Losepan® 1mg tableta

Lek Losepan je indikovan za kratkotrajnu simptomatsku terapiju anksioznosti, kod težih oblika anksioznosti koji onesposobljavaju pacijenta ili ga dovode do izražene uznemirenosti.

Doziranje

Doziranje i dužina primene leka su individualni. Lek treba primenjivati u najmanjoj efektivnoj dozi tokom najkraćeg mogućeg vremena. Rizik od pojave sindroma obustave leka i povratnih (rebound) simptoma je veći u slučaje nagle obustave terapije. Zbog toga je kod svih pacijenata potrebna postepena obustava terapije (videti odeljak 4.4).

Primena leka ne bi trebalo da bude duža od 4 nedelje, uključujući period postepenog smanjivanja doze. Terapiju ne treba produžavati bez kliničke reevaluacije potrebe pacijenta za daljim lečenjem.

Dozu lorazepama treba postepeno povećavati, kako bi se izbegle neželjene reakcije. Večernja doza se povećava prejutarnje.

Odrasli

Simptomatska terapija anksioznosti

0,5 mg do 2,5 mg dnevno u podeljenim dozama ili kao pojedinačna doza pre spavanja.

U težim oblicima, kod pojedinih pacijenata mogu biti potrebne veće doze, do maksimalne doze od 7,5 mg dnevno.

Premedikacija pre dijagnostičkih proceduraili hirurških intervencija

1 mg do 2,5 mg veče pred intervenciju i/ili

2 mg do 4 mg 1 – 2 sata pre početka procedure.

Pedijatrijska populacija

Lek Losepan ne treba koristiti kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, jer efikasnost i bezbednost leka nisu ustanovljeni u ovoj populaciji, osim u indikaciji u nastavku teksta.

Premedikacija:

Deca mlađa od 6 godina

Lek se ne primenjuje kod dece mlađe od 6 godina Deca uzrasta 6 do 12 godina

Premedikacija pre dijagnostičkih procedura ili hirurških intervencija: ne treba prekoračiti dozu od 0,5 mg do 1 mg ili 0,05 mg/kg telesne mase. Lek treba primeniti 1 do 2 sata pre intervencije.

Deca uzrasta 13 do 18 godina

Premedikacija pre dijagnostičkih procedura ili hirurških intervencija: 1 mg do 4 mg, jedan do dva sata pre intervencije.

Stariji ili iscrpljeni pacijenti

Kod strarijih ili iscrpljenih pacijenata, inicijalnu dozu treba smanjiti približno 50% i prilagoditi kliničkom odgovoru i toleranciji na lek (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Manje doze mogu biti dovoljne kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4). Primena kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Pacijenti sa hroničnom respiratornom insuficijencijom Preporučuje se primena manjih doza (videti odeljak 4.4).

Način primene Oralna upotreba.

Tabletu treba progutati celu sa malo tečnosti (npr. pola čaše vode).

Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge benzodiazepine ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

Miastenija gravis;

Teška respiratorna insuficijencija (npr. hronična opstruktivna bolest pluća); Sindrom apneje u snu (engl. sleep apnea syndrome);

Teško oštećenje funkcije jetre.

Pri primeni benzodiazepina prijavljene su ozbiljne anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije. Nakon primene prve ili neke od narednih doza benzodiazepina, zabeleženi su slučajevi angioedema koji je zahvatao jezik, glotis ili larinks. Pojedini pacijenti su imali i druge simptome kao što su dispneja, osećaj gušenja, mučnina i povraćanje. Može biti neophodna urgentna terapija. Ukoliko angioedem zahvati jezik, glotis ili larinks, moguća je opstrukcija sa smrtnim ishodom. Kod pacijenata kod kojih je nakon primene benzodiazepina došlo do nastanka angioedema, lekovi iz ove grupe se ne smeju više uvoditi.

Lorazepam treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poremećenom plućnom funkcijom, budući da primena benzodiazepina, uključujući lorazepam, može dovesti do respiratorne depresije sa potencijalno smrtnim ishodom.

Pacijente treba upozoriti da će primena lorazepama umanjiti njihovu toleranciju na alkohol i druge supstance koje izazivaju depresiju CNS-a. Ove supstance treba izbegavati ili uzimati u smanjenim dozama.

Anksioznost ili insomnija mogu biti simptomi nekoliko različitih oboljenja. Ovu mogućnost treba uzeti u obzir, jer ovi simptomi mogu biti uzrokovani psihičkim ili fizičkim poremećajima za koje je potrebna posebna terapija.

Zloupotreba

Prijavljena je zloupotreba lorazepama, naročito kod pacijenata sa ranijom zloupotrebom lekova, alkohola ili psihoaktivnih supstanci.

Tolerancija

Nakon nekoliko nedelja primene leka može se, u određenoj meri, javiti smanjenje hipnotičkog dejstva benzodiazepina.

Zavisnost

Primena benzodiazepina može dovesti do fizičke i psihološke zavisnosti. Rizik od nastanka zavisnosti raste sa povećanjem doze i trajanja terapije. Rizik od razvoja fizičke i psihološke zavisnosti postoji čak i pri primeni leka svakog dana tokom nekoliko nedelja. Ovo se odnosi ne samo na primenu izuzetno velikih doza leka, već i primenu terapijskih doza.

Rizik od nastanka zavisnosti je dodatno povećan kod pacijenata koji su u prošlosti imali problema sa alkoholizmom, zloupotrebom psihoaktivnih supstanci ili lekova, kao i pacijenata sa značajnim poremećajem ličnosti. Zbog toga, primenu lorazepama kod osoba sa alkoholizmom i zloupotrebom psihoaktivnih supstanci ili lekova u prošlosti treba izbegavati.

Zavisnost može dovesti do pojave simptoma obustave leka, posebno ukoliko se terapija naglo prekine. Zbog toga, prekid terapije treba uvek sprovoditi postepeno.

Simptomi obustave (npr. povratna insomnija) se mogu javiti i nakon obustave leka primenjenog tokom nedelju dana u terapijskoj dozi. Nagla obustava terapije može dovesti do simptoma obustave.

Nakon obustave benzodiazepina prijavljeni su sledeći simptomi: glavobolja, bol u mišićima, anksioznost, napetost, depresija, insomnija, nemir, vrtoglavica, mučnina, dijareja, gubitak apetita, konfuzija, halucinacije/delirijum, promene u percepciji, iritabilnost, disforija, konvulzije/napadi, tremor, abdominalni grčevi, mijalgija, agitacija, palpitacije, tahikardija, panični napad, vertigo, pojačani refleksi, gubitak kratkotrajne memorije, hipertermija, znojenje, i pojava rebound fenomena koji podrazumeva ponovnu pojavu simptoma zbog kojih je uvedena terapija benzodiazepinima, u pojačanom obliku.

Ove simptome može biti teškorazlikovati od početnihsimptoma zbog kojih je lek i propisan.

U težim slučajevima, mogu se javiti sledeći simptomi: derealizacija, depersonalizacija, hiperakuzija, tinitus, utrnulost i žmarci u ekstremitetima, preosetljivost na svetlost, zvuk i fizički kontakt/promena percepcije, nevoljni pokreti, povraćanje, halucinacije, konvulzije.

Konvulzije se češće javljaju kod pacijenata sa postojećim konvulzivnim poremećajima, kao i kod pacijenata koji primenjuju druge lekove koji snižavaju prag za konvulzije, kao što su antidepresivi.

Rizik pri istovremenoj primeni sa opioidima

Istovremena primena lorazepama i opioida može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome, pa čak i smrti. Stoga, kombinacija sedativnih lekova, kao što su benzodiazepini (lorazepam) i opioida je rezervisana za pacijente kod kojih ne postoje alternativne terapijske opcije. Ukoliko se donese odluka o propisivanju lorazepama u kombinaciji sa opioidima, treba primeniti najmanju efektivnu dozu u što kraćem periodu (videti i opšte preporuke za doziranje u odeljku 4.2).

Pacijente treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave znakova i simptoma respiratorne depresije i sedacije. Imajući to u vidu, stroga je preporuka da se pacijenti i njihovi staratelji (kada je primenljivo) informišu kako bi obratili pažnju na pojavu ovih simptoma (videti odeljak 4.5).

Trajanje terapije

Terapije treba da bude što kraća (videti odeljak 4.2) i ne duža od 4 nedelje, uključući i period smanjenja doze.

Pri propisivanju terapije, može biti korisno informisati pacijenta da će terapija biti ograničenog trajanja i tačno objasniti kako će se doza postepeno smanjivati pri obustavi terapije. Pacijenta bi trebalo upozoriti i na mogućnosti pojave rebound fenomena, da bi se minimizovala anksioznost u slučaju njene pojave.

Kod kratkodelujućih benzodiazepina, simptomi obustave se mogu javiti i u toku doznog intervala, posebno ukoliko se primenjuju visoke doze. Kod primene dugodelujućih benzodiazepina, neophodno je upozoriti pacijente da ne prelaze na primenu kratkodelujućih benzodiazepina, jer se mogu javiti simptomi obustave.

Amnezija

Tokom primene benzodiazepina, prijavljena je tranzitorna anterogradna amnezija ili oslabljeno pamćenje. Ukoliko se lorazepam koristi u terapiji insomnije izazvane anksioznošću, pacijenti treba da obezbede period neprekidnog sna koji je dovoljan da omogući smanjenje ovog dejstva leka (npr. 7-8 sati).

Psihijatrijske i paradoksalne reakcije

Paradoksalne reakcije se ponekad mogu javiti tokom primene benzodiazepina (videti odeljak 4.8). Ovakve reakcije se češće javljaju kod dece i starijih osoba. Ukoliko se jave, trebalo bi obustaviti dalju terapiju.

Mišićna slabost

Lorazepam može uzrokovati mišićnu slabost. Zbog toga je potreban poseban oprez i primena manjih doza kod pacijenata sa postojećom mišićnom slabošću ili cerebelarnom ataksijom.

Posebne grupe pacijenata

Lorazepam nije indikovan u primarnoj terapiji psihotičnih oboljenja ili depresivnih poremećaja i ne sme se primenjivati u monoterapiji kod pacijenata sa depresijom. Primena benzodiazepina može imati dezinhibirajuće dejstvo i izazvati suicidalne tendencije kod pacijenata sa depresijom. Prema tome, ovim pacijentima ne treba propisivati veće količine lorazepama. Benzodiazepine kod ovih pacijenata ne treba primenjivati bez adekvatne terapije za depresiju.

Tokom primene benzodiazepina može doći do egzacerbacije postojeće depresije.

Potreban je oprez tokom terapije pacijenata sa akutnim glaukomom zatvorenog ugla.

Pacijente sa oštećenjem funkcije bubrega ili blagom do umerenom insuficijencijom jetre treba redovno pratiti, a doziranje pažljivo korigovati na osnovu odgovora pacijenta na terapiju. Kod ovih pacijenata mogu biti dovoljne manje doze.

Iste mere opreza važe i za starije osobe, iscrpljene pacijente i pacijente sa hroničnom respiratornom insuficijencijom.

Kao i svi depresori CNS-a, benzodiazepini mogu izazvati encefalopatiju kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre. Zato je, kod ovih pacijenata, njihova primena kontraindikovana.

Kod nekih pacijenata koji su uzimali benzodiazepine, razvile su se krvne diskrazije, a kod nekih je došlo do povećanja vrednosti enzima jetre. Kod pacijenata kod kojih se ponovljena terapija smatra klinički neophodnom, prepporučuju se periodične analize krvi i funkcijejetre.

Iako se hipotenzija javlja veoma retko, benzodiazepine treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih smanjenje krvnog pritiska može dovesti do kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih komplikacija. Ovo je posebno važno za starije pacijente.

Stariji pacijenti

Lorazepam treba primenjivati sa oprezom kod starijih osoba, zbog rizika od sedacije i/ili muskuloskeletne slabosti, koji mogu povećati rizik od padova sa teškim posledicama u ovoj populaciji. Starijim pacijentima treba smanjiti dozu (videti odeljak 4.2).

Laktoza

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznommalapsorpcijom, ne smeju da uzimaju ovaj lek.

Sedativno dejstvo lorazepama može biti pojačano kada se primenjuje sa alkoholom. Ovo utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Benzodiazepini, uključujući lorazepam, imaju aditivno depresorno dejstvo na CNS kad se primenjuju zajedno sa lekovima koji takođe izazivaju depresiju CNS-a, kao što su barbiturati, antipsihotici, sedativi/hipnotici, anksiolitici, antidepresivi, narkotički analgetici, sedativni antihistaminici, antikonvulzivi i anestetici.

Istovremena primena sedativa, kao što su benzodiazepini (lorazepam), sa opioidima povećava rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti, usled aditivnog depresornog dejstva na CNS. Doziranje i trajanje kombinovane terapije treba biti ograničeno (videti odeljak 4.4).

Pri istovremenoj primeni benzodiazepina može doći do pojačanog osećaja euforije koju izazivaju opioidni analgetici, što pojačava psihološku zavisnost.

Prijavljeni su slučajevi izraženog stupora, značajno usporenog disanja i, kod jednog pacijenta, hipotenzije, pri istovremenoj primeni lorazepama i loksapina.

Postoje izveštaji o značajnoj sedaciji, obilnoj salivaciji i ataksiji pri istovremenoj primeni lorazepama i klozapina.

Istovremena primena lorazepama sa natrijum valproatom može dovesti do povećanja koncentracije lorazepama u plazmi i smanjenja klirensa lorazepama. Pri istovremenoj primeni, dozu lorazepama treba smanjiti za približno 50%.

Istovremena primena lorazepama i probenecida može dovesti do naglog početka dejstva ili produženog dejstva lorazepama, usled produženog poluvremena eliminacije i smanjenja ukupnog klirensa. Pri istovremenoj primenisa probenecidom, dozu lorazepama treba smanjiti za približno 50%.

Primena teofilina i aminofilina može umanjiti sedativnodejstvobenzodiazepina, uključujući lorazepam.

Pri istovremenoj primeni sa miorelaksansima može doći do pojačanog miorelaksantnog dejstva, zbog čega je potreban oprez, posebno kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.4).

Tokom primene lorazepama, žene u reproduktivnom periodu treba da primenjuju efikasne metode kontracepcije. Pacijentkinje treba upozoriti da se obrate lekaru radi obustave leka ako planiraju ili sumnjaju na trudnoću.

Trudnoća

Nema dovoljno podataka o primeni lorazepama u toku trudnoće. Benzodiazepine ne treba koristiti tokom trudnoće, naročito tokom prvog i trećeg trimestra, ukoliko nije apsolutno neophodno. Ovi lekovi mogu dovesti do oštećenja fetusa ako se koriste u trudnoći.

Ograničeni podaci kod ljudi ukazuju da je primena lorazepama povezana sa povećanim rizikom od kongenitalnih malformacija, naročito ukoliko se primenjuje u toku prvog trimestra trudnoće. Uzorci krvi iz pupčane vrpce ukazuju na prolaz benzodiazepina i njihovih metabolita glukuronida, kroz placentu.

Ukoliko se, iz opravdanih medicinskih razloga, lek primenjuje pri kraju trudnoće ili tokom porođaja u visokim dozama, mogu se očekivati uticaji na novorođenče usled farmakoloških svojstava aktivne supstance. To uključuje sledeće simptome: hipoaktivnost, hipotoniju, hipotermiju, respiratornu depresiju, apneju, probleme sa hranjenjem i loš metabolički odgovor na hladnoću (sindrom mlitavog novorođenčeta, engl. floppy infant syndrome).

Prijavljeni su simptomi obustave leka tokom postnatalnog perioda kod novorođenčadi majki koje su uzimale benzodiazepine tokom nekoliko nedelja ili dužepre porođaja.

Studije na životinjama nisu pokazale teratogena svojstva lorazepama niti uticaj na reprodukciju (videti odelajk 5.3).

Dojenje

Postoje dokazi da se lorazepam izlučuje u majčino mleko, ali u fiziološki beznačajnimkoličinama.

Zbog toga lorazepam ne treba propisivati dojiljama, sem u slučajevima kada očekivana korist za majku prevazilazi potencijalni rizik po dete. Kod odojčadi majki koje su koristile benzodiazepine, zabeleženi su sedacija i poremećaj sisanja. Odojčad treba pažljivo posmatrati radi otkrivanja farmakoloških dejstava leka (uključujući sedaciju i iritabilnost).

Plodnost

Nema podataka o mogućem uticaju na plodnost muškaraca i žena.

Lek ima snažan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ovo je posebno izraženo u slučaju istovremene primene alkohola.

Sedacija, amnezija, smanjena koncentracija, i oslabljena funkcija mišića mogu štetno uticati na sposbnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. U slučaju nedovoljnog sna, povećava se mogućnost poremećaja pažnje (videti odeljak 4.5). Pacijente treba upozoriti da ne upravljaju vozilima niti rukuju mašinama ukoliko dođe do pojave ovih simptoma.

Neželjene reakcije su očekivane na početku lečenja, u slučaju primene visokih doza i kod posebnih grupa pacijenata navedenih u tačkama 4.3 i 4.4. Neželjene reakcije se mogu spontano povući tokom dalje primene leka ili nakonsmanjenja doze.

Neželjene reakcije rangirane su prema klasi sistema organa i učestalosti javljanja na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000), nepoznato (ne može se proceniti iz dostupnih podataka).

±Uticajbenzodiazepina na CNS su doznozavisnii depresija CNS-a je jača pri većim dozama.

βStepen respiratorne depresije pri primeni benzodiazepina je dozno zavisan i depresorni uticaj je jači pri primeni većih doza.

Zavisnost/zloupotreba

Čak i nakon svakodnevne primene lorazepama tokom nekoliko dana, nakon obustave terapije može doći do simptoma obustave leka (npr. poremećaji sna, intenzivni snovi), naročito ukoliko je obustava terapije bila nagla. Anksioznost, napetost, kao i agitacija i unutrašnji nemir mogu se javiti u pojačanoj formi (rebound fenomen). Ostali simptomi koji se mogu javiti nakon obustave benzodiazepina uključuju: glavobolju, depresiju, konfuziju, iritabilnost, preznojavanje, disforiju, vrtoglavicu, gubitak osećaja za realnost, poremećaj ponašanja, hiperakuziju, žmarce i utrnulost u ekstremitetima, preosetljivost na svetlo i dodir, poremećaj percepcije, nevoljne pokrete, mučninu, povraćanje, dijareju, gubitak apetita, halucinacije/delirijum, konvulzije/epileptične napade, tremor, abdominalne grčeve, mijalgiju, stanje uzbuđenosti, palpitacije, tahikardiju, panične napade, vrtoglavicu, pojačane reflekse, gubitak kratkotrajnog pamćenja i hipertermiju. Nakon dugotrajne primene lorazepama kod pacijenata sa epilepsijom ili pacijenata koji koriste druge lekove koji snižavaju prag za konvulzije (npr. antidepresivi), nagla obustava terapije može povećati učestalost epileptičnih napada. Rizik od sindroma obustave raste sa povećanjem trajanja terapije i doze leka. Ovaj fenomen se uglavnom može izbeći postepenim snižavanjem doze.

Moguć je razvoj tolerancije na sedativnodejstvobenzodiazepina.

Lorazepam ima potencijal za zloupotrebu. Pod posebnim rizikom su pacijenti sa ranijom zloupotrebom lekova i/ili alkohola.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

U lečenju predoziranja bilo kojim lekom, treba imati na umu da je možda uzeto više različitih lekova. Postmarketinško iskustvo pokazuje da se predoziranje lorazepamom obično dešava u kombinaciji sa alkoholom i/ili drugim lekovima.

Predoziranje benzodiazepinima se obično manifestuje različitim stepenima depresije centralnog nervnog sistema, koji se kreću od pospanosti do kome. U blagim slučajevima, simptomi uključuju pospanost, mentalnu konfuziju i letargiju. U težim slučajevima, a posebno ako je istovremeno unet alkohol i/ili drugilek sa depresornim dejstvom na CNS, simptomi mogu uključivati dizartriju, ataksiju, paradoksalne reakcije, depresiju CNS-a, hipotenziju, hipotoniju, respiratornu i kardiovaskulatornu depresiju, komu i, veoma retko, smrt.

Lečenje

Primena aktivnog uglja može smanjiti resorpciju leka. Hipotenzija, iako se ne javlja često, se može kontrolisati noradrenalinom. Lorazepamse slabo uklanja dijalizom. Lorazepam glukuronid, aktivni metabolit lorazepama, podleže dijalizi u velikoj meri.

Preporučuju se suportivna nega, praćenje vitalnih funkcija i pažljivo praćenje pacijenta. Flumazenil, antagonist benzodiazepina, može se primeniti kod hospitalizovanih pacijenata u lečenju predoziranja benzodiazepinima, kao pomoćna terapija. Pročitati Sažetak karakteristika leka za flumazenil pre njegove primene. Lekar mora imati u vidu da primena flumazenila povećava rizik od epileptičnih napada, posebno kod pacijenata koji su duže vreme koristili benzodiazepine, predoziranja tricikličnim antidepresivima i pacijenata sa epilepsijom.

Farmakoterapijska grupa: psiholeptici; derivati benzodiazepina ATC šifra: N05BA06

Lorazepam je benzodiazepin sa kratkim do umerenim trajanjem dejstva, sa anksiolitičkim, sedativnim, hipnotičkim i miorelaksantnimdejstvom.

Nakon oralne primene, lorazepam se brzo i gotovo u potpunosti resorbuje, uz maksimalne koncentracije u plazmikoje se dostižu za 2 sata (opseg 0,5 do 3 sata). Oralna bioraspoloživost iznosi 90-93%.

Distribucija

Lorazepam se vezuje za proteine plazme približno 85 – 91%, a slobodna frakcija je značajno veća kod starijih pacijenata. Prolazi u cerebrospinalnu tečnost, sa koncentracijama koje iznose približno 5% – 28% od odgovarajućih koncentracija u plazmi. Prolazi placentalnu barijeru, a koncentracije leka u plazmi novorođenčeta odgovaraju koncentracijama u serumu majke. Poluvreme distribucije je 20 do 25 minuta (opseg 10,3 do 42,7 minuta), a volumen distribucije 1,3 L/kg.

Ravnotežne koncentracije u plazmi postižu se unutar tri dana. Biotransformacija

Lorazepam se u velikoj meri metaboliše u jetri, približno 75% i podleže enterohepatičnoj recirkulaciji. Hronična primena leka ne utiče na kapacitet hidroksilacije u hepatocitima. Glavni metabolit je 3-O-fenolični glukuronid, koji je inaktivan i čini oko 75% doze. U manjoj meri stvaraju se 6-hloro-4-O-hlorofenil-2,1-hinazolin i hidroksilirani derivat lorazepama, koji su inaktivni.

Eliminacija

Glavni put izlučivanja je putem bubrega, 88%, dok se manja količina, oko 7%, izlučuje putem fecesa. Ukupni klirens iznosi 1,1 mL/min/kg.

Poluvreme eliminacije lorazepama je 12 sati i postoji minimalni rizik od prekomerne akumulacije. Poluvreme eliminacije inaktivnih metabolita glukuronida je 12 do 18 sati.

Kod starijih pacijenata nema izmena u farmakokinetičkim parametrima.

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, poluvreme eliminacije je dvostruko duže.

Oštećenje funkcije bubrega dovodi do smanjenja brzine eliminacije metabolita, ali poluvreme eliminacije lorazepama nije produženo.

Studije akutne toksičnosti lorazepama na životinjama nakon oralne primene nisu pokazale značajnu osetljivost (videti odeljak4.9 za akutnu toksičnost kod ljudi).

Subhronična i hronična toksičnost

Studije hronične toksičnosti oralno primenjenog lorazepama su sprovedena na pacovima (80 nedelja) i psima (12 meseci). Histopatološka, oftalmološka i hematološka ispitivanja, kao i testovi funkcije organa nisu pokazali značajne promene ili su pokazali minorne promene bez biološkog značaja, čak i pri primeni većih doza.

Zabeležena je dilatacija ezofagusa kod pacova kojima je lorazepamprimenjivan duže od godinu dana u dozi od 6 mg/kg/dan.

Mutageni i karcinogeni potencijal

Nisu sprovedene opsežne studije o mutagenim uticajima lorazepama. Ipak, dosadašnji testovi su bili negativni. Studije na miševima i pacovima nisu pokazale poseban karcingeni potencijal lorazepama nakon oralne primene.

Reproduktivna toksičnost

Uticaj lorazepama na embrionalni i fetalni razvoj, kao i reprodukciju ispitan je kod kunića, pacova i miševa. Ove studije nisu pokazale teratogena svojstva niti uticaj na reproduktivnu funkciju.

Eksperimentalne studije su pokazale postojanje poremećaja ponašanja kod mladunaca čije su majke bile izložene lorazepamu u dužem vremenskom periodu.

Skrob, kukuruzni Celuloza, mikrokristalna

Natrijum-skrobglikolat tip A Magnezijum stearat Polakrilin-kalijum Ludipress®:

Laktoza, monohidrat; Povidon K 30; Krospovidon tip A

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje leka je OPA/Al/PVC - Al blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Losepan, 2,5 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje leka je OPA/Al/PVC - Al blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Losepan sadrži aktivnu supstancu lorazepam. Lorazepam pripada grupi lekova pod nazivom benzodiazepini i ima sedativno i anksiolitičko dejstvo(lek za smirenje).

Lek Losepanse koristi za:

simptomatsko kratkotrajno lečenje anksioznog poremećaja, u slučajevima kada je anksiozni poremećaj težak, dovodi do onesposobljenosti ili izrazitogstresa.

smirivanje i opuštanje pacijenata pre dijagnostičkih procedura i hirurških intervencija.

LekLosepanne smete uzimati:

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na lorazepam, druge lekove iz grupe benzodiazepina ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);

ukoliko imate ozbiljne probleme sa disanjem (npr. hroničnu opstruktivnu bolest pluća); ukoliko bolujeteod miastenije gravis (bolest koju karakteriše mišićna slabost);

ukoliko imate teško oboljenje jetre. Primena benzodiazepina može dovesti do encefalopatije (oboljenje mozga izazvano oštećenjem jetre) kod ovih pacijenata.

ukoliko imate sindromapneje u snu (sleep apnea) (kratkotrajniprestanak disanja tokom spavanja).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Losepan:

u slučaju postojeće ili ranije zavisnosti od alkohola, psihoaktivnih supstanci ili nekih lekova. U tom slučaju netreba da koristitelek Losepan jer se povećava rizik od razvoja zavisnosti.

ukoliko imate poremećaj ličnosti, jer se povećava rizik od razvoja zavisnostiod lorazepama; ukoliko imate oboljenje jetre ili bubrega;

ukoliko ste starijeg životnog doba, zbog povećanog rizika odpada;

ukoliko ste ranije imali depresiju, jer primena lorazepama može dovesti do ponovne pojave bolesti; ukoliko imate depresiju, jer primena lorazepama može pojačati suicidalne misli;

ukoliko imate problem sa kontrolom pokreta (spinalna ili cerebralna ataksija); ukoliko imate poteškoća sa disanjem;

ukoliko imate povišen pritisak u oku (glaukom); ukoliko imate nizak krvni pritisak.

Kod pojedinih pacijenata se tokom primene lorazepama javljaju misli o samoubistvu, posebno ukoliko boluju od depresije. Ako ste depresivni, imate iracionalne strahove i opsesije i jave Vam se misli o samoubistvu ili samopovređivanju, odmah se javite lekaru.

Na početku lečenja, lekar će pažljivo pratiti kako reagujete na lek, kako bi propisao dozu leka koja Vam odgovara. Deca, starije i iscrpljene osobe pokazuju veću osetljivost na dejstvo lorazepama. U tom slučaju, kontrole će biti češće.

Javite se lekaru ako primetite gubitak pamćenja tokom terapije lorazepamom.

Ako imate oboljenje bubrega ili jetre, srčanu slabost i/ili nizak krvni pritisak, možete biti osetljiviji na dejstvo lorazepama. To posebno važi za starije osobe. Kod starijih osoba se povećava rizik od padova, naročito kada ustaju u toku noći.

Tokom primene lorazepama može se javiti hepatička encefalopatija (poremećaj rada mozga zbog oboljenja jetre). Lorazepam se zbog toga ne sme primenjivati kod osoba sa izraženim oštećenjem funkcije jetre i/ili hepatičkom encefalopatijom.

Tokom primene lorazepama može se ispoljiti slabije pamćenje.

Kada koristite tablete za spavanje, onda morate obezbediti dovoljan period sna ( oko 7 do 8 sati). Na taj način se izbegava naknadno jutarnje dejstvo leka (npr. umor, usporene reakcije).

Povremeno su prijavljeni slučajevi paradoksalnih reakcija nakon primene benzodiazepina, kao što su anksioznost, stanje uznemirenosti, deluzije, razdražljivost, agresivno ponašanje, poremećaj spavanja,

seksualno uzbuđenje, halucinacije, psihoze (videti odeljak 4). Ove reakcije se češće javljaju kod dece i starijih pacijenata.

Ako se javi paradoksalna reakcija, u dogovoru sa lekarom treba da prekinete terapiju lorazepamom (videti odeljak 3).

Prilikom primene ovog leka postoji rizik od razvoja zavisnosti, a ovaj rizik raste sa povećanjem doze i dužine lečenja. Rizik je takođe veći kod pacijenata koji su ranije bili zavisni od alkohola ili lekova. Zbog toga se lorazepam primenjuje u najkraćem mogućem periodu.

Ukoliko nakon nekoliko nedelja primetite da Vam lek pomaže manje nego na početku terapije, obratite se lekaru.

Terapiju lorazepamom treba prekinuti postepeno, kako bi se izbegli simptomi obustave leka (videti odeljak 3).

Deca i adolescenti

Kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina lorazepam se ne primenjuje osim u hitnim slučajevima. Za detaljnije informacije viditeodeljak 3.

Drugi lekovi i lek Losepan

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo kojedruge lekove, uključujući ione koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Ovo se naročito odnosi na:

lekove za narkolepsiju sa katapleksijom (npr. natrijum-oksibat); lekove koji se koriste u terapiji HIV-a (npr. zidovudin);

lekove za psihijatrijske poremećaje, sa deluzijama i halucinacijama (npr. hlorpromazin, loksapin, klozapin);

lekove za probleme sa varenjem (npr. antacidi, cisaprid, omeprazol);

lek za kontrolu mučninei povraćanja nakon hemioterapije koji se naziva nabilon; lekove za bolesti zavisnosti (npr. lofeksidin i disulfiram);

jake lekove za bolove (npr. metadon, tramadol, kodein, morfin); lekove za tuberkulozu kao što je izoniazid;

antibiotikekao što je eritromicin; lekove za visok krvni pritisak;

lekove za astmu (npr. teofilin, aminofilin); miorelaksanse(npr. baklofen i tizanidin);

drugesedative(npr. barbiturati ili antihistaminici); druge lekove za lečenje anksioznosti;

lekove za depresiju;

antihistaminikeza alergijske reakcije;

lekove za Parkinsonovu bolest, npr. levodopa;

lekove za epilepsiju (npr. fenobarbital ili valproat/valproinska kiselina); lek za giht koji se naziva probenecid;

kontraceptive koji sadrže estrogen;

lekove koji deluju na enzime jetre (npr. cimetidin, esomeprazol, rifampicin, ketokonazol, itrakonazol).

Istovremena primena lorazepama i opioida (npr. jaki analgetici, pojedini lekovi za kašalj i supstituciona terapija za bolesti zavisnosti) povećava rizik od pospanosti, otežanog disanja (respiratorna depresija), kome i može biti opasna po život. Zbog toga se ova kombinacija lekova sme koristiti samo ukoliko druge terapijske opcije nisu moguće.

Ukoliko vam lekar ipak propiše lorazepam i opioide, ograničiće dozu i dužinu istovremene terapije. Obavestite lekara o svim opioidnim lekovima koje koristite i strogo pratite uputstva lekara. Može biti korisno da prijatelje ili rođake obavestite o navedenim simptomima i znacima. U slučaju pojave ovih simptoma, odmah se javite lekaru.

Primena leka Losepansa hranom, pićima i alkoholom

Tokom terapije lekom Losepan ne treba da konzumirate alkohol, jer alkohol menja i pojačava dejstvo lorazepama na nepredvidiv način.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste tudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom pre primene ovog leka.

Trudnoća

Lek Losepan ne treba da koristite tokom trudnoće, osim kada lekar smatra da je apsolutno neophodno. Lek Losepan može da ozbiljno naškodi bebi.

Kada se lorazepam koristi pri kraju trudnoće ili tokom porođaja, beba po rođenju može biti slabije pokretna u odnosu na druge bebe, mlitava, imati nižu telesnu temperaturu (hipotermija) i/ili nizak krvni pritisak (hipotenzija), respiratornu depresiju, apneju i probleme sa sisanjem (sindrom mlitavog deteta, engl. floppy infant syndrome).

Akoste lorazepam uzimali redovno tokom kasne trudnoće, mogu se razviti simptomi obustave leka kod Vaše bebe nakon rođenja.

Dojenje

Pošto lorazepam prelazi u majčino mleko i može izazvati sedaciju i nesposobnost sisanja kod Vaše bebe, lek Losepan ne treba koristiti tokom dojenja, osim kada očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik po odojče.

Plodnost

Nema podataka o uticaju lorazepama na plodnost kod muškaraca i žena. Pokazano je da benzodiazepini kod muškaraca izazivaju probleme sa ejakulacijom i odložen orgazam.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Losepan ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti. Za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilom niti rukovanje mašinama.

Lek Losepansadrži laktozu

Ukoliko Vam je Vaš lekar rekao da ne podnosite pojedine šećere, obratite se svom lekaru pre nego što uzmete ovaj lek.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sasvim sigurni, proverite sa Vašimlekarom ili farmaceutom.

Doza i dužina primene leka zavise od Vašeg odgovora na terapiju, terapijske indikacije za koju se lek propisuje i težine bolesti. Lek treba primenjivati u najmanjoj mogućoj dozi u što kraćem vremenskom periodu.

Odrasli

Pridržavajte se propisane doze, inače lek neće delovati na pravi način. Primenjuju se sledeće doze, osim kada Vam je lekar propisao drugačije. Lečenje anksioznosti i poremećaja spavanja izazvanih anksioznošću

Dnevna doza za odrasle je uglavnom 0,5 mg do 2,5 mg lorazepama, podeljeno u dve do tri pojedinačne doze ili kao jedna pojedinačna doza pred spavanje. Kod teških poremećaja, kod određenih pacijenata mogu biti potrebne veće doze, do maksimalne doze od 7,5 mg dnevno.

Sedacija pre dijagnostičkih procedura i hirurških intervencija

Za odrasle osobe, 1 mg do 2,5 mg lorazepama veče pre intervencije i/ili 2 mg do 4 mg lorazepama približno 1 do 2 sata pre intervencije.

Stariji i oslabljeni pacijenti

Kod starijih i oslabljenih pacijenata, ukupnu dnevnu dozu treba smanjiti na polovinu. Dozu prilagođava lekar, na osnovu željenog efekta i podnošljivostisvakog pacijenta pojedinačno.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Pacijentima sa oboljenjem bubrega ili blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre se mogu propisati manje doze leka. Lorazepam je kontraindikovan kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre. Lekar će pratiti kako reagujete na lek i promeniti dozu leka, po potrebi.

Deca i adolescenti

Lorazepam se ne primenjuje za lečenje anksioznosti kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Deca mlađa od 6 godina

Lek se ne primenjuje kod dece mlađe od 6 godina. Deca uzrasta 6 –12 godina

Primena pre dijagnostičkih procedura i hirurških intervencija:preporučena doza je 0,5 mg do 1 mg, zavisno od telesne mase deteta (maksimalno 0,05 mg/kg), 1 do 2 sata pre intervencije.

Deca uzrasta 13 –18 godina

Primena pre dijagnostičkih procedura i hirurških intervencija: preporučena doza je 1 mg do 4 mg, jedan do dva sata pre intervencije.

Način primene Oralna primena.

Tabletu treba progutati, bez žvakanja, sa dovoljno vode (npr. pola čaše vode).

Trajanje terapije

Dužinu primene leka određuje lekar.

Kod akutnih stanja, primenjuje se jedna doza lorazepama ili lečenje traje nekoliko dana.

Kod hroničnih stanja, dužina primene zavisi od progresije bolesti. Nakon 2 nedelje svakodnevne primene, lekar će postepenim smanjenjem doze proceniti da li je primena lorazepama i dalje neophodna.

Ako ste uzeliviše lekaLosepannego što treba

Ako ste uzeli veću dozu leka Losepan nego što je trebalo, odmah se obratite lekaru, kako bi procenio rizik i posavetovao Vas o daljim koracima. Ne izazivajte povraćanje, osim ako Vam je to rečeno.

Simptomi predoziranja uključuju: ošamućenost, konfuziju, pospanost, plitko disanje, lošu koordinaciju pokreta, apatiju i, u težim stanjima, gubitak svesti.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Losepan

Ako ste zaboravili da uzmete lek Losepan uzmite sledeću dozu leka prema uobičajenom režimu doziranja. Nikada ne uzimajte duplu dozu leka da biste nadoknadili propuštenu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Losepan

Ne prekidajte naglo terapiju bez prethodnog savetovanja sa lekarom. Ako naglo prestanete sa primenom leka nakon duže primene, može doći do pojave simptoma obustave (videti odeljak 4). Da bi se izbegli ovi simptomi, terapija lekom će se obustaviti postepenim smanjenjem doze.

Treba imati u vidu da se nakon nagle obustave leka, kada se primenjivao tokom dužeg perioda (duže od 1 nedelje), mogu privremeno vratiti prvobitni simptomi u pojačanom obliku: poremećaj spavanja, anksioznost i napetost, unutrašnji nemir i uznemirenost (agitacija). Lečenje se zbog toga ne sme naglo prekinuti, već se doza mora smanjivati postepeno.

U slučaju dodatnih pitanja obratite se vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah prekinite sa primenom leka Losepan i javite se lekaru ili posetite službu hitne pomoći ako Vam se jave sledeći simptomi teške alergijske reakcije:

oticanje kože i/ili sluzokože lica, jezika, grkljana ili glasnih žica (angioedem). Ovo je prijavljeno kod pacijenata nakon primene prve ili neke od sledećih doza benzodiazepina.

nedostatak vazduha (dispneja), oticanje grla ili mučnina i povraćanje.

Ostala neželjena dejstva

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): sedacija, umor, pospanost.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): ataksija (nestabilnost u pokretu i hodu);

konfuzija, depresija, demaskiranje depresije; vrtoglavica;

mišićna slabost; opšta slabost.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): izmenjen seksualni nagon, impotencija, smanjen intenzitet orgazma;

mučnina.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): osip;

oslabljena pažnja;

promene u lučenju pljuvačke.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): leukopenija (smanjen brojbelih krvnih zrnaca).

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti(ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): pronene u broju krvnih ćelija (trombocitpenija, agranulocitoza, pancitopenija);

produženo vreme reakcije na draž;

otežana koordinacija pokreta (ekstrapiramidalni sindrom); tremor;

poremećaj vida (duple slike, zamućen vid); otežana artikulacija/nerazgovetan govor;

glavobolja;

konvulzije/epileptični napadi; gubitak pamćenja (amnezija); dezinhibicija, euforija;

koma;

sucidalne misli i pokušaji samoubistva; poremećaj pažnje/koncentracije;

poremećaj ravnoteže; vrtoglavica;

paradoksalne reakcije, kao što su anksioznost, stanje uznemirenosti, deluzije, uzbuđenost, agresivno ponašanje (neprijateljstvo, agresija, bes), poremećaj sna/nesanica, seksualno uzbuđenje, halucinacije, psihoze;

fizička i psihološka zavisnost;

nizak krvni pritisak (hipotenzija), blag pad krvnog pritiska;

respiratorna depresija (dozno zavisna), otežano disanje (apneja), pogoršanje apneje u snu (privremen prekid disanja tokomspavanja);

pogoršanje opstruktivne bolestipluća (opstrukcija disajnih puteva); konstipacija;

povišena vrednost bilirubina;

žutica, povišena vrednost enzima jetre (transaminaza, alkalne fosfataze); alergijske kožnereakcije;

opadanje kose;

reakcije preosetljivosti;

neadekvatno lučenje antidiuretskog hormona (SIADH); niska koncentracija natrijuma u krvi (hiponatremija);

sniženje telesne temperature (hipotermija).

Benzodiazepini uzrokuju doznozavisnu depresiju centralnog nervnog sistema. Zavisnost

Primena lorazepama može dovesti do zavisnosti. Ako naglo prekinete primenu leka, mogu se javiti simptomi obustave. Simptomi obustave uključuju: glavobolju, bol u mišićima, izraženu uznemirenost, napetost, nemir, razdražljivost, konfuziju. U teškim slučajevima, mogu se javiti: derealizacija, preterano osetljiv sluh, utrnulost i žmarci u prstima ruku i nogu, preosetljivost na svetlost, buku i fizički dodir, halucinacije, konvulzije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Losepan posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je lorazepam. Losepan, 1 mg, tablete:

Jedna tableta sadrži 1 mg lorazepama. Losepan, 2,5 mg, tablete:

Jedna tableta sadrži 2,5 mg lorazepama. Sadržajpomoćnih supstanci:

Skrob, kukuruzni; celuloza, mikrokristalna; natrijum-skrobglikolat tip A; magnezijum-stearat; polakrilin-kalijum; Ludipress® (laktoza, monohidrat; povidon K 30; krospovidon tip A).

Kako izgleda lek Losepani sadržaj pakovanja Losepan, 1 mg, tablete:

Bele, okrugle, ravne tablete sa kosim ivicama, sa podeonom linijom na jednoj strani i utisnutom oznakom „1.0“ na drugoj strani. Tablete imaju prečnik oko 6,4 mm. Tableta se može podeliti na jednakedoze.

Unutrašnje pakovanje leka je OPA/Al/PVC - Al blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Losepan, 2,5 mg, tablete:

Bele, okrugle, ravne tablete sa kosim ivicama, sa podeonom linijom na jednoj strani. Tablete imaju prečnik oko 9,1 mm. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje leka je OPA/Al/PVC - Al blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd,

Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Jun, 2025.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Losepan, 1 mg, tablete: 000461871 2023 od 24.06.2025. Losepan, 2,5mg, tablete: 000461872 2023 od 24.06.2025.