PK-Merz® 200mg/500mL rastvor za infuziju

Lek PK-Merz, rastvor za infuziju, je indikovan:

• za intenzivnu i inicijalnu terapiju akinetičke krize kod akutnih pogoršanja simptoma parkinsonizma;
• kod smanjene budnosti kod postkomatoznih stanja različitog porekla u okviru ukupnog terapijskog pristupa u uslovima stacionarnog lečenja.

Doziranje

Pre početka terapije, a zatim posle 1. i 3. nedelje nakon započinjanja terapije, kao i nakon promene doze, potrebno je snimiti EKG (50 mm/s) (Oprez! Ventrikularna tahikardija, videti odeljak 4.4).

Parkinsonov sindrom

Kod akutnog pogoršanja simptoma parkinsonizma, u vidu akinetičke krize, treba intravenski primeniti dozu od 200 mg amantadin-sulfata u 500 mL infuzionog rastvora, 1-3 puta dnevno.

Brzina infuzije ne treba da bude veća od 55 kapi/ min, što odgovara trajanju infuzije od oko 3 sata.

Stanja smanjene budnosti

Za povećanje budnosti u postkomatoznim stanjima različite geneze može se pokušati sa dnevnom dozom od 200 mg amantadin-sulfata datom u vidu spore infuzije (> 3 sata) tokom inicijalnog perioda od 3-5 dana. U zavisnosti od kliničke slike, terapija se može nastaviti sa, ukoliko je moguće, primenom oralnih oblika, dozom od 200 mg amantadin-sulfata dnevno u periodu do 4 nedelje.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega:

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega doziranje se mora prilagoditi stepenu smanjenja bubrežnog klirensa (merenom kao brzina glomerularne filtracije, (engl. glomerular filtration rate, GFR)), kao što je prikazano u tabeli u nastavku:

nedelje

Za procenu GFR može da se primeni sledeća formula:

(140 – godine starosti) x telesna masa

ClKr =

72 x kreatinin

gde je:

ClKr = klirens kreatinina u mL/min

kreatinin = koncentracija kreatinina u serumu u mg/100 mL

Tako izračunat klirens kreatinina odnosi se na muškarce, dok odgovarajuća vrednost kod žena iznosi oko 85% izračunate vrednosti za muškarce. Takva vrednost se može smatrati ekvivalentnom sa klirensom inulina za određivanje GFR (normalna vrednost kod odraslih je 120 mL/min).

Amantadin se slabo dijalizuje (približno 5%).

Pedijatrijska populacija:

Nema dostupnih podataka (videti odeljak 4.4). Način primene

Intravenska upotreba.

Nagli prekid primene leka PK-Merz, rastvor za infuziju, se mora izbegavati, jer kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću u tom slučaju može doći do ozbiljnog pogoršanja ekstrapiramidalnih simptoma, koji ponekad uključuju akinetičku krizu i simptome obustave koji ponekad uključuju i delirijum.

Dužina primene kod nastavka terapije oralnim oblicima kod pacijenata sa smanjenom budnošću (videti odeljke 4.1 i 4.2) ne treba da bude duže od 4 nedelje.

Lek PK-Merz, rastvor za infuziju, se ne sme primenjivati kod pacijenata sa:

• preosetljivošću na amantadin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
• teškom dekompenzovanom insuficijencijom srca (NYHA klasa IV)
• kardiomiopatijama i miokarditisom
• AV blokom 2. i 3. stepena
• postojećom bradikardijom sa manje od 55 otkucaja u minuti
• poznatim produženim QT intervalom (Bazett QTc > 420 ms) ili uočljivim U-talasima ili kongenitalnim QT sindromom u porodičnoj anamnezi
• ozbiljnim ventrikularnim aritmijama uključujući torsade de pointes u anamnezi
• istovremenom terapijom budipinom ili drugim lekovima koji produžuju QT interval (videti odeljak 4.5)
• smanjenim koncentracijama kalijuma ili magnezijuma u krvi.

Lek PK-Merz, rastvor za infuziju, ne bi trebalo primenivati kod pacijenata sa:

• teškom bubrežnom insuficijencijom (klirens kreatinina <10 mL/min)

Lek PK-Merz, rastvor za infuziju, se samo sa posebnim oprezom može primenjivati kod pacijenata sa:

• hipertrofijom prostate
• glaukomom zatvorenog ugla
• bubrežnom insuficijencijom (različite težine; postoji rizik od akumulacije leka usled pogoršanja filtracione funkcije bubrega, videti odeljke 4.2 i 4.4)
• stanjima ekscitacije ili konfuzije
• delirijumskim sindromima ili egzogenim psihozama u anamnezi
• istovremenom primenom memantina (videti odeljak 4.5)

Pre početka terapije, a zatim posle 1. i 3. nedelje od započinjanja terapije, potrebno je snimiti EKG (50 mm/s) i ručno odrediti korigovani QT interval (QTc interval po Bazett-u). Takav EKG takođe treba snimiti i pre svakog naknadnog povećanja doze, kao i dve nedelje posle svakog naknadnog povećanja doze. Kasnije, potrebno je najmanje jednom godišnje kontrolisati EKG.

Lečenje treba izbegavati ili se mora prekinuti kod pacijenata kod kojih je početni QTc interval veći od 420 ms, kod povećanja za više od 60 ms tokom terapije sa lekom PK-Merz, rastvor za infuziju, ili ako u toku terapije lekom PK-Merz, rastvor za infuziju, QTc pređe 480 ms kao i kod pacijenata sa uočljivim U talasima.

Kod pacijenata kod kojih postoji rizik od narušavanja ravnoteže elektrolita (koje može biti izazvano npr. terapijom diureticima, učestalim povraćanjima i/ili prolivima, primenom insulina u hitnim situacijama, oboljenjima bubrega ili anoreksičnim stanjima) neophodno je adekvatno praćenje laboratorijskih parametara i odgovarajuća nadoknada elektrolita, naročito kalijuma i magnezijuma.

Ukoliko se jave simptomi kao što su palpitacije, vrtoglavica ili sinkopa treba odmah obustaviti terapiju lekom PK-Merz, rastvor za infuziju, i u periodu od 24 sata kontrolisati pacijenta na pojavu produženja QT intervala. Ukoliko nema produženja QT intervala, a interakcije sa drugim lekovima nisu prisutne i lek nije kontraindikovan iz drugih razloga, primena leka PK-Merz, rastvora za infuziju, može da se nastavi.

Kod pacijenata sa ugrađenim elektrostimulatorom srca (pejsmejkerom) nije moguće precizno odrediti QT interval. Zato se odluka o primeni leka PK-Merz, rastvor za infuziju, mora doneti individualno, za svakog pacijenta, uz konsultacije sa njegovim kardiologom.

Dodatna primena amantadina za prevenciju i terapiju infekcije izazvane virusom influence tipa A se ne preporučuje i treba je izbegavati zbog opasnosti od predoziranja.

Posebne mere opreza:

U slučaju nagle obustave primene leka PK-Merz, rastvora za infuziju, kod pacijenata koji istovremeno uzimaju neuroleptike i lek PK-Merz, postoji opasnost od pojave životno ugrožavajućeg neuroleptičkog malignog sindroma.

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega može doći do trovanja.

Potreban je poseban oprez pri propisivanju terapije lekom PK-Merz, rastvor za infuziju, kod pacijenata sa organskim moždanim sindromom ili povećanim rizikom od epileptičnih napada, jer može doći do pogoršanja pojedinih simptoma oboljenja i pojave konvulzija (videti odeljke 4.2 i 4.8).

Pacijenti sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjima moraju biti pod redovnim lekarskim nadzorom tokom terapije lekom PK-Merz, rastvora za infuziju.

Kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću često se javljaju klinički simptomi poput sniženog krvnog pritiska, salivacije, pojačanog znojenja, povišene telesne temperature, akumulacije toplote, retencije tečnosti i depresije. Ove simptome je potrebno sagledavati u kontekstu neželjenih dejstava i interakcija leka PK- Merz, rastvora za infuziju.

Ukoliko se tokom primene leka jave zamagljen vid ili drugi problemi sa vidom, treba se obratiti oftalmologu da bi se isključio edem kornee. U slučaju da se dijagnostifikuje edem kornee, primenu leka PK-Merz, rastvor za infuziju treba obustaviti.

Pacijenti treba da se konsultuju sa svojim lekarom ukoliko imaju problema pri mokrenju.

Poremećaji kontrole nagona

Pacijente treba redovno pratiti jer može doći do razvoja poremećaja kontrole nagona. Pacijenti i njihovi negovatelji treba da budu informisani da se simptomi vezani za ponašanje kod poremećaja kontrole nagona, koji uključuju patološko kockanje, pojačan libido, hiperseksualnost, kompulzivno trošenje ili kupovanje, unošenje prekomerne količine hrane i kompulzivni način ishrane, mogu javiti kod pacijenata koji su na terapiji lekovima sa dopaminergičkim dejstvom, uključujući i lek PK-Merz, rastvor za infuziju. Ukoliko se takvi simptomi jave kod pacijenta, treba razmotriti smanjenje doze ili postepenu obustavu primene leka.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka PK-Merz, rastvor za infuziju kod dece nije ustanovljena. Nema dostupnih podataka.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek PK-Merz, rastvor za infuziju sadrži 77 mmol (1770 mg) natrijuma u jednoj boci sa 500 mL rastvora za infuziju. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Kontraindikovana je istovremena primena amantadina sa drugim lekovima za koje je poznato da mogu da produže QT interval kao što su:

• pojedini antiaritmici klase IA (npr. hinidin, dizopiramid, prokainamid) i klase III (npr. amjodaron, sotalol)
• pojedini antipsihotici (npr. tioridazin, hlorpromazin, haloperidol, pimozid)
• pojedini triciklični i tetraciklični antidepresivi (npr. amitriptilin)
• pojedini antihistaminici (npr. astemizol, terfenadin)
• pojedini makrolidni antibiotici (npr. ertitromicin, klaritromicin)
• pojedini inhibitori giraze (npr.sparfloksacin)
• antimikotici (derivati azola), kao i drugi lekovi, kao što su budipin, halofantrin, kotrimoksazol, pentamidin, cisaprid ili bepridil

Ovaj spisak nije sveobuhvatan. Pre započinjanja primene amantadina istovremeno sa drugim lekom, neophodno je proveriti u Sažetku karakteristika tog leka da li postoji mogućnost interakcija istovremeno primenjenog leka i amantadina zbog produženja QT intervala.

Primena leka PK-Merz, rastvora za infuziju u kombinaciji sa drugim antiparkinsonicima je moguća. U cilju izbegavanja neželjenih dejstava (npr. psihotičkih reakcija) može biti neophodno smanjenje doze drugih lekova ili svih lekova u kombinaciji.

Nisu sprovedena posebna ispitivanja interakcija nakon primene leka PK-Merz, rastvor za infuziju sa drugim antiparkinsonicima (npr. levodopom, bromokriptinom, triheksifenidilom, itd) ili memantinom (videti odeljak 4.8).

Istovremena primena leka PK-Merz, rastvora za infuziju sa drugim lekovima ili aktivnim supstancama iz navedene liste u nastavku može dovesti do sledećih interakcija:

Antiholinergici:

Istovremena primena sa antiholinergicima (npr. triheksifenidil, benzatropin, skopolamin, biperiden, orfenadrin, itd) može dovesti do pojačanja neželjenih dejstava antiholinergika (konfuzija i halucinacije).

Simpatomimetici koji indirektno aktiviraju CNS:

Pojačavanje centralnih dejstava amantadina.

Alkohol:

Smanjena tolerancija na alkohol.

Levodopa (antiparkinsonik):

Uzajamno pojačanje terapijskog dejstva. Stoga se levodopa može koristiti u kombinaciji sa lekom PK-Merz, rastvor za infuziju.

Memantin (lek za terapiju demencije):

Memantin može pojačati terapijsko dejstvo, ali i neželjena dejstva leka PK-Merz, rastvor za infuziju (videti odeljak 4.4).

Ostali lekovi:

Istovremena primena kombinacije diuretika triamterena i hidrihlortiazida može smanjiti plazma klirens amantadina, što može dovesti do toksične koncentracije leka u plazmi. Stoga istovremenu primenu ovih lekova treba izbegavati.

Trudnoća:

Nema dostupnih podataka o prolasku leka PK-Merz, rastvora za infuziju, kroz placentu. Nema odgovarajućih podataka o primeni amantadina kod trudnica. Bilo je prijavljenih slučajeva zdravo rođene dece, ali i slučajeva sa komplikacijama u toku trudnoće, kao i pet slučajeva malformacija (kardiovaskularni defekti, anomalije ekstremiteta). Ispitivanja na životinjama pokazala su embriotoksičnost i teratogenost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Amantadin se prema tome može primenjivati tokom trudnoće samo ako je to apsolutno neophodno. Ako se terapija sprovodi tokom prvog tromesečja, neophodan je pregled ultrazvukom.

Ukoliko se lek propisuje pacijentkinji u reproduktivnom periodu, treba je posavetovati da se odmah obrati lekaru u slučaju da planira trudnoću ili sumnja da je trudna.

Dojenje:

Amantadin se izlučuje u majčino mleko. Ako se primena leka u periodu dojenja smatra apsolutno neophodnom, odojče treba da bude pod nadzorom lekara zbog moguće pojave simptoma usled primene leka (osip, retencija urina, povraćanje) i, ukoliko je potrebno, dojenje treba prekinuti.

Plodnost:

Nema dostupnih podataka.

Uticaj amantadina na pažnju i akomodaciju, naročito udružen sa efektima drugih lekova koji se primenjuju u terapiji Parkinsonove bolesti, se ne može isključiti. Stoga, na početku terapije, može doći do dodatnog smanjenja sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama - većeg nego što je smanjenje sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama usled same bolesti.

Ova smanjena sposobnost se još više smanjuje konzumiranjem alkohola.

Procena učestalosti neželjenih dejstava je izražena na sledeći način:

Veoma česta (≥ 1/10) Česta (≥ 1/100, < 1/10)

Povremena (≥ 1/1000, < 1/100) Retka (≥ 1/10000, < 1/1000) Veoma retka (< 1/10000),

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Poremećaji nervnog sistema Česta: vrtoglavica;

Veoma retka: epileptični napadi, uglavnom nakon primene veće doze od preporučene, mioklonus, simptomi periferne neuropatije.

Psihijatrijski poremećaji

Česta: poremećaj spavanja, motorna i psihička agitacija. Naročito kod predisponiranih, starijih pacijenata, mogu se javiti paranoidne egzogene psihoze praćene vizuelnim halucinacijama. Ove neželjene reakcije se češće javljaju tokom kombinovane terapije amantadina sa drugim antiparkinsonicima (npr. levodopom, bromokriptinom) ili memantinom.

Nepoznata

učestalost: poremećaji kontrole nagona npr. patološko kockanje, pojačan libido, hiperseksualnost, kompulzivno trošenje ili kupovanje, unošenje prekomerne količine hrane i kompulzivni način ishrane, koji se mogu javiti kod pacijenata koji su na terapiji lekovima sa dopaminergičkim dejstvom, uključujući i lek PK-Merz, rastvor za infuziju (videte odeljak 4.4).

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Česta: retencija urina kod pacijenata sa hipertrofijom prostate.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Česta: livedo reticularis (cutis marmorata), ponekad udružen sa edemima u predelu potkolenica i članaka.

Gastrointestinalni poremećaji:

Česti: mučnina, suva usta.

Kardiološki poremećaji:

Veoma retka: srčane aritmije kao što su ventrikularna tahikardija, ventrikularna fibrilacija, torsade de pointes i produženje QT intervala. U najvećem broju slučajeva ovi poremećaji su povezani sa predoziranjem, primenom drugih lekova ili prisustvom faktora rizika za nastanak srčanih aritmija (videti odeljke 4.3 i 4.5). Srčane aritmije sa tahikardijom.

Vaskularni poremećaji:

Česta: ortostatska disregulacija.

Poremećaji oka*: Povremena: zamagljen vid;

Retka: lezija kornee npr. subepitelni tačkasti neprozirni infiltrati koji mogu biti povezani sa površinskim tačkastim keratitisom, edemom epitela kornee i vidno smanjenom oštrinom vida,

Veoma retka: privremen gubitak vida*, povećana fotosenzitivnost.

* Pacijente treba da pregleda oftalmolog čim se pojave simptomi poput gubitka oštrine vida ili zamagljenog vida, da bi se isključio edem kornee kao mogući uzrok. (videti odeljak 4.4).

Poremećaj krvi i limfnog sistema:

Veoma retka: hematološki poremećaji kao što su leukopenija, trombocitopenija.

Navedena neželjena dejstva su ređe prijavljivana kod primene infuzione terapije. Poremećaji imunskog sistema:

Veoma retka: anafilaktičke reakcije nakon infuzione terapije. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Mere prve pomoći, simptomi i antidoti

Mogućnost višestrukog trovanja se mora uvek uzeti u obzir, kao na primer uzimanje više od jednog leka kod suicidalnih namera.

• Simptomi predoziranja

Akutna intoksikacija se manifestuje mučninom, povraćanjem, razdražljivošću, tremorom, ataksijom, zamagljenim vidom, letargijom, depresijom, dizartrijom i konvulzijama; prijavljen je jedan slučaj maligne srčane aritmije.

U slučaju istovremene primene amantadina i drugih antiparkinsonika zabeležene su akutne toksične psihoze u obliku stanja konfuzije sa vizuelnim halucinacijama, ponekad uključujući komu i mioklonus.

• Terapija predoziranja

Specifična terapija lekovima ili antidot nisu poznati.

U slučaju životno ugrožavajućeg trovanja dodatno je potrebna intenzivna nega.

Terapijske mere koje treba primeniti podrazumevaju nadoknadu tečnosti, acidifikaciju urina radi bržeg izlučivanja leka, po potrebi sedaciju, antikonvulzivne mere i antiaritmike (lidokain i.v.).

Za terapiju neurotoksičnih simptoma (opisanih ranije) može da se primeni fizostigmin intravenski (kod odraslih u dozi od 1 - 2 mg na svaka 2 sata, kod dece u dozi od 2 x 0,5 mg u intervalima od 5 – 10 minuta, do maksimalne doze od 2 mg).

S obzirom na to da se amantadine slabo dijalizuje (oko 5%), primena hemodijalize nije svrsishodna.

Savetuje se praćenje pacijenata, posebno na moguće produženje QT intervala i pojavu faktora koji olakšavaju nastup ventrikularne aritmije tipa torsade de pointes, poput elektrolitnog disbalansa (naročito hipokalemije i hipomagnezemije) ili bradikardije.

Farmakoterapijska grupa: Antiparkinsonici, derivati adamantana

ATC šifra: N04BB01

Amantadin ima različita farmakološka dejstva. Ima indirektno agonističko dejstvo na strijatalne dopaminske receptore. Ispitivanja na životinjama su pokazala da amantadin povećava ekstracelularnu koncentraciju dopamina, kako povećanim oslobađanjem dopamina, tako i blokadom ponovnog preuzimanja u presinaptičke neurone. Pri terapijskim koncentracijama amantadin inhibira oslobađanje acetilholina posredovano NMDA receptorima i na taj način može izazvati antiholinergički efekat. Amantadin deluje sinergistički sa L-dopom.

Koncentracija u plazmi, eliminacija:

Maksimalne koncentracije u plazmi se postiže za 2 do 8 sati (tmax) nakon primene pojedinačne doze.

Lako rastvoran amantadin–hidrohlorid daje veće maksimalne koncentracije amantadina u plazmi nego slabije rastvoran amantadin–sulfat, koji maksimalnu koncentraciju u plazmi (Cmax) postiže kasnije nego hidrohlorid. Nakon pojedinačne oralne doze od 250 mg amantadin–hidrohlorida postiže se Cmax od 0,5 mikrograma /mL. Pri dozi od 200 mg na dan stanje ravnoteže se dostiže nakon 4 do 7 dana, sa koncentracijom u plazmi 400 – 900 nanograma /mL. Nakon primene 100 mg amantadin–sulfata, Cmax je 0,15 mikrograma /mL.

Ukupna količina resorbovane aktivne supstance (PIK) je ista za obe soli amantadine.

Plazma klirens je identičan bubrežnom klirensu i kod starijih zdravih ispitanika iznosi 17,7 ± 10 L/sat. Prividni volumen distribucije (4,2 ± 1,9 L/kg) zavisi od životne dobi; kod starijih pacijenata iznosi 6,0 L/kg.

Poluvreme eliminacije iznosi između 10 i 30 sati, sa srednjom vrednošću od oko 15 sati, a u velikoj meri zavisi od starosti pacijenta. Stariji pacijenti muškog pola (starosti 62 – 72 godine) pokazuju poluvreme eliminacije od 30 sati. Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom, terminalno poluvreme eliminacije u plazmi može biti znatno produženo, do 68 ± 10 sati.

Primena infuzije:

Nakon primene infuzije od 200 mg amantadin-sulfata u toku 3 sata, srednja koncentracija u plazmi je 0,54 mikrograma/mL. Nakon primene doze od 200 mg/ dan, na kraju infuzije 6-og dana postignuta je srednja koncentracija u plazmi od 0,76 mikrograma/ mL. Izračunato je da je srednja vrednost ukupnog klirensa 3,6 L/h; poluvreme eliminacije je bilo u opsegu od 7 do 23 sata sa srednjom vrednošću od približno 10 sati.

In vitro, oko 67 % amantadina je vezano za proteine plazme, dok se oko 33% nalazi u nevezanom obliku u plazmi. Amantadin prolazi krvno-moždanu barijeru mehanizmom saturabilnog transporta.

Amantadin se izlučuje urinom gotovo potpuno u nepromenjenom obliku (90% od pojedinačne doze), mali deo se izlučuje preko fecesa.

Mogućnost dijalize amantadin-hidrohlorida je mala, svega oko 5% jednom dijalizom.

Metabolizam:

Amantadin se ne metaboliše kod ljudi.

Amantadin utiče na srčanu elektrofiziologiju, uključujući produženje trajanja akcionog potencijala tako što inhibira influks jona kalijuma koji izazivaju repolarizaciju ćelijske membrane. Kod ljudi, u retkim slučajevima, ovi efekti mogu dovesti do određenih tipova srčane aritmije (apikalna naizmenična tahikardija ili aritmija torsade de pointes).

Ispitivanja hronične toksičnosti su prvenstveno otkrila stimulativno dejstvo na CNS. Kod pasa i majmuna primećene su ekstrasistole u izolovanim slučajevima, a kod pasa i blaga masna infiltracija u miokardu.

Ispitivanje mutagenosti sprovedeno utvrđenim in vitro i in vivo testovima nije pokazalo genotoksični potencijal amantadina.

Dugoročna ispitivanja karcinogenosti amantadina nisu sprovedena.

Ispitivanja embriotoksičnosti na pacovima, miševima i kunićima pokazale su samo kod pacova embrioletalno dejstvo i malformacije pri velikim dozama. Edem, malpozicija zadnjih nogu i deformacije skeleta zabeleženi su sa povećanom učestalošću. Uticaj na fertilitet je nedovoljno istražen; postoje dokazi o oštećenju fertiliteta kod pacova.

Ispitivanja u prenatalnom/postanatalnom periodu nisu sprovedena.

Lokalna podnošljivost:

Lokalna podnošljivost leka PK-Merz, rastvora za infuziju, kod ljudi je dobra.

• natrijum-hlorid,
• voda za injekcije.

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

5 godina.

Nakon prvog otvaranja boce lek je fizičko-hemijski stabilan 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C i na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta lek treba iskoristiti odmah. Ako se ne iskoristi odmah, uslovi čuvanja nakon prvog otvaranja su odgovornost korisnika.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je plastična boca od polietilena niske gustine (LDPE) zatvorena dvostrukom kapicom od polietilena visoke gustine (HDPE). Jedna boca sadrži 500 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je kartonska kutija koja sadrži 10 plastičnih boca od po 500mL i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek PK-Merz, rastvor za infuziju sadrži aktivnu supstancu amantadin-sulfat, koja pripada grupi lekova koji se nazivaju antiparkinsonici (lekovi koji smanjuju simptome Parkinsonove bolesti). Lek PK-Merz, rastvor za infuziju se koristi:

• za intenzivno i početno lečenje akinetičke krize (potpuna nepokretnost koja nastupa iznenada) kod akutnog pogoršanja simptoma Parkinsonove bolesti;
• kod smanjene budnosti kod postkomatoznih stanja različitog uzroka, u okviru ukupnog terapijskog pristupa kod pacijenata na bolničkom lečenju.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na amantadin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• u slučaju teške dekompenzovane slabosti srca (NYHA stadijum IV);
• u slučaju nekih drugih oboljenja srčanog mišića (kardiomiopatije i miokarditis);
• u slučaju poremećaja sprovodnog sistema srca (blokada sprovodnog sistema između pretkomore i komore – npr.AV blok 2. i 3. stepena);
• u slučaju usporenog rada srca (manje od 55 otkucaja u minuti) ;
• u slučaju određenih prepoznatljivih EKG nalaza (poznati produženi QT interval ili uočljivi U-talasi);
• u slučaju kongenitalnog QT sindroma prisutnog u porodici (oboljenje srca);
• u kombinaciji sa budipinom ili drugim lekovima koji produžavaju QT – interval (videti odeljak “Drugi lekovi i lek PK-Merz”);
• ukoliko ste već imali ozbiljne poremećaje srčanog ritma (ventrikularna aritmija uključujući torsades de pointes);
• u slučaju smanjenih koncentracija kalijuma i magnezijuma u krvi.

Lek PK-Merz, rastvor za infuziju se ne treba da primate ukoliko imate:

• teško oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od 10 mL/min).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što primite lek PK-Merz, rastvor za infuziju.

Tokom primene leka PK-Merz, rastvora za infuziju, posebno vodite računa kod sledećih stanja:

• uvećanja prostate (hipertrofije prostate);
• povišenog očnog pritiska (npr. glaukoma zatvorenog ugla);
• oštećenja funkcije bubrega (bubrežne slabosti različitog stepena težine), videti odeljak 3. “Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega”;
• prethodnih ili trenutnih stanja agitacije (nemira praćenog nekoordinisanim pokretima) ili konfuzije (zbunjenosti);
• delirijumskih sindroma i teških mentalnih poremećaja (egzogenih psihoza);
• ako se lečite memantinom (videti odeljak “Drugi lekovi i lek PK-Merz”).

Deca:

Nema dovoljno iskustva o primeni ovog leka kod dece.

Stariji pacijenti:

Kod starijih pacijenata, naročito kod onih sa stanjima agitacije i konfuzije, ili sa delirijumskim sindromom, dozu treba pažljivo odrediti (videti odeljak 3. “Kako se primenjuje lek PK-Merz”).

Ostale važne informacije o primeni leka PK-Merz, rastvora za infuziju:

Vaš lekar će snimiti EKG (50 mm/s) pre početka terapije i nakon prve i treće nedelje od početka terapije lekom i odrediti korigovani QT interval (QTc), izračunat po Bazett-ovoj formuli. Takav EKG-a je potrebno napraviti i pre svakog naknadnog povećanja doze, kao i dve nedelje nakon svakog naknadnog povećanja doze. Vaš lekar će i dalje vršiti kontrole EKG-a bar jednom godišnje.

U slučaju pojave simptoma kao što su osećaj lupanja srca, vrtoglavica ili nesvestica treba prekinuti terapiju lekom PK-Merz, rastvorom za infuziju i obratiti se lekaru ili se javiti službi hitne medicinske pomoći.

Kod pacijenata sa ugrađenim elektrostimulatorom srca (pejsmejkerom) nije moguće tačno odrediti QT interval. Stoga će Vaš lekar, uz konsultaciju sa Vašim kardiologom, odlučiti da li da počnete sa primenom leka PK-Merz, rastvora za infuziju.

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega postoji rizik od nagomilavanja aktivne supstance usled smanjenog izlučivanja putem bubrega. To može dovesti do pojave simptoma predoziranja. Iz tog razloga lekar će pažljivo prilagoditi dozu i redovno pratiti i meriti brzinu glomerularne filtracije tokom primene leka PK-Merz, rastvor za infuziju (videti odeljak 3. “Kako se primenjuje lek PK-Merz”).

Kod pacijenata sa organskim moždanim sindromom (oštećena funkcija mozga) i prethodno postojećim konvulzivnim napadima potreban je poseban oprez u toku primene leka PK-Merz, rastvor za infuziju, jer se pojedini simptomi oboljenja mogu pogoršati, a mogu se javiti i epileptični napadi (videte odeljke 3 i 4).

Pacijenti sa konvulzivnim napadima, uključujući i one koji su ranije imali napade, kao i pacijenti sa kardiovaskularnim poremećajima, moraju biti pod redovnim nadzorom lekara, tokom primene leka PK- Merz, rastvor za infuziju.

Ako se kod Vas javi osećaj lupanja srca, vrtoglavica ili nesvestica, odmah treba prekinuti primenu leka PK- Merz, rastvor za infuziju i obratiti se lekaru radi provere srčanog ritma. Ukoliko nema poremećaja u ritmu srca, a interakcije sa drugim lekovima nisu prisutne i lek nije kontraindikovan iz drugih razloga, primena leka PK-Merz, rastvor za infuziju, može da se nastavi (videti odeljak 4. “Moguća neželjena dejstva”).

Treba izbegavati nagli prekid terapije lekom PK-Merz, rastvor za infuziju, jer to može dovesti do još većeg pogoršanja pokretljivosti pacijenata sa Parkinsonovom bolešću ili, u najgorem slučaju, učiniti ih nepokretnim.

Kod pacijenata koji se istovremeno leče lekom PK-Merz, rastvorom za infuziju i neurolepticima (lekovi za terapiju psihičkih i emocionalnih poremećaja) postoji rizik od razvoja životno ugrožavajućeg stanja (neuroleptički maligni sindrom), u slučaju naglog prekida terapije lekom PK-Merz, rastvorom za infuziju. Ovo stanje je praćeno naglim porastom telesne temperature, ukočenošću mišića, kao i poremećajem autonomnog nervnog sistema.

Kod pacijenata sa Parkinsonovom bolesti često se javljaju simptomi kao što su: nizak krvni pritisak, pojačano lučenje pljuvačke, pojačano znojenje, povišena telesna temperatura, akumulacija toplote, zadržavanje tečnosti i depresija. Tokom lečenja ovih pacijenata treba naročito uzeti u obzir neželjena dejstva i interakcije leka PK-Merz, rastvor za infuziju.

Obavestite svog lekara ako imate problema sa mokrenjem.

Odmah obavestite svog oftalmologa ukoliko vam se javi zamagljen vid ili drugi problemi sa vidom.

Obavestite svog lekara ukoliko ste Vi, Vaš negovatelj ili neko od članova Vaše porodice primetili da se kod Vas razvija nagon ili žudnja za ponašanjem na način koji nije uobičajen za Vas i da ne možete da se oduprete nagonu i iskušenju da izvršite aktivnosti koje mogu da naškode Vama i drugima. Ovakvo ponašanje se naziva poremećaj kontrole nagona i može da uključuje zavisnost od kockanja, prekomerno uzimanje hrane ili trošenje, nenormalno izražen seksualni nagon ili preokupiranost seksualnim mislima ili osećanjima. Vaš lekar će možda morati da prilagodi dozu ili da obustavi primenu leka PK-Merz, rastvor za infuziju.

Drugi lekovi i lek PK-Merz, rastvor za infuziju

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Lek PK-Merz, rastvor za infuziju se ne sme primenjivati istovremeno sa drugim lekovima za koje je poznato da mogu da produže QT interval (određeni interval u EKG-u) kao što su:

• pojedini lekovi za lečenje nepravilnog srčanog ritma - antiaritmici klase IA (npr. hinidin, dizopiramid, prokainamid) i klase III (npr. amjodaron, sotalol);
• pojedini lekovi za lečenje deluzija (stanja gde se vide stvari koje realno ne postoje) - antipsihotici (npr.tioridazin, hlorpromazin, haloperidol, pimozid);
• pojedini lekovi za lečenje depresije - triciklični i tetraciklični antidepresivi (npr.amitriptilin);
• pojedini lekovi za lečenje polenske kijavice - antihistaminici (npr. astemizol, terfenadin);
• pojedini lekovi za lečenje gljivičnih i bakterijskih infekcija - makrolidni antibiotici (npr. ertitromicin, klaritromicin);
• pojedini lekovi za lečenje bakterijskih infekcija - inhibitori giraze (npr. sparfloksacin);
• pojedini lekovi za lečenje gljivičnih infekcija - antimikotici (npr. derivati azola);
• drugi lekovi kao što su budipin, halofantrin, kotrimoksazol, pentamidin, cisaprid ili bepridil.

Ovaj spisak nije sveobuhvatan. Pre istovremene primene leka PK-Merz, rastvor za infuziju sa drugim lekovima, lekar će proveriti u Sažetku karakteristika tih lekova da li postoji mogućnost interakcije sa lekom PK-Merz, rastvora za infuziju zbog produženja QT intervala. Zato je važno da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek u toku terapije lekom PK-Merz, rastvor za infuziju.

Primena leka PK-Merz, rastvora za infuziju u kombinaciji sa drugim antiparkinsonicima je moguća. U cilju izbegavanja neželjenih dejstava (npr. psihijatrijskih/ emocionalnih reakcija) može biti neophodno smanjenje doze drugih lekova ili svih lekova u kombinaciji.

Dodatnu primenu amantadina za prevenciju i terapiju influence tipa A treba izbegavati, zbog opasnosti od predoziranja.

Posebna ispitivanja interakcija kada se lek PK-Merz, rastvor za infuziju primenjuje istovremeno sa drugim antiparkinsonicima (npr. levodopom, bromokriptinom, triheksifenidilom) i memantinom nisu sprovedena (videti odeljak 4 “Moguća neželjena dejstva”).

Istovremena primena leka PK-Merz, rastvora za infuziju sa drugim lekovima ili aktivnim supstancama iz liste u nastavku može dovesti do sledećih interakcija:

Antiholinergici:

Pojačavanje neželjenih dejstava supstanci koje inhibiraju efekte acetilholina tj. antiholinergika (konfuzije i halucinacije) u kombinaciji sa npr. triheksifenidilom, benzatropinom, skopolaminom, biperidinom, orfenadrinom, itd.

Simptatomimetici sa indirektnim dejstvom na centralni nervni sistem (CNS) (stimulišu simpatički nervni sistem):

Pojačavaju se dejstva amantadina na CNS.

Alkohol:

Smanjeno podnošenje alkohol.

Levodopa (antiparkinsonik):

Uzajamno pojačanje terapijskog dejstva. Stoga se levodopa može koristiti u kombinaciji sa lekom PK-Merz, rastvorom za infuziju.

Memantin (lek za lečenje demencije):

Memantin može da pojača terapijsko dejstvo, ali i neželjena dejstva leka PK-Merz, rastvor za infuziju (videti odeljak “Upozorenja i mere opreza “).

Ostali lekovi:

Istovremena primena pojedinih diuretika (lekova za izbacivanje vode iz organizma) tipa kombinacije triamteren/ hidrohlortiazid može smanjiti izlučivanje amantadina, što može dovesti do štetne (toksične) koncentracije leka u plazmi, uz poremećaj kretanja, grčeve mišića i konfuziju (zbunjenost). Stoga istovremenu primenu leka PK-Merz, rastvora za infuziju i ovih lekova treba izbegavati.

Imajte u vidu da se ove informacije mogu odnositi i na lekove koje ste do skoro koristili.

Primena leka PK-Merz sa hranom, pićima i alkoholom

Neophodno je izbegavati konzumiranje alkoholnih pića, pošto ovaj lek smanjuje sposobnost podnošenja alkohol.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ukoliko planirate trudnoću tokom primene leka PK-Merz, rastvor za infuziju ili sumnjate da ste trudni, odmah obavestite svog lekara da bi on mogao da odluči da li da nastavi sa primenom leka PK-Merz, rastvor za infuziju, propiše Vam drugi lek ili prekine Vaše lečenje.

Trudnoća:

Nema dovoljno iskustva u primeni leka PK-Merz, rastvora za infuziju, kod trudnica.

Bilo je prijavljenih slučajeva zdravo rođene dece, ali i slučajeva sa komplikacijama u toku trudnoće, kao i slučajeva sa urođenim malformacijama. Ispitivanja na životinjama pokazala su da amantadin, aktivna supstanca leka PK-Merz, rastvor za infuziju, ima štetno dejstvo na nerođeno dete. Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Stoga je lek PK-Merz, rastvor za infuziju u trudnoći može biti propisan jedino u slučaju kada lekar smatra da je njegova primena apsolutno neophodna.

Ukoliko se lek primenjuje u toku prvog trimestra trudnoće, Vaš lekar bi trebalo da Vas uputi na pregled ultrazvukom.

Dojenje:

Amantadin prelazi u majčino mleko. Ako lekar smatra da je primena leka u periodu dojenja apsolutno neophodna, odojče mora biti pod nadzorom lekara zbog moguće pojave simptoma usled primene leka (osip, zadržavanje mokraće, povraćanje). Ako smatra da je neophodno, Vaš lekar će Vas posavetovati da prekinete dojenje.

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne može se isključiti uticaj leka na pažnju i budnost, kao i na sposobnost oka da promeni fokus (akomodaciju oka), uključujući uticaje drugih lekova primenjenih za lečenje parkinsonizma.

Stoga je moguće, na početku terapije, da dođe do dodatnog smanjenja sposobnosti upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama- većeg nego što je smanjenje sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama usled same bolesti.

U slučaju neočekivanih i iznenadnih događaja, više nećete biti u mogućnosti da brzo i na odgovarajući način reagujete. Zato nemojte upravljati vozilom ili bilo kojim drugim prevoznim sredstvom, niti rukovati bilo kojim električnim alatom ili mašinom, bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom. Posebno, imajte u vidu da se sposobnost upravljanja vozilima dodatno umanjuje pod dejstvom alkohola.

Lek PK-Merz, rastvor za infuziju, sadrži natrijum

Boca za infuziju sa 500 mL rastvora za infuziju sadrži 77 mmol natrijuma (1770 mg natrijuma). Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

U zavisnosti od indikacije i individualnog odgovora na terapiju, Vaš lekar će odrediti dužinu primene leka. Doziranje:

Parkinsonov sindrom

Kod akutnog pogoršanja simptoma parkinsonizma, u vidu akinetičke krize, treba intravenski primeniti 200 mg amantadin-sulfata u 500 mL infuzionog rastvora 1-3 puta dnevno.

Brzina infuzije ne bi trebalo da pređe 55 kapi u minuti, što je ekvivalentno primeni infuzije u trajanju od približno 3 sata.

Kod starijih pacijenata, posebno onih sa stanjem agitacije i konfuzije, ili delirijumskim sindromima, potrebno je primeniti manje početne doze.

Pri kombinovanoj terapiji sa drugim antiparkinsonicima lekar će odrediti dozu leka individualno za svakog pacijenta.

Stanja smanjene budnosti

Za povećanje budnosti u postkomatoznim stanjima različitog uzroka može se pokušati sa primenom doze od 200 mg amantadin-sulfata dnevno sporom infuzijom (trajanja preko 3 sata) u početnom periodu 3-5 dana. U zavisnosti od kliničke slike, lečenje se može nastaviti sa, ukoliko je moguće, oralnom primenom doze od 200 mg amantadin-sulfata dnevno, u periodu do 4 nedelje.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega:

Ukoliko imate poremećaj funkcije bubrega, Vaš lekar će dozu prilagoditi stepenu smanjenja bubrežnog klirensa (zapremina krvne plazme iz koje je izlučivanjem putem bubrega uklonjena test supstanca u toku jednog minuta - pokazatelj funkcije bubrega), izraženog preko brzine glomerularne filtracije - GFR, kako je prikazano u sledećoj tabeli:

jednom svake druge nedelje

Za procenu GFR može da se primeni sledeća formula: (140 – godine starosti) x telesna masa

ClKr =

72 x kreatinin

gde je:

ClKr = klirens kreatinina u mL/min

kreatinin = koncentracija kreatinina u serumu u mg/100 mL

Tako izračunat klirens kreatinina odnosi se na muškarce, Ovako se dobija tačna procena vrednosti klirensa kreatinina za muškarce, dok odgovarajuća vrednost kod žena iznosi oko 85% izračunate vrednosti za muškarce. Takva vrednost se može smatrati ekvivalentnom sa klirensom inulina za određivanje GFR-a (normalna vrednost kod odraslih je 120 mL/min).

Amantadin se slabo dijalizuje (približno 5%).

Primena kod dece i adolescenata

Nema dovoljno iskustva o primeni ovog leka kod dece i adolescenata.

Način primene:

Intravenska upotreba.

Ako ste primili više leka PK-Merz nego što treba

Nakon primene veće doze leka PK-Merz, rastvor za infuziju nego što je propisana ili u slučaju predoziranja usled veće brzine infuzije nego što je preporučena, preduzimaju se uobičajene mere da bi se sprečila životna ugroženost pacijenta.

Akutno trovanje i predoziranje se manifestuje simptomima: mučninom, povraćanjem, razdražljivošću, podrhtavanjem, nestabilnim hodom, zamagljenim vidom, pospanošću, depresijom, poteškoćama u govoru i konvulzijama (grčevima) (prijavljen je i jedan slučaj maligne srčane aritmije).

U slučaju istovremene primene leka PK-Merz, rastvora za infuziju sa drugim antiparkinsonicima zabeležena su stanja konfuzije (zbunjenost) sa vizuelnim halucinacijama, ponekad uključujući komu i grčeve mišića.

S obzirom na to da se amantadin slabo dijalizuje (približno 5%), primena dijalize u lečenju predoziranja nije svrsishodna.

U slučaju životne ugroženosti pacijenta potrebna je intenzivna nega.

Terapijske mere koje treba primeniti podrazumevaju nadoknadu tečnosti, acidifikaciju (povećanje kiselosti) mokraće radi bržeg izlučivanja leka, po potrebi sedaciju (primena lekova za smirenje), antikonvulzivne mere (protiv grčeva) i primenu antiaritmika (lidokain i.v.).

Specifična terapija lekovima ili antidot nisu poznati. Za tretman neurotoksičnih simptoma (opisanih ranije) može da se primeni fizostigmin intravenski (kod odraslih u dozi od 1 - 2 mg na svaka 2 sata, kod dece 2 x 0,5 mg u intervalima od 5 – 10 minuta, do maksimalno 2 mg).

Ukoliko je neophodno, Vaš lekar će snimiti EKG i pratiti stanja koja mogu dovesti do poremećaja srčanog ritma (srčane disritmije) kao što narušena ravnoteža elektrolita (nedostatak kalijuma i magnezijuma u krvi) ili usporenog rada srca.

Ako naglo prestanete primate lek PK-Merz, rastvor za infuziju

Terapija lekom PK-Merz, rastvor za infuziju se nikako ne sme prekinuti na Vašu inicijativu bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom. Obavezno obavestite Vašeg lekara ukoliko želite da prekinete terapiju zbog nepodnošljivosti ili poboljšanja simptoma.

Ne smete naglo prekidati terapiju lekom, jer prekid može izazvati pogoršanje simptoma bolesti, kao i pojavu simptoma obustave.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Moguća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• poremećaj spavanja;
• uznemirenost i agitacija (nemir praćen nekoordinisanim pokretima);
• retencija (zadržavanje) mokraće kod pacijenata sa uvećanjem prostate (hipertrofijom prostate);
• paranoidne egzogene psihoze (poremećaj zapažanja i ponašanja), praćene vizuelnim halucinacijama (videti stvari koje realno ne postoje); mogu se javiti naročito kod predisponiranih, starijih pacijenata. Ovo neželjeno dejstvo se češće javlja tokom terapije lekom PK-Merz, rastvor za infuziju u kombinaciji sa drugim antiparkinsonicima (npr. levodopom, bromokriptinom) ili memantinom;
• Kožna reakcija karakteristična za amantadin, mramorni izgled kože (livedo reticularis), ponekad praćena oticanjem potkolenica i članaka;
• mučnina;
• vrtoglavica;
• suva usta,
• poremećaj regulacije cirkulacije u uspravnom položaju ili prilikom ustajanja (ortostatska disregulacija).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• zamagljen vid.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• oštećenja rožnjače, otok rožnjače, smanjena oštrina vida.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• poremećaj krvne slike, kao npr. smanjenje broja leukocita i trombocita (leukopenija i trombocitopenija);
• poremećaji srčanog ritma, kao što su: ventrikularna tahikardija, ventrikularna fibrilacija, torsades des pointes i produženje QT intervala. U najvećem broju ovih slučajeva, poremećaji su povezani sa predoziranjem, istovremenom primenom pojedinih lekova ili prisustvom faktora rizika za pojavu srčanih aritmija (videti odeljak 2. “Lek PK-Merz, rastvor za infuziju ne smete primati” i “Drugi lekovi i lek PK-Merz, rastvor za infuziju”),
• prolazan gubitak vida;
• povećana osetljivost na svetlost;
• nepravilan srčani ritam, sa ubrzanim radom srca;
• epileptički napadi, uglavnom kod pacijenata koji su primili veću dozu od propisane,
• grčevi u mišićima i poremećaj osećaja u ekstremitetima (rukama i nogama).

Prethodno navedena neželjena dejstva su ređe prijavljivana kod infuzione primene leka PK-Merz.

• generalizovana akutna alergijska reakcija (anafilaktička reakcija) nakon infuzione primene.

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka:

• potreba da se ponašate na neuobičajen način- jak nagon za kockanjem, izmenjeno ili pojačano interesovanje za seks, nekontrolisana i neumerena kupovina ili trošenje novca, opsesivno prejedanje

(unošenje velikih količina hrane za kratak vremenski period) ili kompulzivno jedenje (uzimanje hrane više nego što je normalno i što vam je potrebno da utolite glad).

Trebalo bi da odete na pregled kod oftalmologa čim Vam se pojave simptomi kao što su poremećaj vida (smanjenje oštrine vida) ili zamagljen vid, da bi se isključio otok rožnjače (Videti odeljak 2)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek PK-Merz, rastvor za infuziju posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju (boci) nakon ''Važi do:''. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Nakon prvog otvaranja boce lek je fizičko-hemijski stabilan 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C i na temperaturi do 25°C. Sa mikrobiološke tačke gledišta lek treba iskoristiti odmah. Ako se ne iskoristi odmah, uslovi čuvanja nakon prvog otvaranja su odgovornost korisnika.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je amantadin - sulfat.

Jedna boca sa 500 mL rastvora za infuziju sadrži 200 mg amantadin-sulfata. Pomoćne supstance su: natrijum-hlorid i voda za injekcije.

Kako izgleda lek PK-Merz i sadržaj pakovanja

Lek PK-Merz, rastvor za infuziju je bistar rastvor, bez mehaničkih onečišćenja.

Unutrašnje pakovanje je plastična boca od polietilena niske gustine (LDPE) zatvorena dvostrukom kapicom od polietilena visoke gustine (HDPE). Jedna boca sadrži 500 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 plastičnih boca od po 500mL i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

SALVEO DOO BEOGRAD

Tošin bunar 272, Beograd

Proizvođač:

MERZ PHARMA GMBH & CO KGAA

Ludwigstrasse 22, Reinheim Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-03405-19-001 od 29.06.2020.

< >

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek PK-Merz, rastvor za infuziju, je indikovan:

• za intenzivnu i inicijalnu terapiju akinetičke krize kod akutnih pogoršanja simptoma parkinsonizma.
• kod smanjene budnosti kod postkomatoznih stanja različitog porekla u okviru ukupnog terapijskog pristupa u uslovima stacionarnog lečenja.

Doziranje i način primene

Doziranje

Pre početka terapije, a zatim posle 1. i 3. nedelje nakon započinjanja terapije, kao i nakon promene doze, potrebno je snimiti EKG (50 mm/s) (Oprez! Ventrikularna tahikardija, videti odeljak 4.4. Sažetka karakteristika leka – “Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” ).

Parkinsonov sindrom

Kod akutnog pogoršanja simptoma parkinsonizma, u vidu akinetičke krize, treba intravenski primeniti dozu od 200 mg amantadin-sulfata u 500 mL infuzionog rastvora, 1-3 puta dnevno.

Brzina infuzije ne treba da bude veća od 55 kapi/ min, što odgovara trajanju infuzije od oko 3 sata.

Stanja smanjene budnosti

Za povećanje budnosti u postkomatoznim stanjima različite geneze može se pokušati sa dnevnom dozom od 200 mg amantadine-sulfata datom u vidu spore infuzije (> 3 sata) tokom inicijalnog perioda od 3-5 dana. U zavisnosti od kliničke slike, terapija se može nastaviti sa, ukoliko je moguće, primenom oralnih oblika, dozom od 200 mg amantadin-sulfata dnevno u periodu do 4 nedelje.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega:

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega doziranje se mora prilagoditi stepenu smanjenja bubrežnog klirensa (merenom kao brzina glomerularne filtracije, (engl. glomerular filtration rate, GFR), kao što je prikazano u tabeli u nastavku:

nedelje

Za procenu GFR može da se primeni sledeća formula: (140 – godine starosti) x telesna masa

ClKr =

72 x kreatinin

gde je:

ClKr = klirens kreatinina u mL/min

kreatinin = koncentracija kreatinina u serumu u mg/100 mL

Tako izračunat klirens kreatinina odnosi se na muškarce, dok odgovarajuća vrednost kod žena iznosi oko 85% izračunate vrednosti za muškarce. Takva vrednost se može smatrati ekvivalentnom sa klirensom inulina za određivanje GFR (normalna vrednost kod odraslih je 120 mL/min).

Amantadin se slabo dijalizuje (približno 5%).

Pedijatrijska populacija:

Nema dostupnih podataka (videti odeljak 4.4 Sažetka karakteristika leka – “Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Način primene

Intravenska upotreba.

Nagli prekid primene leka PK-Merz, rastvor za infuziju, se mora izbegavati, jer kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću u tom slučaju može doći do ozbiljnog pogoršanja ekstrapiramidalnih simptoma, koji ponekad uključuju akinetičku krizu i simptome obustave koji ponekad uključuju i delirijum.

Dužina primene kod nastavka terapije oralnim oblicima kod pacijenata sa smanjenom budnošću (videti odeljke 4.1. i 4.2. Sažetka karakteristika leka – “Terapijske indikacije” i “Doziranje i način primene” ) ne treba da bude duže od 4 nedelje.

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

• natrijum-hlorid,
• voda za injekcije.

Inkompatibilnost

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Rok upotrebe

5 godina.

Nakon prvog otvaranja boce lek je fizičko-hemijski stabilan 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C i na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta lek treba iskoristiti odmah. Ako se ne iskoristi odmah, uslovi čuvanja nakon prvog otvaranja su odgovornost korisnika.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja videti odeljak 6.3. Sažetka karakteristika leka – “Rok upotrebe”

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je plastična boca od polietilena niske gustine (LDPE) zatvorena dvostrukom kapicom od polietilena visoke gustine (HDPE). Jedna boca sadrži 500 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je kartonska kutija koja sadrži 10 plastičnih boca od po 500mL i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.