Panklav® 500mg+125mg film tableta

Panklav 500 mg/125 mg

Lek Panklav, film tablete, 500 mg/125 mg, indikovan je za terapiju sledećih infekcija kod odraslih i dece (videti odeljke 4.2, 4.4 i 5.1):

Akutnogbakterijskogsinuzitisa (adekvatno dijagnostikovanog) Akutnogotitis media

Akutnih egzacerbacija hroničnog bronhitisa (adekvatno dijagnostikovanih) Vanbolničkistečenihpneumonija

Cistitisa

Pijelonefritisa

Infekcija kože i mekih tkiva, posebno celulitisa, ujeda životinjskog porekla, teških dentalnih apscesa sa celulitisomkoji se širi

Infekcija kostiju i zglobova, posebno osteomijelitisa.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o adekvatnoj primeni antibakterijskih lekova.

Doziranje

1 od 14

Doze se izražavaju u odnosu na sadržaj amoksicilina i klavulanske kiseline u fiksnoj kombinaciji sa izuzetkom kada se doze izražavaju u odnosu na pojedinačnu komponentu.

Prilikom odabira doze leka Panklav u terapiji infekcije potrebno je uzeti u obzir sledeće:

očekivanepatogene i njihovu potencijalnu osetljivost na antibakterijske lekove (videti odeljak 4.4), težinu i lokalizaciju infekcije,

uzrast, telesnu masu i renalnu funkciju pacijenta u skladu sa dole navedenim podacima.

Potrebno je uzeti u obzir primenu drugih oblika i jačina leka Panklav (npr. koje obezbeđuju veće doze amoksicilina i/ili različite odnose koncetracija amoksicilina i klavulanske kiseline) (videti odeljke 4.4 i 5.1). Kod odraslih i dece ≥ 40 kg primena ove formulacije leka Panklav, primenjena prema niže navedenim preporukama, obezbeđuje ukupnu dnevnu dozu od 1500 mg amoksicilina/375 mg klavulanske kiseline. Kod dece telesne mase < 40 kg, ova formulacija leka Panklav, primenjena prema niže navedenim preporukama, obezbeđuje maksimalnu dnevnu dozu od 2400 mg/600 mg klavulanske kiseline. Ukoliko je potrebna veća dnevna doza amoksicilina, razmotriti primenu drugih formulacija amoksicilina/klavulanske kiseline, kako bi se izbegla nepotrebna primena velikih doza klavulanske kiseline (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Dužinu trajanja terapije bi trebalo odrediti u zavisnosti od kliničkog odgovora pacijenta na terapiju. Neke infekcije (npr. osteomijelitis) zahtevaju primenu terapije tokom dužeg vremenskog perioda. Terapija ne bi trebalo da traje duže od 14 dana bez ponovnog pregleda pacijenta (videti odeljak 4.4 za informacije u vezi sa produženom terapijom).

Odrasli i deca ≥ 40 kg

- jedna tableta leka 500 mg/125 mg, tri puta dnevno.

Deca < 40 kg

Kod dece telesne mase manje od 40 kg, uobičajena doza je od (20 mg/5 mg)/kg/dan do (60 mg/15 mg)/kg/dan u tri podeljene doze.

Deca se mogu lečiti lekom Panklav u obliku film tableta ili praška za oralnu suspenziju.

S obzirom na to da podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze, kod dece telesne mase manje od 25 kg ne sme se primenjivati lek Panklav, filmtablete.

U dole navedenoj tabeli su prikazane doze amoksicilina i klavulanske kiseline izražene u mg/kg kod dece telesne mase od 25 do 40 kg, nakon primene jedne film tablete od 500 mg /125 mg.

2 od 14

Kod dece mlađe od 6 godina ili telesne mase manje od 25 kg treba primeniti oralnu suspenziju amoksicilina/klavulanske kiseline.

Nisu dostupni klinički podaci o primeni leka Panklav u odnosu 4:1 u dozama većim od 40 mg/10 mg/po kg telesne mase, dnevno, kod dece mlađe od 2 godine.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata nije potrebno prilagođavanjedoze.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Prilagođavanjedoze se zasniva na maksimalno preporučenoj dozi amoksicilina.

Nije potrebno prilagođavanjedoze kod pacijenata sa klirensomkreatinina (CrCl) većimod 30 mL/min.

a) Odrasli i deca telesne mase ≥ 40 kg

b) Deca < 40 kg

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Kod ovih pacijenata treba dozirati lek uz oprez i pratiti funkciju jetre u pravilnim vremenskim intervalima (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Način primene

Lek Panklav, film tablete, namenjen je za oralnu upotrebu.

Lek treba uzeti u toku obroka, kako bi se moguća gastrointestinalna intolerancija svela na najmanju moguću meru.

Terapiju je moguće započeti parenteralnomprimenom leka odgovarajućeg farmaceutskog oblika dostupnog na tržištu Republike Srbije, a u skladu sa preporukama navedenim u Sažetku karakteristika leka za intravensku primenu, a zatimnastaviti oblikom za oralnu upotrebu.

Preosetljivost na aktivnu suspstancu, na neki od penicilina ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Postojanje teške neposredne alergijske reakcije preosetljivosti (npr. anafilaksa) tokom istorije bolesti, kao i na druge beta-laktamske lekove (npr. cefalosporine, karbapeneme ili monobaktame).

Ranija pojava žutice/oštećenja funkcije jetre usled primene amoksicilina/klavulanske kiseline (videti odeljak 4.8).

3 od 14

Pre započinjanja terapije kombinacijom amoksicilin/klavulanska kiselina, neophodno je uzeti pažljivu anamnezu i proveriti da li postoji preosetljivost na primenu penicilina, cefalosporina ili drugih beta laktamskih antibiotika (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Prilikom upotrebe penicilinskih antibiotika prijavljeni su slučajevi teških i potencijalno fatalnih reakcija preosetljivosti (uključujući anafilaktoidne i teške neželjene reakcije na koži). Reakcije preosetljivosti mogu napredovati do Kounis sindroma, ozbiljne alergijske reakcije koja može izazvati infarkt miokarda (videti odeljak 4.8). Veća je verovatnoća da se ove reakcije jave kod pojedinaca sa anamnezom preosetljivosti na penicilin, kao i kod pacijenata sa atopijom. Lekom izazvan sindrom enterokolitisa (engl. Drug induced enterokolitis syndrome - DIES) je često prijavljivan kod dece koja su primala amoksicilin/ klavulansku kiselinu (videti odeljak 4.8). DIES je alergijska reakcija sa glavnim simptomom prolongiranog povraćanja (1-4 sata nakon uzimanja leka) bez pojave alergije ili respiratornih simptoma. Dodatni simptomi mogu uključivati abdominalni bol, dijareju, hipotenziju ili leukocitozu praćenu neutrofilijom. Prijavljeni su teški slučajevi koji su uključivali progresiju do stanja šoka. Ukoliko se javi alergijska reakcija, terapija ovim lekom se mora prekinuti i započeti odgovarajuća alternativna terapija.

U slučaju da se dokaže da je/su uzročnik/uzročnici infekcije osetljivi na amoksicilin potrebno je razmotriti ukidanje terapije kombinacijom amoksicilin/klavulanska kiselina i prelazak na terapiju amoksicilinom, u skladu sa zvaničnim smernicama.

Moguće je da primena navedene formulacije leka Panklavne bude odgovarajuća u slučaju kada postoji veliki rizik da pretpostavljeni patogeni imaju smanjenu osetljivost ili da su rezistentni na beta-laktamske antibiotike, mehanizmom koji nije posredovan beta-laktamazama osetljivim na inhibiciju klavulanskom kiselinom. Navedenu formulaciju ne bi trebalo primenjivati u terapiji S. pneumoniae rezistentne na penicillin.

Kod pacijenata koji imaju oštećenu funkciju bubrega ili primaju velike doze leka mogu se javiti konvulzije (videti odeljak 4.8).

U slučaju sumnje na infektivnu mononukleozu ne savetuje se primena amoksicilina/klavulanske kiseline, s obzirom na to da je nakon primene amoksicilina pojava morbiliformnog osipa bila udružena sa navedenim stanjem.

Istovremena upotreba alopurinola tokom terapije amoksicilinom može povećati verovatnoću pojave alergijskih reakcija na koži.

Produžena upotreba može ponekad dovesti do preteranog rasta rezidualnih mikroorganizama.

Pojava generalizovanog eritema praćenog groznicom-povišenom telesnom temperaturom udruženog sa pustulama na početku terapije može predstavljati simptom akutne generalizovane egzantematozne pustuloze (AGEP) (videti odeljak 4.8). Pojava navedene reakcije zahteva prekid primene leka Panklav i u tom slučaju je kontraindikovana svaka kasnija primena amoksicilina.

Kombinaciju amoksicilina/klavulanske kiseline treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa dokazanim oštećenjemfunkcije jetre (videti odeljke4.2, 4.3 i 4.8).

Poremećaji funkcije jetre se češće javljaju kod muškaraca i starijih osoba i mogu biti udruženi sa produženom upotrebom leka. Ovakvi poremećaju su veoma retko prijavljeni kod dece. Kod svih populacija, simptomi i znaci poremećaja funkcije jetre se najčešće javljaju u toku ili neposredno nakon terapije, ali u pojedinim slučajevima se mogu javiti tek nekoliko nedelja nakon završetka terapije. Ovo stanje je obično reverzibilno. Poremećaji jetre mogu biti teški, a u izuzetno retkim situacijama su prijavljeni i smrtni sučajevi. Ovakvi poremećaji su se skoro uvek javljali kod pacijenata sa ozbiljnim pridruženim bolestima ili ako se

4 od 14

istovremeno uzimaju lekovi za koje se zna da imaju potencijal za izazivanje hepatičkih efekata (videti odeljak 4.8).

Kolitis (koji se dodvodi u vezu sa upotrebom antibiotika) je prijavljen kod primene skoro svih antibiotskih lekova, uključujući amoksicilin i po težini kliničke slike može biti od blagog do životno-ugrožavajućeg (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata sa dijarejom tokom ili nakon primene bilo kog antibiotika. Ukoliko se javi kolitis izazvan antibiotikom, terapiju amoksicilin/klavulanskom kiselinom treba odmah prekinuti, konsultovati lekara i započeti odgovarajuću terapiju. U ovim situacijama, kontraindikovana je primena antiperistaltika.

Savetuje se periodična procena funkcije pojedinih organa, uključujući funkciju jetre, bubrega i hematopoeze, posebno tokom produžene terapije.

Kod pacijenata na terapiji amoksicilinom i klavulanskom kiselinom retko su prijavljeni slučajevi produženog protrombinskog vremena. Kada se istovremeno propisuju antikoagulansi potrebno je odgovarajuće praćenje. Može biti potrebno prilagođavanje doze antikoagulanasa kako bi se održao željeni antikoagulantni efekat (videti odeljke4.5 i 4.8).

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega dozu treba prilagoditi u skladu sa stepenom oštećenja funkcije (videti odeljak 4.2).

Kod pacijenata sa smanjenom proizvodnjom i lučenjem urina, veoma retko su prijavljeni slučajevi kristalurije (uključujući akutnu renalnu insuficijenciju) i to uglavnom pri parenteralnoj primeni amoksicilina sa klavulanskom kiselinom. Tokom primene terapije velikim dozama amoksicilina savetuje se adekvatan unos tečnosti, kako bi se smanjila mogućnost nastanka amoksicilinske kristalurije. Takođe, pri primeni velikih doza, amoksicilin može da precipitira na zidove urinarnih katetera, pa zbog toga treba redovno proveravati njihovu prohodnost (videti odeljke4.8 i 4.9).

Tokom terapije amoksicilinom, uvek je potrebno primeniti enzimske metode glukoza-oksidaze u cilju ispitivanja prisustva glukoze u urinu zbog moguće pojave lažno pozitivnih rezultata prilikom primene neenzimskih metoda.

Prisustvo klavulanske kiseline u leku može uzrokovati nespecifično vezivanje IgG imunoglobulina i albumina za zid membrane crvenih krvnih zrnaca, dovodeći do lažno pozitivnog Coombs-ovog testa.

Bilo je izveštaja o dobijanju pozitivnih rezultata primenom Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testa kod pacijenata na terapiji amoksicilinom/klavulanskom kiselinom za koje je naknadno utvrđeno da nisu inficirani Aspergillus infekcijom. Prijavljene su ukrštene reakcije između polisaharida neaspergilnog porekla i polifuranoza posredstvom Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testa. Zbog toga je potrebno da se pozitivni rezultati testa kod pacijenata kojima se primenjuje amoksicilin/klavulanska kiselina pažljivo tumače i budu potvrđeni drugim dijagnostičkim metodama.

Oralni antikoagulansi

Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici imaju široku primenu u praksi bez postojanja izveštaja o interakcijama. Međutim, u literaturi postoje slučajevi povećanja INR (internacionalnog normalizovanog odnosa) kod pacijenata na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom i propisanom terapijom amoksicilinom. Ukoliko je istovremena primena lekova neophodna, potrebno je pažljivo pratiti protrombinsko vreme ili INR, uz dodavanje ili povlačenje amoksicilina iz terapije. Dodatno, može biti neophodno prilagođavanje doza oralne antikoagulantne terapije (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Metotreksat

Penicilini mogu smanjiti ekskreciju metotreksata dovodeći do potencijalnog povećanja toksičnosti.

Probenecid

Istovremena upotreba sa probenecidom nije preporučljiva. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena upotreba probenecida može dovesti do povećanja i dužeg održavanja koncentracijeamoksicilina u krvi ali ne i klavulanske kiseline.

5 od 14

Mikofenolat mofetil

Kod pacijenata koji primaju mikofenolat mofetil, zabeležena je redukcija koncentracije aktivnog metabolita mikofenolične kiseline od oko 50% nakon početka primene amoksicilina sa klavulanskom kiselinom. Ova promena u nivou pre-dozne koncentracije možda ne odražava tačno promene u sveukupnoj izloženosti mikofenoličnoj kiselini. Iz tog razloga, promena u doziranju mikofenolat mofetila uglavnom nije potrebna ukoliko nisu prisutni klinički znaci disfunkcije grafta. Ipak, neophodno je pažljivo praćenje stanja pacijenta u toku istovremene antibiotske terapije kao i kratko nakon prekida iste.

Trudnoća

Klinička ispitivanja na životinjama nisu pokazale direktno ili indirektno štetno dejstvo na trudnoću, embriofetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Ograničeni podaci o upotrebi kombinacije amoksicilin/klavulanska kiselina tokom trudnoće kod ljudi ne ukazuju na povećan rizik od kongenitalnih malformacija. U pojedinačnom kliničkom ispitivanju žena sa preterminskom, prevremenom rupturom plodovih ovojnica, utvrđeno je da profilaktička terapija amoksicilinom/klavulanskom kiselinom može biti udružena sa povećanim rizikom za nastanak nekrotizirajućeg enterokolitisa kod novorođenčadi. Primenu leka treba izbegavati tokom trudnoće, izuzev ukoliko lekar ne smatra da je to neophodno.

Dojenje

Obe aktivne supstance se izlučuju u majčino mleko (nije poznat uticaj klavulanske kiseline na odojče). Posledično, može se javiti dijareja i gljivična infekcija sluzokoža kod odojčeta, tako da je moguće da će biti potrebno prekinuti sa dojenjem. Takođe, treba uzeti u obzir mogućnost nastanka preosetljivosti. Amoksicilin/klavulansku kiselinu treba primeniti tokom dojenja isključivo nakon procene koristi/rizika od primene terapije od strane odgovornog lekara.

Nisu rađene kliničke studije kojima bi se ispitao uticaj leka Panklav na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, moguća je pojava nekih neželjenih dejstava (npr. alergijske reakcije, vrtoglavica, konvulzije) koja mogu imati uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.(videti odeljak 4.8).

Najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek su dijareja, mučnina i povraćanje.

U daljem tekstu su navedena neželjena dejstva leka Panklav, prijavljena nakon sprovedenih kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja, klasifikovana prema MedDRA klasifikaciji organskih sistema.

U cilju klasifikovanja učestalosti pojave neželjenih dejstava korišćena je dalje navedena terminologija: Veoma često (≥ 1/10)

Često (≥1/100, <1/10)

Povremeno (≥1/1000, <1/100) Retko (≥1/10000,<1/1000)

Veoma retko (<1/10000)

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnihpodataka)

6 od 14

7 od 14

6Neophodno je prekinuti primenu terapije ukoliko dođe do pojave reakcije hipersenzitivnog dermatitisa (videti odeljak 4.4).

7Videti odeljak 4.9 8Videti odeljke4.3 i 4.4

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi i znaci predoziranja

U slučaju predoziranja mogu se javiti gastrointestinalni simptomi i poremećaji ravnoteže balansa vode i elektrolita. Zabeležena je amoksicilinom izazvana kristalurija koja u nekim slučajevima može izazvati oštećenje funkcije bubrega (videti odeljak 4.4).

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod onih koji primaju velike doze leka, moguća je pojava konvulzija.

Primećeno je da amoksicilin precipitira u urinarnim kateterima, naročito pri parenteralnoj primeni velikih doza. Iz tog razloga se savetuje redovna kontrola prohodnosti plasiranog katetera (videti odeljak 4.4).

Terapija predoziranja

Gastrointestinalne simptome treba lečiti simptomatski, uz oprez u pogledu održavanja balansa vode i elektrolita.

Kombinacija amoksicilin/klavulanska kiselina se hemodijalizom može ukloniti iz cirkulacije.

Farmakoterapijska grupa: kombinacija penicilina, uključujući kombinacije sa inhibitorima beta-laktamaze ATC šifra: J01CR02

Mehanizam dejstva

Amoksicilin je polusintetski penicilin (beta-laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili više enzima (koji se nazivaju penicilin-vezujućiproteini, (engl. penicillin-binding proteins, PBPs) u biosintetskom putu bakterijskog peptidoglikana, koji je integralna strukturna komponenta bakterijskog ćelijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana dovodi do slabljenja ćelijskog zida, što je obično praćeno lizom i smrću ćelije.

Amokisiclin je podložan degradaciji beta-laktamazama, koje stvaraju rezistentne bakterije i zbog toga spektar aktivnosti amoksicilina kao monoterapije ne uključuje mikroorganizme koji stvaraju navedene enzime.

Klavulanska kiselina je beta laktam strukturno sličanpenicilinima. Ona inaktivira pojedine beta laktamske enzime na taj način sprečavajući inaktivaciju amoksicilina. Kalvulanska kiselina u monoterapiji ne pokazuje antibakterijsko dejstvo od kliničkog značaja.

8 od 14

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike (PK/PD)

Smatra se da je vreme izloženosti koncentracijama većim od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIK) odlučujući činilac efikasnosti amoksicilina.

Mehanizam rezistencije

Dva glavna mehanizma rezistencije na amoksicilin/klavulansku kiselinu su:

inaktivacija beta-laktamazama koje nisu inhibirane klavulanskom kiselinom, uključujući klasu B, C i

D

oštećenje (penicillin-vezujućih proteina engl. penicillin-binding proteins PBSs) koje smanjuje afinitet antibakterijskog leka prema ciljnoj strukturi.

Nepropustljivost bakterija ili mehanizam efluks pumpe može uzrokovati ili dovesti do bakterijske rezistencije, posebno Gram-negativnih bakterija.

Granice osetljivosti

Granične vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija amoksicilina i klavulanske kiseline određene su od strane Evropske komisije za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial Suseptibility Testing, EUCAST).

1Za ispitivanja osetljivosti, definisana je koncentracija klavulanske kiseline od 2 mg/L.

2aGranične vrednosti osetljivosti navedene u tabeli bazirane su na graničnim vrednostima za benzilpenicilin. Osetljivost se zaključuje na osnovu osetljivosti na benzilpenicilin.

9 od 14

2b Osetljivost streptokoka grupa A, B, C i G na peniciline zaključuje se iz osetljivosti na benzilpenicilin (indikacije izuzev meningitisa) sa izuzetkom fenoksimetilpenicilina i izoksazolilpenicilina za streptokoke grupeB.

3a Većina stafilokoka proizvodi penicilinazu, a neki su rezistentni na meticilin. Oba mehanizma ih čine otpornima na benzilpenicilin, fenoksimetilpenicilin, ampicilin, amoksicilin, piperacilin i tikarcilin. Stafilokoki koji testom pokažu osetljivost na benzilpenicilin i cefoksitin, mogu se smatrati osetljivim na sve peniciline. Stafilokoki koji su otporni na benzilpenicilin, ali su osetljivi na cefoksitin, mogu se smatrati osetljivim na kombinacije sa inhibitorima beta-laktamaze, izoksazolilpeniciline (oksacilin, kloksacilin, dikloksacilin i flukloksacilin) i nafcilin. Za lekove koji se uzimaju oralno, potrebno je voditi računa da se postigne dovoljna izloženost na mestu infekcije. Stafilokoki koji su rezistentni na cefoksitin, mogu se smatratirezistentnimna sve peniciline.

3b Većina koagulaza-negativnih stafilokoka proizvode penicilinazu a neki su rezistentni na meticilin. Oba mehanizma ih čine otpornim na benzilpenicilin, fenoksimetilpenicilin, ampicilin, amoksicilin, piperacilin i tikarcilin. Nijedna trenutno dostupna metoda ne može pouzdano da otkrije proizvodnju penicilinaze kod koagulaza-negativnih stafilokoka, ali rezistencija na meticilin može se otkriti putem cefoksitina, kako je opisano.

4 S. saprophyticus osetljivi na ampicilin su mecA negativni i osetljivi na ampicilin, amoksicilin i piperacilin (bez ili sa inhibitorom beta-laktamaze).

5 Osetljivost na ampicilin, amoksicilin i piperacilin (sa ili bez inhibitora beta-laktamaze) može se zaključiti na osnovu ampicilina. Rezistencija na ampicilin je neuobičajena kod E. faecalis (potvrđeno sa MIC), ali česta kod E. faecium.

6 Za isključivanje mehanizama rezistencije na beta-laktame koristi se oksacilinski 1 mikrograma disk screen test ili benzilpenicilinski MIC test. Kada je test negativan (zona inhibicije oksacilina ≥20 mm ili MIC benzilpenicilina ≤0,06 mg/L), svi beta-laktamski lekovi za koje su dostupne kliničke granične vrednosti osetljivosti, mogu se smatratiosetljivimbez daljeg testiranja.

7 Granične vrednosti aminopenicilina kod enterokoka baziraju se na intravenskoj primeni. Oralna primena relevantna je samo za infekcije urinarnogsistema.

8 Dodavanje inhibitora beta-laktamaze nema kliničku korist.

9 Benzilpenicilin (MIC ili disk difuzija) može se koristiti da otkrije otpornost na beta-laktame kod streptokoka grupe viridans. Izolati koji se kategorišu kao negativni mogu se smatrati osetljivim na beta-laktame za koje su navedene kliničke granične vrednosti osetljivosti. Izolate koji se kategorišu kao pozitivni treba testirati na osetljivost pojedinačnih uzročnika. Za benzilpenicilin negativne izolate (MIC ≤0,25 mg/L), osetljivost se može zaključiti na osnovu benzilpenicilina ili ampicilina. Za benzilpenicilin pozitivne izolate (MIC >0,25 mg/L), osetljivost se izvodi na osnovu ampicilina.

Za navedene vrste mikroorganizama prevalenca rezistencije može varirati u zavisnosti od geografskog podneblja i vremenskog razdoblja, pa je poželjno postojanje lokalnih informacija o rezistenciji, posebno prilikom primene leka u terapiji teških infekcija. Ukoliko je neophodno, potrebno je potražiti savet eksperta kada je prevalenca rezistencije na lokalnom nivou takva da se dovodi u pitanje korist primene leka u terapiji bar nekih tipova infekcija.

10 od 14

Resorpcija

Amoksicilin i klavulanska kiselina su u potpunosti disocirani u vodenom rastvoru pri fiziološkoj vrednosti pH.

Prilikom oralne primene obe komponente se brzo i dobro resorbuju. Nakon oralne primene leka, bioraspoloživost amoksicilina i klavulanske kiseline iznosi približno 70%. Farmakokinetičke karakteristike obe komponente u plazmi su slične i vreme do postizanja maksimalne koncentracije u plazmi (Tmax) za svaku pojedinačnu komponentu iznosi približno jedan sat.

11 od 14

U tabeli ispod prikazani su farmakokinetički rezultati studije u kojoj su amoksicilin i klavulanska kiselina (tablete jačine 500 mg/125 mg, primenjene tri puta dnevno) primenjivane u grupama zdravih ispitanika natašte.

Koncentracije amoksicilina i klavulanske kiseline u serumu postignute nakon primene kombinacije amoksicilin/klavulanska kiselina su slične koncentracijama dobijenim nakon oralne primene pojedinačnih ekvivalentnih doza amoksicilina ili klavulanske kiseline.

Distribucija

Od ukupne količine prisutne u plazmi, za proteine plazme je vezano približno 25% klavulanske kiseline i 18%

amoksicilina. Prividni volumen distribucije iznosi oko 0,3-0,4 L/kg za amoksicilin i oko 0,2 L/kg za klavulansku kiselinu.

Nakon intravenske primene i amoksicilin i klavulanska kiselina nađeni su u žučnoj kesi, abdominalnom tkivu, koži, masnom i mišićnom tkivu, sinovijanim i peritonealnim tečnostima, žuči i gnoju.

Amoksicilin se ne distribuira u adekvatnou cerebrospinalnu tečnost.

Na osnovu studija sprovedenih na životinjama, nema dokaza o značajnom zadržavanju bilo koje od aktivnih supstanci u tkivima. Moguća je detekcija amoksicilina u majčinom mleku, kao i većine penicilinskih lekova. Takođe je moguća detekcija klavulanske kiseline u tragovima u majčinom mleku (videti odeljak 4.6).

I amoksicilin i klavulanska kiselina prolaze kroz placentalnu barijeru (videti odeljak 4.6).

Biotransformacija

Amoksicilin se delom izlučuje urinom u obliku inaktivne peniciloinske kiseline u količinama ekvivalentnim od 10 do 25% početne doze. Klavulanska kiselina podleže intenzivnom metabolizmu kod ljudi i eliminiše se putem urina i fecesa u obliku ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu.

Eliminacija

Glavni put eliminacije amoksicilina je preko bubrega a za klavulansku kiselinu je putem bubrega kao i drugim mehanizmima.

Amoksicilin/klavulanska kiselina kod zdravih ispitanika imaju srednje poluvreme eliminacije oko jedan sat i srednji ukupni klirens približno 25 L/sat. Približno 60-70% amoksicilina i oko 40-65% klavulanske kiseline se izlučuje nepromenjeno putem urina, u prvih 6 sati nakon primene pojedinačne doze kombinacije amoksicilin/klavulanska kiselina tabletama u dozi od 250 mg/125 mg ili 500 mg/125 mg.

12 od 14

Rezultati iz različitih studija su pokazali da se 50-85% amoksicilina i 27-60% klavulanske kiseline izluči urinom u toku 24 sata. U slučaju klavulanske kiseline, velika količina leka se izlučuje u prva 2 sata nakon primene leka.

Istovremena primena sa probenecidom odlaže ekskreciju amoksicilina, ali nema uticaja na izlučivanje klavulanske kiseline videti odeljak 4.5).

Uzrast

Poluvreme eliminacije amoksicilina je približno isto kod dece starosti tri meseca do 2 godine kao i kod starije dece i odraslih. Kod jako male dece (uključujući i prevremeno rođenu decu) u prvoj nedelji života amoksicilin ne bi trebalo primenjivati više od dva puta dnevnos obzirom na nedovoljno razvijen mehanizam eliminacije putem bubrega. S obzirom na to da kod starijih pacijenata postoji verovatnoća da je funkcija bubrega smanjena, potreban je oprez prilikom propisivanja doze a od koristi može biti i praćenje funkcije bubrega.

Pol

Tokom oralne primene kombinacije amoksicilin/klavulanska kiselina kod zdravih ispitanika muškog i ženskogpola nije bilo značajnog uticaja na farmakokinetiku bilo amoksicilina, bilo klavulanske kiseline.

Oštećenje funkcijebubrega

Ukupan klirens seruma za amoksicilin i klavulansku kiselinu se smanjuje proporcionalno smanjenju bubrežne funkcije. Smanjenje klirensa je izraženije za amoksicilin, nego za klavulansku kiselinu, jer se veći deo amoksicilina izlučuje putem bubrega. Zbog toga je kod oštećenja funkcije bubrega neophodno da se primenjenim dozama leka spreči neželjena akumulacija amoksicilina uz održavanje adekvatne količine klavulanske kiseline (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcijejetre

Lek s oprezom dozirati kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre uz redovno praćenje funkcije jetre u pravilnim vremenskim intervalima.

Pretklinički podaci ne pokazuju poseban rizik kod ljudi na osnovu ispitivanja farmakološke bezbednosti, genotoksičnosti i reproduktivne toksičnosti.

Klinička ispitivanja toksičnosti ponovljenih doza amoksicilina/klavulanske kiseline, sprovedena na psima pokazala su pojavu gastrične iritacije ipovraćanja kao i prebojenost jezika.

Ispitivanja karcinogenosti nisu sprovođena sakombinacijom amoksicilin/klavulanske kiselina, kao ni sa njihovim pojedinačnim komponentama.

Panklav, (500 mg/125 mg), film tablete Jezgro tablete:

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Natrijum-skroboglikolat (tip A); Celuloza, mikrokristalna; Magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete: Hipromeloza 15cp; Propilenglikol;

Titan-dioksid E171, C.I.77891.

13 od 14

Nema podataka o inkompatibilnosti.

Rok upotrebe neotvorenog leka: 2 godine. Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: 14 dana.

Čuvati na temperaturi do 25 ºC u originalnom pakovanju radizaštićenood svetlosti i vlage.

Panklav, (500 mg/125 mg), film tablete

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica od tamnog stakla (tip III) sa plastičnim LDPE zatvaračem koji sadrži silikagel, u kojojse nalazi 20 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna sataklena bočica sa 20 film tableta (ukupno 20 film tableta) i Uputstvo za lek

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Panklav je antibiotik i deluje tako što ubija bakterije koje su uzročnici infekcija. .

Lek Panklav sadrži dva različita leka, koji se nazivaju amoksicilin i klavulanska kiselina. Amoksicilin pripada grupi lekova koji se nazivaju "penicilini" čije dejstvo u pojedinim okolnostima može biti prekinuto (mogu postati neaktivni). Druga aktivna supstanca leka (klavulanska kiselina) sprečava navedenu pojavu.

Lek Panklav 500 mg+125 mgse koristi za lečenjesledećih infekcija kod odraslih i dece: infekcija sinusa

infekcija srednjeg uha

infekcija respiratornih puteva (akutna egzacerbacija hroničnog bronhitisa, zapaljenje pluća) infekcija mokraćnih puteva (zapaljenje mokraćne bešike, zapaljenje bubrega)

infekcija kože i mekih tkiva (npr. celulitis, infekcije nakon ujeda životinja itd.)

teže infekcije zuba i lokalno ograničeno, gnojno zapaljenje mekih tkiva u ustima (dentalni apsces) infekcije kostiju i zglobova (posebno osteomijelitis).

Lek Panklav ne smete uzimati:

ukoliko ste alergični na amoksicilin ili klavulansku kiselinu, na neki od penicilina ili bilo koju pomoćnu supstancu leka Panklav

ukoliko ste ikada ranije imali tešku alergijsku reakciju preosetljivosti na bilo koji antibiotik.Ovde spadaju kožni osip ili otok lica ili vrata.

ukoliko ste ikada imali problem sa jetrom ili žuticu (žutu prebojenost kože I sluzokoža) prilikom primene antibiotika.

→ Ne treba da primenite lek Panklav ukoliko se nešto od gore navedenog odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni, posavetujte se sa Vašim lekarom, farmaceutom pre nego što uzmete lek Panklav.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom pre nego što uzmete lek Panklav.

Kada uzimate lek Panklav posebno vodite računa:

ukoliko Vam se javi neko od sledećih neželjenih dejstava: otežano disanje praćeno gušenjem ili zviždanjem u grudima, oticanje očnih kapaka, lica, usana, jezika ili grla, crvenilo, osip po koži sa ljušćenjem, pojavom plikova ili svrabom (sa zahvatanjem celog tela). Odmah obustavite primenu leka i obratite se svom lekaru jer ovo mogu biti znaci teške alergijske reakcije.

ukoliko dobijete dijareju (proliv) u toku ili nakon prestanka korišćenja leka Panklav. Prilikom upotrebe antibiotika, uključujući i lek Panklav, može nastati zapaljenje debelog creva (kolitis) praćeno prolivom, grčevima ili groznicom. Ukoliko nakon početka lečenja lekom Panklav dođe do pojave proliva, ukoliko primetite da se proliv pogoršava ili duže traje, ili ako primetite krv ili sluz u stolici, odmah prekinite sa uzimanjem leka i obratite se Vašem lekaru. Nemojte primenjivati lekove koji usporavaju ili prekidaju peristaltiku creva. Blagi slučajevi ove vrste zapaljenja debelog creva obično reaguju na samu obustavu dalje primene leka. U umerenim iteškim slučajevima, preduzimaju se odgovarajuće mere.

ukoliko imate problema sa jetrom, ili ste na terapiji lekovima za koje je poznato da oštećuju jetru

ukoliko imate oštećenu funkciju bubrega (npr. smanjeno lučenje urina). Moguća je pojava kristalurije (kristali u mokraći) dok ste na terapiji lekom Panklav. Savetuje se da unosite dovoljnu količinu tečnosti kako bi se smanjila mogućnost za nastanak kristalurije. Povećan oprez je potreban i ukoliko imate kateter u mokraćnoj bešici. Doza leka biće prilagođena stepenu oštećenja bubrežne funkcije.

ukoliko ste skloni alergijama

ukoliko primate velike doze leka. Povećan je rizik od nastanak konvulzija (epileptičnih napada).

ukoliko ste oboleli od infektivne mononukleoze (,,bolesti poljupca’’) ne treba da koristite lek Panklav jer je utvrđeno da upotreba amoksicilina može dovesti do pojave ospe po koži

ukoliko ste trudni ili dojite.

2 od 7

Produžena upotreba bilo kog antibiotika može dovesti do razvoja infekcije uzrokovane mikroorganizmima otpornim na taj lek.

U slučaju da duži vremenski period morate da koristite lek Panklav lekar od Vas može zahtevati da redovno kontrolišete jetru, bubrege i radite druge analize krvi.

U toku upotrebe leka Panklav može doći do pojave lažno pozitivnih rezultata prilikom određivanja šećera u urinu pojedinim laboratorijskim testovima. Upotreba leka može dovesti i do pojave lažno pozitivnog Coombs-ovog testa (test krvi).

Mogući su i lažno pozitivni rezultati na infekciju gljivicom Aspergillus-om u toku terapije lekom Panklav, pa je sumnju na prisustvo Aspergillus-a potrebno potvrditi i drugim dijagnostičkim metodama.

Drugi lekovi i Panklav

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Pojedini lekovi mogu uticati na Vašu terapiju. Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate neke od sledećih lekova:

oralne antikoagulanse (lekove protiv zgrušavanja krvi), jer je poznato da amoksicilin (koji ulazi u sastav leka Panklav) može produžiti protrombinsko vreme (pokazatelj brzine zgrušavanja krvi)

metotreksat (lek za lečenje raka i autoimunih bolesti), zbog mogućeg porasta njegove toksičnosti probenecid (lek za lečenje gihta), zbog mogućeg nagomilavanja amoksicilina u organizmu

alopurinol (lek za lečenje gihta), jer njegova istovremena primena sa amoksicilinom povećava verovatnoću od kožnih reakcija

mikofenolat mofetil (lek za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa), jer lek Panklav može uticati na dejstvo ovog leka.

Uzimanje leka Panklav sa hranomipićima

Lek Panklav je najbolje uzeti na početku obroka.

Na taj način se omogućava bolje dejstvo leka, a smanjuje rizik od pojave neželjenih dejstava od strane sistema organa za varenje.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što počnete da uzimate lek Panklav.

Lek Panklav koristiti u periodu trudnoće i dojenja samo ukoliko lekar proceni da je to neophodno.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Panklav može dovesti po pojave neželjenih reakcija i simptoma koji mogu uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanjem mašinama.

Nemojte upravljati vozilom niti rukovati mašinama ako se ne osećate dobro.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut.Ukoliko niste sigurni posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Način primene: Oralna primena.

Lek Panklav film tablete treba uzeti cele, uz dovoljnu količinu vode, na početku obroka. Uobičajena dužina trajanja terapije je do 14 dana, ukoliko Vaš lekar ne proceni drugačije.

3 od 7

Tablete možete prelomiti duž podeone linije kako biste ih lakše progutali. Oba dela tablete morate uzeti istovremeno. Namena podeone linije je isključivo da olakša lomljenje tablete u cilju lakšeg gutanja, a ne radi podeletablete na jednake doze.

Odraslii deca (telesne mase 40 kg ili više)

U zavisnosti od težine infekcije, uobičajena doza iznosi 1 film tableta leka Panklav tri puta dnevno.

Deca telesne mase manje od 40 kg

Kod dece mlađe od 6 godina preporučuje se upotreba leka Panklav oralne suspenzije.

Upotreba leka Panklav 500 mg+125 mg film tablete se ne preporučuje kod dece koja imaju telesnu masu manju od 25 kg.

Lekar će na osnovu težine i lokalizacijeinfekcije odrediti dozu leka koju je dete potrebno da pije. Uobičajena doza je od (20 mg+5 mg)/kg/dan do (60 mg+15 mg)/kg/dan u tri podeljene doze.

Starije osobe

Kod starijih osoba nije potrebno prilagođavanje doze (doziranje je kao kod odraslih osoba).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Ukoliko imate oboljenje bubrega, Vaš lekar će možda promeniti doziranje ovog leka, u skladu sa stepenom oštećenja Vaše bubrežne funkcije. Ukoliko imate bilo kakva pitanja u vezi sa dozom leka koju primate, obratite se Vašem lekaru.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Kod osoba sa oštećenom funkcijom jetre, neophodno je pažljivo doziranje leka Panklav film tableta, kao i praćenje parametara funkcije jetre u određenim vremenskim intervalima.

Napomena: dve film tablete od 250 mg + 125 mg ne bi trebalo koristiti umesto jedne tablete od 500 mg + 125 mg, jer se u tom slučaju doza klavulanske kiseline udvostručuje, što može prouzrokovati tegobe na nivou organa za varenje.

Ako ste uzeliviše leka Panklav nego što treba

Ukoliko ste uzeli više tableta leka Panklav nego što bi trebalo moguća je pojava neželjenih dejstava od strane sistema organa za varenje (mučnina, povraćanje, proliv itd.) ili pojava konvulzija (napada). Odmah se javite Vašem lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Ponesite kutiju leka sa sobom.

Ako ste zaboravili da uzmete lekPanklav

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste propustili da uzmete lek!

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu.

Nikada nemojte uzeti dve doze u razmaku manjem od 4 sata.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Panklav

Ne prekidajte lečenje pre završetka propisane terapije, čak i ukoliko se budete osećali bolje. Ukoliko prekinete terapiju pre vremena, može doći do ponovnog javljanja infekcije i pogoršanja bolesti.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Najčešća neželjena dejstva koja se javljaju prilikom primene leka Panklav su proliv, mučnina i povraćanje.

4 od 7

Ukoliko Vam se javi neko od sledećih neželjenih dejstava, prekinite sa uzimanjem leka i odmah se javite Vašem lekaru:

Znaci alergijskih reakcija:

znaci teške i ozbiljne alergijske reakcije kao što su: otežano disanje, gušenje, iznenadno zviždanje u grudima, otoci očnih kapaka, lica, usana, jezika ili grla, vrtoglavica, pad krvnog pritiska, kolaps (gubitak svesti)

osip i svrab po koži (posebno ukoliko se koža ljušti, ima izgled ,,meta’’, zahvaćena je velika površina kože itd.)

zapaljenje krvnih sudova (vaskulitis) koje izgledaju kao crvene ili ljubičaste uzdignute tačkaste promene po koži, ali mogu zahvatiti i druge delove tela

groznica, bolovi u zglobovima, otoci žlezda vrata, pazuha i prepona kolaps

Ukoliko Vam se javi sledeće neželjeno dejstvo- javite se Vašem lekaru što je pre moguće:

teška, dugotrajna, vodenasta dijareja (proliv) sa primesama krvi ili sluzi, često sa bolom u stomaku i groznicom. To može biti znak zapaljenja creva (kolitis) koje sejavlja prilikom upotrebe antibiotika.

Pored već pomenutih, mogu se javiti i sledeća neželjena dejstva sa navedenom učestalošću:

Veoma česta (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): dijareja (proliv)

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): kandidijaza (gljivična infekcija) usne duplje, vagine i kože

mučnina, posebno ukoliko se primenjuju velike doze (u tom slučaju obavezno uzmite lek Panklav na početku obroka)

povraćanje

Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): osip po koži, svrab

izdignuti kožni osip praćen svrabom (koprivnjača) poremećaj varenja

vrtoglavica glavobolja

umeren porast vrednosti testova funkcije jetre ( enzimi transferaze - ALT, AST).

Retka (mogu da se jave kod 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

osip po koži, koji se može ljuštiti, i ima izgled ,,male mete’’ (centar je taman, okružen bledom kožom i tamnim prstenom po obodu - znak teškog neželjenog dejstva na koži - erythema multiforme).

U slučaju da primetite ovo neželjeno dejstvoodmah se javite Vašem lekaru.

smanjen broj krvnihćelija koje učestvuju u zgrušavanju krvi(trombocita) smanjen broj belih krvnih zrnaca (leukocita).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

alergijske reakcije (angioneurotski edem, anafilaksa, sindrom sličan serumskoj bolesti, vaskulitis -Videti u tekstu iznad)

kolitis (zapaljenje debelogcreva, kao posledica primene antibiotika - Videti u tekstu iznad) zapaljenje moždanih ovojnica (aseptični meningitis)

teške i ozbiljne kožne reakcije:

- široko rasprostranjen osip sa pojavom plikova i ljušćenjem kože, posebno u predel usta, nosa, očiju i genitalija (Stevens-Johnson-ov sindrom), i još teži oblik, sa intenzivnim ljušćenjem kože (više od 30% površine tela- toksična epidermalna nekroliza)

5 od 7

- široko rasprostranjeno crvenilo kože sa osipom, uz prisustvo malih plikova punih gnoja (bulozni eksfolijativni dermatitis)

- crveni, ljuspasti osip sa ispupčenjima po koži i plikovima (egzantematozna pustuloza)

- simptomi nalik gripu sa osipom, groznicom, otečenim limfnim čvorovima i poremećajem laboratorijskih vrednosti u krvi (uključujući porast eozinofilnih leukocita i enzima jetre) -reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom)

Odmah obavestite Vašeg lekara u slučaju pojave nekog od navedenih simptoma.

hepatitis (zapaljenje jetre),

pojava žutice, uzrokovana povećanim vrednostima bilirubina u krvi(žuta prebojenost beonjača, kože i sluzokoža)

zapaljenje bubrežnih kanalića (intersticijalni nefritis) produženo vreme krvarenja i protrombinsko vreme

izrazito smanjenje broja belih ćelija krvi (agranulocitoza)

smanjenje broja crvenih ćelija krvi – eritrocita (hemolitička anemija) pojava kristala u mokraći(kristalurija)

hiperaktivnost

konvulzije, posebno kod osoba koje uzimaju veće doze leka ili imaju probleme sa bubrezima crna prebojenost jezika, dlakavog izgleda

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Panklavposle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljeni lekovi od građana. Neupotrebljeni lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Panklav

Panklav, (500 mg + 125 mg), film tablete

Aktivne supstance su: Jedna film tableta sadrži:

6 od 7

Amoksicilin 500 mg (u obliku amoksicilin trihidrata) Klavulanska kiselina 125 mg

(u obliku kalijum-klavulanata razblaženog sa mikrokristalnom celulozom(1:1))

Pomoćne supstance:

Jezgro tablete: silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; natrijum-skroboglikolat (tip A); celuloza, mikrokristalna; magnezijum-stearat.

Filmobloga: ipromeloza 15cp; Propilenglikol; Titan-dioksid E171 C.I.77891.

Kako izgleda lek Panklav i sadržaj pakovanja

Panklav, (500 mg + 125 mg), film tablete

Ovalne, bele, bikonveksne film tablete sa utisnutim slovima „A” i „K” i podeonom linijom na jednoj strani, žućkaste boje na preseku.

Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze..

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica od tamnog stakla (tip III) sa plastičnim LDPE zatvaračem koji sadrži silikagel i u kome se nalazi 15 ili 20 film tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna sataklena bočica sa 15 ili 20 film tableta i Uputstvo za lek

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2018.

Režimizdavanja leka:

Lek se izdajeuz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-05012-17-001 od 17.12.2018. Panklav, film tablete, 20 x 500mg+125mg; 515-01-00508-18-002 od 17.12.2018. Panklav, film tablete, 15 x 500mg+125mg

7 od 7