Longaceph® 1g prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Longaceph je indikovan u terapiji sledećih infekcija kod odraslih i dece, uključujući novorođenčad rođenu u terminu:

• bakterijski meningitis,
• vanbolnički stečena pneumonija,
• bolnička pneumonija,
• akutni otitis media,
• intraabdominalne infekcije,
• komplikovane infekcije urinarnog trakta (uključujući i pijelonefritis),
• infekcije kostiju i zglobova,
• komplikovane infekcije kože i mekih tkiva,
• gonoreja,
• sifilis,
• bakterijski endokarditis.

Lek Longaceph se može koristiti:

• u terapiji akutne egzacerbacije hronične opstruktivne bolesti pluća kod odraslih,
• u terapiji diseminovane Lyme borreliosis (rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijum III)) kod odraslih i dece, uključujući novorođenčad uzrasta od 15. dana života,
• za preoperativnu profilaksu infekcija operativnog mesta,
• kod pacijenata sa neutropenijom i povišenom telesnom temperaturom za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije,
• kod pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana ili se sumnja da je povezana sa nekom od gore navedenih infekcija.

Lek Longaceph treba primeniti u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima uvek kada postoji mogućnost da bakterija koja izaziva infekciju nije osetljiva na ceftriakson (videti odeljak 4.4).

Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice za pravilnu upotrebu antibakterijskih lekova.

Doza zavisi od težine infekcije, osetljivosti mikroorganizma, mesta i vrste infekcije, kao i od starosti i funkcije jetre i bubrega pacijenta.

Preporučene doze u tabelama koje slede predstavljaju uobičajene preporučene doze u ovim indikacijama. U posebno teškim slučajevima, potrebno je razmotriti veću dozu u preporučenom rasponu.

Odrasli i deca starija od 12 godina (≥ 50 kg)

* Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona.

** Može se razmotriti primena dva puta dnevno (svakih 12 sati) ako se primenjuju doze veće od 2 g dnevno.

Indikacije za odrasle i decu stariju od 12 godina (≥ 50 kg) koje zahtevaju poseban režim doziranja:

Akutni otitis media

Može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka Longaceph 1-2 g. Ograničeni podaci ukazuju na to da kod pacijenata sa teškim oblikom bolesti ili onih kod kojih je prethodna terapija bila neuspešna, ceftriakson može biti efikasan kada se primenjuje intramuskularno u dozi 1-2 g dnevno, tokom 3 dana.

Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta 2 g kao pojedinačna preoperativna doza.

Gonoreja

500 mg kao pojedinačna intramuskularna doza.

Sifilis

Uobičajene preporučene doze su 500 mg – 1g jednom dnevno, koje se u slučaju neurosifilisa povećavaju do

2 g jednom dnevno, tokom 10 -14 dana. Preporuke doziranja kod sifilisa, uključujući i neurosifilis, zasnovane su na ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne ili lokalne zvanične smernice.

Diseminovana Lyme borreliosis (rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijum III))

2 g jednom dnevno tokom 14-21 dan. Preporučeno trajanje lečenja varira i treba uzeti u obzir nacionalne ili lokalne zvanične smernice.

Pedijatrijska populacija

Novorođenčad, odojčad i deca uzrasta od 15 dana do 12 godina (< 50 kg)

Deci telesne mase od 50 kg ili više treba dati uobičajenu dozu za odrasle.

*Kod dokazane bakterijemije treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona.

** U slučaju primene doza većih od 2 g dnevno treba razmotriti primenu dva puta dnevno (na svakih 12 sati).

Indikacije za novorođenčad, odojčad i decu uzrasta od 15 dana do 12 godina (< 50 kg) koje zahtevaju poseban režim doziranja:

Akutni otitis media

Za početno lečenje akutnog otitis media, može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka Longaceph od 50 mg/kg. Ograničeni podaci ukazuju na to da u slučajevima teških oblika bolesti ili kada je početna terapija bila neuspešna, ceftriakson može biti efikasan kada se daje intramuskularno u dozi od 50 mg/kg dnevno tokom 3 dana.

Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta 50-80 mg/kg kao pojedinačna preoperativna doza.

Sifilis

Uobičajene preporučene doze su 75-100 mg/kg (maksimalno 4 g) jednom dnevno, tokom 10 - 14 dana. Preporuke za doze kod sifilisa, uključujući i neurosifilis, temelje se na vrlo ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne ili lokalne važeće smernice.

Diseminovana Lyme boreliosis (rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijum III))

50-80 mg/kg jednom dnevno tokom 14-21 dan. Razlikuje se preporučeno trajanje lečenja i treba uzeti u obzir nacionalne ili lokalne važeće smernice.

Novorođenčad starosti 0-14 dana

Ceftriakson je kontraindikovan kod prevremeno rođene dece do postmenstrualnog perioda od 41. nedelje (gestacijski period + hronološki period).

* Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona. Ne sme se prekoračiti maksimalna doza od 50 mg/kg dnevno.

Indikacije za novorođenčad starosti 0-14 dana koje zahtevaju poseban režim doziranja:

Akutni otitis media

Za početno lečenje akutnog otitis media može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka ceftriaksona od 50 mg/kg.

Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta 20-50 mg/kg kao pojedinačna preoperativna doza.

Sifilis

Uobičajena preporučena doza je 50 mg/kg jednom dnevno, tokom 10-14 dana. Preporuke za doze kod sifilisa, uključujući i neurosifilis, temelje se na vrlo ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne ili lokalne smernice.

Trajanje terapije

Trajanje terapije varira u zavisnosti od toka bolesti. Kao što važi za terapiju antibioticima uopšte, primenu ceftriaksona treba nastaviti tokom 48 – 72 sata nakon što pacijent postane afebrilan ili se postigne eradikacija bakterija.

Starije osobe

Ukoliko je funkcija bubrega i jetre zadovoljavajuća, nije potrebno prilagođavanje doze za starije osobe.

Pacijenti sa oslabljenom funkcijom jetre

Raspoloživi podaci ne ukazuju na potrebu za prilagođavanjem doze kod blagog ili umerenog oštećenja funkcije jetre ukoliko funkcija bubrega nije oštećena.

Nema podataka iz ispitivanja na pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega nema potrebe za smanjivanjem doze ceftriaksona ukoliko funkcija jetre nije oštećena. Jedino u slučajevima preterminalne insuficijencije bubrega (klirens kreatinina < 10 mL/min.) ne sme se prekoračiti doza ceftriaksona od 2 g dnevno.

Kod pacijenata na dijalizi nije potrebna primena dodatnih doza nakon dijalize. Ceftriakson se ne može ukloniti hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom. Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti.

Pacijenti sa teškim oštećenjem jetre i bubrega

Kod pacijenata sa teškim poremećajem funkcije jetre i bubrega, savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti.

Način primene

Intramuskularna primena

Ceftriakson se može primeniti kao duboka intramuskularna injekcija. Intramuskularnu injekciju treba primeniti u mišićnu masu relativno velikog mišića i to ne više od 1 g leka u jedno mesto.

Kako se kao rastvarač koristi lidokain, injekcioni rastvor ne treba nikada primeniti intravenski (videti odeljak 4.3). Treba pročitati i Sažetak karakteristika leka za lek lidokain.

Intravenska primena

Ceftriakson se može primeniti i kao intravenska infuzija u trajanju od preko 30 minuta (preporučen način primene) ili kao spora intravenska injekcija u trajanju od 5 minuta. Intravenska intermitentna injekcija treba da se da u trajanju od 5 minuta, poželjno u veliku venu. Intravenske doze od 50 mg/kg kod odojčadi i dece uzrasta do 12 godina, treba dati kao infuziju. Kod novorođenčadi, intravenske doze treba primenjivati u trajanju od 60 minuta kako bi se smanjio potencijalni rizik od bilirubinske encefalopatije (videti odeljke 4.3 i 4.4). Intramuskularnu primenu treba razmotriti kada intravenska primena nije moguća ili ne odgovara određenom pacijentu. Za doze veće od 2 g, lek treba primeniti intravenski.

Ceftriakson je kontraindikovan kod novorođenčadi (≤ 28 dana), ukoliko im je neophodna (ili se očekuje da će biti neophodna) terapija sa intravenskim rastvorom koji sadrži kalcijum, uključujući kontinuirane infuzije koje sadrže kalcijum, kao što je parenteralna ishrana, zbog rizika od precipitacije ceftriakson-kalcijuma (videti odeljak 4.3).

Rastvori koji sadrže kalcijum (npr. Ringer-ov ili Hartman-ov rastvor) ne treba da se koriste za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaživanje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, zbog mogućeg stvaranja taloga. Talog caftriakson kalcijuma se takođe može javiti kada se ceftriakson pomeša sa rastvorima koji sadrže kalcijum, u istoj liniji za infuziju. Zbog toga se ceftriakson i rastvori koji sadrže kalcijum ne smeju mešati niti primenjivati istovremeno (videti odeljke 4.3, 4.4. i 6.2).

Za preoperativnu profilaksu infekcija operativnog mesta, ceftriakson treba dati 30-90 minuta pre hirurške intervencije.

Za uputstvo vezano za rastvaranje leka pre upotrebe videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koji drugi cefalosporin.

U anamnezi navedena teška reakcija preosetljivosti (anafilaktičke reakcije) na bilo koji tip beta-laktamskih antibiotika (penicilini, monobaktami i karbapenemi).

Ceftriakson je kontraindikovan kod:

• Prevremeno rođene dece postmenstrualnog uzrasta do 41 nedelje (gestacijsko doba + hronološko doba).*
• Novorođenčadi rođene u terminu (do 28 dana života):
• sa hiperbilirubinemijom, žuticom ili kod onih koji imaju hipoalbuminemiju ili acidozu, jer su to stanja kod kojih je moguće poremećeno vezivanje bilirubina,*
• ukoliko je potrebno (ili će biti potrebno) intravensko lečenje kalcijumom ili infuzijom koja sadrži kalcijum zbog rizika od precipitacije kalcijumovih soli ceftriaksona (pogledati delove 4.4, 4.8 i 6.2).

* In vitro studije su pokazale da ceftriakson može istisnuti bilirubin iz veze sa albuminom u serumu što može dovesti do mogućeg rizika od bilirubinske encefalopatije kod ovih pacijenata.

Potrebno je isključiti kontraindikaciju na lidokain pre intramuskularne injekcije ceftriaksona kada se rastvor lidokaina koristi kao rastvarač (videti odeljak 4.4.). Pogledati informacije u Sažetku karakteristika leka za lidokain, posebno kontraindikacije.

Rastvori ceftriaksona koji sadrže lidokain se nikada ne smeju primeniti intravenski.

Reakcije preosetljivosti

Kao i kod svih beta-laktamskih antibakterijskih lekova, prijavljene su ozbiljne reakcije preosetljivosti koje su ponekad imale smrtni ishod (videti odeljak 4.8). U slučaju ozbiljnih reakcija preosetljivosti, potrebno je odmah prekinuti lečenje ceftriaksonom i primeniti odgovarajuće hitne mere. Pre početka terapije potrebno je utvrditi da li je pacijent već ranije imao ozbiljnu reakciju preosetljivosti na ceftriakson, neki drugi cefalosporin ili neki drugi beta-laktamski antibiotik. Ceftriakson se mora oprezno davati pacijentima koji su imali blagu reakciju preosetljivosti na neki drugi beta-laktamski lek.

Prijavljene su ozbiljne kožne neželjene reakcije (Stevens Johnson-ov sindrom ili Lyell-ov sindrom/ toksična epidermalna nekroliza i reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom)) koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom; međutim, učestalost ovih reakcija nije poznata (videti odeljak 4.8).

Interakcije sa proizvodima koji sadrže kalcijum

Opisani su slučajevi sa smrtnim ishodom usled reakcija sa kalcijum-ceftriakson precipitatima u plućima i bubrezima kod nedonoščadi i novorođenčadi rođenih u terminu u periodu starosti do 1 meseca. Najmanje jedno od njih je primilo ceftriakson i kalcijum u različitim vremenskim intervalima kroz različite intravenske linije. U raspoloživim naučnim podacima nema izveštaja o potvrđenim intravaskularnim precipitatima kod pacijenata, osim kod novorođenčadi lečenih ceftriaksonom i rastvorima koji sadrže kalcijum ili drugi proizvod koji sadrži kalcijum. In vitro studije su pokazale da je rizik od precipitacije ceftriakson-kalcijuma kod novorođenčadi veći u odnosu na druge starosne grupe.

Ceftiakson se, nevezano od starosti pacijenta, ne sme mešati niti primenjivati istovremeno sa bilo kojim intravenskim rastvorima koji sadrže kalcijum, čak ni preko različitih linija infuzije ili na različitim mestima infuzije. Međutim, kod pacijenata starijih od 28 dana ceftriakson i rastvori koje sadrže kalcijum mogu se primenjivati uzastopno jedan za drugim ukoliko se koriste linije infuzije na različitim mestima ili ukoliko se linije infuzije zamene ili temeljno isperu fiziološkim rastvorom između infuzija kako bi se izbegla precipitacija.

Kod pacijenata koji zahtevaju kontinuiranu infuziju sa rastvorom za totalnu parenteralnu ishranu (total parenteral nutrition, TPN) koji sadrži kalcijum, zdravstveni radnici bi mogli razmotriti primenu drugog antibiotika kod kojeg ne postoji sličan rizik od precipitacije. Ukoliko je terapija ceftriaksonom neophodna kod pacijenata koji zahtevaju kontinuiranu ishranu, TPN rastvori i ceftriakson mogu se primenjivati istovremeno, ali putem različitih linija infuzija i na različitim mestima primene. Druga mogućnost je prekinuti infuziju TPN rastvora za vreme infuzije ceftriaksona, uz savet da se ispere infuzijska linija između primene rastvora (videti odeljke 4.3, 4.8, 5.2. i 6.2).

Pedijatrijski pacijenti

Efikasnost i bezbednost primene ceftriaksona kod novorođenčadi, odojčadi i dece utvrđena je za preporučene doze, kako je opisano u odeljku „Doziranje i način primene“ (videti odeljak 4.2). Ispitivanja su pokazala da ceftriakson, poput nekih drugih cefalosporina, može istisnuti bilirubin iz veze sa albuminom u serumu.

Ceftriakson se ne sme primenjivati kod nedonoščadi i novorođenčadi rođenih u terminu kod kojih postoji rizik za razvoj bilirubinske encefalopatije (videti odeljak 4.3).

Imunski posredovana hemolitička anemija

Imunski posredovana hemolitička anemija uočena je kod pacijenata koji su primali cefalosporinske antibiotike, uključujući ceftriakson (videti odeljak 4.8). Teški slučajevi hemolitičke anemije, uključujući i one sa smrtnim ishodom, prijavljeni su za vreme terapije ceftriaksonom kod odraslih i dece.

Kod pacijenata kod kojih se anemija javila za vreme terapije ceftriaksonom, trebalo bi razmotriti dijagnozu anemije koja se javila usled primene cefalosporina i prekinuti terapiju ceftriaksonom dok se ne utvrdi etiologija.

Dugotrajna terapija

Za vreme dugotrajne terapije potrebno je u regularnim vremenskim intervalima kontrolisati kompletnu krvnu sliku.

Kolitis/ prekomeran porast rezistentnih mikroorganizama

Kolitis povezan sa antibakterijskim lekovima i pseudomembranozni kolitis javljali su se kod primene gotovo svih antibiotika, uključujući ceftriakson, i težinom mogu varirati od blagih do onih koji mogu da ugroze život. Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javi dijareja za vreme ili nakon primene ceftriaksona (videti odeljak 4.8). Potrebno je razmotriti prekid lečenja ceftriaksonom i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne smeju se primenjivati lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Kao i kod ostalih antibakterijskih lekova, mogu se javiti superinfekcije izazvane neosetljivim mikroorganizmima.

Teška insuficijencija bubrega i jetre

Kod ozbiljne insuficijencije bubrega i jetre savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti primene leka (videti odeljak 4.2).

Uticaj na serološke testove

Moguća je interferencija sa Coombs-ovim testom, s obzirom na to da ceftriakson može dovesti do lažno pozitivnih rezultata. Ceftriakson može dovesti do lažno-pozitivnih rezultata za galaktozemiju (videti odeljak 4.8).

Neenzimske metode za određivanje glukoze u urinu mogu dati lažno-pozitivne rezultate. Određivanje glukoze u urinu za vreme terapije ceftriaksonom trebalo bi uraditi enzimskim metodama (videti odeljak 4.8).

Prisustvo ceftriaksona može dovesti do lažno sniženih vrednosti glukoze dobijene u okviru nekih sistema praćenja vrednosti glukoze. Potrebno je pratiti instrukcije za svaki sistem. Ukoliko je neophodno mogu se koristiti i alternativne metode testiranja.

Antibakterijski spektar

Ceftriakson ima ograničen spektar antibakterijskog delovanja i ne mora uvek biti prikladan za primenu kao monoterapija u lečenju nekih tipova infekcija, osim u slučaju ako je patogen već ranije potvrđen (videti odeljak 4.2). Kod polimikrobnih infekcija, gde suspektni patogeni uključuju i organizme otporne na ceftriakson, potrebno je razmotriti primenu dodatnog antibiotika.

Primena lidokaina

U slučaju kada se kao rastvarač koristi rastvor lidokaina, rastvor ceftriaksona se sme koristiti jedino kao intramuskularna injekcija. Pre primene potrebno je razmotriti kontraindikacije na lidokain, upozorenja i ostale relevantne informacije, kako je navedeno u Sažetku karakteristika leka za lidokain (videti odeljak 4.3). Rastvor lidokaina nikada se ne sme primeniti intravenski.

Bilijarna litijaza

Kada se pojave senke na sonogramu, treba posumnjati na mogući nastanak precipitata ceftriakson-kalcijuma. Senke za koje se greškom mislilo da su kamenje u žuči, otkrivene su na sonogramima žučne kese i uočavane su češće kod primene doza ceftriaksona od 1 g na dan i viših. Potreban je poseban oprez kod pedijatrijske populacije. Ovi precipitati se povlače nakon potpunog prekida terapije. Retko su precipitati ceftriakson- kalcijuma bili povezani sa simptomima. U simptomatskim slučajevima preporučuje se konzervativno nehirurško lečenje, a o prekidu terapije lekom ceftriakson treba da odluči lekar na osnovu specifične procene koristi i rizika (videti odeljak 4.8).

Bilijarna staza

Slučajevi pankreatitisa, verovatno kao posledica opstrukcije žučnih puteva, prijavljeni su kod pacijenata koji su bili na terapiji ceftriaksonom (videti odeljak 4.8). Kod većine bolesnika postojali su faktori rizika za zastoj žuči i nastanak taloga u žučnoj kesi, npr. prethodno ozbiljnije lečenje, teška bolest i totalna parenteralna ishrana. Ne može se isključiti mogućnost da je okidač ili kofaktor bilijarna precipitacija povezana sa primenom leka ceftriaksona.

Bubrežna litijaza

Prijavljeni su slučajevi bubrežne litijaze koja je bila reverzibilna nakon prekida lečenja ceftriaksonom (videti odeljak 4.8). U simptomatskim slučajevima potrebno je uraditi ultrazvučnu dijagnostiku. Primenu kod pacijenata sa prethodnom bubrežnom litijazom ili hiperkalciurijom lekar bi trebalo da razmotri na osnovu posebne procene odnosa koristi i rizika.

Jarisch-Herkheimer-ova reakcija (JHR)

Kod nekih bolesnika sa infekcijom uzrokovanom spirohetama može se ubrzo nakon početka lečenja ceftriaksonom javiti Jarisch-Herxheimerova reakcija (JHR). JHR je obično samoograničavajuća reakcija, ali može se i zbrinuti simptomatskim lečenjem. U slučaju nastanka takve reakcije ne treba prekinuti lečenje antibioticima.

Encefalopatija

Prilikom primene ceftriaksona prijavljena je encefalopatija (videti odeljak 4.8), posebno kod starijih pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2) ili oboljenjima centralnog nervnog sistema. Ukoliko se sumnja na encefalopatiju povezanu sa ceftriaksonom (npr. snižen nivo svesti, izmenjen mentalni status, mioklonus, konvulzije), treba razmotriti prekid primene ceftriaksona.

Natrijum

Ovaj lek sadrži 3,6 mmol (83 mg) natrijuma po dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Rastvori koji sadrže kalcijum, kao što su Ringer-ov i Hartmann-ov rastvor, ne smeju se koristiti za rekonstituciju leka Longaceph ili za dalje razređivanje rekonstituisane bočice za intravensku primenu jer može doći do stvaranja precipitata. Do nastanka precipitata ceftriakson-kalcijuma takođe može doći ako se ceftriakson meša sa rastvorima koji sadrže kalcijum u istoj liniji za intravensku primenu. Ceftriakson se ne sme primenjivati istovremeno s intravenskim rastvorima koji sadrže kalcijum, uključujući kontinuirane infuzije koje sadrže kalcijum kao što je parenteralna ishrana kroz Y- vezu. Međutim, kod svih pacijenata osim novorođenčadi, ceftriakson i rastvori koji sadrže kalcijum mogu se primenjivati jedan za drugim ukoliko se linije infuzija temeljno isperu između dve infuzije odgovarajućim rastvorom. In vitro ispitivanja u kojima je korišćena plazma odraslih i novorođenčadi iz umbilikalne krvi pokazala su da novorođenčad imaju povećani rizik od precipitacije ceftriakson-kalcijuma (vidi odeljak 4.2, 4.3, 4.4., 4.8 i 6.2).

Istovremena primena ceftriaksona sa oralnim antikoagulansima može povećati antagonistički uticaj vitamina K i povećati rizik od krvarenja. Preporučuje se da se Internacionalni normalizovani odnos (International Normalised Ratio, INR) učestalo prati i prema tome prilagodi doziranje antagonista vitamina K, za vreme i nakon lečenja ceftriaksonom (videti odeljak 4.8).

Dokazi o mogućem povećanju toksičnog dejstva na bubrege prilikom primene aminoglikozida u kombinaciji sa cefalosporinima nisu ujednačeni. U ovim slučajevima preporučuje se pažljivo praćenje nivoa aminoglikozida (i bubrežne funkcije) u kliničkoj praksi.

U in vitro ispitivanju primećeno je antagonističko delovanje hloramfenikola i ceftriaksona. Nije poznat klinički značaj ovog nalaza.

Nema prijavljenih interakcija između ceftriaksona i lekova za oralnu primenu koji sadrže kalcijum ili interakcija između ceftriaksona primenjenog intramuskularno i proizvoda koji sadrže kalcijum (intravenskih ili oralnih).

Kod pacijenata lečenih ceftriaksonom može doći do lažno-pozitivnih rezultata Coombs-ovog testa. Ceftriakson, kao i ostali antibiotici, može dovesti do lažno-pozitivnih rezultata testa na galaktozemiju. Takođe, neenzimske metode određivanja glukoze u urinu mogu dati lažno pozitivne rezultate. Zbog toga bi prilikom lečenja ovim lekom određivanje glukoze u urinu trebalo izvoditi enzimskim metodama.

Nije primećeno oštećenje bubrežne funkcije nakon istovremene primene visokih doza ceftriaksona i potentnih diuretika (npr. furosemid).

Istovremena primena probenecida ne smanjuje izlučivanje ceftriaksona.

Trudnoća

Ceftriakson prolazi kroz placentalnu barijeru. Klinički podaci o primeni ceftriaksona kod trudnica su ograničeni. Ispitivanja na životinjama nisu pokazala direktno ili indirektno štetno dejstvo na embrionalni/fetalni, perinatalni i postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Ceftriakson se za vreme trudnoće, posebno u prvom tromesečju, sme primenjivati samo ukoliko korist prevazilazi rizik.

Dojenje

Ceftriakson se izlučuje u majčino mleko u malim koncentracijama, ali se kod terapijskih doza ceftriaksona ne očekuje uticaj na odojčad. Ipak, ne može se isključiti rizik od dijareje i gljivičnih infekcija mukoznih membrana. Treba uzeti u obzir rizik od senzibilizacije. Potrebno je doneti odluku da li prekinuti dojenje ili prekinuti lečenje ceftriaksonom uzimajući u obzir prednost dojenja za dete, kao i prednost lečenja za ženu.

Plodnost

Reproduktivna ispitivanja nisu dokazala štetne uticaje na plodnost muškaraca i žena.

Tokom terapije ceftriaksonom mogu se javiti neželjena dejstva (npr. vrtoglavica), koja mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba da budu oprezni kada voze ili upravljaju mašinama.

Najčešće prijavljene neželjene reakcije prilikom primene ceftriaksona su eozinofilija, leukopenija, trombocitopenija, dijareja, osip i povećane vrednosti enzima jetre.

Podaci o određivanju učestalosti neželjenih reakcija na ceftriakson proizilaze iz kliničkih ispitivanja. Učestalost neželjenih reakcija izražena je kao:

veoma česte (≥1/10);

česte (≥1/100, <1/10); povremene (≥1/1000, <1/100); retke (≥1/10000, <1/1000);

nepoznate učestalosti (učestalost se ne može odrediti na osnovu dostupnih podataka).

a zasnovano na post-marketinškim izveštajima. S obzirom na to da su ove neželjene reakcije prijavljene dobrovoljno od strane populacije nepoznatog obima, nije moguće pouzdano proceniti njihovu učestalost pa je zbog toga kategorizovana kao nepoznata.

bVideti odeljak 4.4.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Infekcije i infestacije

Pojava dijareje nakon primene ceftriaksona može biti povezana sa bakterijom Clostridium difficile. Potrebno je povesti računa o pravilnom unosu tečnosti i elektrolita (videti odeljak 4.4).

Precipitacija kalcijumovih soli ceftriaksona

Kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi rođenih u terminu (uzrast < 28 dana), lečenih intravenskim ceftriaksonom i kalcijumom, retko su prijavljene teške neželjene reakcije, ponekad sa smrtnim ishodom.

Precipitati soli ceftriakson-kalcijuma primećeni su u plućima i bubrezima nakon smrti. Veliki rizik od precipitacije kod novorođenčadi je posledica njihovog malog volumena krvi i dužeg poluvremena eliminacije ceftriaksona u poređenju sa odraslima (videti odeljke 4.3, 4.4. i 5.2).

Prijavljeni su slučajevi precipitacije u urinarnom traktu, prvenstveno kod dece koja su bila lečena visokim dnevnim dozama (npr. ≥ 80 mg/kg/dan ili ukupnim dozama koje prelaze 10 g), kao i onih koja su imala i druge faktore rizika (npr.dehidratacija, vezanost za krevet). Ovaj događaj može biti simptomatski ili asimptomatski, može dovesti do opstrukcije uretera i postrenalne akutne bubrežne insuficijencije, ali obično je reverzibilan nakon prekida primene ceftriaksona (videti odeljak 4.4).

Precipitacija ceftriakson-kalcijuma u žučnoj kesi je zabeležena prvenstveno kod pacijenata lečenih dozama višim od preporučene standardne doze. Prospektivna ispitivanja kod dece pokazala su promenljivu učestalost precipitacije kod intravenske primene – u nekim ispitivanjima više od 30%. Čini se da je učestalost manja kod spore infuzije (20-30 minuta). Ovo delovanje je obično asimptomatsko, ali su precipitacije u retkim slučajevima praćene kliničkim simptomima, kao što su bol, mučnina i povraćanje. U ovim slučajevima

preporučuje se simptomatsko lečenje. Precipitacija je obično reverzibilna nakon prestanka primene ceftriaksona (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

U slučaju predoziranja mogu se javiti simptomi kao što su mučnina, povraćanje i dijareja. Koncentracija ceftriaksona ne može se smanjiti hemodijalizom i peritonealnom dijalizom. Nema specifičnog antidota. Lečenje predoziranja treba biti simptomatsko.

Farmakoterapijska grupa: antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; cefalosporini, III generacija

ATC šifra: J01DD04

Mehanizam dejstva

Ceftriakson inhibira sintezu ćelijskog zida bakterije nakon vezivanja za penicilin vezujuće proteine (engl. penicillin binding proteins, PBPs). Kao rezultat dolazi do prekida biosinteze ćelijskog zida (peptidoglikan), što dovodi do lize bakterijske ćelije i njene smrti.

Mehanizam rezistencije

Rezistencija bakterija na ceftriakson može biti posledica jednog ili više sledećih mehanizama:

• hidroliza posredovana beta-laktamazama, uključujući beta-laktamaze proširenog spektra (engl. extended-spectrum beta-lactamases, ESBLs), karbapenemaze i Amp C enzime, koji mogu biti indukovani ili stabilno derepresovani kod određenih aerobnih Gram-negativnih vrsta bakterija;
• smanjen afinitet penicilin vezujućih proteina za ceftriakson,
• nepropustljivosti spoljašnje membrane kod Gram-negativnih mikroorganizama,
• bakterijske efluks pumpe.

Ispitivanje osetljivosti - granične vrednosti

Granične vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) utvrđene od strane Evropskog komiteta za testiranje osetljivosti na antibiotike (European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST) su navedene u nastavku:

• Osetljivost utvrđena iz podataka o osetljivosti na cefoksitin.
• Osetljivost utvrđena iz podataka o osetljivosti na penicilin.
• Izolati kod kojih je MIK ceftriaksona iznad granične vrednosti za osetljivost su retki; ako se takvi izolati pronađu, treba ih ponovno testirati i u slučaju pozitivnog nalaza poslati u referentnu laboratoriju.
• Granične vrednosti se odnose na dnevnu intravensku dozu od 1g × 1 i visoku dozu od najmanje 2 g × 1.

Klinička efikasnost protiv specifičnih mikroorganizama

Prevalenca stečene rezistencije za određene vrste mikroorganizama može varirati geografski i vremenski, pa je poželjno imati lokalne informacije o rezistenciji, posebno u lečenju teških infekcija. Ukoliko je neophodno, treba tražiti mišljenje eksperta, kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od primene ceftriaksona bar u nekim vrstama infekcija upitna.

Uobičajeno osetljive vrste

Gram-pozitivni aerobi:

Staphylococcus aureus (osetljiv na meticilin)£ Staphylococci koagulaza negativni (osetljivi na meticilin)£ Streptococcus pyogenes (Grupa A)

Streptococcus agalactiae (Grupa B) Streptococcus pneumoniae Viridans grupa Streptococci

Gram-negativni aerobi:

Borrelia burgdorferi Haemophilus influenzae Haemophilus parainfluenzae Moraxella catarrhalis Neisseria gonorrhoea Neisseria meningitidis Proteus mirabilis Providencia spp.

Treponema pallidum

Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem

Gram-pozitivni aerobi: Staphylococcus epidermidis+ Staphylococcus haemolyticus+ Staphylococcus hominis+

Gram-negativni aerobi: Citrobacter freundii Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli% Klebsiella pneumoniae% Klebsiella oxytoca% Morganella morganii

Proteus vulgaris Serratia marcescens

Anaerobi:

Bacteroides spp.

Fusobacterium spp.

Peptostreptococcus spp.

Clostridium perfringens

Prirodno rezistentni organizmi

Gram-pozitivni aerobi:

Enterococcus spp.

Listeria monocytogenes

Gram-negativni aerobi:

Acinetobacter baumannii Pseudomonas aeruginosa Stenotrophomonas maltophilia

Anaerobi:

Clostridium difficile

Ostali:

Chlamydia spp.

Chlamydophila spp.

Mycoplasma spp.

Legionella spp.

Ureaplasma urealyticum

£ Sve meticilin-rezistentne stafilokoke su rezistentne na ceftriakson

+ Stopa rezistencije >50% u najmanje jednoj regiji

% Sojevi koji proizvode ESBL su uvek rezistentni

Resorpcija

Intramuskularna primena

Srednje vrednosti maksimalne koncentracije ceftriaksona nakon intramuskularne primene odgovaraju približno polovini koncentracije nakon intravenske primene ekvivalentnih doza. Maksimalna koncentracija u plazmi nakon jedne intramuskularne injekcije u dozi od 1 g je oko 81 mg/L i postiže se u roku od 2-3 sata nakon primene.

Površina ispod krive (PIK) posle intramuskularne primene je ekvivalentna površini nakon intravenske primene ekvivalentne doze.

Intravenska primena

Nakon primene 500 mg i 1 g ceftriaksona putem intravenske bolus injekcije, srednje vrednosti maksimalnih koncentracija su oko 120 mg/L i 200 mg/L, redom. Nakon primene 500 mg, 1 g i 2 g ceftriaksona putem intravenske infuzije, koncentracije ceftriaksona u plazmi su približno 80 mg/L, 150 mg/L i 250 mg/L, redom.

Distribucija

Volumen distribucije ceftriaksona je 7 – 12 L. Koncentracije koje su značajno iznad MIK za najznačajnije patogene su utvrđene u tkivima uključujući pluća, srce, bilijarni trakt / jetru, tonzile, srednje uho i nazalnu mukozu, kosti, kao i cerebrospinalnu, pleuralnu, prostatičnu i sinovijalnu tečnost. Pri ponovljenoj primeni uočeno je uvećanje od 8-15% srednje vrednosti maksimalne koncentracije u plazmi (Cmax); dok se stanje dinamičke ravnoteže u većini slučajeva postiže u okviru 48 – 72 sata, u zavisnosti od načina primene.

Prodiranje u pojedina tkiva

Ceftriakson prodire kroz moždane ovojnoce, pri čemu je stepen penetracije najveći u slučaju inflamacije moždanih ovojnica. Srednja vrednost maksimalnih koncentracija ceftriaksona u cerebrospinalnoj tečnosti kod pacijenata sa bakterijskim meningitisom iznose do 25% koncentracija u plazmi, u poređenju sa 2% koncentracija u plazmi kod pacijenata kod kojih nema inflamacije moždanih ovojnica.

Maksimalne koncentracije ceftriaksona u cerebrospinalnoj tečnosti postižu se približno 4-6 sati nakon primene intravenske injekcije. Ceftriakson prolazi placentalnu barijeru i u niskim koncentracijama se izlučuje u majčino mleko (videti odeljak 4.6).

Vezivanje za proteine

Ceftriakson se reverzibilno vezuje za albumin. Vezivanje za proteine plazme približno iznosi 95% kod plazma koncentracija nižih od 100 mg/L. Vezivanje je podložno saturaciji pa se udeo vezanog ceftriaksona smanjuje sa povećanjem koncentracije (do 85 % pri koncentraciji u plazmi od 300 mg/mL).

Biotransformacija

Ceftriakson se ne metaboliše sistemski, ali prelazi u inaktivne metabolite pod dejstvom crevne flore.

Eliminacija

Plazma klirens ukupnog ceftriaksona (vezanog i nevezanog) iznosi 10 do 22 mL/min. Bubrežni klirens iznosi 5 do 12 mL/min. Udeo od 50 – 60% ceftriaksona izlučuje se nepromenjeno urinom, primarno glomerularnom filtracijom, dok se 40 – 50% izlučuje nepromenjeno putem žuči. Poluvreme eliminacije kod odraslih iznosi oko 8 sati.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega ili jetre, farmakokinetika ceftriaksona je samo minimalno izmenjena, sa blagim produženjem poluvremena eliminacije (manje od dva puta), čak i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcijom bubrega.

Relativno blago produženje poluvremena eliminacije kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije objašnjava se kompenzatornim povećanjem nerenalnog klirensa koji je rezultat smanjenog vezivanja za proteine i posledičnog povećanja nerenalnog klirensa ukupnog ceftriaksona.

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcijom jetre, poluvreme eliminacije ceftriaksona nije produženo, zbog kompenzatornog povećanja bubrežnog klirensa. Ovo je takođe posledica povećanja slobodne frakcije ceftriaksona u plazmi, što doprinosi uočenom paradoksalnom povećanju ukupnog klirensa leka, sa povećanjem volumena distribucije paralelno povećanju ukupnog klirensa.

Stariji pacijenti

Kod pacijenata starijih od 75 godina prosečno poluvreme eliminacije obično je dva do tri puta duže od onog kod mlađih odraslih osoba.

Pedijatrijska populacija

Poluvreme eliminacije ceftriaksona je produženo kod novorođenčadi. Od rođenja do uzrasta od 14 dana, koncentracije slobodnog ceftriaksona mogu biti povećane pod uticajem faktora kao što su smanjena glomerularna filtracija i promenjeno vezivanje za proteine. Tokom detinjstva poluvreme eliminacije je kraće od onog kod novorođenčadi ili odraslih osoba.

Plazma klirens i volumen distribucije ukupnog ceftriaksona viši su kod novorođenčadi, odojčadi i dece u poređenju sa odraslim osobama.

Linearnost/ nelinearnost

Farmakokinetika ceftriaksona je nelinearna, a svi osnovni farmakokinetički parametri, osim poluvremena eliminacije, su dozno zavisni, ukoliko se zasnivaju na ukupnim koncentracijama leka, pa je njihovo povećanje manje od proporcionalnog sa povećanjem doze. Nelinearnost je posledica saturacije u vezivanju za proteine plazme pa se zbog toga uočava kod ukupnog ceftriaksona u plazmi, ali ne i kod slobodnog (nevezanog) ceftriaksona.

Farmakokinetički/ farmakodinamski odnosi

Kao i kod ostalih beta-laktamskih antibiotika, farmakokinetičko/farmakodinamski indeks koji pokazuje najbolju korelaciju sa in vivo efikasnošću predstavlja onaj procenat intervala doziranja pri kome koncentracija nevezanog leka ostaje veća od minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) ceftriaksona za određene ciljne vrste (tj. %T > MIK).

Podaci iz studija na životinjama pokazuju da visoke doze soli ceftriakson - kalcijuma dovode do stvaranja konkremenata i precipitata u žučnoj kesi pasa i majmuna, što je dokazano da je reverzibilan proces. Studije na životinjama nisu pokazale reproduktivnu toksičnost, kao ni genoksičnost.

Ispitivanja karcinogenosti ceftriaksona nisu sprovedena.

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Na temelju podataka iz literature, ceftriakson nije kompatibilan s amsakrinom, vankomicinom, flukonazolom i aminoglikozidima.

Rastvori koji sadrže ceftriakson ne smeju da se mešaju sa ili da se dodaju drugim rastvorima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Naročito, rastvori koji sadrže kalcijum (npr. Ringerov rastvor, Hartmanov rastvor) ne smeju da se koriste za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaživanje rastvora u bočici za intravensku primenu jer se mogu stvoriti precipitati. Ceftriakson ne sme da se meša ili da se primenjuje istovremeno sa rastvorima koji sadrže kalcijum, uključujući totalnu parenteralnu ishranu (videti odeljak 4.2, 4.3, 4.4. i 4.8.)

Ukoliko je kombinacija sa drugim antibiotikom pored ceftriaksona planirana, primena lekova ne treba da se obavlja kroz isti špric ili u istom infuzionom rastvoru.

Rastvori koji sadrže ceftriakson ne smeju da se mešaju sa drugim lekovima, osim sa onima navedenim u odeljku 6.6

Rok upotrebe neotvorene bočice: 3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja: upotrebiti odmah

Dokazana je fizičko-hemijska stabilnost leka nakon rekonstitucije sa vodom za injekcije (finalna koncentracija 100 mg/mL) na temperaturi do 25 ºC - 6 sati, odnosno na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC (u frižideru) - 24 sata.

S mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a oni ne bi smeli da budu duži od gore navedenih.

Uslovi čuvanja neotvorene bočice:

Čuvati na temperaturi do 25° C u originalnom pakovanju.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razbalaženja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog neutralnog stakla III hidrolitičke grupe, zapremine 10 mL, sa zatvaračem od brombutil gume i aluminijumskom flip-off kapicom koja sadrži 1g ceftriaksona u obliku cefriakson-natrijuma.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Upustvo za lek.

Priprema rastvora za injekciju/infuziju

Preporučuje se upotreba sveže pripremljenog rastvora. Za uslove skladištenja rekonstituisanog rastvora, videti odeljak 6.3. Rastvor je samo za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćenu količinu rastvora treba baciti.

Nakon rekonstitucije za intramuskularnu ili intravensku infuziju, sme se koristiti samo bistar rastvor. Rekonstituisani rastvor pažljivo pogledati. Ne koristititi rastvor ukoliko sadrži vidljive čestice.

Ceftriakson ne sme da se meša u istom špricu sa bilo kojim drugim lekom osim sa 1% lidokain- hidrohloridom (samo za intramuskularnu upotrebu).

Intramuskularne injekcije: 1g leka treba rastvoriti u 3,5 mL rastvora 1% lidokain-hidrohlorida.

Rastvor se aplikuje kao duboka intramuskularna injekcija. Doze veće od 1g treba podeliti i aplikovati u različita injekciona mesta. Rastvori sa lidokainom se ne smeju davati intravenski.

Intravenske injekcije: 1g leka treba rastvoriti u 10 mL sterilne vode za injekcije. Injekciju bi trebalo aplikovati tokom 5 minuta, direktno u venu ili putem venske infuzije.

Intravenska infuzija: 2 g leka treba rastvoriti u 40 mL nekog rastvora koji ne sadrže kalcijum: glukoza 5% ili glukoza 10%; natrijum-hlorid 0,9%; natrijum-hlorid i glukoza (0,45% natrijum hlorida i 2,5% glukoze), dekstran 6%, u glukozi 5%; hidroksietil skrob 6-10%, sterilna voda za injekcije. Infuziju treba aplikovati najmanje 30 minuta.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Longaceph sadrži aktivnu supstancu ceftriakson-natrijum, antibiotik iz grupe cefalosporina III generacije, koji se daje odraslima i deci (uključujući novorođenčad). Deluje tako što uništava bakterije koje izazivaju infekcije.

Lek Longaceph se koristi za lečenje infekcija:

• mozga (meningitis),
• pluća,
• srednjeg uha,
• trbuha i trbušne maramice (peritonitis),
• mokraćnog sistema i bubrega,
• kostiju i zglobova,
• kože i mekih tkiva,
• krvi,
• srca.

Može se primenjivati:

• za lečenje specifičnih polno prenosivih infekcija (gonoreja i sifilis),
• za lečenje pacijenata koji imaju mali broj belih krvnih zrnaca (neutropenija) i povišenu telesnu temperaturu izazvanu bakterijskom infekcijom,
• za lečenje infekcije pluća kod odraslih sa hroničnim bronhitisom,
• za lečenje lajmske bolesti (bolest izazvana ujedom krpelja) kod odraslih i dece, uključujući novorođenčad stariju od 15 dana,
• za prevenciju infekcija za vreme hirurških operacija.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na ceftriakson ili na bilo koji drugi cefalosporin (npr. cefaleksin, cefaklor i cefuroksim);
• ako ste nekada imali iznenadnu ili tešku alergijsku reakciju na penicilin ili slične antibiotike (kao što su cefalosporini, karbapenemi ili monobaktami). Simptomi alergijske reakcije uključuju: iznenadno oticanje lica i grla, što otežava disanje i gutanje, iznenadno oticanje šaka, stopala ili zglobova i izražen osip koji se brzo razvija;
• ako ste alergični na lidokain, a potrebno je da primite lek Longaceph kao injekciju u mišić.

Lek Longaceph ne sme da se daje bebama ukoliko:

• je beba prevremeno rođena,
• je dete novorođenče (do 28 dana života) i ima određene poremećaje krvne slike ili žuticu (žuto obojenu kožu ili beonjače) ili treba u venu da primi lek koji sadrži kalcijum.

Ukoliko se nešto od navedenog odnosi na Vas, ne smete da primate lek Longaceph. Ukoliko niste sigurni, porazgovarajte o tome sa Vašim lekarom ili medicinskom sestrom pre početka primene ovog leka.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Longaceph:

• ako ste nedavno primili ili treba da primite proizvode koji sadrže kalcijum;
• ako ste ranije imali proliv nakon uzimanja antibiotika. Ako ste nekada imali probleme sa crevima, posebno kolitis (zapaljenje creva);
• ako imate problema sa jetrom ili bubrezima;
• ako imate žučne kamence ili bubrežne kamence;
• ako imate druge bolesti, kao što je hemolitička anemija (smanjen broj crvenih krvnih zrnaca, usled čega koža može biti bledožuta ili se može javiti slabost ili otežano disanje);
• ako ste na dijeti sa ograničenim unosom natrijuma;
• ako trenutno imate ili ste nekad imali kombinaciju nekih od sledećih simptoma: osip, crvenilo kože, plikovi na usnama, očima i u ustima, ljuštenje kože, visoka temperatura, simptomi slični gripu, povećane vrednosti enzima jetre u nalazima krvnih pretraga i povećan broj jedne vrste belih krvnih ćelija (eozinofilija), te uvećane limfne čvorove (znakovi teških kožnih reakcija, videti odeljak 4.

„Moguća neželjena dejstva“).

Ukoliko je potrebno da uradite testove iz krvi ili mokraće

Ukoliko primate lek Longaceph u dužem vremenskom periodu, možda će biti potrebno redovno testiranje krvi. Lek Longaceph može uticati na rezultate ispitivanja šećera u mokraći, kao i testa krvi koji se zove Coombs-ov test.

Ukoliko ćete raditi testove recite osobi koja uzima uzorak da ste primili lek Longaceph.

Ukoliko ste dijabetičar ili ukoliko treba da pratite koncentraciju glukoze u krvi, nemojte koristiti određene sisteme za praćenje koncentracije glukoze koje mogu pokazivati netačne vrednosti glukoze tokom terapije ceftriaksonom. Ukoliko koristite ovakve sisteme, proverite instrukcije za upotrebu i obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ukoliko je neophodno, treba koristiti druge metode testiranja.

Deca

Razgovarajte sa vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što Vaše dete primi lek Longaceph ukoliko je nedavno primilo ili treba da primi u venu lek koji sadrži kalcijum.

Drugi lekovi i lek Longaceph

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Posebno je važno da kažete Vašem lekaru ili farmaceutu ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:

• vrsta antibiotika pod nazivom aminoglikozidi,
• antibiotik pod nazivom hloramfenikol (koristi se za lečenje infekcija, posebno očiju)
• oralne antikoagulanse (lekove protiv zgrušavanja krvi).

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lekar će razmotriti prednost Vaše terapije lekom Longaceph u odnosu na rizik za Vaše dete.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Primena leka Longaceph može izazvati vrtoglavicu. Ukoliko osetite vrtoglavicu, nemojte upravljati vozilima niti rukovati mašinama. Obratite se Vašem lekaru ukoliko Vam se pojavi ovaj simptom.

Lek Longaceph sadrži natrijum.

Ovaj lek sadrži 3,6 mmol (83 mg) natrijuma po dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Lek Longaceph će Vam dati Vaš lekar ili medicinska sestra. Lek se primenjuje na jedan od sledećih načina:

• kao intravenska infuzija ili injekcija direktno u venu ili
• u mišić

Lek Longaceph priprema lekar ili medicinska sestra i ne sme se mešati ili primeniti u isto vreme sa injekcijama koje sadrže kalcijum.

Preporučena doza

Vaš lekar će odlučiti o potrebnoj dozi leka Longaceph za Vas.

Doza će zavisiti od težine i vrste infekcije koju imate; da li ste na terapiji još nekim antibiotikom; Vaše telesne mase i godina; u kakvom su Vam stanju bubrezi i jetra.

Dužina trajanja terapije lekom Longaceph zavisi od vrste infekcije koju imate.

Odrasli, starije osobe i deca starosti 12 godina i više, telesne mase 50 kilograma (kg) i veće:

• 1 do 2 g jednom dnevno, u zavisnosti od težine i vrste infekcije. Ukoliko imate težu infekciju, Vaš lekar će Vam dati veću dozu (do 4 g jednom dnevno). Ukoliko je Vaša dnevna doza veća od 2 g, možete je primiti kao pojedinačnu dozu jednom dnevno ili kao dve odvojene doze.

Novorođenčad, odojčad i deca uzrasta od 15 dana do 12 godina, telesne mase manje od 50 kilograma (kg):

• 50 - 80 mg leka Longaceph po kilogramu telesne mase deteta jednom dnevno, u zavisnosti od težine i vrste infekcije. Ukoliko dete ima ozbiljnu infekciju lekar će dati višu dozu, do 100 mg po kilogramu telesne mase, do maksimalnih 4 g jednom dnevno. Ukoliko je dnevna doza viša od 2 g, dete je može primiti kao pojedinačnu dozu jednom dnevno ili kao dve odvojene doze.
• deca telesne mase od 50 kg ili više trebalo bi da prime uobičajenu dozu za odrasle.

Novorođenčad (0-14 dana)

• 20 - 50 mg leka Longaceph po kilogramu telesne mase deteta jednom dnevno u zavisnosti od težine i vrste infekcije.
• maksimalna dnevna doza ne sme biti veća od 50 mg po kilogramu telesne mase.

Pacijenti koji imaju probleme sa jetrom i bubrezima

Može Vam biti data drugačija doza od uobičajene. Vaš lekar će odlučiti koju dozu leka da Vam propiše i pažljivo će Vas pratiti u zavisnosti od oboljenja jetre i bubrega.

Ako ste primili više leka Longaceph nego što treba

Ako slučajno primite više leka Longaceph od Vaše propisane doze, odmah o tome obavestite Vašeg lekara ili najbližu bolnicu.

Ako ste zaboravili da primite lek Longaceph

Ukoliko propustite injekciju, potrebno je da je primite u najskorijem roku. Međutim, ukoliko je uskoro vreme za sledeću injekciju, treba preskočiti propuštenu dozu. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu .

Ako naglo prestanete da primate lek Longaceph

Nemojte prekidati terapiju lekom Longaceph, osim ako Vam to preporuči Vaš lekar. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Sledeća neželjena dejstva mogu se javiti kod nekih pacijenata tokom terapije:

Ozbiljne alergijske reakcije (nepoznate učestalosti, učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Odmah se obratite lekaru u slučaju da primetite znake ozbiljne alergijske reakcije. Simptomi mogu biti:

• iznenadno oticanje lica, grla, usana ili usne duplje, što može izazvati poteškoće sa disanjem i gutanjem,
• iznenadno oticanje šaka, stopala i zglobova.

Težak osip na koži (nepoznate učestalosti, učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Odmah se obratite lekaru ukoliko primetite težak osip po koži. Simptomi mogu biti:

• težak osip koji se razvija brzo, sa plikovima ili ljuštenjem kože i mogućim plikovima u ustima (Stevens-Johnsonov sindrom i toksična epidermalna nekroliza, koji su poznati i kao SJS i TEN),
• kombinacija bilo kojih od sledećih simptoma: prošireni osip, visoka telesna temperatura, povećane vrednosti enzima jetre, poremećaj krvi (eozinofilija), uvećani limfni čvorovi i zahvaćenost drugih organa (reakcija na lek s eozinofilijom i sistemskim simptomima, koja je poznata i kao DRESS ili sindrom preosetljivosti na lek),
• Jarisch-Herxheimer-ova reakcija, koja uzrokuje temperaturu, drhtavicu, glavobolju, bol u mišićima i kožni osip i koja je obično samoograničavajuća. Ta se reakcija javlja ubrzo nakon početka primene leka Longaceph za lečenje infekcija uzrokovanih spirohetama, kao što je lajmska bolest.

Primena ceftriaksona, posebno kod starijih osoba sa teškim oboljenjima bubrega ili nervnog sistema u retkim slučajevima može dovesti do poremećaja svesti, abnormalnih pokreta, agitacije i konvulzija.

Ostala moguća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• odstupanja u vrednostima belih krvnih zrnaca (npr. smanjen broj leukocita i povećan broj eozinofila) i krvnih pločica (smanjen broj trombocita),
• meke stolice ili proliv,
• promene rezultata testova krvi za funkciju jetre,
• osip.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• gljivične infekcije (npr. kandidijaza),
• smanjen broj belih krvnih zrnaca (granulocitopenija),
• smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija),
• problemi povezani sa zgrušavanjem krvi; simptomi mogu biti lako nastajanje modrica, bol i oticanje zglobova,
• glavobolja,
• vrtoglavica,
• mučnina ili povraćanje,
• svrab,
• bol ili osećaj žarenja duž vene u koju je primenjen lek Longaceph; bol na mestu primene injekcije,
• visoka telesna temperatura (groznica),
• odstupanja u nalazima testova funkcije bubrega (povećan kreatinin u krvi).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje debelog creva; simptomi uključuju proliv, obično sa sadržajem krvi i sluzi, bol u stomaku i povišenu telesnu temperaturu,
• oštećenje mozga (encefalopatija),
• otežano disanje (bronhospazam),
• grudvast osip koji svrbi (koprivnjača) i koji može pokriti veći deo tela, osećaj svraba i oticanje,
• prisustvo krvi ili šećera u mokraći,
• edem (nakupljanje tečnosti),
• drhtavica.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• sekundarna infekcija koja ne reaguje na ranije propisani antibiotik,
• vrsta anemije kod koje dolazi do razaranja crvenih krvna zrnca (hemolitička anemija),
• ozbiljno smanjenje broja belih krvnih zrnaca (agranulocitoza),
• konvulzije,
• vertigo (vrtoglavica),
• zapaljenje gušterače (pankreatitis); simptomi uključuju jak bol u trbuhu koja se širi prema leđima,
• zapaljenje sluzokože usne duplje (stomatitis),
• zapaljenje jezika (glositis); simptomi uključuju oticanje, crvenilo i osetljivost jezika,
• problemi sa žučnom kesom, koji mogu izazvati bol i mučninu,
• neurološko stanje koje se može pojaviti kod novorođenčadi sa teškom žuticom (kernikterus),
• problemi sa bubrezima izazvani naslagama ceftriakson-kalcijuma; možete osećati bol pri mokrenju ili mokrenje može biti smanjeno,
• lažno pozitivan rezultat Coombs-ovog testa (test za ispitivanje određenih poremećaja krvi),
• lažno pozitivan rezultat za galaktozemiju (prekomerno nakupljanje šećera galaktoze),
• ceftriakson može uticati na neke vrste testova krvi na glukozu – proverite sa Vašim lekarom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Longaceph, nakon isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Uslovi čuvanja neotvorene bočice:

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju.

Uslovi čuvanja nakon rekonstitucije/razblaženja:

Upotrebiti odmah.

Dokazana je fizičko-hemijska stabilnost leka nakon rekonstitucije sa vodom za injekcije (finalna koncentracija 100 mg/mL) na temperaturi do 25 °C - 6 sati odnosno na temperaturi od 2 °C do 8 ºC (u frižideru) - 24 sata.

Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik.

Nakon rekonstitucije za intramuskularnu ili intravensku injekciju ili intravensku infuziju, sme se koristiti samo bistar rastvor. Ne koristite rastvor ukoliko sadrži vidljive čestice.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je ceftriakson-natrijum.

Jedna bočica sadrži 1 g ceftriaksona (u obliku ceftriakson-natrijuma 1,193 g) Lek Longaceph ne sadrži pomoćne supstance.

Kako izgleda lek Longaceph i sadržaj pakovanja

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju.

Prašak je skoro beo ili žućkast kristalni prašak.

Kada se rekonstituiše za intramuskularnu ili intravensku injekciju, skoro beo ili žućkast kristalni prašak daje bledožut do oker rastvor.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog neutralnog stakla III hidrolitičke grupe, zapremine 10 mL, sa zatvaračem od brombutil gume i aluminijumskom flip-off kapicom koja sadrži 1g ceftriaksona u obliku ceftriakson-natrijuma.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd

Proizvođači:

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija

ACS DOBFAR S.P.A., Nucleo Industriale S. Atto (loc. S.Nicolo´ A Tordino), Teramo (TE), Italija ACS DOBFAR S.P.A., Via A. Fleming 2, Verona, Italija

Napomena: U štampanom Uputstvu za lek mora jasno biti naveden proizvođač konkretne serije leka (tj. da se navede samo proizvođač date serije leka, a ostali da se izostave).

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-00948-21-001 od 15.11.2021.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Longaceph je indikovan u terapiji sledećih infekcija kod odraslih i dece, uključujući novorođenčad rođenu u terminu:

• bakterijski meningitis,
• vanbolnički stečena pneumonija,
• bolnička pneumonija,
• akutni otitis media,
• intraabdominalne infekcije,
• komplikovane infekcije urinarnog trakta (uključujući i pijelonefritis),
• infekcije kostiju i zglobova,
• komplikovane infekcije kože i mekih tkiva,
• gonoreja,
• sifilis,
• bakterijski endokarditis.

Lek Longaceph se može koristiti:

• u terapiji akutne egzacerbacije hronične opstruktivne bolesti pluća kod odraslih,
• u terapiji diseminovane Lyme borreliosis (rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijum III)) kod odraslih i dece, uključujući novorođenčad uzrasta od 15. dana života,
• za preoperativnu profilaksu infekcija operativnog mesta,
• kod pacijenata sa neutropenijom i povišenom telesnom temperaturom za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije,
• kod pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana ili se sumnja da je povezana sa nekom od gore navedenih infekcija.

Lek Longaceph treba primeniti u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima uvek kada postoji mogućnost da bakterija koja izaziva infekciju nije osetljiva na ceftriakson (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice za pravilnu upotrebu antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene Doziranje

Doza zavisi od težine infekcije, osetljivosti mikroorganizma, mesta i vrste infekcije, kao i od starosti i funkcije jetre i bubrega pacijenta.

Preporučene doze u tabelama koje slede predstavljaju uobičajene preporučene doze u ovim indikacijama. U posebno teškim slučajevima, potrebno je razmotriti veću dozu u preporučenom rasponu.

Odrasli i deca starija od 12 godina (≥ 50 kg)

* Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona.

** Može se razmotriti primena dva puta dnevno (svakih 12 sati) ako se primenjuju doze veće od 2 g dnevno.

Indikacije za odrasle i decu stariju od 12 godina (≥ 50 kg) koje zahtevaju poseban režim doziranja:

Akutni otitis media

Može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka Longaceph 1-2 g. Ograničeni podaci ukazuju na to da kod pacijenata sa teškim oblikom bolesti ili onih kod kojih je prethodna terapija bila neuspešna, ceftriakson može biti efikasan kada se primenjuje intramuskularno u dozi 1-2 g dnevno, tokom 3 dana.

Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta 2 g kao pojedinačna preoperativna doza.

Gonoreja

500 mg kao pojedinačna intramuskularna doza.

Sifilis

Uobičajene preporučene doze su 500 mg – 1g jednom dnevno, koje se u slučaju neurosifilisa povećavaju do

2 g jednom dnevno, tokom 10 -14 dana. Preporuke doziranja kod sifilisa, uključujući i neurosifilis, zasnovane su na ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne ili lokalne zvanične smernice.

Diseminovana Lyme borreliosis (rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijum III))

2 g jednom dnevno tokom 14-21 dan. Preporučeno trajanje lečenja varira i treba uzeti u obzir nacionalne ili lokalne zvanične smernice.

Pedijatrijska populacija

Novorođenčad, odojčad i deca uzrasta od 15 dana do 12 godina (< 50 kg)

Deci telesne mase od 50 kg ili više treba dati uobičajenu dozu za odrasle.

*Kod dokazane bakterijemije treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona.

** U slučaju primene doza većih od 2 g dnevno treba razmotriti primenu dva puta dnevno (na svakih 12 sati).

Indikacije za novorođenčad, odojčad i decu uzrasta od 15 dana do 12 godina (< 50 kg) koje zahtevaju poseban režim doziranja:

Akutni otitis media

Za početno lečenje akutnog otitis media, može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka Longaceph od 50 mg/kg. Ograničeni podaci ukazuju na to da u slučajevima teških oblika bolesti ili kada je početna terapija bila neuspešna, ceftriakson može biti efikasan kada se daje intramuskularno u dozi od 50 mg/kg dnevno tokom 3 dana.

Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta 50-80 mg/kg kao pojedinačna preoperativna doza.

Sifilis

Uobičajene preporučene doze su 75-100 mg/kg (maksimalno 4 g) jednom dnevno, tokom 10 - 14 dana. Preporuke za doze kod sifilisa, uključujući i neurosifilis, temelje se na vrlo ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne ili lokalne važeće smernice.

Diseminovana Lyme boreliosis (rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijum III))

50-80 mg/kg jednom dnevno tokom 14-21 dan. Razlikuje se preporučeno trajanje lečenja i treba uzeti u obzir nacionalne ili lokalne važeće smernice.

Novorođenčad starosti 0-14 dana

Ceftriakson je kontraindikovan kod prevremeno rođene dece do postmenstrualnog perioda od 41. nedelje (gestacijski period + hronološki period).

* Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona. Ne sme se prekoračiti maksimalna doza od 50 mg/kg dnevno.

Indikacije za novorođenčad starosti 0-14 dana koje zahtevaju poseban režim doziranja:

Akutni otitis media

Za početno lečenje akutnog otitis media može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka ceftriaksona od 50 mg/kg.

Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta 20-50 mg/kg kao pojedinačna preoperativna doza.

Sifilis

Uobičajena preporučena doza je 50 mg/kg jednom dnevno, tokom 10-14 dana. Preporuke za doze kod sifilisa, uključujući i neurosifilis, temelje se na vrlo ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne ili lokalne smernice.

Trajanje terapije

Trajanje terapije varira u zavisnosti od toka bolesti. Kao što važi za terapiju antibioticima uopšte, primenu ceftriaksona treba nastaviti tokom 48 – 72 sata nakon što pacijent postane afebrilan ili se postigne eradikacija bakterija.

Starije osobe

Ukoliko je funkcija bubrega i jetre zadovoljavajuća, nije potrebno prilagođavanje doze za starije osobe.

Pacijenti sa oslabljenom funkcijom jetre

Raspoloživi podaci ne ukazuju na potrebu za prilagođavanjem doze kod blagog ili umerenog oštećenja funkcije jetre ukoliko funkcija bubrega nije oštećena.

Nema podataka iz ispitivanja na pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak

„Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega nema potrebe za smanjivanjem doze ceftriaksona ukoliko funkcija jetre nije oštećena. Jedino u slučajevima preterminalne insuficijencije bubrega (klirens kreatinina < 10 mL/min.) ne sme se prekoračiti doza ceftriaksona od 2 g dnevno.

Kod pacijenata na dijalizi nije potrebna primena dodatnih doza nakon dijalize. Ceftriakson se ne može ukloniti hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom. Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti.

Pacijenti sa teškim oštećenjem jetre i bubrega

Kod pacijenata sa teškim poremećajem funkcije jetre i bubrega, savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti.

Način primene

Intramuskularna primena

Ceftriakson se može primeniti kao duboka intramuskularna injekcija. Intramuskularnu injekciju treba primeniti u mišićnu masu relativno velikog mišića i to ne više od 1 g leka u jedno mesto.

Kako se kao rastvarač koristi lidokain, injekcioni rastvor ne treba nikada primeniti intravenski (videti odeljak

„Kontraindikacije” u Sažetku karakteristika leka). Treba pročitati i Sažetak karakteristika leka za lek lidokain.

Intravenska primena

Ceftriakson se može primeniti i kao intravenska infuzija u trajanju od preko 30 minuta (preporučen način primene) ili kao spora intravenska injekcija u trajanju od 5 minuta. Intravenska intermitentna injekcija treba da se da u trajanju od 5 minuta, poželjno u veliku venu. Intravenske doze od 50 mg/kg kod odojčadi i dece uzrasta do 12 godina, treba dati kao infuziju. Kod novorođenčadi, intravenske doze treba primenjivati u trajanju od 60 minuta kako bi se smanjio potencijalni rizik od bilirubinske encefalopatije (videti odeljke

„Kontraindikacije” u Sažetku karakteristika leka i „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka). Intramuskularnu primenu treba razmotriti kada intravenska primena nije moguća ili ne odgovara određenom pacijentu. Za doze veće od 2 g, lek treba primeniti intravenski.

Ceftriakson je kontraindikovan kod novorođenčadi (≤ 28 dana), ukoliko im je neophodna (ili se očekuje da će biti neophodna) terapija sa intravenskim rastvorom koji sadrži kalcijum, uključujući kontinuirane infuzije koje sadrže kalcijum, kao što je parenteralna ishrana, zbog rizika od precipitacije ceftriakson-kalcijuma (videti odeljak „Kontraindikacije” u Sažetku karakteristika leka).

Rastvori koji sadrže kalcijum (npr. Ringer-ov ili Hartman-ov rastvor) ne treba da se koriste za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaživanje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, zbog mogućeg stvaranja taloga. Talog caftriakson kalcijuma se takođe može javiti kada se ceftriakson pomeša sa rastvorima koji sadrže kalcijum, u istoj liniji za infuziju. Zbog toga se ceftriakson i rastvori koji sadrže kalcijum ne smeju mešati niti primenjivati istovremeno (videti odeljke „Kontraindikacije” u Sažetku karakteristika leka,

„Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka i „Inkompatibilnost”).

Za preoperativnu profilaksu infekcija operativnog mesta, ceftriakson treba dati 30-90 minuta pre hirurške intervencije.

Za uputstvo vezano za rastvaranje leka pre upotrebe videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Lista pomoćnih supstanci

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Inkompatibilnost

Na temelju podataka iz literature, ceftriakson nije kompatibilan s amsakrinom, vankomicinom, flukonazolom i aminoglikozidima.

Rastvori koji sadrže ceftriakson ne smeju da se mešaju sa ili da se dodaju drugim rastvorima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Naročito, rastvori koji sadrže kalcijum (npr. Ringerov rastvor, Hartmanov rastvor) ne smeju da se koriste za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaživanje rastvora u bočici za intravensku primenu jer se mogu stvoriti precipitati. Ceftriakson ne sme da se meša ili da se primenjuje istovremeno sa rastvorima koji sadrže kalcijum, uključujući totalnu parenteralnu ishranu (videti odeljak „Doziranje i način primene”,

„Kontraindikacije” u Sažetku karakteristika leka, „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka i „Neželjena dejstva” u Sažetku karakteristika leka).

Ukoliko je kombinacija sa drugim antibiotikom pored ceftriaksona planirana, primena lekova ne treba da se obavlja kroz isti špric ili u istom infuzionom rastvoru.

Rastvori koji sadrže ceftriakson ne smeju da se mešaju sa drugim lekovima, osim sa onima navedenim u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorene bočice: 3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja: upotrebiti odmah

Dokazana je fizičko-hemijska stabilnost leka nakon rekonstitucije sa vodom za injekcije (finalna koncentracija 100 mg/mL) na temperaturi do 25 ºC - 6 sati, odnosno na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC (u frižideru) - 24 sata.

S mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a oni ne bi smeli da budu duži od gore navedenih.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Uslovi čuvanja neotvorene bočice:

Čuvati na temperaturi do 25° C u originalnom pakovanju.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razbalaženja leka, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog neutralnog stakla III hidrolitičke grupe, zapremine 10 mL, sa zatvaračem od brombutil gume i aluminijumskom flip-off kapicom koja sadrži 1g ceftriaksona u obliku cefriakson-natrijuma.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Upustvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Priprema rastvora za injekciju/infuziju

Preporučuje se upotreba sveže pripremljenog rastvora. Za uslove skladištenja rekonstituisanog rastvora, videti odeljak „Rok upotrebe”. Rastvor je samo za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćenu količinu rastvora treba baciti.

Nakon rekonstitucije za intramuskularnu ili intravensku infuziju, sme se koristiti samo bistar rastvor. Rekonstituisani rastvor pažljivo pogledati. Ne koristititi rastvor ukoliko sadrži vidljive čestice.

Ceftriakson ne sme da se meša u istom špricu sa bilo kojim drugim lekom osim sa 1% lidokain- hidrohloridom (samo za intramuskularnu upotrebu).

Intramuskularne injekcije: 1g leka treba rastvoriti u 3,5 mL rastvora 1% lidokain-hidrohlorida.

Rastvor se aplikuje kao duboka intramuskularna injekcija. Doze veće od 1g treba podeliti i aplikovati u različita injekciona mesta. Rastvori sa lidokainom se ne smeju davati intravenski.

Intravenske injekcije: 1g leka treba rastvoriti u 10 mL sterilne vode za injekcije. Injekciju bi trebalo aplikovati tokom 5 minuta, direktno u venu ili putem venske infuzije.

Intravenska infuzija: 2 g leka treba rastvoriti u 40 mL nekog rastvora koji ne sadrže kalcijum: glukoza 5% ili glukoza 10%; natrijum-hlorid 0,9%; natrijum-hlorid i glukoza (0,45% natrijum hlorida i 2,5% glukoze), dekstran 6%, u glukozi 5%; hidroksietil skrob 6-10%, sterilna voda za injekcije. Infuziju treba aplikovati najmanje 30 minuta.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.