Percarnil® Combo 2.5mg+0.625mg film tableta

Esencijalna hipertenzija.

Oralna primena.

Uobičajena doza je jedna film tableta leka Percarnil Combo dnevno kao pojedinačna doza, koju je najbolje je uzeti ujutru, pre obroka. Ukoliko krvni pritisak nije dobro kontrolisan, posle mesec dana doza se može udvostručiti.

Starije osobe (videti odeljak 4.4)

Terapiju bi trebalo započeti uobičajenom dozom, odnosno jednom film tabletom leka Percarnil Combo dnevno.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.4)

Kod teškog oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina je manji od 30 mL/min), terapija je kontraindikovana.

Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 30-60 mL/min), maksimalna doza treba da bude jedna tableta leka Percarnil Combo dnevno.

Kod pacijenata kod kojih je klirens kreatinina veći ili jednak 60 mL/min nije potrebno prilagođavanje doze. Uobičajeno medicinsko praćenje uključuje redovnu kontrolu kreatinina i kalijuma.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljke 4.3,4.4 i 5.2)

Kod teškog oštećenja funkcije jetre terapija je kontraindikovana.

Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre nije neophodno prilagođavanje doze.

Pedijatrijska populacija:

Lek Percarnil Combo ne treba koristiti kod dece i adolescenata s obzirom da efikasnost i podnošljivost perindoprila, samog ili u kombinaciji, nije ustanovljena u ovim populacijama.

Koje se odnose na perindopril:

• Preosetljivost na perindopril ili neki drugi ACE inhibitor;
• Istorija angioedema (Quincke-ov edem) udružena sa prethodnom primenom ACE inhibitora;
• Hereditarni/idiopatski angioedem;
• Drugo i treće tromesečje trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6)
• Istovremena primena leka Percarnil Combo sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenom bubrežnom funkcijom (GFR < 60 mL/min/1,73m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1);
• Istovremena upotreba tokom terapije sakubitrilom/valsartanom. Terapija perindoprilom se ne sme započinjati dok ne prođe najmanje 36 sati od primene poslednje doze sakubitrila/valsartana (videti takođe odeljke 4.4 i 4.5);

Koje se odnose na indapamid:

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koji drugi sulfonamid;
• Teško oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina je manji od 30 mL/min);
• Hepatična encefalopatija;
• Teško oštećenje funkcije jetre;
• Hipokalemija;
• Kao opšte pravilo, upotreba ovog leka se ne preporučuje sa ne-antiaritmijskim lekovima koji izazivaju torsades de pointes (videti odeljak 4.5);
• Dojenje (videti odeljak 4.6);

Koje se odnose na Percarnil Combo

• Preosetljivost na bilo koju pomoćnu supstancu koja je navedena u odeljku 6.1).

Zbog nedovoljno iskustva u terapiji, lek Percarnil Combo ne treba koristiti kod:

• Pacijenata na dijalizi
• Pacijenata sa nelečenom dekompenzovanom srčanom insuficijencijom.

Posebna upozorenja

Zajednička za perindopril i inadapamid

Pri primeni niskih doza kombinacije peridopril/indapamida nije zabeleženo značajno smanjenje neželjenih reakcija na lek u poređenju najnižim odobrenim dozama pojedinačnih komponenti, osim hipokalemije (videti odeljak 4.8). Povećana učestalost idiosinkrazijskih reakcija se ne može isključiti ako je pacijent istovremeno izložen dejstvu dva antihipertenzivna leka koje do tada nije koristio. Da bi se smanjio ovaj rizik, pacijente treba pažljivo pratiti.

Litijum

Istovremena primena litiijuma sa kombinacijom perindoprila i indapamida obično se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Koja se odnose na perindopril

Neutropenija/agranulocitoza:

Neutropenija/agranulocitoza, trombocitopenija i anemija su prijavljivane kod pacijenata koji su dobijali ACE inhibitore. Kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega

i odsustvom drugih komplikujućih faktora, neutropenija se retko javlja. Perindopril treba davati izuzetno oprezno pacijentima sa kolagenim vaskularnim bolestima, pacijentima na terapiji imunosupresivima, alopurinolom ili prokainamidom, ili kombinacijom ovih komplikujućih faktora, posebno ukoliko već postoji oštećenje bubrežne funkcije.

Kod nekih od ovih pacijenata su se razvile ozbiljne infekcije koje u nekolicini slučajeva nisu reagovale na intenzivnu antibiotsku terapiju. Ako se perindopril koristi kod takvih pacijenata, preporučuje se periodično praćenje broja belih krvnih ćelija a pacijentima treba savetovati da prijave svaki znak infekcije (npr. zapaljenje grla, povišenu temperaturu).

Preosetiljivost/angioedem:

Angioedem lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili larinksa je retko prijavljivan kod pacijenata koji su dobijali inhibitore angiotenzin-konvertjućeg enzima (ACE), uključujući perindopril. Ovo se može dogoditi u bilo kom momentu tokom terapije. U takvim slučajevima terapiju perindoprilom treba momentalno prekinuti i pacijenta pratiti na odgovarajući način kako bi se osiguralo potpuno povlačenje simptoma pre otpuštanja pacijenta. U slučajevima kada edem zahvati samo lice i usne, otok se generalno povlači bez terapije, mada su se antihistaminici pokazali korisnim u ublažavanju simptoma.

Angioedem udružen sa edemom larinksa može da bude fatalan. Ako se javi otok jezika, glotisa ili larinksa koji može dovesti do opstrukcije disajnih puteva, odmah treba primeniti odgovarajuću terapiju, koja obuhvata supkutanu injekciju rastvora epinefrina 1: 1000 (0,3 mL-0,5 mL) i/ili druge mere da bi se obezbedila prohodnost disajnih puteva.

Veća incidenca angioedema je prijavljena kod negroidne populacije koja prima ACE inhibitore u odnosu na druge populacije.

Pacijenti koji su ranije imali angioedem koji nije povezan sa terapijom ACE inhibitorima mogu biti izloženi većem riziku od angioedema tokom terapije ACE inhibitorima (videti odeljak 4.3).

Intestinalni angioedem je retko prijavljivan kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima. Kod ovih pacijenata se javljao bol u stomaku (sa ili bez mučnine i povraćanja); ponekad se javljao bez prethodnog angioedema lica, a nivoi C-1 esteraze su bili normalni. Angioedem je dijagnostikovan CT snimanjem abdomena, ultrazvukom ili pri hirurškom zahvatu a simptomi su se povlačili nakon prekida terapije ACE

inhibitorima. Intestinalni angioedem treba razmatrati u okviru diferencijalne dijagnoze kod pacijenata koji dobijaju ACE inhibitore a javljaju se sa bolom u abdomenu.

Istovremena primena ACE inhibitora sa sakubitrilom/valsartanom je kontraindikovana zbog povećanog rizika od angioedema. Terapija perindoprilom se ne sme započinjati dok ne prođe 36 sati od poslednje doze sakubitrila/valsartana (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Istovremena upotreba ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može da dovede do povećanog rizika od angioedema (npr. otok disajnih puteva ili jezika, sa ili bez smanjene respiratorne funkcije) (videti odeljak 4.5). Treba biti oprezan kada se započinje terapija racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom kod pacijenata koji već dobijaju neki ACE inhibitor.

Anafilaktoidne reakcije tokom desenzitivizacije:

Postoje izolovani izveštaji o pacijentima kod kojih su se javile anafilaktoidne reakcije koje ugrožavaju život dok su primali ACE inhibitore tokom desenzitizacije otrovom opnokrilaca (pčela, osa). ACE inhibitore treba oprezno koristiti kod alergičnih pacijenata koji su podvrgnuti desenzitizaciji a treba ih izbegavati kod onih koji su na imunoterapiji otrovima. Međutim, ove reakcije se mogu izbeći privremenim prekidom primene ACE inhibitora najmanje 24 sata pre tretmana kod pacijenata kojima su potrebni i ACE inhibitori i desenzitizacija.

Anafilaktoidne reakcije tokom izlaganja LDL aferezi:

Kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore tokom afereze lipoproteina male gustina (LDL-afereze) dekstran sulfatom, retko su se javljale anafilaktoidne reakcije koje ugrožavaju život. Ove reakcije se mogu izbeći privremenim prekidom terapije ACE-inhibitorom pre svake afereze.

Pacijenti na hemodijalizi:

Anafilaktoidne reakcije su prijavljivane kod pacijenata na dijalizi visoko propusnim membranama (npr. AN 69®) koji su istovremeno lečeni ACE inhibitorima. Kod ovih pacijenata treba razmotriti upotrebu drugog tipa dijaliznih membrana ili druge klase antihipertenziva.

Diuretici koji štede kalijum, kalijumove soli:

Kombinacija perindoprila sa diureticima koji štede kalijum i kalijumovim solima se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Trudnoća i dojenje:

Terapiju ACE inhibitorima ne treba započinjati tokom trudnoće. Ukoliko se terapija ACE inhibitorima smatra neophodnom u daljem lečenju, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da pređu na terapiju drugim antihipertenzivima koji imaju utvrđen bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće. Terapiju ACE inhibitorom treba odmah prekinuti kada se utvrdi trudnoća, i ukoliko je neophodno, uvesti terapiju drugim antihipertenzivima (videti odeljke 4.3. i 4.6).

Upotreba perindoprila se ne preporučuje tokom dojenja.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS):

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora receptora za angiotenzin II ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjenja bubrežne funkcije (uključujući i akutnu bubrežnu

insuficijenciju). Zbog toga se dvostruka blokada RAAS kombinovanom upotrebom ACE-inhibitora, blokatora receptora za angiotenzin II ili aliskirena ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ukoliko se smatra da je dvostruka blokada apsolutno neophodna, treba je sprovoditi pod nadzorom iskusnog specijaliste i uz čestu i pažljivu kontrolu funkcije bubrega, elektrolita i krvnog pritiska.

ACE inhibitore i blokatore receptora za angiotenzin II ne treba koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Koja se odnose na indapamid

Kada je funkcija jetre smanjena, tiazidni diuretici i tiazidima-srodni diuretici mogu da izazovu hepatičnu encefalopatiju. Ako se ona pojavi, primenu diuretika treba odmah prekinuti.

Fotosenzitivnost:

Slučajevi fotosenzitivnosti su prijavljivani kod pacijenata koji su primali tiazide i tiazidima-srodne diuretike (videti odeljak 4.8). Ukoliko se reakcija fotosenzitivnosti javi tokom primene leka, preporučuje se prekid terapije. Ukoliko se smatra da je ponovna primena diuretika neophodna, preporučuje se da se površine izložene suncu ili veštačkim UV- zracima zaštite.

Predostrožnosti pri primeni leka Zajedničke za perindopril i indapamid Oštećenje bubrežne funkcije:

U slučajevima teškog oštećenja bubrežne funkcije (klirens kreatinina < 30 mL/min) terapija je kontraindikovana.

Kod nekih pacijenata sa hipertenzijom bez prethodnih jasnih bubrežnih lezija i za koje analize krvi pokažu funkcionalnu bubrežnu insuficijenciju, terapiju treba prekinuti, a eventualno ponovno započeti niskom dozom ili samo jednim aktivnim sastojkom ovog leka.

Kod ovih pacijenata uobičajeno medicinsko praćenje treba da uključuje redovnu kontrolu kalijuma i kreatinina nakon dve nedelje terapije, a zatim na svaka 2 meseca tokom stabilnog terapijskog perioda. Bubrežna insuficijencija je uglavnom beležena kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili osnovnim oštećenjem bubrega, uključujući stenozu bubrežne arterije.

Ovaj lek se ne preporučuje kod bilateralne stenoze bubrežnih arterija kao i kod pacijenata sa stenozom arterije jedinog funkcionalnog bubrega.

Hipotenzija i deplecija vode i elektrolita:

Postoji rizik od iznenadne hipotenzije u slučaju prethodnog smanjenja koncentracije natrijuma u krvi (uglavnom kod osoba sa stenozom bubrežne arterije). Zato treba sprovesti sistemske testove radi otkrivanja kliničkih znakova deplecije vode i elektrolita, koja može da se javi kao posledica postojeće dijareje ili povraćanja. Kod takvih pacijenata treba redovno pratiti koncentracije elektrolita u plazmi.

Izražena hipotenzija može zahtevati intravensku infuziju izotoničnog fiziološkog rastvora. Prolazna hipotenzija ne predstavlja kontraindikaciju za nastavak terapije.

Posle ponovnog uspostavljanja zadovoljavajućeg volumena krvi i krvnog pritiska, terapija se može ponovo započeti smanjenom dozom ili samo jednim od aktivnih sastojaka ovog leka.

Koncentracija kalijuma:

Kombinacija perindoprila i indapamida ne sprečava pojavu hipokalemije, posebno kod pacijenata sa dijabetesom ili pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Kao i kod bilo kog antihipertenziva koji se primenjuje u kombinaciji sa diuretikom, treba redovno kontrolisati koncentracije kalijuma u plazmi.

Koje se odnose na perindopril:

Kašalj:

Suvi kašalj je zabeležen pri primeni ACE inhibitora. Kašalj je uporan i prestaje kada se terapija prekine. Treba razmotriti jatrogenu etiologiju u slučaju pojave ovog simptoma. Nastavak terapije se može razmotriti ukoliko propisivanje ACE inhibitora i dalje ima prednost.

Pedijatrijska populacija:

Efikasnost i podnošljivost perindoprila kod dece i adolescenata, samog ili u kombinaciji, nije utvrđena.

Rizik od arterijske hipotenzije i/ili bubrežne insuficijencije (u slučaju srčane insuficijencije, deplecije vode i elektrolita itd):

Značajna stimulacija sistema renin-angiotenzin-aldosteron je posebno zapažena za vreme izražene deplecije vode i elektrolita (stroga dijeta sa ograničenim unosom natrijuma ili produžena terapija diureticima) kod pacijenata koji su inicijalno imali nizak pritisak, u slučaju stenoze bubrežne arterije, kongestivne srčane insuficijencije ili ciroze sa edemom i ascitesom.

Blokiranje ovog sistema ACE inhibitorima može stoga da izazove, naročito nakon prve doze i tokom prve dve nedelje terapije, iznenadni pad krvnog pritiska i/ili povećanje koncentracije kreatinina u plazmi, pokazujući funkcionalnu bubrežnu insuficijenciju. Povremeno, mada retko, ovaj događaj može biti akutan i sa varijabilnim vremenom nastanka.

U ovakvim slučajevima, terapiju treba započeti nižim dozama i postepeno ih povećavati.

Starije osobe:

Pre početka terapije treba ispitati funkciju bubrega i koncentraciju kalijuma u krvi. Inicijalna doza se naknadno prilagođava prema postignutom rezultatu sniženja krvnog pritiska, posebno u slučajevima gubitka vode i elektrolita, kako bi se izbeglo iznenadno javljanje hipotenzije.

Pacijenti sa poznatom aterosklerozom:

Rizik od hipertenzije postoji kod svih pacijenata, ali posebno treba voditi računa kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca ili cerebralnom cirkulatornom insuficijencijom, kod kojih se terapija započinje nižim dozama.

Renovaskularna hipertenzija:

Tretman za renovaskularnu hipertenziju je revaskularizacija. Pored toga, ACE inhibitori mogu da budu korisni kod pacijenata sa renovaskularnom hipertenzijom koji čekaju korektivni operativni zahvat ili kada takav operativni zahvat nije moguć.

Ako je lek Percarnil Combo propisan pacijentima sa potvrđenom ili suspektnom stenozom bubrežne arterije, terapiju treba započeti u bolničkim uslovima, malom dozom i uz praćenje bubrežne funkcije i nivoa

kalijuma, budući da se kod nekih pacijenata razvila funkcionalna bubrežna insuficijencija, koja se povukla nakon prekida terapije.

Druge rizične populacije:

Kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom (gradus IV) ili kod pacijenata sa insulin-zavisnim dijabetes melitusom (spontanom tendencijom ka povećanju koncentracije kalijuma), terapiju treba započeti pod medicinskim nadzorom i sa smanjenom inicijalnom dozom. Terapiju beta-blokatorima kod hipertenzivnih pacijenata sa koronarnom insuficijencijom ne treba prekidati: ACE inhibitor treba dodati beta-blokatoru.

Dijabetičari:

Tokom prvog meseca terapije ACE inhibitorima kod pacijenata sa dijabetesom lečenih oralnim antidijabeticima ili insulinom, pažljivo treba pratiti vrednosti glikemije.

Etničke razlike:

Kao i drugi inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima, perindopril je manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod osoba negroidne rase nego kod pripadnika ostalih rasa, verovatno zbog niskih vrednosti renina kod negroidne populacije sa povišenim krvnim pritiskom.

Hirurški zahvati/anestezija:

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima mogu da izazovu hipotenziju tokom anestezije, posebno kada se primenjuje anestetik sa hipotenzivnim potencijalom.

Zbog toga se preporučuje da se terapija dugodelujućim ACE inhibitorima, kakav je perindopril, prekine jedan dan pre hirurške intervencije, kada je to moguće.

Stenoza aortnog ili mitralnog zaliska/hipertofična kardiomiopatija:

ACE inhibitore treba oprezno koristiti kod pacijenata sa opstrukcijom izlaznog trakta leve komore.

Insuficijencija jetre:

Upotreba ACE inhibitora je retko bila udružena sa sindromom koji počinje holestatskom žuticom i progredira u fulminantnu hepatičnu nekrozu i (ponekad) smrt. Mehanizam nastanka ovog sindroma je nepoznat. Kod pacijenata kod kojih dođe do pojave žutice ili do izrazitog povećanja enzima jetre tokom terapije ACE inhibitorima, treba prekinuti upotrebu ACE inhibitora i te pacijente podvrgnuti odgovarajućem medicinskom praćenju (videti odeljak 4.8).

Kalijum u serumu:

Kod nekih pacijenata na terapiji ACE inhibitorima, uključujući i perindopril, zabeležena je povišena koncentracija kalijuma u serumu. Faktori rizika koji dovode do hiperkalemije uključuju bubrežnu insuficijenciju, pogoršanje funkcije bubrega, starost (> 70 godina), dijabetes melitus, hipoaldosteronizam, interkurentne događaje, posebno dehidraciju, akutnu srčanu dekompenzaciju, metaboličku acidozu.

ACE inhibitori mogu da izazovu hiperkalemiju s obzirom da oni inhibiraju oslobađanje aldosterona. Ovo dejstvo obično nije značajno kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega. Međutim, kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega i/ili pacijenata koji uzimaju nadoknade kalijuma (uključujući zamene za so), diuretike koji štede kalijum, trimetoprim ili kotrimoksazol koji je takođe poznat kao trimetoprim/sulfametoksazol a posebno antagoniste aldosterona i blokatore receptora angiotenzina može da

se javi hiperkalemija. Diuretike koji štede kalijum i blokatore receptora angiotenzina treba oprezno koristiti kod pacijenata koji dobijaju ACE inhibitore, a nivo kalijuma u serumu i funkciju bubrega treba pratiti (videti odeljak 4.5).

Hiperkalemija može izazvati ozbiljne, ponekad fatalne aritmije. Ako se istovremena upotreba gore navedenih sredstava smatra odgovarajućom, treba ih koristiti oprezno i uz često praćenje kalijuma u serumu (videti odeljak 4.5).

Koje se odnose na indapamid:

Balans vode i elektrolita:

Koncentracija natrijuma:

Koncentraciju natrijuma treba testirati pre početka terapije, a zatim u odgovarajućim vremenskim intervalima. Svi diuretici mogu izazvati smanjenje koncentracije natrijuma, što može imati ozbiljne posledice. Smanjenje koncentracije natrijuma u početku može biti asimptomatsko, pa je neophodno redovno praćenje. Kontrolisanje i praćenje koncentracije natrijuma kod osoba starije životne dobi i pacijenata sa cirozom treba da bude češće (videti odeljke 4.8. i 4.9).

Koncentracije kalijuma:

Deplecija kalijuma sa hipokalemijom je glavni rizik kod upotrebe tiazidnih diuretika i diuretika-srodnih tiazidima. Rizik od smanjenja koncentracije kalijuma (< 3,4 mmol/L ) treba sprečiti kod nekih visoko rizičnih populacija, kao što su stare i/ili slabo uhranjene osobe , bilo da uzimaju više lekova ili ne, pacijenti sa cirozom, sa edemom i ascitesom, pacijenti koji imaju koronarnu arterijsku bolest i pacijenti sa insuficijencijom srca.

U takvim slučajevima hipokalemija povećava kardijalnu toksičnost srčanih glikozida i rizik od pojave poremećaja srčanog ritma.

Kod ispitanika sa produženim QT intervalom takođe postoji rizik od tih pojava, bez obzira da li je uzrok kongenitalne ili jatrogene prirode. Hipokalemija, kao i bradikardija, deluje kao faktor koji favorizuje početak teških poremećaja ritma, posebno torsade de pointes, koje mogu biti i fatalne.

U svim slučajevima je neophodno češće kontrolisanje koncentracije kalijuma. Prvo merenje nivoa kalijuma u plazmi treba uraditi tokom prve nedelje nakon početka terapije.

Ako je utvrđen nizak nivo kalijuma, potrebna je korekcija.

Koncentracija kalcijuma:

Tiazidni diuretici i tiazidima-srodni diuretici mogu da smanje izlučivanje kalcijuma urinom i izazovu blago i prolazno povećanje nivoa kalcijuma u plazmi. Izraženo povećanje nivoa kalcijuma može biti povezano sa nedijagnostikovanim hiperparatiroidizmom. U ovim slučajevima terapiju treba prekinuti do ispitivanja paratiroidne funkcije.

Glukoza u krvi:

Kontrola koncentracije glukoze u krvi je značajna za pacijente sa dijabetesom, posebno kada je niska koncentracija kalijuma .

Mokraćna kiselina:

Sklonost ka napadu gihta može biti povećana kod pacijenata sa hiperurikemijom.

Bubrežna funkcija i diuretici:

Tiazidni diuretici i tiazidima-srodni diuretici su potpuno efikasni kada je bubrežna funkcija normalna ili blago oštećena (koncentracija kreatinina niža od približno 25 mg/L, odnosno 220 mikromola/L za odrasle).

Kod starijih osoba vrednost kreatinina u plazmi treba da bude regulisana, uzimajući u obzir starost, telesnu težinu i pol pacijenta prema Cockroft-ovoj formuli:

Clcr = (140 - godine) x telesna težina / 0,814 x koncentracija kreatinina u plazmi Parametri: starost izražena u godinama

telesna težina u kg

nivo kreatinina u plazmi: u mikromol/L

Ova formula je pogodna za starije muškarce i treba je adaptirati za žene množenjem rezultata sa 0,85.

Hipovolemija koja je rezultat gubitka vode i natrijuma izazvanih diureticima na početku terapije, izaziva smanjenje glomerularne filtracije. Rezultat može biti povećanje koncentracije ureje i kreatinina u krvi. Ova prolazna funkcionalna bubrežna insuficijencija ne predstavlja neželjenu posledicu kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, ali može pogoršati već postojeće oštećenje funkcije bubrega.

Horoidalni izliv, akutna miopija i sekundarni glaukom zatvorenog ugla:

Sulfonamidi ili lekovi derivati sulfonamida mogu izazvati idiosinkrazijsku reakciju koja rezultira horoidalnim izlivom sa defektom vidnog polja, prolaznom kratkovidošću i akutnim glaukomom zatvorenog ugla. Simptomi uključuju akutni početak smanjene oštrine vida ili očni bol i obično se javljaju u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja od početka primene leka. Nelečeni akutni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Primarna terapija je da se što pre prekine sa primenom lekova. Možda će biti potrebno razmotriti hitne medicinske ili hiruršketerapije ukoliko intraokularni pritisak ostane nekontrolisan. Faktori rizika za razvoj akutnog glaukoma zatvorenog ugla mogu uključivati istoriju alergije na sulfonamide ili na penicilin.

Sportisti:

Sportisti treba da znaju da ovaj lek sadrži aktivnu supstancu koja može da izazove pozitivnu reakciju na doping testu.

Pomoćna supstanca (supstance):

Laktoza

Pacijenti sa retkim naslednim problemima intolerancije galaktoze, malasporpcije glukoze-galaktoze, potpune deficijencije laktaze ne treba da uzimaju ovaj lek.

Natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg), tj., može se reći da suštinski ne sadrži natrijum.

Zajedničke za perindopril i indapamid:

Istovremena upotreba se ne preporučuje:

Litijum: Reverzibilno povećanje koncentracije litijuma u serumu i pojava toksičnosti prijavljeni su tokom istovremene upotrebe litijuma sa ACE inhibitorima. Istovremena upotreba sa tiazidnim diureticima može dodatno povećati koncentracije litijuma i povećati rizik od toksičnosti litijuma pri upotrebi sa ACE inhibitorima. Upotreba kombinacije perindoprila sa indapamidom uz litijum se ne preporučuje, ali ukoliko se upotreba kombinacije pokaže neophodnom, treba pažljivo pratiti koncentracije litijuma u serumu. (videti odeljak 4.4).

Istovremena upotreba koja zahteva posebnu pažnju:

• Baklofen: Potenciranje antihipertenzivnog dejstva. Kontrola krvnog pritiska i bubrežne funkcije i prilagođavanje doze antihipertenziva ako je neophodno.
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (uključujući acetilsalicilnu kiselinu u višim dozama): kada se

ACE-inhibitori primenjuju istovremeno sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (npr. acetilsalicilna kiselina u dozama koje imaju antiinflamatorno dejstvo, COX-2 inhibitori i neselektivni NSAIL) može se smanjiti antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora. Istovremena primena, ACE inhibitora i NSAIL može dovesti do povećanja rizika od pogoršanja bubrežne funkcije, uključujući i moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju i povećanje koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod pacijenta sa prethodno lošom funkcijom bubrega.

Ovu kombinaciju treba primenjivati oprezno, posebno kod starijih pacijenata.

Pacijente treba adekvatno hidrirati i pratiti bubrežnu funkciju nakon započinjanja istovremene terapije i periodično, nakon toga.

Istovremena upotreba koja iziskuje izvesnu pažnju:

• Antidepresivi poput imipramina (triciklični), neuroleptici: povećanje antihipertenzivnog dejstva i povećanje rizika od ortostatske hipotenzije (aditivno dejstvo).
• Kortikosteroidi, tetrakozaktid: smanjenje antihipertenzivnog dejstva (zadržavanje soli i vode izazvano kortikosteroidima).
• Drugi antihipertenzivni lekovi: upotreba drugih antihipertenziva sa kombinacijom perindopril/indapamid može dovesti do dodatnog sniženja krvnog pritiska.

Koje se odnose na perindopril:

Istovremena upotreba se ne preporučuje:

• Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma, ili zamene za so koje sadrže kalijum

Iako serumske koncentracije kalijuma obično ostaju u granicama normalnih vrednosti, hipokalemija može da se javi kod nekih pacijenata koji se leče perindoprilom. Diuretici koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren ili amilorid), suplementi kaljuma ili zamene za so koje sadrže kalijum mogu da dovedu do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Treba takođe biti pažljiv kada se perindopril daje istovremeno sa drugim lekovima koji povećavaju koncentraciju kalijuma u serumu, kao što su trimetoprim i kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol) s obzirom da je poznato da trimetoprim deluje kao diuretik koji štedi kalijum poput amilorida. Stoga se kombinacija perindoprila sa gore navedenim lekovima ne preporučuje. Ukoliko je istovremena primena indikovana, treba ih koristiti oprezno uz često praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Istovremena upotreba koja zahteva posebnu pažnju:

• Antidijabetici (insulin, hipoglikemijski sulfonamidi): prijavljeno sa kaptoprilom i enalaprilom.

Upotreba inhibitora angiotenzin-konvertujućih enzima može da poveća hipoglikemijsko dejstvo kod dijabetičara na terapiji insulinom ili hipoglikemijskim sulfonamidima. Javljanje hipoglikemijskih epizoda je veoma retko (poboljšanje tolerancije glukoze koje za rezultat ima smanjenje potrebe za insulinom).

Podaci iz kliničkih studija pokazali su da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin aldosteron (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena udružena sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

• Lekovi koji povećavaju rizik od angioedema

Istovremena upotreba ACE inhibitora sa sakubitrilom/valsartanom je kontraindikovana s obzirom da to povećava rizik od angioedema (videti odeljak 4.3 i 4.4).

Istovremena upotreba ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može da dovede do povećanog rizika od angioedema (videti odeljak 4.4).

• Ciklosporin: Hiperkalemija se može javiti tokom istovremene upotrebe ACE inhibitora sa ciklosporinom. Preporučuje se praćenje kalijuma u serumu.
• Heparin: Hiperkalemija se može javiti tokom istovremene upotrebe ACE inhibitora sa heparinom. Preporučuje se praćenje kalijuma u serumu.

Istovremena upotreba koja zahteva izvesnu pažnju

• Alopurinol, citostatici ili imunosupresivi, sistemski kortikosteroidi ili prokainamid: Istovremena primena sa ACE inhibitorima može da dovede do povećanja rizika od leukopenije.
• Anestetici: ACE inhibitori mogu da pojačaju hipotenzivna dejstva određenih anestetika.
• Diuretici (tiazidni diuretici ili diuretici Henleove petlje): prethodna terapija visokim dozama diuretika može dovesti do deplecije volumena i rizika od hipotenzije kada se započinje terapija perindoprilom.
• Zlato: nitritoidne reakcije (simptomi koji uključuju crvenilo lica, mučninu, povraćanje i hipotenziju) su retko prijavljivane kod pacijenata na terapiji injektibilnim zlatom (natrijum aurotiomalat) i istovremenom terapijom ACE inhibitorima, uključujući i perindopril.
• Kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol): pacijenti koji istovremeno uzimaju kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol) mogu biti izloženi većem riziku od hipokalemije (videti odeljak 4.4).

Koje se odnose na indapamid

Istovremena upotreba koja zahteva posebnu pažnju:

• Lekovi koji izazivaju torsades de pointes: zbog rizika od hipokalemije, indapamid treba davati oprezno u kombinaciji sa lekovima koji izazivaju torsades de pointes, kao što su antiaritmici klase IA (hinidin, hidrohinidin, dizopiramid); antiaritmici klase III (amjodaron, dofetilid, ibutilid, bretilijum, sotalol); neki neuroleptici (hlorpomazin, ciamemazin, levomepromazin, tioridazin, trifluoperazin); benzamidi (amisulpirid, sulpirid, sultoprid, tiaprid), butirofenoni (droperidol, haloperidol), ostali antipsihotici

(pimozid); druge supstance kao što je bepridil, cisaprid, difemanil, i.v. eritromicin, halofantrin, mizolastin, moksifloksacin, pentamidin, sparfloksacin, i.v. vinkamin, metadon, astemizol, terfenadin. Prevencija niskih nivoa kalijuma i korekcija ako je potrebno: praćenje QT intervala.

• Lekovi koji snižavaju koncentraciju kalijuma: amfotericin B (i.v. primena), glukokortikoidi i mineralokortikoidi (sistemski primenjeni), tetrakosaktid, stimulantni laksativi: povećan rizik od niske koncentracije kalijuma (aditivno dejstvo). Pratiti nivoe kalijuma i korigovati ako je neophodno; posebno treba obratiti pažnju pri upotrebi sa srčanim glikozidima. Treba koristiti nestimulantne laksative.

Kardiotonični glikozidi: niski nivoi kalijuma pogoduju javljanju toksičnih dejstava kardiotoničnih glikozida. Treba pratiti nivo kalijuma i EKG, i ako je neophodno, ponovo razmotriti terapiju.

Kombinacije koje zahtevaju izvesnu pažnju

• Metformin: laktatna acidoza usled primene metformina izazvana mogućom bubrežnom insuficijencijom vezanom za upotrebu diuretika i posebno za diuretike Henleove petlje. Ne koristiti metformin kada je vrednost kreatinina u plazmi iznad 15 mg/L (135 mikromola/L) kod muškaraca i 12 mg/L (110 mikromola/L) kod žena.
• Jodirana kontrastna sredstva: u slučajevima dehidracije izazvane diureticima postoji povećan rizik od akutne bubrežne insuficijencije, posebno kada se koriste visoke doze jodiranih kontrastnih sredstava. Treba izvršiti rehidraciju pre primene jodiranih jedinjenja.
• Kalcijum (soli): rizik od povećanja koncentracije kalcijuma zbog smanjene eliminacije kalcijuma urinom.
• Ciklosporin: Rizik od povećanja nivoa kreatinina bez promena koncentracije cirkulišućeg ciklosporina, čak i kada nema deplecije vode i soli.

Trudnoća

S obzirom na dejstva pojedinačnih komponenti ovog kombinovanog leka na trudnoću i dojenje, upotreba leka Percarnil Combo se ne preporučuje tokom prvog tromesečja trudnoće. Primena leka Percarnil Combo je kontraindikovana tokom drugog i trećeg tromesečja trudnoće.

Koje se odnose naperindopril:

Upotreba ACE inhibitora se ne preporučuje u toku prvog tromesečja trudnoće (videti odeljak 4.4.). Upotreba ACE inhibitora je kontraindikovan u drugom i trećem tromesečju trudnoće (videti odeljke 4.3. i 4.4).

Epidemiološki dokazi vezani za rizik od teratogenosti nakon izlaganja ACE inhibitorima u toku prvog tromesečja trudnoće nisu bili konačni, međutim malo povećanje rizika se ne može isključiti. Ukoliko nastavak terapije ACE inhibitorima nije apsolutno neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću, treba da pređu na terapiju drugim antihipertenzivima, čiji je bezbednosni profil ustanovljen za upotrebu u trudnoći. Kada se trudnoća potvrdi, terapiju ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i ako je moguće započeti odgovarajuću terapiju.

Poznato je da izlaganje terapiji ACE inhibitorima tokom drugog i trećeg tromesečja trudnoće kod ljudi dovodi do fetotoksičnosti (smanjena bubrežna funkcija, oligohidramnioza, usporena osifikacija kostiju lobanje) i neonatalne toksičnosti (oštećenje bubrega, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3).

Ukoliko dođe do izlaganja ACE inhibitorima posle drugog tromesečja trudnoće, preporučuje se ultrazvučno praćenje bubrežne funkcije i lobanje.

Novorođenčad, čije su majke koristile ACE inhibitore treba pažljivo pratiti zbog moguće hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Koje se odnose na indapamid :

Produženo izlaganje tiazidima tokom trećeg tromesečja trudnoće može smanjiti volumen plazme majke, kao i uteroplacentarni protok krvi, što može uzrokovati fetoplacentarnu ishemiju i usporavanje rasta. Štaviše, prijavljeni su retki slučajevi hipoglikemije i trombocitopenije kod novorođenčadi nakon izlaganja neposredno pred porođaj.

Dojenje

Lek Percarnil Combo je kontraindikovan tokom dojenja.

Obzirom da se pri primeni oba leka mogu javiti ozbiljne neželjene reakcije kod odojčadi, treba doneti odluku da li prekinuti dojenje ili prekinuti terapiju, uzimajući u obzir značaj ove terapije za majku.

Koje se odnose na perindopril:

S obzirom na to da nema raspoloživih informacija o upotrebi perindoprila tokom dojenja, upotreba perindoprila se ne preporučuje tokom dojenja, već bi trebalo izabrati drugu terapiju sa utvrđenim bezbednosnim profilom tokom dojenja, posebno pri dojenju novorođenčeta ili prevremeno rođene bebe.

Koje se odnose na indapamid:

Indapamid se izlučuje u majčino mleko. Indapamid je blisko povezan sa tiazidnim diureticima koji su udruženi sa smanjenjem i čak supresijom laktacije. Može doći do preosetljivosti na sulfonamidske derivate, hipokalemije i nuklearnog ikterusa.

Plodnost:

Pri primeni visokih doza, perindopril može da smanji plodnost kod mužjaka pacova. Uticaj perindoprila ili indapamida na plodnost kod ljudi nije poznat (videti odeljak 5.3)

Koje se odnose na perindopril, indapamid i lek Percarnil Combo

Dve aktivne supstance, pojedinačno ili kombinovane u leku Percarnil Combo ne utiču na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, ali kod nekih pacijenata može doći do pojave niskog krvnog pritiska, posebno na početku terapije ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivnim lekovima.

Kao posledica toga, sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama može biti smanjena.

Primena perindoprila inhibira osovinu renin-angiotenzin-aldosteron i teži da redukuje gubitak kalijuma izazvan indapamidom. Kod 2 % pacijenata na terapiji lekom Percarnil Combo javila se hipokalemija (koncentracija kalijuma <3,4 mmol/L).

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena tokom terapije i klasifikovana prema učestalosti na sledeći način:

Veoma često (≥1/10); česta (≥ 1/100, < 1/10), povremeno (≥ 1/1 000, < 1/100); retko (≥ 1/10 000, < 1/1000), veoma retko (< 1/10 000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema:

Veoma retko:

• Trombocitopenija, leukopenija/neutropenija, agranulocitoza, aplastična anemija, hemolitička anemija.
• Anemija (videti odeljak 4.4) je zabeležena pri primeni inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima u specifičnim okolnostima (pacijenti sa transplantiranim bubregom, pacijenti na hemodijalizi).

Psihijatrijski poremećaji:

Povremeno: poremećaji raspoloženja i spavanja. Poremećaji nervnog sistema:

Često: Parestezija, glavobolja, astenija, omaglica, vrtoglavica.

Veoma retko: Konfuzija. Nepoznate učestalosti: Sinkopa. Poremećaji oka:

Često: Poremećaji vida.

Nepoznate učestalosti: horoidalni izliv, akutna miopija, akutni glaukom zatvorenog ugla. Poremećaji uha i centra za ravnotežu:

Često: Tinitus.

Vaskularni poremećaji

Često: Hipotenzija, bilo ortostatska ili ne (videti odeljak 4.4)

Nepoznate učestalosti: Raynaudov fenomen Kardiološki poremećaji :

Veoma retko: aritmija, uključujući bradikardiju, ventrikularnu tahikardiju, atrijalnu fibrilaciju, anginu pektoris i infarkt miokarda, mogući kao posledica izražene hipotenzije kod pacijenata sa visokim rizikom (videti odeljak 4.4).

Nepoznate učestalosti: torsade de pointes (potencijalno fatalno) (videti odeljke 4.4 i 4.5). Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

Često: pri primeni inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima prijavljen je suvi kašalj. Za ovaj kašalj je karakteristično perzistiranje tokom terapije i prestanak nakon prekida terapije. Ukoliko postoji ovaj simptom, treba razmotriti jatrogenu etiologiju. Dispneja.

Povremeno: bronhospazam.

Veoma retko: eozinofilna pneumonija, rinitis. Gastrointestinalni poremećaji:

Često: konstipacija, suva usta, mučnina, bol u epigastrijumu, anoreksija, povraćanje, bol u abdomenu, poremećaj ukusa, dispepsija, dijareja.

Veoma retko: pankreatitis, intestinalni angioedem Hepatobilijarni poremećaji:

Veoma retko: citolitički ili holestatski hepatitis (videti odeljak 4.4).

Nepoznate učestalosti: u slučaju hepatične insuficijencije, postoji mogućnost javljanja hepatične encefalopatije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Često: Osip, pruritus, makulopapularne erupcije.

Povremeno:

• Angioedem lica, ekstremiteta, usana, mukoznih membrana, jezika, glotisa i/ili larinksa, urtikarija (videti odeljak 4.4).
• Reakcije preosetljivosti, uglavnom dermatološke, kod osoba sa predispozicijom za alergijske i astmatične reakcije.
• Purpura.

Moguće pogoršanje postojećeg akutnog diseminovanog eritemskog lupusa.

Retko: pogoršanje psorijaze

Veoma retko: multiformni eritem, toksična epidermalna nekroliza, Stevens-Johnson-ov sindrom. Prijavljeni su slučajevi fotosenzitivnih reakcija (videti odeljak 4.4).

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva:

Često: Grčevi.

Poremećaji bubrega i urinarnog trakta:

Povremeno: Bubrežna insuficijencija.

Veoma retko: Akutna bubrežna insuficijencija. Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki:

Povremeno: Impotencija.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

Često: Astenija.

Povremeno: Znojenje.

Ispitivanja:

Nepoznate učestalosti:

• Produženje QT intervala na elektrokardiogramu (videti odeljke 4.4 i 4.5).
• Povećanje glukoze i mokraćne kiseline tokom terapije.
• Blago povećanje koncentracije uree i kreatinina u krvi, koje je reverzibilno po prekidu terapije. Ovo povećanje je češće kod pacijenata sa stenozom bubrežne arterije, pacijenata sa arterijskom hipertenzijom koji se leče diureticima, bubrežne insuficijencije.
• Povišene vrednosti enzima jetre. Poremećaji metabolizma i ishrane:

Retko: hiperkalcemija.

Nepoznate učestalosti:

• Deplecija kalijuma sa hipokalemijom, koja je posebno ozbiljna kod određenih populacija koje su izložene većem riziku (videti odeljak 4.4).
• Povećana koncentracija kalijuma, obično prolazna.
• Hiponatremija sa hipovolemijom koja uzrokuje dehidraciju i ortostatsku hipotenziju. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Najverovatnija neželjena reakcija u slučaju predoziranja je hipotenzija, ponekad udružena sa mučninom, povraćanjem, grčevima, omaglicom, pospanošću, mentalnom konfuzijom, oligurijom koja može napredovati do anurije (izazvane hipovolemijom). Mogu se javiti poremećaji vode i soli (niska koncentracija natrijuma, niska koncentracija kalijuma).

Prva mera koju treba preduzeti je brza eliminacija unetog leka (lekova) gastričnom lavažom (samo u roku od sat vremena nakon unošenja leka i u slučaju potencijalno ozbiljne intoksikacije) i/ili primenom aktivnog uglja, zatim uspostavljanje balansa vode i elektrolita u specijalizovanim centrima dok se ne vrate u normalu.

Ako se javi izražena hipotenzija, ovo stanje treba tretirati stavljanjem pacijenta u ležeći položaj sa glavom spuštenom na dole. Ako je neophodno, može se dati intravenska infuzija izotonog fiziološkog rastvora ili se može primeniti neka druga metoda za ekspanziju volumena.

Perindoprilat, aktivan oblik perindoprila, može biti dijaliziran (videti odeljak 5.2).

Farmakoterapijska grupa: perindopril i diuretici ATK šifta: C09BA04

Lek Percarnil Combo je kombinacija soli perindopril tosilata, inhibitora angiotenzin- konvertujućeg enzima, i indapamida, hlorosulfamoilnog diuretika. Njegove farmakološke osobine potiču od svake komponente posebno sa dodatkom onih koje su nastale aditivnim sinergističkim dejstvom ove dve komponente u kombinaciji.

Mehanizam delovanja

Vezano za lek Percarnil Combo

Lek Percarnil Combo dovodi do aditivnog sinergizma u antihipertenzivnom dejstvu dve komponente.

Koji se odnosi na perindopril:

Perindopril je inhibitor angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE inhibitor) koji konvertuje angiotenzin I u angiotenzin II, vazokonstriktornu supstancu; dodatno ovaj enzim stimuliše sekreciju aldosterona preko adrenalnog korteksa i stimuliše razgradnju bradikinina, vazodilatatorne supstance, u neaktivne heptapeptide.

Ovo dovodi do:

• smanjenja sekrecije aldosterona,
• povećanja aktivnosti renina u plazmi, pošto aldosteron više ne utiče na negativnu povratnu spregu,
• smanjenje ukupnog perifernog otpora sa dejstvom prevashodno na krvne sudove u mišićima i bubrezima, koje nije praćeno zadržavanjem soli i vode ili refleksnom tahikardijom pri dugotrajnoj terapiji.

Antihipertenzivno dejstvo perindoprila se takođe javlja kod pacijenata sa niskom ili normalnom koncentracijom renina u plazmi.

Perindopril deluje preko svog aktivnog metabolita, perindoprilata. Drugi metaboliti su neaktivni. Perindopril smanjuje srčani rad:

• preko vazodilatatornog dejstva na vene, verovatno izazvanog promenama u metabolizmu prostaglandina: smanjenje predopterećenja (pre-load),
• preko smanjenja ukupnog perifernog vaskularnog otpora: smanjenje postopterećenja (after-load).

Studije sprovedene na pacijentima sa insuficijencijom srca su pokazale:

• smanjenje pritiska punjenja leve i desne komore,
• smanjenje ukupnog perifernog vaskularnog otpora,
• povećanje minutnog volumena srca i poboljšanje srčanog indeksa,
• povećanje regionalnog protoka krvi u mišićima.

Rezultati testova opterećenja su takođe pokazali poboljšanje.

Koji se odnosi na indapamid:

Indapamid je sulfonamidski derivat sa indolnim prstenom, farmakološki povezan sa tiazidnom grupom diuretika. Indapamid inhibira reapsorpciju natrijuma u kortikalnom dilucionom segmentu. Povećava urinarno izlučivanje natrijuma i hlorida, i u manjoj meri izlučivanje kalijuma i magnezijuma, čime se povećava ukupno izlučivanje urina praćeno antihipertenzivnim dejstvom.

Farmakodinamska dejstva

Koja se odnosa na lek Percarnil Combo:

Bez obzira na godine starosti, lek Percarnil Combo kod hipertenzivnih pacijenata ispoljava dozno-zavisno antihipertenzivno dejstvo na dijastolni i sistolni arterijski pritisak, i u ležećem i uspravnom položaju. Ovo antihipertenzivno dejstvo traje 24 sata. Smanjenje krvnog pritiska se postiže za manje od mesec dana, bez tahifilakse; prekid terapije nema povratno dejstvo. Tokom kliničkih studija, istovremena primena perindoprila i indapamida je izazvala antihipertenzivno dejstvo sinergističke prirode, u odnosu na svaku komponentu primenjenu pojedinačno.

Dejstvo niske doze kombinacije Percarnil Combo na kardiovaskularni morbiditet i mortalitet nije ispitivano.

Studija PICXEL, je multicentrična, randomizovana, dvostruko-slepa sa aktivnom kontrolom u kojoj je ehokardiografski procenjivano dejstvo kombinacije perindopril/indapamid na LVH (hipertrofiju leve komore) u odnosu na monoterapiju enalaprilom.

U PICXEL studiji, pacijenti koji imaju hipertenziju sa LVH (definisanu kao indeks mase leve komore (LVMI) >120g/m2 kod muškaraca i > 100g/m2 kod žena) su randomizovani na terapiju perindopril

terc-butilaminom 2 mg (što odgovara 2,5 mg perindopril arginina ili perindopril tosilata)/indapamidom 0,625 mg ili enalaprilom u dozi od 10 mg jednom dnevno, za lečenje u trajanju od godinu dana. Doza je prilagođena prema kontroli vrednosti krvnog pritiska, do 8 mg perindopril terc-butilamina (što odgovara 10 mg perindopril arginina ili perindopril tosilata ) i 2,5 mg indapamida ili 40 mg enalaprila jednom dnevno. Samo 34% ispitanika je ostalo na terapiji sa 2 mg perindopril terc butilamina (što je ekvivalentno 2,5 mg perindopril-arginina ili perindopril tosilata) i 0,625 mg indapamida (u odnosu na 20% sa 10 mg enalaprila).

Na kraju tretmana, LVMI je značajno više smanjen u grupi lečenoj kombinacijom perindopril/indapamid (- 10,1g/m2) nego u grupi na enalaprilu (-1,1 g/m2) u ukupnoj populaciji randomizovanih pacijenata. Razlika u LVMI među grupama bila je -8,3 (95% CI (-11,5, -5,0), p<0,0001).

Bolji efekat na LVMI je postignut većim dozama kombinacije perindopril/indapamid od navedenog za lek Percarnil Combo.

U pogledu krvnog pritiska, procenjena razlika između grupa u randomizovanoj populaciji je bila -5,8 mmHg (95% CI (-7,9, -3,7), p<0,0001) za sistolni krvni pritisak i -2,3 mmHg (95%CI (-3,6, -0,9), p=0,0004) za dijastolni krvni pritisak, u korist grupe na terapiji kombinacijom perindopril/indapamid.

Koja se odnose na perindopril:

Perindopril je aktivan kod svih oblika hipertenzije: blage do umerene ili teške. Smanjenje sistolnog i dijastolnog arterijskog pritiska je zabeleženo i u ležećem i u uspravnom položaju.

Antihipertenzivna aktivnost posle pojedinačne doze je maksimalna između četvrtog i šestog sata i održava se tokom 24 sata.

Postoji visok stepen rezidualnog blokiranja angiotenzin-konvertujućeg enzima posle 24 sata, približno 80%.

Kod pacijenata sa terapijskim odgovorom na lek, normalizacija krvnog pritiska se postiže posle mesec dana i održava se bez tahifilaksije.

Prekid terapije nema povratno dejstvo na hipertenziju.

Perindopril ima vazodilatatorna svojstva i obnavlja elastičnost glavnih arterijskih krvnih sudova, koriguje histomorfometričke promene u rezistentnim arterijama i dovodi do smanjenja hipertrofije leve komore.

Ako je neophodno, dodavanje tiazidnih diuretika dovodi do aditivnog sinergističkog dejstva.

Kombinacija inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima sa tiazidnim diuretikom smanjuje rizik od hipokalemije koja nastaje kod primene samog diuretika.

U dve velike, randomizovane, kontrolisane studije, ONTARGET (ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes), ispitivana je upotreba kombinacije ACE inhibitora i blokatora receptora za angiotenzin II. ONTARGET studija je bila sprovedena kod pacijenata sa istorijom kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih oboljenja ili sa dijabetesom tip 2 praćenim oštećenjem ciljnih organa. VA NEPHRON- D studija je bila sprovedena kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ove studije nisu pokazale značajno korisno dejstvo na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode, kao ni na mortalitet, dok je zabeležen povećan rizik od nastanka hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije, u poređenju sa monoterapijom. S obzirom na njihove slične farmakodinamske osobine, ovi rezultati su takođe relevantni i za druge ACE-inhibitore, odnosno blokatore receptora za angiotenzina II. Stoga, kombinaciju ACE inhibitora i blokatora receptora za angiotenzin II ne treba koristiti kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) studija bila je dizajnirana da se ispita korist od dodatka aliskirena u standardnu terapiju ACE-inhibitorom, odnosno blokatorom receptora za angiotenzin II, kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i hroničnim oboljenjem bubrega, kardiovaskularnom bolešću ili oba. Studija je prekinuta ranije zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Smrtnost usled kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara su numerički bili češći u grupi koja je primala aliskiren u odnosu na grupu koja je dobijala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od interesa (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežne disfunkcije) češće su prijavljivani u grupi koja je dobijala aliskiren nego u grupi koja je dobijala placebo.

Koja se odnose na indapamid:

Indapamid primenjen kao monoterapija ima antihipertenzivno dejstvo koje traje 24 sata. Ovo dejstvo se javlja u dozama u kojima su diuretička svojstva minimalna.

Njegovo antihipertenzivno dejstvo je proporcionalno poboljšanju arterijske komplijanse i smanjenju ukupnog i arteriolarnog perifernog vaskularnog otpora.

Indapamid smanjuje hipertrofiju leve komore.

Kada je doza tiazidnog diuretika i tiazidima-srodnih diuretika prekomerna, antihipertenzivno dejstvo dostiže plato, dok se neželjena dejstva i dalje povećavaju. Ako je terapija neefikasna, dozu ne treba povećavati.

Takođe, pokazano je da, kod hipertenzivnih pacijenata, kratkoročno, srednjeročno i dugoročno indapamid :

• nema dejstvo na metabolizam lipida: triglicerida, LDL-holesterola i HDL- holesterola
• nema dejstvo na metabolizam ugljenih hidrata, čak ni kod hipertenzivnih pacijenata obolelih od dijabetesa.

Koji se odnose na perindopril/indapamid

Istovremena primena perindoprila i indapamida ne menja njihova farmakokinetička svojstva u poređenju sa odvojenom primenom.

Koji se odnose na perindopril:

Posle oralne primene, resorpcija perindoprila je brza a maksimalne koncentracije se dostižu u roku od 1 sata. Poluvreme eliminacije iz plazme je 1 sat.

Perindopril je prolek. 27% ukupno primenjene doze perindoprila dospeva u cirkulaciju u vidu aktivnog metabolita perindoprilata. Pored perindoprilata, perindopril ima još 5 neaktivnih metabolita. Maksimalna koncentracija perindoprilata u plazmi se postiže posle 3-4 sata.

Budući da unos hrane smanjuje konverziju perindoprila u perindoprilat, a time i njegovu bioraspoloživost, perindopril treba primenjivati oralno, u pojedinačnoj dnevnoj dozi, ujutru pre obroka.

Pokazan je linearan odnos između doze perindoprila i njegove koncentracije u plazmi.

Volumen distribucije je otprilike 0,2 L/kg za nevezani perindoprilat. Vezivanje perindoprilata za proteine plazme je 20%, prvenstveno za angiotenzin-konvertujući enzim, ali je zavisno od koncentracije.

Perindoprilat se eliminiše u urinu, a terminalno poluvreme eliminacije nevezane frakcije je približno 17 sati, što dovodi do stanja ravnoteže u roku od 4 dana.

Eliminacija perindoprilata je smanjena kod starijih osoba, kao i kod pacijenata sa insuficijencijom srca ili bubrega. Prilagođavanje doze kod bubrežne insuficijenciji je poželjno, zavisno od stepena oštećenja (klirensa kreatinina).

Dijalizni klirens perindoprilata je 70 mL/min.

Kod pacijenata sa cirozom jetre kinetka perindoprila je izmenjena: hepatični klirens početnog molekula je smanjen za polovinu. Međutim, količina formiranog perindoprilata nije smanjena i zato nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Koji se odnose na indapamid:

Indapamid se brzo i kompletno resorbuje iz digestivnog trakta.

Maksimalna koncentracija u plazmi ljudi se postiže 1 sat posle oralne primene leka. Vezivanje za proteine plazme je 79%.

Poluvreme eliminacije je između 14 i 24 sata (prosečno 18 sati). Ponovljena primena ne dovodi do akumulacije. Eliminacija je uglavnom urinom (70% unete doze) i fecesom (22%), u vidu neaktivnih metabolita.

Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom farmakokinetika je nepromenjena.

Lek Percarnil Combo ima blago pojačanu toksičnost u odnosu na njegove pojedinačne komponente. Izgleda da ne dolazi do potenciranja bubrežnih manifestacija kod pacova. Međutim, kombinacija dovodi do gastrointestinalne toksičnosti kod pasa, a toksična dejstva na majku su izgleda povećana kod pacova (u poređenju sa perindoprilom).

Međutim, ova neželjena dejstva su pokazana pri nivoima doza koji odgovaraju veoma visokoj granici bezbednosti, u poređenju sa dozama koje se koriste u terapiji.

Pretkliničke studije odvojeno sprovedene sa perindoprilom i indapamidom nisu pokazale genotoksični, karcinogeni ili teratogeni potencijal.

U visokim dozama, perindopril je smanjivao plodnost mužjaka pacova.

Jezgro tablete:

Laktoza, monohidrat Kukuruzni skrob

Natrijum-hidrogenkarbonat

Skrob, preželatinizovan (kukuruzni) Povidon K30

Magnezijum-stearat (E572)

Film (omotač) tablete:

Polivinil alkohol, delimično hidrolizovan (E1203) Titan-dioksid (E171)

Makrogol 3350 (E1521) Talk (E553b)

Nije primenljivo

28 meseci.

Čuvati u dobro zatvorenom kontejneru radi zaštite od vlage. Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je beli neprozirni polipropilenski (PP) kontejner za tablete sa neprozirnim polietilenskim (PE) čepom i ugrađenim desikantom, opremljen polietilenskim reduktorom protoka sa indikatorom integriteta pakovanja koji sadrži 30 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan kontejner za tablete i Uputstvo za lek.

Nema posebnih zahteva.

Sav neupotrebljeni lek ili otpadni materijal treba odlagati u skladu sa važećim propisima.

Lek Percarnil Combo je kombinacija dve aktivne supstance, perindoprila i indapamida. Radi se o antihipertenzivnom leku, odnosno leku koji se koristi u terapiji povišenog krvnog pritiska (hipertenzije).

Perindopril pripada grupi lekova koji se zovu ACE inhibitori. Oni deluju tako što šire krvne sudove i na taj način olakšavaju srcu da pumpa krv kroz njih. Indapamid je diuretik. Diuretici povećavaju količinu urina koju proizvode bubrezi. Međutim, indapamid se razlikuje od ostalih diuretika, jer samo neznatno povećava količinu proizvedenog urina. Svaki od aktivnih sastojaka smanjuje krvni pritisak, a obe komponente deluju zajedno tako što regulišu Vaš krvni pritisak.

• ako ste alergični na perindopril ili bilo koji drugi ACE inhibitor, ili na indapamid ili bilo koji drugi sulfonamid, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (koje su navedene u odeljku 6).
• ako ste imali simptome kao što su zviždanje u grudima, oticanje lica ili jezika, intenzivan svrab ili ozbiljan kožni osip posle terapije drugim ACE inhibitorima, ili ste Vi ili bilo koji član Vaše porodice imali ove simptome u drugim okolnostima (stanje koje se zove angioedem),
• ako imate teško oboljenje jetre ili patite od stanja koje se zove hepatička encefalopatija (degenerativna bolest mozga )
• ako imate teško oštećenje funkcije bubrega ili ste na dijalizi,
• ako imate smanjenu ili povećanu vrednost kalijuma u krvi,
• ako se sumnja da imate ili imate nelečenu dekompenzovanu srčanu insuficijenciju (značajno zadržavanje vode u organizmu, otežano disanje),
• ako ste trudni više od 3 meseca (takođe je bolje izbegavati upotrebu leka Percarnil Combo u ranoj trudnoći - videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost"),
• ako dojite, ako imate dijabetes ili oštećenu funkciju bubrega, a lečite se lekom za snižavanje pritiska koji sadrži aliskiren
• ako ste uzimali ili trenutno uzimate sakubitril/valsartan, lek koji se koristi za lečenje jednog tipa dugotrajne (hronične) srčane insuficijencije kod odraslih, s obzirom da je u tom slučaju rizik od angioedema (nagli otok kože u oblastima kao što je grlo) povećan.

Upozorenja i mere opreza

Porazgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Percarnil Combo

• ako uzimate bilo koji od dole navedenih lekova rizik od angioedema može biti povećan:
• racekadotril, lek koji se koristi za lečenje dijareje (proliva)
• lekove koji se koriste da bi se sprečilo odbacivanje transplantiranih organa i kod raka (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus)
• vildagliptin, lek koji se koristi za lečenje dijabetesa
• ako imate stenozu aorte (suženje glavnog krvnog suda koji vodi krv iz srca) ili hipertrofičnu kardiomiopatiju (bolest srčanog mišića) ili stenozu bubrežne arterije (suženje krvnog suda koji snabdeva bubreg krvlju),
• ako imate bilo kakve druge probleme sa srcem ili bubrezima,
• ako imate problema sa jetrom,
• ako imate kolagenu bolest (bolesti kože) kao što su sistemski eritemski lupus ili skleroderma,
• ako imate aterosklerozu (otvrdnjavanje arterija),
• ako imate hiperparatireoidizam (prekomerno aktivna paratiroidna žlezda),
• ako imate gihta,
• ako imate dijabetesa (šećernu bolest),
• ako ste na dijeti sa ograničenim unosom soli ili koristite zamene za so koje sadrže kalijum,
• ako uzimate litijum ili diuretike koji štede kalijum (spironolakton, triamteren), pošto upotrebu ovih lekova sa lekom Percarnil Combo treba izbegavati (videti odeljak "Drugi lekovi i Percarnil Combo").
• ako uzimate neki od sledećih lekova koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska:
• blokator receptora za angiotenzin II (ARB) (lekovi poznati kao "sartani": valsartan, telmisartan, irbesartan itd.), a naročito ako imate probleme sa bubrezima uzrokovane dijabetesom
• aliskiren
• ako osetite da Vam je vid oslabio ili imate bol u očima. To mogu biti simptomi nakupljanja tečnosti u

vaskularnom sloju oka (horoidalni izliv) ili povećanje pritiska u vašem oku i može se desiti

u roku od nekoliko sati do nedelja od uzimanja leka Percarnil Combo. To može dovesti do trajnog gubitka vida, ako se ne leči. Ako ste ranije imali alergiju na penicilin ili sulfonamide, možete biti pod većim rizikom od razvoja ove bolesti.

Lekar će možda u određenim intervalima da kontroliše Vašu funkciju bubrega, krvni pritisak i količinu elektrolita (npr. kalijuma) u krvi.

Videti takođe informacije u odeljku "Lek Percarnil Combo ne smete uzimati"

Obavezno obavestite svog lekara ukoliko mislite da ste trudni (ili da biste mogli da budete trudni). Upotreba leka Percarnil Combo se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se uzimati ukoliko ste trudni više od 3 meseca, jer on može ozbiljno da naškodi Vašoj bebi ako se uzima u ovom periodu (videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost").

Kada koristite lek Percarnil Combo o tome treba da obavestite svog lekara ili medicinsko osoblje:

• ako treba da se podvrgnete anesteziji i/ili hirurškoj intervenciji,
• ako ste u poslednje vreme imali prolive, povraćanja ili ste bili dehidrirani,
• ako treba da se podvrgnete dijalizi ili LDL aferezi (uklanjanje holesterola iz krvi pomoću aparata),
• ako treba da se podvrgnete terapijskom procesu desenzitizacije kako bi se smanjilo dejstvo alergije na ujed pčele ili ose,
• ako treba da se podvrgnete medicinskim testovima koji zahtevaju primenu jodiranih kontrastnih sredstava (supstance koje omogućavaju vidljivost organa kao što su bubrezi ili želudac, na rendgenskom snimku).

Sportisti treba da budu svesni da ovaj lek sadrži aktivnu supstancu (indapamid) koja može da da pozitivnu reakciju na doping testu.

Lek Percarnil Combo ne treba davati deci.

Drugi lekovi i Percarnil Combo

Recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko uzimate ili ste do skoro uzimali neke lekove ili ćete možda uzimati bilo koji drugi lek.

Upotrebu leka Percarnil Combo treba izbegavati sa:

• litijumom (koristi se za lečenje depresije),
• nadoknadama kalijuma (uključujući i zamene za so), diureticima koji štede kalijum i drugim lekovima koji mogu da povećaju količinu kalijuma u Vašoj krvi (npr. trimetoprim, kotrimoksazol za infekcije izazvane bakterijama, ciklosporin, imunosupresivni lek koji se koristi za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa i heparin, lek koji se koristi za sprečavanje nastajanja ugrušaka).

Drugi lekovi mogu uticati na dejstvo leka Percarnil Combo. Vaš lekar će možda morati da Vam promeni dozu i/ili preduzme druge mere opreza. To obuhvata:

• druge lekove za lečenje visokog krvnog pritiska,
• Vaš lekar će možda morati da Vam promeni dozu i/ili preduzme druge mere opreza: ako uzimate neki blokator receptora angiotenzina II (ARB) ili aliskiren (videti takođe i sledeće odeljke "Lek Percarnil Combo ne smete uzimati " i "Upozorenja i mere opreza"),
• lekove koji se najčešće koriste za lečenje proliva (racekadotril) ili da bi se sprečilo odbacivanje transplantiranih organa (sirolimus, everolimus, temsirolimus i druge lekove koji pripadaju klasi mTor inhibitora). Videti odeljak "Upozorenja i mere opreza"
• prokainamid (koristi se za lečenje nepravilnih otkucaja srca),
• alopurinol (koristi se za lečenje gihta),
• trefenadin ili astemizol (antihistaminici za polensku kijavicu ili alergiju),
• kortikosteroide koji se koriste za lečenje različitih stanja kao što su teška astma ili reumatiodni artritis,
• imunosupresive koji se koriste za lečenje autoimunskih poremećaja ili nakon transplantacije da bi se sprečilo odbacivanje organa (npr. ciklosporin),
• lekove za lečenje raka,
• injekcije eritromicina (antibiotik),
• halofantrin (koristi se za lečenje nekih oblika malarije),
• pentamidin (koristi se za lečenje zapaljenja pluća),
• zlato u vidu injekcija (koriste se za lečenje reumatoidnog poliartritisa),
• vinkamin (koristi se za lečenje simptomatskih kognitivnih poremećaja kod starije populacije, uključujući gubitak pamćenja),
• bepridil (koristi se za lečenje angine pektoris),
• sultoprid (koristi se za lečenje psihoza),
• lekove koji se koriste kod problema sa srčanim ritmom (pr. hinidin, hidrohinidin, disopiramid, amjodaron, sotalol),
• digoksin ili druge kardiotonične glikozide (za lečenje srčanih tegoba),
• baklofen (koristi se za lečenje mišićne ukočenosti koja se javlja kod bolesti kao što je multipla skleroza),
• lekove za lečenje šećerne bolesti kao što su insulin i metformin,
• kalcijum, uključujući i suplemente kalcijuma,
• stimulantne laksative (npr. sena),
• nesteroidne antiinflamatorne lekove (npr. ibuprofen) ili visoke doze salicilata (npr. aspirin),
• injekcije amfotericina B (koristi se za lečenje teških gljivičnih infekcija),
• lekove za lečenje mentalnih poremećaja kao što su depresija, anksioznost, shizofrenija... (npr. triciklične antidepresive, neuroleptike),
• tetrakozaktid (za lečenje Kronove bolesti).

Uzimanje leka Percarnil Combo sa hranom i pićima

Preporučuje se da lek Percarnil Combo uzima pre obroka.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili ako planirate trudnoću, obratite se svom lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Vaš lekar će Vam savetovati da prekinete da uzimate lek Percarnil Combo pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni i savetovaće Vam da umesto leka Percarnil Combo uzmete neki drugi lek. Upotreba leka Percarnil Combo se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se uzimati nakon prvog tromesečja trudnoće, pošto može ozbiljno da naškodi Vašoj bebi ukoliko se lek koristi posle trećeg meseca trudnoće.

Dojenje

Recite odmah svom lekaru ukoliko dojite ili planirate da počnete sa dojenjem. Lek Percarnil Combo ne sme da se koristi ukoliko dojite.

Odmah se obratite svom lekaru.

Plodnost

Uticaj perindoprila ili indapamida na plodnost kod ljudi nije poznat.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Percarnil Combo obično ne utiče na budnost, ali kod pojedinih pacijenta mogu da se jave različite reakcije, poput nesvestice i slabosti koje su u vezi sa sniženjem krvnog pritiska. Ukoliko se to dogodi, Vaša sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama može da bude smanjena.

Lek Percarnil Combo sadrži laktozu

Ukoliko Vam je lekar rekao da imate intoleranciju na određene šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Percarnil Combo sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, odnosno može se reći da on suštinski ne sadrži natrijum.

Ovaj lek uvek uzimajte tačno onako kako Vam je lekar rekao. Ako niste sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom. Preporučena doza je jedna tableta dnevno. Vaš lekar može da odluči da poveća dozu na 2 tablete dnevno ukoliko Vaš krvni pritisak nije dobro kontrolisan ili može da modifikuje režim doziranja ukoliko patite od oštećenja funkcije bubrega. Preporučljivo je da tabletu uzmete ujutru, pre obroka. Tabletu progutajte sa čašom vode.

Podeona linija služi samo da Vam olakša lomljenje tablete, ukoliko imate poteškoće sa gutanjem cele tablete.

Ako ste uzeli više leka Percarnil Combo nego što treba

Ako ste uzeli previše tableta, odmah se javite najbližoj hitnoj službi svom lekaru. Najverovatnija posledica predoziranja je sniženje krvnog pritiska koje može da izazove omaglicu ili nesvesticu. Ukoliko se to dogodi, može vam pomoći da legnete sa podignutim nogama.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Percarnil Combo

Važno je da uzimate svoj lek svakog dana jer je redovna terapija efikasnija. Međutim, ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka Percarnil Combo sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme. Nemojte uzimati dvostruku dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Percarnil Combo

Budući da je terapija hipertenzije obično doživotna, treba da porazgovarate sa svojim lekarom pre nego što prestanete da uzimate ovaj lek.

Ukoliko imate dodatnih pitanja vezanih za upotrebu ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi i lek Percarnil Combo može prouzrokuje neželjena dejstva,iako ona ne moraju da se i jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko Vam se javi neko od sledećih neželjenih dejstava, odmah prekinite sa uzimanjem ovog leka i obratite se svom lekaru:

• oticanje lica, usana, usta, jezika ili grla, otežano disanje,
• tešku omaglicu i nesvesticu,
• neuobičajeno brze ili nepravilne otkucaje srca.

Neželjena dejstva, navedena po opadajućoj učestalosti mogu biti sledeća:

• Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): glavobolja, omaglica, vrtoglavica, trnjenje i bockanje u nogama, poremećaji vida, tinitus (zujanje u ušima), malaksalost zbog niskog krvnog pritiska, kašalj, nedostatak daha, gastrointestinalni poremećaji (mučnina, epigastrični bol, anoreksija, povraćanje bol u stomaku, poremećaji ukusa, suva usta, dispepsija ili poremećaji varenja, proliv, zatvor), alergijske reakcije (kao što su kožni osip, svrab), grčevi, osećaj umora.
• Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): promene raspoloženja, poremećaj sna, bronhospazam (stezanje u grudima, zviždanje u grudima i kratak dah), angioedem (simptomi kao što su zviždanje u grudima, oticanje lica ili jezika), koprivnjača, purpura (crvene tačkice po koži), problemi sa bubrezima, impotencija, znojenje.
• Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): pogoršanje psorijaze
• Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): konfuzija, kardiovaskularni poremećaji (nepravilni otkucaji srca, angina, srčani udar), eozinofilna pneumonija (redak oblik zapaljenja pluća), rinitis (zapušen nos ili curenje iz nosa), alergijske reakcije u tankom crevu (intestinalni angioedem), teške kožne promene kao što je multiformni eritem. Ako patite od sistemskog eritemskog lupusa (vrsta kolagene bolesti), bolest se može pogoršati. Prijavljeni su i slučajevi fotosenzitivnih reakcija (javljanje promena na koži) posle izlaganja sunčevoj svetlosti, ili veštačkom UVA zračenju. Akutna bubrežna insuficijencija (slabost funkcije bubrega).
• Nepoznata (učestalost se ne može proceniti na osnovu raspoloživih podataka): smanjenje vida ili bol u očima zbog visokog pritiska (mogući znaci nakupljanja tečnosti u vaskularnom sloju oka (horoidalni izliv) ili akutni glaukom zatvorenog ugla), nesvestica, diskoloracija, utrnulost i bol u prstima ruku i nogu (Raynaudov fenomen), nepravilni otkucaji srca koji ugrožavaju život (Torsade de Pointes), abnormalni EKG nalaz, povišene vrednosti enzima jetre.

Mogu se javiti i poremećaji krvi, bubrega, jetre ili pankreasa, kao i promene u laboratorijskim parametrima (testovima krvi). Vaš lekar može tražiti da se urade analize krvi da bi pratio Vaše stanje.

U slučaju insuficijencije jetre (problema sa jetrom), postoji mogućnost javljanja hepatičke encefalopatije (degenerativna bolest mozga).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka.

Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Lek čuvati van vidokruga i domašaja dece!

Ovaj lek nemojte koristiti posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju i etiketi na bočici iza oznake EXP. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u dobro zatvorenom kontejneru za tablete radi zaštite od vlage. Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine

• Aktivne supstance su perindopril-tosilat i indapamid. Svaka film tableta sadrži 2,5 mg perindopril tosilata (što odgovara 1,704 mg perindoprila) i 0,625 mg indapamida.
• Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete:

laktoza, monohidrat, kukuruzni skrob, natrijum-hidrogenkarbonat, skrob, preželatinizovan (kukuruzni), povidon K30, magnezijum-stearat,

Film (omotač) tablete:

polivinil alkohol, delimično hidrolizovan, titan-dioksid E171, makrogol 3350 i talk.

Kako izgleda lek Percarnil Combo i sadržaj pakovanja

Bele, bikonveksne film tablete u obliku kapsule širine približno 4mm i dužine približno 8mm, sa utisnutom podeonom linijhom na jednoj strani i bez oznaka na drugoj strani.

Unutrašnje pakovanje je beli neprozirni polipropilenski (PP) kontejner za tablete sa neprozirnim polietilenskim (PE) čepom i ugrađenim desikantom, opremljen polietilenskim reduktorom protoka sa indikatorom integriteta pakovanja koji sadrži 30 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan kontejner za tablete i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD

Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-05163-19-001 od 16.11.2021.