MEPENEX® 500mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek MEPENEX je indikovan kod odraslih i dece uzrasta od 3 meseca i starije, u terapiji sledećih infekcija (videtiodeljke 4.4 i 5.1):

• Teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom,

• Bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze,

• Komplikovane infekcije urinarnog trakta,

• Komplikovane intraabdominalne infekcije,

• Intra- i postpartalne infekcije,

• Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva,

• Akutni bakterijski meningitis.

Lek MEPENEX se može primenjivati u terapiji febrilnih pacijenata sa neutropenijom, za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom.

Lek MEPENEX se primenjuje u terapiji pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana, sa bilo kojom od prethodno navedenih infekcija.

Treba uzeti u obzir zvanične smernice za pravilnu primenu antibiotika.

Doziranje

U tabelama koje sledeprikazane su opšte preporuke za doziranje.

Pri određivanju doze meropenema koju treba primeniti i trajanja terapije, treba uzeti u obzir vrstu infekcije, uključujući težinu infekcije, i klinički odgovor pacijenta.

Doze do 2 g tri puta dnevno kod odraslih i adolescenata i doze do 40 mg/kg tri puta dnevno kod dece, mogu biti posebno odgovarajuće za lečenje nekih vrsta infekcija, kao što su infekcije izazvane manje osetljivim bakterijskim vrstama (npr. Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp.) ili za lečenje veoma teških infekcija.

Prilikom lečenja pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom potrebna su detaljnija razmatranja doze leka (videti tabelu u nastavku).

Odrasli i adolescenti

Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije u trajanju od 15 do 30 minuta (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6).

Alternativno, doze do 1 g se mogu primeniti putem intravenske bolus injekcije u trajanju od približno 5 minuta. Podaci o bezbednosti primene 2 g meropenema putem intravenske bolus injekcije kod odraslih su ograničeni.

Oštećenje funkcije bubrega

Potrebno je prilagođavanje doze kod odraslih i adolescenata kod kojih je klirens kreatinina manji od 51 mL/min, na način prikazan u tabeli u nastavku. Podaci koji podržavaju primenu ovih prilagođenih doza za pojediničnu dozu od 2 g, su ograničeni.

Meropenem se uklanja hemodijalizom i hemofiltracijom. Potrebnu dozu treba primeniti nakon završetka ciklusa hemodijalize.

Nema utvrđenih preporuka za doziranje kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi.

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa očuvanomfunkcijom bubrega i onih čije su vrednosti klirensa kreatinina veće od 50 mL/min.

Pedijatrijska populacija Deca uzrasta do 3 meseca

Bezbednost i efikasnost primene meropenema kao i optimalanrežim doziranja kod dece uzrasta do3 meseca nisu ustanovljeni. Međutim, ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju na to da bi odgovarajući režim doziranja mogao biti 20 mg/kg na svakih 8 sati (videti odeljak 5.2).

Deca uzrasta od 3 meseca do 11 godina i telesne mase do 50 kg Preporučeni režim doziranja je prikazan u sledećoj tabeli:

Deca telesne mase preko 50 kg Treba primenjivati dozu za odrasle.

Deca sa oštećenjem funkcije bubrega

Ne postoje iskustva o primeni leka kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega.

Način primene

Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije u trajanju od 15 do 30 minuta (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6). Alternativno, doze meropenema do 20 mg/kg se mogu primeniti putem intravenske bolus injekcije u trajanju od 5 minuta. Podaci o bezbednosti primene doze od 40 mg/kg meropenema kod dece putemintravenske bolus injekcije su ograničeni.

Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Preosetljivost na bilo koji drugi karbapenemski antibiotik.

Teška reakcija preosetljivosti (npr. anafilaktička reakcija, teška reakcija na koži) na bilo koji drugi beta-laktamski antibiotik (npr. penicilini ili cefalosporini).

Prilikom izbora meropenema u terapiji svakog pojedinačnog pacijenta, treba uzeti u obzir adekvatnost primene karbapenemskog antibiotika, na osnovu faktora kao što su težina infekcije, mogućnost pojave rezistencije na druge odgovarajuće antibiotike i rizik od pogrešnog izbora za lečenje infekcije izazvane karbapenem-rezistentnombakterijom.

Rezistencija sojeva Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa i Acinetobacter spp.

Rezistencija sojeva Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp. na antibiotike sa

penemskom strukturom varira širom Evropske Unije. Lekarima koji propisuju lek savetuje se da uzmu u obzir lokalnu mogućnost pojaverezistencije navedenih bakterija na antibiotike sa penemskom strukturom.

Reakcije preosetljivosti

Kao i kod primene drugih beta-laktamskih antibiotika, prijavljene su ozbiljne reakcije preosetljivosti, ponekad sa smrtnim ishodom (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Pacijenti koji su imalireakcijepreosetljivosti na karbapeneme, peniciline ili ostalebeta-laktamske antibiotike u anamnezi mogu takođe biti preosetljivi i na meropenem. Pre započinjanja terapije meropenemom, neophodno je pažljivoispitati prethodne pojave reakcija preosetljivosti na beta-laktamske antibiotike. Ukoliko dođe do pojave teškog oblika alergijske reakcije, potrebno je obustaviti primenu leka i preduzeti odgovarajuće mere.

Kod pacijenata koji su primali meropenem prijavljene su teške neželjene reakcije na koži (engl. Severe Cutaneous Adverse Reactions, SCAR), kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN), reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS), erythema multiforme (EM) i akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) (videti odeljak 4.8). Ukoliko se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, potrebno je odmah obustaviti primenu meropenema i treba razmotriti drugu terapijsku opciju. Kod primene drugih beta-laktamskih antibiotika bilo je izveštaja o reakcijama preosetljivosti koje su napredovale do Kounis-ovog sindroma (akutni alergijski koronarni arteriospazam koji može dovesti do infarkta miokarda, videti odeljak 4.8).

Kolitis povezan sa upotrebom antibiotika

Prilikom upotrebe skoro svih antibiotika, uključujući i meropenem, prijavljeni su kolitis povezan sa upotrebom antibiotika i pseudomembranozni kolitis, koji mogu varirati po težini od blage do životno ugrožavajuće forme. Stoga je važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih dođe do pojave dijareje tokom ili nakon primene meropenema (videti odeljak 4.8). Treba razmotriti prekid terapije meropenemom i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne treba primenjivati lekove koji usporavaju peristaltiku creva.

Konvulzije

Konvulzije su retko prijavljene tokom terapije karbapenemima, uključujući i meropenem (videti odeljak 4.8).

Praćenje funkcije jetre

Tokom primene meropenema treba pažljivo pratiti funkciju jetre zbog rizika od pojave hepatotoksičnosti (poremećaj funkcije jetre sa holestazom i citolizom) (videti odeljak 4.8).

Primena kod pacijenata sa oboljenjem jetre: kod pacijenata sa već postojećim poremećajem funkcije jetre treba pratitifunkciju jetre tokom terapije meropenemom. Prilagođavanje doze nije neophodno (videti odeljak 4.2).

Direktni antiglobulinski test (Coombs-ov test) serokonverzije

Tokom lečenja meropenemom može doći do pojave pozitivnog direktnog ili indirektnog Coombs testa.

Istovremena primena sa valproinskom kiselinom/natrijum-valproatom/valpromidom

Ne preporučuje se istovremena primena meropenema i valproinske kiseline/natrijum-valproata/valpromida (videti odeljak 4.5).

Lek MEPENEX sadrži natrijum.

MEPENEX, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju: Ovaj lek sadrži 45 mg natrijuma po jednoj bočici što odgovara 2,25% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

MEPENEX, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju: Ovaj lek sadrži 90 mg natrijuma po jednoj bočici, što odgovara 4,5% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

Nisu sprovedenespecifičnestudije interakcija, osim sa probenecidom.

Probenecid stupa u kompeticiju sa meropenemom na nivou aktivne tubularne sekrecije i na taj način inhibira izlučivanje meropenema putem bubrega što utiče na produženje poluvremena eliminacije i povećanje koncentracije meropenema u plazmi. Potreban je oprez ukoliko se probenecid primenjuje istovremeno sa meropenemom.

Potencijalno dejstvo meropenema na vezivanje drugih lekova za proteine plazme ili njihov metabolizam nije ispitivano. Međutim, vezivanje meropenema za proteine plazme je toliko malo, da se ne očekuje bilo koja interakcija sa drugim lekovima koja bi se objasnila ovim mehanizmom.

Smanjenje koncentracije valproinske kiseline u krvi je zabeleženo pri istovremenoj primeni sa karbapenemima što dovodi do 60-100% smanjenja koncentracije valproinske kiseline za oko dva dana. Zbog brzog efekta i visokog stepena smanjenja koncentracije, istovremena primena valproinske kiseline/natrijumvalproata/valpromida i karbapenema nije pogodna i zbog toga je treba izbegavati (videti odeljak 4.4).

Oralni antikoagulansi

Istovremena primena antibiotika sa varfarinom može pojačati njegovo antikoagulantno dejstvo. Postoji veliki broj prijava o povećanju antikoagulantnog efekta oralno primenjenih antikoagulanasa, uključujući varfarin, kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji antibioticima. Rizik može varirati u zavisnosti od postojeće infekcije, starosti i opšteg stanja pacijenta, pa je teško proceniti uticaj antibiotika na povećanje INR vrednosti (engl. international normalised ratio). Preporučuje se često kontrolisanje INR vrednosti tokom i ubrzo nakon istovremene terapije antibioticima i oralnim antikoagulansima.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija su sprovedena samo kod odraslih.

Trudnoća

Podaci o primeni meropenema kod trudnica ne postoje ili su ograničeni.

Studije sprovedene na životinjama nisu pokazale direktno ili indirektno štetno dejstvo ovog leka u pogledu reproduktivnetoksičnosti (videti odeljak 5.3).

Kao mera predostrožnosti, preporučuje se da se izbegava primena meropenema tokom trudnoće.

Dojenje

Zabeleženo je da se male količine meropenema izlučuju u majčino mleko kod ljudi. Meropenem ne treba primenjivati kod žena koje doje, osim ukoliko potencijalna korist za majku opravdava potencijalni rizik za bebu.

Nisu sprovedene studije uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, pri upravljanju vozilima ilirukovanju mašinama, treba uzeti u obzir da su glavobolja, parestezijei konvulzije prijavljeni kodprimene meropenema.

Sažetak bezbednosnog profila

Pregledom podataka dobijenih od 4872 pacijenta kod kojih je primenjeno 5026 terapijskih ciklusa meropenemom, izdvojene su najčešće prijavljivane neželjene reakcije u vezi sa upotrebom meropenema: dijareja (2,3%), osip (1,4%), mučnina/povraćanje (1,4%) i zapaljenje na mestu primene injekcije (1,1%). Najčešće prijavljivani neželjeni događaji vezani za meropenem koji se odnose na laboratorijske analize bili su trombocitoza (1,6%) i povećane vrednosti enzima jetre (1,5 - 4,3%).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sve neželjene reakcije su prikazane u sledećoj tabeli i klasifikovane su prema klasi sistema organa i učestalosti: veoma često(≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedena po opadajućoj ozbiljnosti.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Kounis-ov sindrom(engl. Kounis Syndrome)

Akutni koronarni sindrom povezan sa alergijskom reakcijom (Kounis-ov sindrom) je prijavljen kod drugih beta-laktamskihantibiotika (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Meropenem je odobren za primenu kod dece starije od 3 meseca. Na osnovu ograničenih dostupnihpodataka nema dokaza o povećanom riziku od bilo koje neželjene reakcije na lek kod dece. Sve prijave su bile u skladu sa događajima koji su zabeleženi u odrasloj populaciji.

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Moguće je relativno predoziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, ukoliko doza nije prilagođena kao što je opisano u odeljku 4.2. Ograničeno postmarketinško iskustvo pokazuje da su neželjene reakcije koje se javljaju usled predoziranja u skladu sa opisanim profilom neželjenih reakcija u odeljku 4.8, obično su blage i povlače se po prestanku primene leka ili sa smanjenjem doze. Treba razmotriti simptomatsku terapiju.

Kod osoba sa očuvanom funkcijom bubrega dolazi do brze eliminacije putem bubrega. Meropenem i njegov metabolit mogu se ukloniti hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa:Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, karbapenemi

ATC šifra:J01DH02

Mehanizam dejstva

Meropenem ispoljava svoju baktericidnu aktivnost inhibicijomsinteze bakterijskogćelijskog zida kod Gram-pozitivnih i Gram-negativnih bakterija, vezivanjem za penicilin vezujuće proteine (engl. penicillin-binding proteins, PBPs).

Odnos farmakokinetika/farmakodinamika

Slično ostalim beta-laktamskim antibioticima, pokazano je da je vreme tokom kojeg je koncentracija meropenema veća od minimalne inhibitorne koncentracije (T > MIK) u najboljoj korelaciji sa njegovom efikasnošću. Na pretkliničkim modelima meropenem je ispoljio aktivnost kada je koncentracija meropenema u plazmi bila veća od minimalne inhibitorne koncentracije za datog uzročnika tokom približno 40% doznog intervala. Ova ciljna vrednost nije utvrđena u kliničkim uslovima.

Mehanizam rezistencije

Bakterijska rezistencija na meropenem može biti rezultat: (1) smanjene propustljivosti spoljašnje membrane Gram-negativnih bakterija (zbog smanjene produkcije porina) (2) smanjenog afiniteta ciljnih penicilin

vezujućih proteina (3) povećane ekspresije komponenti efluks pumpi i (4) produkcije beta-laktamaza koje mogu da hidrolizuju karbapeneme.

U okviru Evropske Unije su registrovane lokalizovane grupe infekcija uzrokovanih karbapenem-rezistentnim bakterijama.

Ne postoji ciljna unakrsna rezistencija između meropenema i lekova iz grupe hinolona, aminoglikozida, makrolida i tetraciklina. Međutim, bakterije mogu ispoljiti rezistenciju na više od jedne grupe antibiotika, ukoliko mehanizam rezistencije uključuje nepropustljivost membrane i/ili efluks pumpu(e).

Granične vrednosti

Kliničke granične vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIK), koje je odredio Evropski komitet za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST) su prikazani na sledećem linku:

Prevalenca stečene rezistencije može da varira geografski i vremenski za određene sojeve, pa su poželjne, naročito kod teških infekcija, lokalne informacije o rezistentnosti za izolovane vrste. Akoje neophodno, treba tražiti mišljenje stručnjaka kad je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od terapije lekom kod nekih tipova infekcije sporna.

Na osnovu kliničkog iskustva i terapijskih vodiča napravljena je sledeća lista patogena.

Uobičajeno osetljivisojevi:

Gram-pozitivne aerobne bakterije:

Enterococcus faecalis$

Staphylococcus aureus (osetljive na meticilin)£

Staphylococcus species (osetljive na meticilin) uključujući Staphylococcus epidermidis Streptococcus agalactiae (grupa B)

Streptococcus milleri grupa (S. anginosus, S. constellatus i S. intermedius) Streptococcus pneumoniae

Streptococcus pyogenes (grupa A)

Gram-negativne aerobne bakterije:

Citrobacter freundii Citrobacter koseri Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli Haemophilus influenzae Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Neisseria meningitidis Proteus mirabilis Proteus vulgaris Serratia marcescens

Gram-pozitivne anaerobne bakterije:

Clostridium perfringens Peptoniphilus asaccharolyticus

Peptostreptococcus species (uključujući P. micros, P. anaerobius, P. magnus)

Gram-negativne anaerobne bakterije:

Bacteroides caccae Bacteroides fragilis grupa Prevotella bivia Prevotella disiens

Sojevikod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem:

Gram-pozitivne aerobne bakterije:

Enterococcus faecium$+

Gram-negativne aerobne bakterije:

Acinetobacter species Burkholderia cepacia Pseudomonas aeruginosa

Prirodno rezistentni mikroorganizmi:

Gram-negativne aerobne bakterije:

Stenotrophomonas maltophilia Legionella species

Drugi mikroorganizmi

Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Coxiella burnetii Mycoplasma pneumoniae

$sojevi koji pokazuju prirodnu intermedijarnu osetljivost

£svi meticilinrezistentni stafilokoki su rezistentni na meropenem +stopa rezistencije ≥ 50% u jednoj ili više zemalja EU.

Sakagija i melioidoza: Primena meropenema kod ljudi bazira se na in vitro osetljivosti B. mallei i B. pseudomallei i na ograničenim podacima o primeni kod ljudi. Ordinirajući lekar treba da se osloni na nacionalnii/iliinternacionalni konsenzus za lečenje sakagije i melioidoze.

Kod zdravih ispitanika srednje poluvreme eliminacije iz plazme iznosi približno 1 sat; srednja vrednost volumena distribucije je oko 0,25 L/kg (11–27 L), i srednji klirens je 287 mL/min pri dozi od 250 mg i smanjuje se do 205 mL/min pri dozi od 2 g. Doze od 500 mg, 1000 mg i 2000 mg koje se primenjuju putem intravenske infuzijetokom30 minuta daju Cmax od približno23, 49 i 115 mikrograma/mL, odgovarajuće PIK vrednosti su bile 39,3, 62,3 i 153 mikrograma.h/mL. Nakon primene infuzijetokom 5 minuta, vrednosti Cmax iznosile su 52 i 112 mikrograma/mL nakon primene doze od 500 mg i 1000 mg. Nakon ponovljenog doziranja meropenema u vremenskim intervalima od po 8 sati, kod ispitanika sa očuvanom funkcijom bubrega ne dolazi doakumulacije leka u organizmu.

U studiji sprovedenoj kod 12 pacijenata koji su postoperativno primali meropenem u dozi od 1000 mg na svakih 8 sati zbog intraabdominalnih infekcija, pokazano je da su postignute vrednosti Cmax i poluvremena eliminacije iz plazme uporedivi sa zdravim ispitanicima, ali da je volumen distribucije bio veći i iznosio je 27 L.

Distribucija

Prosečno vezivanje meropenema za proteine plazme je oko 2% i ne zavisi od koncentracije leka. Nakon brze primene leka (5 minuta ili manje) farmakokinetika je bieksponencijalna, ali je ovo mnogo manje izraženo nakon primene infuzije u trajanju od 30 minuta. Pokazano je da meropenem dobro prodire u većinu telesnih tečnosti i tkiva uključujući: pluća, bronhijalni sekret, žuč, cerebrospinalnu tečnost, ginekološka tkiva, kožu, fascije, mišiće i peritonealne eksudate.

Biotransformacija

Meropenem se metaboliše hidrolizom beta-laktamskog prstena, prelazeći u mikrobiološki neaktivan metabolit. U in vitro uslovima meropenem pokazuje smanjenu osetljivost na hidrolizu humanom dehidropeptidazom-I (DHP-I) u poređenju sa imipenemom, te ne postojipotreba za istovremenom primenom inhibitora DHP-I.

Eliminacija

Meropenem se primarno izlučuje nepromenjen putem bubrega; tokom 12 sati približno 70% (50–75%) doze izluči se u nepromenjenom obliku. Preostalih 28% se izlučuje u vidu mikrobiološki neaktivnog metabolita. Samo oko 2% ukupne doze se eliminiše fecesom. Izmeren renalni klirens i efekat probenecida pokazuju da meropenem podleže i filtraciji i tubularnoj sekreciji.

Insuficijencija bubrega

Oštećenje funkcije bubrega dovodi do povećanja vrednosti PIK i dužeg poluvremena eliminacije meropenema. Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (CrCL 33–74 mL/min) došlo je do povećanja vrednosti PIK 2,4 puta, kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CrCL 4–23 mL/min) došlo je do povećanja vrednosti PIK 5 puta, a kod pacijenata na hemodijalizi (CrCL <2 mL/min)10 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima (CrCL >80 mL/min). Vrednost PIK mikrobiološki neaktivnog metabolita sa otvorenim prstenom bila je takođe značajno povećana kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Preporučuje se prilagođavanje doze kod pacijenata sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Meropenem se eliminiše hemodijalizom, a klirens tokom hemodijalize je oko 4 puta veći nego kod pacijenata sa anurijom.

Insuficijencija jetre

Rezultati studije sa pacijentima sa alkoholnom cirozom pokazali su da oboljenje jetre nema uticaja na farmakokinetiku meropenema nakon primene ponovljenih doza.

Odrasli pacijenti

Farmakokinetičke studije kod pacijenata su pokazale da nema značajnih razlika u farmakokinetičkim parametrima u poređenju sa zdravim ispitanicima sa ekvivalentnom funkcijom bubrega. Populacioni model izveden iz podataka kod 79 pacijenata sa intraabdominalnom infekcijom ili pneumonijom pokazao je zavisnost centralnog volumena od telesne mase pacijenta i klirensa od klirensa kreatinina i starosnog doba.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanjem farmakokinetike kod odojčadi i dece sa infekcijom, pri primeni doza od 10, 20 i 40 mg/kg pokazano je da su vrednosti Cmax slične onima kod odraslih nakon primene doza od 500 mg, 1000 mg i 2000 mg. Poređenje je pokazalo konzistentnu farmakokinetiku između doza i poluvremena eliminacije slično kao kod odraslih, izuzev u slučaju najmlađih ispitanika (kod dece mlađe od 6 meseci poluvreme eliminacije je 1,6 sati). Srednje vrednosti klirensa meropenema bile su 5,8 mL/min/kg (6–12 godina), 6,2 mL/min/kg (2–5 godina), 5,3 mL/min/kg (6–23 meseca) i 4,3 mL/min/kg (2–5 meseci). Približno 60% doze se izlučuje urinom u nepromenjenom obliku u toku 12 sati, a 12% u obliku metabolita. Koncentracije meropenema u cerebrospinalnoj tečnosti kod dece sa meningitisom iznose oko 20% koncentracije u plazmi, ali postoje značajne interindividualne razlike.

Ispitivanje farmakokinetike meropenema kod novorođenčadi kojima je potrebna antibiotska terapija pokazalo je veću vrednost klirensa kod novorođenčadi sa većom hronološkom ili gestacionom dobi, sa ukupnim prosečnim poluvremenom eliminacije od 2,9 sata. Monte Karlo simulacija zasnovana na populacionom farmakokinetičkom modelu pokazala je da se režimom doziranja od 20 mg/kg na svakih8 sati postiže 60% T > MIK za Pseudomonas aeruginosa kod 95% prevremeno rođene novorođenčadi i 91% novorođenčadirođene u terminu.

Starijipacijenti

Rezultati farmakokinetičkih studija kod zdravih starijih ispitanika (65–80 godina) su pokazali smanjenje klirensa meropenema iz plazme, što je u vezi sa smanjenjem klirensa kreatinina sa godinama starosti, kao i manje izraženo smanjenje nerenalnog klirensa. Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata, osim u slučaju umerenog do teškog oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Studije sprovedene na životinjama ukazuju na dobru bubrežnu podnošljivost meropenema. Histološki dokazi oštećenja tubula bubrega su primećeni kod miševa i pasa samo pri dozama od 2000 mg/kg i većim nakon pojedinačne primene i više, a kod majmuna pri dozi od 500 mg/kg u studiji koja je trajala 7 dana.

Meropenem se generalno dobro podnosi od strane centralnog nervnog sistema. Efekti su zapaženi u studijama akutne toksičnosti na glodarima pri primeni doza većih od 1000 mg/kg.

Pri intravenskoj primeni vrednost LD50 meropenema kod glodara je veća od 2000 mg/kg.

U studijama ponovljenog doziranja kod pasa u trajanju do 6 meseci zapaženi su samo manji efekti, uključujući smanjenje parametara vezanih za eritrocite.

Nema dokaza o mutagenom potencijalu meropenema na osnovu konvencionalnih testova i nema dokaza o reproduktivnoj toksičnosti, uključujući teratogeni potencijal u studijama na pacovima pri dozama do 750 mg/kg i majmunima pri dozama do 360 mg/kg.

Nije bilo dokaza povećane osetljivosti na meropenem kod mladunaca u odnosu na odrasle životinje. Intravenska formulacija se dobro podnosila u studijama na životinjama.

Jedini metabolit meropenema je pokazao sličan profil toksičnosti kao meropenem u studijama na životinjama.

Natrijum-karbonat.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Rok upotrebe neotvorene bočice: 4 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije: Rekonstituisani rastvor za intravensku injekciju ili infuziju treba odmah upotrebiti.

Vremenski interval od početka rekonstitucije do kraja intravenske infuzije ili injekcije ne sme da pređe 1 sat.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Rekonstituisani rastvor se ne sme zamrzavati.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

MEPENEX, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tipa I, zapremine 20 mL, koja je zatvorena tamnosivim čepomod brombutil gume i aluminijumskom kapicomsa plastičnim poklopcemplaveboje.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica i Uputstvo za lek.

MEPENEX, 1000mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tipa I, zapremine 20 mL, koja je zatvorena tamnosivim čepom od brombutil gume i aluminijumskom kapicom sa plastičnim poklopcem crvene boje. Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica i Uputstvo za lek.

Injekcija:

Meropenem koji se primenjuje bolus intravenskominjekcijomtreba razblažiti sterilnom vodom za injekcije.

Infuzija:

Za intravensku infuziju meropenem se može direktno razblažiti sa 0,9% infuzionim rastvorom natrijum-hlorida ili 5% infuzionim rastvorom glukoze.

Sve bočice namenjene su isključivo za jednokratnu upotrebu.

Standardna aseptična tehnika primenjuje se prilikom razblaživanja. Pre upotrebe promućkati razblaženi rastvor.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek MEPENEX sadrži aktivnu supstancu meropenem, i pripada grupi lekova koji se nazivaju karbapenemski antibiotici. Deluje tako što ubija bakterije koje izazivaju ozbiljne infekcije.

Lek MEPENEX se kod odraslihosoba i dece uzrasta 3 meseca i starije, koristi za lečenje sledećih infekcija: teške infekcije pluća (pneumonija),

infekcije pluća i bronhija kod pacijenata koji boluju od cistične fibroze, komplikovane infekcije mokraćnih puteva,

komplikovanestomačne infekcije,

infekcije koje se mogu dobiti tokom ili nakon porođaja, komplikovaneinfekcijekože i mekih tkiva,

akutnebakterijske infekcije mozga (meningitis).

Lek MEPENEX se može koristiti za lečenje pacijenata sa neutropenijom (smanjenim brojem belih krvnih zrnaca) koji imaju povišenu telesnu temperaturu, za koju se sumnja da je izazvana bakterijskom infekcijom. Lek MEPENEX se može koristiti za lečenje bakterijske infekcije krvi koja je povezana ili se sumnja da je povezana sa nekom od prethodno navedenih infekcija.

Lek MEPENEX ne smete primati ukoliko:

ste alergični (preosetljivi) na meropenem ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);

ste alergični (preosetljivi) na druge antibiotike kao što su penicilini, cefalosporini ili karbapenemi, jer postoji mogućnost da ste alergični i na meropenem.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek MEPENEX ukoliko:

imate zdravstvenihproblema, kao što su problemi sa jetrom ili bubrezima; ste imali težak proliv (dijareju) nakon uzimanja drugih antibiotika.

Prilikom laboratorijskih analiza, možete imati pozitivan test (Coombs-ov test) koji ukazuje na prisustvo antitela koja mogu uništiti crvena krvna zrnca. Vaš lekar će razgovarati o tome sa Vama.

Može doći do razvoja simptoma i znaka teških reakcija na koži (videti odeljak 4). Ukoliko do ovoga dođe, odmah se obratite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri, kako bi mogli da leče simptome.

Ukoliko niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa Vašim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek MEPENEX.

Drugi lekovi i lek MEPENEX

Obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Ove informacije su važne zato što lek MEPENEX može uticati na dejstvo nekih lekova. Takođe, drugi lekovi mogu uticati na dejstvo leka MEPENEX.

Posebno je važno da obavestiteVašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru, ukoliko uzimate neke od sledećih lekova:

probenecid (koristi se u lečenju gihta);

valproinsku kiselinu/natrijum-valproat/valpromid (koriste se u lečenju epilepsije). Lek MEPENEX ne treba primenjivati, jer može da smanji dejstvo natrijum-valproata;

oralni antikoagulansi(koriste se u lečenju ili sprečavanju zgrušavanja krvi).

Trudnoćai dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek. Poželjno je izbegavati primenu meropenema tokom trudnoće. Vaš lekar će odlučiti da li treba da primate lek MEPENEX.

Važno je da, pre primene meropenema, obavestite Vašeg lekara ukoliko dojite ili nameravateda dojite.

Male količine ovog leka se mogu naći u majčinom mleku. Iz tog razloga će Vaš lekar odlučiti da li treba da primate lek MEPENEX tokom perioda dojenja.

Upravljanje vozilima irukovanje mašinama

Nisu sprovedene studije o uticaju meropenema na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Primena meropenema je povezana sa pojavom glavobolje i osećajem peckanja ili bockanja po koži (parestezija). Bilo koje od ovih neželjenih dejstava može uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Primena meropenema može dovesti do pojave nevoljnih pokreta mišića, zbog čega se može javiti brzo i nekontrolisno drhtanje tela (konvulzije). Ovo stanje je obično praćeno gubitkom svesti. Ukoliko dođe do pojave ovog neželjenog dejstva, nemojte upravljati vozilima ilirukovati mašinama.

LekMEPENEX sadrži natrijum.

MEPENEX, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju: Ovaj lek sadrži približno 45 mg natrijuma (glavni sastojak kuhinjske soli) u jednoj bočici. To odgovara 2,25% preporučenog maksimalnog dnevnog unosa natrijuma za odraslu osobu.

MEPENEX, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju: Ovaj lek sadrži približno 90 mg natrijuma (glavni sastojak kuhinjske soli) u jednoj bočici. To odgovara 4,5% preporučenog maksimalnog dnevnog unosa natrijuma za odraslu osobu.

Molimo Vas obavestite vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ukoliko imate stanje gde je potrebno da pratite unos natrijuma.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar, farmaceut ili medicinska sestra. Ukoliko niste sigurni, proverite sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Primena kod odraslih

Doza zavisi od vrsteinfekcije koju imate, mesta na telu koje je zahvaćeno i težine infekcije. Vaš lekar će odreditidozu koja Vam je potrebna.

Uobičajena doza za odrasle je između 500 mg i 2 g. Lek se obično primenjuje na svakih 8 sati. Međutim, može se primenjivati i ređe, ukoliko imate probleme sa radom bubrega.

Primena kod dece i adolescenata

Doza kod dece uzrasta od 3 meseca do 11 godina se određuje na osnovu uzrasta i telesne mase deteta.

Uobičajena doza je između 10 mg i 40 mg leka MEPENEX po kilogramu telesne mase deteta. Doza se obično primenjuje na svakih 8 sati. Deca sa telesnom masom preko 50 kg primaju dozu za odrasle.

Kako se primenjuje lek MEPENEX

Lek MEPENEX će Vam biti primenjen putem injekcije ili infuzije u veliku venu. Lek MEPENEX će Vam primeniti lekar ili medicinska sestra.

Ovaj lek ne treba mešati niti dodavati rastvorima koji sadrže druge lekove.

Primena injekcije može trajati oko 5 minuta, a primena infuzije između 15 i 30 minuta. Vaš lekar će donetiodluku o načinu primene leka.

Lek MEPENEX treba primati svakog dana u isto vreme.

Ako ste primiliviše lekaMEPENEX nego što treba

S obzirom da će Vam ovaj lek primeniti zdravstveni radnik mala je verovatnoća da ćete primiti veću dozu leka od propisane. Ukoliko ste slučajno primili veću dozu od propisane, odmah se javite lekaru ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Ako ste zaboravilidaprimite lekMEPENEX

S obzirom da će Vam ovaj lek primeniti zdravstveni radnik mala je verovatnoća da ćete propustiti da primite dozu leka. Ako propustite da primite jednu dozu, potrebno je da je primite što je pre moguće. Međutim, ukoliko jeuskoro vreme za primenu naredne doze, propuštenu dozu ne treba primati već primiti sledeću dozu po rasporedu doziranja. Ne primenjuje se dupla doza (dve injekcije ili infuzije istovremeno) da bi se nadoknadila propuštena doza.

Ako naglo prestanete daprimate lekMEPENEX

Nemojte prekidati terapiju leka MEPENEX bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata kojiprimaju ovajlek.

Teške alergijske reakcije

Ukoliko Vam se javi bilo koji od narednih simptoma i znaka, odmah obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru. Možda će Vam biti potrebna hitna medicinska nega. Znaci i simptomi mogu uključivati iznenadnu pojavu:

teškog osipa, svraba ili koprivnjače po koži;

oticanja lica, usana, jezika ili drugih delova tela;

nedostatka daha, zviždanja u grudima ili poteškoća sa disanjem; ozbiljnih reakcija na koži kojeuključuju:

ozbiljne reakcije preosetljivosti uključujući povišenu telesnu temperaturu, osip po koži, promene u rezultatima laboratorijskih analiza krvi koje ukazuju na rad jetre (povećane vrednosti enzima jetre), povećanje broja jedne vrste belih krvnih zrnaca (eozinofilija) i uvećanje limfnih čvorova; ovo mogu biti znaci preosetljivosti više organa, poznato kao DRESS sindrom (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima);

težak osip sa crvenim ljuspicama na koži, izbočine na koži ispunjene gnojem, plikove ili ljuštenje kože, koje može biti povezano sa visokom telesnom temperaturom i bolom u zglobovima;

težak osip na koži koji se može pojaviti u vidu crvenkastih kružnih mrlja, često sa plikom u sredini, ljuštenje kože, ranice u ustima, grlu, nosu, na genitalijama i očima, a može im prethoditi povišena telesna temperatura i simptomi slični gripu (Stevens-Johnson-ov sindrom) ili teži oblik (toksična epidermalna nekroliza).

Oštećenje crvenih krvnih zrnaca (nepoznata učestalost) Znaci uključuju:

neočekivan gubitak daha;

crvenu ili smeđu prebojenost urina.

Ukoliko primetite bilo šta od prethodno navedenih neželjenih reakcija, odmah se javite lekaru.

Ostala moguća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): bol u stomaku;

mučnina;

povraćanje; proliv;

glavobolja;

osip, svrab kože; bol i zapaljenje;

povećan broj krvnih pločica (trombocita) u krvi (utvrđuje se analizom krvi);

promene u rezultatima laboratorijskih analiza krvi, uključujući analize koje ukazuju na rad jetre.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

promene u rezultatima laboratorijskih analiza krvi, uključujući smanjen broj krvnih pločica (trombocita) (što povećava sklonost ka modricama), povećan broj nekih vrsta belih krvnih zrnaca, smanjen broj drugih vrsta belih krvnih zrnaca, povećana vrednost bilirubina (supstanca koju stvara jetra); Vaš lekar može povremeno zahtevati laboratorijskeanalize krvi;

promene u rezultatima laboratorijskih analiza krvi, uključujući analize koje ukazuju kakva je funkcija bubrega;

osećaj bockanja ili mravinjanja kao što su „trnci i žmarci“ (parestezija); gljivične infekcije usne duplje ili vagine (kandidijaza);

zapaljenje creva praćeno prolivom; bol na mestu primene injekcije leka;

druge promene u rezultatima laboratorijskih analiza krvi; simptomi uključuju čestu pojavu infekcija, visoku telesnu temperaturu i bol u grlu; Vaš lekar može povremeno zahtevati laboratorijskeanalize krvi.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): epileptični napadi (konvulzije),

povremeni osećaj dezorijentacije i zbunjenosti (delirijum)

Iznenadni bol u grudima, koji može biti znak potencijalno ozbiljne alergijske reakcije koja se naziva Kounisov sindrom, primećen je kod drugih lekova iz ove grupe. Ako se ovo javi kod Vas, odmah se obratite lekaru ili medicinskoj sestri.

Prijavljivanjeneželjenihreakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjenereakcije možete da prijavite Agencijiza lekovei medicinska sredstva Srbije(ALIMS):

Agencija za lekovei medicinska sredstva Srbije Nacionalnicentar za farmakovigilancu VojvodeStepe458, 11221 Beograd

Republika Srbija

vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: [email protected]

Čuvatilekvan vidokruga idomašaja dece.

Ne smete koristiti lek MEPENEX posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja: upotrebiti odmah.

Vremenski interval od početka rekonstitucije do kraja intravenske infuzije ili injekcije ne sme da pređe 1 sat.

Ne zamrzavatipripremljeni rastvor.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnimotpadom. Ove mere ćepomoćiu zaštitiživotnesredine.

ŠtasadržilekMEPENEX

- Aktivna supstanca je meropenem (u obliku meropenem, trihidrata).

MEPENEX, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Jedna bočica sadrži 500 mg meropenema (u obliku meropenem, trihidrata).

MEPENEX, 1000mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Jedna bočica sadrži 1000 mg meropenema (u obliku meropenem, trihidrata).

- Pomoćna supstanca je natrijum-karbonat.

Kako izgledalekMEPENEX isadržaj pakovanja

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju. Beli do svetložuti prašak.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tipa I, zapremine 20 mL, koja je zatvorena tamnosivim čepom od brombutil gume i aluminijumskom kapicom sa plastičnimpoklopcem plave boje.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole iproizvođač

Nosilac dozvole:

BEOCOMPASS DOO BEOGRAD Zvečanska 60/22, Beograd

Proizvođač:

VIANEX S.A.-PLANT D, Industrial Area Patron,

Agios Stefanos, Patra, Axaia, Grčka

Ovo uputstvo je poslednjiput odobreno

Januar, 2025.

Režimizdavanjaleka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj idatumdozvole:

MEPENEX, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju: 000461105 2023 od 22.01.2025. MEPENEX, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju: 000461106 2023od 22.01.2025.

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SUISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA

Terapijske indikacije

Lek MEPENEX je indikovan kod odraslih i dece uzrasta od 3 meseca i starije, u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“ i „Farmakodinamski podaci“ u Sažetku karakteristika leka):

• Teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom,

• Bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze,

• Komplikovane infekcije urinarnog trakta,

• Komplikovane intraabdominalne infekcije,

• Intra- i postpartalne infekcije,

• Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva,

• Akutni bakterijski meningitis.

Lek MEPENEX se može primenjivati u terapiji febrilnih pacijenata sa neutropenijom, za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom.

Lek MEPENEX se primenjuje u terapiji pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana, sa bilo kojom od prethodno navedenih infekcija.

Treba uzeti u obzir zvanične smernice za pravilnu primenu antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje

U tabelama koje slede prikazane su opšte preporuke za doziranje.

Pri određivanju doze meropenema koju treba primeniti i trajanja terapije, treba uzeti u obzir vrstu infekcije, uključujući težinu infekcije, i klinički odgovor pacijenta.

Doze do 2 g tri puta dnevno kod odraslih i adolescenata i doze do 40 mg/kg tri puta dnevno kod dece, mogu biti posebno odgovarajuće za lečenje nekih vrsta infekcija, kao što su infekcije izazvane manje osetljivim bakterijskim vrstama (npr. Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp.) ili za lečenje veoma teških infekcija.

Prilikom lečenja pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom potrebna su detaljnija razmatranja doze leka (videti tabelu u nastavku).

Odrasli i adolescenti

Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije u trajanju od 15 do 30 minuta (videti

odeljke „Inkompatibilnost“, „Rok upotrebe“ i „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) “).

Alternativno, doze do 1 g se mogu primeniti putem intravenske bolus injekcije u trajanju od približno 5 minuta. Podaci o bezbednosti primene 2 g meropenema putem intravenske bolus injekcije kod odraslih su ograničeni.

Oštećenje funkcije bubrega

Potrebno je prilagođavanje doze kod odraslih i adolescenata kod kojih je klirens kreatinina manji od 51 mL/min, na način prikazan u tabeli u nastavku. Podaci koji podržavaju primenu ovih prilagođenih doza za pojediničnu dozu od 2 g, su ograničeni.

Meropenem se uklanja hemodijalizom i hemofiltracijom. Potrebnu dozu treba primeniti nakon završetka ciklusa hemodijalize.

Nema utvrđenih preporuka za doziranje kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi.

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“ u Sažetku karakteristika leka).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega i onih čije su vrednosti klirensa kreatinina veće od 50 mL/min.

Pedijatrijska populacija Deca uzrasta do 3 meseca

Bezbednost i efikasnost primene meropenema kao i optimalan režim doziranja kod dece uzrasta do 3 meseca nisu ustanovljeni. Međutim, ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju na to da bi odgovarajući režim doziranja mogao biti 20 mg/kg na svakih 8 sati (videti odeljak „Farmakokinetički podaci“ u Sažetku karakteristika leka).

Deca uzrasta od 3 meseca do 11 godina i telesne mase do 50 kg Preporučeni režim doziranja je prikazan u sledećoj tabeli:

Deca telesne mase preko 50 kg Treba primenjivati dozu za odrasle.

Deca sa oštećenjem funkcije bubrega

Ne postoje iskustva o primeni leka kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega.

Način primene

Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije u trajanju od 15 do 30 minuta (videti odeljke „Inkompatibilnost“, „Rok upotrebe“ i „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)“). Alternativno, doze meropenema do 20 mg/kg se mogu primeniti putem intravenske bolus injekcije u trajanju od 5 minuta. Podaci o bezbednosti primene doze od 40 mg/kg meropenema kod dece putem intravenske bolus injekcije su ograničeni.

Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene, videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)“.

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-karbonat.

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)“.

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorene bočice: 4 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije: Rekonstituisani rastvori za intravensku injekciju ili infuziju treba odmah upotrebiti.

Vremenski interval od početka rekonstitucije do kraja intravenske infuzije ili injekcije ne sme da pređe 1 sat.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Rekonstituisani rastvor se ne sme zamrzavati.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak „Rok upotrebe“.

Priroda i sadržaj pakovanja posebne opreme za upotrebu, primenu ili implantaciju leka>

MEPENEX, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tipa I, zapremine 20 mL, koja je zatvorena tamnosivim čepom od brombutil gume i aluminijumskom kapicom sa plastičnim poklopcem plave boje.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica i Uputstvo za lek.

MEPENEX, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tipa I, zapremine 20 mL, koja je zatvorena

tamnosivim čepom od brombutil gume i aluminijumskom kapicom sa plastičnim poklopcem crvene boje. Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Injekcija:

Meropenem koji se primenjuje bolus intravenskominjekcijomtreba razblažiti sterilnom vodom za injekcije.

Infuzija:

Za intravensku infuziju meropenem se može direktno razblažiti sa 0,9% infuzionim rastvorom natrijum-hlorida ili 5% infuzionim rastvorom glukoze.

Sve bočice namenjene su isključivoza jednokratnu upotrebu.

Standardna aseptična tehnika primenjuje se prilikom razblaživanja. Pre upotrebe promućkati razblaženi rastvor.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.