Mixtard® 30 FlexPen® 100i.j./mL suspenzija za injekciju u napunjenom injekcionom penu

Lek Mixtard 30 FlexPen je namenjen za lečenje dijabetes melitusa.

Doziranje

Jačina humanog insulina se izražava u internacionalnim jedinicama.

Doziranje leka Mixtard 30 FlexPen je individualno i određuje se prema potrebama pacijenta.

Gotove insulinske mešavine se obično primenjuju jednom ili dva puta dnevno kada je poželjan brz početak dejstva udružen sa produženimefektom. Preporučuje se praćenje koncentracije glukoze u krvi radi postizanja optimalne kontrole glikemije.

Pojedinačna potreba za insulinom je obično između 0,3 i 1,0 internacionalnih jedinica po kilogramu telesne mase dnevno.

Podešavanje doze može takođe biti neophodno ukoliko pacijenti povećaju fizičku aktivnost, promene svoj uobičajeni način ishrane ili usled pratećih oboljenja.

Posebne populacije

Stariji pacijenti (65 godina)

Lek Mixtard 30 FlexPense može primenjivati kod starijih pacijenata.

Kod starijih pacijenata, potrebno je češće sprovoditi kontrolu glikemije a dozu insulina prilagođavati individualno.

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre može smanjiti potrebu pacijenta za insulinom.

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre, mora se češće sprovoditi kontrola glikemije, a dozu humanog insulina individualno prilagođavati.

Pedijatrijska populacija

Lek Mixtard 30 FlexPense može primenjivati kod dece i adolescenata.

Prelazak sa drugih insulina

Prilikom prelaska pacijenta sa drugog insulina srednje dugog ili dugog dejstva, može biti neophodno podešavanje doze, kao i vremena primene leka Mixtard 30 FlexPen.

Preporučuje se strogo praćenje glikemije prilikom prelaska pacijenta, kao i nekoliko narednih nedelja (videti odeljak4.4).

Način primene

Lek Mixtard 30 FlexPen je bifazni humani insulin. To je bifazna formulacija koja sadrži brzodelujući i insulinsa produženim dejstvom.

Lek Mixtard 30 FlexPen se primenjuje supkutanom injekcijom u butinu, trbušni zid, glutealni predeo ili predeo deltoidnog mišića. Suspenzija insulina se nikada ne sme primeniti intravenski. Injekcija u podignut kožni nabor smanjuje rizik od nenamernog intramuskularnog ubrizgavanja.

Iglu treba držati pod kožom najmanje 6 sekundi da bi se obezbedilo potpuno ubrizgavanje celokupne doze. Mesta ubrizgavanja insulina treba uvek kružno menjati u okviru iste anatomske oblasti u koju se daju injekcije, kako bi se smanjio rizik od lipodistrofije. Supkutana primena u trbušni zid obezbeđuje bržu resorpciju u poređenju sa drugim mestima davanja insulina. Trajanje dejstva leka će varirati u zavisnosti od primenjene doze, mesta ubrizgavanja, prokrvljenosti predela tela gde je ubrizgan, telesne temperature i stepena fizičke aktivnosti.

Ubrizgavanje treba da bude praćeno obrokom ili užinom koja sadrži ugljene hidrate u roku od 30 minuta.

Suspenzije insulina se ne smeju koristiti u insulinskim infuzionim pumpama.

Za detaljna uputstva za upotrebu, pogledajte Uputstvo za lek.

Primena pomoću pena FlexPen

Mixtard 30 FlexPen je originalno napunjen injekcioni pen predviđen za upotrebu sa NovoFine® ili NovoTwist® iglama za jednokratnu upotrebu dužine do 8 mm. FlexPen ima mogućnost odabiranja doze od 1 do 60 internacionalnih jedinica u podeocima od po 1 internacionalne jedinice. Mixtard 30 FlexPen je predviđen isključivo za supkutano ubrizgavanje. Ako je neophodno primeniti lek pomoću šprica, potrebno je koristiti bočicu.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ilina bilo koju odpomoćnihsupstanci navedenihu odeljku 6.1.

Pre putovanja koje zahteva prolazak između različitih vremenskih zona pacijent bi trebalo da se konsultuje sa lekarom s obzirom na to da ovo podrazumeva da će pacijent morati da uzima insulin i obroke u različito vreme.

Hiperglikemija

Neodgovarajuće doziranje ili prekidanje terapije, posebno kod dijabetesa tipa 1, mogu izazvati hiperglikemiju i dijabetesnu ketoacidozu.

Obično se prvi simptomi hiperglikemije razvijaju postepeno tokom perioda od nekoliko sati ili nekoliko dana. Simptomi mogu biti žeđ, potreba za češćim mokrenjem, mučnina, povraćanje, pospanost, suva crvena koža, suva usta, gubitak apetita kao i acetonski zadah iz usta.

Kod dijabetesa tip 1, nelečene epizode hiperglikemije mogu dovesti do dijabetičke ketoacidoze, koja može imati i smrtni ishod.

Hipoglikemija

Preskakanje obroka ili neplanirana naporna fizička aktivnost mogu dovesti do hipoglikemije.

Hipoglikemija može nastati ukoliko je doza insulina suviše velika u odnosu na potrebe pacijenta za insulinom. U slučaju hipoglikemije ili sumnje na hipoglikemiju Mixtard 30 FlexPen se ne sme primeniti. Nakon stabilizacije koncentracije glukoze u krvi pacijenta, treba razmotriti prilagođavanje doze (videti pod 4.8 i 4.9).

Neophodno je upozoriti pacijente, čija je glikemija znatno poboljšana, npr. intenziviranom insulinskom terapijom, da se njihovi uobičajeni upozoravajući simptomi za hipoglikemiju mogu značajno promeniti. Uobičajeni upozoravajući simptomi mogu nestati kod pacijenata sa dugogodišnjim dijabetesom.

Prateća oboljenja, naročito infekcije i stanja povišene telesne temperature, obično povećavaju potrebe pacijenta za insulinom. Prateća oboljenja bubrega, jetre ili nadbubrežne žlezde, hipofize ili tiroidee mogu zahtevati promene doze insulina.

Prilikom prevođenja pacijenata na drugi tip insulina, rani upozoravajući znaci hipoglikemije se mogu promeniti ili postati manje izraženi u odnosu na ne one koji su se ispoljili sa prethodno korišćenim insulinom.

Prelazak sa drugih insulinskih lekova

Prevođenje pacijenta na drugi tip insulina ili insulin drugog naziva odnosno proizvođača mora se obavljati isključivo pod strogim nadzorom lekara. Promene jačine, naziva (proizvođača), tipa, porekla (životinjski insulin, humani insulin ili analog insulina), i/ili načina proizvodnje insulina (rekombinantna DNK nasuprot insulinu životinjskog porekla) mogu dovesti do potrebe za promenom doze. Kod pacijenata koji su prevedeni sa drugog tipa insulina na Mixtard 30 FlexPen, može se ukazati potreba za povećanim brojem injekcija tokom dana ili promenom uobičajene doze prethodno primenjivanih insulina. Ako je potrebno prilagođavanje, doza se prilagođava prilikom prvog doziranja ili tokom prvih nekoliko nedelja ili meseci terapije.

Reakcije na mestu ubrizgavanja

Kao i kod svih ostalih insulina, mogu se javiti reakcije na mestu ubrizgavanja kao što su bol, crvenilo, urtikariju, zapaljenje, podliv, otok i svrab. Stalno menjanje mesta ubrizgavanja unutar oblasti davanja injekcija smanjuje rizik za razvoj ovih reakcija. Reakcije obično prolaze za nekoliko dana ili nedelja. Samo u retkim slučajevima reakcije na mestu ubrizgavanja mogu dovesti do prekida terapije lekom Mixtard 30 FlexPen.

Istovremena upotreba leka Mixtard30 FlexPeni pioglitazona

Prijavljeni su slučajevi srčane insuficijencije kada se pioglitazon koristio u kombinaciji sa insulinom, naročito kod pacijenata koji su imali faktore rizika za njen razvoj. Ovu činjenicu bi trebalo imati na umu ukoliko se razmatra kombinovana terapija pioglitazona i leka Mixtard 30 FlexPen. Ako se kombinovana terapija ovih lekova primenjuje, kod pacijenata bi trebalo pratiti pojavu znakova i simptoma srčane insuficijencije, povećanja telesne mase i edema. Pioglitazon treba ukinuti ako dođe do bilo kakvog pogoršanja simptoma srčanih problema.

Izbegavanje slučajnih zamena/medicinskih grešaka

Pacijente treba uputiti da uvek, pre svakog ubrizgavanja, proveravaju oznake na nalepnici na insulinu, kako bi se izbegla slučajna zamena leka Mixtard 30 FlexPeni drugih insulina.

Poznato je da mnogi lekovi utiču na metabolizam glukoze.

Sledeće supstance mogu smanjiti potrebu pacijenta za insulinom:

Oralni antidijabetesni lekovi, inhibitori monoamino oksidaze (MAOI), beta-blokatori, inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE), salicilati, anabolički steroidi i sulfonamidi.

Sledeće supstance mogu povećati potrebe pacijenta za insulinom:

Oralni kontraceptivi, tiazidi, glukokortikoidi, tireoidni hormoni, simpatomimetici, hormon rasta i danazol.

Beta-blokatori mogu maskirati simptome hipoglikemije.

Oktreotid/lanreotid mogu i da smanje i da povećaju potrebu za insulinom.

Alkohol može pojačati ili smanjiti hipoglikemijski efekat insulina.

Trudnoća

Ne postoje ograničenja u lečenju dijabetesa insulinom tokom trudnoće, jer insulin ne prolazi kroz placentarnu barijeru.

Hipoglikemija, kao i hiperglikemija, koje se mogu javiti usled neodgovarajućeglečenja dijabetesa, uvećavaju rizik od malformacija i uginuća fetusa in utero. Zato se preporučuje češća kontrola glikemije i praćenje trudnica sa dijabetesom tokom čitave trudnoće, kao i pacijentkinja sa dijabetesom koje planiraju trudnoću. Potreba za insulinom je obično manja u toku prvog trimestra trudnoće, a potom se povećava tokom drugog i trećeg trimestra. Posle porođaja, potreba za insulinom seobično brzo vraća na vrednost pre trudnoće.

Dojenje

Nema ograničenja za terapiju lekom Mixtard 30 FlexPen tokom dojenja. Lečenje dojilje insulinom ne predstavlja rizik za dete. Međutim, potrebno je prilagoditi dozu leka Mixtard 30 FlexPen.

Fertilitet

Ispitivanja na životinjama sa humanim insulinom nisu ukazala na bilo kakve štetne efekte po fertilitet.

Sposobnost koncentracije i reagovanja pacijenta mogu biti smanjeni kao posledica hipoglikemije. Ovo može predstavljati rizik u situacijama gde su ove sposobnosti od posebnog značaja (npr. prilikom upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama).

Pacijente treba upozoriti na potrebu preduzimanja preventivnih mera u cilju sprečavanja nastanka hipoglikemija tokom vožnje. Ovo je naročito važno kod pacijenata sa uočljivim smanjenjem ili čak odsustvom sposobnosti prepoznavanja hipoglikemija, kao i kod pacijenata sa čestim epizodama hipoglikemija. U takvim slučajevima treba proceniti da li je preporučljivoupravljati vozilom.

Sažetak profila bezbednosti primene leka

Najčešće prijavljivana neželjena reakcija tokom lečenja bila je hipoglikemija. Učestalost hipoglikemija varira u zavisnosti od populacije pacijenata, režima doziranja i stepena kontrole glikemije, videti Opis odabranih neželjenihreakcija dalje u tekstu.

Na početku terapije insulinom mogu se javiti refrakcione anomalije, edem i reakcije na mestu primene (bol, crvenilo, urtikarija, zapaljenje, podliv, otok i svrab na mestu primene). Ove reakcije su obično prolazne prirode. Brzo poboljšanje glikemije može biti udruženo sa akutnom, bolnom neuropatijom, koja je obično reverzibilna. Intenziviranje insulinsketerapijesa naglimpoboljšanjemregulacije glikemije možese dovestiu vezu sa privremenim pogoršanjem dijabetesne retinopatije, dok dugotrajno poboljšanje glikemije smanjuje rizikodprogresijedijabetesneretinopatije.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjena dejstva navedena u daljem tekstu su zasnovana na podacima iz kliničkih studija i klasifikovana na osnovu MedDRA učestalosti i prema klasama sistema organa. Kategorije učestalosti definisane su kao: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10 000 do <1/1000); veoma retko(<1/10 000); nepoznato(ne mogu se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji imunskogsistema

Poremećaji metabolizma i ishrane Poremećaji nervnog sistema

Poremećaji oka

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Opšti poremećaji i promene na mestu primene

*videti Opis odabranih neželjenih reakcija

Povremeno– Urtikarija, osip

Veoma retko– Anafilaktičke reakcije* Veoma često– Hipoglikemija*

Povremeno– Periferna neuropatija (bolna neuropatija) Veoma retko– Refrakcioni poremećaji

Povremeno– Dijabetesna retinopatija Povremeno– Lipodistrofija*

Povremeno– Reakcije na mestu ubrizgavanja Povremeno- Edem

Opis odobrenihneželjenihreakcija

Anafilaktičke reakcije

Pojava generalizovanih reakcija preosetljivosti (uključujući generalizovan osip kože, svrab, znojenje, gastrointestinalne poremećaje, angioneurotski edem, otežano disanje, palpitacije i pad krvnog pritiska) je veoma retka, ali mogu potencijalnougrozitiživot.

Hipoglikemija

Najčešće prijavljivana neželjena reakcija je hipoglikemija. Može nastati ukoliko je doza insulina suviše velika u odnosu na potrebe pacijenta za insulinom. Teška hipoglikemija može izazvati gubitak svesti i/ili konvulzije i prouzrokovati privremena ili trajna oštećenja funkcije mozga, pa čak i smrt. Simptomi hipoglikemije se obično javljaju iznenada. Oni uključuju hladan znoj, hladnu bledu kožu, malaksalost, nervozu ili tremor, anksioznost, neuobičajeni umor ili slabost, konfuziju, teškoće u koncentrisanju, pospanost, izrazitu glad, poremećajvida, glavobolju, mučninu ipalpitaciju.

U kliničkim studijama, učestalost hipoglikemija je varirala u zavisnosti od populacije pacijenata, režima doziranja istepena kontrole glikemije.

Lipodistrofija

Lipodistrofija (uključujući lipohipertrofiju, lipoatrofiju) se može javiti na mestu primene leka. Stalno kružno menjanje mesta ubrizgavanja u okviru određenogpredela tela smanjujerizikodrazvoja ovihreakcija.

Pedijatrijska populacija

Na osnovu post-marketinških podataka, kao i podataka iz kliničkih studija, učestalost, tip i ozbiljnost neželjenih reakcija zapaženih u pedijatrijskoj populaciji se ne razlikuju u odnosu na šire iskustvo u opštoj populaciji.

Ostaleposebnepopulacije

Na osnovu post-marketinških podataka, kao i podataka iz kliničkih studija, učestalost, tip i ozbiljnost neželjenih reakcija prijavljivanih kod starijih pacijenata i pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre se nerazlikuju u odnosu na šireiskustvou opštojpopulaciji.

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Nije moguće definisati specifično predoziranje insulinom. Ipak, hipoglikemija se može razvijati kroz sledeće stadijume ako se primeni prevelika doza u odnosu na potrebe pacijenta:

Blage hipoglikemijske epizode se mogu lečiti oralnom primenom glukoze ili proizvoda koji sadrže šećer. Zbog toga se pacijentu obolelom od dijabetesa preporučuje da sa sobom uvek nosi proizvode koji sadrže šećer.

Teške hipoglikemijske epizode, praćene gubitkom svesti pacijenta, mogu se lečiti intramuskularnom ili supkutanominjekcijom glukagona (0,5 do 1 mg) koju primenjuju obučene osobe, ili intravenskom infuzijom glukoze, koju primenjuje medicinsko osoblje. Ako pacijent ne reaguje na primenu glukagona u roku od 10 do 15 minuta, neophodna je intravenska primena glukoze.

Kada se pacijentu povrati svest, preporučuje se peroralna primena ugljenih hidrata, kako bi se sprečila ponovna hipoglikemijska kriza.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu. Insulini i analozi, parenteralni, srednje dugog ili dugog dejstva u kombinaciji sa insulinima brzog dejstva, insulin (humani).

ATC šifra: A10AD01

Mehanizam dejstva i farmakodinamski efekti

Smanjenje koncentracije glukoze u krvi rezultat je vezivanja insulina na receptore ćelija mišićnog i masnog tkiva čime se olakšava preuzimanje glukoze u ćelije, kao i istovremenog sprečavanja oslobađanja glukoze iz jetre.

Mixtard 30 FlexPenje bifazni insulin.

Početak dejstva nastupa u roku od ½ sata, maksimalan efekat se ispoljava u periodu od 2 do 8 sati, a ukupno dejstvo traje i do 24 časa.

Poluvreme eliminacije insulina iz krvi iznosi nekoliko minuta. Stoga, vremenski profil dejstva nekog insulinskog preparata zavisi isključivo od karakteristika njegove resorpcije.

Na ovaj proces utiče nekoliko faktora (npr. doza insulina, način primene i mesto davanja injekcije, debljina potkožnog masnog tkiva, tip dijabetesa). Zbog toga postoje značajne varijacije u farmakokinetici insulina kod istog pacijenata, kao i među pacijentima.

Resorpcija

Profil resorpcije je uslovljen time što lek predstavlja mešavinu insulina brze i produžene resorpcije. Maksimalne koncentracije brzo-delujućeg insulina u plazmi se dostižu u roku od 1,5 do 2,5 sata posle potkožne primene.

Distribucija

Nije primećeno značajnije vezivanje za proteine plazme, osim za anti-insulinska antitela u cirkulaciji (ako su prisutna).

Metabolizam

Smatra se da u razgradnji humanog insulina učestvuju insulin-proteaza ili insulin degradacioni enzimi, a moguće i protein disulfid izomeraza. Predložena su brojna mesta cepanja (hidrolize) na molekulu humanog insulina; nijedan od metabolita nastalih nakon cepanja nije farmakološki aktivan.

Eliminacija

Terminalno poluvreme eliminacije određeno je brzinom resorpcije insulina iz potkožnog tkiva. Terminalno poluvreme eliminacije (t½) više zavisi od brzine resorpcije, nego same eliminacije insulina iz plazme (t½ insulina u krvi je samo nekoliko minuta). Ispitivanja su pokazala da t½ iznosi oko 5 – 10 sati.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti, ne ukazuju na posebnerizike pri primeni leka kod ljudi.

Cink-hlorid

Glicerol Metakrezol Fenol

Dinatrijum-fosfat, dihidrat

Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH) Protamin-sulfat

Voda za injekcije

Insulinski preparati se smeju dodavati samo jedinjenjima za koje je poznato da su kompatibilna. Suspenzije insulina se ne smeju dodavati infuzionim rastvorima.

Pre otvaranja: 30 meseci

Tokom upotrebe ili ako se nosi kao rezervni: Lek se može čuvati najduže do 6 nedelja. Čuvati na temperaturi do 30˚C.

Pre otvaranja: Čuvati u frižideru (2°C – 8°C). Ne zamrzavati.

Tokom upotrebe ili ako se nosi kao rezervni: Čuvati na temperaturi do 30˚C. Ne čuvati u frižideru i ne zamrzavati.

Pen čuvati sa postavljenim poklopcem u cilju zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje je uložak (staklo tip 1) sa klipom (bromobutil) i gumenim zatvaračem (bromobutil/poliizopren) koji sadrži 3 mL suspenzije i nalazi se u originalno napunjenom višedoznom injekcionom penu od polipropilena, koji se nakon što se potroši baca. U ulošku se nalazi staklena kuglica koja olakšava resuspendovanje.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 5 napunjenih injekcionih penova i Uputstvo za lek.

Preporučuje se da se sačeka izvesno vreme da Mixtard 30 FlexPen, nakon što se izvadi iz frižidera, dostigne sobnu temperaturu pre resuspendovanja insulina, kao što je navedeno u uputstvu za prvu upotrebu.

Lek se ne sme koristiti ukoliko resuspendovana tečnost nije ravnomerno zamućena i bele boje.

Mixtard 30 FlexPenkoji je bio zamrznut ne sme se upotrebiti.

Pacijente treba savetovati da odbace iglu nakon svakog ubrizgavanja.

Neupotrebljen proizvod ili otpadni materijal treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Igle i Mixtard 30 FlexPense ne smeju deliti sa drugima.

Uložak se ne sme ponovo puniti.