Pregalix® 150mg kapsula, tvrda

Neuropatski bol

Lek Pregalix je namenjen za terapiju perifernog i centralnog neuropatskog bola kod odraslih.

Epilepsija

Lek Pregalix se primenjuje kao adjuvantna terapija parcijalnih konvulzija kod odraslih, sa ili bez sekundarne generalizacije.

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)

Lek Pregalix je namenjen za terapiju generalizovanog anksioznog poremećaja kod odraslih.

Doziranje

Doza se kreće od 150 mg do 600 mg, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze.

Neuropatski bol

Terapija pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećavati na 300 mg dnevno posle perioda od 3 do 7 dana, a ukoliko je potrebno, do maksimalne doze od 600 mg dnevno posle dodatnog intervala od 7 dana.

Epilepsija

Terapija pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećavati na 300 mg dnevno posle perioda od nedelju dana. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići nakon dodatnih nedelju dana.

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)

Dozni opseg iznosi od 150 do 600 mg dnevno, podeljen u dve ili tri pojedinačne doze. Potrebu za terapijom treba redovno procenjivati.

Terapija pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenata kao i podnošljivosti leka, doza se može povećavati na 300 mg dnevno nakon perioda od nedelju dana. Nakon perioda od još jedne nedelje, doza se može povećati na 450 mg dnevno. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići nakon dodatnih nedelju dana.

Prekid primene pregabalina

U skladu sa trenutnom kliničkom praksom, ukoliko je neophodan prekid terapije pregabalinom, preporučuje se postepeno ukidanje u toku najmanje 1 nedelje nezavisno od indikacije (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Oštećenje funkcije bubrega

Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije primarno putem renalne ekskrecije u nepromenjenom obliku. Pošto je klirens pregabalina direktno proporcionalan sa klirensom kreatinina (videti odeljak 5.2), smanjenje doze kod pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega mora biti individualizovano prema vrednostima klirensa kreatinina (CLcr), kao što je navedeno u Tabeli 1, uz pomoć sledeće formule:

CLcr (mL/min) =

    

koncentracija kreatinina u serumu mikromol / L

(x 0,85 za žene)

 

Pregabalin se efikasno uklanja iz plazme hemodijalizom (50% leka za 4 sata). Za pacijente na hemodijalizi, dnevnu dozu pregabalina treba prilagoditi na osnovu funkcije bubrega. Kao dodatak na dnevnu dozu, dodatnu dozu treba dati odmah nakon četvoročasovnog postupka hemodijalize (videti Tabelu 1).

Tabela 1. Prilagođavanje doze pregabalina na osnovu bubrežne funkcije

*Ukupna dnevna doza (mg/dan) treba da bude podeljena prema doznom režimu kako bi se odredili mg/dozi

+ Dopunska doza je pojedinačna dodatna doza

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka Pregalix kod dece mlađe od 12 godina i adolescenata (uzrasta 12-17 godina) nije ustanovljena. Podaci koji su trenutno dostupni su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, ali se ne mogu dati nikakve preporuke o doziranju.

Starije osobe

Kod starijih pacijenata može biti potrebno smanjenje doze pregabalina usled oslabljene funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).

Način primene

Lek Pregalix se može uzimati sa hranom ili bez hrane. Lek Pregalix je namenjen samo za oralnu upotrebu.

Ukoliko je potrebno primeniti dozu od 25 mg treba koristiti dostupan lek odgovarajuće jačine.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Pacijenti sa dijabetesom

U saglasnosti sa trenutnom kliničkom praksom, pojedinim pacijentima sa dijabetesom kod kojih dolazi do povećanja telesne mase tokom lečenja pregabalinom, može biti potrebno prilagoditi terapiju hipoglikemijskim lekovima.

Reakcije preosetljivosti

Ima podataka dobijenih iz postmarketinškog praćenja pregabalina o pojavi reakcija preosetljivosti, uključujući slučajeve angioedema. Upotrebu pregabalina treba odmah prekinuti ukoliko se pojave simptomi angioedema, kao što su oticanje lica, područja oko usta ili gornjih disajnih puteva.

Vrtoglavica, pospanost, gubitak svesti, konfuzija i mentalni poremećaji

Tokom terapije pregabalinom javljaju se vrtoglavica i pospanost, što može povećati pojavu zadesnih povreda (padova) kod starije populacije. U postmarketinškim studijama prijavljeni su slučajevi gubitka svesti, konfuzije i mentalnih poremećaja. Zbog toga, pacijente treba savetovati da budu oprezni sve dok se ne upoznaju sa potencijalnim dejstvima leka.

Dejstva povezana sa vidom

U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila sa nastavkom

terapije. U kliničkim studijama u kojima su sprovedena oftalmološka testiranja, učestalost pojave smanjene oštrine vida i promene vidnog polja bila je veća kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo; učestalost pojavljivanja promena na očnom dnu bila je veća kod pacijenata koji su primali placebo (videti odeljak 5.1).

Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljena je takođe pojava neželjenih reakcija na čulo vida koje obuhvataju gubitak vida, zamućenje vida ili druge promene oštrine vida, od kojih su mnoge bile prolazne. Prekid terapije pregabalinom može dovesti do povlačenja ili poboljšanja tih simptoma.

Bubrežna insuficijencija

Prijavljeni su slučajevi bubrežne insuficijencije a prekid terapije pregabalinom je u nekim slučajevima pokazao da su ove neželjene reakcije reverzibilne.

Obustavljanje istovremene primene drugih antiepileptika

Nema dovoljno podataka o obustavljanju istovremene primene drugih antiepileptika, posle postizanja kontrole epileptičnih napada sa pregabalinom kao dodatnim lekom, u cilju prelaska na monoterapiju pregabalinom.

Simptomi obustave

Nakon prekida kratkotrajne i dugotrajne terapije sa pregabalinom, uočeni su simptomi obustave (engl. withdrawal symptoms) kod određenih pacijenata. Sledeći neželjeni događaji su pomenuti: nesanica, glavobolja, mučnina, uznemirenost, dijareja, grip, nervoza, depresija, bol, konvulzije, pojačano znojenje i vrtoglavica, koji ukazuju na postojanje fizičke zavisnosti. Pacijent treba da bude informisan o ovome na početku terapije.

Moguća je pojava konvulzija, uključujući status epilepticus i grand mal konvulzije, u toku upotrebe ili ubrzo nakon prekida terapije pregabalinom.

Što se tiče prekida dugotrajnog lečenja sa pregabalinom, podaci ukazuju da učestalost i težina simptoma obustave terapije mogu biti povezani sa dozom.

Kongestivna srčana insuficijencija

U postmarketinškom praćenju pregabalina bilo je prijava kongestivne srčane insuficijencije kod nekih pacijenata koji su primali pregabalin. Ove reakcije su najčešće primećene kod starijih kardiovaskularno kompromitovanih pacijenata tokom terapije pregabalinom za indikaciju neuropatskog bola. Kod ovih pacijenata, pregabalin treba koristiti sa oprezom. Prekid primene pregabalina može dovesti do povlačenja ovih reakcija

Terapija centralnog neuropatskog bola koji je posledica povrede kičmene moždine

Kod terapije centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija centralnog nervnog sistema i naročito pospanost je povećana. To se može pripisati aditivnom dejstvu zbog istovremene primene drugih lekova (npr. smazmolitika) koji su potrebni za terapiju ovog stanja. To treba uzeti u obzir kod propisivanja pregabalina kod ovog stanja.

Respiratorna depresija

Postoje izveštaji o ozbiljnoj respiratornoj depresiji u vezi sa upotrebom pregabalina. Pacijenti sa oštećenom respiratornom funkcijom, respiratornim ili neurološkim oboljenjem, oštećenjem funkcije bubrega, istovremenom upotrebom depresiva CNS-a i stariji ljudi mogu biti izloženi većem riziku da dožive ovu ozbiljnu neželjenu reakciju. Kod ovih pacijenata može biti potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.2).

Suicidalne ideje i ponašanje

Suicidalne ideje i ponašanje prijavljeno je kod pacijenata lečenih antiepileptičnim lekovima za nekoliko indikacija. Meta analiza randomizovanih placebo kontrolisanih studija sa antiepileptičnim lekovima takođe je pokazala malo povećan rizik za pojavu suicidalnih ideja i ponašanja. Nije poznat mehanizam ovog rizika i dostupni podaci ne isključuju mogućnost za povećani rizik i kod primene pregabalina.

Zbog toga treba da se prati pojava znakova suicidalnih ideja i ponašanja kod pacijenata i da se razmotri primena odgovarajuće terapije. Savetuje se pacijentima (kao i onima koji se o njima brinu) da potraže medicinski savet ukoliko se pojave znaci suicidalnih ideja ili ponašanja.

Smanjenje funkcije donjeg dela gastrointestinalnog trakta

U toku postmarketinškog izveštavanja prijavljeni su događaji povezani sa smanjenjem funkcije donjeg dela gastrointestinalnog trakta (npr. opstrukcija creva, paralitički ileus, konstipacija) prilikom istovremene primene pregabalina sa lekovima koji mogu da izazovu konstipaciju, kao što su opioidni analgetici. Kada se pregabalin i opioidi primenjuju u kombinaciji, mogu se razmotriti mere za sprečavanje pojave konstipacije (posebno kod žena i starijih osoba).

Istovremena primena sa opioidima

Savetuje se oprez prilikom propisivanja pregabalina istovremeno sa opioidima jer postoji rizik od depresije CNS-a (videti odeljak 4.5). U anamnestičkoj studiji kod pacijenata koji su primenjivali opioide zabeležen je povećan rizik od smrtnog ishoda povezanog sa opioidima kod pacijenata koji su istovremeno uzimali i pregabalin u odnosu na pacijente koji su primenjivali samo opioide (prilagođeni odnos verovatnoća (engl. adjusted odds ratio, aOR) 1,68 [95% CI, 1,19 – 2,36]). Ovaj povećan rizik zabeležen je prilikom primene malih doza pregabalina (≤ 300 mg, aOR 1,52 [95% CI, 1,04 – 2,22]) i uočen je trend porasta rizika prilikom primene velikih doza pregabalina (> 300 mg, aOR 2,51 [95% CI 1,24 – 5,06]).

Pogrešna upotreba, potencijal za zloupotrebu ili zavisnost

Prijavljeni su slučajevi pogrešne upotrebe leka, zloupotrebe i zavisnosti. Pacijente sa podacima o zloupotrebi leka u istoriji bolesti treba sa oprezom pratiti i nadgledati pojavu simptoma pogrešne upotrebe, zloupotrebe ili zavisnosti pregabalina (prijavljeni su razvoj tolerancije, povećanje doze, kompulzivne potrebe za lekom).

Encefalopatija

Prijavljeni su slučajevi encefalopatije, uglavnom kod pacijenata sa postojećim stanjima koja mogu da precipitiraju encefalopatiju.

Budući da se pregabalin pretežno izlučuje nepromenjen u urinu, da je metabolizam ovog leka kod ljudi zanemarljiv (<2% doze se otkriva u urinu u obliku metabolita), da ne inhibiše metabolizam lekova in vitro, a ne vezuju se ni za proteine plazme, malo je verovatno da može izazvati ili biti podložan farmakokinetičkim interakcijama.

In vivo studije i populaciona farmakokinetička analiza

U skladu sa gorenavedenim, u in vivo studijama nisu zapažene klinički značajne farmakokinetičke interakcije između pregabalina i fenitoina, karbamazepina, valproinske kiseline, lamotrigina, gabapentina, lorazepama, oksikodona ili etanola. Populaciona farmakokinetička analiza ukazuje da oralni antidijabetici, diuretici, insulin, fenobarbital, tiagabin i topiramat nemaju klinički značajan uticaj na klirens pregabalina.

Oralni kontraceptivi, noretisteron i/ili etinilestradiol

Istovremena primena pregabalina sa oralnim kontraceptivima noretisteronom i/ili etinilestradiolom ne menja farmakokinetiku obe supstance u stanju ravnoteže.

Lekovi koji deluju na centralni nervni sistem

Pregabalin može da potencira dejstva etanola i lorazepama.

Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljene su pojave respiratorne insuficijencije, kome i smrti kod pacijenata koji su istovremeno uzimali pregabalin i opioide i/ili druge depresore centralnog nervnog sistema (CNS-a). Izgleda da pregabalin ima aditivno dejstvo na oštećenje kognitivne i grube motorne funkcije izazvane oksikodonom.

Interakcije kod starijih

Nisu sprovedene specifične studije farmakodinamskih interakcija kod starijih dobrovoljaca. Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih.

Žene u reproduktivnom periodu/Kontracepcija kod muškaraca i žena

Pošto je mogući rizik kod ljudi nepoznat, žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste efektivnu kontracepciju.

Trudnoća

Nema odgovarajućih podataka o upotrebi pregabalina kod trudnica.

Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Lek Pregalix ne treba primenjivati u trudnoći, osim ukoliko je to neophodno (korist za majku jasno prevazilazi potencijalni rizik za plod).

Dojenje

Pregabalin se izlučuje u majčino mleko (videti odeljak 5.2). Dejstvo pregabalina na novorođenče/odojče nije poznato. Potrebno je doneti odluku da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija pregabalinom uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije za ženu.

Plodnost

Nisu dostupni klinički podaci o uticaju pregabalina na plodnost žena.

U kliničkim ispitivanjima koja su procenjivala uticaj pregabalina na pokretljivost spermatozoida, zdravi muški ispitanici su bili izloženi dozama pregabalina od 600 mg na dan. Nakon 3 meseca terapije, nije uočen uticaj na pokretljivost spermatozoida.

Jedna studija plodnosti na ženkama pacova pokazala je neželjena dejstva na reprodukciju. Studije plodnosti na mužjacima pacova pokazale su neželjena dejstva na reprodukciju i razvoj. Klinički značaj ovih nalaza nije poznat (videti odeljak 5.3).

Lek Pregalix može da ima neznatan ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Lek Pregalix može da izazove vrtoglavicu i pospanost te samim tim može da utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Pacijentima se savetuje da ne upravljaju vozilima, rukuju složenim mašinama, niti da se bave potencijalno opasnim aktivnostima sve dok se ne utvrdi da li ovaj lek utiče na njihove sposobnosti da obavljaju ove poslove.

Kliničkim programom ispitivanja pregabalina obuhvaćeno je preko 8900 pacijenata koji su izloženi pregabalinu, od kojih je preko 5600 učestvovalo u dvostruko slepim, kontrolisanim studijama uz primenu placeba. Najčešće prijavljene neželjene reakcije bile su vrtoglavica i pospanost. Neželjene reakcije su obično bile blagog do umerenog intenziteta. U svim kontrolisanim studijama, učestalost prekida terapije usled neželjenih reakcija iznosila je 12% za pacijente koji su dobijali pregabalin i 5% za pacijente koji su primali placebo. Najčešće neželjene reakcije koje su dovodile do prekida terapije kod pacijenata u grupi koji su lečeni pregabalinom bile su vrtoglavica i pospanost.

U tabeli 2 u nastavku, navedene su sve neželjene reakcije koje su se javile sa većom učestalošću u odnosu na placebo kod više od jednog pacijenta, klasifikovane prema organskim sistemima i učestalosti: veoma česte (≥1/10), česte (≥1/100 do <1/10), povremene (≥1/1000 do <1/100), retke (≥1/10000 do <1/1000), veoma retke (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva navedena su prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Navedene neželjene reakcije takođe mogu biti povezane sa postojećim oboljenjem i/ili istovremenom terapijom.

Kod terapije centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija na CNS i naročito pospanosti (videti odeljak 4.4).

Dodatne reakcije prijavljene iz postmarketinških izveštaja su uključene u tabeli u nastavku kao italic.

Tabela 2. Neželjene reakcije pregabalina

*Povećane vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) i aspartat aminotransferaze (AST).

Nakon prekida kratkotrajne i dugotrajne terapije sa pregabalinom opisani su simptomi obustave primene leka (engl. withdrawal symptoms) kod nekih pacijenata. Sledeće reakcije su pomenute: nesanica, glavobolja, mučnina, uznemirenost, dijareja, sindrom sličan gripu, konvulzije, nervoza, depresija, bol, pojačano znojenje i vrtoglavica, koji ukazuju na fizičku zavisnost. Pacijent treba da bude informisan o tome na početku terapije.

U vezi sa prekidom dugotrajnog lečenja sa pregabalinom, podaci ukazuju da su učestalost i težina simptoma obustave leka dozno zavisni.

Pedijatrijska populacija

Bezbednosni profil pregabalina uočen u četiri pedijatrijske studije kod pacijenata sa parcijalnim konvulzijama, sa ili bez sekundarne generalizacije (12-nedeljna studija efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata uzrasta od 4 do 16 godina, n=295; 14-dnevna studija efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine, n=175; studija farmakokinetike i podnošljivosti, n=65 i jednogodišnje otvoreno praćenje studije bezbednosti, n=54) bio je sličan onom koji je uočen kod studija bezbednosti kod odraslih pacijenata sa epilepsijom. Najčešći neželjeni događaji pregabalina uočeni u 12- nedeljnoj studiji su bili somnolencija, pireksija, infekcija gornjeg respiratornog trakta, povećan apetit, povećanje telesne mase i nazofaringitis. Najčešći neželjeni događaji pregabalina uočeni u 14-nedeljnoj studiji su bili somnolencija, infekcija gornjeg respiratornog trakta i pireksija (videti odeljke 4.2, 5.1 i 5.2).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Tokom postmarketinškog praćenja, najčešće prijavljene neželjene reakcije kod predoziranja pregabalinom uključuju somnolenciju, stanje konfuzije, agitaciju i nemir. Takođe su prijavljeni i epileptični napadi.

U retkim slučajevima, prijavljeni su slučajevi kome.

Terapija predoziranja pregabalinom treba da obuhvati opšte suportivne mere i može da uključi hemodijalizu ukoliko je to potrebno (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Farmakoterapijska grupa: Antiepileptici; ostali antiepileptici.

ATC šifra: N03AX16

Aktivna supstanca, pregabalin, je analog gama-amino buterne kiseline (GABA) [(S)-3-(aminometil)-5-metil heksanoična kiselina].

Mehanizam dejstva

Pregabalin se vezuje za pomoćnu subjedinicu (α2-δ protein) voltažno-zavisnih kalcijumovih kanala u centralnom nervnom sistemu.

Klinička efikasnost i bezbednost

Neuropatski bol

Efikasnost je pokazana u ispitivanjima kod pacijenata sa dijabetesnom neuropatijom, postherpetičnom neuralgijom i povredom kičmene moždine. Efikasnost nije ispitivana kod drugih modela neuropatskog bola.

Pregabalin je ispitivan u 10 kontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima je primenjivan 2 puta dnevno, najviše do 13 nedelja ili tri puta dnevno, najviše do 8 nedelja. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta ili tri puta dnevno bili su slični.

U kliničkim ispitivanjima koja su trajala do 12 nedelja, i za periferni i za centralni neuropatski bol, smanjenje bola zapaženo je u toku prve nedelje i održavalo se tokom čitavog perioda terapije.

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima za periferni neuropatski bol 35% pacijenata lečenih pregabalinom i 18% pacijenata koji su primali placebo imalo je poboljšanje od 50% na skali procene bola. Za pacijente koji nisu osetili pospanost, ovo poboljšanje zapaženo je kod 33% pacijenata lečenih pregabalinom i kod 18% pacijenata koji su primali placebo. Za pacijente koji su osetili pospanost, procenat onih koji su odgovorili na terapiju je bio 48% u grupi koja je primala pregabalin i 16% u grupi koja je primala placebo.

U kontrolisanom kliničkom ispitivanju koje je ispitivalo centralni neuropatski bol, 22% pacijenata lečenih pregabalinom i 7% pacijenata koji su primali placebo je imalo poboljšanje od 50% na skali procene bola.

Epilepsija

Dodatna terapija

Pregabalin je ispitivan u 3 kontrolisana klinička ispitivanja u trajanju od 12 nedelja, u kojima je ukupna dnevna doza leka bila podeljena u dve ili tri dnevne doze. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta ili tri puta dnevno bili su slični.

Smanjenje učestalosti konvulzija zapaženo je od prve nedelje. Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost pregabalina kao dodatne terapije za epilepsiju kod pedijatrijskih pacijenata mlađih od

12 godina i adolescenata nisu ustanovljene. Neželjeni događaji zapaženi u ispitivanju farmakokinetike i podnošljivosti koje je uključivalo pacijente uzrasta od 3 meseca do 16 godina (n=65) sa parcijalnim napadima bili su slični onima zapaženim kod odraslih. Rezultati dvanaestonedeljnog placebo kontrolisanog ispitivanja koje je sprovedeno sa 295 pedijatrijskih pacijena uzrasta od 4 do 16 godina i četrnaestonedeljnom placebo kontrolisanom ispitivanju koje je sprovedeno sa 175 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine radi procene efikasnosti i bezbednosti pregabalina kao dodatne terapije za lečenje parcijalnih napada i jednogodišnjeg otvorenog ispitivanja bezbednosti sa 54 pedijatrijska pacijenta uzrasta od 3 meseca do 16 godina sa epilepsijom ukazuju da su neželjeni događaji pireksija i infekcije gornjih disajnih puteva zabeleženi češće nego u ispitivanjima sa odraslim pacijentima sa epilepsijom (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.2).

U dvanaestonedeljnom placebo kontrolisanom ispitivaju, pedijatrijski pacijenti (uzrasta od 4 do 16 godina) su primali pregabalin u dozi od 2,5 mg/kg na dan (maksimalno 150 mg na dan), pregabalin 10 mg/kg na dan (maksimalno 600 mg na dan) ili placebo. Najmanje 50%-tno smanjenje parcijalnih napada od početka ispitivanja je zabeleženo kod 40,6% ispitanika lečenih pregabalinom u dozi od 10 mg/kg na dan (p=0,0068 naspram placeba), 29,1% ispitanika lečenih pregabalinom u dozi od 2,5 mg/kg na dan (p=0,2600 naspram placeba) i 22,6% onih koji su primali placebo.

U četrnaestodnevnom placebo kontrolisanom ispitivanju, pedijatrijski pacijenti (uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine) su primali pregabalin u dozi od 7 mg/kg na dan, pregabalin u dozi od 14 mg/kg na dan ili placebo. Medijana učestalosti napada tokom 24 sata na početku ispitivanja i pri poslednjoj poseti je iznosila 4,7 i 3,8 za pregabalin u dozi od 7 mg/kg na dan, 5,4 i 1,4 za pregabalin u dozi od 14 mg/kg na dan i 2,9 i 2,3 za placebo. Primena pregabalina u dozi od 14 mg/kg na dan značajno je smanjila logaritamski

transformisanu učestalost parcijalnih napada u odnosu na placebo (p=0,0223); primena pregabalina u dozi od 7 mg/kg na dan nije dovela do poboljšanja u poređenju sa placebom.

Monoterapija (novodijagnostikovani pacijenti)

Pregabalin je ispitan u jednom kontrolisanom kliničkom ispitivanju u trajanju od 56 nedelja, sa režimom doziranja dva puta na dan. Pregabalin nije pokazao neinferiornost u odnosu na lamotrigin u odnosu na parametar efikasnosti: postizanje šestomesečnog perioda bez napada. Pregabalin i lamotrigin su pokazali sličan profil bezbednosti i podnošljivosti.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Pregabalin je ispitivan u 6 kontrolisanih ispitivanja, koja su trajala 4-6 nedelja, u jednom ispitivanju kod starijih pacijenata u trajanju od 8 nedelja i jednom dugotrajnom dvostruko slepom ispitivanju prevencije relapsa sa dvostruko slepom fazom prevencije relapsa, u trajanju od 6 meseci.

Ublažavanje simptoma GAP-a prema skali HAM-A (engl. Hamilton Anxiety Rating Scale) zapaženo je u toku prve nedelje.

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima (trajanje 4-8 nedelja) 52% pacijenata lečenih pregabalinom i 38% pacijenata koji su primali placebo je imalo poboljšanje za najmanje 50% prema HAM-A ukupnom skoru od početka lečenja do kraja terapije.

U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila nastavljanjem terapije.

U kontrolisanim oftalmološkim kliničkim ispitivanjima (uključujući testiranje oštrine vida, vidnog polja i pregled dilatiranog očnog dna) bilo je obuhvaćeno preko 3600 pacijenata. Kod ovih pacijenata, smanjenje oštrine vida zabeleženo je kod 6,5% pacijenata lečenih pregabalinom i kod 4,8% pacijenata koji su primali placebo. Promene vidnog polja zabeležene su kod 12,4% pacijenata lečenih pregabalinom i kod 11,7% pacijenata koji su primali placebo. Promene na očnom dnu primećene su kod 1,7% pacijenata lečenih pregabalinom i kod 2,1% pacijenata koji su primali placebo.

Farmakokinetika pregabalina u stanju ravnoteže slična je kod zdravih dobrovoljaca, kod pacijenata sa epilepsijom koji primaju antiepileptike i kod pacijenata sa hroničnim bolom.

Resorpcija

Pregabalin se brzo resorbuje kada se primeni u stanju gladovanja, i dostiže maksimalne koncentracije u plazmi u roku od jednog sata, posle primene jedne ili više doza leka. Bioraspoloživost pregabalina posle oralne primene je jednaka ili veća od 90% i ne zavisi od primenjene doze. Posle ponovljene primene, stanje ravnoteže postiže se u roku od 24 do 48 sati. Kada se pregabalin uzima sa hranom smanjuje se stepen resorpcije što rezultuje u smanjenju Cmax za oko 25-30% i odlaže tmax za oko 2,5 sati. Primena pregabalina sa hranom, međutim, nema klinički značajan uticaj na stepen resorpcije pregabalina.

Distribucija

U pretkliničkim studijama pokazano je da pregabalin prolazi krvno-moždanu barijeru kod miševa, pacova i majmuna. Pregabalin prolazi kroz placentu kod pacova, a takođe je prisutan i u mleku pacova u laktaciji.

Volumen distribucije pregabalina posle oralne primene iznosi oko 0,56 L/kg kod ljudi. Pregabalin se ne vezuje za proteine plazme.

Biotransformacija

Metabolizam pregabalina kod ljudi je zanemarljiv. Posle doze pregabalina obeleženog radioaktivnim izotopom, približno 98% radioaktivnosti otkrivene u urinu poticalo je od nepromenjenog pregabalina. Glavni metabolit pregabalina, N-metil derivat pregabalina, nađen je u urinu i predstavlja 0,9% primenjene doze. U pretkliničkim studijama nije bilo dokaza o racemizaciji S-enantiomera u R-enantiomer pregabalina.

Eliminacija

Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije uglavnom putem bubrega u nepromenjenom obliku. Poluvreme eliminacije iznosi 6,3 sati. Klirens u plazmi i bubrežni klirens pregabalina su u direktnoj srazmeri sa klirensom kreatinina (videti odeljak 5.2 “Oštećenje funkcije bubrega”).

Neophodno je prilagođavanje doze kod svih pacijenata sa smanjenom bubrežnom funkcijom ili kod pacijenata na hemodijalizi (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Linearnost/nelinearnost

Farmakokinetika pregabalina je linearna u okviru opsega preporučenih dnevnih doza. Interindividualna varijabilnost farmakokinetike pregabalina je mala (<20%). Iz podataka dobijenih na osnovu primene jednokratne doze može se predvideti farmakokinetika višestrukih doza. Dakle, nema potrebe za rutinskim praćenjem koncentracija pregabalina u plazmi.

Pol

Klinička ispitivanja ukazuju da pol nema klinički značajan uticaj na koncentracije pregabalina u plazmi.

Oštećenje funkcije bubrega

Klirens pregabalina je direktno srazmeran klirensu kreatinina. Osim toga, pregabalin se efikasno uklanja iz plazme pomoću hemodijalize (nakon 4 sata hemodijalize, terapijske koncentracije pregabalina u plazmi smanjuju se za oko 50%). Zbog toga što je eliminacija putem bubrega glavni put eliminacije, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je smanjiti dozu i dopuniti dozu odmah nakon hemodijalize, ukoliko je to neophodno (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Oštećenje funkcije jetre

Ne postoje specifične farmakokinetičke studije sprovedene kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Pošto se pregabalin samo neznatno metaboliše i pretežno se izlučuje nepromenjen u urinu, ne očekuje se da oštećenje funkcije jetre može značajno da promeni koncentracije pregabalina u plazmi.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika pregabalina procenjena je kod pedijatrijskih pacijenata sa epilepsijom (uzrasne grupe: od 1 do 23 meseca, od 2 do 6 godina, od 7 do 11 godina i od 12 do 16 godina) pri rasponu doza od 2,5, 5, 10 i 15 mg/kg/dan u ispitivanju farmakokinetike i podnošljivosti primene.

Nakon oralne primene pregabalina kod pedijatrijskih pacijenata natašte, vreme do maksimalne koncentracije u plazmi bilo je generalno slično u svim uzrasnim grupama, a nastupilo je 0,5 do 2 sata nakon primene doze.

Parametri Cmax i PIK pregabalina povećavali su se linearno sa povećanjem doze unutar svake uzrasne grupe. PIK je bio manji za 30% kod pedijatrijskih pacijenata telesne mase manje od 30 kg zbog povećanog klirensa prilagođenog telesnoj masi od 43% za te pacijente u odnosu na pacijente sa telesnom masom ≥ 30 kg.

Terminalno poluvreme eliminacije pregabalina bilo je u proseku 3 do 4 sata kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta do 6 godina, a 4 do 6 sati kod pacijenata uzrasta 7 godina i starijih.

Populaciona farmakokinetička analiza pokazala je da je klirens kreatinina bio značajna kovarijabla oralnog klirensa pregabalina, telesna masa bila je značajna kovarijabla prividnog oralnog volumena distribucije pregabalina, a ti odnosi su bili slični kod pedijatrijskih i odraslih pacijenata.

Farmakokinetika pregabalina kod pacijenata mlađih od 3 meseca nije ispitivana (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.1). Starije osobe

Sa starenjem se klirens pregabalina smanjuje. Ovo smanjenje klirensa pregabalina primenjenog oralno

podudara se sa smanjenjem klirensa kreatinina do koga dolazi sa starenjem. Smanjenje doza pregabalina može biti neophodno kod starijih pacijenata kod kojih je bubrežna funkcija kompromitovana usled starosti (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Majke koje doje

Farmakokinetika pregabalina u dozi od 150 mg svakih 12 sati (dnevna doza od 300 mg) ispitana je kod 10 žena u periodu dojenja najmanje 12 nedelja nakon porođaja. Dojenje je imalo mali do neznatan uticaj na farmakokinetiku pregabalina. Pregabalin se izlučivao u majčino mleko u srednjim koncentracijama stanja dinamičke ravnoteže koje su iznosile oko 76% onih u majčinoj plazmi. Procenjena doza koju bi odojče dobijalo iz mleka (uzimajući u obzir srednju konzumaciju mleka od oko 150 mL/kg/dan) žene koja prima 300 mg/dan ili maksimalnu dozu od 600 mg/dan iznosila bi 0,31 odnosno 0,62 mg/kg/dan. Te procenjene doze iznose oko 7% ukupne dnevne doze majke na osnovu mg/kg.

U konvencionalnim studijama bezbednosti na životinjama, pregabalin se dobro podnosio u klinički relevantnim dozama. U studijama toksičnosti ponavljanih doza kod pacova i majmuna uočeni su efekti na CNS, uključujući hipoaktivnost, hiperaktivnost i ataksiju. Često je zapažen i porast učestalosti atrofije retine kod starih albino pacova posle dugotrajne izloženosti pregabalinu, i to pri izloženosti ≥5 puta u odnosu na srednju izloženost kod ljudi pri maksimalnim preporučenim kliničkim dozama.

Pregabalin nije pokazao teratogeno dejstvo kod miševa, pacova ili kunića. Fetalna toksičnost kod pacova i kunića desila se samo kod izlaganja znatno većim dozama od onih koje se koriste kod ljudi. U studijama prenatalne/postnatalne toksičnosti, pregabalin je izazvao poremećaje u razvoju mladunaca pacova pri dozama koje su 2 puta veće od maksimalne preporučene izloženosti kod ljudi.

Neželjena dejstva na plodnost mužjaka i ženki pacova zapažena su tek pri dozama koje značajno prevazilaze terapijsku izloženost. Neželjena dejstva na reproduktivne organe mužjaka i parametre sperme bila su reverzibilna i javljala su se tek pri dozama koje značajno prevazilaze terapijsku izloženost ili su bila povezana sa spontanim degenerativnim procesima na muškim reproduktivnim organima kod pacova. Zato se smatra da ova dejstva imaju mali ili nikakav klinički značaj.

Na osnovu rezultata niza in vitro i in vivo testova pokazano je da pregabalin nije genotoksičan.

Karcinogeni potencijal pregabalina ispitivan je u dvogodišnjim studijama sprovedenim na pacovima i miševima. Nije zapažena pojava tumora kod pacova pri izloženosti do 24 puta većoj od srednje izloženosti kod ljudi pri maksimalnim preporučenim kliničkim dozama od 600 mg/dnevno. Kod miševa, nije nađena povećana učestalost tumora pri izloženosti sličnoj kao kod srednje izloženosti kod ljudi, mada je zapažen porast učestalosti hemangiosarkoma pri izloženosti velikim dozama. Stvaranje negenotoksičnih tumora indukovano pregabalinom kod miševa obuhvata promene na trombocitima i sa tim udruženu proliferaciju ćelija endotela. Ni u kratkotrajnim ni u ograničenim dugotrajnim studijama ovakve promene trombocita nisu prisutne kod pacova, kao ni kod ljudi. Nema dokaza koji ukazuju na posledični rizik za ljude.

Kod mladih pacova vrste toksičnosti ne razlikuju se kvalitativno od onih zapaženih kod odraslih pacova. Ipak, mladi pacovi su osetljiviji. Pri izlaganju terapijskim dozama, postojali su klinički dokazi promena u CNS-u u smislu hiperaktivnosti i izvesnih promena u rastu (prolazne supresije porasta telesne mase). Zapaženi su i efekti na menstrualni ciklus pri dozama koje su 5 puta veće od terapijskih doza kod ljudi. Smanjen odgovor na akustički nadražaj uočen je kod mladih pacova nakon 1-2 nedelje izlaganja dozama koje su >2 puta u odnosu na terapijsku izloženost kod ljudi. Devet nedelja nakon izlaganja, to dejstvo više nije bilo uočljivo.

Pregalix, 50 mg, kapsule, tvrde

Sadržaj (punjenje) kapsule: Manitol sušen raspršivanjem Skrob, preželatinizovani

Talk

Omotač kapsule:

Titan-dioksid (E171) Želatin

Boja za štampu:

Šelak

Propilenglikol (E1520) Amonijum-hidroksid (E527) Gvožđe(III)-oksid, crni (E172)

Pregalix, 75 mg, kapsule, tvrde

Sadržaj (punjenje) kapsule: Manitol sušen raspršivanjem Skrob, preželatinizovani

Talk

Omotač kapsule:

Titan-dioksid (E171) Želatin

Crveni oksid gvožđa (E172)

Boja za štampu:

Šelak

Propilenglikol (E1520) Amonijum-hidroksid (E527) Gvožđe(III)-oksid, crni (E172)

Pregalix, 150 mg, kapsule, tvrde

Sadržaj (punjenje) kapsule: Manitol sušen raspršivanjem Skrob, preželatinizovani

Talk

Omotač kapsule:

Titan-dioksid (E171) Želatin

Boja za štampu:

Šelak

Propilenglikol (E1520) Amonijum-hidroksid (E527) Gvožđe(III)-oksid, crni (E172)

Nije primenljivo.

3 (tri) godine.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je PVC-aluminijumski blister u kome se nalazi 14 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera sa po 14 kapsula, tvrdih (ukupno 56 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Pregalix spada u grupu lekova koji se koriste za lečenje epilepsije, neuropatskog bola i generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) kod odraslih.

Periferni i centralni neuropatski bol: Lek Pregalix se koristi za lečenje dugotrajnog bola izazvanog oštećenjem nerava. Veliki broj oboljenja može izazvati periferni neuropatski bol, kao što su dijabetes ili herpes zoster. Senzacije bola mogu se opisati kao osećaj toplote, žarenja, žiganja, probadanja, bockanja, grčeva, stalnog tupog bola, mravinjanja, utrnulosti i „trnci i žmarci“. Periferni i centralni neuropatski bol može takođe biti povezan sa promenama raspoloženja, poremećajem sna, zamorom (iscrpljenošću) i može imati uticaja na fizičke i društvene aktivnosti, kao i na sveukupni kvalitet života.

Epilepsija: Lek Pregalix se koristi za lečenje nekih oblika epilepsije (parcijalne konvulzije sa ili bez sekundarne generalizacije) kod odraslih osoba. Vaš lekar će Vam propisati lek Pregalix za lečenje epilepsije ukoliko Vaše stanje nije pod kontrolom sa postojećom terapijom. Lek Pregalix se uzima kao dodatak uz Vašu postojeću terapiju. Lek Pregalix nije predviđen da se koristi sam, već se uvek koristi u kombinaciji sa drugim antiepilepticima.

Generalizovani anksiozni poremećaj: Lek Pregalix se koristi za lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja. Simptomi generalizovanog anksioznog poremećaja su produžena prenaglašena uznemirenost (anksioznost) i zabrinutost koje je teško kontrolisati. Generalizovani anksiozni poremećaj može takođe da prouzrokuje nemir ili osećaj da je osoba na ivici izdržljivosti, da se lako zamara, da ima probleme sa koncentracijom ili prisećanjem, razdražljivost, napetost u mišićima ili poremećaj sna. Ove reakcije se razlikuju od stresova i napetosti u svakodnevnom životu.

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na pregabalin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Pregalix.

• Kod nekih pacijenata koji su uzimali lek Pregalix prijavljeni su simptomi koji ukazuju na alergijsku reakciju. Ti simptomi obuhvataju oticanje lica, usana, jezika i grla, kao i rašireni kožni osip. Ukoliko osetite neki od navedenih simptoma, potrebno je da odmah potražite pomoć Vašeg lekara.
• Lek Pregalix se povezuje sa pojavom vrtoglavice i pospanosti, što može povećati pojavu slučajnih povreda (padova) kod starijih pacijenata. Zbog toga treba da budete obazrivi dok se ne naviknete na dejstva koja bi lek mogao da ispolji.
• Lek Pregalix može da izazove pojavu zamućenog vida ili gubitak vida ili druge poremećaje vida, od kojih je većina prolazna. Ukoliko primetite bilo koji poremećaj vida, odmah obavestite Vašeg lekara.
• Pojedinim pacijentima sa dijabetesom kod kojih dolazi do povećanja telesne mase dok uzimaju pregabalin, možda će biti potrebna promena terapije za dijabetes.
• Određena neželjena dejstva mogu biti češća, kao što je pospanost, pošto pacijenti sa povredom kičmene moždine mogu da uzimaju druge lekove za lečenje, na primer, bola ili ukočenosti, koji imaju slična neželjena dejstva kao pregabalin, tako da težina ovih neželjenih dejstava može biti povećana kada se uzimaju zajedno.
• Kod nekih pacijenata koji su uzimali pregabalin, uglavnom starijih sa kardiovaskularnim poremećajima, prijavljeni su slučajevi srčane insuficijencije (slabosti). Pre nego što počnete da uzimate lek Pregalix, obavestite Vašeg lekara ako bolujete od neke bolesti srca.
• Kod nekih pacijenata koji su uzimali lek Pregalix prijavljeni su slučajevi slabosti bubrega. Ukoliko primetite da je u toku uzimanja leka Pregalix došlo do smanjenog izlučivanja mokraće, obavestite o tome Vašeg lekara, zato što prekid terapije može da rezultira poboljšanjem stanja.
• Kod malog broja osoba lečenih antiepileptičkim lekovima kao što je pregabalin, pojavile su se misli o samopovređivanju ili o samoubistvu. Ukoliko Vam se u bilo kom trenutku pojave takve misli, odmah obavestite Vašeg lekara.
• Ukoliko se lek Pregalix uzima sa drugim lekovima koji mogu da izazovu otežano pražnjenje creva (kao što su neki lekovi za lečenje bola), moguća je pojava gastrointestinalnih problema (npr. otežano pražnjenje, blokada ili paraliza creva). Obavestite Vašeg lekara ukoliko imate otežano pražnjenje creva, naročito ukoliko ste skloni tom zdravstvenom problemu.
• Pre uzimanja ovog leka obavestite Vašeg lekara ukoliko ste imali problema sa alkoholizmom, zloupotrebom lekova ili zavisnosti. Ne uzimajte više leka nego što Vam je propisano.
• Prijavljeni su slučajevi pojave grčeva (konvulzija) u toku ili ubrzo posle prekida lečenja lekom Pregalix. Ukoliko vam se jave grčevi, odmah kontaktirajte Vašeg lekara.
• Kod nekih pacijenata koji su uzimali lek Pregalix dok su se lečili od nekih drugih bolesti, prijavljeni su slučajevi smanjenja moždane funkcije (encefalopatija). Obavestite Vašeg lekara ukoliko ste imali bilo koju ozbiljnu bolest, uključujući bolesti jetre ili bubrega.
• Prijavljeni su slučajevi pojave poteškoća u disanju. Ako imate poremećaje nervnog sistema, respiratorne poremećaje, oštećenje bubrega ili ste stariji od 65 godina, lekar vam može propisati drugačiji režim doziranja. Obratite se svom lekaru ako imate problema sa disanjem ili plitkim udisanjem.

Deca i adolescenti

Bezbednost i efikasnost kod dece i adolescenata (mlađih od 18 godina) nije ustanovljena, pa iz tog razloga pregabalin ne treba koristiti kod ove uzrasne grupe.

Drugi lekovi i Pregalix

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Pregalix i neki drugi lekovi mogu uticati jedni na druge (interakcija). Kada se uzima istovremeno sa nekim drugim lekovima a koji imaju sedativna dejstva (uključujući opioide), lek Pregalix može pojačati ova dejstva i dovesti do slabosti funkcije disajnih organa, kome i smrti. Stepen vrtoglavice, pospanosti i pad koncentracije mogu biti pojačani ukoliko se lek Pregalix uzima zajedno sa drugim lekovima koji sadrže:

Oksikodon (upotrebljava se protiv jakih bolova) Lorazepam (koristi se za lečenje uznemirenosti) Alkohol

Lek Pregalix se može uzimati sa oralnim kontraceptivima.

Uzimanje leka Pregalix sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Pregalix se može uzimati sa hranom ili bez hrane. Savetuje se da ne pijete alkohol, dok uzimate lek Pregalix.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Pregalix ne treba uzimati u toku trudnoće ili dojenja, osim ukoliko Vam lekar nije rekao drugačije. Žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste efektivne metode kontracepcije.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Pregalix može da izazove vrtoglavicu, pospanost i pad koncentracije. Ne treba da vozite niti da rukujete složenim mašinama, kao ni da se bavite potencijalno opasnim aktivnostima sve dok ne saznate da li lek utiče na Vašu sposobnost da obavljate ove aktivnosti.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Vaš lekar će odrediti odgovarajaću dozu za Vas.

Lek Pregalix je namenjen samo za oralnu upotrebu.

Periferni i centralni neuropatski bol, epilepsija ili generalizovani anksiozni poremećaj:

• Uzmite onoliki broj kapsula koliko Vam je odredio Vaš lekar.
• Doza, koja je prilagođena Vama i Vašem stanju, obično se kreće između 150 mg i 600 mg dnevno.
• Vaš lekar će Vam reći da li da uzimate lek Pregalix dva ili tri puta dnevno. Ako uzimate lek Pregalix dva puta dnevno to treba da bude jednom ujutru i jednom uveče, otprilike u isto vreme svakog dana. Ako uzimate lek Pregalix tri puta dnevno, to treba da bude jednom ujutru, jednom poslepodne i jednom uveče, približno u isto vreme svakog dana.

Ukoliko imate utisak da je dejstvo leka Pregalix prejako ili preslabo, razgovarajte o tome sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Ukoliko ste stariji pacijent (iznad 65 godina života), treba da uzimate lek Pregalix na uobičajen način, izuzev u slučaju da imate problema sa bubrezima.

Ukoliko imate problema sa bubrezima, Vaš lekar Vam može propisati drugačiji režim doziranja i/ili dozu. Kapsule progutajte cele sa vodom.

Nastavite da uzimate lek Pregalix sve dok Vam Vaš lekar ne kaže da prekinete sa terapijom.

Ako ste uzeli više leka Pregalix nego što treba

Odmah pozovite Vašeg lekara ili idite u najbližu službu hitne pomoći. Ponesite sa sobom svoju kutiju sa kapsulama leka Pregalix. Možete osetiti pospanost, zbunjenost, razdražljivost ili nemir ukoliko uzmete više leka Pregalix nego što treba. Prijavljeni su takođe i grčevi (konvulzije).

Ako ste zaboravili da uzmete lek Pregalix

Važno je da redovno uzimate lek Pregalix, svakog dana u isto vreme. Ako zaboravite da uzmete jednu dozu, uzmite je čim se setite, osim ukoliko već nije vreme za sledeću dozu. U tom slučaju samo nastavite sa sledećom dozom kao i obično. Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Pregalix

Ne prekidajte da uzimate lek Pregalix, osim ukoliko Vam to ne kaže Vaš lekar. Prekidanje terapije treba obaviti postepeno u toku najmanje nedelju dana.

Ukoliko prekinete da uzimate lek Pregalix bilo nakon kratkotrajne ili dugotrajne primene, potrebno je da znate da možete imati određena neželjena dejstva. Ona uključuju poremećaj spavanja, glavobolju, mučninu, osećaj uznemirenosti, proliv, simptome slične gripu, grčeve (konvulzije), nervozu, depresiju, bol, pojačano znojenje i vrtoglavicu. Ovi simptomi se javljaju češće i teži su ukoliko ste uzimali lek Pregalix u dužem vremenskom periodu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Vrtoglavica, pospanost, glavobolja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Povećanje apetita.
• Osećaj uzbuđenja, zbunjenost, dezorijentacija, smanjenje seksualne želje, razdražljivost.
• Poremećaj pažnje, nespretnost, poremećaj pamćenja, gubitak pamćenja, nevoljno drhtanje (tremor),

problemi sa govorom, osećaj peckanja, utrnulost, sedacija, bezvoljnost (letargija), nesanica, zamor, neuobičajeni osećaji.

• Zamućen vid, duple slike.
• Osećaj okretanja ili nestabilnosti (vertigo), problemi sa ravnotežom, padovi.
• Suvoća usta, otežano pražnjenje creva, povraćanje, gasovi, proliv, mučnina, nadutost stomaka.
• Teškoće sa postizanjem erekcije.
• Otoci na telu uključujući i ekstremitete.
• Osećaj pijanstva, nepravilan način hodanja.
• Povećanje telesne mase.
• Grčevi u mišićima, bol u zglobovima, bol u leđima, bol u ekstremitetima.
• Zapaljenje grla.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Gubitak apetita, gubitak telesne mase, mala koncentracija šećera u krvi, povećana koncentracija šećera u krvi.
• Promena percepcije sopstvene ličnosti, nemir, depresija, agitacija, promene raspoloženja, poteškoće sa izražavanjem, opažanje stvari koje realno ne postoje (halucinacije), neuobičajeni snovi, napadi panike, apatija, agresija, ushićenost, mentalni poremećaji, teškoće pri razmišljanju, povećane seksualne želje, problemi sa seksualnom aktivnošću uključujući nemogućnost postizanja orgazma, odložena ejakulacija.
• Promene u vidnom polju, neuobičajeni pokreti očiju, promene vida uključujući suženje vidnog polja, privid bleska svetlosti, nevoljni pokreti, oslabljeni refleksi, povećana aktivnost, vrtoglavica prilikom ustajanja, osetljivost kože, gubitak čula ukusa, osećaj žarenja, nevoljni pokreti pri kretanju, sniženje nivoa svesti, gubitak svesti, nesvestica, povećana osetljivost na buku, osećaj opšteg lošeg stanja.
• Suvoća očiju, oticanje oka, bol u oku, slabost očiju, suzne oči, iritacija oka.
• Poremećaji srčanog ritma, ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak, visok krvni pritisak, promene u otkucajima srca, slabost srca.
• Naleti crvenila, naleti vrućine.
• Teškoće sa disanjem, suvoća nosne sluzokože, zapušen nos.
• Pojačano lučenje pljuvačke, gorušica, utrnulost oko usta.
• Pojačano znojenje, osip, drhtavica, povišena telesna temperatura.
• Trzaji mišića, oticanje zglobova, grčevi mišića, bol uključujući bol u mišićima, bol u vratu.
• Bolne dojke.
• Teškoće ili bol pri mokrenju, nemogućnost zadržavanja mokraće.
• Slabost, žeđ, teskoba u grudima.
• Promene u laboratorijskim nalazima pri analizama krvi i jetre (povećane vrednosti kreatinin fosfokinaze u krvi, povećane vrednosti alanin aminotransferaze, povećane vrednosti aspartat aminotransferaze, smanjenje broja krvnih pločica-trombocita, neutropenija, povećanje koncentracije kreatinina u krvi, smanjenje koncentracije kalijuma u krvi).
• Preosetljivost, otok lica, svrab, koprivnjača, curenje iz nosa, krvarenje iz nosa, kašalj, hrkanje.
• Bolne menstruacije.
• Hladne šake i stopala.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Poremećaj čula mirisa, nemogućnost fokusiranja slike, promenjeno opažanje dubine, vizuelna svetlina, gubitak vida.
• Proširene zenice, razrokost.
• Hladan znoj, stezanje u grlu, otečen jezik.
• Zapaljenje gušterače.
• Poteškoće sa gutanjem.
• Usporeni ili ograničeni pokreti tela.
• Poteškoće sa pravilnim pisanjem.
• Povećano nakupljanje tečnosti u stomaku.
• Tečnost u plućima.
• Grčevi (konvulzije).
• Promene na zapisu električnih promena u srcu (EKG) koje ukazuju na poremećaje srčanog ritma.
• Oštećenje mišića.
• Iscedak iz dojki, nenormalan rast dojki, uvećanje grudi kod muškaraca.
• Prekinut menstrualni ciklus.
• Bubrežna slabost, smanjena količina mokraće, zadržavanje mokraće.
• Smanjenje broja belih krvnih zrnaca.
• Neadekvatno ponašanje.
• Alergijske reakcije ( koje mogu da uključe otežano disanje, zapaljenje rožnjače (keratitis) i ozbiljne kožne reakcije koje se manifestuju osipom, plikovima, ljuštenjem kože i bolom).
• Žutica (žuta prebojenost kože i beonjača).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Slabost (insuficijencija) jetre.
• Zapaljenje jetre (hepatitis).

Ukoliko Vam se javi otok lica ili jezika ili ako dođe do crvenila kože, pojave plikova ili perutanja (ljuštenja) kože, potrebno je da odmah potražite savet lekara.

Određena neželjena dejstva mogu biti češća, kao što je pospanost, jer pacijenti sa povredom kičmene moždine mogu da uzimaju druge lekove za lečenje, na primer, bola ili ukočenosti, koji imaju slična neželjena dejstva kao pregabalin, tako da težina ovih dejstava može biti povećana kada se uzimaju zajedno.

Ukoliko se kod Vas javi bilo koje od ovih neželjenih dejstava, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svako moguće neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu.

Sledeća neželjena reakcija zabeležena je za vreme postmarketinškog perioda: problemi sa disanjem, plitak dah.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Pregalix posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je pregabalin.

Pregalix, 50 mg, kapsule, tvrde

Jedna kapsula, tvrda sadrži 50 mg pregabalina.

Pregalix, 75 mg, kapsule, tvrde

Jedna kapsula, tvrda sadrži 75 mg pregabalina.

Pregalix, 150 mg, kapsule, tvrde

Jedna kapsula, tvrda sadrži 150 mg pregabalina.

Pomoćne supstance su:

Pregalix, 50 mg, kapsule, tvrde

Sadržaj (punjenje) kapsule: manitol sušen raspršivanjem; skrob, preželatinizovani; talk.

Omotač kapsule: titan-dioksid (E171); želatin

Boja za štampu: šelak; propilenglikol (E1520); amonijum-hidroksid (E527); gvožđe(III)-oksid, crni (E172)

Pregalix, 75 mg, kapsule, tvrde

Sadržaj (punjenje) kapsule: manitol sušen raspršivanjem; skrob, preželatinizovani; talk.

Omotač kapsule: titan-dioksid (E171); želatin, crveni oksid gvožđa (E172)

Boja za štampu: šelak; propilenglikol (E1520); amonijum-hidroksid (E527); gvožđe(III)-oksid, crni (E172)

Pregalix, 150 mg, kapsule, tvrde

Sadržaj (punjenje) kapsule: manitol sušen raspršivanjem; skrob, preželatinizovani, talk.

Omotač kapsule: titan-dioksid (E171); želatin

Boja za štampu: šelak; propilenglikol (E1520); amonijum-hidroksid (E527); gvožđe(III)-oksid, crni (E172)

Kako izgleda lek Pregalix i sadržaj pakovanja

Kapsula, tvrda.

Pregalix, 50 mg, kapsule, tvrde

Beo prašak u kapsulama, belog tela i bele kapice, sa odštampanom oznakom „50” na telu kapsule.

Pregalix, 75 mg, kapsule, tvrde

Beo prašak u kapsulama, belog tela i narandžaste kapice, sa odštampanom oznakom „75” na telu kapsule.

Pregalix, 150 mg, kapsule, tvrde

Beo prašak u kapsulama, belog tela i bele kapice, sa odštampanom oznakom „150” na telu kapsule.

Sadržaj pakovanja:

Unutrašnje pakovanje je PVC-aluminijumski blister u kome se nalazi 14 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera sa po 14 kapsula, tvrdih (ukupno 56 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

GOODWILL PHARMA D.O.O. SUBOTICA

Matije Gupca 14, Subotica

Proizvođač:

PHARMATHEN INTERNATIONAL SA,

Industrial Park Sapes Rodopi Prefecture, Block No 5, Rodopi, Grčka

PHARMATHEN SA,

Dervenakion 6, Pallini, Attiki, Grčka

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Pregalix, kapsule, tvrde, 56 x (50 mg): 515-01-00173-20-002 od 01.04.2021.

Pregalix, kapsule, tvrde, 56 x (75 mg): 515-01-00174-20-002 od 01.04.2021.

Pregalix, kapsule, tvrde, 56 x (150 mg): 515-01-00175-20-002 od 01.04.2021.