Terapija zavisnosti od opijata (supresija narkotičkog apstinencijalnog sindroma).
Doziranje
Odrasli
Inicijalno se daje 10-20 mg (30-60 kapi) dnevno; doza se povećava za 10-20 mg (30-60 kapi) dnevno sve dok se ne postigne kontrola simptoma obustave, bez izazivanja respiratorne depresije ili značajne sedacije. Stabilizacija se obično postiže dnevnom dozom od 40 mg do 60 mg (120-180 kapi), ali su ponekad neophodne veće doze. Kada je pacijent stabilizovan, doza metadona se može postepeno smanjivati zavisno od stepena zavisnosti od opijata.
Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre
Kod pacijenata sa cirozom jetre, metabolizam metadona je usporen i redukovan je metabolizam prvog prolaza, što može rezultirati povećanim koncentracijama metadona u plazmi. Doze metadona treba da su manje od uobičajenih i odgovor pacijenta na lek treba da bude vodič za naredna doziranja.
Doziranje kod pacijenata sa rizikom od pojave prolongiranja QT intervala
Metadon treba da se primenjuje sa oprezom kod pacijenata sa rizikom od pojave prolongiranja QT intervala.
Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega treba koristiti manje inicijalne doze, a doze titrirati pažljivo uz praćenje pojave znakova respiratorne depresije i depresije CNS-a.
Doziranje kod starijih pacijenata
Metadon ima dugo poluvreme eliminacije pa ponovljenim dozama može doći do akumulacije, naročito kod starijih i slabijih pacijenata. Stariji pacijenti moraju primati što je moguće manju dozu metadona.
Pedijatrijska populacija
Ne preporučuje se primena metadona kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.
Način primene
Za oralnu upotrebu.
Preporučuje se da se svaka doza doda u vodu (sok) kako bi se sprečila zloupotreba putem injekcija.
Respiratorna depresija, opstruktivne bolesti disajnih puteva. Ne preporučuje se primena u toku akutnog astmatičnog napada.
Akutni alkoholizam (videti odeljak 4.5)
Istovremena primena sa MAO inhibitorima uključujući moklobemid, ili tokom dve nedelje od prekida terapije MAO inhibitorima (videti odeljak 4.5).
Zavisnost od neopijatnih droga.
Ne preporučuje se upotreba tokom porođaja, jer se zbog dugotrajnog delovanja povećava rizik od neonatalne depresije.
Metadon nije pogodan za primenu kod dece (ozbiljan rizik od toksičnosti).
Preosetljivost na metadon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Povrede glave ili povišeni intrakranijalni pritisak (dalji porast intrakranijalnog pritiska – videti odeljak 4.8 - oštećen refleks zenica).
Feohromocitom.
Rizik od paralitičkog ileusa (uključujući gastrointestinalnu hipotoniju izazvanu lekovima).
Tolerancija i zavisnost se mogu javiti kao i pri primeni morfina, mada se smatra da metadon ima veći depresivni uticaj na respiratorni sistem i manji sedativni uticaj od ekvi-analgetske doze morfina. Toksične doze su veoma varijabilne, redovna primena dovodi do tolerancije. Edem pluća je česta posledica predoziranja, dok osobina metadona da oslobađa histamin u zavisnosti od doze može se uzeti u obzir kod nekih slučajeva pojave urtikarije i pruritusa povezanih sa primenom metadona. Metadon može dovesti do povećanja intrakranijalnog pritiska. Neželjena dejstva koja se ređe javljaju kod pacijenata koji se leče od zavisnosti od opioida su sledeća:
(a) Prijavljeno je da je jedan broj pacijenata zavisnih od heroina preminulo u roku od nekoliko dana od početka programa održavanja metadonom. Dokazi o hroničnom perzistentnom hepatitisu otkriveni su kod deset pacijenata koji su bili na heroinu, i preminuli su u roku od 2-6 dana od početka terapije metadonom. Srednja propisana doza u trenutku smrti bila je oko 60 mg. Pretpostavlja se da su ove iznenadne smrti mogle nastati kao rezultat akumulacije metadona tokom nekoliko dana, što je rezultiralo smrću usled komplikacija kao što su srčane aritmije ili kardiovaskularni kolaps jer metadon, poput dekstropropoksifena, ima aktivnost stabilizacije membrane i može blokirati provodljivost nerva.
S obzirom na mogućnost smanjenja klirensa i povećanih vrednosti u plazmi, preporučuje se da se pre održavanja metadonom urade testovi za ispitivanje funkcije jetre i testovi urina i da se koriste manje početne doze metadona.
b) Dokazi pojave insuficijencije nadbubrežne žlezde su pronađeni kod pacijenata koji su dugotrajno koristili metadon. Prijavljeni su nalazi koji su u skladu sa nedostatkom proizvodnje ACTH i naknadnom sekundarnom insuficijencijom nadbubrežne žlezde i metadonom izazvanom primarnom hipofunkcijom kore nadbubrežne žlezde.
c) Nekontrolisani (izmenjeni) pokreti koji uključuju gornje ektremitete, torzo i mehanizme govora su prijavljeni kod 25-godišnjeg muškarca koji je primao terapiju održavanja metadon- hidrohloridom (45-60 mg/dan) tokom 2 godine. Prestanak uzimanja metadona doveo je do potpunog ublažavanja izmenjenih pokreta bez ponavljanja tokom narednih osam meseci.
d) Utvrđeno je da je funkcija sekundarnih polnih organa značajno oštećena kod 29 muškaraca učesnika programa održavanja metadonom. Zapremina ejakulata i sekrecija prostate i semenih vezikula kod pacijenata koji su održavani na metadonu (srednja dnevna doza 66,9 mg) smanjene su za preko 50% u poređenju sa 16 pacijenata na heroinu i 43 kontrolne grupe bez opioida. Koncentracije testosterona u serumu su takođe bile približno 43% manje kod onih na metadonu. Dok je broj spermatozoida korisnika metadona bio više nego dvostruko veći od kontrolnog nivoa, što odražava nedostatak razblaženja sperme sekundarnim lučenjem polnih organa, pokretljivost sperme kod ovih pacijenata bila je znatno manja od uobičajene.
Metadon treba primenjivati uz veliki oprez kod pacijenata sa astmom, konvulzivnim poremećajima, smanjenom respiratornom rezervom, hipotenzijom, hipotireoidizmom ili hiperplazijom prostate. U slučajevima oštećenja funkcije jetre ili bubrega, upotrebu metadona treba izbegavati ili davati u smanjenim dozama.
Oprez je potreban kod pacijenata sa poremećajima funkcije jetre ili bubrega.
Potreban je poseban oprez ukoliko se ponovljene doze metadona primenjuju kod starijih ili bolesnih pacijenata.
Zavisnost/Tolerancija/Mogućnost zloupotrebe
Produžena upotreba ovog leka može dovesti do zavisnosti od lekova, čak i u terapijskim dozama. Rizici su povećani kod osoba sa trenutnom ili sa istorijom poremećaja zloupotrebe supstanci (uključujući zloupotrebu alkohola) ili poremećaja mentalnog zdravlja (npr. teška depresija). Prekomerna ili pogrešna upotreba može dovesti do predoziranja i/ili smrti. Važno je da pacijenti koriste samo lekove koji su im propisani u dozi koja im je propisana i da ovaj lek ne daju nikome drugom. Pacijente treba pažljivo pratiti zbog znakova zloupotrebe ili zavisnosti. Kliničku potrebu za nastavkom supstitucione terapije opioidima treba redovno preispitivati.
Metadon je lek koji izaziva zavisnost.
Ima dugo poluvreme eliminacije i zbog toga se može akumulirati u organizmu. Pojedinačna doza koja dovodi do olakšanja simptoma, ukoliko se svakodnevno ponavljano primenjuje, može da dovede do akumulacije leka i moguće smrti.
Tolerancija i zavisnost se mogu javiti kao i pri primeni morfina.
Metadon može izazvati pospanost i smanjiti stepen svesti, mada se tolerancija na ove efekte može razviti pri ponavljanoj primeni.
Sindrom obustave leka
Pre početka terapije bilo kojim opioidima, trebalo bi da se razgovara sa pacijentima kako bi se uspostavio plan obustave za završetak terapije metadonom. Odluka da se pacijent zadrži na dugotrajnom receptu za opioide treba da bude aktivna odluka dogovorena između lekara i pacijenta uz preglede u redovnim intervalima (najčešće najmanje na tri meseca, u zavisnosti od kliničkog napretka).
Nagli prekid terapije ili smanjenje doze može dovesti do pojave sindroma obustave leka sa simptomima koji su slični kao pri prekidu terapije morfinom, ali su slabijeg intenziteta i dužeg trajanja. Kada pacijentu više nije potrebna terapija prekid terapije treba izvršiti postepenim smanjenjem doze kako bi se minimizirali simptomi obustave.
Sindrom obustave od opioidnih lekova karakteriše nešto ili sve od navedenog: nemir, suzenje, rinoreja, zevanje, znojenje, jeza, mijalgija, midrijaza i palpitacije.
Mogu se razviti i drugi simptomi uključujući razdražljivost, uznemirenost, anksioznost, hiperkineziju, tremor, slabost, nesanicu, anoreksiju, grčeve u stomaku, mučninu, povraćanje, dijareju, povećan krvni pritisak, povećanu brzinu disanja ili otkucaja srca.
Ako žene uzimaju ovaj lek tokom trudnoće, postoji rizik da će njihova novorođenčad doživeti neonatalni sindrom obustave.
Respiratorna depresija
Usled spore akumulacije metadona u tkivima, respiratorna depresija ne mora biti potpuno očigledna u toku prvih nedelju ili dve od početka primene i može dovesti do egzacerbacije astme usled oslobađanja histamina.
Ne preporučuje se istovremena terapija sa drugim lekovima sa depresornim delovanjem na CNS zbog mogućnosti izazivanja depresije CNS-a i respiratorne depresije (videti odeljak 4.5 Interakcije).
Oštećenje funkcije jetre
Potreban je oprez jer metadon može precipitirati portalno-sistemsku encefalopatiju kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre. Metadon, kao i drugi opijati, može izazvati konstipaciju koja je posebno opasna kod pacijenata sa teškom hepatičkom insuficijencijom i zbog toga treba odmah početi sa merama za njeno sprečavanje.
Mogući su poremećaji u radu bilijarnog trakta.
Adrenalna insuficijencija
Opioidni analgetici mogu uzrokovati reverzibilnu insuficijenciju nadbubrežne žlezde što zahteva praćenje i supstitucionu terapiju glukokortikoidima. Simptomi insuficijencije nadbubrežne žlezde uključuju mučninu, povraćanje, gubitak apetita, zamor, slabost, vrtoglavicu ili nizak krvni pritisak.
Smanjene vrednosti polnih hormona i povećane vrednosti prolaktina
Dugotrajna primena opioidnih analgetika može biti povezana sa smanjenim vredostima polnih hormona i povećanim vrednostima prolaktina. Simptomi uključuju smanjen libido, impotenciju ili amenoreju.
Hipoglikemija
Hipoglikemija je primećena u slučaju predoziranja metadonom ili u slučaju povećanja doze. Tokom povećanja doze preporučuje se redovno praćenje koncentracije šećera u krvi (videti odeljke 4.8 i 4.9).
Pedijatrijska populacija
Deca su osetljivija od odraslih i intoksikacija može nastati nakon unosa male doze metadona. Da bi se izbegla ovakva intoksikacija nakon davanja doze greškom, metadon kod kuće treba čuvati na bezbednom mestu van domašaja dece.
S obzirom na to da kod novorođenčadi postoji veći rizik za pojavu depresije disanja i da nema dovoljno podataka o primeni kod dece, metadon se ne preporučuje deci mlađoj od 18 godina (videti odeljke 4.2 i 5.2).
Postoje izveštaji da su se kod novorođenčadi koja su bila izložena metadonu tokom trudnoće razvili poremećaji vida, uključujući smanjenu oštrinu vida, strabizam i nistagmus. Kauzalna veza sa metadonom nije utvrđena, jer i drugi faktori kao što su: drugi lekovi uzeti tokom trudnoće
(npr. benzodiazepini), unos alkohola i lekovi koji su se koristili za lečenje neonatalnog sindroma obustave (npr. fenobarbital), mogli bi da igraju ulogu u nastanku navedenih neželjenih reakcija.
Dodatna upozorenja
Metadon, kao i drugi opijati, može povećati intrakranijalni pritisak, posebno ukoliko je on već povišen.
Metadon treba primenjivati uz veliki oprez kod pacijenata sa istorijom astme (videti odeljak 4.3), konvulzivnim poremećajima, smanjenom respiratornom rezervom, hipotireoidizmom, insuficijencijom kore nadbubrežne žlezde, hiperplazijom prostate, hipotenzijom, šokom, inflamatornim ili opstruktivnim intestinalnim poremećajima i miastenijom gravis. U slučajevima oštećenja funkcije jetre ili bubrega, upotrebu metadona treba izbegavati ili davati u smanjenim dozama.
Tokom primene metadona zabeleženo je produženje QT intervala i torsades de pointes, posebno pri primeni većih doza (>100 mg dnevno). Zbog toga metadon treba primenjivati uz oprez kod pacijenata kod kojih postoji rizik od produženja QT intervala, kao u slučajevima:
Kod pacijenata sa potvrđenim faktorima rizika za produženje QT intervala ili u slučaju istovremene primene sa lekovima koji mogu izazvati produženje QT intervala, preporučuje se praćenje EKG-a pre početka terapije metadonom i kada se postigne doza održavanja.
Preporučuje se praćenje EKG-a kod pacijenata koji nemaju faktore rizika za produženje QT intervala, i to pre titracije doze iznad 100 mg dnevno i 7 dana nakon titracije.
Metadon primeniti uz oprez kod pacijenata koji istovremeno uzimaju depresore CNS-a.
Rizik od istovremene upotrebe sedativa kao što što su benzodiazepini ili slični lekovi Istovremena primena leka METADON ALKALOID i sedativa, kao što su benzodiazepini ili lekovi slični benzodiazepinima, može dovesti do pojave sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Zbog ovih rizika istovremeno propisivanje sa ovim sedativnim lekovima treba da bude ograničeno na pacijente kod kojih druge metode lečenja nisu moguće. Ukoliko se donese odluka o propisivanju leka METADON ALKALOID istovremeno sa lekovima sa sedativnim dejstvom (sedativima), potrebno je primeniti najmanju efikasnu dozu, a trajanje lečenja treba da bude što kraće.
Pacijente treba pažljivo pratiti zbog znakova i simptoma respiratorne depresije i sedacije. Zbog toga se izričito preporučuje da pacijenti i njihovi negovatelji budu informisani o tim simptomima (videti odeljak 4.5).
Lek METADON ALKALOID sadrži sorbitol. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu ne smeju koristiti ovaj lek.
MAO inhibitori
Istovremena primena MAO inhibitora je kontraindikovana (videti odeljak 4.3), s obzirom da može doći do produženja i pojačanja respiratorne depresije koju izaziva metadon.
Depresori CNS-a
Anestetici, hipnotici (uključujući benzodiazepine, hloral hidrat i hlormetiazol), anksiolitici, sedativi, barbiturati, fenotiazini, neki drugi jaki lekovi za smirenje i triciklični antidepresivi mogu pojačati opšti depresivni efekat metadona kada se koriste istovremeno (videti odeljak 4.4). Antipsihotici mogu pojačati sedativno dejstvo i hipotenzivni efekat metadona.
Metadon može povećati koncentraciju desipramina i do dva puta.
Zapaženo je da antidepresivi (npr. fluvoksamin i fluoksetin) mogu povećati koncentraciju metadona u serumu.
Alkohol može pojačati sedativni i hipotenzivni efekat metadona i povećati respiratornu depresiju.
Serotonergički lekovi
Serotonergički sindrom se može javiti pri istovremenoj primeni metadona i petidina, inhibitora monoamino-oksidaze (MAO) i serotoninskih agenasa kao što su selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (engl. Selective Serotonin Re-uptake Inhibitor, SSRI), selektivni inhibitori preuzimanja serotonina i norepinefrina (engl. Serotonin Norepinephrine Re-uptake Inhibitor, SNRI) i triciklični antidepresivi (engl. Tricyclic Antidepressants, TCAs). Simptomi serotoniskog sindroma uključuju promene mentalnog stanja, nestabilnost autonomnog nervnog sistema, neuromuskularne promene, i/ili gastrointestinalne simptome.
Histaminski N2 antagonisti
Histaminski N2 antagonisti kao što je cimetidin mogu smanjiti vezivanje metadona za proteine što pojačava njegovo opijatno dejstvo.
Antibakterijski lekovi
Rifampicin: Pri istovremenoj primeni može doći do smanjenja koncentracije metadona u plazmi i pojačanja urinarne ekskrecije. Može biti potrebno prilagođavanje doze metadona.
Ciprofloksacin: Koncentracija metadona u plazmi može se povećati pri istovremenoj primeni ciprofloksacina zbog inhibicije CYP1A2 i CYP3A4. Može doći do smanjenja koncentracije ciprofloksacina u serumu. Istovremena primena može da dovede do sedacije, konfuzije i respiratorne depresije.
Eritromicin: Teoretski ovo može povećati koncentraciju metadona usled smanjenog metabolizma metadona.
Antifungalni lekovi
Flukonazol, vorikonazol i ketokonazol: Mogu povećati koncentraciju metadona, zbog smanjenog metabolizma metadona.
Antikonvulzivi (fenitoin, fenobarbital, karbamazepin i primidon)
Dolazi do indukcije metabolizma metadona sa rizikom od pojave sindroma obustave leka. Može biti potrebno prilagođavanje doze metadona.
rN urina
Lekovi koji acidifikuju ili alkalinizuju urin imaju uticaj na klirens metadona, koji se povećava pri kiselom rN i smanjuje pri alkalnom rN urina.
Opioidni analgetici
Istovremena primena dovodi do aditivne depresije CNS-a, respiratorne depresije i hipotenzije.
Opioidni antagonisti
Nalokson i naltrekson antagonizuju analgetičko dejstvo metadona i njegovo depresorno dejstvo na respiratorni sistem i CNS i mogu brzo precipitirati pojavu simptoma obustave (videti odeljak 4.9). Slično tome, buprenorfin i pentazocin mogu da precipitiraju simptome obustave.
Antiretrovirusni lekovi kao što su nevirapin, efavirenz, nelfinavir, ritonavir, abakavir
Na osnovu poznatog metabolizma metadona, ovi lekovi mogu smanjiti koncentracije metadona u plazmi ubrzanjem njegovog metabolizma u jetri. Metadon može povećati koncentraciju zidovudina u plazmi. Pri istovremenoj primeni metadona i nekih antiretrovirusnih lekova može se javiti sindrom obustave narkotika. Kod pacijenata koji su na terapiji metadonom, a započinju antiretrovirusnu terapiju, treba obratiti pažnju na pojavu simptoma obustave i shodno tome prilagođavati dozu metadona.
Ciklizin i drugi sedativni antihistaminici
Mogu imati aditivni psihoaktivni efekat; antimuskarinski efekat pri visokim dozama.
Drugi lekovi
Metadon može imati uticaj na dejstvo drugih lekova, kao posledica smanjenog gastrointestinalnog motiliteta.
Test na trudnoću
Metadon može uticati na rezultat testa na trudnoću u kome se koristi urin.
Inhibitori citohroma R4503A4
Klirens metadona se smanjuje pri istovremenoj primeni sa inhibitorima CYP3A4, kao što su neki antiretrovirusni lekovi, makrolidni antibiotici, cimetidin i antigljivični lekovi iz grupe azola (jer se metabolizam metadona odvija preko izoenzima CYP3A4 ).
Kantarion (Hypericum perforatum)
Pri istovremenoj primeni može doći do smanjenja koncentracije metadona u plazmi.
Sok od grejpfruta
Postoji nekoliko nezvaničnih izveštaja o povećanim koncentracijama metadona usled smanjenog metabolizma metadona.
Lekovi koji utiču na pražnjenje želuca:
Domperidon i metoklopramid mogu da ubrzaju početak, ali ne i stepen resorpcije metadona smanjujući efekat usporenog pražnjenja želuca nastalog pri upotrebi opioida. Nasuprot tome, metadon može antagonizovati efekat domperidona / metoklopramida na digestivnu aktivnost.
Antiaritmici:
Metadon odlaže resorpciju meksiletina.
Metadon i produženje QT intervala:
Kod pacijenata koji uzimaju lekove koji utiču na provodljivost srčanih impulsa, ili lekove koji mogu da utiču na ravnotežu elektrolita postoji rizik od srčanih događaja kada se metadon istovremeno primenjuje (videti odeljak 4.4).
Alfa-adrenergički blokatori sa centralnim delovanjem
U slučaju da se metadon primenjuje istovremeno sa alfa-adrenergičkim blokatorima sa centralnim delovanjem (lofeksidin i klonidin) postoji povećan rizik od hipotenzije, kognitivnih efekata i EKG promena (uključujući produženje PR i QT intervala).
Sedativi kao što su benzodiazepini ili lekovi slični benzodiazepinima
Istovremena primena opioida sa lekovima sa sedativnim dejstvom, kao što su benzodiazepini ili lekovi slični benzodiazepinima, povećava rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog aditivnog depresornog delovanja na centralni nervni sistem. Dozu i trajanje istovremene primene treba ograničiti (videti odeljak 4.4).
Metamizol
Istovremena primena metadona sa metamizolom, koji indukuje enzime metabolizere, uključujući CYP2B6 i CYP3A4, može prouzrokovati smanjenje koncentracije metadona u plazmi i potencijalno smanjiti njegovu kliničku efikasnost. Zbog toga se preporučuje oprez kada se istovremeno primenjuju metamizol i metadon; po potrebi treba pratiti klinički odgovor i/ili koncentraciju leka.
Trudnoća
Nema dokaza o bezbednosti primene metadona u humanoj trudnoći. Potrebna je pažljiva procena odnosa rizika i koristi pre primene metadona kod trudnica zbog mogućih neželjenih dejstava na plod i novorođenče, uključujući respiratornu depresiju, malu telesnu masu na rođenju, neonatalni sindrom obustave i povećanu stopu mrtvorođenosti. Ipak, metadon nije povezan sa kongenitalnim malformacijama.
Ako se razviju simptomi obustave može biti neophodno povećanje doze metadona. Tokom trudnoće su zabeleženi porast klirensa i smanjenje koncentracije metadona u plazmi.
Redovna upotreba tokom trudnoće može izazvati zavisnost od leka kod ploda, što dovodi do neonatalnog sindroma obustave kod novorođenčeta.
Ako je potrebna upotreba opioida tokom dužeg perioda u toku trudnoće, obavestite pacijenta o riziku od neonatalnog sindroma obustave opioida i osigurajte da će biti dostupna odgovarajuća terapija.
Tokom porođaja postoji rizik od gastrične staze i aspiracione pneumonije kod majke i fetalnog distresa. Metadon ne treba primenjivati tokom porođaja (videti odeljak 4.3).
Primena tokom porođaja može da uspori disanje kod novorođenčeta i antidot za dete treba da bude lako dostupan.
Dojenje
Metadon se izlučuje u mleko u malim količinama. Preporuku o dojenju treba razmotriti uz savet lekara specijaliste i treba uzeti u obzir da li je žena na stabilnoj terapiji održavanja metadonom i da li koristi nedozvoljene supstance. Ukoliko se donese odluka o dojenju, doza metadona treba da bude što je moguće manja. Lekari treba da savetuju žene koje doje da prate odojče zbog moguće sedacije i teškoća prilikom disanja i da zatraže hitnu medicinsku pomoć ukoliko se ovi simptomi jave. Iako količina metadona izlučenog u majčino mleko nije dovoljna da u potpunosti suzbije simptome obustave kod odojčadi, ona može umanjiti težinu sindroma neonatalne apstinencije. Ako je neophodno prekinuti dojenje, to treba činiti postepeno, jer naglo prekidanje može pojačati simptome obustave kod odojčadi.
Saveti specijaliste, akušerskog i pedijatrijskog osoblja sa iskustvom su u takvim slučajevima neophodni. Ukoliko se proceni da je potrebno nastaviti dojenje, doza metadona treba da bude što je moguće manja, a odojče treba pratiti da bi se izbegla sedacija. Kod odojčadi se može razviti fizička zavisnost i ispoljiti simptomi obustave.
Izveštaji o poremećajima vida prijavljeni su kod novorođenčadi nakon izlaganja metadonu tokom trudnoće. Međutim, prisutni su bili i drugi faktori i definitivna uzročna veza sa metadonom nije utvrđena (videti odeljak 4.4).
Metadon ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti. Pacijenti ne smeju da voze niti da rukuju mašinama tokom lečenja metadonom. Može izazvati pospanost, smanjenu opreznost i umanjiti sposobnost upravljanja vozilom.
Vremenski period nakon koga se ove aktivnosti mogu ponovo bezbedno obavljati je individualan i određuje ga lekar.
Prilikom terapije metadonom uglavnom se javljaju neželjena dejstva ista kao prilikom primene drugih opioida. Najčešća neželjena dejstva su mučnina i povraćanje i javljaju se kod približno 20% pacijenata koji su na vanbolničkoj terapiji metadonom, gde je medicinski nadzor često nezadovoljavajući.
Najozbiljnije neželjeno dejstvo je respiratorna depresija koja može da se ispolji tokom faze stabilizacije pacijenta. Mogu da se jave takođe i apnea, šok ili srčani zastoj.
Neželjena dejstva navedena u nastavku teksta su klasifikovana prema učestalosti javljanja i klasama sistema organa. Ove reakcije se češće javljaju kod osoba koje nisu razvile toleranciju na opioide. Učestalost neželjenih dejstava opisuje se prema sledećim smernicama: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do < 1/100); retko (≥1/10000 do < 1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Klasa sistema organa | Učestalost | Neželjeno dejstvo |
Poremećaji krvi i limfnog sistema | Nepoznata učestalost | Reverzibilna trombocitopenija je zabeležena kod pacijenata sa opioidnom zavisnošću i hroničnim hepatitisom |
Poremećaji metabolizma i ishrane | Često | Zadržavanje tečnosti |
Nepoznata učestalost | Anoreksija, hipokalemija, hipomagnezemija, hipoglikemija | |
Psihijatrijski poremećaji | Često | Euforija, halucinacije |
Povremeno | Disforija, zavisnost, uznemirenost, nesanica, dezorijentacija, smanjen libido | |
Nepoznata učestalost | Zavisnost od leka (videti odeljak 4.4) | |
Poremećaji nervnog sistema | Često | Sedacija |
Povremeno | Glavobolja, sinkopa | |
Poremećaji oka | Često | Zamagljen vid, mioza, suve oči |
Nepoznata učestalost | Nistagmus, strabizam, smanjena oštrina vida | |
Poremećaji uha i labirinta | Često | Vertigo |
Klasa sistema organa | Učestalost | Neželjeno dejstvo |
Kardiološki poremećaji | Retko | Bradikardija, palpitacije, slučajevi prolongacije QT intervala i “torsade de pointes” koji se naročito javljaju pri terapiji velikim dozama metadona |
Vaskularni poremećaji | Povremeno | Naleti crvenila lica, hipotenzija |
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Povremeno | Pulmonarni edem, egzacerbacija astme, suv nos, respiratorna depresija posebno pri velikim dozama |
Gastrointestinalni poremećaji | Veoma često | Mučnina, povraćanje |
Često | Konstipacija | |
Povremeno | Kserostomija, zapaljenje jezika | |
Hepatobilijarni poremećaji | Povremeno | Diskinezija žučnih puteva |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Često | Prolazni osip, znojenje |
Povremeno | Pruritus, urtikarija, druga vrsta osipa i u veoma retkim slučajevima urtikarija sa krvarenjem | |
Endokrini poremećaji | Nepoznata učestalost | Povećana koncentracija prolaktina pri dugoročnoj upotrebi, insuficijencija nadbubrežne žlezde (hipoadrenalizam), hipogonadizam |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Povremeno | Zadržavanje urina i antidiuretični efekat |
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Povremeno | Smanjena potencija, galaktoreja, dismenoreja i amenoreja |
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Često | Zamor, pospanost |
Povremeno | Edem donjih ekstremiteta, astenija, edem, hipotermija, sindrom obustave leka | |
Ispitivanja | Često | Povećanje telesne mase |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicnnska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
faks: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Pacijente treba obavestiti o znacima i simptomima predoziranja i osigurati da su porodica i prijatelji takođe svesni ovih znakova i da potraže hitnu medicinsku pomoć ako se pojave.
Simptomi: simptomi ozbiljnog predoziranja su respiratorna depresija, izrazita somnolencija koja progredira do stupora ili kome, maksimalno sužene zenice, mlitavost skeletne muskulature, hladna i vlažna koža i ponekad bradikardija i hipotenzija. U teškom predoziranju se mogu javiti apnea, cirkulatorni kolaps, srčani zastoj i smrt.
Hipoglikemija je zabeležena kod predoziranja metadonom.
Lečenje: u lečenju predoziranja potrebno je obezbediti prohodnost disajnih puteva i asistiranu ili kontrolisanu ventilaciju.
Može biti neophodna primena opioidnih antagonista, pri čemu treba imati na umu da je metadon depresor sa dugim delovanjem (od 36 do 48 sati), dok dejstvo antagonista traje od 1 do 3 sata, tako da se njihova primena mora ponoviti po potrebi. Posmatranje i suportivne mere moraju se nastaviti 36-48 sati.
Međutim, antagoniste ne treba primenjivati u odsustvu klinički značajne respiratorne ili kardiovaskularne depresije.
Nalorfin (0,1 mg/kg) ili levalorfan (0,02 mg/kg) treba primeniti intravenski što je moguće pre, i po potrebi ponavljati na svakih 15 minuta.
Po potrebi primeniti kiseonik, nadoknadu tečnosti, vazopresore i ostale suportivne mere.
Kod osoba kod kojih postoji fizička zavisnost od narkotika, primena uobičajene doze opioidnih antagonista će precipitirati akutni sindrom obustave leka. Treba izbeći njihovu primenu kod ovih pacijenata ako je moguće, ali ako je terapija antagonistima neophodna u cilju lečenja teške respiratorne depresije, primeniti ih uz izuzetan oprez.
Farmakoterapijska grupa: Ostali lekovi koji deluju na nervni sistem; lekovi koji se upotrebljavaju u opioidnoj zavisnosti
ATC šifra: N07BC02
Metadon je sintetski derivat difenilheptana, opioidni agonist koji primarno deluje na µ- receptore. Tačan mehanizam dejstva još uvek nije razjašnjen, ali je verovatno zasnovan na inhibiciji adenil-ciklaze u neuronima, stimulaciji opioidnih receptora (oponašanje enkefalina, ß-endorfina i drugih egzogenih liganada) i olakšavanju permeabilnosti kalijuma. Pretpostavlja se da ova dejstva dovode do promena u brzini oslobađanja neurotransmitera (acetilholina, norepinefrina, supstance P, dopamina).
Metadon se selektivno vezuje za specifične opioidne receptore u mozgu (limbičkom sistemu, talamusu, strijatumu, hipotalamusu, srednjem mozgu i kičmenoj moždini) i menja provodljivost i osetljivost na bol stimulacijom endogenog sistema za inhibiciju bola. Njegovo centralno delovanje dovodi do sedacije, respiratorne depresije, inhibicije centra za kašalj, mioze, povraćanja, antidiureze. Povećanje tonusa glatkih mišića, koje dovodi do smanjenja gastrointestinalne prohodnosti, posledica je perifernog dejstva metadona. Analgetički efekat metadona počinje oko
30 do 60 minuta nakon oralne primene. Kod netolerantnih pacijenata koji su na terapiji odvikavanja metadonom dužina dejstva je oko 4 do 6 sati; produžava se nakon ponovljene primene
zbog akumulacije metadona ili aktivnih metabolita i iznosi 22 do 48 sati nakon primene. Kako dolazi do akumulacije nakon ponovljenih doza tako se efekti produžavaju, ali se mogu smanjivati kako se razvija tolerancija.
Pojedinačna doza metadona ima manji sedativni efekat od pojedinačne doze morfina.
Pri kontinuiranoj primeni metadon može dovesti do ukrštene tolerancije na euforične efekte drugih opioidnih lekova, te tako može da smanji želju pacijenata za takvim lekovima. Prevođenje sa morfina i drugih opioidnih lekova na metadon redukuje opstipaciju i potrebu za laksativima.
Osim značajnih interindividualnih razlika postoje razlike u farmakokinetici metadona nakon pojedinačne i višestrukih doza.
Resorpcija
Metadon se brzo resorbuje nakon oralne primene i ima visoku bioraspoloživost (približno 80 %). Efektivna koncentracija u plazmi postiže se za 30 minuta, a maksimalna za 4 sata.
Distribucija
Metadon se znatno distribuira u tkiva (volumen distribucije je 4 L/kg). Manje koncentracije se postižu u krvi i mozgu, a veća u bubrezima, slezini, jetri i plućima. Vezuje se za proteine plazme u 60-90%, a glavni vezujući protein u plazmi je α1- kiseli- glikoprotein. Metadon se u velikom procentu vezuje za proteine u različitim tkivima, posebno u mozgu, što može objasniti kumulativni efekat i sporu eliminaciju. Metadon prolazi kroz placentu.
Biotransformacija
Metadon se uglavnom metaboliše u jetri; lek podleže N-demetilaciji (glavni metabolit
2-etilidin-1,5-dimetil-3,3-difenilpirolidin i sporedni metabolit 2-etil-3,3,-difenil-5- metilpirolidin su neaktivni metaboliti). Ne dolazi do konjugacije. Opisani su i drugi metaboliti, uključujući metadol i normetadol. Metabolizam metadona primarno je kataliziran preko enzima CYP3A4, iako i drugi citohrom P450 izoenzimi su uključeni u metabolizam metadona (CYP2D6, CYP2C9, CYP2C19, CYP1A20). Jetra takođe može da služi kao glavni depo nepromenjenog metadona, gde se on nespecifično vezuje i oslobađa ponovo uglavnom nepromenjen.
Eliminacija
Poluvreme eliminacije metadona značajno varira (u rasponu od 15-60 sati, sa prosekom od 25 sati) i može biti mnogo duže od 18 sati zabeleženih nakon pojedinačne doze. Nakon primene pojedinačne oralne doze od 25 mg, 25% se izlučuje urinom u toku prva 24 sata i 25% više tokom sledećih 72 sata. Mala količina metadona izlučuje se nepromenjeno putem urina.
Metadon se izlučuje glomerularnom filtracijom i podleže renalnoj reapsorpciji. Reapsorpcija metadona se smanjuje ako se smanjuje pH urina npr. što je manji pH to je veći klirens. Urinarna ekskrecija metadona, njegovih metabolita i produkata zavisi od doze i predstavlja glavni put izlučivanja samo za doze do 55 mg dnevno.
Metaboliti metadona izlučuju se takođe putem fecesa i žuči. Kod nekih pacijenata metadon i njegov metabolit nađeni su u znoju u većim količinama od onih koje su zabeležene u urinu.
Nema drugih relevantnih podataka, osim onih koji su već dati u ostalim odeljcima Sažetka karakteristika leka.
Sorbitol, tečni, nekristališući; Glicerol;
Natrijum-benzoat (E 211); Limunska kiselina, monohidrat; Voda, prečišćena.
Nije primenjivo.
Rok upotrebe neotvorenog leka je 3 godine.
Rok upotrebe leka nakon prvog otvaranja je mesec dana, ako se čuva na temperaturi do 25°C.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bočica od smeđeg stakla zatvorena plastičnim zatvaračem sa navojem sa kapaljkom.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica sa 10 mL rastvora i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.
Lek METADON ALKALOID sadrži aktivnu supstancu metadon-hidrohlorid, koja pripada grupi opioidnih analgetika i deluje tako što se veže za opioidne receptore u centralnom nervnom sistemu.
Koristi se u terapiji zavisnosti od opijata. Sprečava pojavu ili ublažava simptome obustave, koji su posledica prekida primene opijatnih droga.
Lek METADON ALKALOID se ne sme primenjivati kod dece.
Ako se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, ne smete uzimati ovaj lek. Ako niste sigurni, posavetujte se sa lekarom.
Upozorenja i mere opreza
Redovno uzimanje ovog leka, posebno tokom dužeg vremenskog intervala, može dovesti do zavisnosti. Zavisnost može izazvati simptome obustave kada prestanete da uzimate ovaj lek. Simptomi obustave mogu uključivati nemir, otežano spavanje, razdražljivost, uznemirenost, anksioznost, osećaj lupanja srca (palpitacije), povišen krvni pritisak, mučninu, povraćanje, dijareju, gubitak apetita, jezu, drhtavicu ili znojenje. Vaš lekar će razgovarati sa Vama kako da postepeno smanjite dozu pre nego što prestanete da uzimate lek. Važno je da ne prestanete da uzimate lek iznenada, jer ćete verovatnije imati simptome obustave.
Opioide treba da koriste samo oni za koje su propisani. Nemojte davati lek nikome drugom. Uzimanje većih doza ili češćih doza opioida može povećati rizik od zavisnosti. Prekomerna i pogrešna upotreba može dovesti do predoziranja i/ili smrti.
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek METADON ALKALOID:
Obratite se svom lekaru ili farmaceutu ako Vam se tokom uzimanja leka METADON ALKALOID javi neki od sledećih simptoma: slabost, umor, gubitak apetita, mučnina, povraćanje ili nizak krvni pritisak. Ovo može biti znak da nadbubrežne žlezde luče suviše malo hormona kortizola i možda ćete morati da uzimate dodatak hormona.
Dugotrajna primena može uzrokovati smanjenje vrednosti polnih hormona i povećanje vrednosti hormona prolaktina. Obratite se svom lekaru ako primetite simptome kao što su smanjen libido, impotencija ili izostanak menstruacije (amenoreja).
Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre uzimanja leka METADON ALKALOID.
Drugi lekovi i lek METADON ALKALOID
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Ovo uključuje i lekove koji se kupuju bez lekarskog recepta, uključujući i biljne lekove.
Lek METADON ALKALOID može uticati na dejstvo nekih drugih lekova. Takođe, neki lekovi mogu uticati na dejstvo leka METADON ALKALOID.
Ne smete uzimati lek METADON ALKALOID u isto vreme ili u toku 2 nedelje po prestanku terapije MAO inhibitorima.
Neki lekovi mogu povećati rizik od nastanka srčanih problema kada se uzimaju istovremeno sa lekom METADON ALKALOID.
Posavetujte se sa lekarom ako ste već na terapiji:
Recite Vašem lekaru ako uzimate neke od sledećih lekova:
Rizik od pojave neželjenih dejstava se povećava ako metadon primenjujete istovremeno sa antidepresivima (kao što su citalopram, duloksetin, escitalopram, fluoksetin, fluvoksamin, paroksetin, sertralin, venlafaksin, amitriptilin, klomipramin, imipramin, nortriptilin).
Obratite se svom lekaru ako primetite simptome kao što su:
Istovremena upotreba leka METADON ALKALOID i sedativa kao što su benzodiazepini ili slični lekovi, povećava rizik od pospanosti, otežanog disanja (respiratorna depresija), kome i može biti životno ugrožavajuća. Zbog navedenog, istovremenu primenu treba razmotriti samo ukoliko druge metode lečenja nije moguće primeniti.
Međutim, ako Vam lekar propiše lek METADON ALKALOID zajedno sa lekovima sa sedativnim dejstvom, on mora ograničiti doze i trajanje istovremene terapije.
Obavestite Vašeg lekara o svim sedativnim lekovima koje uzimate i pažljivo sledite njegove preporuke za doziranje. Može biti korisno da upoznate prijatelje ili rođake sa prethodno navedenim znakovima i simptomima. Obratite se Vašem lekaru ukoliko se pojave takvi simptomi.
Drugi lekovi koje možda uzimate takođe mogu uticati na srce. Morate obavestiti svog lekara o svim drugim lekovima koje uzimate jer mogu biti opasni ako se uzimaju sa metadonom. U ovim situacijama Vaš lekar može da odluči da je neophodno pratiti Vaše srce pomoću elektrokardiograma (EKG) na početku terapije kako bi se osiguralo da se ovi efekti ne pojave.
Ukoliko se bilo koji od prethodno navedenih lekova odnosi na Vas, razgovarajte sa svojim lekarom pre uzimanja leka METADON ALKALOID.
Uzimanje leka METADON ALKALOID sa hranom, pićima ili alkoholom
Ne konzumirajte alkohol u toku terapije ovim lekom, s obzirom da lek METADON ALKALOID izaziva pospanost koja se pojačava pri istovremenoj primeni alkohola.
Tokom lečenja lekom METADON ALKALOID nemojte da pijete sok od grejpfruta jer on može da promeni dejstvo leka.
Trudnoća i dojenje
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete bilo koji lek.
Trudnoća
Ne uzimajte lek METADON ALKALOID ako ste trudni ili mislite da ste trudni osim ako o tome niste razgovarali sa svojim lekarom i ako se smatra da korist primene leka za majku prevazilazi rizik za dete. Ako koristite lek METADON ALKALOID tokom trudnoće, Vaša beba može postati zavisna i imati simptome obustave nakon porođaja koji će možda morati da se leče.
Ako radite test na trudnoću, obratite pažnju s obzirom na to da lek METADON ALKALOID može uticati na rezultate testa. Ovaj lek ne smete uzimati u toku porođaja.
Dojenje
Razgovarajte se svojim lekarom ako dojite ili razmišljate o dojenju dok uzimate metadon budući da on može uticati na Vašu bebu. Pratite Vašu bebu zbog neuobičajenih znakova i simptoma kao što su povećana pospanost (više nego uobičajeno), otežano disanje ili malaksalost. Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah se obratite lekaru.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Metadon je lek sa snažnim uticajem na Vašu sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Može izazvati pospanost i smanjenu opreznost. Nemojte upravljati vozilom i rukovati mašinama dok Vam lekar ne potvrdi da je bezbedno. Za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilom niti rad sa mašinama.
Lek METADON ALKALOID sadrži sorbitol.
U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Lek METADON ALKALOID je namenjen za oralnu upotrebu.
Odrasli
Inicijalno se daje 1-2 mL odnosno, 10-20 mg (30-60 kapi) dnevno; doza se povećava za 1-2 mL, odnosno 10-20 mg (30-60 kapi) dnevno sve dok se ne postigne kontrola simptoma obustave. Stabilizacija se obično postiže dnevnom dozom od 4-6 mL, odnosno 40 mg do 60 mg (120-180 kapi), ali su ponekad neophodne i veće doze. Vaš lekar će određivati svaku promenu u Vašem doziranju.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega
Vaš lekar će prilagoditi dozu i opreznije pratiti Vaše stanje.
Stariji i veoma bolesni pacijenti
Vaš lekar će prilagoditi dozu i opreznije pratiti Vaše stanje. Pacijenti sa rizikom od pojave prolongiranja QT intervala Metadon treba da se primenjuje sa oprezom.
Primena kod dece
Ne preporučuje se primena kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.
Ako ste uzeli više leka METADON ALKALOID nego što treba
Odmah se javite Vašem lekaru ili idite u najbližu zdrastvenu ustanovu. Ponesite pakovanje leka sa sobom.
Metadon, kao i ostali opioidni lekovi u prevelikoj dozi može dovesti do sledećih simptoma: otežano disanje, izrazita pospanost, gubitak svesti, izrazito suženje zenica, hladna i vlažna koža, mišićna slabost, snižena koncentracija šećera u krvi, usporen rad srca, a u krajnjem slučaju može doći do prestanka disanja, ozbiljnog pada krvnog pritiska, srčanog zastoja, kome, čak i smrti.
Metadon je jako toksičan za svakoga ko nije razvio toleranciju na opioide; 50 -100 mg (5-10 mL) može ugroziti život netolerantne osobe, a 10 mg (1 mL) može dovesti do teškog trovanja i može biti fatalno za dete.
Ako ste zaboravili da uzmete lek METADON ALKALOID
Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka METADON ALKALOID, sačekajte vreme za uzimanje naredne doze i uzmite samo preporučenu dozu.
Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.
Ako naglo prestanete da uzimate lek METADON ALKALOID
Nemojte prekinuti primenu leka osim ako Vam to nije rekao lekar, jer postoji rizik od pojave simptoma obustave (nemir, nesanica, bolovi u mišićima, suzenje očiju, curenje nosa, neuobičajeno pojačano znojenje i zevanje, gubitak apetita, neuobičajene kolike, mučnina, povraćanje, dijareja,
razdražljivost, nemir, nervoza i uznemirenost, tremor i drhtavica, slabost, ubrzan rad srca, ubrzano disanje, osećaj lupanja srca (palpitacije), povišen krvni pritisak, midrijaza (proširenje zenica)).
Ako želite da prestanete da uzimate ovaj lek, prvo razgovarajte o tome sa svojim lekarom. Lekar će Vam objasniti kako da postepeno smanjujete dozu leka tako da su svi neprijatni efekti obustave svedeni na minimum.
Tolerancija leka se brzo smanjuje nakon prekida upotrebe tako da doza na koju je prethodno stečena tolerancija može biti sa smrtnim ishodom.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Prestanite da uzimate ovaj lek i obratite se odmah lekaru ako imate alergijsku reakciju na lek METADON ALKALOID.
Alergijska reakcija može da uključuje:
Prestanite da uzimate ovaj lek i odmah se obratite lekaru ako imate bilo koju od sledećih pojava:
Nastavite uzimanje leka, ali odmah obavestite svog lekara ako imate bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:
Obavestite svog lekara ako imate bilo koji od sledećih neželjenih dejstava:
Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)
Sledeća neželjena dejstva su takođe prijavljena:
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Obustava leka
Kada prestanete da uzimate lek METADON ALKALOID, možete osetiti simptome obustave leka (videti odeljak 3. deo Ako naglo prestanete da uzimate lek METADON ALKALOID).
Možda ćete primetiti da neka od neželjenih dejstava postaju manje izražena tokom lečenja lekom METADON ALKALOID.
Ako lek METADON ALKALOID uzimate tokom dužeg vremenskog perioda postoji mogućnost da postanete zavisni od njega.
Ako neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek METADON ALKALOID posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do: ”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Rok upotrebe leka nakon prvog otvaranja je mesec dana, ako se čuva na temperaturi do 25°C.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
1 mL oralnog rastvora (30 kapi) sadrži 10 mg metadon-hidrohlorida.
Kako izgleda lek METADON ALKALOID i sadržaj pakovanja
Oralne kapi, rastvor
METADON ALKALOID je bistar, bezbojan rastvor.
Unutrašnje pakovanje je bočica od smeđeg stakla zatvorena plastičnim zatvaračem sa navojem sa kapaljkom.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica sa 10 mL rastvora i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole
ALKALOID D.O.O. BEOGRAD
Prahovska 3, Beograd
Proizvođač
ALKALOID AD SKOPJE
Bulevar Aleksandar Makedonski 12, Skopje, Republika Severna Makedonija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Jun, 2023.
Režim izdavanja leka:
Lek se može izdavati samo na lekarski recept u dva primerka, shodno propisima o lekovima koji sadrže opojne droge.
Broj i datum dozvole:
METADON ALKALOID, oralne kapi, rastvor, 10 mL: 515-01-02576-22-001 od 15.06.2023.