstvo. Prednizon inhibira hemotaksu i aktivnost ćelija imunskog sistema, kao i oslobađanje i dejstvo medijatora zapaljenja i imunskih reakcija, npr. lizozomne enzime, prostaglandine i leukotriene. Kod bronhijalne opstrukcije efekat bronhodilatatora beta agonista se potencira (permisivno dejstvo). Dugotrajno lečenje visokim dozama dovodi do involucije imunskog sistema i kore nadbubrežne žlezde.

Mineralokortikoidno dejstvo hidrokortizona, a koje se može uočiti kod prednizona, može zahtevati praćenje serumskih elektrolita.

Dejstvo prednizona kod opstrukcije disajnih puteva se zasniva na inhibiciji zapaljenskog procesa, supresiji ili prevenciji edema sluznice, inhibiciji bronhijalne opstrukcije, inhibiciji ili smanjenju produkcije sluzi kao i smanjenju viskoznosti sluzi. Ova dejstva se javljaju kao posledica sledećih mehanizama: stabilizacija membrane, normalizacija odgovora glatkih mišića bronhija na beta 2-simpatomimetike, što je bilo smanjeno pri dugotrajnoj primeni, slabljenje reakcije tipa I od druge nedelje lečenja.

Nakon oralne primene prednizon se brzo i skoro u potpunosti resorbuje, a maksimalna koncentracija u serumu se postiže za 1 do 2 sata. Pri prvom prolasku kroz jetru 80 - 100% prednizona metaboliše se do prednizolona. Reverzibilno se vezuje za transkortin i albumin plazme.

Prednizolon se predominantno metaboliše u jetri, glukuronidacijom (oko 70%) i sulfatacijom (oko 30%). Postoji i parcijalna konverzija do 11 beta, 17 beta-dihidroksiandroste-1,4-dien-3-ona i 1,4-pregnadien-20-ola. Metaboliti su hormonski inaktivni i pretežno se eliminišu bubrezima. Prednizon/prednizolon se u urinu minimalno mogu naći u neizmenjenom obliku. Poluvreme eliminacije iz plazme je oko 3 sata, a produženo je kod teških poremećaja funkcije jetre. Trajanje dejstva prednizona je duže nego što je njegovo zadržavanje u serumu; kod srednjih doza iznosi 18 do 36 sati.

Bioraspoloživost

Relativna bioraspoloživost/bioraspoloživost 5 mg naspram 20 mg

Randomizovana, dvostruka cross-over studija relativne bioraspoloživosti/bioekvivalencije iz 1993. godine, sprovedena na 12 muškaraca je poredila jednu tabletu prednizona od 20 mg (test) sa 4 tablete prednizona od 5 mg (referentna doza). Tablete su primenjivane ujutru nakon standardnog doručka.

Dobijeni su sledeći rezultati:

*navedene vrednosti predstavljaju srednju vrednost i standardnu devijaciju

Na osnovu individualnog poređenja AUC-a, relativna bioraspoloživost prednizona je u proseku 102%, a prednizolona 101%.

Iz CV-ANOVA-e za procenu intraindividualne varijabilnosti prednizona i prednizolona proističe 32,70%, odnosno 19,96% za AUC, a 25,06%, odnosno 20,91% za Cmax.

Tok prosečne koncentracije prednizona i prednizolona nakon primene 1 tablete prednizona 20 mg i 4 tablete prednizona 5 mg:

Relativna bioraspoloživost/bioraspoloživost 1 mg naspram 5 mg

Dodatna studija istog dizajna, takođe sprovedena 1993, poredila je 5 tableta prednizona od 1 mg (test) sa jednom tabletom prednizona od 5 mg (referentna doza).

Dobijeni su sledeći rezultati:

*0-t, kao ostali integral < 20%

(navedene vrednosti predstavljaju srednju vrednost i standardnu devijaciju)

Na osnovu individualnog poređenja AUC-a, relativna bioraspoloživost prednizona je u proseku 97%, a prednizolona 95%.

Iz CV-ANOVA-e za procenu intraindividualne varijabilnosti prednizona i prednizolona proističe 11,58%, odnosno 4,51% za AUC, a 10,34%, odnosno 12,22% za Cmax.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljene doze, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproroduktivne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Akutna toksičnost

U studijama koje su ispitivale akutnu toksičnost prednizolona i prednizona kod pacova, utvrđeno je da je

LD

50

TM.

(koja je podrazumevala smrt unutar 7 dana), nakon jednostruke primene, bila 240 mg prednizolona/kg

Subhronična/hronična toksičnost

Nakon dnevne intraperitonealne primene od 33 mg/kg TM predniz(ol)ona tokom 7 do 14 dana, kod pacova, optičkim i elektronskim mikroskopom mogu se uočiti promene na Langerhansovim ostrvcima. Eksperimentalno je indukovano oštećenje jetre kod kunića, primenom 2 - 3 mg/kg TM dnevno tokom 2 do 4 nedelje. Histološki efekti u vidu mišićne nekroze primećeni su nakon nekoliko nedelja primene doze od 0,5 do 5 mg/kg TM kod zamorčića i 4 mg/kg TM kod pasa.

Karcinogenost i mutagenost

Podaci iz postojećih studija za glukokortikoide ne ukazuju na bilo kakva relevantna genotoksična svojstva.

Oštećenje plodnosti

Kod miševa, zamoraca i kunića, prednizolon prouzrokuje rascep nepca. Kod pacova, nakon parenteralne primene, primećene su blage anomalije lobanje, čeljusti i jezika. Zabeleženi su i poremećaji intrauterinog rasta (takođe videti odeljak 4.6).

Kada se primenjuje u visokoj dozi tokom dužeg perioda (30 mg dnevno najmanje 4 nedelje), prednizolon prouzrokuje oštećenje spermatogeneze sa trajanjem od nekoliko meseci nakon prestanka uzimanja leka.

Laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; povidon;

celuloza, mikrokristalna; magnezijum-stearat.

Nije primenljivo.

5 godina.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje leka jeblister Alu/PVC-PVC sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Pronison sadrži aktivnu supstancu prednizon koja pripada grupi kortikosteroida za sistemsku primenu - glukokortikoidi.

Lek Pronison se primenjuje kod bolesti kod kojih je potrebno sistemsko lečenje glukokortikoidima.

Lek Pronison se koristi za nadoknadu hormona kod nedovoljnog lučenja glukokortikoida iz kore nadbubrežne žlezde, kao i u lečenju nekih nezaraznih i zaraznih zapaljenskih i reumatskih bolesti (reumatoidni artritis i sl.), kod određenih autoimunskih bolesti (sistemski eritemski lupus i sl.), bolesti pluća i bronhija (npr. bronhijalna astma), sistemskih bolesti koje zahvataju oko, nekih zapaljenskih bolesti bubrega (glomerulonefritis), bolesti digestivnog sistema i jetre (Crohn-ova bolest), alergijskih bolesti respiratornog sistema i kože, različitih neuroloških bolesti, kao i za lečenje nekih malignih bolesti.

• ukoliko ste alergični na prednizon ili bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Pronison.

Odmah se obratite lekaru ako dobijete bilo koje nove simptome, jer primena ovog leka povećava rizik od različitih infekcija.

Recite svom lekaru ako imate neko od sledećih stanja (lekar Vas može pažljivije kontrolisati, promeniti dozu ili Vam dati neki drugi lek):

• hepatitis B, herpes zoster, herpes simplex, morbili (male boginje), varičele (ovčije boginje); ako mislite da ste bili u kontaktu sa osobom koja boluje od neke od navedenih virusnih infekcija, a Vi ih niste preležali ili niste sigurni da li ste ih preležali;
• zapaljenske bolesti jetre (HBsAg pozitivni hronični aktivni hepatitis);
• približno 8 nedelja pre i 2 nedelje nakon vakcinacije;
• bolesti unutrašnjih organa izazvane gljivicama (sistemske mikoze);
• infestacija crevnim glistama ili amebne infekcije;
• dečja paraliza;
• bolesti limfnih čvorova nakon vakcinisanja protiv tuberkuloze;
• akutne i hronične bakterijske infekcije;
• tuberkuloza, aktivna ili u istoriji bolesti;
• peptički ulkus (čir na zidu želuca, dvanaestopalačnog creva ili jednjaka);
• osteoporoza (bolest koštanog tkiva);
• visok krvni pritisak koji je teško kontrolisati;
• šećerna bolest koju je teško kontrolisati;
• psihijatrijska bolest, trenutna ili u istoriji bolesti;
• povišen očni pritisak (glaukom zatvorenog i otvorenog ugla);
• ulkus ili povreda rožnjače;
• teški ulcerozni kolitis (zapaljenjska bolest creva) sa pretećim perforacijama;
• divertikulitis (zapaljenje dela creva);
• operacije na crevima (enteroanastomoze);
• problemi sa srcem (srčana slabost, usporen rad srca);
• povećan fizički stres (npr. povrede, operacije, druge bolesti praćene groznicom);
• sklerodermija (sistemska skleroza, autoimunski poremećaj) jer dnevne doze od 15 mg ili više mogu povećati rizik od ozbiljne komplikacije koja se naziva sklerodermijska renalna kriza. Znakovi

sklerodermijske renalne krize uključuju povišen krvni pritisak i smanjeno stvaranje urina. Lekar Vam može savetovati redovnu kontrolu krvnog pritiska i urina.

Primena ovog leka može izazvati feohromocitomsku krizu, stanje koje može biti opasno po život. Feohromocitom je hormon-zavisni tumor nadbubrežne žlezde. Mogući simptomi krize su glavobolja, znojenje, ubrzani rad srca (lupanje srca) i povišen krvni pritisak (hipertenzija). Odmah se javite lekaru ako primetite neki od ovih simptoma.

Obratite se lekaru pre primene leka Pronison ako znate ili mislite da imate feohromocitom (tumor nadbubrežne žlezde).

Javite se lekaru ako se jave zamućen vid ili drugi poremećaji vida.

Ako uzimate ovaj lek duže od tri meseca, lekar će Vas uputiti na redovne oftalmološke preglede, analize krvi i merenje krvnog pritiska.

Deca

Zbog rizika od zaostajanja u rastu, ovaj lek se kod dece može primenjivati samo ako za to postoje opravdani razlozi, i to uz redovno praćenje njihovog rasta i visine.

Starije osobe

Lekar Vas može češće kontrolisati, da vidi kako podnosite lek.

Drugi lekovi i Pronison

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Dejstvo drugih lekova na lek Pronison:

• Lekovi koji ubrzavaju metabolizam u jetri, kao što su neki hipnotici (barbiturati), antikonvulzivni lekovi (fenitoin, karbamazepin i primidon), kao i neki lekovi protiv tuberkuloze (rifampicin) mogu smanjiti dejstvo kortikosteroida;
• Lekovi koji usporavaju metabolizam u jetri, kao što su neki lekovi za suzbijanje gljivičnih infekcija (npr. ketokonazol, itrakonazol) mogu pojačati dejstvo kortikosteroida;
• Efedrin (može da se nalazi u lekovima za suzbijanje niskog pritiska, hroničnog bronhitisa, epizoda astme ili lekovima za ublažavanje simptoma obične prehlade) ubrzava metabolizam leka Pronison i time smanjuje njegovu efikasnost;
• Estrogeni (npr. kontraceptivi) mogu pojačati dejstvo leka Pronison;
• Antacidi (lekovi za suzbijanje želudačne kiseline): kod istovremene primene magnezijum-hidroksida ili aluminijum-hidroksida, moguća je smanjena resorpcija prednizona. Razmak između primene ova dva leka i leka Pronison treba da bude najmanje 2 sata.
• Neki lekovi mogu pojačati dejstvo leka Pronison i ako uzimate takve lekove (uključujući neke lekove za HIV: ritonavir, kobicistat), lekar će Vas možda pažljivije pratiti.

Dejstvo leka Pronison na druge lekove:

• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. ibuprofen): povećan rizik od krvarenja u digestivnom sistemu;
• Antidijabetici (lekovi za snižavanje šećera u krvi): smanjen efekat snižavanja šećera u krvi;
• Oralni antikoagulansi (lekovi koji sprečavaju koagulaciju krvi, npr. derivati kumarina): antikoagulantno dejstvo može biti oslabljeno ili pojačano.
• Atropin i drugi antiholinergici: lek Pronison može da pojača dejstvo ovih lekova i dodatno povisi očni pritisak;
• Srčani glikozidi (lekovi koji pojačavaju snagu kontrakcije srčanog mišića): pojačano glikozidno dejstvo kao posledica gubitka kalijuma;
• Diuretici/laksativi: povećanje gubitka kalijuma;
• Prazikvantel (lek za uklanjanje parazita): lek Pronison može smanjiti koncentraciju prazikvantela u krvi;
• ACE inhibitori (lekovi za snižavanje krvnog pritiska): povećan rizik od promena u krvnoj slici;
• Hlorohin, hidroksihlorohin, meflohin (lekovi za lečenje malarije i reumatskih bolesti): povećan rizik od miopatije i kardiomiopatije (bolesti mišića i srčanog mišića);
• Imunosupresivi (lekovi za suzbijanje imunskog odgovora): povećana osetljivost na infekcije i manifestacija postojećih, ali još neutvrđenih infekcija;
• Ciklosporin (lek za suzbijanje imunskog odgovora): povećanje koncentracije ciklosporina u krvi i posledično povećan rizik od moždanog udara;
• Nedepolarizujući mišićni relaksansi (lekovi koji se daju za opuštanje mišića tokom operacija): opuštanje mišića može biti produženo;
• Somatropin: dejstvo somatropina se smanjuje prilikom dugotrajne terapije lekom Pronison;
• Protirelin (hormon koji stimuliše rad štitaste žlezde): smanjeni porast TSH;
• Fluorohinoloni (antibiotici) mogu povećati rizik od problema sa tetivama.

Pri alergijskim testovima, reakcije na koži mogu biti potisnute.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se svom lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Dugogodišnja primena glukokortikoida kod ljudi do sada nije pokazala bilo kakvo povećanje rizika od fetalnih malformacija. Međutim, opasnost od poremećaja rasta ploda prouzrokovanih dugotrajnim lečenjem glukokortikoidima se ne može isključiti. U slučaju primene pri kraju trudnoće, postoji rizik od atrofije kore nadbubrežne žlezde fetusa.

Prednizon prelazi u majčino mleko. Iako do danas nisu zabeležena štetna dejstva na odojče, lek se tokom dojenja može primeniti samo ako postoje opravdani razlozi. Tokom terapije velikim dozama leka, savetuje se prestanak dojenja.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Pronison ne utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Pronison sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Ako Vas prime u bolnicu iz bilo kog razloga, recite lekaru ili medicinskoj sestri da uzimate lek Pronison.

Lekar Vam može propisati veću dozu na početku lečenja, kako bi uspostavio kontrolu Vašeg stanja, a kasnije, zavisno od toka bolesti i reakcije Vašeg organizma, doza se može smanjiti do najmanje moguće doze održavanja.

Lekar će Vam propisati najmanju moguću dozu. Hronične bolesti često zahtevaju dugotrajno lečenje malim dozama.

Način primene

Tablete treba uzeti sa dovoljnom količinom tečnosti za vreme ili nakon obroka, poželjno za vreme ili nakon doručka.

Tableta se može podeliti na jednake doze. Po pravilu, dnevnu dozu treba uzeti ujutru, između 6 i 8 sati.

Lekar Vam može reći da uzimate svoju dozu odjednom, podelite je tokom dana ili je uzmete svaki drugi dan ujutru.

Na tržištu Republike Srbije dostupne su tablete koje sadrže 20 mg prednizona. Unakrsna podeona linija na tableti omogućava doziranje u skladu sa individualnim potrebama. Ovim doznim oblikom nije moguće postići doze manje od 5 mg.

Primena kod dece i adolescenata

Kortikosteroidi mogu uticati na rast dece, pa će lekar propisati najmanju efektivnu dozu za decu.

Trajanje lečenja

Trajanje lečenja zavisi od toka bolesti. Lekar će odlučiti kada ćete prekinuti lečenje.

Ako ste uzeli više leka Pronison nego što treba

Ako slučajno uzmete više leka nego što treba, odmah se obratite svom lekaru.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Pronison

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu leka.

Ako ste zaboravili da uzmete jednu dozu, uzmite je tokom istog dana i sledećeg dana nastavite sa propisanom uobičajenom dozom. Ako ste zaboravili da uzmete nekoliko doza, bolest se može vratiti ili pogoršati. U tom slučaju obratite se svom lekaru, koji će proveriti i, ako je potrebno, prilagoditi šemu doziranja.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Pronison

Ne smete prekidati terapiju bez saveta lekara. Ne smete naglo prekinuti lečenje. Prekid lečenja ovim lekom mora biti postepen, kako bi se izbegli simptomi obustave. Ako je to neophodno, npr. zbog neželjenih dejstava ili ukoliko se osećate bolje, u pitanje dovodite ne samo uspeh lečenja, nego dovodite u opasnost i svoje zdravstveno stanje. Nikada ne smete prestati da uzimate tablete prema sopstvenoj odluci, naročito nakon dugotrajnog lečenja. Uvek zatražite savet od svog lekara.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako imate neki od sledećih simptoma, odmah potražite pomoć lekara. U određenim stanjima ne sme se naglo prekinuti primena ovog leka. Lekar će odlučiti da li treba da nastavite sa uzimanjem leka.

• reakcije preosetljivosti, alergijske reakcije i teške anafilaktičke reakcije koje se mogu manifestovati sledećim simptomima:
• poremećaji srčanog ritma (aritmije);
• osip;
• otežano disanje i suženje disajnih puteva (bronhospazam);
• snižen ili povišen krvni pritisak;
• osećaj lupanja srca, nedostatak vazduha, zamor, kašalj, promena boje kože, mučnina, oticanje nogu, promene u količini izlučene mokraće (simptomi koji prethode cirkulatornom kolapsu/srčanom zastoju);
• ovaj lek može smanjiti otpornost na različite infekcije i prikriti simptome infekcije, tako da se ne mogu otkriti u ranoj fazi (simptomi mogu uključivati povišenu temperaturu i osećaj slabosti). Može se ponovno aktivirati ranije preležana bolest (strongiloidoza, tuberkuloza);
• simptomi koji ukazuju na povišen intrakranijalni pritisak (edem mozga): glavobolja, poremećaj vida, mučnina;
• simptomi koji ukazuju na gastrointestinalno krvarenje i zapaljenje pankreasa (pankreatitis): bol u stomaku (naročito ako se širi u leđa), krv u povraćenom sadržaju ili u stolici, stolica crne boje ili poput katrana.

Mogu se javiti sledeća neželjena dejstva, koja strogo zavise od doze i trajanja terapije. Zbog toga se ne može utvrditi njihova učestalost. Odmah obavestite svog lekara ako primetite neke od sledećih simptoma:

• Poremećaji krvi i limfnog sistema: promene u krvnoj slici (povećanje broja belih krvnih zrnaca ili svih krvnih zrnaca, smanjenje broja belih krvnih zrnaca).
• Endokrini poremećaji: oštećenje ili atrofija kore nadbubrežne žlezde, indukcija Cushing-ovog sindroma (tipični simptomi: okruglo lice poput meseca (facies lunata), pletora, gojaznost u predelu trupa).
• Poremećaji metabolizma i ishrane: zadržavanje natrijuma sa pojavom oticanja delova tela, povećano izlučivanje kalijuma (moguća pojava poremećaja srčanog ritma), pojačani apetit, porast telesne mase, smanjena tolerancija glukoze, šećerna bolest, povećana vrednost lipida u krvi (holesterola i triglicerida).
• Psihijatrijski poremećaji: depresija, razdražljivost, euforija, povećana motivacija, psihoza, manija, halucinacije, emotivna nestabilnost, teskoba, poremećaji spavanja, suicidalne misli.
• Poremećaji nervnog sistema: pojava latentne epilepsije, povećana tendencija za razvoj napada kod pacijenata sa manifestnom epilepsijom.
• Poremećaji oka: katarakta, naročito sa zamućenjem na zadnjoj kapsuli, glaukom (povišen očni pritisak), izbijanje simptoma ulkusa rožnjače, napredovanje virusnih, gljivičnih i bakterijskih infekcija oka.
• Kardiološki poremećaji: usporen rad srca.
• Vaskularni poremećaji: povišen krvni pritisak, povećan rizik od tromboze i arterioskleroze, vaskulitis (takođe u obliku simptoma apstinencije nakon dugotrajnog lečenja), povećana fragilnost (osetljivost) kapilara.
• Gastrointestinalni poremećaji: peptički ulkus (ulkusna bolest).
• Poremećaji kože i potkožnog tkiva: strije po koži (striae rubrae), atrofija kože, proširenje malih krvnih sudova, tačkasta i manja ograničena potkožna krvarenja, pojačana dlakavost, steroidne akne, zapaljenske promene na koži, posebno oko usta, nosa i očiju (perioralni dermatitis), promene u boji kože.
• Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva: atrofija ili slabost mišića, miopatija, osteoporoza (smanjena gustina kostiju, krhke kosti), bolovi u zglobovima (aseptična nekroza kostiju), problemi sa tetivama, zapaljenje tetiva, u individualnim slučajevima ruptura (pucanje) tetive i stvaranje naslaga masnog tkiva u kičmi (epiduralna lipomatoza), smanjen rast kod dece.
• Sklerodermijska renalna kriza kod pacijenata koji već boluju od sklerodermije (autoimuni poremećaj). Znakovi sklerodermijske renalne krize uključuju povišeni krvni pritisak i smanjeno stvaranje urina.
• Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki: poremećeno lučenje polnih hormona (što ima za posledicu amenoreju (izostanak menstruacije), pojačanu maljavost, impotenciju).
• Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene: usporeno zarastanje rana.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Pronison posle isteka roka upotrebe naznačenog na blisteru i spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je prednizon. Jedna tableta sadrži 20 mg prednizona.
• Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; povidon; celuloza, mikrokristalna; magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek Pronison i sadržaj pakovanja

Okrugle tablete, ravnih površina, bele do žućkastobele boje, sa unakrsnom podeonom linijom na jednoj strani.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje leka je blister Alu/PVC-PVC sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jul, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-02494-22-001 od 04.07.2023.