Pragiola® 150mg kapsula, tvrda

Neuropatski bol

Lek Pragiola je namenjen za terapiju perifernog i centralnog neuropatskog bola kod odraslih.

Epilepsija

Lek Pragiola se primenjuje kao adjuvantna terapija parcijalnih konvulzija kod odraslih, sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje.

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)

Lek Pragiola je namenjen za terapiju generalizovanog anksioznog poremećaja kod odraslih.

Doziranje

Dnevna doza se kreće u rasponu od 150 mg do 600 mg, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze.

Neuropatski bol

Početna doza pregabalina može biti 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno posle perioda od 3–7 dana, a ukoliko je potrebno, do maksimalne doze od 600 mg dnevno posle dodatnog intervala od 7 dana.

Epilepsija

Početna doza pregabalina može biti 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno posle perioda od nedelju dana. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići posle dodatnog sedmodnevnog intervala.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Lek Pragiola se primenjuje u doznom opsegu od 150 mg do 600 mg dnevno, podeljeno u dve ili tri pojedinačne doze. Potrebu za terapijom treba redovno ponovno procenjivati.

Početna doza pregabalina može biti 150 mg dnevno. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno nakon perioda od nedelju dana. Nakon perioda od još jedne nedelje, doza se može povećati na 450 mg dnevno. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići posle dodatnog sedmodnevnog intervala.

Prekid primene pregabalina

U skladu sa trenutnom kliničkom praksom, ukoliko je neophodan prekid terapije pregabalinom, preporučuje se postepeno ukidanje u toku najmanje 1 nedelje, nezavisno od indikacije (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Oštećenje funkcije bubrega

Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije primarno putem renalne ekskrecije u nepromenjenom obliku. Pošto je klirens pregabalina direktno proporcionalan sa klirensom kreatinina (videti odeljak 5.2), smanjenje doze kod pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega mora biti individualizovano prema vrednostima klirensa kreatinina (CLcr), kao što je navedeno u Tabeli 1, uz pomoć sledeće formule:

CLcr (mL/min) =

 1,23  140 uzrast(godine) x telesna masa kg  

 koncentracija kreatinina u serumu mikromol / L (x 0,85 za žene)

 

Pregabalin se efikasno uklanja iz plazme hemodijalizom (50% leka za 4 sata). Za pacijente na hemodijalizi, dnevna doza pregabalina treba da se prilagodi na osnovu funkcije bubrega. Kao dodatak na dnevnu dozu, dodatna doza se može dati odmah nakon četvoročasovne hemodijalize (videti Tabelu 1).

Tabela 1. Prilagođavanje doze pregabalina na osnovu bubrežne funkcije

* Ukupna dnevna doza (mg/dan) treba da bude podeljena prema režimu doziranja u odgovarajući broj pojedinačnih doza (mg/doza).

+ Dopunska doza je pojedinačna dodatna doza.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenta sa oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka Pragiola kod dece mlađe od 12 godina i adolescenata (uzrasta 12-17 godina) nije ustanovljena. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, međutim ne može se dati preporuka o doziranju.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata može se zahtevati smanjenje doze pregabalina usled smanjenja funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).

Način primene

Lek Pragiola se može uzimati sa hranom ili bez nje. Lek Pragiola je namenjen samo za oralnu upotrebu.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Pacijenti sa dijabetesom

U saglasnosti sa trenutnom kliničkom praksom, pojedinim pacijentima sa dijabetesom kod kojih dolazi do povećanja telesne mase tokom lečenja pregabalinom, može biti potrebno prilagoditi terapiju hipoglikemijskim lekovima.

Reakcije preosetljivosti

Tokom postmarketinškog praćenja pregabalina prijavljena je pojava reakcija preosetljivosti, uključujući slučajeve angioedema. Upotrebu pregabalina treba odmah prekinuti ukoliko se pojave simptomi angioedema, kao što su facijalni i perioralni otoci ili oticanje gornjih disajnih puteva.

Vrtoglavica, pospanost, gubitak svesti, konfuzija i mentalni poremećaji

Tokom terapije pregabalinom javljaju se vrtoglavica i pospanost, što može da poveća pojavu zadesnih povreda (padova) kod starije populacije. Nakon stavljanja leka u promet prijavljeni su slučajevi gubitka svesti, konfuzije i mentalnih poremećaja. Zbog toga, pacijente treba savetovati da budu oprezni sve dok se ne upoznaju sa potencijalnim dejstvima leka.

Dejstva povezana sa vidom

U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila sa nastavkom terapije. U kliničkim studijama u kojima su sprovedena oftalmološka testiranja, učestalost pojave smanjene oštrine vida i promene vidnog polja bila je povećana kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo; učestalost pojavljivanja promena na očnom dnu bila je veća kod pacijenata koji su primali placebo (videti odeljak 5.1).

Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljena je takođe pojava neželjenih reakcija povezanih sa čulom vida koje obuhvataju gubitak vida, zamućenje vida ili druge promene oštrine vida, od kojih su mnoge bile prolazne.

Prekid terapije pregabalinom može da dovede do povlačenja ili poboljšanja ovih simptoma.

Bubrežna insuficijencija

Prijavljeni su slučajevi bubrežne insuficijencije, a prekid terapije pregabalinom je u nekim slučajevima pokazao da su ove neželjene reakcije reverzibilne.

Obustavljanje istovremene primene drugih antiepileptika

Nema dovoljno podataka o obustavljanju istovremene primene drugih antiepileptika, posle postizanja kontrole epileptičnih napada sa pregabalinom kao dodatnim lekom, u cilju prelaska na monoterapiju pregabalinom.

Simptomi obustave

Nakon prekida kratkotrajne i dugotrajne terapije pregabalinom, kod nekih pacijenata opaženi su simptomi obustave primene leka (engl. withdrawal symptoms). Zabeleženi su sledeći događaji: nesanica, glavobolja, mučnina, anksioznost, dijareja, sindrom sličan gripu, nervoza, depresija, bol, konvulzije, hiperhidroza i vrtoglavica, koji upućuju na fizičku zavisnost. Pacijenta o tome treba obavestiti na početku terapije.

Moguća je pojava konvulzija, uključujući status epilepticus i grand mal konvulzije, u toku upotrebe ili ubrzo nakon prestanka terapije pregabalinom.

Što se tiče prekida dugotrajne terapije pregabalinom, podaci ukazuju da incidenca i težina simptoma obustave primene leka mogu da budu dozno zavisni.

Kongestivna srčana insuficijencija

U postmarketinškom praćenju bilo je prijava o pojavi kongestivne srčane insuficijencije kod nekih pacijenata koji su primali pregabalin. Ove reakcije su najčešće primećene kod starijih kardiovaskularno kompromitovanih pacijenata tokom terapije pregabalinom za indikaciju neuropatskog bola. Kod ovih pacijenata, pregabalin treba upotrebljavati sa oprezom. Prekid primene pregabalina može dovesti do povlačenja ovih reakcija.

Terapija centralnog neuropatskog bola koji je posledica povrede kičmene moždine

Kod terapije centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je incidenca neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija centralnog nervnog sistema i naročito pospanost. To se može

pripisati aditivnom dejstvu zbog istovremene primene drugih lekova (npr. spazmolitika) koji su potrebni za terapiju ovog poremećaja. To treba uzeti u obzir kod propisivanja pregabalina kod ovog poremećaja.

Respiratorna depresija

Prijavljena je teška respiratorna depresija povezana sa upotrebom pregabalina. Pacijenti sa oštećenom respiratornom funkcijom, respiratornim ili neurološkim oboljenjem, oštećenjem funkcije bubrega, kao i oni koji su na istovremenoj terapiji depresorima CNS-a i starije osobe, mogu biti izložene većem riziku od pojave te teške neželjene reakcije. Kod ovih pacijenata će možda biti potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.2).

Suicidalne ideje i ponašanje

Suicidalne ideje i ponašanje prijavljeno je kod pacijenata lečenih antiepileptičnim lekovima kod nekoliko indikacija. Meta analiza randomizovanih placebo kontrolisanih studija sa antiepileptičnim lekovima takođe je pokazala malo povećan rizik za pojavu suicidalnih ideja i ponašanja. Nije poznat mehanizam ovog rizika i dostupni podaci ne isključuju mogućnost povećanog rizika i kod upotrebe pregabalina.

Zbog toga treba pratiti pacijente zbog pojave znakova suicidalnih ideja i ponašanja i razmotriti primenu odgovarajuće terapije. Savetuje se pacijentima (kao i onima koji se o njima brinu) da potraže medicinski savet ukoliko se pojave znaci suicidalnih ideja ili ponašanja.

Smanjena funkcija donjeg dela gastrointestinalnog trakta

U toku postmarketinškog praćenja prijavljeni su događajipovezani sa smanjenom funkcijom donjeg dela gastrointestinalnog trakta (npr. opstrukcija creva, paralitički ileus, konstipacija) prilikom istovremene primene pregabalina sa lekovima koji mogu da izazovu konstipaciju, kao što su opioidni analgetici. Kada se pregabalin i opioidi primenjuju u kombinaciji, mogu se razmotriti mere za sprečavanje pojave konstipacije (posebno kod žena i starijih pacijenata).

Istovremena upotreba sa opioidima

Savetuje se oprez kada se pregabalin propisuje istovremeno sa opioidima, zbog rizika od depresije CNS-a (videti odeljak 4.5). Jedna kontrolisana studija slučaja (engl. case-control study) sa pacijenatima koji su uzimali opioide, pokazala je da je kod pacijenata koji su istovremeno uzimali pregabalin i neki opioid, povećan rizik od smrtnog ishoda povezanog sa opioidima, u poređenju sa onima koji su uzimali samo opioid (prilagođeni odnos verovatnoća (engl. adjusted odds ratio, aOR), 1,68 [95% CI, 1,19 – 2,36]). Ovaj povećani rizik je primećen prilikom primene malih doza pregabalina (≤ 300 mg, aOR 1,52 [95% CI, 1,04 – 2,22]) i postojala je tendencija povećavanja rizika prilikom primene velikih doza pregabalina (> 300 mg, aOR 2,51 [95% CI 1,24 – 5,06]).

Pogrešna upotreba, potencijal za zloupotrebu ili zavisnost

Prijavljeni su slučajevi pogrešne upotrebe leka, zloupotrebe leka i zavisnosti. Potreban je oprez pri primeni leka kod pacijenata sa istorijom zloupotrebe supstanci koje izazivaju zavisnost i takve pacijente treba pratiti kako bi se uočili simptomi pogrešne upotrebe, zloupotrebe ili zavisnosti od pregabalina (prijavljeni su slučajevi razvoja tolerancije, povećanja doze i kompulzivne potrebe za lekom).

Encefalopatija

Prijavljeni su slučajevi encefalopatije, uglavnom kod pacijenata sa postojećim stanjima koja mogu da izazovu encefalopatiju.

Budući da se pregabalin pretežno izlučuje nepromenjen u urinu, da je metabolizam ovog leka kod ljudi zanemarljiv (<2% doze se otkriva u urinu u obliku metabolita), da ne inhibiše metabolizam lekova in vitro, a ne vezuje se za proteine plazme, malo je verovatno da može da izazove ili da bude podložan farmakokinetičkim interakcijama.

In vivo studije i populaciona farmakokinetička analiza

U skladu sa gorenavedenim, u in vivo studijama nisu zapažene klinički značajne farmakokinetičke interakcije između pregabalina i fenitoina, karbamazepina, valproinske kiseline, lamotrigina, gabapentina, lorazepama, oksikodona ili etanola. Populaciona farmakokinetička analiza ukazuje da oralni antidijabetici, diuretici, insulin, fenobarbital, tiagabin i topiramat nemaju klinički značajan uticaj na klirens pregabalina.

Oralni kontraceptivi, noretisteron i/ili etinilestradiol

Istovremena upotreba pregabalina sa oralnim kontraceptivima noretisteronom i/ili etinilestradiolom ne utiče na farmakokinetiku ni jednog od ovih lekova u stanju ravnoteže.

Lekovi koji utiču na centralni nervni sistem

Pregabalin može da potencira dejstva etanola i lorazepama.

Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljene su pojave respiratorne insuficijencije, kome i smrti kod pacijenata koji su istovremeno uzimali pregabalin i opioide i/ili druge depresore centralnog nervnog sistema (CNS-a). Izgleda da pregabalin ima aditivno dejstvo na oštećenje kognitivnih i grubih motornih funkcija izazvanih oksikodonom.

Interakcije kod starijih

Nisu sprovedene specifične studije farmakodinamskih interakcija kod starijih dobrovoljaca. Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih.

Žene u reproduktivnom dobu/Kontracepcija kod muškaraca i žena

Pošto je mogući rizik kod ljudi nepoznat, kod žena u reproduktivnom periodu moraju se koristiti efektivne kontraceptivne mere.

Trudnoća

Nema odgovarajućih podataka o upotrebi pregabalina kod trudnica.

Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Lek Pragiola ne treba koristiti u trudnoći, osim ukoliko je to neophodno (korist za majku jasno prevazilazi potencijalni rizik za plod).

Dojenje

Pregabalin se izlučuje u majčino mleko (videti odeljak 5.2). Dejstvo pregabalina na novorođenče/odojče nije poznato. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija pregabalinom mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije pregabalinom za ženu.

Plodnost

Nisu dostupni klinički podaci o dejstvima pregabalina na plodnost žena.

U kliničkim ispitivanjima koja su procenjivala dejstvo pregabalina na pokretljivost spermatozoida, zdravi muški ispitanici su bili izloženi pregabalinu u dozama od 600 mg na dan. Nakon 3 meseca terapije, nisu uočena dejstva na pokretljivost spermatozoida.

Ispitivanje plodnosti na ženkama pacova pokazalo je neželjena dejstva na proces reprodukcije. Ispitivanja plodnosti na mužjacima pacova pokazala su neželjena dejstva na reprodukciju i razvoj. Klinički značaj ovih nalaza nije poznat (videti odeljak 5.3).

Lek Pragiola može da ima neznatan ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Lek Pragiola može da izazove vrtoglavicu i pospanost i samim tim može da utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Pacijentima se savetuje da ne upravljaju vozilima ili složenim mašinama, niti da se bave potencijalno opasnim aktivnostima sve dok se ne utvrdi da li terapija ovim lekom utiče na njihove sposobnosti da obavljaju ove poslove.

Kliničkim programom ispitivanja pregabalina obuhvaćeno je preko 8900 pacijenata koji su izloženi pregabalinu, od kojih je preko 5600 učestvovalo u dvostruko slepim, kontrolisanim studijama uz primenu placeba. Najčešće prijavljene neželjene reakcije su bile vrtoglavica i pospanost. Neželjene reakcije su obično bile blagog do umerenog intenziteta. U svim kontrolisanim studijama, učestalost prekida terapije usled neželjenih reakcija iznosila je 12% za pacijente koji su dobijali pregabalin i 5% za pacijente koji su primali placebo. Najčešće neželjene reakcije koje su dovodile do prekida terapije kod pacijenata u grupi koji su lečeni pregabalinom bili su vrtoglavica i pospanost.

U tabeli 2 u nastavku, navedene su sve neželjene reakcije koje su se javile sa većom učestalošću u odnosu na placebo i kod više od jednog pacijenta, klasifikovane prema organskim sistemima i učestalosti pojavljivanja: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Navedene neželjene reakcije takođe mogu biti povezane sa postojećim oboljenjem i/ili istovremenom terapijom.

Kod terapije centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je incidenca neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija CNS-a i naročito pospanosti (videti odeljak 4.4).

Dodatne reakcije prijavljene iz postmarketinškog iskustva su uključene u tabeli u nastavku (italic).

Tabela 2. Neželjene reakcije pregabalina

Poremećaji nervnog sistema

Veoma često Vrtoglavica, pospanost, glavobolja

Često Ataksija, poremećaj koordinacije, tremor, dizartrija, amnezija, poremećaj pamćenja, poremećaj pažnje, parestezija, hipoestezija, sedacija, poremećaj ravnoteže, letargija

Povremeno Sinkopa, stupor, mioklonus, gubitak svesti, psihomotorna hiperaktivnost, diskinezija, posturalna vrtoglavica, intencioni tremor, nistagmus, kognitivni poremećaj, poremećaj mentalnih sposobnosti, poremećaj govora, hiporefleksija, hiperestezija, osećaj žarenja, ageuzija, osećaj slabosti

Retko Konvulzije, parosmija, hipokinezija, disgrafija

Poremećaji oka

Često Zamućen vid, diplopija

Povremeno Gubitak perifernog vida, poremećaj vida, oticanje oka, suženje vidnog polja, smanjena oštrina vida, bol u oku, astenopija, fotopsija, suvo oko, pojačano suzenje, iritacija oka

Retko Gubitak vida, keratitis, oscilopsija, izmenjena dubina vidne percepcije, midrijaza, strabizam, vizuelna svetlina

Poremećaji uha i labirinta

Često Vertigo

Povremeno Hiperakuzija

Kardiološki poremećaji

Povremeno Tahikardija, atrioventrikularni blok prvog stepena, sinusna bradikardija, kongestivna srčana insuficijencija

Retko Produženje QT intervala, sinusna tahikardija, sinusna aritmija

Vaskularni poremećaji

Povremeno Hipotenzija, hipertenzija, naleti vrućine, naleti crvenila, hladnoća perifernih delova tela

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Povremeno Dispnea, epistaksa, kašalj, nazalna kongestija, rinitis, hrkanje, suvoća sluzokože nosa

Retko Plućni edem, stezanje u grlu

Nepoznata učestalost

Gastrointestinalni poremećaji

Respiratorna depresija

Često Povraćanje, mučnina, konstipacija, dijareja, flatulencija, distenzija abdomena, suvoća usta

Povremeno Gastroezofagealna refluksna bolest, pojačano lučenje pljuvačke, hipoestezija oralne sluzokože

Retko Ascites, pankreatitis, otok jezika, disfagija

Hepatobilijarni poremećaji

Nepoznata učestalost

Povećane vrednosti enzima jetre*

Retko Žutica

Veoma retko Insuficijencija jetre, hepatitis

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno Papularni osip, urtikarija, pojačano znojenje, svrab

Retko Stevens Johnson-ov sindrom, hladan znoj

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Često Grčevi u mišićima, artralgija, bol u leđima, bol u ekstremitetima, cervikalni spazam

Povremeno Oticanje zglobova, mialgija, trzaji mišića, bol u vratu, ukočenost mišića

Retko Rabdomioliza

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Povremeno Inkontinencija urina, dizurija

*Povećane vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) i aspartat aminotransferaze (AST).

Nakon prekida kratkotrajne i dugotrajne terapije sa pregabalinom kod nekih pacijenata opaženi su simptomi obustave primene leka (engl. withdrawal symptoms). Zabeležene su sledeće reakcije: nesanica, glavobolja, mučnina, uznemirenost, dijareja, sindrom sličan gripu, konvulzije, nervoza, depresija, bol, pojačano znojenje i vrtoglavica, koji ukazuju na fizičku zavisnost. Pacijenta treba obavestiti o tome na početku terapije.

Što se tiče prekida dugotrajne terapije pregabalinom, podaci ukazuju da učestalost i težina simptoma obustave primene leka mogu da budu povezani sa dozom.

Pedijatrijska populacija

Bezbednosni profil pregabalina je posmatran u pet pedijatrijskih studija kod pacijenata sa parcijalnim konvulzijama sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje (12 nedelja duga studija efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata uzrasta od 4 do 16 godina, n=295; 14 dana duga studija efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine, n=175; farmakokinetička studija i studija podnošljivosti, n=65; i dve jednogodišnje otvorene studije praćenja bezbednosti, n=54 i n=431) bio je sličan posmatranom u studiji kod odraslih pacijenata sa epilepsijom. Najčešći neželjeni događaji posmatrani u 12 nedelja dugoj studiji sa pregabalinom bili su pospanost, pireksija, infekcije gornjeg dela respiratornog trakta, pojačan apetit, povećana telesna masa i nazofaringitis. Najčešći neželjeni događaji uočeni u 14 dana dugoj studiji terapije pregabalinom su bili pospanost, infekcija gornjeg dela respiratornog trakta i pireksija (videti odeljke 4.2, 5.1 i 5.2).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Tokom postmarketinškog praćenja, najčešće prijavljene neželjene reakcije kod predoziranja pregabalinom uključuju pospanost, stanje konfuzije, agitaciju i nemir. Takođe su prijavljene i konvulzije.

U retkim prilikama, prijavljeni su slučajevi kome.

Terapija predoziranja pregabalinom treba da obuhvati opšte suportivne mere i može uključiti hemodijalizu ukoliko je to potrebno (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Farmakoterapijska grupa: antiepileptici, ostali antiepileptici

ATC šifra: N03AX16

Aktivna supstanca, pregabalin, je analog gama-amino buterne kiseline (GABA) [(S)-3-(aminometil)-5- metil heksanoinska kiselina].

Mehanizam dejstva

Pregabalin se vezuje za pomoćnu subjedinicu (α2-δ protein) voltažno-zavisnih kalcijumovih kanala u centralnom nervnom sistemu.

Klinička efikasnost i bezbednost

Neuropatski bol

Efikasnost je pokazana u ispitivanjima kod pacijenata sa dijabetesnom neuropatijom, postherpetičnom neuralgijom i povredom kičmene moždine. Efikasnost nije ispitivana kod drugih modela neuropatskog bola.

Pregabalin je ispitivan u 10 kontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima je primenjivan 2 puta dnevno, najduže do 13 nedelja i tri puta dnevno, najduže do 8 nedelja. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta i tri puta dnevno bili su slični.

U kliničkim ispitivanjima koja su trajala do 12 nedelja, i za periferni i za centralni neuropatski bol, smanjenje bola zapaženo je u toku prve nedelje i održavalo se tokom čitavog perioda terapije.

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima za periferni neuropatski bol 35% pacijenata lečenih pregabalinom i 18% pacijenata koji su primali placebo imalo je poboljšanje od 50% na skali procene bola. Za pacijente koji nisu osetili pospanost, ovo poboljšanje zapaženo je kod 33% pacijenata lečenih pregabalinom i kod 18% pacijenata koji su primali placebo. Za pacijente koji su osetili pospanost, procenat onih koji su odgovorili na terapiju je bio 48% u grupi koja je primala pregabalin i 16% u grupi koja je primala placebo.

U kontrolisanom kliničkom ispitivanju za indikaciju centralni neuropatski bol, 22% pacijenata lečenih pregabalinom i 7% pacijenata koji su primali placebo je imalo poboljšanje od 50% na skali procene bola.

Epilepsija

Dodatna terapija

Pregabalin je ispitivan u 3 kontrolisana klinička ispitivanja u trajanju od 12 nedelja, u kojima je ukupna dnevna doza leka bila podeljena u dve ili tri dnevne doze. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta i tri puta dnevno bili su slični.

Smanjenje učestalosti konvulzija zapaženo je od prve nedelje.

Pedijatrijska populacija

Nije utvrđena efikasnost i bezbednost pregabalina kao dopunske terapije za epilepsiju kod pedijatrijskih pacijenata mlađih od 12 godina i adolescenata. U studiji koja ispituje farmakokinetiku i podnošljivost kod pacijenata uzrasta od 3 meseca do 16 godina (n=65) sa parcijalnim konvulzijama, neželjeni događaji su bili slični onima koji su primećeni kod odraslih. Rezultati 12 nedelja duge, placebo kontolisane studije sa 295 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 4 do 16 godina i 14 dana duge placebo kontrolisane studije sa 175 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine koje su sprovođene radi procene efikasnosti i bezbednosti pregabalina kao dodatne terapije kod parcijalnih konvulzija i dve jednogodišnje otvorene studije praćenja bezbednosti kod 54 i 431 pedijatrijskih pacijenata sa epilepsijom, uzrasta od 3 meseca do 16 godina ukazuju da su se neželjeni događaji pireksija i infekcije gornjeg respiratornog trakta češće javljali nego u studijama kod odraslih pacijenata sa epilepsijom (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.2).

U 12 nedelja dugoj, placebo kontrolisanoj studiji, pedijatrijski pacijenti (uzrasta od 4 do 16 godina) su dobijali pregabalin u dozi od 2,5 mg/kg/dan (maksimalno 150 mg/dan), pregabalin u dozi od 10 mg/kg/dan (maksimalno 600 mg/dan) ili placebo. Procenat ispitanika sa smanjenjem parcijalnih konvulzija za najmanje 50% u poređenju sa početnim vrednostima bila je 40,6% ispitanika koji su primali pregabalin u dozi od

10 mg/kg/dan (p=0,0068 u odnosu na placebo), 29,1% ispitanika koji su primali pregabalin u dozi od 2,5 mg/kg/dan (p=0,2600 u odnosu na placebo) i 22,6% kod onih koji su primali placebo.

U 14 dana dugoj placebo kontrolisanoj studiji, pedijatrijskim pacijentima (uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine), propisan je pregabalin 7 mg/kg/dnevno, pregabalin u dozi od 14 mg/kg/dnevno ili placebo.

Medijana učestalosti konvulzija tokom 24 sata na početku ispitivanja i prilikom poslednje posete bila je između 4,7 i 3,8 za pregabalin u dozi od 7 mg/kg/dnevno; 5,4 i 1,4 za pregabalin u dozi od 14 mg/kg/dnevno, odnosno 2,9 i 2,3 za placebo. Pregabalin u dozi od 14 mg/kg/dnevno je statistički značajno smanjio logaritamsku transformisanu učestalost parcijalnih konvulzija u poređenju sa placebom (p=0,0223); pregabalin u dozi od 7 mg/kg/dnevno nije pokazao poboljšanje u odnosu na placebo.

U 12-nedeljnoj placebo kontrolisanoj studiji kod pacijenata sa primarno generalizovanim tonično-kloničnim (engl. Primary Generalized Tonic-Clonic, PGTC) napadima 219 ispitanika (uzrasta od 5 do 65 godina, od kojih je 66 bilo uzrasta od 5 do 16 godina) je dobijalo pregabalin u dozi od 5 mg/kg/dnevno (maksimalno 300 mg/dnevno), 10 mg/kg/dnevno (maksimalno 600 mg/dnevno) ili placebo kao dodatnu terapiju. Procenat ispitanika sa najmanje 50% smanjenjem stope PGTC napada je iznosio 41,3% za pregabalin 5mg/kg/dan; 38,9% za pregabalin 10 mg/kg/dan i 41,7% za placebo.

Monoterapija (novodijagnostikovani pacijenti)

Pregabalin je ispitivan u jednom kontrolisanom kliničkom ispitivanju u trajanju od 56 nedelja sa doziranjem dva puta dnevno. Pregabalin nije postigao neinferiornost u poređenju sa lamotriginom u odnosu na parametar efikasnosti - odsustvo epileptičnog napada u toku 6 meseci. Pregabalin i lamotrigin su pokazali sličan profil bezbednosti i podnošljivosti.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Pregabalin je ispitivan u 6 kontrolisanih ispitivanja, koja su trajala 4-6 nedelja, u jednom ispitivanju kod starijih pacijenata u trajanju od 8 nedelja i jednom dugotrajnom ispitivanju prevencije relapsa sa dvostruko slepom fazom prevencije relapsa, u trajanju od 6 meseci.

Ublažavanje simptoma vezano za generalizovani anksiozni poremećaj, prema skali HAM-A (engl.

Hamilton Anxiety Rating Scale) zapaženo je u toku prve nedelje.

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima (trajanje 4-8 nedelja) 52% pacijenata lečenih pregabalinom i 38% pacijenata koji su primali placebo je na kraju ispitivanja imalo najmanje 50%-tno poboljšanje ukupnog rezultata na HAM-A u odnosu na početne vrednosti.

U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila sa nastavkom terapije.

U oftalmološkom ispitivanju u sklopu kontrolisanih kliničkih ispitivanja (uključujući testiranje oštrine vida, formalno ispitivanje vidnog polja i pregled dilatiranog očnog dna) bilo je obuhvaćeno preko 3600 pacijenata. Kod ovih pacijenata, smanjenje oštrine vida zabeleženo je kod 6,5% pacijenata lečenih pregabalinom i 4,8% pacijenata koji su primali placebo. Promene vidnog polja zabeležene su kod 12,4% pacijenata lečenih pregabalinom i 11,7% pacijenata koji su primali placebo. Promene na očnom dnu primećene su kod 1,7% pacijenata lečenih pregabalinom i 2,1% pacijenata koji su primali placebo.

Farmakokinetika pregabalina u stanju ravnoteže je slična kod zdravih dobrovoljaca, pacijenata sa epilepsijom koji primaju antiepileptike i pacijenata sa hroničnim bolom.

Resorpcija

Pregabalin se brzo resorbuje kada se primeni u stanju gladovanja i dostiže maksimalne koncentracije u plazmi u roku od 1 sat, posle primene jedne i više doza leka. Procenjuje se da bioraspoloživost pregabalina posle oralne primene iznosi ≥ 90% i ne zavisi od doze. Posle ponovljene primene, stanje ravnoteže postiže se u roku od 24 do 48 sati. Kada se pregabalin uzima sa hranom smanjuje se stepen resorpcije što dovodi do smanjenja Cmax za oko 25-30% i odlaže tmax za oko 2,5 sata. Primena pregabalina sa hranom, međutim, nema klinički značajan uticaj na stepen resorpcije pregabalina.

Distribucija

U pretkliničkim studijama, pokazano je da pregabalin prolazi krvno-moždanu barijeru kod miševa, pacova i majmuna. Pokazano je da pregabalin prolazi kroz placentu kod pacova i prisutan je u mleku pacova u laktaciji. Kod ljudi, volumen distribucije pregabalina posle oralne primene iznosi oko 0,56 L/kg. Pregabalin se ne vezuje za proteine plazme.

Biotransformacija

Metabolizam pregabalina kod ljudi je zanemarljiv. Posle doze pregabalina obeleženog radioaktivnim izotopom, približno 98% radioaktivnosti otkrivene u urinu poticalo je od nepromenjenog pregabalina. Glavni metabolit pregabalina, N-metil derivat pregabalina, nađen je u urinu i predstavlja 0,9% primenjene doze. U pretkliničkim studijama nije bilo dokaza o racemizaciji S-enantiomera u R-enantiomer pregabalina.

Eliminacija

Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije uglavnom putem bubrega u nepromenjenom obliku. Prosečno poluvreme eliminacije pregabalina iznosi 6,3 sata. Klirens u plazmi i renalni klirens pregabalina su direktno srazmerni klirensu kreatinina (videti odeljak 5.2: Oštećenje funkcije bubrega).

Neophodno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Linearnost/nelinearnost

Farmakokinetika pregabalina je linearna u okviru preporučenih dnevnih doza. Interindividualna varijabilnost farmakokinetike pregabalina je mala (˂20%). Iz podataka dobijenih na osnovu primene jednokratne doze može se predvideti farmakokinetika višestrukih doza. Dakle, nema potrebe za rutinskim praćenjem koncentracije pregabalina u plazmi.

Pol

Klinička ispitivanja ukazuju da pol nema klinički značajan uticaj na koncentracije pregabalina u plazmi.

Oštećenje funkcije bubrega

Klirens pregabalina je direktno srazmeran klirensu kreatinina. Osim toga, pregabalin se efikasno uklanja iz plazme pomoću hemodijalize (nakon 4 sata hemodijalize, terapijske koncentracije pregabalina u plazmi smanjuju se za oko 50%). Zbog toga što je eliminacija putem bubrega glavni put eliminacije, kod pacijenata

sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je smanjiti dozu i dopuniti dozu nakon hemodijalize, ukoliko je to neophodno (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Oštećenje funkcije jetre

Nisu sprovedene specifične farmakokinetičke studije kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Pošto se pregabalin samo neznatno metaboliše i uglavnom se izlučuje nepromenjen u urinu, ne očekuje se da oštećena funkcija jetre može značajno da promeni koncentracije pregabalina u plazmi.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika pregabalina je procenjivana kod pedijatrijskih pacijenata sa epilepsijom (uzrasna grupa: od 1 do 23 meseca, od 2 do 6 godina, od 7 do 11 godina i od 12 do 16 godina) sa dozama od 2,5; 5; 10 i

15 mg/kg/dnevno, u studiji ckoja je ispitivala farmakokinetiku i podnošljivost leka.

Nakon oralne primene pregabalina, natašte, kod pedijatrijskih pacijenata, uopšteno, vreme potrebno za postizanje maksimalne koncentracije leka u plazmi je bilo slično u svim uzrasnim grupama i iznosilo je 0,5 sati do 2 sata nakon doze.

Parametri Cmax i PIK za pregabalin su se linearno povećavali sa povećanjem doze u okviru svake uzrasne grupe. PIK je bio manji za 30% kod pedijatrijskih pacijenata sa telesnom masom manjom od 30 kg, zbog povećanja klirensa prilagođenog prema telesnoj masi od 43% kod ovih pacijenata, u poređenju sa pacijentima telesne mase ≥30 kg.

Terminalno poluvreme eliminacije pregabalina u proseku je oko 3 do 4 sata kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta do 6 godina, i od 4 do 6 sati kod onih uzrasta 7 godina i starijih.

Populacione farmakokinetičke analize su pokazale da je klirens kreatinina bio značajna kovarijabla klirensa pregabalina nakon oralne primene, telesna masa je bila značajna kovarijabla prividnog volumena distribucije pregabalina nakon oralne primene, a ovi odnosi su bili slični kod pedijatrijskih i odraslih pacijenata.

Farmakokinetika pregabalina kod pacijenata mlađih od 3 meseca nije ispitivana (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.1). Starije osobe

Sa starenjem se klirens pregabalina smanjuje. Ovo smanjenje klirensa pregabalina primenjenog oralno podudara se sa smanjenjem klirensa kreatinina do koga dolazi sa starenjem. Smanjenje doze pregabalina može biti neophodno kod pacijenata kod kojih je funkcija bubrega kompromitovana usled starosti (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Majke koje doje

Farmakokinetika pregabalina u dozi od 150 mg primenjena na svakih 12 sati (300 mg dnevna doza) je procenjivana kod 10 žena u periodu laktacije, najmanje 12 nedelja nakon porođaja. Laktacija ima mali ili nema uticaj na farmakokinetiku pregabalina. Pregabalin se izlučivao u mleko majke sa prosečnim koncentracijama leka u stanju ravnoteže od 76% od onog u plazmi majke.

Procenjena doza koja dospeva iz majčinog mleka u organizam odojčeta (pod pretpostavkom da je prosečna konzumacija mleka 150 mL/kg /dnevno) čije su majke primale 300 mg/dnevno ili maksimalno 600 mg/dnevno pregabalina bi iznosila 0,31, odnosno 0,62 mg/kg/dnevno.

Ove procenjene doze iznose približno 7% ukupne dnevne doze koju majka primi, izražene u mg/kg.

U konvencionalnim farmakološkim studijama bezbednosti na životinjama, pregabalin se dobro podnosio u klinički značajnim dozama. U studijama toksičnosti ponovljenih doza kod pacova i majmuna opisana su dejstva na CNS, uključujući hipoaktivnost, hiperaktivnost i ataksiju. Često je zapažen i porast incidence atrofije retine kod starih albino pacova posle dugotrajne izloženosti pregabalinu, i to pri izloženosti ≥ 5 puta u odnosu na srednju izloženost ljudi pri maksimalnim preporučenim kliničkim dozama.

Pregabalin nije pokazao teratogeno dejstvo kod miševa, pacova ni kunića. Fetalna toksičnost kod pacova i kunića uočena je samo kod izlaganja znatno većim dozama od onih koje se koriste kod ljudi. U studijama prenatalne/postnatalne toksičnosti, pregabalin je izazvao poremećaje u razvoju mladunaca pacova pri izloženosti dozama koje su 2 puta veće od maksimalne preporučene izloženosti kod ljudi.

Neželjena dejstva na plodnost mužjaka i ženki pacova zapažena su tek pri izloženosti koje značajno prevazilaze terapijsku izloženost. Neželjena dejstva na reproduktivne organe mužjaka i parametre sperme bila su reverzibilna i javljala su se tek pri izloženosti koje značajno prevazilaze terapijsku izloženost ili su bila povezana sa spontanim degenerativnim procesima na muškim reproduktivnim organima kod pacova. Zato se smatra da ova dejstva imaju mali ili nikakav klinički značaj.

Na osnovu rezultata niza in vitro i in vivo testova, pokazano je da pregabalin nije genotoksičan.

Sprovedene su dvogodišnje studije karcinogenosti pregabalina na pacovima i miševima. Nije zapažena pojava tumora kod pacova pri izloženosti do 24 puta većoj od srednje izloženosti kod ljudi pri maksimalnim preporučenim kliničkim dozama od 600 mg/dnevno. Kod miševa, nije nađena povećana incidenca tumora pri izloženosti sličnoj kao kod srednje izloženosti kod ljudi, mada je zapažen porast incidence hemangiosarkoma pri izloženosti velikim dozama. Stvaranje negenotoksičnih tumora indukovano pregabalinom kod miševa obuhvata promene na trombocitima i sa tim udruženu proliferaciju ćelija endotela. Ovakve promene trombocita nisu prisutne kod pacova, kao ni kod ljudi na osnovu podataka iz kratkotrajne i ograničenih podataka iz dugotrajne kliničke primene. Nema dokaza koji ukazuju na posledični rizik za ljude.

Kod mladih pacova vrste toksičnosti ne razlikuju se kvalitativno od onih zapaženih kod odraslih pacova. Ipak, mladi pacovi su osetljiviji. Pri izloženosti terapijskim dozama, postojali su klinički dokazi promena u CNS-u u smislu hiperaktivnosti i bruksizma i izvesnih promena u rastu (prolazne supresije porasta telesne mase). Zapažena su i dejstva na menstrualni ciklus pri izloženosti 5 puta većoj od terapijske izloženosti kod ljudi. Smanjen odgovor na akustički nadražaj je primećen kod mladih pacova nakon 1-2 nedelje izlaganja dva puta većim dozama u odnosu na terapijsku izloženost kod ljudi. Devet nedelje nakon izlaganja, ovo dejstvo nije više bilo uočljivo.

Pragiola, kapsule, tvrde, 25 mg

Sadržaj kapsule:

Skrob, preželatinizovan;

Talk (E553b).

Tvrda želatinska kapsula N°4:

Titan-dioksid (E171); Želatin (E441);

Mastilo, crno (šelak (E904), gvožđe(III)-oksid, crni (E172), propilenglikol (E1520)). Pragiola, kapsule, tvrde, 50 mg

Sadržaj kapsule:

Skrob, preželatinizovan;

Talk (E553b).

Tvrda želatinska kapsula N°3: Titan-dioksid (E171);

Želatin (E441);

Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172);

Mastilo, crno (šelak (E904), gvožđe(III)-oksid, crni (E172), propilenglikol (E1520)). Pragiola, kapsule, tvrde, 75 mg

Sadržaj kapsule:

Skrob, preželatinizovan;

Talk (E553b).

Tvrda želatinska kapsula N°4:

Titan-dioksid (E171); Želatin (E441);

Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172);

Mastilo, crno (šelak (E904), gvožđe(III)-oksid, crni (E172), propilenglikol (E1520)). Pragiola, kapsule, tvrde, 150 mg

Sadržaj kapsule:

Skrob, preželatinizovan;

Talk (E553b).

Tvrda želatinska kapsula N°2:

Titan-dioksid (E171); Želatin (E441);

Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172);

Mastilo, crno (šelak (E904), gvožđe(III)-oksid, crni (E172), propilenglikol (E1520)). Pragiola, kapsule, tvrde, 300 mg

Sadržaj kapsule:

Skrob, preželatinizovan;

Talk (E553b).

Tvrda želatinska kapsula N°0:

Titan-dioksid (E171); Želatin (E441);

Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); Gvožđe(III)-oksid, crni (E172);

Mastilo, belo (šelak (E904), propilenglikol (E1520), kalijum-hidroksid (E525), titan-dioksid (E171)).

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 30 °C.

Unutrašnje pakovanje leka je PVC/PVDC//Al-blister sa 14 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera sa po 14 kapsula, tvrdih i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Pragiola spada u grupu lekova koji se koriste za lečenje epilepsije, neuropatskog bola i generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) kod odraslih.

Periferni i centralni neuropatski bol: lek Pragiola se koristi za lečenje dugotrajnog bola izazvanog oštećenjem nerava. Veliki broj oboljenja može da izazove periferni neuropatski bol, kao što su dijabetes ili herpes zoster. Osećaj bola može se opisati kao osećaj toplote, žarenja, pulsiranja, žiganja, probadanja, oštrog bola, grčevi, stalni tup bol, osećaj mravinjanja, utrnulosti, „trnci i žmarci”. Periferni i centralni neuropatski bol može takođe biti povezan sa promenama raspoloženja, poremećajem spavanja, zamorom (iscrpljenošću), i može imati uticaja na fizičke i društvene aktivnosti, kao i na svekupni kvalitet života.

Epilepsija: lek Pragiola se koristi za lečenje nekih oblika epilepsije (parcijalne konvulzije sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje) kod odraslih osoba. Vaš lekar će Vam propisati lek Pragiola za lečenje epilepsije ukoliko Vaše stanje nije pod kontrolom sa postojećom terapijom. Lek Pragiola se uzima uz postojeću terapiju. Lek Pragiola nije predviđen da se koristi sam, već se uvek koristi u kombinaciji sa drugim antiepilepticima.

Generalizovani anksiozni poremećaj: lek Pragiola se koristi za lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja. Simptomi generalizovanog anksioznog poremećaja su produžena prenaglašena uznemirenost i zabrinutost koje je teško kontrolisati. Generalizovani anksiozni poremećaj može takođe da prouzrokuje nemir ili osećaj da je osoba na ivici izdržljivosti, da se lako zamara, da ima probleme sa koncentracijom ili prisećanjem, razdražljivost, napetost u mišićima ili poremećaj spavanja. Ove reakcije se razlikuju od stresova i napetosti u svakodnevnom životu.

• ako ste alergični (preosetljivi) na pregabalin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Pragiola.

• Kod nekih pacijenata koji su uzimali lek Pragiola prijavljeni su simptomi koji nagoveštavaju alergijsku reakciju. Ti simptomi obuhvataju oticanje lica, usana, jezika i grla, kao i rašireni kožni osip. Ukoliko osetite neki od navedenih simptoma, potrebno je da odmah potražite pomoć Vašeg lekara.
• Lek Pragiola se povezuje sa pojavom vrtoglavice i pospanosti, što može da poveća pojavu slučajnih povreda (padova) kod starijih pacijenata. Zbog toga treba da budete obazrivi dok se ne naviknete na sva moguća dejstva leka.
• Lek Pragiola može da izazove pojavu zamućenog vida ili gubitak vida ili druge poremećaje vida, od kojih je većina prolazna. Ukoliko primetite bilo koji poremećaj vida, odmah obavestite Vašeg lekara.
• Pojedinim pacijentima sa dijabetesom kod kojih dolazi do povećanja telesne mase dok uzimaju pregabalin, možda će biti potrebna promena terapije za dijabetes.
• Određena neželjena dejstva mogu biti češća, kao što je pospanost, pošto pacijenti sa povredom kičmene moždine mogu da uzimaju druge lekove za lečenje, na primer bola ili ukočenosti, koji imaju slična neželjena dejstva kao pregabalin, tako da težina ovih neželjenih dejstava može biti povećana kada se uzimaju zajedno.
• Kod nekih pacijenata koji su uzimali pregabalin, uglavnom starijih sa kardiovaskularnim poremećajima, prijavljeni su slučajevi srčane slabosti (insuficijencije). Pre nego što počnete lečenje ovim lekom, obavestite Vašeg lekara ako imate srčanih problema.
• Kod nekih pacijenata koji su uzimali pregabalin, prijavljeni su slučajevi slabosti bubrega. Ukoliko primetite da je u toku lečenja lekom Pragiola došlo do smanjenog izlučivanja mokraće, obavestite o tome Vašeg lekara, zato što prekid terapije može to da poboljša.
• Kod malog broja osoba lečenih antiepileptičnim lekovima kao što je Pragiola, pojavile su se misli o samopovređivanju ili o samoubistvu. Ukoliko Vam se u bilo kom trenutku pojave takve misli, odmah obavestite Vašeg lekara.
• Ukoliko se lek Pragiola uzima sa drugim lekovima koji mogu da izazovu otežano pražnjenje creva (kao što su neki lekovi za lečenje bola), moguća je pojava gastrointestinalnih problema (npr. otežano pražnjenje creva, blokada ili paraliza creva). Obavestite Vašeg lekara ukoliko imate otežano pražnjenje creva, naročito ukoliko ste skloni tom problemu.
• Pre nego što uzmete ovaj lek obavestite Vašeg lekara ukoliko ste imali problema sa alkoholizmom, zloupotrebom lekova ili zavisnosti. Ne uzimajte više leka nego što Vam je propisano.
• Prijavljeni su slučajevi pojave grčeva (konvulzija) u toku ili ubrzo posle prekida lečenja pregabalinom.

Ukoliko primetite grčeve, odmah kontaktirajte Vašeg lekara.

• Kod nekih pacijenata koji su uzimali pregabalin dok su se lečili od nekih drugih bolesti, prijavljeni su slučajevi smanjene moždane funkcije (encefalopatija). Obavestite Vašeg lekara ukoliko ste imali bilo koju ozbiljnu bolest, uključujući oboljenje jetre ili bubrega.
• Prijavljeno je otežano disanje. Ako bolujete od poremećaja nervnog sistema, poremećaja disanja, oštećenja funkcije bubrega ili imate više od 65 godina, lekar će Vam možda propisati drugačiji režim doziranja. Obratite se svom lekaru ako imate problema sa otežanim disanjem ili kratak dah.

Deca i adolescenti

Bezbednost i efikasnost pregabalina kod dece i adolescenata (mlađih od 18 godina) nije ustanovljena i zbog toga, pregabalin ne treba koristiti u ovoj uzrasnoj grupi.

Drugi lekovi i Pragiola

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Pragiola i neki drugi lekovi mogu uticati jedni na druge (interakcija). Kada se uzima istovremeno sa nekim drugim lekovima koji imaju sedativna dejstva (uključujući opioide), lek Pragiola može pojačati ova dejstva usled čega može doći do slabosti funkcije disajnih organa, kome i smrti. Stepen vrtoglavice, pospanosti i pad koncentracije mogu biti pojačani ukoliko se lek Pragiola uzima istovremeno sa drugim lekovima koji sadrže:

• oksikodon (koristi se protiv jakih bolova);
• lorazepam (koristi se za lečenje uznemirenosti);
• alkohol.

Lek Pragiola se može uzimati sa oralnim kontraceptivima.

Uzimanje leka Pragiola sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Pragiola se može uzimati sa hranom ili bez nje. Preporučuje se da ne pijete alkohol dok uzimate lek Pragiola.

Trudnoća i dojenje

Lek Pragiola ne treba uzimati u toku trudnoće ili dojenja, osim ukoliko Vam lekar nije rekao drugačije. Žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste efektivnu kontracepciju.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Pragiola može da izazove vrtoglavicu, pospanost i pad koncentracije. Ne treba da vozite niti da upravljate složenim mašinama, kao ni da se bavite potencijalno opasnim aktivnostima sve dok ne saznate da li ovaj lek utiče na Vašu sposobnost da obavljate ove aktivnosti.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Vaš lekar će odrediti odgovarajaću dozu za Vas. Lek Pragiola je namenjen samo za oralnu primenu.

Periferni i centralni neuropatski bol, epilepsija ili generalizovani anksiozni poremećaj:

• Uzmite onoliki broj kapsula koliko Vam je odredio Vaš lekar.
• Doza, koja je prilagođena Vama i Vašem stanju, obično će iznositi između 150 mg i 600 mg dnevno.
• Vaš lekar će Vam reći da li da uzimate lek Pragiola dva ili tri puta dnevno. Ako uzimate lek Pragiola dva puta dnevno to treba da bude jednom ujutro i jednom uveče, otprilike u isto vreme svakog dana. Ako uzimate lek Pragiola tri puta dnevno, to treba da bude jednom ujutro, jednom posle podne i jednom uveče, približno u isto vreme svakog dana.

Ukoliko imate utisak da je dejstvo leka Pragiola prejako ili preslabo, razgovarajte o tome sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Ukoliko ste stariji pacijent (stariji od 65 godina) treba da uzimate lek Pragiola na uobičajen način, izuzev u slučaju da imate problema sa bubrezima.

Ukoliko imate problema sa bubrezima, Vaš lekar vam može propisati drugačiji dozni režim i/ili dozu. Kapsule progutajte cele sa vodom.

Nastavite da uzimate lek Pragiola sve dok vam Vaš lekar ne kaže da prestanete.

Ako ste uzeli više leka Pragiola nego što treba

Pozovite Vašeg lekara ili odmah idite u najbližu službu hitne pomoći. Sa sobom ponesite svoju kutiju sa kapsulama leka Pragiola. Možete osetiti pospanost, zbunjenost, razdražljivost ili nemir ukoliko uzmete više leka Pragiola nego što treba. Takođe, prijavljeni su i epileptični napadi.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Pragiola

Važno je da redovno uzimate lek Pragiola, svakog dana u isto vreme. Ako zaboravite da uzmete dozu, uzmite je čim se setite, osim ukoliko već nije vreme za sledeću dozu. U tom slučaju, samo nastavite sa sledećom dozom kao i obično. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Pragiola

Ne prekidajte da uzimate lek Pragiola sve dok Vam lekar to ne kaže. Prekid terapije treba obaviti postepeno u toku najmanje nedelju dana.

Ukoliko prekinete uzimanje leka Pragiola bilo nakon kratkotrajnog ili dugotrajnog lečenja, potrebno je da znate da možete imati određena neželjena dejstva. Ona uključuju poremećaj spavanja, glavobolju, mučninu, osećaj uznemirenosti, proliv, simptome slične gripu, konvulzije, nervozu, depresiju, bol, preznojavanje i vrtoglavicu. Ovi simptomi mogu da se javljaju češće ili da budu teži ukoliko ste uzimali lek Pragiola u dužem vremenskom periodu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Veoma česta (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• vrtoglavica, pospanost, glavobolja.

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• povećan apetit;
• osećaj uzbuđenja, konfuzija, dezorijentacija, smanjena seksualna želja, razdražljivost;
• poremećaj pažnje, nespretnost, poremećaj pamćenja, gubitak pamćenja, nevoljno drhtanje (tremor), problemi sa govorom, osećaj peckanja, utrnutost, sedacija, bezvoljnost (letargija), nesanica, zamor, neuobičajena osećanja;
• zamućen vid, duple slike;
• osećaj okretanja ili nestabilnosti (vertigo), problemi sa ravnotežom, padovi;
• suvoća usta, otežano pražnjenje creva, povraćanje, gasovi, proliv, mučnina, otečen stomak;
• teškoće sa postizanjem erekcije;
• otoci na telu uključujući i ekstremitete;
• osećaj pijanstva, nepravilan hod;
• povećanje telesne mase;
• grčevi mišića, bol u zglobovima, bol u leđima, bol u ekstremitetima;
• zapaljenje ždrela.

Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• gubitak apetita, gubitak telesne mase, smanjena koncentracija šećera u krvi, povećana koncentracija šećera u krvi;
• promena percepcije sopstvene ličnosti, nemir, depresija, uznemirenost, promene raspoloženja, poteškoće sa izražavanjem, halucinacije, neuobičajeni snovi, napadi panike, apatija, agresija, porast raspoloženja, slabljenje mentalnih sposobnosti, otežano razmišljanje, povećanje seksualne želje, problemi sa seksualnom aktivnošću uključujući nemogućnost postizanja orgazma, odložena ejakulacija;
• promene vida, neuobičajeni pokreti očiju, poremećaji vida koji uključuju suženje vidnog polja, privid bljeska svetlosti, nevoljni pokreti, oslabljeni refleksi, povećana aktivnost, vrtoglavica prilikom ustajanja, osetljivost kože, gubitak čula ukusa, osećaj žarenja, nevoljni pokreti pri kretanju, gubitak svesti, nesvestica, povećana osetljivost na buku, osećaj lošeg zdravlja;
• suvoća očiju, oticanje očiju, bol u oku, slabost očiju, suzne oči, iritacija oka;
• poremećaj srčanog ritma, ubrzan srčani ritam, nizak krvni pritisak, visok krvni pritisak, promene srčanog ritma, srčana slabost;
• naleti crvenila, naleti vrućine;
• otežano disanje, suvoća sluzokože nosa, zapušen nos;
• pojačano lučenje pljuvačke, gorušica, utrnutost oko usana;
• pojačano znojenje, osip, drhtavica, povišena telesna temperatura;
• trzaji mišića, oticanje zglobova, ukočenost mišića, bol uključujući bol u mišićima, bol u vratu;
• bolne dojke;
• teškoće ili bol pri mokrenju, nemogućnost zadržavanja mokraće;
• slabost, žeđ, stezanje u grudima;
• promene u laboratorijskim rezultatima analize krvi i funkcije jetre (povećane vrednosti kreatin fosfokinaze u krvi, povećane vrednosti alanin aminotransferaze, povećane vrednosti aspartat aminotransferaze, smanjen broj krvnih pločica - trombocita, neutropenija, povećane vrednosti kreatinina u krvi, smanjene koncentracije kalijuma u krvi);
• preosetljivost, otok lica, svrab, koprivnjača, curenje iz nosa, krvarenje iz nosa, kašalj, hrkanje;
• bolne menstruacije;
• hladne ruke i stopala.

Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• poremećaj čula mirisa, nemogućnost fokusiranja slike, promenjeno opažanje dubine, vizuelna svetlina, gubitak vida;
• proširene zenice, razrokost;
• hladan znoj, stezanje u grlu, otok jezika;
• zapaljenje pankreasa;
• teškoće pri gutanju;
• usporeni ili ograničeni pokreti tela;
• poteškoće sa pravilnim pisanjem;
• povećano nakupljanje tečnosti u trbuhu;
• tečnost u plućima;
• grčevi (konvulzije);
• promene u zapisu električnih promena u srcu (EKG) koje ukazuju na poremećaj ritma srca;
• oštećenje mišića;
• iscedak iz dojke, nenormalan rast grudi, rast grudi kod muškaraca;
• poremećaj menstrualnog ciklusa;
• slabost bubrega, smanjena količina urina, zadržavanje urina;
• smanjen broja belih krvnih ćelija;
• neprilagođeno ponašanje;
• alergijske reakcije (koje mogu obuhvatiti teškoće pri disanju, svrab, zapaljenje očiju (keratitis) i ozbiljne kožne reakcije koje karakterišu osip, plikovi, ljuštenje kože i bol);
• žutica (žuta prebojenost kože i beonjača).

Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• slabost (insuficijencija) jetre;
• zapaljenje jetre (hepatitis).

Ukoliko dobijete otok lica ili jezika ili ako dodje do crvenila kože, pojave plikova ili perutanja kože potrebno je da odmah potražite savet lekara.

Određena neželjena dejstva mogu biti češća, kao što je pospanost, pošto pacijenti sa povredom kičmene moždine mogu da uzimaju druge lekove za lečenje, na primer bola ili ukočenosti, koji imaju slična neželjena dejstva kao pregabalin, tako da težina ovih dejstava može biti povećana kada se ovi lekovi uzimaju zajedno.

Sledeće neželjene reakcije su prijavljene nakon stavljanja leka u promet: otežano disanje, kratak dah. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Pragiola posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30 °C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je pregabalin.

Pragiola, kapsule, tvrde, 25 mg

Jedna kapsula, tvrda sadrži 25 mg pregabalina.

Pragiola, kapsule, tvrde, 50 mg

Jedna kapsula, tvrda sadrži 50 mg pregabalina.

Pragiola, kapsule, tvrde, 75 mg

Jedna kapsula, tvrda sadrži 75 mg pregabalina.

Pragiola, kapsule, tvrde, 150 mg

Jedna kapsula, tvrda sadrži 150 mg pregabalina.

Pragiola, kapsule, tvrde, 300 mg

Jedna kapsula, tvrda sadrži 300 mg pregabalina.

• Pomoćne supstance su:

Pragiola, kapsule, tvrde, 25 mg

Sadržaj kapsule: skrob, preželatinizovan; talk (E553b).

Tvrda želatinska kapsula N°4: titan-dioksid (E171); želatin (E441); mastilo, crno (šelak (E904), gvožđe(III)-oksid, crni (E172), propilenglikol (E1520)).

Pragiola, kapsule, tvrde, 50 mg

Sadržaj kapsule: skrob, preželatinizovan; talk (E553b).

Tvrda želatinska kapsula N°3: titan-dioksid (E171); želatin (E441); gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); mastilo, crno (šelak (E904), gvožđe(III)-oksid, crni (E172), propilenglikol (E1520)).

Pragiola, kapsule, tvrde, 75 mg

Sadržaj kapsule: skrob, preželatinizovan; talk (E553b).

Tvrda želatinska kapsula N°4: titan-dioksid (E171); želatin (E441); gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); mastilo, crno (šelak (E904), gvožđe(III)-oksid, crni (E172), propilenglikol (E1520)).

Pragiola, kapsule, tvrde, 150 mg

Sadržaj kapsule: skrob, preželatinizovan; talk (E553b).

Tvrda želatinska kapsula N°2: titan-dioksid (E171); želatin (E441); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); mastilo, crno (šelak (E904), gvožđe(III)-oksid, crni (E172), propilenglikol (E1520)).

Pragiola, kapsule, tvrde, 300 mg

Sadržaj kapsule: skrob, preželatinizovan; talk (E553b).

Tvrda želatinska kapsula N°0: titan-dioksid (E171); želatin (E441); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); gvožđe(III)-oksid, crni (E172); mastilo, belo (šelak (E904), propilenglikol (E1520), kalijum-hidroksid (E525), titan-dioksid (E171)).

Kako izgleda lek Pragiola i sadržaj pakovanja

Pragiola, kapsula, tvrda, 25 mg: veličina kapsule #4: telo i kapa kapsule su bele boje; na kapi kapsule je crnom bojom označeno P25. Sadržaj kapsule je bele do skoro bele boje.

Pragiola, kapsula, tvrda, 50 mg: veličina kapsule #3: telo kapsule je bele boje, dok je kapa kapsule svetložute boje; na kapi kapsule je crnom bojom označeno P50. Sadržaj kapsule je bele do skoro bele boje. Pragiola, kapsula, tvrda, 75 mg: veličina kapsule #4: telo i kapa kapsule su smeđe-žute boje; na kapi kapsule je crnom bojom označeno P75. Sadržaj kapsule je bele do skoro bele boje.

Pragiola, kapsula, tvrda, 150 mg: veličina kapsule #2: telo kapsule je bele boje, dok je kapa kapsule žućkasto-smeđe boje; na kapi kapsule je crnom bojom označeno P150. Sadržaj kapsule je bele do skoro bele boje.

Pragiola, kapsula, tvrda, 300 mg: veličina kapsule #0: telo kapsule je bele boje, dok je kapa kapsule tamnosmeđe boje; na kapi kapsule je belom bojom označeno P300. Sadržaj kapsule je bele do skoro bele boje.

Unutrašnje pakovanje leka je PVC/PVDC//Al-blister sa 14 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera sa po 14 kapsula, tvrdih i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd Proizvođač:

• KRKA D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija
• TAD PHARMA GMBH, Heinz-Lohmann-Straβe 5, Cuxhaven, Nemačka

Napomena:

štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Pragiola, kapsule, tvrde, 56 x (25 mg): 515-01-04613-20-001 od 06.08.2021.

Pragiola, kapsule, tvrde, 56 x (50 mg): 515-01-04614-20-001 od 06.08.2021.

Pragiola, kapsule, tvrde, 56 x (75 mg): 515-01-04615-20-001 od 06.08.2021.

Pragiola, kapsule, tvrde, 56 x (150 mg): 515-01-04616-20-001 od 06.08.2021.

Pragiola, kapsule, tvrde, 56 x (300 mg): 515-01-04617-20-001 od 06.08.2021.