Letrox® 125 125mcg tableta

Letrox, jačine 50 – 150 mikrograma:

• Supstitucija hormona štitaste žlezde kod hipotireoidizma bilo koje etiologije;
• Profilaksa recidiva strume nakon resekcije strume sa eutireoidnim funkcionalnim statusom;
• Benigna struma sa eutireoidnim funkcionalnim statusom;
• Supresivna i supstituciona terapija kod karcinoma tireoidee, naročito nakon tireoidektomije.

Letrox, jačine 50, 75 i 100 mikrograma:

• Adjuvantna terapija uz tireostatsko lečenje hipertireoidizma nakon postizanja eutireoidnog funkcionalnog stanja

Letrox, jačine 100 i 150 mikrograma:

• Test supresije štitaste žlezde

Lečenje hormonima štitaste žlezde/supstitucija

Doziranje

Navedene preporuke za doziranje služe kao smernica. Individualnu dnevnu dozu treba odrediti na osnovu dijagnostičkih laboratorijskih testova i kliničkog pregleda.

U slučaju prisustva rezidualne funkcije štitaste žlezde, manja supstituciona doza može biti odgovarajuća.

Terapija hormonima štitaste žlezde mora se započeti uz poseban oprez kod starijih pacijenata, pacijenata sa koronarnom bolesti srca i pacijenata sa teškim i dugotrajnim hipotireoidizmom, tj. mora se odabrati manja početna doza, koja će se zatim, postepeno i u dužim vremenskim intervalima, povećavati uz često praćenje koncentracije hormona štitaste žlezde. Iskustvo je pokazalo da je manja doza, takođe, prikladna kod pacijenata male telesne mase i kod pacijenata sa velikom strumom.

S obzirom na to da kod nekih pacijenata mogu biti povećane vrednosti T4 i fT4, određivanje koncentracijeTSH u serumu je prikladnije za praćenje režima lečenja.

Pedijatrijska populacija

Doza održavanja kod kongenitalnog i stečenog hipotireoidizma iznosi 100 – 150 mikrograma levotiroksin- natrijuma po m2 telesne površine na dan.

Za novorođenčad i odojčad sa kongenitalnim hipotireoidizmom, kod kojih je važna brza supstitucija levotiroksina, preporučena početna doza iznosi 10 – 15 mikrograma levotiroksin-natrijuma po kilogramu

telesne mase dnevno, tokom prva tri meseca. Nakon toga, dozu treba prilagoditi individualno u skladu sa kliničkim nalazima i koncentracijom hormona štitaste žlezde i TSH.

Za decu sa stečenim hipotireoidizmom, preporučena početna doza iznosi 12,5 – 50 mikrograma levotiroksin-natrijuma dnevno. Dozu treba povećavati postepeno svake 2 do 4 nedelje u skladu sa kliničkim nalazima i koncentracijom hormona štitaste žlezde i TSH sve dok se ne postigne doza potpune supstitucije.

Doza od 12,5 mikrograma se ne može postići ovim lekom.

Način primene

Ukupnu dnevnu dozu potrebno je primeniti odjednom, ujutro natašte, najmanje 30 minuta pre doručka, uz tečnost.

Deci treba dati ukupnu dnevnu dozu najmanje 30 minuta pre prvog obroka u danu.

Tableta se takođe može primeniti u obliku suspenzije. U ovom slučaju, tabletu treba smrviti u malo vode (10 – 15 mL), a nastalu finu suspenziju, koja mora uvek biti sveže pripremljena, potrebno je primeniti sa još malo tečnosti (5 – 10 mL).

Trajanje terapije

Kod hipotireoidizma i nakon tireoidektomije zbog karcinoma tireoidee: obično doživotno.

Kod profilakse recidiva strume i kod strume sa eutireoidnim funkcionalnim statusom: nekoliko meseci ili godina do doživotno. Kod adjuvantne terapije uz lečenje hipertireoidizma: zavisno od trajanja tireostatskog lečenja.

Za lečenje strume sa eutireoidnim funkcionalnim statusom potrebna je terapija u trajanju od 6 meseci do dve godine. Ukoliko terapija lekom Letrox sprovedena u navedenom periodu nije dovela do željenog terapijskog efekta, potrebno je razmotriti druge terapijske mogućnosti.

Test supresije štitaste žlezde

Za sprovođenje testa supresije štitaste žlezde, potrebno je primeniti 150 – 200 mikrograma levotiroksin- natrijuma dnevno tokom 14 dana.

• preosetljivost na levotiroksin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.;
• nelečeni hipertireoidizam;
• nelečena adrenalna insuficijencija;
• nelečena insuficijencija hipofize (ako dovodi do adrenalne insuficijencije koja zahteva lečenje);
• akutni infarkt miokarda;
• akutni miokarditis;
• akutni pankarditis.

Istovremena primena levotiroksina i tireostatika je kontraindikovana tokom trudnoće. Za dodatne informacije u vezi primene tokom trudnoće i dojenja, videti odeljak 4.6.

Sledeća oboljenja ili stanja treba isključiti ili lečiti pre započinjanja terapije tireoidnim hormonima:

• koronarna bolest srca;
• angina pektoris;
• hipertenzija;
• insuficijencija hipofize i/ili adrenokortikalne žlezde;
• tireoidna autonomija.

Ove bolesti ili stanja takođe treba da budu isključena ili lečena pre sprovođenja testa tireoidne supresije, sa izuzetkom tireoidne autonomije, koja može biti razlog za sprovođenje testa tireoidne supresije.

U slučaju adrenokortikalne disfunkcije treba primeniti adekvatnu supstitucionu terapiju pre započinjanja terapije levotiroksinom, kako bi se sprečila akutna adrenalna insuficijencija (videti odeljak 4.3).

Od ključnog je značaja da čak i blaga, lekovima izazvana hipertireoidna funkcija mora da bude izbegnuta pod svim okolnostima kod koronarne bolesti srca, srčane insuficijencije, tahiaritmije, miokarditisa koji nema akutni tok, dugotrajnog hipotireoidizma ili kod pacijenata koji su imali infarkt miokarda. Pri lečenju tireoidnim hormonima, moraju se češće kontrolisati parametri hormona štitaste žlezde kod tih pacijenata (videti odeljak 4.2).

Kod sekundarnog hipotireoidizma, mora se ustanoviti da li je istovremeno prisutna i adrenokortikalna insuficijencija. Ukoliko jeste, supstituciona terapija hidrokortizonom se mora uvesti pre terapije tireoidnim hormonom. Bez adekvatnog unosa kortikosteroida, terapija tireoidnim hormonom kod pacijenata sa adrenokortikalnom insuficijencijom ili insuficijencijom hipofize može izazvati Adisonovu krizu.

Kada se započne sa terapijom levotiroksinom kod prevremeno rođene novorođenčadi veoma male porođajne mase, potrebno je pratiti hemodinamske parametre jer može nastati cirkulatorni kolaps kao posledica nezrele funkcije nadbubrežnih žlezda (videti i odeljak 4.8).

Potrebno je pratiti hemodinamske parametre prilikom započinjanja terapije levotiroksinom kod prevremeno rođene novorođenčadi veoma male porođajne mase, jer usled nezrele funkcije nadbubrežnih žlezda može nastati cirkulatorni kolaps.

Potreban je oprez kada se levotiroksin propisuje pacijentima sa anamnezom epilepsije jer ti pacijenti imaju veći rizik od pojave napada.

Kada se sumnja na autonomnu funkciju štitaste žlezde, pre započinjanja terapije treba uraditi TRH test ili supresioni scintigram.

Kod primene levotiroksina ženama u postmenopauzi koje su izložene povećanom riziku od osteoporoze, potrebno je titrirati dozu levotiroksin-natrijuma na najnižu efikasnu dozu, i potrebno je češće proveravati tireoidnu funkciju kako bi se izbegla suprafiziološka koncentracija levotiroksina u krvi (videti odeljak 4.8).

Tireoidni hormoni se ne smeju propisivati za smanjenje telesne mase. Normalne doze ne dovode do gubitka telesne mase kod eutireoidnih pacijenata. Veće doze mogu da izazovu teška ili čak po život opasna neželjena dejstva, posebno u kombinaciji sa određenim agensima za smanjenje telesne mase i naročito sa simpatomimetskim aminima.

Reakcije preosetljivosti (uključujući angioedem), nekada ozbiljne, bile su prijavljivane tokom primene levotiroksina. Ukoliko se pojave znaci i simptomi alergijske reakcije, mora se prekinuti primena leka i primeniti odgovarajuća simptomatska terapija (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Ukoliko je potrebno preći na drugi lek koji sadrži levotiroksin, tokom prelaznog perioda je potrebno pažljivo praćenje uključujući kliničko i biološko praćenje zbog mogućeg rizika od neravnoteže hormona štitaste žlezde. Kod nekih pacijenata može biti potrebno prilagođavanje doze.

Potrebno je pratiti tireoidnu funkciju kod pacijenata koji istovremeno uzimaju levotiroksin i lekove koji mogu uticati na štitastu žlezdu (npr. amjodaron, inhibitori tirozin kinaze, salicilati i velike doze furosemida) (videti odeljak 4.5).

Za pacijente sa dijabetesom i pacijente na antikoagulantnoj terapiji, videti odeljak 4.5.

Zabeleženi su veoma retki slučajevi hipotireoidizma kod pacijenata koji su istovremeno bili na terapiji sevelamerom i levotiroksinom. Zbog toga je neophodno pažljivo praćenje koncentracije TSH hormona kod pacijenata koji su na terapiji ovim lekovima (videti odeljak 4.5).

Lek Letrox sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je bez natrijuma.

Antidijabetici:

Levotiroksin može oslabiti hipoglikemijsko dejstvo antidijabetika (npr. metformin, glimepirid, glibenklamid i insulin). Zato treba redovno pratiti koncentraciju glukoze u krvi kod dijabetičara, naročito na početku i na kraju terapije tireoidnim hormonima. Ukoliko je potrebno, prilagoditi dozu hipoglikemijskih lekova.

Derivati kumarina:

Levotiroksin može pojačati dejstvo kumarinskih derivata, obzirom na to da levotiroksin istiskuje antikoagulanse sa njihovih mesta vezivanja za proteine plazme. Zbog toga je neophodno redovno pratiti parametre koagulacije krvi u toku terapije kod istovremene primene. Ukoliko je neophodno, doza antikoagulantnih lekova mora biti prilagođena (smanjenje doze).

Jonoizmenjivačke smole:

Jonoizmenjivačke smole kao što su holestiramin, holestipol ili kalcijum i natrijum soli polistiren sulfonske kiseline inhibiraju resorpciju levotiroksina vezivanjem tireoidnog hormona u gastrointestinalnom traktu i zato ih ne treba uzimati 4 – 5 sati nakon primene leka Letrox.

Inhibitori protonske pumpe

Postoji mogućnost da primena inhibitora protonske pumpe smanjuje resorpciju levotiroksina (potrebno je da prođe 4 do 5 sati između primene ovih lekova).

Lekovi koji vezuju žučne kiseline:

Holesevelam vezuje levotiroksin i tako smanjuje njegovu resorpciju iz gastrointestinalnog trakta. Nije primećena interakcija ako se levotiroksin uzima najmanje 4 sata pre holesevelama. Zato lek Letrox teba uzimati najmanje 4 sata pre holesevelama.

Lekovi koji vezuju želudačnu kiselinu i sadrže aluminijum, lekovi koji sadrže gvožđe, lekovi koji sadrže kalcijum:

Resorpcija levotiroksina može biti smanjena ako se uzima istovremeno sa lekovima koji vezuju želudačnu liselinu i sadrže aluminijum (antacidi, sukralfat), sa lekovima koji sadrže gvožđe, i lekovima koji sadrže kalcijum. Zato lek Letrox treba uzimati najmanje dva sata pre ovih lekova.

Sevelamer i lantanum karbonat

Sevelamer i lantanum karbonat mogu smanjiti bioraspoloživost levotiroksina (videti odeljak 4.4).

Propiltiouracil, glukokortkoidi i beta-blokatori (posebno propranolol):

Ove supstance inhibiraju konverziju T4 u T3 i mogu dovesti do smanjenja koncentracije T3 u serumu.

Amjodaron i kontrastna sredstva koja sadrže jod:

Amjodaron i kontrastna sredstva koja sadrže jod mogu zbog velikog sadržaja joda da ubrzaju pojavu i hipertireoze i hipotireoze. Poseban oprez se savetuje u slučaju nodularne strume sa mogućom neotkrivenom autonomijom. Amjodaron inhibira perifernu konverziju T4 (levotiroksina) u T3, sa posledičnim smanjenjem serumskih koncentracija T3 i povećanjem koncentracija TSH u serumu. Može biti potrebno prilagođavanje doze leka Letrox zbog dejstva amjodarona na funkciju štitaste žlezde.

Salicilati, dikumarol, furosemid, klofibrat:

Levotiroksin može biti istisnut sa mesta vezivanja na proteinima u plazmi salicilatima (naročito u dozama većim od 2,0g/dan), dikumarolom, furosemidom u velikim dozama (250 mg), klofibratom i drugim supstancama. Ovo može izazvati početno privremeno povećanje slobodnih tireoidnih hormona nakon čega sledi pad ukupnih koncentracija hormona štitaste žlezde.

Kontraceptivi koji sadrže estrogen, lekovi za nadoknadu hormona u postmenopauzi:

Potrebe za levotiroksinom mogu da se povećaju tokom uzimaja kontraceptiva koji sadrže estrogen ili tokom hormonske supstitucije kod žena u postmenopauzi. Estrogeni mogu povećati vezivanje levotiroksina, što može dovesti do dijagnostičkih i terapijskih grešaka.

Sertralin, hlorokvin/proguanil:

Ove supstance smanjuju efikasnost levotiroksina i povećavaju koncentraciju TSH u serumu.

Lekovi koji indukuju CYP-450 enzimsku aktivnost:

Rifampicin, karbamazepin, fenitoin, barbiturati i lekovi koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) indukuju enzime jetre i mogu da povećaju hepatički klirens levotiroksina, dovodeći do smanjenja njegove koncentracije u plazmi. Prema tome, kod pacijenata na supstitucionoj terapiji tireoidnim hormonima može biti potrebno povećanje doze tireoidnih hormona ukoliko se istovremeno primenjuju neki od ovih lekova.

Inhibitori proteaze:

Postoje izveštaji o gubitku terapeutske efikasnosti levotiroksina kada se koristio istovremeno sa lopinavirom/ritonavirom. Potrebno je sprovesti pažljivu proveru kliničkih simptoma i funkcije tireoidne žlezde kod pacijenata koji istovremeno uzimaju levotiroksin i inhibitore proteaza. Kod pacijenata koji su na terapiji levotiroksinom potrebno je pratiti koncentraciju tireostimulirajućeg hormona TSH, najmanje prvih mesec dana od započinjanja i/ili završetka terapije ritonavirom.

Inhibitori tirozin kinaze:

Inhibitori tirozin kinaze (npr. imatinib, sunitinib, sorafenib, motesanib) mogu smanjiti efikasnost levotiroksina. Potrebno je sprovesti pažljivu proveru kliničkih simptoma i funkcije tireoidne žlezde kod pacijenata koji istovremeno uzimaju levotiroksin i inhibitore tirozin kinaze. Može biti potrebno prilagođavanje doze levotiroksina.

Proizvodi od soje:

Proizvodi od soje mogu da smanje resorpciju levotiroksina u crevima. Povećanje koncentracije TSH u serumu prijavljeno je kod dece kada su dobijala hranu koja sadrži soju a leče se levotiroksinom zbog urođene hipotireoidoze. Mogu biti potrebne neobično velike doze levotiroksina da bi se postigla normalna koncentracija T4 i TSH u serumu. Usled toga, može biti neophodno da se rade provere vrednosti T4 i TSH u serumu u toku i nakon prekida uzimanja hrane koja sadrži soju; Može biti potrebno prilagođavanje doze levotiroksina.

Tokom trudnoće i dojenja lečenje tireoidnim hormonima treba dosledno sprovoditi. Za vreme trudnoće i dojenja se ne sme sprovoditi test supresije.

Trudnoća

Održavanje normalnih vrednosti tireoidnih hormona je važno za optimalno zdravlje majke i ploda. Uprkos širokoj upotrebi u trudnoći, nisu poznata neželjena dejstva levotiroksina na trudnoću ili zdravlje fetusa/novorođenčeta do danas.

Tokom trudnoće, potrebe za levotiroksinom se mogu povećati zbog estrogena. Prema tome, tireoidna funkcija se mora kontrolisati tokom kao i nakon trudnoće i doze hormona štitaste žlezde se moraju prema potrebi prilagođavati.

Kako se povećanje koncentracije TSH u serumu javlja već u 4. nedelji gestacije, žene koje primenjuju levotiroksin tokom trudnoće bi trebalo da kontrolišu koncentraciju TSH tokom svakog trimestra, kako bi potvrdile da su njihove koncentracije serumskog TSH u okviru referentnog opsega za taj trimestar.

Povećanje vrednosti TSH u serumu treba korigovati povećanjem doze levotiroksina. S obzirom na to da su postpartalne vrednosti TSH približne vrednostima pre začeća, odmah nakon porođaja doziranje levotiroksina treba vratiti na režim pre trudnoće. Odgovarajuće vrednosti TSH u serumu treba postići 6-8 nedelja nakon porođaja.

Primena levotiroksina kao adjuvantne terapije u lečenju hipertireoidizma tireostaticima je kontraindikovana tokom trudnoće. Dodatno lečenje levotiroksinom može zahtevati veće doze tireostatika. Za razliku od levotiroksina, tireostatici mogu proći kroz placentarnu barijeru u efektivnim dozama i mogu da izazovu hipotireoidizam kod ploda. Zbog toga u slučaju postojanja hipertireoze u trudnoći uvek treba sprovesti lečenje monoterapijom malim dozama tireostatika.

Dojenje

Levotiroksin se izlučuje u majčino mleko tokom laktacije, međutim koncentracije postignute pri preporučenim terapijskim dozama nisu dovoljne da izazovu razvoj hipertireoidizma ili supresiju sekrecije TSH kod deteta.

Plodnost

Hipotireoidizam ili hipertireoidizam verovatno imaju uticaj na plodnost. Terapija hipotireoidizma levotiroksinom se mora prilagoditi na osnovu rezultata laboratorijskih parametara zato što neadekvatno doziranje ne može poboljšati hipotireoidizam, dok prevelike doze mogu izazvati hipertireoidizam.

Nisu sprovođena ispitivanja uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Kada je premašen individualni prag tolerancije za levotiroksin-natrijum ili nakon predoziranja, mogu se pojaviti klinički simptomi tipični za hipertireoidizam naročito ukoliko je doza povećana prebrzo na početku terapije. U ovim slučajevima, dnevnu dozu treba smanjiti ili primenu leka treba obustaviti na nekoliko dana. Terapija može da bude nastavljena, uz pažljivo doziranje, onda kada se neželjena dejstva povuku.

U slučaju preosetljivosti na levotiroksin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci koje ulaze u sastav leka Letrox mogu se javiti alergijske reakcije na koži (npr. angioedem, osip, urtikarija) i u području respiratornog trakta..

Sledeća konvencija je usvojena za klasifikaciju neželjenih dejstava u pogledu njihove učestalosti: Veoma često (1/10)

Često (1/100, 1/10) Povremeno (1/1000, 1/100) Retko (1/10000, 1/1000) Veoma retko (1/10000)

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Poremećaji imunskog sistema:

Nepoznato: preosetljivost

Endokrini poremećaji

Često: hipertireoidizam

Kardiološki poremećaji:

Veoma često: palpitacije

Često: tahikardija

Nepoznato: aritmija, angina pektoris

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Nepoznato: angioedem, osip, urtikarija, znojenje

Psihijatrijski poremećaji:

Veoma često: insomnia Često: nervoza Nepoznato: uznemirenost

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva:

Nepoznato: mišićna slabost, grčevi mišića, osteoporoza pod supresivnim dozama levotiroksina posebno kod žena u menopauzi, pretežno tokom terapije u dužem vremenskom periodu.

Vaskularni poremećaji:

Nepoznato: naleti vrućine, cirkulatorni kolaps kod nedonoščadi male porođajne mase (videti odeljak 4.4.)

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki:

Nepoznato: poremećaj menstruacije

Gastrointestinalni poremećaji:

Nepoznato: dijareja, povraćanje i mučnina

Laboratorijska ispitivanja:

Nepoznato: smanjenje telesne mase

Poremećaji nervnog sistema:

Veoma često: glavobolja

Retko: pseudotumor cerebri (posebno kod dece)

Nepoznato: tremor

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

Nepoznato: netolerancija na toplotu, povišena telesna temperatura Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Povećana koncentracija T3 je mnogo pouzdaniji indikator predoziranja u odnosu na povećane koncentracije T4 ili fT4.

Nakon predoziranja i intoksikacije pojavljuju se simptomi umerenog do teškog ubrzanja metabolizma (videti odeljak 4.8). U zavisnosti od stepena predoziranja preporučuje se prekid terapije tabletama i kontrolni pregled.

Doze do 10 mg levotiroksina koje su uzete tokom trovanja (pokušaj samoubistva), kod ljudi se tolerišu bez komplikacija. Teške komplikacije kao što su ugrožavanje vitalnih funkcija (disanje i cirkulacija) nisu verovatne osim u slučaju koronarne srčane bolesti. Ipak prijavljeni su slučajevi tireotoksične krize, konvulzija, insuficijencije srca i kome. Prijavljeni su pojedinačni slučajevi iznenadne srčane smrti pacijenata sa dugogodišnjom zloupotrebom levotiroksina.

Kod akutnog predoziranja gastrointestinalna resorpcija se može smanjiti primenom aktivnog uglja. Terapija je obično simptomatska i suportivna.

Kod ozbiljnih beta-simpatomimetičkih dejstava kao što su tahikardija, anksioznost, agitacija i hiperkinezija, smetnje se mogu ublažiti primenom beta-blokatora. Tireostatici nisu pogodni jer je tireoideja već potpuno suprimirana.

U slučajevima ekstremno velikih doza (pokušaj suicida), plazmafereza može biti korisna.

Predoziranje levotiroksinom iz bilo kog razloga zahteva produženi period praćenja. Zbog postepene konverzije levotiroksina u liotironin simptomi se mogu javiti sa zakašnjenjem do 6 dana.

Farmakoterapijska grupa: Terapija bolesti štitaste žlezde (tireoideje), tireoidni hormoni;

ATC šifra: H03AA01

Sintetski levotiroksin sadržan u leku Letrox ima identično dejstvo kao i prirodni hormon štitaste žlezde kojeg pretežno sintetiše štitasta žlezda.

Organizam nije u stanju da razlikuje endogeni od egzogenog levotiroksina.

Posle delimične konverzije u liotironin (T3), posebno u jetri i bubrezima, i transfera u ćelije, uočava se karakteristično delovanje hormona štitaste žlezde na razvoj, rast i metabolizam putem aktivacije T3 receptora.

Supstitucija tireoidnih hormona normalizuje metaboličke procese. Na primer, povećanje vrednosti holesterola zbog hipotireoidizma se značajno smanjuje primenom levotiroksina.

Resorpcija

Kada se uzima natašte, oralno primenjeni levotiroksin se, u velikoj meri zavisno od prirode farmaceutskog oblika, resorbuje do maksimalno 80%, pretežno iz gornjih partija tankog creva. Ako se lek uzima uz obrok, resorpcija je značajno smanjena.

Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu za približno 2 do 3 sata nakon primene. Na početku oralne terapije, početak delovanja obično nastupa za 3 do 5 dana.

Distribucija

Za volumen distribucije je proračunato da iznosi približno 10 do 12 L. Levotiroksin se približno 99,97 % vezuje za specifične transportne proteine. Ovo vezivanje hormona za protein nije kovalentno, tako da je vezani hormon u plazmi u stalnoj i veoma brzoj razmeni sa frakcijom slobodnog hormona.

Eliminacija

Metabolički klirens levotiroksina je približno 1,2 L plazme na dan. Razgradnja se odigrava uglavnom u jetri, bubrezima, mozgu i mišićima. Metaboliti se izlučuju urinom i fecesom.

Poluvreme eliminacije levotiroksina je približno 7 dana; kod hipertireoidizma je kraće (3 do 4 dana), a kod hipotireoidizma je duže (približno 9 do 10 dana).

Trudnoća i dojenje

Levotiroksin prolazi placentu samo u malim količinama. Pri lečenju odgovarajućim terapijskim dozama, samo male količine levotiroksina se sekretuju u majčino mleko.

Oštećenje funkcije bubrega

Zbog svog visokog vezivanja za proteine levotiroksin ne podleže ni hemodijalizi niti hemoperfuziji.

Akutna toksičnost

Akutna toksičnost levotiroksina je veoma mala.

Hronična toksičnost

Ispitivanja hronične toksičnosti su izvedena na raznim životinjskim vrstama (pacov, pas). U velikim dozama kod pacova su primećeni znaci hepatopatije, povećana pojava spontane nefroze kao i promene u masi organa. Nisu primećena značajnija neželjena dejstva kod psa.

Mutagenost

Nema podataka o mutagenom potencijalu levotiroksina. Do sada nije bilo sumnji ili naznaka štetnog efekta na potomstvo zbog promena u genomu uzrokovanim hormonima štitaste žlezde.

Karcinogenost

Nisu sprovedena dugotrajna ispitivanja tumorogenog potencijala levotiroksina kod životinja.

Reproduktivna toksičnost

Veoma male količine hormona štitaste žlezde prolaze placentalnu barijeru.

Nema dostupnih podataka o štetnim efektima na plodnost kod muškaraca i žena. Ne postoje sumnje ili naznake takvog delovanja.

cistein-hidrohlorid, monohidrat (delimično prisutan u tableti kao cistein) celuloza, mikrokristalna

skrob, kukuruzni

skrob, preželatinizovani magnezijum-oksid, laki talk

Nema dostupnih podataka.

3 godine

Čuvati na temperaturi do 30 ºC.

Unutrašnje pakovanje je neprovidan blister, Al/Al (OPA/Al/PVC/Al) sa po 25 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 25 tableta (ukupno 50 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Levotiroksin-natrijum, aktivna supstanca leka Letrox, sintetski je hormon štitaste žlezde, koji se primenjuje u terapiji oboljenja i poremećaja funkcije štitaste žlezde. Ima isto dejstvo kao i prirodni hormoni štitste žlezde.

Lek Letrox uzimate kako biste nadoknadili nedostatak hormona štitaste žlezde i/ili olakšali rad štitaste žlezde.

Lek Letrox se primenjuje:

Letrox, jačine 50 – 150 mikrograma:

• za nadoknadu (supstituciju) nedostatka hormona štitaste žlezde kod svakog oblika smanjene aktivnosti štitaste žlezde (hipotireoidizam);
• za prevenciju ponovnog formiranja strume (uvećanje štitaste žlezde) nakon hirurške intervencije strume kada je funkcija štitaste žlezde očuvana;
• za terapiju benigne strume kada je funkcija štitaste žlezde očuvana;
• kod malignih tumora štitaste žlezde nakon hirurškog odstranjenja štitaste žlezde, kako bi se sprečio ponovni rast tumora i nadoknadio nedostatak hormona štitaste žlezde.

Letrox, jačine 50, 75 i 100 mikrograma:

• kao dodatna terapija za lečenje povećane aktivnosti štitaste žlezde (hipertireoidizam) koja se leči tireostaticima (lekovi koji sprečavaju povećanu aktivnost štitaste žlezde) nakon postizanja urednog metabolizma.

Letrox, jačine 100 i 150 mikrograma:

• Test supresije štitaste žlezde

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na levotiroksin-natrijum ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Ako imate neku od navedenih bolesti ili stanja:

• nelečena povećana aktivnost štitaste žlezde
• nelečen poremećaj funkcije kore nadbubrežnih žlezda
• nelečen poremećaj funkcije hipofize ako ovo stanje ima za posledicu insuficijenciju kore nadbubrežnih žlezda koje zahteva terapiju
• kod nedavnog srčanog udara
• kod akutnog zapaljenja srčanog mišića (miokarditis)
• kod akutnog zapaljenja svih delova srca (pankarditis)

Ukoliko ste trudni ne smete uzimati lek Letrox istovremeno sa lekovima protiv pojačane aktivnosti (hiperaktivnost) štitaste žlezde (takozvani tireostatici) – (videti u odeljku „Trudnoća, dojenje i plodnost“)

Prisustvo drugih oboljenja

Pre započinjanja lečenja lekom Letrox, sledeće bolesti ili stanja moraju biti ili isključena ili pod medicinskom kontrolom:

• bolesti koronarnih arterija
• bol u grudima praćen osećajem stezanja (angina pektoris),
• visok krvni pritisak,
• smanjena aktivnost hipofize i/ili kore nadbubrežnih žlezda
• postojanje zona u štitastoj žlezdi koje nekontrolisano luče hormone štitaste žlezde (tireoidna autonomija).

Pre primene testa tireoidne supresije kojom se ispituje funkcija štitaste žlezde ove bolesti ili stanja moraju biti isključena ili stavljena pod medicinsku kontrolu. Tireoidna autonomija ne mora da bude isključena, jer test služi i za njenu identifikaciju.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Letrox: Budite posebno oprezni pri uzimanju leka Letrox:

- Ukoliko ste imali srčani udar, ili imate bolest koronarnih arterija, oslabljeni srčani mišić ili poremećaj srčanog ritma (tahikardije) ili zapaljenje srčanog mišića koje nema akutni tok, ili ako ste duže vreme imali smanjenu aktivnost štitaste žlezde. U ovim slučajevima potrebno je izbeći povećane vrednosti hormona u krvi. Zbog svega ovoga treba češće proveravati vrednosti hormona štitaste žlezde u krvi. Razgovarajte sa Vašim lekarom ako uočite blage znake povećane aktivnosti štitaste žlezde koji su u vezi sa primenom leka Letrox (videti odeljak

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Vaš lekar će odrediti individualnu dozu na osnovu pregleda i rezultata laboratorijskih testova.

Doziranje

Za individualnu terapiju dostupne su tablete sa različitim sadržajem aktivne supstance (50 – 150 mikrograma levotiroksin-natrijuma) tako da možete uzeti jednu tabletu dnevno.

Za započinjanje terapije, povećanje doze kod odraslih kao i za lečenje dece lekar će Vam propisati tablete sa manjim sadržajem aktivne supstance ako je potrebno.

U zavisnosti od simptoma, lekar će se rukovoditi sledećim preporukama:

• Za lečenje štitaste žlezde koja ima smanjenu aktivnost, odrasle osobe najpre uzimaju 25 – 50 mikrograma levotiroksin-natrijuma dnevno (ekvivalentno polovini do 1 tablete leka Letrox, 50 mikrograma). Prema uputstvima lekara ova doza se može povećati u intervalima od 2 do 4 nedelje za 25 – 50 mikrograma levotiroksin-natrijuma do najveće dnevne doze od 100 – 200 mikrograma levotiroksin-natrijuma (ekvivalentno dozi 2 do 4 tablete leka Letrox, 50 mikrograma).
• Za sprečavanje ponovnog nastajanja strume nakon hirurške intervencije strume i za lečenje benigne strume, se uzima 75 – 200 mikrograma levotiroksin-natrijuma dnevno (ekvivalentno jednoj i po do 4 tablete leka Letrox, 50 mikrograma).
• Za dodatnu terapiju tireostatskom lečenju povećane aktivnosti štitaste žlezde uzima se 50 – 100 mikrograma levotiroksin-natrijuma dnevno (ekvivalentno dozi 1 do 2 tablete leka Letrox, 50 mikrograma).
• Posle hiruške intervencije uzrokovane malignim oboljenjem štitaste žlezde, dnevna doza je 150 – 300 mikrograma levotiroksin-natrijuma.
• Za ispitivanje funkcije štitaste žlezde testom tireoidne supresije primenjuje se 200 mikrograma levotiroksin-natrijuma dnevno tokom 14 dana, dok se uradi radiološko dijagnostičko ispitivanje (scintigrafija).

U nekim slučajevima, i manje doze tireoidnog hormona mogu biti adekvatne.

Način upotrebe

Lek Letrox je namenjen za oralnu upotrebu.

Uzmite pojedinačnu dnevnu dozu na prazan stomak ujutru (najmanje pola sata pre doručka), bez žvakanja sa dosta tečnosti, najbolje sa čašom vode. Resorpcija aktivne supstance je bolja na prazan stomak nego ako se uzme pre ili posle obroka.

Deci se daje ukupna dnevna doza leka Letrox najmanje pola sata pre prvog dnevnog obroka. Neposredno pre primene tabletu smrvite i pomešajte sa malo vode (10 – 15 mL) a nastalu finu suspenziju, (koja mora biti sveže pripremljena pre svake primene!) potrebno je primeniti sa još malo tečnosti (5 – 10 mL).

Upotreba kod dece

Preporučena doza održavanja za dugotrajnu terapiju smanjene aktivnosti štitaste žlezde (urođeni i stečeni hipotireoidizam) je generalno 100-150 mikrograma levotiroksin-natrijuma po m2 telesne površine dnevno.

Za novorođenčad i odojčad sa urođenom smanjenom aktivnošću štitaste žlezde, naročito je važna brza nadoknada levotiroksina kako bi se dostigao normalan mentalni i fizički razvoj. Preporučena početna doza je 10 – 15 mikrograma levotiroksina po kilogramu telesne mase na dan tokom prva 3 meseca. Nakon toga, lekar treba da prilagodi dozu individualno na osnovu kliničkih nalaza (naročito nivo tireoidnog hormona u krvi).

Za decu sa stečenom smanjenom aktivnošću štitaste žlezde, preporučena početna doza je 12,5 – 50 mikrograma levotiroksina dnevno. Lekar će povećavati dnevnu dozu postepeno na svake 2 – 4 nedelje dok se

ne postigne puna doza potrebna za nadoknadu hormona. Pri ovom određivanju doze lekar će uzeti u obzir nivo hormona štitaste žlezde u krvi.

Stariji pacijenti, pacijenti koji imaju koronarnu arterijsku bolest, pacijenti sa smanjenom aktivnošću štitaste žlezde

Kod starijih pacijenata, kod pacijenata sa bolestima koronarnih arterija kao i kod pacijenata sa teškom ili dugotrajnom smanjenom aktivnošću štitaste žlezde terapiju tireoidnim hormonima treba započeti s posebnim oprezom (malom početnom dozom, koja se postepeno povećava u dužim vremenskim intervalima uz česte kontrole hormona štitaste žlezde).

Pacijenti sa malom telesnom masom i pacijenti sa velikom strumom

Iskustvo je pokazalo da su manje doze takođe adekvatne kod pacijenata sa malom telesnom masom i kod pacijenata sa velikom strumom.

Saveti za podelu tablete:

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Stavite tabletu na čvrstu podlogu sa podeonom linijom okrenutom prema gore. Tada pritisnite palcem tabletu prema dole, dobićete dve polovine tablete.

Doza od 12,5 mikrograma se ne može postići ovim lekom.

Trajanje terapije

• Lek Letrox se obično uzima doživotno kod smanjene aktivnosti štitaste žlezde i posle hirurške intervencije štitaste žlezde usled malignog oboljenja štitaste žlezde; nekoliko meseci ili godinu dana do doživotno kod benigne strume i kod profilakse ponovne pojave strume.
• Kao dodatna terapija u lečenju povećane aktivnosti štitaste žlezde onoliko dugo koliko se uzima i tireostatska medikacija (lekovi koji sprečavaju pojačanu aktivnost štitaste žlezde).
• Trajanje terapije od 6 meseci do 2 godine je neophodno za terapiju benigne strume sa normalnom tireoidnom funkcijom. U slučaju da terapija lekom Letrox nije efikasna neko vreme, Vaš lekar će razmotriti druge terapijske opcije.

Ako ste uzeli više leka Letrox nego što treba

Znaci predoziranja su opisani u odeljku

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Alergija na aktivnu supstancu ili ostale pomoćne supstance leka Letrox

U slučaju preosetljivosti na levotiroksin ili na neku od pomoćnih supstanci koje ulaze u sastav leka Letrox, mogu se javiti alergijske reakcije na koži ili na nivou disajnih organa (odmah ili nekoliko dana od započinjanja terapije), koje mogu biti i životno ugrožavajuće. Simptomi mogu uključivati osip, svrab, poteškoće sa disanjem, nedostatak vazduha, oticanje lica, usana, ždrela ili jezika. Odmah se obratite Vašem lekaru ili drugom zdravstvenom radniku ili idite bez odlaganja u hitnu službe najbliže bolnice.

Nepodnošenje doze leka, predoziranje

Ukoliko u individualnim slučajevima postoji netolerantnost na jačinu doze leka ili ako je došlo do predoziranja, posebno u slučaju prebrzog povećanja doze na početku lečenja, mogu se javiti tipični simptomi povećane aktivnosti štitaste žlezde (hipertireoidizma).

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• lupanje srca,
• nesanica
• glavobolja

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• ubrzani rad srca (tahikardija)
• nervoza

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• povećan pritisak u glavi (naročito kod dece)

Nepoznata učestalost (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• preosetljivost
• poremećen srčani ritam
• bol udružen sa osećajem stezanja u grudima (angina pektoris)
• alergijske reakcije na koži (npr.angioedem [otežano disanje, ili oticanje lica, usana, grla ili jezika], osip, koprivnjača)
• uznemirenost
• slabost mišića, mišićni grčevi
• osteoporoza pri visokim dozama levotiroksina, posebno kod žena nakon menopauze, uglavnom tokom dugotrajnog lečenja
• naleti toplote i crvenilo lica, netolerancija na toplotu, cirkulatorni kolaps kod prevremeno rođenih beba sa malom porođajnom masom (videti odeljak 2 „Upozorenja i mere opreza“)
• poremećaj menstruacije
• proliv
• povraćanje
• gubitak telesne mase
• nevoljno podrhtavanje (tremor)
• preterano znojenje
• povišena telesna temperatura

Ako se pojave neželjena dejstva, obratite se svom lekaru koji će odlučiti da li dnevnu dozu treba smanjiti ili prekinuti primenu leka na nekoliko dana. Čim dođe do slabljenja neželjenih dejstava, terapija se može ponovo otpočeti uz oprez pri doziranju.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristite lek Letrox posle isteka roka upotrebe naznačenog na blisteru i na spoljašnjem pakovanju nakon ”Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati na temperaturi do 30 ºC!

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

- Aktivna supstanca je levotiroksin-natrijum.

Letrox, 50 mikrograma, tablete

Jedna tableta sadrži 50 mikrograma levotiroksin-natrijuma.

Letrox, 75 mikrograma, tablete

Jedna tableta sadrži 75 mikrograma levotiroksin-natrijuma.

Letrox, 100 mikrograma, tablete

Jedna tableta sadrži 100 mikrograma levotiroksin-natrijuma.

Letrox, 125 mikrograma, tablete

Jedna tableta sadrži 125 mikrograma levotiroksin-natrijuma.

Letrox, 150 mikrograma, tablete

Jedna tableta sadrži 150 mikrograma levotiroksin-natrijuma.

- Pomoćne supstance su:

cistein-hidrohlorid, monohidrat (delimično prisutan u tableti kao cistein); celuloza, mikrokristalna; skrob, kukuruzni; skrob, preželatinizovani; magnezijum-oksid, laki; talk.

Kako izgleda lek Letrox i sadržaj pakovanja

Okrugle, blago konveksne tablete bele do bež boje, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je neprovidan blister Al/Al (OPA/AL/PVC/AL) sa po 25 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva blistera sa po 25 tableta (ukupno 50 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

BERLIN-CHEMIE A. MENARINI DISTRIBUTION D.O.O.

Đorđa Stanojevića 14, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač:

BERLIN-CHEMIE AG

Glienicker Weg 125, Berlin, Nemačka Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Oktobar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01215-21-001 od 06.01.2022. Letrox, 50 mikrograma, tablete

515-01-02162-17-005 od 19.04.2019. Letrox, 75 mikrograma, tablete

515-01-01216-21-001 od 06.01.2022. Letrox, 100 mikrograma, tablete

515-01-02164-17-004 od 19.04.2019. Letrox, 125 mikrograma, tablete

515-01-01217-21-001 od 06.01.2022. Letrox, 150 mikrograma, tablete