Micafungin Teva 100mg prašak za rastvor za infuziju

Lek Micafungin Teva je indikovan za:

Odrasli, adolescenti uzrasta ≥16 godina i starije osobe:

• Lečenje invazivne kandidijaze;
• Lečenje ezofagealne kandidijaze kod pacijenata kod kojih je intravenska primena odgovarajući način primene leka.
• Profilaksu Candida infekcije kod pacijenata podvrgnutih alogenoj transplantaciji matičnih ćelija hematopoeze ili kod pacijenata kod kojih se očekuje neutropenija (apsolutni broj neutrofila < 500 ćelija/mikrolitru) tokom 10 ili više dana.

Deca (uključujući novorođenčad) i adolescenti uzrasta <16 godina:

• Lečenje invazivne kandidijaze.
• Profilaksu Candida infekcije kod pacijenata podvrgnutih alogenoj transplantaciji matičnih ćelija hematopoeze ili kod pacijenata kod kojih se očekuje neutropenija (apsolutni broj neutrofila < 500 ćelija/mikrolitru) tokom 10 ili više dana.

Pri donošenju odluke o primeni leka Micafungin Teva treba uzeti u obzir mogući rizik za razvoj tumora jetre (videti odeljak 4.4). Iz tog razloga lek Micafungin Teva treba primenjivati samo

ukoliko drugi antimikotici nisu odgovarajući.

Potrebno je razmotriti zvanične/nacionalne smernice o pravilnoj primeni antimikotika.

Primenu leka Micafungin Teva treba da započne lekar sa iskustvom u lečenju gljivičnih infekcija.

Doziranje

Pre početka lečenja treba uzeti uzorke za kultivaciju kulture gljivica i obaviti druga bitna laboratorijska ispitivanja (uključujući histopatologiju) kako bi se izolovali i utvrdili uzročnici. Primena leka se može započeti pre nego što se dobiju rezultati kultivisanih kultura i drugih laboratorijskih ispitivanja. Međutim, nakon dobijanja rezultata, lečenje gljivične infekcije treba uskladiti prema dobijenim rezultatima.

Doziranje leka Micafungin Teva zavisi od telesne mase pacijenta, kako je prikazano u sledećim tabelama.

Primena kod odraslih, adolescenata ≥16 godina i starijih osoba

*Ako odgovor pacijenata na primenjeno lečenje nije odgovarajući, npr. kultura je i dalje pozitivna ili ako se kliničko stanje pacijenta ne poboljšava, doza se može povećati na 200 mg dnevno kod pacijenata telesne mase > 40 kg ili 4 mg/kg dnevno kod pacijenata telesne mase ≤ 40 kg.

Trajanje terapije

Invazivna kandidijaza: Infekcije Candidom treba lečiti najmanje 14 dana. Lečenje antimikoticima treba nastaviti najmanje nedelju dana nakon što se uzastopno dobiju dve negativne hemokulture i nakon nestanka kliničkih znakova i simptoma infekcije.

Ezofagealna kandidijaza: Za lečenje ezofagealne kandidijaze, lek Micafungin Teva treba primenjivati još najmanje jednu nedelju nakon nestanka kliničkih znakova i simptoma.

Profilaksa Candida infekcije: Za profilaksu Candida infekcije, lek Micafungin Teva treba primenjivati još najmanje jednu nedelju nakon oporavka neutrofila.

Primena kod dece uzrasta ≥ 4 meseca do uzrasta adolescenata <16 godina

Ako odgovor pacijenata na primenjeno lečenje nije odgovarajući, npr. kultura je i dalje pozitivna ili ako se kliničko stanje pacijenata ne poboljšava, doza se može povećati na 200 mg dnevno kod pacijenata telesne mase > 40 kg ili 4 mg/kg dnevno kod pacijenata telesne mase ≤ 40 kg.

Primena kod dece (uključujući novorođenčad) uzrasta ˂ 4 meseca

* Dozom mikafungina od 4 mg/kg kod dece mlađe od 4 meseca se postiže izloženost leku približno kao kod odraslih koji primaju dozu od 100 mg dnevno u lečenju invazivne kandidijaze. Ako se sumnja na infekciju centralnog nervnog sistema (CNS) treba primeniti veću dozu (npr. 10 mg/kg), zbog dozno zavisne penetracije mikafungina u CNS (videti odeljak 5.2).

Trajanje lečenja

Invazivna kandidijaza: Infekciju Candidom treba lečiti najmanje 14 dana. Lečenje antimikoticima treba da se nastavi još najmanje jednu nedelju nakon što se uzastopno dobiju dve negativne hemokulture i nakon nestanka kliničkih znakova i simptoma infekcije.

Profilaksa Candida infekcija: Za profilaksu Candida infekcije, lek Micafungin Teva treba primenjivati još najmanje jednu nedelju nakon oporavka neutrofila. Iskustvo sa lekom Micafungin Teva kod pacijenata mlađih od 2 godine je ograničeno.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2). Trenutno nema dovoljno podataka o primeni leka Micafungin Teva kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre i njegova primena se ne preporučuje kod ovih pacijenata (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost doze od 4 i 10 mg/kg, primenjene u lečenju invazivne kandidijaze sa zahvaćenošću CNS kod dece mlađe od 4 meseca (uključujući novorođenčad), nije ustanovljena na odgovarajući način putem kontrolisanih kliničkih ispitivanja. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljcima 4.8, 5.1, 5.2.

Način primene

Za intravensku upotrebu.

Nakon rastvaranja i razblaživanja, rastvor treba primeniti intravenskom infuzijom u trajanju od približno 1 sat. Brže infuzije mogu dovesti do učestalijeg ispoljavanja reakcija sa oslobađanjem histamina kao medijatora.

Uputstvo o rastvaranju videti u odeljku 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, na druge ehinokandine ili na bilo koju od pomoćnih supstanci, navedenih u odeljku 6.1.

Primena mikafungina je bila udružena sa značajnim oštećenjem funkcije jetre (povećane vrednosti ALT-a, AST-a ili ukupnog bilirubina > 3 puta iznad gornje granice normalnih vrednosti) kod zdravih dobrovoljaca i kod pacijenata. Kod nekih pacijenata su zabeleženi teži poremećaji funkcije jetre, hepatitis ili insuficijencija jetre uključujući slučajeve sa smrtnim ishodom. Pedijatrijski pacijenti uzrasta do 1 godine mogu biti skloniji oštećenju jetre (videti odeljak 4.8).

Anafilaktičke reakcije

Tokom primene mikafungina mogu nastati anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije, uključujući i šok. Ukoliko se pojave ove reakcije, infuziju mikafungina treba prekinuti i primeniti odgovarajuće lečenje.

Kožne reakcije

Zabeležene su eksfolijativne kožne reakcije, kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza. Ako se kod pacijenata razvije osip, potrebno je pažljivo nadgledati pacijenta i prekinuti primenu mikafungina u slučaju napredovanja lezija.

Hemoliza

Kod pacijenata lečenih mikafunginom su zabeleženi retki slučajevi hemolize, uključujući i akutnu intravaskularnu hemolizu ili hemolitičku anemiju. Pacijente kod kojih se jave klinički ili laboratorijski znaci hemolize tokom primene mikafungina, treba pažljivo pratiti zbog mogućeg pogoršanja ovih stanja i treba proceniti odnos rizika i koristi za nastavak lečenja mikafunginom.

Dejstvo na bubrege

Mikafungin može prouzrokovati probleme sa bubrezima, bubrežnu insuficijenciju i poremećene rezultate testova funkcije bubrega. Pacijente treba pažljivo nadgledati zbog mogućeg pogoršanja funkcije bubrega.

Interakcije s drugim lekovima

Mikafungin i amfotericin B dezoksiholat se smeju istovremeno primenjivati samo ukoliko je jasno dokazana korist od ovakve primene u odnosu na rizike, a istovremeno treba pažljivo pratiti toksičnost amfotericin B dezoksiholata (videti odeljak 4.5).

Pacijente koji primaju sirolimus, nifedipin ili itrakonazol u kombinaciji sa lekom Micafungin Teva treba pratiti zbog toksičnosti sirolimusa, nifedipina ili itrakonazola i ako je potrebno, treba smanjiti dozu sirolimusa, nifedipina ili itrakonazola (videti odeljak 4.5).

Pedijatrijska populacija

Učestalost pojave nekih neželjenih reakcija je bila veća kod pedijatrijskih pacijenata nego kod odraslih pacijenata (videti odeljak 4.8).

Mikafungin ima mali potencijal interakcije sa drugim lekovima koji se metabolišu putem CYP3A.

Sprovedena su ispitivanja interakcije lekova kod zdravih ispitanika kako bi se procenila mogućnost interakcija mikafungina i mikofenolat mofetila, ciklosporina, takrolimusa, prednizolona, sirolimusa, nifedipina, flukonazola, ritonavira, rifampicina, itrakonazola, vorikonazola i amfotericina B. Nisu dokazane promene farmakokinetike mikafungina u ovim ispitivanjima. Kod istovremene primene ovih lekova nisu potrebna prilagođavanja doze mikafungina. Izloženost (PIK) itrakonazolu, sirolimusu i nifedipinu bila je blago povećana u prisustvu mikafungina (22%, 21% odnosno 18%).

Istovremena primena mikafungina sa amfotericin B dezoksiholatom bila je povezana sa povećanjem izloženosti amfotericin B dezoksiholatu za 30%. S obzirom na to da ovo može biti od kliničkog značaja, ovi lekovi se smeju primjenjivati istovremeno samo kad korist primene leka jasno premašuje rizike primene leka, uz pažljivo praćenje toksičnosti amfotericin B dezoksiholata (videti odeljak 4.4).

Pacijente koji primaju sirolimus, nifedipin ili itrakonazol u kombinaciji sa lekom Micafungin Teva treba pratiti zbog toksičnosti sirolimusa, nifedipina ili itrakonazola i ukoliko je potrebno, smanjiti doze sirolimusa, nifedipina ili itrakonazola (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Nema podataka o primeni mikafungina kod trudnica. Prilikom ispitivanja na životinjama, mikafungin je prolazio placentu i primećena je reproduktivna toksičnost (videti odeljak 5.3). Mogući rizik za ljude nije poznat.

Lek Micafungin Teva se ne sme primjenjivati tokom trudnoće, osim kada postoji jasna potreba za terapijom.

Dojenje

Nije poznato da li se mikafungin izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Ispitivanja na životinjama su pokazala da se mikafungin izlučuje u mleko ženki tokom laktacije. Odluku o nastavku ili prekidu dojenja odnosno nastavku ili prekidu terapije lekom Micafungin Teva treba doneti uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije lekom Micafungin Teva za majku.

Plodnost

Prilikom ispitivanja na životinjama primećena je testikularna toksičnost (videti odeljak 5.3). Mikafungin može delovati na plodnost kod muškaraca.

Mikafungin nema uticaja ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Međutim, pacijente treba obavestiti da je tokom terapije mikafunginom prijavljena vrtoglavica (videti odeljak 4.8).

Sažetak bezbednosnog profila

Na osnovu iskustva iz kliničkog ispitivanja, ukupno 32,2% pacijenata je imalo neželjene reakcije na lek. Najčešće prijavljene neželjene reakcije su bile mučnina (2,8%), povišena vrednost alkalne fosfataza u krvi (2,7%), flebitis (2,5%, primarno kod pacijenata zaraženih HIV-om sa zahvaćenim perifernim venama), povraćanje (2,5%) i povećana vrednost aspartat aminotransferaze (2,3%).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U sledećoj tabeli su navedene neželjene reakcije prema klasifikaciji sistema organa i MedDRA preporučenoj terminologiji. Unutar svake grupe prema učestalosti, neželjene reakcije su navedene prema opadajućoj ozbiljnosti.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Mogući simptomi slični alergiji

U kliničkim ispitivanjima su zabeleženi simptomi poput osipa i rigora. Većinom su bili blagog do umerenog intenziteta i nisu ograničavali primenu leka. Ozbiljne reakcije (npr. anafilaktoidna reakcija 0,2%, 6/3028) povremeno su beležene tokom terapije mikafunginom i samo kod pacijenata sa ozbiljnim osnovnim bolestima (npr. uznapredovali AIDS, maligne bolesti) koje su zahtevale istovremeno lečenje većim brojem lekova.

Neželjene reakcije koje su se ispoljile na jetri

Ukupna incidenca neželjenih reakcija koje su se ispoljile na jetri kod pacijenata lečenih mikafunginom u kliničkim ispitivanjima iznosila je 8,6% (260/3028). Neželjene reakcije su uglavnom bile blage i umerene. Najčešće reakcije bile su povećanje vrednosti AP (2,7%), AST (2,3%), ALT (2,0%), bilirubina u krvi (1,6%) i poremećaj rezultata ispitivanja funkcije jetre (1,5%). Kod nekoliko pacijenata je (1,1%; 0,4% ozbiljne) prekinuta terapija zbog neželjenog događaja. Slučajevi ozbiljnog poremećaja funkcije jetre su se javljali povremeno (videti odeljak 4.4).

Reakcije na mestu primene injekcije

Ni jedna neželjena reakcija na mestu primene injekcije nije ograničavala primenu leka.

Pedijatrijska populacija

Incidenca nekih neželjenih reakcija (navedenih u sledećoj tabeli) bila je veća kod pedijatrijskih pacijenata nego kod odraslih pacijenata. Osim toga, povećanje vrednosti ALT, AST i AP se javljalo oko dva puta češće kod pedijatrijskih pacijenata u uzrastu do 1 godine nego kod starijih pedijatrijskih pacijenata (videti odeljak 4.4). Najverovatniji razlog za pojavu ovih razlika su različite osnovne bolesti kod odraslih ili starijih pedijatrijskih pacijenata uočene u kliničkim ispitivanjima. Na početku ispitivanja, udeo pedijatrijskih pacijenata sa neutropenijom bio je nekoliko puta veći nego kod odraslih pacijenata (40,2% kod dece i 7,3% kod odraslih), kao i udeo pacijenata na alogenoj transplantaciji matičnih ćelija hematopoeze (29,4% odnosno 13,4%) i sa hematološkom malignom bolešću (29,1% odnosno 8,7%).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

često trombocitopenija

Kardiološki poremećaji

često tahikardija

Vaskularni poremećaji

često hipertenzija, hipotenzija

Hepatobilijarni poremećaji

često hiperbilirubinemija, hepatomegalija

Poremećaji bubrega i urinarnogsistema

često akutna insuficijencija bubrega, povećana koncentracija uree u krvi

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

U kliničkim ispitivanjima kod odraslih pacijenata primenjene su ponovljene dnevne doze do 8 mg/kg (maksimalna ukupna doza 896 mg) bez zabeležene toksičnosti koja limitira dozu. Zabeležen je jedan slučaj spontane primene doze od 16 mg/kg na dan kod novorođenčeta. Nisu bile primećene neželjene reakcije povezane sa ovako velikom dozom.

Nema iskustava sa predoziranjem mikafunginom. U slučaju predoziranja potrebno je primeniti opšte suportivne mere i simptomatsko lečenje. Mikafungin je u velikoj meri vezan za proteine plazme i ne može se ukloniti dijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Antimikotici za sistemsku primenu; ostali antimikotici za sistemsku primenu

ATC šifra: J02AX05 Mehanizam delovanja

Mikafungin nekompetitivno inhibira sintezu 1,3-β-D-glukana, osnovne komponente ćelijskog zida gljivice. 1,3-β-D-glukan nije prisutan u ćelijama sisara.

Mikafungin pokazuje fungicidno delovanje protiv većine vrsta Candida i izrazito inhibira aktivni rast hifa kod vrsta Aspergillus.

Farmakokinetički/farmakodinamski odnos

U modelima kandidijaze ispitivanim na životinjama uočena je povezanost količnika vrednosti izloženosti mikafunginu i minimalne inhibitorne koncentracije (PIC/MIC) sa efikasnošću, koja se definiše kao odnos neophodan da spreči progresivni rast gljivica. U ovim modelima je bio potreban odnos od ~2400 za C. Albicans, a ~1300 za C. Glabrata. U preporučenom terapijskom doziranju leka Micafungin Teva, ovi

odnosi se mogu postići za distribuciju „divljih tipova“ Candida sojeva.

Mehanizam (mehanizmi) rezistencije

Kao i za sve antimikrobne lekove, zabeleženi su slučajevi smanjene osetljivosti i rezistencije pa se ne može isključiti unakrsna rezistencija sa drugim ehinokandinima. Smanjena osetljivost na ehinokandine povezana je sa mutacijama u genima Fks1 i Fks2 koji kodiraju glavnu subjedinicu glukan sintaze.

Granične vrednosti

EUCAST granične vrednosti:

1 MIC vrednosti za C. tropicalis su za 1-2 dvostruka razređenja veće nego za C albicans i C. glabrata. U kliničkim ispitivanjima, uspešan ishod je numerički neznatno manji za C. tropicalis nego za C. albicans za obe doze (100 i 150 mg dnevno). Međutim, razlika nije značajna i nije poznato da li ima klinički značajnih razlika. MIC vrednosti za C. krusei su približno za 3 dvostruka razređenja veća nego one za C. albicans a, slično tome, one za C. guilliermondii su veća približno za 8 dvostrukih razređenja. Dodatno, samo je mali broj slučajeva sa ovim sojevima bio uključen u klinička ispitivanja. To znači da ne postoji dovoljno dokaza koji bi pokazali da li se populacija „divljih tipova“ ovih patogena može smatrati osetljivom na mikafungin.

Podaci iz kliničkih ispitivanja

Kandidemija i invazivna kandidijaza: Mikafungin (100 mg dnevno ili 2 mg/kg dnevno) je bio podjednako delotvoran i bolje se podnosio od lipozomalnog amfotericina B (3 mg/kg) kao prva linija terapije kandidemije i invazivne kandidijaze u randomizovanom, dvostruko slepom, multinacionalnom ispitivanju neinferiornosti. Medijana trajanja primene mikafungina i lipozomalnog amfotericina B je bila 15 dana (raspon, 4 do 42 dana kod odraslih; 12 do 42 dana kod dece).

Neinferiornost je bila dokazana kod odraslih pacijenata, a slični nalazi su dobijeni i za pedijatrijske subpopulacije (uključujući novorođenčad i nedonoščad). Rezultati delotvornosti bili su dosledni, nezavisno od vrste infektivne gljivice Candida, primarnog mesta infekcije i neutropenijskog statusa (videti tabelu).

Mikafungin je imao manje smanjenje prosečne maksimalne procenjene brzine glomerularne filtracije tokom terapije (p < 0,001) i manju incidencu reakcija vezanih za primenu infuzije (p = 0,001) od lipozomalnog amfotericina B.

Ukupni uspeh terapije prema planu ispitivanja, Ispitivanje invazivne kandidijaze

† Stopa za mikafungin umanjena za stopu za lipozomalni amfotericin B i dvostrani 95% interval poverenja za razliku stope ukupnog uspeha terapije, na osnovu normalne aproksimacije velikog uzorka.

‡ Prilagođeno prema neutropenijskom statusu; primarni ishod.

§ Pedijatrijska populacija nije bila prikladne veličine za ispitivanje neinferiornosti.

¶ Klinička efikasnost je takođe bila zapažena (< 5 pacijenata) kod sledećih vrsta Candida:C. guilliermondii, C. famata, C. lusitaniae, C. utilis, C. inconspicua i C. dubliniensis.

Ezofagealna kandidijaza: U randomizovanom, dvostruko slepom ispitivanju mikafungina u poređenju sa flukonazolom, u prvoj liniji lečenja kandidijaze jednjaka, 518 pacijenata je primilo najmanje jednu dozu ispitivanog leka. Medijana vremena trajanja terapije iznosila je 14 dana, a medijana dnevne doze iznosila je 150 mg za mikafungin (N = 260) i 200 mg za flukonazol (N = 258). Endoskopski stepen 0 (endoskopski utvrđeno izlečenje) na kraju terapije zapaženo je kod 87,7% (228/260) pacijenata u grupi na terapiji sa mikafunginom i 88,0% (227/258) pacijenata u grupi na terapiji flukonazolom (95% CI za razliku: [-5,9%, 5,3%]). Donja granica 95% CI bila je iznad unapred definisane granice neinferiornosti od -10%, čime se dokazala neinferiornost. Priroda i incidenca neželjenih reakcija bile su slične u obe grupe.

Profilaksa: Mikafungin je bio delotvorniji od flukonazola u sprečavanju invazivnih gljivičnih infekcija kod populacije pacijenata sa velikim rizikom od razvoja sistemske gljivične infekcije (pacijenti na transplantaciji hematopoetskih matičnih ćelija, u randomizovanom, dvostruko slepom, multicentričnom ispitivanju). Uspeh lečenja definisan je kao odsustvo dokaza, verovatnoće ili

sumnje na sistemsku gljivičnu infekciju do kraja terapije i odsustvo dokaza ili verovatnoće za sistemsku gljivičnu infekciju do kraja ispitivanja. Većina pacijenata (97%, N = 882) imala je neutropeniju na početku ispitivanja (< 200 neutrofila/mikrolitru). Medijana vremena trajanja neutropenije iznosila je 13 dana. Fiksna dnevna doza mikafungina iznosila je 50 mg (1,0 mg/kg), a flukonazola 400 mg (8 mg/kg). Prosečan period terapije iznosio je 19 dana za mikafungin i 18 dana za flukonazol kod odrasle populacije (N = 798) i 23 dana kod obe terapijske grupe kod pedijatrijske populacije (N = 84).

Stopa uspeha terapije bila je statistički značajno veća za mikafungin nego za flukonazol (1,6% nasuprot 2,4% probojnih „breakthrough“ infekcija). Proboji infekcije prouzrokovane Aspergillusom bili su zapaženi kod jednog pacijenta u grupi koja je primala mikafungin nasuprot 7 pacijenata u grupi koja je primala flukonazol, a dokazane ili verovatne probojne infekcije prouzrokovane Candidom bile su zapažene kod 4 pacijenata u grupi koja je primala mikafungin nasuprot 2 pacijenta u grupi koja je primala flukonazol. Druge probojne infekcije bile su prouzrokovane gljivicama Fusarium (kod 1 odnosno 2 pacijenta) i Zygomycetes (kod 1 odnosno 0 pacijenata). Priroda i incidenca neželjenih reakcija bile su slične kod ove dve grupe.

Resorpcija

Farmakokinetika je linearna kod raspona dnevnih doza od 12,5 mg do 200 mg i od 3 mg/kg do 8 mg/kg. Nema dokaza sistemskog nakupljanja kod ponovljene primene leka, a koncetracije u stanju ravnoteže (steady-state) generalno se postižu u roku od 4 do 5 dana.

Distribucija

Nakon intravenske primene, koncentracije mikafungina pokazuju bieksponencijalni pad. Lek se brzo distribuira u tkiva.

U sistemskoj cirkulaciji mikafungin je uglavnom vezan za proteine plazme (> 99%), prvenstveno za albumin. Vezivanje za albumin ne zavisi od koncentracije mikafungina (10-100 mikrograma/mL). Volumen distribucije u stanju ravnoteže (Vss) bio je približno 18-19 litara.

Biotransformacija

Neizmenjeni mikafungin je glavno jedinjenje koje cirkuliše u sistemskoj cirkulaciji. Pokazalo se da se mikafungin metaboliše na nekoliko jedinjenja; od kojih su M-1 (kateholni oblik), M-2 (metoksi oblik od M-1) i M-5 (hidroksilacija na bočnom lancu) metaboliti otkriveni u sistemskoj cirkulaciji. Izloženost ovim metabolitima je mala i oni ne doprinose ukupnoj delotvornosti mikafungina.

Iako je mikafungin supstrat enzima CYP3A in vitro, hidroksilacija pomoću CYP3A nije glavni put metabolisanja mikafungina in vivo.

Eliminacija i izlučivanje

Prosečno poluvreme eliminacije iznosi približno 10-17 sati i toliko iznosi za sve doze do 8 mg/kg nakon pojedinačne kao i nakon ponovljene primene leka. Ukupni klirens bio je 0,15-0,3 mL/min/kg kod zdravih ispitanika i odraslih pacijenata i nije zavisio od doze nakon pojedinačne i ponovljene primene leka.

Nakon pojedinačne intravenske primene doze 14C-mikafungina (25 mg) kod zdravih dobrovoljaca nađeno je 11,6% radioaktivnosti u urinu, a 71,0% u fecesu tokom 28 dana. Ovi podaci pokazuju da se eliminacija mikafungina primarno odvija izvan bubrega. Metaboliti M-1 i M-2 bili su otkriveni samo u tragovima u plazmi, a metabolit M-5, obilnije prisutan, činio je ukupno 6,5% u odnosu na prekursor.

Posebne populacije

Pedijatrijski pacijenti: Kod pedijatrijskih pacijenata vrednosti PIK-a bile su proporcionalne dozi u rasponu od 0,5-4 mg/kg. Telesna masa je uticala na klirens, i prosečne vrednosti klirensa usklađenog prema telesnoj masi kod mlađe dece (u uzrastu od 4 meseca do 5 godina) su približno 1,35 puta veće a 1,14 puta su veće kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6 do 11 godina. Starija deca (12-16 godina) su imala prosečne vrednosti klirensa slične onima koje su bile utvrđene kod odraslih pacijenata. Prosečni klirens usklađen prema telesnoj masi kod dece mlađe od 4 meseca je približno 2,6 puta veći nego kod starije dece (12-16 godina) i 2,3 puta veći nego kod odraslih pacijenata.

Studija dodatnih povezivanja farmakokinetičkih/farmakodinamskih podataka je pokazala dozno zavisnu penetraciju mikafungina u CNS sa minimalnom PIK vrednosti od 170 mikrograma*h/L potrebnom da se postigne eradikacija gljivičnog prisustva u tkivu CNS. Farmakokinetički modeli za posebne populacije su pokazali da je doza od 10 mg/kg kod dece mlađe od 4 meseca dovoljna da postigne ciljnu izloženost za terapiju Candida infekcija u CNS.

Stariji: Kada je primenjeno 50 mg leka jednokratnom infuzijom u trajanju od jednog sata, farmakokinetika mikafungina kod starijih (starosti od 66-78 godina) bila je slična farmakokinetici mikafungina kod mlađih (starosti od 20 do 24 godine) ispitanika. Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre: U ispitivanju sprovedenom kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh skor: 7-9), (n = 8), farmakokinetika mikafungina se nije značajno razlikovala od one kod zdravih ispitanika (n = 8). Stoga nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. U ispitivanju sprovedenom kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh skor: 10-12) (n = 8), zapažene su manje koncentracije mikafungina u plazmi i veće koncentracije hidroksi-metabolita (M-5) u plazmi u poređenju sa vrednostima kod zdravih ispitanika (n = 8). Ovi podaci nisu dovoljni da bi podržali preporuke za doziranje leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega: Teško oštećenje funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije < 30 mL/min) nije značajno uticala na farmakokinetiku mikafungina. Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Pol/rasa: pol i rasa (bela, crna i žuta) nisu značajno uticali na farmakokinetičke parametre mikafungina. Nije potrebno prilgođavanje doze mikafungina prema polu ili rasi.

Razvoj žarišta izmenjenih hepatocita i hepatocelularnih tumora kod pacova zavisio je kako od doze, tako i od trajanja terapije mikafunginom. Žarišta izmenjenih hepatocita zabeležena nakon terapije u trajanju od 13 nedelja ili duže, bila su prisutna i nakon 13 nedelja po prestanku uzimanja leka i razvila su se u hepatocelularne tumore nakon perioda u kom terapija nije primenjena a koji je trajao koliko i životni vek pacova. Nisu sprovedena standardna ispitivanja kancerogenosti, ali procena je data na osnovu razvoja žarišta izmenjenih hepatocita kod ženki pacova do 20 meseci nakon prestanka tromesečnog lečenja i do 18 meseci nakon prestanka šestomesečnog lečenja. U oba ispitivanja zapažena je povećana incidenca / broj hepatocelularnih tumora nakon 18 i 20 meseci perioda bez primene lečenja, kako u grupi koja je primala veliku dozu od 32 mg/kg na dan, tako i u grupi koja je primala manju dozu (iako razlike nisu bile statistički značajne). Izloženost leku u plazmi u procenjenoj graničnoj koncentraciji za razvoj tumora kod pacova (tj. dozi pri kojoj nisu otkrivena ni žarišta izmenjenih hepatocita, ni tumori jetre) bila je u istom rasponu kao i klinička izloženost. Značaj hepatokancerogenog potencijala mikafungina za terapijsku primenu kod ljudi nije

poznata.

Toksikologija mikafungina nakon ponovljene intravenske primene kod pacova i/ili pasa pokazala je štetno dejstvo na jetru, urinarni trakt, crvena krvna zrnca i reproduktivne organe mužjaka. Nivo izloženosti pri kome ova dejstva nisu nastajala (NOAEL) bio je u istom rasponu kao i izloženost kod kliničke primene ili manji. Shodno tome, nastanak ovakvih neželjenih odgovora se može očekivati kod kliničke primene mikafungina kod ljudi.

Standardni farmakološki tesovi bezbednosti su pokazali da mikafungin ima dejstvo na kardiovaskularni sistem i oslobađanje histamina za koje se činilo da zavisi od trajanja izloženosti koncentraciji iznad granične vrednosti. Produžavanjem trajanja infuzije, čime se smanjuje maksimalna koncentracija u plazmi, smanjuju se ova dejstva.

U ispitivanjima toksičnosti ponovljenih doza kod pacova, znakovi hepatotoksičnosti sastojali su se od povećanih vrednosti enzima jetre i degenerativnih promena hepatocita, koji su bili praćeni znakovima kompenzatorne regeneracije. Kod psa se ovo dejstvo na jetru ispoljavalo kao povećanje težine jetre i centrolobularne hipertrofije, i nisu zapažene degenerativne promene hepatocita.

Kod pacova je u ispitivanjima ponovljene doze koja su trajala 26 nedelja zapažena vakuolizacija epitela bubrežne karlice, kao i vakuolizacija i zadebljanje (hiperplazija) epitela mokraćne bešike. U drugom 26-nedeljnom ispitivanju, incidenca hiperplazije prelaznog epitela u mokraćnoj bešici bila je znatno manja. Ovi nalazi su se pokazali reverzibilnim tokom perioda praćenja od 18 meseci. Trajanje primene mikafungina u ispitivanjima na pacovima (6 meseci) bilo je duže od uobičajenog trajanja primene mikafungina kod pacijenata (videti odeljak 5.1).

Mikafungin je u in vitro uslovima izazvao hemolizu krvi zečeva. Kod pacova su znakovi hemolitičke anemije bili zapaženi nakon ponovljene bolus injekcije mikafungina. U ispitivanjima ponovljene doze kod pasa nije zapažena hemolitička anemija.

U ispitivanjima reproduktivne i razvojne toksičnosti zabeležena je smanjena telesna masa mladunaca. Jedan pobačaj se dogodio kod zečeva pri dozi od 32 mg/kg na dan. Mužjaci pacova lečeni intravenski tokom 9 nedelja su imali vakuolizaciju epitelnih ćelija kanalića epididimisa, povećanu težinu epididimisa i smanjen broj spermatozoida (za 15%), međutim, tokom ispitivanja, u trajanju od 13 i 26 nedelja, ove promene se nisu pojavile. Kod odraslih pasa je zabeležena atrofija seminifernih tubula sa vakuolizacijom seminifernog epitela i smanjenjem količine sperme u epididimisu nakon produženog lečenja (39 nedelje), ali ne nakon 13 nedelja lečenja. Kod mladih pasa, 39 nedelja lečenja nije izazvalo dozno zavisne lezije testisa i epididimisa na kraju lečenja, ali nakon razdoblja bez primene leka u trajanju od 13 nedelja u lečenim grupama je zabeleženo povećanje ovih lezija u zavisnosti od doze. Oštećenje plodnosti mužjaka ili ženki nije bilo zapaženo tokom ispitivanja uticaja leka na plodnost i rani embrionalni razvoj kod pacova.

Mikafungin nije mutagen ili klastogen tokom procene u standardnoj bateriji in vitro i in vivo

testova, uključujući in vitro test neplanirane sinteze DNK na hepatocitima pacova.

Saharoza

Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Limunska kiselina (za podešavanje pH)

Lek se ne sme mešati niti primenjivati u infuziji zajedno sa drugim lekovima osim sa onim navedenim u odeljku 6.6.

Rok upotrebe neotvorene bočice:

3 godine

Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost u toku do 48 sati na temperaturi od 25°C, nakon rekonstitucije rastvorom za infuziju natrijum-hlorida koncentracije 9 mg/mL (0,9%) ili rastvorom za infuziju glukoze koncentracije 50 mg/mL (5%).

Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost u toku 96 sati na temperaturi do 25°C, zaštićeno od svetlosti, nakon razblaživanja rastvorom za infuziju natrijum-hlorida koncentracije 9 mg/mL (0,9%) ili rastvorom za infuziju glukoze koncentracije 50 mg/mL (5%).

Lek Micafungin Teva ne sadrži konzervanse. Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani i razblaženi rastvor treba odmah primeniti. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo biti duže od 24 sata na temperaturi od 2 do 8°C, osim ako su rastvaranje i razblaživanje sprovedeni u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Uslovi čuvanja neotvorene bočice: Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon rastvaranja i razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tip I, zapremine 10 mL sa butil gumenim zatvaračem i aluminijumskom kapicom sa polipropilenskim flip-off poklopcem.

Bočica je omotana filmom za zaštitu od UV-zračenja.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 staklena bočica sa praškom za rastvor za infuziju i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Micafungin Teva se ne sme mešati niti primenjivati u infuziji zajedno sa drugim lekovima osim lekova navedenih u daljem tekstu, u uputstvu za primenu. Primenom sterilne tehnike na sobnoj temperaturi, lek Micafungin Teva se rastvara i razblažuje na sledeći način:

• Plastični poklopac se mora ukloniti sa bočice, a zatvarač dezinfikovati alkoholom.
• 5 mL rastvora za infuziju natrijum-hlorida koncentracije 9 mg/mL (0,9%) ili rastvora za infuziju glukoze koncentracije 50 mg/mL (5%) (koji se uzmu iz boce/kese za infuziju od 100 mL) treba pod aseptičnim uslovima i sporo ubrizgati u svaku bočicu niz unutrašnju stranu zida bočice. Iako će koncentrat zapeniti, potrebno je učiniti sve da količina stvorene pene bude što

manja. Mora se rastvoriti dovoljan broj bočica leka Micafungin Teva kako bi se dobila potrebna doza u mg (videti tabelu ispod).

• Bočicu treba nežno okretati. NE TRESTI BOČICU. Prašak će se potpuno rastvoriti. Koncentrat treba odmah primeniti. Bočica je namenjena isključivo za jednokratnu primenu. Zato odmah bacite rastvoreni koncentrat koji nije primenjen.
• Sav rastvoreni koncentrat treba izvući iz pojedinačne bočice i ubaciti u bocu/kesu za infuziju iz koje je prvobitno uzet rastvor. Razblaženi rastvor za infuziju treba odmah primeniti. Dokazana hemijska i fizička stabilnost razblaženog infuzionog rastvora je 96 sati na temperaturi od 25°C kad je zaštićen od svetlosti i razblažen na način kako je prethodno opisano u uputstvu.
• Bocu/kesu za infuziju treba nežno okrenuti tako da se razblaženi rastvor rasprši, ali se NE SME mućkati da se ne stvori pena. Rastvor se ne sme primeniti ako je zamućen ili se stvorio talog.
• Bocu/kesu za infuziju koja sadrži razblaženi rastvor za infuziju treba staviti u neprovidnu kesu koja se može zatvoriti radi zaštite od svetlosti.

Priprema rastvora za infuziju

Nakon rastvaranja i razblaživanja, rastvor treba primeniti intravenskom infuzijom u trajanju od približno 1 sat.

Lek Micafungin Teva sadrži aktivnu supstancu mikafungin. Lek Micafungin Teva se naziva antimikotik jer se primenjuje za lečenje infekcija prouzrokovanih gljivicama.

Lek Micafungin Teva se primenjuje za lečenje gljivičnih infekcija prouzrokovanih ćelijama gljivice ili plesni koja se zove Candida. Lek Micafungin Teva je delotvoran u lečenju sistemskih infekcija (infekcija koje su prodrle u organizam). Lek Micafungin Teva utiče na izgradnju delova ćelijskog zida gljivice. Gljivici je potreban neoštećen ćelijski zid za dalji život i rast. Lek Micafungin Teva prouzrokuje oštećenja u ćelijskom zidu gljivice, zbog čega gljivica ne može da živi i raste.

Vaš lekar će Vam propisati Micafungin Teva u sledećim okolnostima kada drugi odgovarajući antimikotici nisu dostupni (videti odeljak 2):

• Za lečenje odraslih, adolescenata i dece uključujući i novorođenčad koji imaju ozbiljnu gljivičnu infekciju koja se naziva invazivna kandidijaza (infekcija koja je prodrla u organizam).
• Za lečenje odraslih i adolescenata uzrasta od 16 ili više godina koji imaju gljivičnu infekciju jednjaka (ezofagusa) kada je primena leka u venu (intravenski) odgovarajući načinlečenja.
• Za sprečavanje razvoja gljivične infekcije Candidom kod pacijenata kod kojih se vrši transplantacija koštane srži ili kod kojih se očekuje da imaju neutropeniju (mali broj neutrofila, vrste belih krvnih zrnaca) tokom 10 dana ili duže.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na mikafungin, druge ehinokandine (Ecalta ili Cancide) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Micafungin Teva:

• ako ste alergični na bilo koji lek
• ako imate hemolitičku anemiju (anemija koja nastaje zbog raspadanja crvenih krvnih zrnaca) ili hemolizu (raspadanje crvenih krvnih zrnaca).
• ako imate probleme sa bubrezima (npr. otkazivanje funkcije bubrega i poremećene rezultate ispitivanja funkcije bubrega). U tom slučaju, lekar može odlučiti da pažljivije prati funkciju bubrega kod Vas.

Mikafungin može izazvati teška zapaljenja/osip na koži i sluzokožama (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza).

Drugi lekovi i Micafungin Teva

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Naročito je važno da obavestite svog lekara ako uzimate amfotericin B dezoksiholat ili itrakonazol (antimikotici), sirolimus (imunosupresiv) ili nifedipin (antagonist kalcijumovih kanala koji se primenjuje za lečenje od visokog krvnog pritiska). Vaš lekar može odlučiti da prilagodi doze ovih lekova.

Primena leka Micafungin Teva sa hranom, pićima i alkoholom

Budući da se lek Micafungin Teva primenjuje intravenski (u venu), nema ograničenja pri uzimanju hrane ili pića.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego primite ovaj lek.

Micafungin Teva se ne sme primenjivati tokom trudnoće osim kada je to neophodno. Ne smete dojiti ako primate lek Micafungin Teva.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Malo je verovatno da lek Micafungin Teva ima uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanaje mašinama.

Međutim, neke osobe mogu osećati vrtoglavicu dok primaju ovaj lek. Ako se ovo Vama dogodi, nemojte voziti niti koristiti alate ili mašine.

Obavestite svog lekara ako osetite neka neželjena dejstva zbog kojih biste mogli imati probleme kod upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Micafungin Teva sadrži natrijum.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

Lek Micafungin Teva mora pripremiti i primeniti lekar ili drugi zdravstveni radnik. Lek Micafungin Teva treba primeniti jednom u toku dana, sporom intravenskom infuzijom (u venu). Vaš lekar će odrediti koliko ćete leka Micafungin Teva primiti svakog dana.

Primena kod odraslih, adolescenata uzrasta od 16 ili više godina i starijih osoba

• Uobičajena doza za lečenje invazivne infekcije Candidom je 100 mg dnevno za pacijente telesne mase 40 ili više kilograma i 2 mg/kg dnevno za pacijente telesne mase 40 ili manje kilograma.
• Doza za lečenje infekcije jednjaka Candidom je 150 mg za pacijente telesne mase veće od 40 kg i 3 mg/kg dnevno za pacijente telesne mase 40 ili manje kilograma.
• Uobičajena doza za sprečavanje invazivnih infekcija Candidom je 50 mg dnevno za pacijente telesne mase veće od 40 kg i 1 mg/kg dnevno za pacijente telesne mase 40 ili manje kilograma.

Primena kod dece starije od 4 meseca i adolescenata mlađih od 16 godina

• Uobičajena doza za lečenje invazivne infekcije Candidom je 100 mg dnevno za pacijente telesne mase 40 ili više kilograma i 2 mg/kg dnevno za pacijente telesne mase 40 ili manje kilograma
• Uobičajena doza za sprečavanje invazivnih infekcija Candidom je 50 mg dnevno za pacijente telesne mase veće od 40 kg i 1 mg/kg dnevno za pacijente telesne mase 40 ili manje kilograma

Primena kod dece i novorođenčadi mlađe od 4 meseca

• Uobičajena doza za lečenje invazivne infekcije Candidom je 4 – 10 mg/kg dnevno.
• Uobičajena doza za sprečavanje invazivnih infekcija Candidom je 2 mg/kg dnevno.

Ako ste primili više leka Micafungin Teva nego što treba

Vaš Lekar će pratiti Vaš odgovor na terapiju lekom Micafungin Teva i Vaše stanje kako bi odredio potrebnu dozu leka Micafungin Teva. Međutim, ukoliko mislite da ste možda primili previše leka Micafungin Teva, odmah se obratite svom lekaru ili drugom zdravstvenom radniku.

Ako ste zaboravili da primite lek Micafungin Teva

Vaš Lekar će pratiti Vaš odgovor na terapiju lekom Micafungin Teva i Vaše stanje kako bi Vam odredio terapiju lekom Micafungin Teva. Međutim, ukoliko mislite da ste možda propustili dozu, odmah se obratite svom lekaru ili drugom zdravstvenom radniku.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako dobijete alergijsku reakciju ili tešku kožnu reakciju (npr. stvaranje plikova i ljuštenje kože), odmah obavestite svog lekara ili medicinsku sestru.

Micafungin Teva može prouzrokovati sledeća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 od 10 bolesnika):

• poremećaj rezultata laboratorijskih ispitivanja krvi (smanjen broj belih krvnih zrnaca [leukopenija, neutropenija]), smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija);
• smanjena koncentracija kalijuma u krvi (hipokalemija), smanjena koncentracija magnezijuma u krvi (hipomagnezemija), smanjena koncentracija kalcijuma u krvi (hipokalcemija);
• glavobolja;
• zapaljenje zida venskog krvnog suda (na mestu uboda u venu);
• mučnina, povraćanje, proliv, bol u stomaku;
• poremećaj rezultata laboratorijskih ispitivanja funkcije jetre (povećana vrednost alkalne fosfataze, povećana vrednost aspartat aminotransferaze, povećana vrednost alanin aminotransferaze);
• povećanje vrednosti žučnih boja u krvi (hiperbilirubinemija);
• osip;
• povišena telesna temperatura;
• drhtavica.

Povremena neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 od 100 bolesnika):

• poremećaj rezultata laboratorijskih ispitivanja krvi (smanjen broj krvnih ćelija [pancitopenija]), smanjen broj krvnih pločica (trombocitopenija), povećanje broja određene vrste belih krvnih zrnaca koje se zovu eozinofili, smanjene vrednosti albumina u krvi (hipoalbuminemija);
• preosetljivost (hipersenzitivnost);
• pojačano znojenje;
• smanjena koncentracija natrijuma u krvi (hiponatremija), povećana koncentracija kalijuma u krvi (hiperkalemija), smanjena koncentracija fosfata u krvi (hipofosfatemija), anoreksija (poremećaj ishrane);
• nesanica (teškoće sa spavanjem), uznemirenost, stanje konfuzije;
• osećaj letargije (pospanost), drhtanje, vrtoglavica, poremećaj čula ukusa;
• ubrzan srčani rad, jače lupanje srca, nepravilan rad srca;
• visok ili nizak krvni pritisak, naleti crvenila kože uz osećaj vrućine;
• nedostatak vazduha;
• poremećaj varenja; otežano pražnjenje creva;
• otkazivanje funkcije jetre, povećane vrednosti enzima jetre (gama-glutamiltransferaza), žutica (žuta prebojenost kože ili beonjača prouzrokovana problemima sa jetrom ili krvlju), smanjena količina žuči koja dolazi u crevo (holestaza), uvećana jetra; zapaljenje jetre;
• osip sa svrabom (urtikarija), svrab, crvenilo kože (eritem);
• poremećaj rezultata ispitivanja funkcije bubrega (povećana vrednost kreatinina u krvi, povećana vrednost uree u krvi), pogoršanje stanja oštećene funkcije bubrega;
• povećana vrednost enzima koji se zove laktat dehidrogenaza;
• stvaranje krvnih ugrušaka u veni na mestu primene injekcije, zapaljenje na mestu primene; injekcije, bol na mestu primene injekcije, nakupljanje tečnosti u organizmu.

Retka neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 od 1000 bolesnika):

• anemija zbog raspadanja crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija), raspadanje crvenih; krvnih zrnaca (hemoliza).

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• poremećaj zgrušavanja krvi;
• (alergijski) šok;
• oštećenje ćelija jetre uključujući smrt;
• problemi sa bubrezima; akutno otkazivanje funkcije bubrega.

Dodatna neželjena dejstva kod dece i adolescenata

Sledeće reakcije zabeležene su češće kod pedijatrijskih pacijenata nego kod odraslih pacijenata:

Česta neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 od 10 bolesnika):

• smanjen broj krvnih pločica (trombocitopenija);
• ubrzani otkucaji srca (tahikardija);
• visok ili nizak krvni pritisak;
• povećane vrednosti žučnih boja u krvi (hiperbilirubinemija), uvećana jetra,
• akutno otkazivanje funkcije bubrega, povećana vrednost uree u krvi. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ,farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Micafungin Teva posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Neotvorena bočica leka ne zahteva posebne uslove čuvanja. Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost nakon rekonstitucije u toku 48 sati, na temperaturi do 25°C, nakon rekonstitucije sa rastvorom za infuziju natrijum-hlorida koncentracije 9 mg/mL (0,9%) ili rastvorom za infuziju glukoze koncentracije 50 mg/mL (5%).

Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost u toku i 96 sati na temperaturi do 25°C, zaštićeno od svetlosti, nakon razblaživanja sa rastvorom za infuziju natrijum-hlorida koncentracije 9 mg/ml (0,9%) ili rastvorom za infuziju glukoze koncentracije 50 mg/ml (5%).

Lek Micafungin Teva ne sadrži konzervanse.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani i razblaženi rastvor treba odmah primeniti.

Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2 do 8°C, osim ako su rastvaranje i razblaživanje sprovedeni u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Koncentrat rastvoren za primenu i razblaženi rastvor za infuziju treba odmah da se primeni

zato što ne sadrže konzervanse koji bi sprečili zagađenje bakterijama. Samo obučeni zdravstveni radnik koji je propisno pročitao celo uputstvo može pripremiti ovaj lek za davanje pacijentu.

Razblaženi rastvor za infuziju se ne sme primeniti ako je zamućen ili sadrži talog.

Radi zaštite od svetlosti, bocu/kesu za infuziju koja sadrži rastvor za infuziju treba ubaciti u neprovidnu kesu koja se može zatvoriti.

Bočica je namenjena samo za jednokratnu primenu. Zato, odmah treba baciti pripremljeni koncentrat koji nije primenjen.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

- Aktivna supstanca je mikafungin (u obliku mikafungin-natrijuma).

Micafungin Teva, 50 mg, prašak za rastvor za infuziju

Jedna bočica sadrži 50 mg mikafungina (u obliku mikafungin-natrijuma).

Nakon rekonstitucije, jedan mL rastvora sadrži 10 mg mikafungina (u obliku mikafungin-natrijuma).

Micafungin Teva 100 mg, prašak za rastvor za infuziju

Jedna bočica sadrži 100 mg mikafungina (u obliku mikafungin-natrijuma).

Nakon rekonstitucije, jedan mL rastvora sadrži 20 mg mikafungina (u obliku mikafungin-natrijuma).

- Pomoćne supstance su saharoza, natrijum-hidroksid i limunska kiselina.

Kako izgleda lek Micafungin Teva i sadržaj pakovanja

Prašak za rastvor za infuziju. Beo do skoro beo prašak.

Unutrašnje pakovanje je bočica zapremine 10 mL napravljena od bezbojnog stakla tipa I sa butil gumenim zatvaračem i aluminijumskom kapicom sa polipropilenskim flip-off poklopcem.

Bočica je omotana filmom za zaštitu od UV-zračenja.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 staklena bočica sa praškom za rastvor za infuziju i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD

Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Micafungin Teva, 50 mg, prašak za rastvor za infuziju: 515-01-00751-19-001 od 01.10.2020. Micafungin Teva, 100 mg, prašak za rastvor za infuziju: 515-01-00752-19-001 od 01.10.2020.

< >

Terapijske indikacije

Lek Micafungin Teva je indikovan za:

Odrasli, adolescenti uzrasta ≥16 godina i starije osobe:

• Lečenje invazivne kandidijaze;
• Lečenje ezofagealne kandidijaze kod pacijenata kod kojih je intravenska primena odgovarajući način primene leka.
• Profilaksu Candida infekcije kod pacijenata podvrgnutih alogenoj transplantaciji matičnih ćelija hematopoeze ili kod pacijenata kod kojih se očekuje neutropenija (apsolutni broj neutrofila < 500 ćelija/mikrolitru) tokom 10 ili više dana.

Deca (uključujući novorođenčad) i adolescenti uzrasta <16 godina:

• Lečenje invazivne kandidijaze.
• Profilaksu Candida infekcije kod pacijenata podvrgnutih alogenoj transplantaciji matičnih ćelija hematopoeze ili kod pacijenata kod kojih se očekuje neutropenija (apsolutni broj neutrofila < 500 ćelija/mikrolitru) tokom 10 ili više dana.

Pri donošenju odluke o primeni leka Micafungin Teva treba uzeti u obzir mogući rizik za razvoj tumora jetre (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka). Iz tog razloga lek Micafungin Teva treba primenjivati samo ukoliko drugi antimikotici nisu odgovarajući.

Potrebno je razmotriti zvanične/nacionalne smernice o pravilnoj primeni antimikotika.