Simptomatsko ublažavanje teških bolova.
Ublažavanje dispnee pri insuficijenciji leve komore i edemu pluća. Preanestetička medikacija.
Otklanjanje jakog akutnog i hroničnog bola
Dozu treba individualizirati i prilagoditi prema jačini bola, opštem stanju i telesnoj masi pacijenta. U produženoj primeni može doći do povećanja doze.
Uobičajena doza je 10 mg/70 kg (u rasponu 5-20 mg), primenjena intramuskularno ili subkutano, svakih 4-6 sati, ukoliko je potrebno.
Subkutana injekcija nije pogodna kod pacijenata sa edemima. Intramuskularna primena se preporučuje kada je neophodno ponavljanje doze, jer ponovljena subkutana primena može izazvati lokalnu iritaciju tkiva, bol i induraciju.
Intravenska primena može biti indikovana ukoliko je potreban brži efekat. Uobičajena intravenska doza je 5 mg, injektovana sporo na svaka 4 sata (ili češće tokom titracije), ukoliko je potrebno.
Brza intravenska injekcija opioidnih analgetika, uključujući morfin, povećava incidencu neželjenih efekata. Morfin ne treba primenjivati intravenski ukoliko opioidni antagonisti i uređaji za reanimaciju i kontrolu disanja nisu odmah dostupni. Kada se morfin primenjuje parenteralno, posebno intravenski, pacijent treba da bude u ležećem položaju.
1 od 13
Kod teškog, hroničnog bola lek se može dati i subkutanom ili intravenskom injekcijom, inicijalno 5-10 mg na svaka 4 sata, prilagođeno terapijskom odgovoru.
Dodatna terapija akutnog infarkta miokarda
Preporučena inicijalna doza je 5 do 10 mg sporom intravenskom injekcijom (1-2 mg/minut), praćenih dodatnim 5-10 mg, ako je potrebno.
Dodatna terapija akutnog edema pluća koji je nastao kao posledica insuficijencije leve komore
Preporučena doza je 5-10 mg, sporom intravenskom injekcijom (1-2 mg/minut).
Preanestetička medikacija
Preporučena doza do 10 mg, primenjena intramuskularno ili subkutano, 60-90 minuta pre anestezije.
Prekid lečenja
Ako se primena opioida naglo prekine može se izazvati apstinencijalni sindrom. Stoga dozu treba postepeno smanjivati pre prekida lečenja.
Stariji pacijenti i iscrpljene osobe: Morfin treba davati sa oprezom i kod starijih pacijenata obavezno treba da se daju manje doze.
Deca
Deca uzrasta do 2 godine mogu da budu više osetljiva na efekte opioidnih analgetika, uključujući morfin, naročito na efekat depresije disanja. Posebno je moguće da dođe do paradoksalne ekscitacije kod pedijatrijskih pacijenata koji primaju opioidne analgetike.
U cilju analgezije treba subkutano ili intramuskularno primeniti:
kod novorođenčadi: inicijalno 0,1 mg/kg telesne mase deteta na svakih 6 sati, prilagođeno terapijskom odgovoru
kod dece uzrasta od 1 do 6 meseci: inicijalno 0,1-0,2 mg/kg telesne mase deteta na svakih 6 sati, prilagođeno terapijskom odgovoru
kod dece uzrasta od 6 meseci do 2 godine: inicijalno 0,1-0,2 mg/kg telesne mase deteta na svaka 4 sata, prilagođeno terapijskom odgovoru
kod dece uzrasta od 2 do 12 godina: inicijalno 0,2 mg/kg telesne mase deteta na svaka 4 sata, prilagođeno terapijskom odgovoru
kod dece uzrasta od 12 do 18 godina: inicijalno 2,5-10 mg na svaka 4 sata, prilagođeno terapijskom odgovoru
U cilju analgezije, za brži efekat, sporu intravensku injekciju treba primeniti:
kod novorođenčadi: inicijalno 0,05 mg/kg telesne mase deteta na svakih 6 sati, prilagođeno terapijskom odgovoru
kod dece uzrasta od 1 do 6 meseci: inicijalno 0,1 mg/kg telesne mase deteta na svakih 6 sati, prilagođeno terapijskom odgovoru
kod dece uzrasta od 6 meseci do 12 godina: inicijalno 0,1 mg/kg telesne mase deteta na svaka 4 sata, prilagođeno terapijskom odgovoru
U cilju preanestetičke medikacije, potrebno je intramuskularno primeniti:
kod dece: inicijalno 0,15 mg/kg telesne mase deteta, 60-90 minuta pre anestezije.
Ciljevi lečenja i prekid terapije
Pre započinjanja terapije lekom Morfin hidrohlorid Alkaloid, zajedno sa pacijentom treba dogovoriti strategiju lečenja, uključujući trajanje i ciljeve lečenja, kao i plan za završetak lečenja, u skladu sa smernicama za lečenje bola. Tokom lečenja, potreban je čest kontakt između lekara i pacijenta kako
2 od 13
bi se procenila potreba za nastavkom terapije, razmotrio prekid i prilagodila doza, ako je potrebno. Kada pacijentu više nije potrebna terapija lekom Morfin hidrohlorid Alkaloid, možda bi bilo preporučljivo postepeno smanjivati dozu kako bi se sprečili simptomi obustave. U nedostatku adekvatne kontrole bola, treba razmotriti mogućnost hiperalgezije, tolerancije i progresije osnovne bolesti (videti odeljak 4.4).
Trajanje terapije
Lek Morfin hidrohlorid Alkaloid ne treba koristiti duže nego što je to neophodno.
Preosetljivost na morfin i druge fenantrenske opioide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Akutna respiratorna depresija.
Povišeni intrakranijalni pritisak, povrede glave, cerebralni edem, konvulzije, koma. Akutni alkoholizam.
Stanja u kojima postoji rizik od paralitičkog ileusa, ili stanja akutne dijareje koja je povezana sa pseudomembranoznim kolitisom izazvanim antibioticima ili uzrokovana trovanjem (dok se ne ukloni toksična supstanca).
Bilijarne kolike.
Feohromocitom zbog rizika od kateholaminskog odgovora na oslobađanje histamina.
Istovremena primena MAO inhibitora (inhibitora monoamino-oksidaze) i primena u periodu unutar dve nedelje nakon završetka terapije ovim lekovima.
Respiratorni poremećaji
Morfin sa oprezom treba primenjivati kod pacijenata sa akutnim napadima astme, hroničnim opstruktivnim bolestima pluća ili plućnim srcem, i kod pacijenata sa značajno smanjenom respiratornom rezervom, preegzistirajućom respiratornom depresijom, hipoksijom ili hiperkapnijom. Kod nekih pacijenata čak i uobičajene doze opioida mogu smanjiti stimulans za respiraciju i istovremeno povećati rezistenciju vazdušnih puteva do tačke apnee.
Poremećaji disanja tokom spavanja
Opioidi mogu izazvati poremećaje disanja povezane sa spavanjem uključujući centralnu apneu za vreme spavanja (engl. central sleep apnoea (CSA)) i hipoksemiju povezanu sa spavanjem. Upotreba opioida povećava rizik od CSA u zavisnosti od doze. Kod pacijenata kod kojih se javlja CSA treba razmotriti smanjenje ukupne doze opioida.
Akutni sindrom grudnog koša kod pacijenata sa bolešću srpastih ćelija
Zbog moguće povezanosti akutnog sindroma grudnog koša i primene morfina kod pacijenata sa bolešću srpastih ćelija koji su tokom vazookluzivne krize lečeni morfinom, potrebno je pažljivo praćenje zbog moguće pojave simptoma akutnog sindroma grudnog koša.
Insuficijencija nadbubrega
Opioidni analgetici mogu prouzrokovati reverzibilnu insuficijenciju nadbubrega koja zahteva praćenje i zamensku terapiju glukokortikoidima. Simptomi insuficijencije nadbubrega mogu uključiti npr. mučninu, povraćanje, gubitak apetita, umor, slabost, ošamućenost ili snižen krvni pritisak.
Hipotenzivni efekat
Primena morfina može prouzrokovati tešku hipotenziju kod pacijenata čija je sposobnost održavanja krvnog pritiska već narušena. Kada se injektira bilo koji opioid subkutano ili intramuskularno u rashlađeni predeo ili kod pacijenata sa hipotenzijom i šokom neophodan je oprez, jer oštećena perfuzija može sprečiti potpunu resorpciju; ukoliko se primeni ponovljena
3 od 13
injekcija, može doći do nagle resorpcije velike količine leka, ako je normalna cirkulacija ponovno uspostavljena.
Abdominalna stanja
Primena morfina, kao i drugih opioida, može ometati dijagnozu i klinički tok kod pacijenata sa akutnim abdominalnim stanjima. Morfin može promeniti gastrointestinalni motilitet i treba se primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji su u skorije vreme imali operaciju gastrointestinalnog trakta.
Hepatobilijarni poremećaji: Morfin može prouzrokovati disfunkciju i spazam Odijevog sfinktera, čime dolazi do povećanja pritiska u bilijarnom traktu i povećanja rizika od simptoma povezanih sa bilijarnim traktom i rizika od pankreatitisa. Treba se oprezno primenjivati kod pacijenata sa oboljenjima bilijarnog trakta ili pankreasa, kao i nakon operacija bilijarnog trakta.
Oprez se takođe preporučuje kada se morfin primenjuje kod pacijenata sa zapaljenjem ili opstrukcijom creva.
Adrenalna insuficijencija
Opioidni analgetici mogu izazvati reverzibilnu adrenalnu insuficijenciju koja zahteva praćenje pacijenta i supstitucionu terapiju glukokortikoidima. Simptomi adrenalne insuficijencije mogu uključivati npr. mučninu, povraćanje, gubitak apetita, umor, slabost, vrtoglavicu ili nizak krvni pritisak.
Morfin treba davati sa oprezom i treba smanjiti inicijalnu dozu kod pacijenata sa Addison-ovom bolešću.
Smanjena koncentracija polnih hormona i povišena koncentracija prolaktina
Dugotrajna primena opioidnih analgetika može biti povezana sa smanjenom koncentracijom polnih hormona i povišenom koncentracijom prolaktina. Simptomi uključuju smanjenje libida, impotenciju ili amenoreju.
Teške kožne neželjene reakcije (SCAR)
Prijavljena je akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) povezana sa primenom morfina, koja može biti opasna po život ili smrtonosna. Većina ovih reakcija se javila u prvih 10 dana lečenja. Pacijente treba obavestiti o znacima i simptomima AGEP-a i savetovati im da potraže medicinsku pomoć ako im se jave takvi simptomi.
Ako se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na ove kožne reakcije, primenu morfina treba prekinuti i razmotriti alternativnu terapiju.
Rizik od istovremene primene sedativa kao što su benzodiazepini ili benzodiazepinima srodnih lekova:
Istovremena primena morfina i sedativa, kao što su benzodiazepini ili benzodiazepinima srodnih lekova, može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Zbog tih rizika, istovremeno propisivanje sa tim sedativima treba ograničiti na pacijente za koje druge mogućnosti lečenja ne postoje. Ako se donese odluka o istovremenom propisivanju morfina i sedativa, potrebno je primeniti najnižu efikasnu dozu, a trajanje lečenja treba biti što kraće. Pacijente treba pažljivo pratiti zbog mogućih znakova i simptoma respiratorne depresije i sedacije. U tom slučaju je potrebno informisati pacijente i njihove staratelje kako bi bili upoznati sa tim simptomima (videti odeljak 4.5).
Antitrombocitna terapija oralnim P2Y12 inhibitorima
Od prvog dana istovremenog lečenja inhibitorima P2Y12 i morfinom, primećena je smanjena efikasnost lečenja inhibitorima P2Y12 (videti odeljak 4.5).
Rizične grupe pacijenata
Morfin treba davati sa oprezom i treba smanjiti inicijalnu dozu kod veoma mladih, starijih i iscrpljenih pacijenata, emotivno nestabilnih ili slabih pacijenata, kod pacijenata sa srčanim
4 od 13
aritmijama, bubrežnom i hepatičnom insuficijencijom, hipotireoidizmom, hipertrofijom prostate, uretralnim suženjem ili nedavnom operacijom urinarnog trakta, problemima sa očnim pritiskom, mijastenijom gravis, istorijom konvulzija i kod alkoholičara ili pacijenata sa istorijom alkoholizma.
Moguća je hiperalgezija, posebno pri velikim dozama, koja ne reaguje na dodatno povećanje doze morfina. Možda će biti potrebno smanjiti dozu morfina ili promeniti opioid.
Rifampicin može smanjiti koncentracije morfina u plazmi. Tokom i nakon lečenja rifampicinom treba pratiti analgetski efekat morfina te prilagoditi doze morfina (videti odeljak 4.5).
Poremećaj upotrebe opioida (zloupotreba i zavisnost)
Morfin je poznat kao sredstvo koje izaziva zavisnost. Tolerancija i fizička i/ili psihološka zavisnost mogu se razviti nakon ponovljenog davanja opioida kao što je lek Morfin hidrohlorid Alkaloid.
Ponovljena upotreba leka Morfin hidrohlorid Alkaloid može dovesti do poremećaja upotrebe opioida (egl. Opioid Use Disorder - OUD). Veća doza i duže trajanje terapije opioidima mogu povećati rizik od razvoja OUD. Zloupotreba ili namerna zloupotreba leka Morfin hidrohlorid Alkaloid može dovesti do predoziranja i/ili smrti.
Potencijal zloupotrebe morfina sličan je kao kod drugih jakih agonista opioida te je potreban poseban oprez pri primeni kod pacijenata sa zloupotrebom alkohola ili droga u istoriji bolesti. Rizik od razvoja OUD je povećan kod pacijenata sa ličnom ili porodičnom anamnezom (roditelji ili
braća i sestre) poremećaja upotrebe supstanci (uključujući poremećaj upotrebe alkohola), kod trenutnih korisnika duvana ili kod pacijenata sa ličnom istorijom drugih poremećaja mentalnog zdravlja (npr. velika depresija, anksioznost i poremećaji ličnosti).
Najveći broj pacijenata, koji primaju opioide iz medicinskih razloga, ne postaju zavisni od ovog opioida. Karakterne osobine pacijenata imaju značajnu ulogu u određivanju kod kojih pacijenata će verovatno doći do pojave zavisnosti. Morfin se mora primenjivati samo uz strogi nadzor kod pacijenata sa istorijom zloupotrebe i zavisnosti.
Pre početka lečenja lekom Morfin hidrohlorid Alkaloid i tokom lečenja, ciljevi lečenja i plan prekida treba da se dogovore sa pacijentom (videti odeljak 4.2). Pre i tokom lečenja, pacijent takođe treba da bude obavešten o rizicima i znacima OUD. Ako se ovi znaci jave, pacijentima treba savetovati da se obrate svom lekaru.
Pacijente je potrebno pratiti radi uočavanja znakova koji ukazuju na potrebu za lekom (npr. prerani zahtev za dodatnom dozom). Ovo uključuje proveru istovremeno primenjivanih opioida i psiho-aktivnih lekova (npr. benzodiazepini). Za pacijente sa znacima i simptomima OUD treba razmotriti konsultaciju sa specijalistom za bolesti zavisnosti.
Zavisnost i apstinencijalni sindrom
Poznato je da upotreba morfina može usloviti pojavu psihičke i/ili fizičke zavisnosti, i tolerancije. Duža primena leka povećava rizik, kao i veće doze leka. Simptomi mogu biti ublaženi sa smanjenjem doze ili promene doznog oblika, kao i postepenim ukidanjem morfina.
Težina apstinencijalnog sindroma je povezana sa stepenom fizičke zavisnosti i naglim prekidom uzimanja opioida. Ukoliko je apstinencijalni sindrom izazvan primenom opioidnih antagonista, simptomi će nastati za nekoliko minuta, maksimalno do 30 minuta. Simptomi prekida uzimanja (obustave) opioida kod pacijenata zavisnih od morfina počinju neposredno pre vremena za sledeću dozu, dostižu maksimum 36-72 sata nakon poslednje doze i zatim se polako ublažavaju u periodu od 7-10 dana. Simptomi uključuju nesanicu, bolove u telu, curenje nosa, napade kijanja, suzenje očiju, neuobičajeno pojačano znojenje i zevanje, gubitak apetita, abdominalne kolike, mučninu, dijareju, piloerekciju, nervozu i uznemirenost, tremor i drhtavicu, slabost, tahikardiju i neobjašnjivu groznicu (videti i odeljak 4.8). Terapija apstinencijalnog sindroma je u prvom redu simptomatska i suportivna, uključujući odgovarajuće održavanje ravnoteže tečnosti i elektrolita.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma”.
5 od 13
Depresori centralnog nervnog sistema- morfin treba primenjivati izuzetno oprezno i u redukovanim dozama kod pacijenata koji primaju druge depresore centralnog nervnog sistema (anestetici, hipnotici, triciklični antidepresivi, fenotiazini, antipsihotici, sedativi, antiepileptici, gabapentin ili pregabalin, miorelaksansi, antihipertenzivi, antihistaminici, alkohol i drugi opioidi), jer oni mogu povećati depresorni efekat morfina. Efekti interakcije koji dovode do respiratorne depresije, hipotenzije, duboke sedacije ili kome mogu nastati ako se ovi lekovi uzimaju u kombinaciji sa uobičajenim dozama morfina.
Mešoviti agonist/antagonist opioidni analgetici- mešovite agonist/antagonist opioidne analgetike ne treba primenjivati kod pacijenata koji su primali ili primaju čiste opioidne analgetike jer njihova primena može smanjiti analgetički efekat i/ili izazvati apstinencijalne simptome.
Sedativi kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi:
Istovremena primena opioida i sedativa kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi povećava rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog aditivnog efekta na depresiju centralnog nervnog sistema. Potrebno je ograničiti doze i trajanje istovremene primene (videti odeljak 4.4).
Naltrekson kod pacijenata koji su fizički zavisni od opioidnih lekova može izazvati apstinencijalne simptome, koji se mogu pojaviti u roku od 5 minuta nakon primene naltreksona, traju 48 sati i teško se otklanjaju.
Antiholinergici ili drugi lekovi sa antiholinergičnom aktivnošću- istovremena primena sa analgetičkim opioidima može rezultovati povećanim rizikom za nastajanje teške opstipacije, koja može dovesti do paralitičkog ileusa i/ili urinarne retencije.
Antidijaroici- istovremena primena sa opioidnim analgeticima može povećati rizik od pojave teške opstipacije.
Antihipertenzivi (ganglijski blokatori, beta blokatori)- hipotenzivni efekat ovih lekova može biti potenciran ukoliko se primenjuju istovremeno sa opioidnim analgeticima, što može dovesti do povećanog rizika od ortostatske hipotenzije.
Morfin, takođe, može da smanji efikasnost diuretika kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, indukujući oslobađanje antidiuretičkog hormona.
Miorelaksansi- morfin može da pojača aktivnost miorelaksanasa na neuromišićnu blokadu i da dovede do povećanog stepena respiratorne depresije.
Antikoagulansi- morfin može povećati antikoagulantni efekat kumarina i drugih antikoagulanasa.
P2Y12 inhibitori- primećena je odložena i smanjena izloženost oralnoj antitrombocitnoj terapiji inhibitorom P2Y12 kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom lečenih morfinom. Ova interakcija može biti povezana sa smanjenom pokretljivošću gastrointestinalnog trakta i odnosi se i na druge opioide. Klinička važnost je nepoznata ali podaci ukazuju na potencijal smanjene efikasnosti inhibitora P2Y12 kod pacijenata kojima se istovremeno daje morfin i inhibitor P2Y12 (videti odeljak 4.4). Kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom, kod kojih se morfin ne može isključiti, a brza P2Y12 inhibicija je od velikog značaja, može se razmotriti upotreba parenteralnog inhibitora P2Y12.
6 od 13
Antivirotici- morfin može kompetitivno da inhibira hepatičnu glukuronidaciju i smanji klirens antivirotika; istovremenu primenu treba izbegavati zbog moguće potencijalne toksičnosti oba leka.
Cimetidin- istovremena primena sa morfinom može povećati rizik od toksičnosti morfina na CNS i od respiratorne depresije, zbog moguće inhibicije metabolizma morfina.
Antifungalni lekovi– inhibiraju metabolizam morfina.
Rifampicin- istovremena primena može redukovati aktivnost morfina i smanjiti njegov analgetički efekat.
Metoklopramid/Domperidon- opioidni analgetici mogu antagonizovati njihove efekte na motilitet gastrointestinalnog trakta.
Trovafloksacin/Ciprofloksacin- istovremenom primenom morfin može da redukuje njegovu efikasnost.
Meksiletin- istovremenom primenom morfin može da odloži resorpciju meksiletina.
Dijagnostičko labaratorijske interakcije
Ispitivanje brzine pražnjenja želuca- opioidni analgetici, uključujući morfin, mogu da odlože pražnjenje želuca i tako dati nevažeće rezultate ispitivanja;
Hepatobilijarno snimanje pomoću tehnecijum Tc 99m dizofenina- unošenje tehnecijum Tc 99m dizofenina u tanko crevo može biti onemogućeno, jer morfin može da izazove kontrakciju Odijevog sfinktera i poveća pritisak u bilijarnom traktu; ovi efekti dovode do odložene vizualizacije i to liči na opstrukciju bilijarnog trakta.
Određivanje pritiska cerebrospinalne tečnosti- cerebrospinalni pritisak može biti povećan ukoliko se određuje u toku terapije morfinom; ovo je sekundarni efekat respiratorne depresije, indukovan retencijom ugljen-dioksida.
Određivanje vrednosti amilaze i lipaze u plazmi- vrednosti amilaze i lipaze u plazmi mogu biti povećane, zato što morfin može izazvati kontrakciju Odijevog sfinktera i povećanje pritiska u bilijarnom traktu; dijagnostička korist određivanja ovih enzima može biti dovedena u pitanje do 24 sata nakon primene morfina.
Plodnost
U ispitivanjima na životinjama dokazano je da morfin može smanjiti plodnost (videti odeljak 5.3).
Teratogeni efekti
Nema adekvatnih i dobro kontrolisanih studija na trudnicama. Morfin treba primenjivati kod trudnica samo ukoliko potencijalna korist opravdava potencijalni rizik na fetus.
Neteratogeni efekti
Fizička zavisnost je zabeležena kod novorođenčadi čije su majke uzimale opioide tokom trudnoće. Potreban je nadzor novorođenčadi čije su majke za vreme trudnoće primale opioidne analgetike kako bi se uočili znakovi neonatalnog apstinencijalnoga sindroma. Apstinencijalni simptomi uključuju konvulzije, razdražljivost, izrazitu plačljivost, tremor, hiperrefleksiju, povišenu telesnu temperaturu, povraćanje, dijareju, kijanje i zevanje. Lečenje može uključivati primenu opioida i podršku.
Porođaj i period nakon porođaja
7 od 13
Opioidi prolaze kroz placentu. Neposredno pre porođaja primena u većim dozama povećava mogućnost respiratorne depresije kod novorođenčeta. Opioide ne treba primenjivati tokom porođaja. Ukoliko majka prima opioide tokom trudnoće treba pažljivo posmatrati da li kod novorođenčadi postoje znaci respiratorne depresije.
Može biti neophodna reanimacija. Efekat morfina na kasniji rast, razvoj i funkcionalno sazrevanje dece nije poznato. Zabeleženo je da terapijske doze produžavaju vreme porođaja.
Dojenje
Oprez je neophodan ukoliko se morfin primenjuje prilikom dojenja. Merljive količine morfina zabeležene su u majčinom mleku. Apstinencijalni simptomi mogu se javiti kod odojčadi, čak i ako je majka prestala sa primenom morfina.
Lek ima jak uticaj na mentalne i fizičke sposobnosti. Vožnja ili rukovanje mašinama je zabranjeno tokom terapije morfinom.
Neželjena dejstva su navedena prema učestalosti: veoma često (1/10); često (1/100 do <1/10); povremeno (1/1000 do <1/100); retko (1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Najozbiljnija neželjena dejstva morfina, kao i drugih opioidnih supstanci, su respiratorna depresija, a ređe mogu da se jave cirkulatorna depresija, respiratorni arest, šok i srčani arest. Najčešće zabeležana neželjena dejstva morfina su opstipacija, vrtoglavica, pospanost, sedacija, mučnina, povraćanje i znojenje.
Primećeni su sledeći neželjeni efekti:
Poremećaji imunskog sistema
Nepoznato: Anafilaktičke reakcije, anafilaktoidne reakcije.
Endokrini poremećaji
Često: Hiponatremija zbog povećane sekrecije antidiuretskog hormona, smanjeno lučenje LH, TRH i ACTH uz povećano lučenje prolaktina i STH.
Psihijatrijski poremećaji Povremeno: disforija.
Nepoznato: euforija, halucinacije, konfuzija, agitacija, anksioznost, amnezija, insomnija, zavisnost.
Poremećaji nervnog sistema Često: pospanost, sedacija.
Povremeno: glavobolja, vrtoglavica.
Nepoznato: slabost, tremor, ataksija, napadi, mioklonus, nistagmus, alodinija, hiperalgezija (videti odeljak 4.4), hipoestezija, parestezija, poremećaj termoregulacije, hiperhidroza, nesvestica, sinkopa.
Poremećaji oka Često: mioza.
Nepoznato: zamagljen vid, diplopija.
Kardiološki poremećaji
Nepoznato: bradikardija, tahikardija, palpitacije, cirkulatorna depresija, šok, srčani zastoj.
Vaskularni poremećaji
Retko: ortostatska hipotenzija.
8 od 13
Nepoznato: crvenilo lica, hipotenzija
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji
Nepoznato: štucanje, rinitis, atelektaze, bronhospazam, hipoksija, dispneja, promena glasa, depresija refleksa kašlja, edem pluća usled primene velikih doza morfina, bronhokonstrikcija, respiratorna depresija, respiratorni arest, sindrom centralne apnee za vreme spavanja.
Gastrointestinalni poremećaji
Često: opstipacija, gađenje, povraćanje.
Nepoznato: suva usta, anoreksija, odloženo pražnjenje želuca, gastroezofagusni refluks, mogući paralitički ileus ili toksična dilatacija kod pacijenata sa akutnim ulceroznim kolitisom, pankreatitis.
Hepatobilijarni poremećaji
Povremeno: spazam Odijevog sfinktera ili bilijarnog trakta.
Nepoznato: smanjeno lučenje enzima jetre i pankreasa, insuficijencija jetre.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Povremeno: svrab, hiperhidroza, osip, crvenilo kože, urtikarija, angioedem. Nepoznato: akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP).
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva
Nepoznato: rigidnost, posebno respiratornih mišića usled velikih doza.
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Često: retencija urina.
Povremeno: spazam urinarnih puteva (oligurija, sporo pražnjenje mokraćne bešike).
Trudnoća, puerperijum i perinatalna stanja Nepoznato: produženi porođaj.
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki
Nepoznato: amenoreja, smanjeni libido, smanjena potencija, ginekomastija.
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
Nepoznato: periferni edemi, lokalna iritacija tkiva, bol i induracija (nakon ponovljenih subkutanih injekcija), apstinencijalni sindrom.
Zavisnost od leka i apstinencijalni sindrom
Primena opioidnih analgetika može biti povezana sa razvojem fizičke i/ili psihičke zavisnosti ili tolerancije. Ponovljena upotreba leka Morfin hidrohlorid Alkaloid može dovesti do zavisnosti od leka, čak i u terapijskim dozama. Rizik od zavisnosti od leka može da varira u zavisnosti od individualnih faktora rizika pacijenta, doze i trajanja terapije opijatima (videti odeljak 4.4). Apstinencijalni sindrom se može izazvati ako se primena opioida naglo prekine ili se primenjuju antagonisti opioida, a ponekad može nastupiti između doza. Za lečenje videti odeljak 4.4. Fizički simptomi uključuju: bolove u telu, tremor, sindrom nemirnih nogu, dijareju, abdominalne kolike, mučninu, simptome nalik gripu, tahikardiju i midrijazu. Psihički simptomi uključuju disforično raspoloženje, anksioznost i razdražljivost. Kod zavisnosti od lekova često je prisutna „žudnja za lekom”.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
9 od 13
Republika Srbija
faks: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Manifestacije
Predoziranje morfinom karakteriše respiratorna depresija, aspiracijska pneumonija, somnolencija koja prelazi u stupor i komu, zenice veličine čiodine glave, slabost skeletnih mišića, hladna i vlažna koža, ponekad bradikardija i hipotenzija. Smrt može nastupiti od respiratorne insuficijencije. Češće se može videti primetna midrijaza nego mioza, zbog teške hipoksije u slučajevima predoziranja. U teškim slučajevima predoziranja, posebno pri intravenskoj primeni, može doći do apneje, cirkulatornog kolapsa, srčanog zastoja i smrti.
Terapija
Lečenje se provodi saglasno utvrđenim načelima terapije predoziranja opioidima.
Primarno pažnju treba usmeriti na uspostavljanje adekvatne respiracije, obezbeđivanjem prohodnosti disajnih puteva i primenom asistirane ili kontrolisane ventilacije. Nalokson, kao opioidni antagonist, je specifični antidot kod respiratorne depresije i treba se primenjivati prvenstveno intravenski zajedno sa sredstvima za uspostavljanje respiracije.
Kod odraslih preporučena doza je 0,4-2 mg primenjena intravenskom injekcijom, ponovljena u intervalima od 2-3 minuta, do maksimalnih 10 mg, ukoliko respiratorna funkcija nije uspostavljena. Ukoliko treba da se primeni intravenskom infuzijom, 2 mg naloksona treba razblažiti u 500 mL intravenskog infuzionog rastvora, brzinom koja je prilagođena terapijskom odgovoru.
Ukoliko intravenska primena nije moguća, nalokson se može dati intramuskularno ili subkutano u podeljenim dozama, i u ovim slučajevima početak dejstva je sporiji.
S obzirom da se može očekivati da trajanje dejstva naloksona bude kraće od trajanja dejstva morfina, pacijent se mora pažljivo pratiti dok se spontana respiracija sigurno ne uspostavi. Kiseonik, infuzija tečnosti, vazopresorne supstance i druge suportivne mere treba sprovesti kao što je indikovano.
Kod individualne zavisnosti od opioida primena uobičajene doze opioidnih antagonista može dovesti do akutnog apstinencijalnog sindroma. Ukoliko je neophodan tretman teške respiratorne depresije kod fizičkih zavisnika, primena antagonista treba da bude inicirana sa oprezom i titracija treba da bude manjim dozama od uobičajenih.
Farmakoterapijska grupa: Opioidi ATC šifra: N02AA01
Morfin, kao i drugi opioidni analgetici, ispoljava svoje osnovne farmakološke efekte na centralni nervni sistem i najvažniji terapijski efekti su analgezija i sedacija. Analgetički efekat morfina je posledica njegove centralne aktivnosti; tačna mesta aktivnosti nisu određena, a mehanizmi njegovog dejstva su dosta kompleksni. Morfin pokazuje čistu agonističku aktivnost, prvenstveno na μ („mi”) receptore široko rasprostranjene u centralnom nervnom sistemu, posebno u limbičkom sistemu, talamusu, striatumu, hipotalamusu i mezencefalusu, kao i u dorzalnom rogu kičmene moždine.
10 od 13
Pored analgezije, obično mogu nastati i promene u raspoloženju, uključujući euforiju i disforiju, ošamućenost i mentalnu konfuziju. Morfin deprimira različite respiratorne centre, deprimira refleks kašlja, i kontrahuje zenice.
Morfin može izazvati mučninu i povraćanje stimulacijom hemoreceptora triger zone; takođe, morfin deprimira centar za povraćanje, tako da je malo verovatno da će sledeća doza izazvati povraćanje. Mučnina i povraćanje se značajno više javljaju kod ambulantnih nego kod ležećih pacijenata.
Morfin može prouzrokovati povoljne hemodinamske efekte, uključujući povećanje koronarnog protoka, redukciju indeksa rada leve komore i smanjenje potrošnje kiseonika. Zabeleženo je da morfin dobro otklanja jak i umereni bol koji prati akutni infarkt miokarda i smatra se lekom izbora. Takođe je koristan u terapiji akutnog plućnog edema zbog njegovog efekta na povećanje venskog kapaciteta, smanjenje venskog priliva u srce i indukcije blage arterijske vazodilatacije. Morfin povećava tonus i smanjuje propulzivne kontrakcije glatkih mišića gastrointestinalnog trakta. Opstipacija koju izaziva morfin posledica je produženog vremena prolaska kroz gastrointestinalni trakt. Morfin može povećati pritisak u bilijarnom traktu, tako da se neki pacijenti sa bilijarnim kolikama mogu osećati gore, umesto da im se umanji bol.
Morfin generalno povećava tonus glatkih mišića urinarnog trakta. Zabeleženo je da dovodi do oslobađanja antidiuretičnog hormona, smanjujući time oslobađanje urina.
Morfin izaziva perifernu vazodilataciju koja može rezultirati ortostatskom hipotenzijom ili sinkopom. Može indukovati oslobađanje histamina i može doprineti opioidno indukovanoj hipotenziji. Kao posledica oslobađanja histamina i /ili periferne vazodilatacije mogu da se jave pruritus, crvenilo i znojenje.
Resorpcija
Morfin se dobro resorbuje nakon intramuskularne i subkutane injekcije. Početak analgetičkog dejstva nastupa u toku 10-30 minuta nakon subkutane ili intramuskularne injekcije.
Maksimalna analgezija nastupa u toku 50-90 minuta nakon subkutane injekcije, 30-60 minuta nakon intamuskularne injekcije i 20 minuta nakon intravenske injekcije. Dužina trajanja analgezije je obično 4-5 sati.
Distibucija
Morfin se 30 do 35% reverzibilno vezuje za proteine plazme. Iako je primarna aktivnost morfina na centralni nervni sistem, mala količina prolazi kroz hematoencefalnu barijeru.
Volumen distribucije morfina je oko 3-4 L/kg.
Morfin takođe prolazi kroz placentu i detektovan je u majčinom mleku.
Biotransformacija
Morfin se metaboliše mikrozomalnim enzimima jetre procesima N-demetilacije, N-dealkilacije, O-dealkilacije, konjugacije i hidrolize. Najveći deo biotransformacije je hepatičnom glukuronidacijom, gde nastuju morfin-3-glukuronid (50%) i morfin-6-glukuronid (5 do 15%). Morfin-3-glukuronid nema značajno analgetičko dejstvo, dok morfin-6-glukuronid ima jače analgetičko dejstvo od samog morfina. Drugi metaboliti su normorfin, morfin eteral sulfat i N-demetilovani metabolit.
Eliminacija
2-12% morfina izlučuje se u nepromenjenom obliku. Veći deo doze izlučuje se urinom u obliku morfin-3-glukuronida i morfin-6-glukuronida. Nakon poslednje date doze oko 90% ukupne urinarne ekskrecije izluči se u toku 24 sata. Deo konjugovanog morfina se pojavljuje u žuči, ima neznatnu enterohepatičnu cirkulaciju i mala količina se izluči urinom nekoliko dana nakon doziranja. Oko 7-10% primenjene doze izlučuje se fecesom.
Zabeleženo je da je poluvreme eliminacije morfina, primenjenog različitim parenteralnim putevima aplikacije, u rasponu od 2-4 sata. Poluvreme eliminacije morfina može biti produženo kod pacijenata sa redukovanim metabolizmom i sa hepatičnom ili renalnom disfunkcijom.
11 od 13
Akutna toksičnost morfina je ispitivana na više animalnih modela, pri čemu su dobijeni sledeći rezultati:
Animalni model | Način primene | LD50 mg/kg |
pacov | peroralno | 335 |
pacov | intraperitonealno | 160 |
pacov | subkutano | 109 |
pacov | intravenski | 140 |
miš | intraperitonealno | 140 |
miš | subkutano | 220 |
miš | intravenski | 135 |
miš | intracerebralno | 6,9 |
Zabeleženo je da je morfin bio teratogen kod miševa nakon primene pojedinačne subkutane doze preko 2000 puta veće od humane terapijske doze. Efekti koji se javljaju liče na hipoksijom indukovane malformacije. Kod mužjaka pacova zabeležena je smanjena plodnost i oštećenje hromozoma u gametima.
U drugoj studiji zabeleženo je da je morfin bio teratogen kod zlatnih hrčkova, u minimalnoj teratogenoj dozi od 35 mg/kg, preko 230 puta većoj od uobičajene terapijske humane doze.
Dugotrajne studije na životinjama za procenu karcinogenog potencijala morfina nisu sprovedene, niti postoje drugi raspoloživi podaci koji se odnose na kancerogenezu ili mutagenezu.
Tetranatrijum-edetat, tetrahidrat Hlorovodonična kiselina
Voda za injekcije
Zabeleženo je da su soli morfina osetljive na promene pH i da je morfin sklon precipitiranju u alkalnoj sredini. Ne treba primenjivati preparat morfina ukoliko postoje bilo kakvi znaci precipitacije, ili bilo koji drugi znaci inkopatibilnosti.
Prema literaturnim podacima, soli morfina su inkompatibilne sa aminofilinom i sa natrijumovim solima barbiturata i fenitoina. Dokazana je fizičko-hemijska inkompatibilnost rastvora morfina i 5-fluorouracila (nastanak precipitata).
Pre rastvaranja u bilo kom intravenskom rastvoru ili kombinovanja sa drugim lekovima, treba pogledati posebne napomene koje se odnose na specifične inkompatibilnosti.
Tri (3) godine.
Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.
12 od 13
Unutrašnje pakovanje je ampula od tamnog stakla hidrolitičke otpornosti I u kojoj se nalazi 1 mL rastvora za injekciju. Na ampuli se nalazi beli prsten za prelom i plavo–beli prsten.
Ampule su spakovane u uloške (PVC/Al) i svaki uložak sadrži 5 ampula.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 ampula (2 uloška) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.
Lek Morfin hidrohlorid Alkaloid sadrži aktivnu supstancu morfin-hidrohlorid i pripada grupi lekova poznatih kao opioidni lekovi protiv bolova (opioidni analgetici).
Lek Morfin hidrohlorid Alkaloid se upotrebljava: - za ublažavanje jakih bolova;
- za ublažavanje dispnee (otežanog disanja) kod insuficijencije (slabosti) leve komore srca i edema pluća (nakupljanje tečnosti u plućima);
- za ublažavanje bola i straha pre operativnog zahvata.
Lek Morfin hidrohlorid Alkaloid ne smete primati:
- ukoliko ste alergični (preosetljivi) na morfin ili druge fenantrenske opioide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
- ako imate akutnu respiratornu depresiju (velike teškoće sa disanjem);
- ako imate povišeni intrakranijalni pritisak (pritisak unutar lobanje), povredu glave, edem mozga, u stanju ste kome ili imate konvulzije;
- ako imate stanje koje povećava rizik od nastanka paralitičkog ileusa (jedna vrsta blokade creva), ili akutnu dijareju (proliv) koja je povezana sa pseudomembranoznim kolitisom izazvanim antibioticima ili uzrokovana trovanjem (dok se ne ukloni toksična supstanca);
- ako ste pod dejstvom alkohola; - ako imate žučne kolike;
- ako bolujete od retkog oboljenja koje se zove feohromocitom (tumor nadbubrežne žlezde);
- ukoliko uzimate ili ste uzimali u protekle dve nedelje inhibitore monoamino oksidaze (MAO inhibitore), koji se upotrebljavaju u terapiji depresije.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Morfin hidrohlorid Alkaloid ukoliko:
- imate astmu ili druge poteškoće sa disanjem;
- srčanu slabost ili aritmije (poremećaj srčanog ritma) ili nizak krvni pritisak; - imate poremećaj funkcije jetre ili bubrega;
- imate smanjenu funkciju štitaste žlezde;
- imate problema sa žučnom kesom, gušteračom (pankreasom) ili ste nedavno imali operaciju bilijarnog ili gastrointestinalnog trakta;
- imate oboljenja creva (ulcerozni kolitis ili opstruktivne bolesti creva);
- imate konvulzije ili miasteniju gravis (autoimunska bolest koja uzrokuje slabost mišića); - ste u prošlosti bili zavisni od droga ili alkohola. Takođe obavestite lekara ako tokom
primanja leka imate osećaj da postajete zavisni od leka Morfin hidrohlorid Alkaloid. Možda ste počeli intenzivno razmišljati o tome kada možete uzeti sledeću dozu, čak i ako Vam nije potrebna za ublažavanje bola;
- imate Addison-ovu bolest (bolest nadbubrežne žlezde);
- osećate slabost, umor, gubitak apetita, mučninu, povraćanje ili nizak krvni pritisak. To može biti simptom nedovoljne proizvodnje hormona nadbubrežnih žlezda – kortizola, pa ćete možda morati da uzimate hormonsku nadoknadu;
- imate uvećanu prostatu, suženje mokraćne cevi ili ste nedavno imali operaciju urinarnog trakta;
- imate glaukom (bolest oka izazvana povećanjem očnog pritiska);
- imate povećanu osetljivost na bol uprkos činjenici da uzimate povećane doze (hiperalgezija). Vaš lekar će odlučiti da li treba da promenite dozu ili vrstu jakog analgetika (leka protiv bolova) (videti odeljak 2.).
2 od 11
- imate gubitak libida, impotenciju, prestanak menstruacije. To može biti uzrokovano smanjenim stvaranjem polnih hormona.
- simptomi apstinencije ili zavisnosti. Najčešći simptomi apstinencije navedeni su u odeljku 3. Ako se pojave, Vaš lekar može promeniti vrstu leka ili vremenske razmake između doza.
Oprez je neophodan kod pacijenata koji su veoma mladi, iscrpljeni, slabi ili starije dobi.
Prijavljena je akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) povezana sa lečenjem lekom Morfin hidrohlorid Alkaloid. Simptomi se obično javljaju u prvih 10 dana lečenja. Recite svom lekaru ako su Vam se nekada pojavili: težak osip na koži ili ljuštenje kože, plikovi i/ili ranice u ustima nakon uzimanja leka Morfin hidrohlorid Alkaloid ili drugih opioida. Prestanite da koristite lek Morfin hidrohlorid Alkaloid i odmah potražite medicinsku pomoć ako primetite bilo koji od sledećih simptoma: pojavu plikova, ljuštenje kože ili nepravilnosti na koži ispunjene gnojem zajedno sa povišenom telesnom temperaturom.
Poremećaji disanja tokom spavanja: Lek Morfin hidrohlorid Alkaloid može da izazove poremećaje disanja tokom spavanja kao što su apnea za vreme spavanja (pauze u disanju tokom spavanja) i hipoksemija povezana sa spavanjem (smanjena koncentracija kiseonika u krvi). Simptomi mogu uključivati pauze u disanju tokom spavanja, noćno buđenje zbog nedostatka daha, teškoće u održavanju sna ili prekomernu pospanost tokom dana. Ako Vi ili druga osoba primetite ove simptome, obratite se svom lekaru. Vaš lekar može razmotriti smanjenje doze.
Obratite se svom lekaru ako osetite jak bol u gornjem delu stomaka koji se može širiti u leđa, mučninu, povraćanje ili povišenu telesnu temperaturu jer to mogu biti simptomi povezani sa upalom pankreasa (pankreatitis) i bilijarnog trakta.
Tolerancija i zavisnost
Ovaj lek sadrži morfin koji je opioidni lek. Ponovljena upotreba opioida može dovesti do toga da lek bude manje efikasan (naviknete se na efekat leka, poznato kao tolerancija). Ponovljena upotreba leka Morfin hidrohlorid Alkaloid takođe može da uzrokuje zavisnost i zloupotrebu, što može dovesti do predoziranja opasnog po život. Rizik od ovih neželjenih efekata može se povećati sa većom dozom i dužom upotrebom.
Zavisnost može dovesti do toga da se osećate da više nemate kontrolu nad tim koliko lekova treba da uzimate ili koliko često treba da ih uzimate.
Rizik da postanete zavisni varira od osobe do osobe. Možda imate veći rizik da postanete zavisni od leka Morfin hidrohlorid Alkaloid ako:
- ste Vi ili neko u vašoj porodici ikada bili zavisnik od opioida, alkohola, lekova ili ilegalnih droga;
- ste pušač;
- ste ikada imali probleme sa mentalnim zdravljem (depresija, anksioznost ili poremećaj ličnosti) ili ste se lečili kod psihijatra od drugih mentalnih bolesti;
Ako primetite bilo koji od sledećih znakova dok uzimate lek Morfin hidrohlorid Alkaloid, to može biti znak da ste postali zavisni:
- morate da uzimate lek duže nego što Vam je preporučio lekar; - morate uzeti više od preporučene doze;
- koristite lek iz drugih razloga osim propisanih, na primer, „da ostanete mirni“ ili „da Vam pomogne da zaspite“;
- napravili ste višestruke, neuspešne pokušaje da prestanete ili kontrolišete upotrebu leka;
- kada prestanete da uzimate lek, osećate se loše i osećate se bolje kada ponovo uzmete lek („efekti obustave“).
Ako primetite bilo koji od ovih znakova, konsultujte se sa svojim lekarom kako biste razgovarali o najboljem putu lečenja za Vas, uključujući kada je prikladno da prestanete i kako bezbedno da
3 od 11
prestanete da uzimate lek (pogledajte odeljak 3, Ako naglo prestanete da primate lek Morfin hidrohlorid Alkaloid.
Primena morfina može dovesti do pojave psihičke i fizičke zavisnosti i tolerancije. Ako se lečenje naglo prekine mogu se pojaviti simptomi prekida uzimanja (obustave). Simptomi prekida uzimanja uključuju: nesanicu, bolove u telu, curenje nosa, napade kijanja, suzenje očiju, neuobičajeno pojačano znojenje i zevanje, gubitak apetita, bol i grčeve u stomaku, mučninu, proliv, piloerekciju (naježenost), nervozu i uznemirenost, tremor i drhtavicu, slabost, tahikardiju (ubrzan rad srca) i neobjašnjivu groznicu.
Drugi lekovi i Morfin hidrohlorid Alkaloid
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Budite oprezni ukoliko uzimate neke od sledećih lekova:
- lekove za spavanje ili anksioznost (alprazolam, diazepam, zolpidem), - lekove protiv epileptičnih napada (fenitoin, karbamazepin),
- narkotičke (opioidne) lekove protiv bolova (na primer kodein, pentazocin, nalbufin, buprenorfin), anestetike,
- istovremena primena leka Morfin hidrohlorid Alkaloid i sedativa kao što su benzodiazepini ili slični lekovi povećava rizik od pospanosti, otežanog disanja (respiratorna depresija) i kome i može biti opasna po život. Zbog toga istovremenu primenu treba razmotriti samo ako nisu moguće druge mogućnosti lečenja. Međutim, ako Vam lekar propiše kombinaciju leka Morfin hidrohlorid Alkaloid i sedativa, on mora ograničiti doze i trajanje istovremene primene. Obavestite svog lekara o svim sedativima koje uzimate i strogo se pridržavajte preporuka doziranja koje Vam je dao lekar. Moglo bi biti korisno obavestiti prijatelje ili rodbinu kako bi bili upoznati sa prethodno navedenim znakovima i simptomima. Obratite se svom lekaru ako primetite takve simptome.
- lekove za lečenje psihijatrijskih poremećaja (fenotiazini (npr. hlorpromazin), risperidon, amitriptilin, trazodon),
- lekove za lečenje depresije (antidepresivi),
- gabapentin ili pregabalin za lečenje epilepsije i bolova zbog nervnih problema (neuropatski bol),
- antihistaminike (primenjuju se u terapiji astme, prehlade ili alergije),
- metoklopramid, domperidon (primenjuju se za sprečavanje mučnine i povraćanja), - lekove za lečenje dijareje (antidijaroici),
- cimetidin (primenjuje se za smanjivanje stvaranja želudačne kiseline), - rifampicin (upotrebljava se u terapiji tuberkuloze),
- trovafloksacin/ciprofloksacin (hinolonski antibiotici),
- antivirusne lekove (npr. zidovudin, ritonavir), antimikotike (ketokonazol, flukonazol), - lekove protiv zgrušavanja krvi (npr. varfarin),
- neke lekove koji se koriste za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka (npr. klopidogrel, prasugrel, tikagrelor), jer mogu imati odloženo i smanjeno dejstvo kada se uzimaju zajedno sa opijumom,
- lekove za srčane probleme (meksiletin) i lekove za lečenje povišenog krvnog pritiska, uključujući diuretike (lekovi koji povećavaju izlučivanje mokraće),
- hinolonske antibiotike (trovafloksacin, ciprofloksacin), lekove za gljivične infekcije, - naltrekson (lek koji sprečava delovanje opioidnih lekova i koji se koristi kao antidot u
slučaju predoziranja morfinom),
- antiholinergike ili druge lekove sa antiholinergičnom aktivnošću, - mišićne relaksanse (lekovi za opuštanje mišića).
Uzimanje leka Morfin hidrohlorid Alkaloid sa hranom, pićima i alkoholom Ne smete konzumirati alkohol dok uzimate ovaj lek.
4 od 11
Trudnoća i dojenje
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Morfin treba primenjivati kod trudnica samo ukoliko potencijalna korist opravdava potencijalni rizik za fetus.
Ako se tokom trudnoće duže vreme primenjuje lek Morfin hidrohlorid Alkaloid, postoji rizik da će novorođenče imati simptome apstinencije koje mora lečiti lekar.
Novorođenčad, čije su majke primale ovaj lek duže vreme, mogu imati simptome naglog prekida uzimanja leka kao što su razdražljivost, nenormalno, dugotrajno plakanje, povraćanje, dijareja, konvulzije, povišena telesna temperatura, hiperrefleksija, drhtavica. Recite Vašem lekaru ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma kod Vašeg novorođenčeta.
Ovaj lek prolazi u majčino mleko. Apstinencijalni simptomi mogu se javiti kod odojčadi, čak i ako je majka prestala sa primenom morfina. Posavetujte se sa Vašim lekarom pre dojenja.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Morfin hidrohlorid Alkaloid je lek sa snažnim uticajem na psihofizičke sposobnosti; za vreme terapije ovim lekom nije dozvoljeno upravljanje vozilom, ni rukovanje mašinama.
Lek Morfin hidrohlorid Alkaloid sadrži natrijum.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma”.
Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Pre početka terapije i redovno tokom lečenja, Vaš lekar će sa Vama razgovarati o tome šta možete da očekujete prilikom upotrebe leka Morfin hidrohlorid Alkaloid, kada i koliko dugo treba da ga primate, kada da kontaktirate svog lekara i kada treba da prekinete upotrebu (videti takođe, Ako naglo prestanete da primate lek Morfin hidrohlorid Alkaloid, u ovom odeljku).
Vaš lekar će Vas posavetovati koliko dugo da uzimate lek Morfin hidrohlorid Alkaloid. Ne prekidajte lečenje jer postoji rizik od pojave apstinencijalnih simptoma.
Lek Morfin hidrohlorid Alkaloid se daje potkožno, intramuskularno ili intravenski. Vaš lekar će odlučiti o dozi i dužini terapije. Doza zavisi od Vašeg medicinskog stanja, nedavno korišćenih lekova za bol i odgovora na terapiju.
Uobičajena doza za odrasle za terapiju akutnog i hroničnog bola je 10 mg/70 kg (u rasponu 5-20 mg) svakih 4-6 sati, data injekcijom potkožno ili u mišić, ili 5 mg svakih 4 sata sporo u venu. Doza treba biti prilagođena individualno pacijentu i njegovom stanju.
Kod srčanog napada daje se 5-10 mg sporom intravenskom injekcijom (1-2 mg/minut), praćenih dodatnim 5-10 mg, ako je potrebno.
U slučaju pojave tečnosti u plućima daje se 5-10 mg sporom intravenskom injekcijom (1-2 mg/minut).
Preporučena doza za pripremu pre operacije je do 10 mg, primenjena intramuskularno ili subkutano, 60-90 minuta pre anestezije.
Ukoliko ste stariji i iscrpljeni, doza će biti smanjena.
Deca
Doziranje kod dece strogo određuje lekar i zavisi od telesne mase pacijenta. U cilju analgezije treba subkutano ili intramuskularno primeniti:
• kod novorođenčadi: inicijalno 0,1 mg/kg telesne mase deteta na svakih 6 sati, prilagođeno terapijskom odgovoru,
• kod dece uzrasta od 1 do 6 meseci: inicijalno 0,1-0,2 mg/kg telesne mase deteta na svakih 6 sati, prilagođeno terapijskom odgovoru,
5 od 11
• kod dece uzrasta od 6 meseci do 2 godine: inicijalno 0,1-0,2 mg/kg telesne mase deteta na svaka 4 sata, prilagođeno terapijskom odgovoru,
• kod dece uzrasta od 2 do 12 godina: inicijalno 0,2 mg/kg telesne mase deteta na svaka 4 sata, prilagođeno terapijskom odgovoru,
• kod dece uzrasta od 12 do 18 godina: inicijalno 2,5-10 mg na svaka 4 sata, prilagođeno terapijskom odgovoru.
U cilju analgezije, za brži efekat, sporom intravenskom injekcijom treba primeniti:
• kod novorođenčadi: inicijalno 0,05 mg/kg telesne mase deteta na svakih 6 sati, prilagođeno terapijskom odgovoru,
• kod dece uzrasta od 1 do 6 meseci: inicijalno 0,1 mg/kg telesne mase deteta na svakih 6 sati, prilagođeno terapijskom odgovoru,
• kod dece uzrasta od 6 meseci do 12 godina: inicijalno 0,1 mg/kg telesne mase deteta na svaka 4 sata, prilagođeno terapijskom odgovoru.
U cilju preanestetičke medikacije, potrebno je intramuskularno primeniti:
• kod dece: inicijalno 0,15 mg/kg telesne mase deteta, 60-90 minuta pre anestezije.
Ako ste primili više leka Morfin hidrohlorid Alkaloid nego što treba
Budući da ćete ovaj lek dobijati u bolnici, mala je verovatnoća da ćete dobiti previše ili premalo leka, međutim ako ste zabrinuti zbog toga recite to Vašem lekaru ili medicinskoj sestri.
Osobe koje su se predozirale mogu dobiti pneumoniju zbog udisanja sadržaja želuca posle povraćanja ili stranog tela, a simptomi mogu uključivati nedostatak vazduha, kašalj i povišenu telesnu temperaturu.
Odmah obavestite svog lekara ako primetite bilo koji od sledećih znakova predoziranja: usporeno i otežano disanje, usporeni srčani otkucaji, plavičasta koža, usne i nokti, gubitak svesti ili čak smrt.
Ako naglo prestanete da primate lek Morfin hidrohlorid Alkaloid
Nemojte prekinuti lečenje lekom Morfin hidrohlorid Alkaloid bez prethodnog dogovora sa svojim lekarom. Dugotrajna primena ovog leka može izazvati zavisnost. Ako se lečenje naglo prekine mogu se pojaviti simptomi prekida uzimanja (obustave). Ako želite da prekinete lečenje lekom Morfin hidrohlorid Alkaloid, potražite savet od svog lekara o tome kako postepeno da smanjite dozu kako biste izbegli simptome apstinencije. Simptomi prekida uzimanja (apstinencijalni simptomi) uključuju: nesanicu, bolove u telu, simptome nalik gripu (curenje nosa, napade kijanja, suzenje očiju), neuobičajeno pojačano znojenje i zevanje, gubitak apetita, bol i grčeve u stomaku, mučninu, proliv, piloerekciju (naježenost), nezadovoljstvo, nervozu, razdražljivost i uznemirenost, nevoljno drhtanje (tremor) i drhtavicu, slabost, ubrzan rad srca (tahikardija), proširene zenice i neobjašnjivu groznicu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.
Odmah se obratite lekaru ako primetite nešto od sledećeg:
- koprivnjaču (urtikarija), oticanje lica, jezika, ždrela, otežano gutanje, poteškoće ili zviždanje pri disanju, otoke na šakama i stopalima, pad krvnog pritiska, nesvestica. To mogu biti simptomi teške alergijske reakcije, koja može biti i opasna po život (anafilaktička reakcija, anafilaktoidna reakcija, angioedem). Uz navedene reakcije, mogu biti prisutni i znakovi blažih alergijskih reakcija, na primer osip, crvenilo kože ili svrab (videti niže u tekstu);
6 od 11
- poteškoće pri disanju zbog stezanja disajnih puteva (bronhospazam, bronhokonstrikcija, dispnea) ili zbog nakupljanja tečnosti u plućima (plućni edem), plitko, slabo ili usporeno disanje (respiratorna depresija), prestanak disanja (respiratorni arest);
- pad krvnog pritiska, promene u srčanom ritmu, hladna, bleda koža, nesvestica. Ovi simptomi mogu ukazivati na ozbiljne srčane/cirkulacijske poremećaje (depresija, zastoj cirkulacije, šok, srčani zastoj);
- snažne bolove u stomaku sa zastojem rada creva (zaplet creva ili proširenje debelog creva kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom);
- simptome povezane sa upalom pankreasa (pankreatitis) i grčeve žučnih puteva i žučne kese na primer jak bol u gornjem delu stomaka koji se može širiti u leđa, mučninu, povraćanje ili povišenu telesnu temperaturu; zastoj funkcije jetre;
- grčeve mišića koji zahvataju pojedine delove tela ili celo telo (napadi, konvulzije);
- tešku kožnu reakciju sa pojavom plikova, široko rasprostranjenim ljuspicama na koži, nepravilnostima na koži koje su ispunjene gnojem zajedno sa povišenom telesnom temperaturom. Ovo bi moglo biti stanje koje se zove akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP).
U nastavku su navedena ostala neželjena dejstva koja se mogu javiti prilikom primene ovog leka.
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): - hiponatrijemija (smanjena koncentracija natrijuma u krvi) zbog neadekvatnog lučenja
antidiuretičnog hormona, smanjeno lučenje hormona ACTH, LH, TRH, povećano lučenje hormona prolaktina i STH,
- pospanost, sedacija, - suženje zenica,
- zatvor, gađenje, povraćanje,
- retencija mokraće (nemogućnost mokrenja).
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
- disforija (loše raspoloženje), - glavobolja, vrtoglavica,
- smanjeno izlučivanje mokraće, sporo pražnjenje mokraćne bešike (zbog grčeva urinarnih puteva),
- znojenje, blaže alergijske reakcije (osip, crvenilo kože, svrab).
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): - ortostatska hipotenzija (iznenadno, prolazno sniženje krvnog pritiska pri ustajanju iz
sedećeg ili ležećeg položaja).
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
- izostanak menstruacije, smanjeno seksualno interesovanje/sposobnost, povećanje dojki kod muškaraca,
- euforija (osećaj velike sreće ili uzbuđenja), halucinacije, konfuzija, agitacija (telesni nemir i psihička napetost), amnezija (delimičan ili potpuni gubitak sećanja), nesanica,
- slabost, tremor (nevoljno drhtanje), ataksija (poremećaj ravnoteže i koordinacije pokreta), mioklonus (iznenadni trzaji mišića pojedinih delova tela), nistagmus (nekontrolisani pokreti očiju), hipoestezija (smanjena osetljivost kože na dodir), parestezija (osećaj bockanja, utrnulosti), povećana osetljivost na bol (hiperalgezija), promene u termoregulaciji, pojačano znojenje, nesvestica, sinkopa (iznenadan, prolazan gubitak svesti),
- apnea u toku spavanja (pauze disanja tokom spavanja), - zamagljen vid, udvojeno (dvostruko) viđenje,
- usporen ili ubrzan srčani ritam, palpitacije (osećaj lupanja srca),
7 od 11
- crvenilo lica, pad krvnog pritiska,
- štucanje, rinitis (zapaljenje sluzokože nosa), atelektaza (skvrčeno ili bezvazdušno stanje dela ili čitavih pluća koja se zbog toga ne mogu širiti), hipoksija (nedovoljna količina kiseonika u ćelijama), promena glasa, depresija refleksa kašlja,
- suva usta, gubitak apetita, odloženo pražnjenje želuca, gastroezofagusni refluks (karakteriše se gorušicom),
- smanjeno lučenje enzima jetre i pankreasa,
- rigidnost (ukočenost) mišića, naročito respiratornih mišića, povezana sa primenom velikih doza,
- produženi porođaj,
- periferni edemi (oticanje ruku ili nogu), lokalna tkivna iritacija, bol i induracija (otvrdnuće) zabeleženi nakon primene ponovljenih potkožnih injekcija,
- simptomi apstinencije ili zavisnosti (videti odeljak 3, Ako naglo prestanete da primate lek Morfin hidrohlorid Alkaloid).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Morfin hidrohlorid Alkaloid posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Nakon prvog otvaranja lek upotrebiti odmah.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Šta sadrži lek Morfin hidrohlorid Alkaloid
- Aktivna supstanca je morfin-hidrohlorid, trihidrat.
1 mL rastvora za injekciju (1 ampula) sadrži 20 mg morfin-hidrohlorid, trihidrata.
- Pomoćne supstance su: tetranatrijum-edetat, tetrahidrat; hlorovodonična kiselina; voda za injekcije.
Kako izgleda lek Morfin hidrohlorid Alkaloid i sadržaj pakovanja
8 od 11
Bistar rastvor, svetlo smeđežute boje.
Unutrašnje pakovanje je ampula od tamnog stakla hidrolitičke otpornosti I u kojoj se nalazi 1 mL rastvora za injekciju. Na ampuli se nalazi beli prsten za prelom i plavo-beli prsten.
Ampule su spakovane u uloške (PVC/Al) i svaki uložak sadrži 5 ampula.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 ampula (2 uloška) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole
ALKALOID D.O.O. BEOGRAD Prahovska 3, Beograd
Proizvođač ALKALOID AD Skopje
Bulevar Aleksandar Makedonski 12, Skopje, Republika Severna Makedonija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Februar, 2024.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi, shodno propisima o lekovima koji sadrže opojne droge.
Broj i datum dozvole: 000457345 2023 od 12.02.2024.
Napomena: Ovo Uputstvo za lek je korigovano u skladu sa Rešenjem o ispravci broj 001009529 2024 59010 003 000 515 052 04 001 od 12.04.2024.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENjENE SU ISKLjUČIVO ZDRAVSTVENIM
STRUČNjACIMA
Terapijske indikacije
Simptomatsko ublažavanje teških bolova.
Ublažavanje dispnee pri insuficijenciji leve komore i edemu pluća. Preanestetička medikacija.
Doziranje i način primene
Otklanjanje jakog akutnog i hroničnog bola
Dozu treba individualizirati i prilagoditi prema jačini bola, opštem stanju i telesnoj masi pacijenta. U produženoj primeni može doći do povećanja doze.
Uobičajena doza je 10 mg/70 kg (u rasponu 5-20 mg), primenjena intramuskularno ili subkutano, svakih 4-6 sati, ukoliko je potrebno.
Subkutana injekcija nije pogodna kod pacijenata sa edemima. Intramuskularna primena se preporučuje kada je neophodno ponavljanje doze, jer ponovljena subkutana primena može izazvati lokalnu iritaciju tkiva, bol i induraciju.
Intravenska primena može biti indikovana ukoliko je potreban brži efekat. Uobičajena intravenska doza je 5 mg, injektovana sporo na svaka 4 sata (ili češće tokom titracije), ukoliko je potrebno.
9 od 11
Brza intravenska injekcija opioidnih analgetika, uključujući morfin, povećava incidencu neželjenih efekata. Morfin ne treba primenjivati intravenski ukoliko opioidni antagonisti i uređaji za reanimaciju i kontrolu disanja nisu odmah dostupni. Kada se morfin primenjuje parenteralno, posebno intravenski, pacijent treba da bude u ležećem položaju.
Kod teškog, hroničnog bola lek se može dati i subkutanom ili intravenskom injekcijom, inicijalno 5-10 mg na svaka 4 sata, prilagođeno terapijskom odgovoru.
Dodatna terapija akutnog infarkta miokarda
Preporučena inicijalna doza je 5 do 10 mg sporom intravenskom injekcijom (1-2 mg/minut), praćenih dodatnim 5-10 mg, ako je potrebno.
Dodatna terapija akutnog edema pluća koji je nastao kao posledica insuficijencije leve komore
Preporučena doza je 5-10 mg, sporom intravenskom injekcijom (1-2 mg/minut).
Preanestetička medikacija
Preporučena doza do 10 mg, primenjena intramuskularno ili subkutano, 60-90 minuta pre anestezije.
Prekid lečenja
Ako se primena opioida naglo prekine može se izazvati apstinencijalni sindrom. Stoga dozu treba postepeno smanjivati pre prekida lečenja.
Stariji pacijenti i iscrpljene osobe: Morfin treba davati sa oprezom i kod starijih pacijenata obavezno treba da se daju manje doze.
Deca
Deca uzrasta do 2 godine mogu da budu više osetljiva na efekte opioidnih analgetika, uključujući morfin, naročito na efekat depresije disanja. Posebno je moguće da dođe do paradoksalne ekscitacije kod pedijatrijskih pacijenata koji primaju opioidne analgetike.
U cilju analgezije treba subkutano ili intramuskularno primeniti:
kod novorođenčadi: inicijalno 0,1 mg/kg telesne mase deteta na svakih 6 sati, prilagođeno terapijskom odgovoru
kod dece uzrasta od 1 do 6 meseci: inicijalno 0,1-0,2 mg/kg telesne mase deteta na svakih 6 sati, prilagođeno terapijskom odgovoru
kod dece uzrasta od 6 meseci do 2 godine: inicijalno 0,1-0,2 mg/kg telesne mase deteta na svaka 4 sata, prilagođeno terapijskom odgovoru
kod dece uzrasta od 2 do 12 godina: inicijalno 0,2 mg/kg telesne mase deteta na svaka 4 sata, prilagođeno terapijskom odgovoru
kod dece uzrasta od 12 do 18 godina: inicijalno 2,5-10 mg na svaka 4 sata, prilagođeno terapijskom odgovoru
U cilju analgezije, za brži efekat, sporu intravensku injekciju treba primeniti:
kod novorođenčadi: inicijalno 0,05 mg/kg telesne mase deteta na svakih 6 sati, prilagođeno terapijskom odgovoru
kod dece uzrasta od 1 do 6 meseci: inicijalno 0,1 mg/kg telesne mase deteta na svakih 6 sati, prilagođeno terapijskom odgovoru
kod dece uzrasta od 6 meseci do 12 godina: inicijalno 0,1 mg/kg telesne mase deteta na svaka 4 sata, prilagođeno terapijskom odgovoru
U cilju preanestetičke medikacije, potrebno je intramuskularno primeniti:
kod dece: inicijalno 0,15 mg/kg telesne mase deteta, 60-90 minuta pre anestezije.
10 od 11
Ciljevi lečenja i prekid terapije
Pre započinjanja terapije lekom Morfin hidrohlorid Alkaloid, zajedno sa pacijentom treba dogovoriti strategiju lečenja, uključujući trajanje i ciljeve lečenja, kao i plan za završetak lečenja, u skladu sa smernicama za lečenje bola. Tokom lečenja, potreban je čest kontakt između lekara i pacijenta kako bi se procenila potreba za nastavkom terapije, razmotrio prekid i prilagodila doza, ako je potrebno. Kada pacijentu više nije potrebna terapija lekom Morfin hidrohlorid Alkaloid, možda bi bilo preporučljivo postepeno smanjivati dozu kako bi se sprečili simptomi obustave. U nedostatku adekvatne kontrole bola, treba razmotriti mogućnost hiperalgezije, tolerancije i progresije osnovne bolesti.
Trajanje terapije
Lek Morfin hidrohlorid Alkaloid ne treba koristiti duže nego što je to neophodno.
Lista pomoćnih supstanci
Tetranatrijum-edetat, tetrahidrat Hlorovodonična kiselina
Voda za injekcije
Inkompatibilnost
Zabeleženo je da su soli morfina osetljive na promene pH i da je morfin sklon precipitiranju u alkalnoj sredini. Ne treba primenjivati preparat morfina ukoliko postoje bilo kakvi znaci precipitacije, ili bilo koji drugi znaci inkopatibilnosti.
Prema literaturnim podacima, soli morfina su inkompatibilne sa aminofilinom i sa natrijumovim solima barbiturata i fenitoina. Dokazana je fizičko-hemijska inkompatibilnost rastvora morfina i 5-fluorouracila (nastanak precipitata).
Pre rastvaranja u bilo kom intravenskom rastvoru ili kombinovanja sa drugim lekovima, treba pogledati posebne napomene koje se odnose na specifične inkompatibilnosti.
Rok upotrebe
Tri (3) godine.
Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah.
Posebne mere opreza pri čuvanju
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak Rok upotrebe.
Priroda i sadržaj pakovanja
Unutrašnje pakovanje je ampula od tamnog stakla hidrolitičke otpornosti I u kojoj se nalazi 1 mL rastvora za injekciju. Na ampuli se nalazi beli prsten i plavo-beli prsten.
Ampule su spakovane u uloške (PVC/Al) i svaki uložak sadrži 5 ampula.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 ampula (2 uloška) i Uputstvo za lek.
Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.
11 od 11