Lemod® - Solu 20mg/mL prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Lemod-Solu je indikovan u terapiji stanja koja zahtevaju brzo i intenzivno dejstvo kortikosteroida, kao što su:

1. Dermatološka oboljenja

Težak oblik erythema multiforme (Stevens-Johnson-ov sindrom). 2. Alergijske bolesti i reakcije

Bronhijalna astma, težak sezonski ili celogodišnjialergijskirinitis, angioneurotski edem, anafilaksa.

3. Gastro-intestinalna oboljenja Ulcerozni kolitis, Kronova bolest.

4. Respiratorna oboljenja

Aspiracija gastričnog sadržaja, fulminantna ili diseminovana tuberkuloza (sa odgovarajućom anti-tuberkuloznom hemioterapijom).

5. Neurološki poremećaji

Cerebralni edem kao posledica tumora mozga, akutne egzacerbacije multiple skleroze koja je po toku relapsno-remitentna.

6. Razno

Tuberkulozni meningitis (sa odgovarajućom anti-tuberkuloznom hemioterapijom) Transplantacija.

Lek Lemod-Solu se može primeniti intravenski (u vidu injekcije ili infuzije) ili intramuskularno, ali prikladniji način u slučajevima hitnog reagovanja je intravenska injekcija primenjena u odgovarajućem vremenskom intervalu. Ukoliko se intravenski primenjuje velika doza leka Lemod-Solu, treba ga davati u periodu od najmanje 30 minuta. Doze do 250 mg treba primeniti intravenski u periodu od najmanje pet minuta.

Zahtevi za doziranje su različiti i moraju biti individualizovani na osnovu bolesti koja se leči, njene težine i odgovora pacijenta tokom celog trajanja lečenja. U svakom pojedinačnom slučaju se mora doneti odluka u odnosu na procenu rizika i koristi.

Odgovarajuću dozu održavanja treba odrediti smanjenjem početne doze leka oduzimanjem malih količina leka u odgovarajućim vremenskim intervalima dok se ne postigne najmanja doza koja će održati adekvatan klinički odgovor.

Ako je potrebno da se nakon dugotrajne terapije obustavi primena leka, potrebno je povlačiti ga postepeno, a ne naglo (videti odeljak 4.4).

Nakon početnog hitnog perioda primene leka, treba razmotriti primenu injekcionog leka dužeg dejstva ili leka primenjenog oralnim putem.

Za intravensku infuziju, inicijalno pripremljen rastvor se može razblažiti sa 5% rastvorom glukoze, izotoničnim fiziološkim rastvorom, ili 5% rastvorom glukoze u izotoničnom fiziološkom rastvoru. Da bi se izbegli problemi kompatibilnosti sa ostalim lekovima, lek Lemod-Solu treba primenjivati samostalno i samo u navedenimrastvorima.

Neželjena dejstva primene leka Lemod-Solu se mogu smanjiti primenom najmanje efektivne doze u najkraćem vremenskom periodu (videti odeljak 4.4).

2 od 19

Lekove za parenteralnu primenu, ukoliko je to moguće, treba vizuelno proveriti na prisustvo vidljivih čestica ipromenu bojerastvora pre primene.

Odrasli

Doziranje varira u zavisnosti od težine stanja. Početna doza se kreće od 10 do 500 mg. Prilikom terapije reakcija odbacivanja tkiva nakon transplantacije, može biti potrebna doza do 1 g/dnevno. Iako su doziranje i protokoli lečenja varirali u studijama primene metilprednizolon-natrijum-sukcinata u terapiji reakcija odbacivanja tkiva, objavljena literatura podržava primenu doza od 500 mg do 1 g kao najčešće primenjivanih doza u akutnoj fazi odbacivanja. Terapiju ovim dozama treba ograničiti na 48 do 72 sata, tj. samo dok se stanje pacijenta ne stabilizuje, s obzirom na to da duža primena velikih doza kortikosteroida može da prouzrokuje ozbiljna neželjena dejstva (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Pedijatrijska populacija

Uterapiji indikacija koja zahtevaju velike doze kortikosteroida, kao što su hematološka, reumatska, renalna i dermatološka stanja, preporučene doze se kreću od 30 mg/kg/dnevno do maksimalno 1g/dnevno.

Ovo doziranje se kao pulsna terapija svaki ili svaki drugi dan, može ponoviti do tri puta.

U terapiji reakcije odbacivanja transplantata nakon transplantacije, preporučuje se doziranje 10-20 mg/kg/dan tokom najviše do 3 dana, do maksimalno 1 g/dan. U terapiji status asthmaticus, preporučuje se doziranje od 1-4 mg/kg/danu trajanju od 1-3 dana.

Za primenu leka kod dece mlađe od 3 godine videti odeljak 4.4.

Stariji pacijenti

Lek Lemod-Solu se prvenstveno primenjuje u akutnim kratkotrajnim stanjima. Nema podataka koji bi upućivali na potrebu promene doze kod starijih pacijenata. Terapiju kod starijih pacijenata treba planirati imajući u vidu ozbiljnije posledice čestih neželjenih dejstava usled primene kortikosteroida kod starijih pacijenata, zbog čega je potrebno stalno kliničko praćenje(videti odeljak 4.4).

Detaljne preporuke za doziranje kod odraslih su sledeće:

Pulsna terapija metilprednizolonom intravenskim putem, koja se sastoje od primene 250 mg/dnevno ili više, tokom nekoliko dana (obično do 5 dana) može biti pogodna tokom epizoda egzacerbacije ili stanja koja ne reaguju na standardnu terapiju, kao što su reumatski poremećaji, sistemski eritematozni lupus, edematozna stanja, kao što su glomerulonefritis ili lups nefritis. Kod multiple skleroze koja ne reaguje na standardnu terapiju (ili tokom epizoda egzacerbacije), primenjivati pulsnu terapiju od 500 mg/dan ili 1000 mg/dan tokom 3 ili 5 dana u trajanju 30 minuta.

U terapiji anafilaktičke reakcije prvo treba primeniti adrenalin ili noradrenalin kako bi se odmah postiglo hemodinamsko dejstvo, a zatim intravensku injekciju leka Lemod-Solu sa drugim preporučenim procedurama. Postoje dokazi da kortikosteroidi preko njihovog produženog hemodinamskog dejstva povoljno deluju u smislu prevencije rekurentnih napada akutnih anafilaktičkih reakcija.

U terapiji reakcija preosetljivosti, lek Lemod-Solu dovodi do olakšanja tegoba za pola do dva sata. Kod pacijenata koji imaju status asthmaticus, lek Lemod-Solu se može primeniti u dozi od 40 mg intravenski, sa ponovljenim davanjem zavisno od pacijentovog odgovora. Kod nekih pacijenata sa astmom može biti korisna primena spore intravenske infuzije tokom perioda od nekoliko sati.

U terapiji reakcija odbacivanja transplantata posle transplantacije primenjivane su doze i do 1 g/dan u cilju supresije krize odbacivanja transplantata, a doze od 500 mg do 1 g se uobičajeno primenjuju za akutno odbacivanje. Terapiju treba primenjivati samo do stabilizacije pacijentovog stanja; obično ne duže od 48 –72 sata.

U terapiji cerebralnog edema, kortikosteroidi se primenjuju u cilju smanjenja ili prevencije cerebralnog edema povezanogsa tumorima mozga (primarni ili metastatski).

Kod pacijenata sa edemom usled prisustva tumora, titracija doze kortikosteroida je važna kako bi se izbeglo povratno povećanje intrakranijalnog pritiska. Ukoliko dođe do edema mozga pri smanjenju doze (pri čemu je isključeno intrakranijalno krvarenje), treba ponovo započeti sa primenom većih doza i češćom primenom leka parenteralnim putem. Pacijenti sa nekim oblicima maligniteta mogu imati potrebu da ostanu na oralnoj kortikosteroidnoj terapiji tokom nekoliko meseci ili doživotno. Slične ili veće doze mogu biti od pomoći u cilju kontrole edema tokom radijacione terapije.

Sledeće terapijske sheme se preporučuju u terapiji edema usled tumora mozga.

3 od 19

Shema A(1)

Preoperativno Tokom hirurškog zahvata Postoperativno

Shema B (2)

Preoperativno Postoperativno

Doza (mg)

20

20 do 40

20 16 12

8

4

4

4

Doza (mg)

40 40 20 12

8

4

4

Način primene

i.m. i.v

i.m. i.m. i.m. i.m. i.m. i.m. i.m.

Način primene

i.m. i.m. Oralni Oralni Oralni Oralni Oralni

Interval u satima

3-6

svakog sata

3

3

3

3

3

6

12

Interval u satima

6

6

6

6

8

12

Trajanje

24 sata 24 sata 24 sata 24 sata 24 sata 24 sata 24 sata

Trajanjeu danima

2-3 3-5

1

1

1

1

1

Cilj je prekinuti sa terapijom posle ukupno 10 dana. Literatura

1. Fox JL, MD. ″Use of Methylprednisolone in Intracranial Surgery″ Medical Annals of the District of Columbia, 34:261-265, 1965.

2. Cantu RC, MD Harvard Neurological Service, Boston, Massachusetts. Letter on file, The Upjohn Company (February 1970).

U terapiji akutnih egzacerbacija multiple skleroze kod odraslih, preporučena doza je 500 mg/dan ili 1g dnevno tokom 3 dana. Lek Lemod-Solu treba primeniti kao intravensku infuziju tokom najmanje 30 minuta.

U drugim indikacijama, inicijalno doziranje će varirati od 10 do 500 mg zavisno od uzroka bolesti koji se leči. Mogu biti potrebne veće doze u cilju sprovođenja kratkotrajne terapije teških, akutnih stanja. Inicijalnu dozu, do 250 mg, treba primeniti intravenskim putem tokom perioda od najmanje 5 minuta, doze veće od 250 mg treba primeniti intravenski tokom perioda od najmanje 30 minuta. Naredne doze se mogu primeniti intravenski ili intramuskularno u intervalima koji zavise od odgovora pacijenta i kliničkog stanja. Primena kortikosteroida je terapija koja se primenjuje kao dodatna, a ne kao zamena za konvencionalnu terapiju.

Ne preporučuje se epiduralna iintratekalna primena leka.

Lek Lemod-Solu je kontraindikovan:

Kod pacijenata koji imaju sistemske gljivične infekcije, osim ukoliko nije primenjena specifična antiinfektivna terapija kao i kod cerebralnog edema u malariji.

Kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na metilprednizolon ili na bilo koju od pomoćnih supstancinavedenihu odeljku 6.1.

Primena živih ili živih, atenuisanih vakcina je kontraindikovana kod pacijenata koji dobijaju imunosupresivne dozekortikosteroida.

Imunosupresivna dejstva/Povećana sklonost ka infekcijama

4 od 19

Kortikosteroidi mogu povećati sklonost ka infekcijama, mogu maskirati neke znake infekcije, a takođe se mogu javiti nove infekcije tokom njihove primene. Supresija inflamatornog odgovora i imunske funkcije povećava sklonost ka gljivičnim, virusnim i bakterijskim infekcijama kao i njihovu težinu. Klinička slika može često biti atipična i može dostići uznapredovali stadijum pre nego što je prepoznata.

Pacijenti koji uzimaju lekove koji dovode do supresije imunskog sistema su skloniji ka infekcijama od zdravih osoba. Ovčije boginje (varičela) i male boginje, na primer, mogu imati ozbiljniji ili čak i fatalni tok kod dece i odraslih osoba koji su na terapiji kortikosteroidima i imaju kompromitovan imunski sistem.

Pojavu varičele treba ozbiljno uzeti u obzir, jer ova inače blaga bolest može biti čak i sa smrtnim ishodom kod imunosuprimiranih pacijenata. Pacijente (ili roditelje dece) za koje se pouzdano ne zna da su preležali varičelu treba savetovati da izbegavaju bliski lični kontakt sa obolelima od varičele ili herpes zoster virusa, a ukoliko do njega ipak dođe, treba odmah da se obrate lekaru. Pasivna imunizacija varičela/zoster imunoglobulinom je neophodna za izložene pacijente koji nisu imunizovani, a dobijaju sistemske kortikosteroide ili su ih dobijali u toku prethodna 3 meseca, i to u toku 10 dana od izlaganja virusu. Ukoliko se dijagnoza varičele potvrdi, ovo oboljenje zahteva specijalističku negu i urgentnu terapiju. Ne treba prekidati terapiju kortikosteroidima, a može biti neophodno i povećanje doze.

Treba izbegavati svaki mogući kontakt izlaganja malim boginjama. Pacijenti izloženi malim boginjama se bez odlaganja moraju obratiti lekaru. U slučaju izlaganja, potrebna je profilaksa normalnim intramuskularnim imunoglobulinom.

Slično, kortikosteroide treba primenjivati veoma oprezno kod pacijenata sa poznatom ili suspektnom infekcijom parazitima kao što je infestacija valjkastim crvom Strongyloides, koja može dovesti do hiperinfekcije i diseminacije sa širokom rasprostranjenom migracijom larvi, koja je često praćena teškim enterokolitisom i potencijalno fatalnom gram-negativnom septikemijom.

Žive vakcine ne treba primenjivati osobama sa narušenim imunskim odgovorom. Imunski odgovor na druge vakcine može biti smanjen.

Primena kortikosteroida u terapiji aktivne tuberkuloze treba da bude ograničena na one slučajeve fulminantne ili diseminovane tuberkuloze u kojima je kortikosteroidni lek primenjen u terapiji ovog oboljenja istovremenosa odgovarajućom anti-tuberkuloznom terapijom.

Ukoliko su kortikosteroidi indikovani kod pacijenata sa latentnom tuberkulozom ili tuberkulinskom reakcijom, neophodno je pažljivo praćenje jer može doći do reaktivacije bolesti. Tokom produžene terapije kortikosteroidima, ovi pacijenti treba da dobijaju hemoprofilaksu.

Prijavljeni su slučajevi Kapošijevog sarkoma kod pacijenata koji su na kortikosteroidnoj terapiji. Prekid terapije kortikosteroidima može dovesti do kliničke remisije bolesti.

Podaci iz kliničke studije sprovedene u cilju utvrđivanja efikasnosti metilprednizolona u septičnom šoku, ukazuju da se povećana smrtnost javila u podgrupi pacijenata koji su započeli studiju sa povećanim vrednostima kreatinina u serumu ili kod onih kod kojih se razvila sekundarna infekcija posle započinjanja terapije. Prema tome, metilprednizolon ne treba primenjivati u terapiji septičnog sindroma ili septičnog šoka.

Uloga kortikosteroida u septičnom šoku je bila kontroverzna, jer su rezultati ranih studija bili i povoljni i nepovoljni. U skorije vreme, sugeriše se da dopunska terapija kortikosteroidima ima povoljan uticaj kod pacijenata sa utvrđenim septičnim šokom koji imaju adrenalnu insuficijenciju. Međutim, njihova rutinska primena u septičnom šoku se ne preporučuje. Sistematski prikaz kratkotrajne terapije velikim dozama kortikosteroida nije podržao njihovu primenu. Međutim, meta-analize i pregled ukazuju da duža primena (5 – 11 dana) malih doza kortikosteroida može da smanji mortalitet, posebno kod pacijenata sa septičnim šokomzavisnim od vazopresora.

Dejstva na imunski sistem

Mogu se javiti alergijske reakcije. Retko su prijavljene reakcije na koži i anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije nakon primene metilprednizolona. Lekari koji primenjuju ovaj lek treba da budu pripravni na mogućnost ovih pojava. Odgovarajuće mere opeza treba preduzeti pre primene leka, posebno kada pacijent ima alergiju na lekoveu anamnezi.

5 od 19

Dejstva na endokrini sistem

Kod pacijenata na kortikosteroidnoj terapiji koji su izloženi neuobičajenom stresu, indikovana je primena brzodelujućih kortikosteroida pre, tokom i posle ove situacije.

Farmakološke doze kortikosteroida primenjenih tokom produženog perioda mogu imati kao posledicu supresiju osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (sekundarna adrenokortikalna insuficijencija). Stepen i dužina trajanja nastale adrenokortikalne insuficijencijesu promenljivi kod pacijenata i zaviseod doze, učestalosti doziranja, vremena primene i trajanja glukokortikoidne terapije. Ovo dejstvose može svesti na minimumprimenom terapije svakog drugog dana.

Dodatno, nagla obustava terapije glukokortikoidima može dovesti do akutne adrenalne insuficijencije koja može imati smrtonosni ishod.

Kod pacijenata koji su dobili doze sistemskih kortikosteroida veće od fizioloških (oko 6 mg metilprednizolona) tokom dužeg vremenskog perioda od 3 nedelje, ne treba naglo obustaviti primenu leka.

Lekom indukovana sekundarna adrenokortikalna insuficijencija može, prema tome, da bude smanjena na minimum, postepenim smanjenjem doze. Kako će smanjenje doze biti sprovedeno zavisi u velikoj meri od verovatnoće relapsa oboljenja uz smanjenje primenjene doze sistemskih kortikosteroida. Klinička procena oboljenja može biti potrebna tokom obustave primene leka. Ukoliko je malo verovatno da dođe do relapsa oboljenja po obustavi primene sistemskih kortikosteroida, ali nije izvesno da će doći do supresije osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, doza sistemskih kortikosteroida može biti brzo smanjena do vrednosti fizioloških doza. Kada se dostigne dnevna doza od 6 mg metilprednizolona, smanjenje doze treba da bude sporije kako bi se omogućio oporavak osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda.

Nagla obustava terapije sistemskim kortikosteroidima, koja je trajala do 3 nedelje je odgovarajuća ukoliko je procenjeno da je mala verovatnoća da dođe do relapsa oboljenja. Malo je verovatno da nagla obustava primene leka u dozama koje iznose i do 32 mg metilprednizolona dnevno tokom 3 nedelje, dovede do klinički relevantne supresije osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda kod većine pacijenata. U sledećim grupama pacijenata treba razmotriti postepenu obustavu sistemske kortikosteroidne terapije čak i posle terapijskih perioda koji traju 3 nedelje ili kraće:

Pacijenti koji su bili na ponovljenim terapijama sistemskim kortikosteroidima, posebno ukoliko su trajale duže od 3 nedelje.

Kada je propisana kratkotrajna terapija u toku jedne godine od prestanka dugotrajne terapije (trajanje u mesecima ili godinama).

Pacijenti kod kojih postoje razlozi za adrenokortikalnu insuficijenciju, a da to nije egzogena kortikosteroidna terapija.

Pacijenti koji primaju doze sistemskih kortikosteroida veće od 32 mg metilprednizolona na dan. Pacijenti koji ponovljeno uzimaju večernje doze.

Ovaj tip relativne insuficijencije može perzistirati tokom nekoliko meseci po prestanku terapije; prema tome, tokom bilo koje stresne situacije koja se dogodi u tom periodu, treba ponovno uvesti hormonsku terapiju.

„Sindrom obustave steroida“, koji izgleda nije povezan sa adrenokortikalnom insuficijencijom, može se takođe javiti posle naglog prekida terapije glukokortikoidima. Ovaj sindrom obuhvata simptome kao što su: anoreksija, mučnina, povraćanje, letargija, glavobolja, povišena telesna temperatura, bolovi u zglobovima, deskvamacija, mijalgija, gubitak telesne mase i/ili hipotenzija. Smatra se da su ova dejstva više posledica naglih promena u koncentraciji glukokortikoida nego malihkoncentracija kortikosteroida.

Zbog toga što glukokortikoidi mogu da dovedu do pojave ili pogoršanja Kušingovog sindroma, njih treba izbegavati kod pacijenata sa ovom dijagnozom.

Postoji pojačano dejstvo kortikosteroida kod pacijenata sa hipotireoidizmom. Često praćenje pacijenata sa hipotireoidizmom je neophodno.

Metabolizam i ishrana

Često praćenje pacijenata je neophodno kod pacijenata sa dijabetes melitusom (ili dijabetesom u porodičnoj anamnezi). Kortikosteroidi, uključujući metilprednizolon, mogu povećati vrednost glukoze u krvi, pogoršati

6 od 19

već postojeću šećernu bolest i dovesti do predispozicije za nastanak dijabetes melitusa kod osoba na dugotrajnoj terapiji kortikosteroidima.

Psihijatrijska dejstva

Treba upozoriti pacijente i/ili njihove negovatelje da primena sistemskih steroida može dovesti do potencijalno teških psihijatrijskih neželjenih reakcija (videti odeljak 4.8). Simptomi se obično javljaju prvih nekoliko dana ili nedelja od početka terapije. Rizik se povećava primenom većih doza/sistemskoj izloženosti (videti takođe odeljak 4.5), iako se na osnovu vrednosti doze ne može predvideti početak, tip, težina ili trajanje neželjenih reakcija. Većina neželjenih reakcija se povlači nakon smanjenja doze ili prekidom primene leka, iako može biti potrebna specifična terapija. Treba ohrabriti pacijente/njihove negovatelje da se obrate lekaru ukoliko se pojave psihološki simptomi, naročito kod sumnje na depresivno raspoloženje ili suicidalne ideacije. Pacijente/njihove negovatelje, treba upozoriti na moguće psihijatrijske poremećaje koji se mogu javiti za vreme ili odmah nakon smanjenja doze/prekida primene sistemskih steroida, iako su takve reakcije zabeležene retko.

Poseban oprez je neophodan kada se razmatra primena sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa već postojećim ili teškimafektivnim poremećajima u anamnezi, bilo kod njih ili njihovih najbližih rođaka. Ovde spadaju depresivna ili manično-depresivna oboljenja i prethodne steroidne psihoze.

Često praćenje pacijenta je neophodno kod pacijenata sa već postojećim ili teškim afektivnim poremećajima u anamnezi(posebno prethodnom steroidnom psihozom).

Dejstva na nervni sistem

Kortikosteroide treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa epileptičnim poremećajima. Često praćenje ovih pacijenata je neophodno.

Kortikosteroide treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa mijastenijom gravis (videti takođe podnaslov Dejstva na mišićno-koštani sistem). Često praćenje pacijenta je neophodno kod pacijenata sa mijastenijom gravis.

Teški medicinski događaji su prijavljivani povezano sa intratekalnim/epiduralnim načinom primene (videti odeljak 4.8).

Prijavljeni su slučajevi epiduralne lipomatoze kod pacijenata koji uzimaju kortikosteroide, uglavnom pri dugotrajnoj primeni velikihdoza.

Dejstva na oči

Poremećaji vida se mogu javiti pri sistemskoj i lokalnoj primeni kortikosteroida. Ukoliko su kod pacijenta prisutni simptomi kao što su zamagljen vid ili drugi poremećaji vida, treba razmotriti pregled kod oftalmologa radi procene mogućih uzroka koji uključuju kataraktu, glaukom ili retke bolesti kao što je centralna serozna horioretinopatija (engl. central serous chorioretinopathy, CSCR), koja je prijavljena posle sistemske i lokalne primene kortikosteroida. Centralna serozna horioretinopatija može izazvati ablaciju retine.

Neophodno je često praćenje pacijenata sa glaukomom (ili sa glaukomom u porodičnoj anamnezi) i kod pacijenata sa okularnominfekcijomherpes simpleks virusom, zbog opasnosti od perforacije kornee.

Produžena primena kortikosteroida može dovesti do pojave posteriorne subkapsularne katarakte i nuklearne katarakte (posebno kod dece), egzoftalmusa ili povećanog intraokularnog pritiska, što može dovesti do glaukoma sa mogućim oštećenjem optičkih nerava. Nastanak sekundarnih gljivičnih i virusnih infekcija oka može biti pojačan kod pacijenata koji primaju glukokortikoide.

Dejstva na srce

Neželjena dejstva glukokortikoida na kardiovaskularni sistem, kao što su dislipidemija i hipertenzija, mogu uticati na pacijente sa postojećim kardiovaskularnim faktorima rizika da se kod njih jave dodatna kardiovaskularna dejstva, ukoliko su primenjene velike doze i produženo trajanje terapije. U skladu s tim, kortikosteroide treba primenjivati promišljeno kod ovih pacijenata i obratiti pažnju na promenljivost rizika i dodatno kardiološko praćenje, ukoliko je potrebno. Primena malih doza i primena leka svakog drugog dana može smanjiti incidencu komplikacija tokom terapijekortikosteroidima.

7 od 19

Postoje izveštaji o srčanim aritmijama i/ili cirkulatornom kolapsu i/ili akutnom srčanom zastoju povezanim sa brzom intravenskom primenom velikih doza metilprednizolona (većih od 500 mg i primenjenih tokom perioda manjeg od 10 minuta). Bradikardija je prijavljena tokom ili posle primene velikih doza metilprednizolon-natrijum-sukcinata i moguće je da nije povezana sa brzinom i trajanjem infuzije.

Kortikosteroide za sistemsku primenu u slučajevima kongestivne srčane insuficijencije treba primenjivati sa oprezom i samo ukoliko je to zaista neophodno.

Potreban je oprez kod pacijenata koji primaju kardioaktivne lekove, kao što je digoksin zbog steroidima indukovanih poremećaja elektrolita/smanjene koncentracije kalijuma (videti odeljak 4.8).

Često praćenje pacijenta je neophodno kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom ili skorašnjim infarktom miokarda (prijavljena je ruptura miokarda).

Vaskularna dejstva

Steroide treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa hipertenzijom. Često praćenje pacijenta je neophodno.

Pojava tromboze, uključujući venski tromboembolizam, prijavljena je tokom primene kortikosteroida. Zbog toga, kortikosteroide treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji već imaju ili mogu imati predispoziciju za tromboembolijske poremećaje.

Gastrointestinalna dejstva

Velike dozekortikosteroida mogu izazvati akutni pankreatitis.

Ne postoji opšta saglasnost o tome da li su kortikosteroidi per se odgovorni za nastanak peptičkih ulkusa tokom terapije; međutim, terapija glukokortikoidima može maskirati simptome peptičkog ulkusa tako da perforacija ili hemoragija mogu nastati bez značajnijeg bola. Glukokortikoidna terapija može maskirati peritonitis ili druge znake ili simptome povezane sa gastrointestinalnim poremećajima kao što su perforacija, opstrukcija ili pankreatitis.

U kombinaciji sa NSAIL, rizik od razvoja gastrointestinalnih ulkusa je povećan.

Poseban oprez je potreban pri razmatranju primene sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa sledećim stanjima i zbog toga je neophodno često praćenje pacijenta: ulcerozni kolitis, perforacija, apsces ili druge piogene infekcije, divertikulitis, sveže intestinalne anastomoze, peptičke ulceracije.

Hepatobilijarna dejstva

Lekom indukovano oštećenje jetre, uključujući akutni hepatits ili povećanje vrednosti enzima jetre, može biti posledica ciklične, pulsne intravenske terapije metilprednizolonom (uobičajeno inicijalnom dozom ≥ 1 g/dan). Prijavljeni su retki slučajevi hepatotoksičnosti. Vreme do početka može biti nekoliko nedelja ili duže. U većini slučajeva je došlo do povlačenja neželjenih događaja po prestanku terapije. Međutim, ipak je neophodno odgovarajuće praćenje.

Dejstva na mišićno-koštanisistem

Poseban oprez je potreban pri razmatranju primene sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa mijastenijom gravis ili osteoporozom (žene u post-menopauzi su pod posebnim rizikom) i zbog toga je često praćenje pacijenta neophodno.

Osteoporoza je često ali interferentno prepoznato neželjeno dejstvo povezano sa dugotrajnom primenom velikih doza glukokortikoida.

Poremećaji funkcije bubrega i urinarnogsistema

Oprez je potreban kod pacijenata sa sistemskom sklerozom zbog povećane incidence sklerodermne bubrežne krize (engl. scleroderma renal crisis) pri primeni kortikosteroida, uključujući metilprednizolon. U skladu s tim, treba redovno proveravati krvni pritisak i funkciju bubrega (koncentraciju kreatinina u serumu). Kada je ova pojava suspektna, krvni pritisak treba redovno kontrolisati.

8 od 19

Poseban oprez je potreban pri razmatranju primene sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega, zbog čega je neophodno praćenje pacijenta.

Ispitivanja

Prosečne i velike doze hidrokortizona ili kortizona mogu izazvati povišenje krvnog pritiska, retenciju soli i vode i povećano izlučivanje kalijuma. Ova dejstva su manje verovatna kod sintetskih derivata, izuzev pri primeni u velikim dozama. Režim ishrane sa ograničenim unosom soli i suplementacija kalijuma mogu biti neophodni. Svi kortikosteroidi povećavaju izlučivanje kalcijuma.

Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije

Sistemski kortikosteroidi nisu indikovani i prema tome ne treba ih primenjivati u terapiji traumatskih povreda mozga; multicentrična studija je pokazala povećan mortalitet posle 2 nedelje i 6 meseci posle povrede kod pacijenata koji su primali metilprednizolon-natrijum-sukcinat u odnosu na placebo.

Uzročno-posledična veza sa primenom metilprednizolon-natrijum-sukcinata nije ustanovljena.

Ostalo

S obzirom na to da su komplikacije primene terapije glukokortikoidima zavisne od veličine doze i dužine trajanja terapije, odluka zasnovana na korist/rizik odnosu mora biti doneta u svakom pojedinačnom slučaju, u pogledu veličine doze, dužine trajanja terapije i učestalosti primene leka (dnevna ili intermitentna terapija).

Najmanju moguću dozu kortikosteroida treba primenjivati u cilju kontrole stanja koje se leči i kada je smanjenje doze moguće, ono treba da bude postepeno.

Može se očekivati da istovremena terapija sa CYP3A inhibitorima, uključujući lekove koji sadrže kobicistat, može povećati rizik od pojave sistemskih neželjenih dejstava. Ovu kombinaciju treba izbegavati osim ukoliko korist od primene leka ne prevazilazi povećan rizik od pojave sistemskih kortikosteroidnih neželjenih dejstava, u kom slučaju pacijente treba pratiti za eventualni nastanak istih (videti odeljak 4.5).

Acetilsalicilnu kiselinu i NSAIL treba primenjivati pažljivo pri istovremenojprimeni sa kortikosteroidima.

Feohromocitom kriza, koja je mogla biti sa smrtnim ishodom, prijavljena je nakon primene sistemskih kortikosteroida. Kod pacijenata sa suspektnim ili potvrđenim feohromocitomom, kortikosteroide treba primenjivatiposle odgovarajuće procene odnosa korist/rizik.

Nakon stavljanja leka u promet prijavljen je sindrom lize tumora (engl. tumor lysis syndrome, TLS) kod pacijenata koji boluju od malignihbolesti, uključujući hematološke malignebolesti i solidne tumore, nakon primene sistemskih kortikosteroida samih ili u kombinaciji s drugim hemoterapeuticima. Pacijenti sa visokim rizikom od razvoja TLS-a, kao što su pacijenti sa tumorima sa velikomstopom proliferacije, velikim tumorskim opterećenjem i izraženom osetljivošću prema citotoksičnim lekovima, moraju biti pažljivo posmatrani uz odgovarajuće mere opreza.

Prijavljena su teška medicinska stanja povezana sa intratekalnom/epiduralnomprimenom. Prijavljeni su slučajevi epiduralne lipomatoze kod pacijenata koji su bili na terapiji kortikosteroidima posebno kod onih koji su bili na dugotrajnoj terapiji velikimdozama.

Pedijatrijska populacija

Rast i razvoj odojčadi i dece koja su na produženoj terapiji kortikosteroidima treba pažljivo pratiti. Rast može biti suprimiran kod dece koja su na dugotrajnoj, svakodnevnoj terapiji sa podeljenim dozama glukokortikoida i primena ovog terapijskog režima treba da bude ograničena na najhitnije indikacije. Ovo neželjeno dejstvo se može minimizirati ili izbeći primenom terapije glukokortikoidima svakog drugog dana.

Odojčad i deca na produženoj kortikosteroidnoj terapiji su pod posebnim rizikom od nastanka povišenog intrakranijalnog pritiska.

Velike doze kortikosteroida mogu dovesti do nastanka pankreatitisa kod dece.

Hipertrofična kardiomiopatija se može razviti nakon primene metilprednizolona prevremeno rođenoj deci, zbog toga treba izvršiti odgovarajuću dijagnostičku evaluaciju praćenje srčane funkcije i strukture.

9 od 19

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Lek Lemod-Solu, u jačini 500 mg/7,8 mL sadrži benzilalkohol. Konzervans benzilalkohol može izazvati reakcije preosetljivosti. Intravenska primena benzilalkohola povezana je sa ozbiljnim neželjenim dejstvima i smrću kod pedijatrijskih pacijenata, uključujući i novorođenčad („sindrom dahtanja“). Iako normalne terapijske doze ovog leka obično uključuju količine benzilalkohola koje su značajno manje od onih zabeleženih kod pojave „sindroma dahtanja“, nije poznata minimalna količina benzilalkohola kod koje se može javiti toksičnost. Formulacije koje sadrže benzilakohol smeju se primenjivati kod novorođenčadi samo ako je to neophodno i ako ne postoje zamenski lekovi. Veća je verovatnoća da će se toksičnost javiti kod nedonoščadi i novorođenčadi male porođajne telesne mase. Formulacije koje sadrže benzilalkohol ne smeju se primenjivati duže od nedelju dana kod dece mlađe od 3 godine, osim ako nije neophodno. Važno je uzeti ukupnu količinu benzilalkohola primenjenu iz svih izvora, a velike količine treba primenjivati oprezno i samo ako je potrebno, posebno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, kao i kod trudnica ili dojilja, radi rizika od nakupljanja toksičnosti (metabolička acidoza).

Dostupne su formulacije leka Lemod-Solu bez benzilalkohola.

Lek Lemod-Solu, u jačini 500 mg/7,8 mL sadrži 2,42 mmol (55,64 mg) natrijuma po dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom primene kod pacijenata koji su na dijetiu kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Metilprednizolon je supstrat enzima citohroma P450 (CYP) i uglavnom se metaboliše preko CYP3A4 enzima. CYP3A4 je dominantan izoenzim najveće grupe CYP enzima u jetri kod odraslih pacijenata. On katalizuje 6 beta -hidroksilaciju steroida, esencijalnu fazu I metabolizma i kod endogenih i kod sintetskih kortikosteroida. Mnoga druga jedinjenja su takođe supstrati CYP3A4, od kojih je za neke (kao i za neke druge lekove) pokazano da menjaju metabolizam glukokortikoida indukcijom (ushodna regulacija) ili inhibicijom CYP3A4 enzima.

CYP3A4 inhibitori - Lekovi koji inhibiraju aktivnost CYP3A4 uopšteno smanjuju hepatički klirens i povećavaju koncentraciju lekova u plazmi koji su supstrati CYP3A4, kao što je metilprednizolon. U prisustvu CYP3A4 inhibitora, može biti neophodna titracija doze metilprednizolona kako bi se izbegla steroidna toksičnost.

CYP3A4 induktori - Lekovi koji indukuju aktivnost CYP3A4 uopšteno povećavaju hepatički klirens, što dovodi do smanjenja koncentracije lekova u plazmi koji su supstrati CYP3A4. Istovremena primena može zahtevati povećanje doze metilprednizolona kako bi se postiglo željenoterapijskodejstvo.

CYP3A4 supstrati - U prisustvu nekog drugog CYP3A4 supstrata može uticati na hepatički klirens metilprednizolona, sa neophodnim prilagođavanjem doze. Moguće je da se neželjeni događaji povezani sa primenom bilo kog leka u monoterapiji, sa većom verovatnoćom mogu javiti kod istovremene primene.

Dejstva koja nisu posredovana izoenzimom CYP3A4 - Druge interakcije i dejstva koji se javljaju tokom primene metilprednizolona su opisani u Tabeli 1.

Tabela 1. Sadrži spisak i opis najčešćih i/ili klinički važnih interakcija ili dejstava metilprednizolona.

Tabela 1. Važne interakcije (sa lekom ili supstancom)/dejstva metilprednizolona

Grupa lekova ili tip – lek ili supstanca

Makrolidni antibiotik: troleandomicin

Antibiotik: izoniazid

Sok od grejpfruta

Interakcija

CYP3A4 inhibitor

Dejstvo

CYP3A4 inhibitor

Moguće je povećanjekoncentracije metilprednizolona u plazmi. Potrebno je razmotriti titriranjedoze metilprednizolona kako bi se izbegla steroidna toksičnost.

Dodatno, postoji potencijalno dejstvo

10 od 19

Antibiotik, antituberkulotik: rifampicin

Antikonvulzivi: fenobarbital, fenitoin

Antiemetici:

aprepitant, fosaprepitant

Antifungalni lekovi: itrakonazol, ketokonazol

Antivirusni lekovi: inhibitori HIV proteaze

Farmakokinetički pojačivač: kobicistat

Blokator kalcijumskih kanala: diltiazem

Oralni kontraceptivi: etinilestradiol/noretisteron

Imunosupresiv: ciklosporin

Makrolidni antibiotici: klaritromicin, eritromicin

CYP3A4 induktor

CYP3A4 inhibitori (i supstrati)

metilprednizolona na povećanje brzine acetilacije i klirensa izoniazida.

CYP3A4 induktor

Može doći do smanjenja koncentracije metilprednizolona u plazmi. Istovremena primena može zahtevati povećanje doze metilprednizolona kako bi se postigao željeni rezultat.

CYP3A4 inhibitori (i supstrati)

Hepatički klirens metilprednizolona može biti inhibiran ili indukovan, što dovodi do povećanja ili smanjenja koncentracije metilprednizolona u plazmi. Može biti neophodno prilagođavanje doze.

Moguće je da se neželjeni događaji povezani sa primenom bilo kog leka u monoterapiji, sa većom verovatnoćom mogu javiti kod istovremene primenesa:

1) Inhibitorima proteaze, kao što su indinavir iritonavir, koji mogu povećati koncentracije kortikosteroida u plazmi.

2) Kortikosteroidi mogu indukovati metabolizam inhibitora HIV proteazešto dovodi do smanjenja njihove koncentracije u plazmi.

Ciklosporin

1) Međusobna inhibicija metabolizma se javlja pri istovremenoj primeni ciklosporina i metilprednizolona, što može povećati koncentracije jednog ili oba leka u plazmi. Prema tome, moguće je da se neželjeni događajipovezani sa primenom bilo kog leka u monoterapiji, sa većom verovatnoćom mogu javiti kod

istovremene primene.

2) Prijavljene su konvulzije pri istovremenoj primeni metilprednizolona i ciklosporina.

Antikonvulzivi: karbamazepin

Imunosupresivi: ciklofosfamid, takrolimus

Antikoagulansi (oralni)

CYP3A4 induktor (i supstrati)

CYP3A4 supstrati

Dejstva koja nisu posredovana

CYP3A4 induktor (i supstrati)

Hepatički klirens metilprednizolona može biti inhibiran ili indukovan, što dovodi do povećanja ili smanjenja koncentracije metilprednizolona u plazmi. Može biti potrebno prilagođavanje doze. Moguće je da se neželjeni događaji povezani sa primenom bilo kog leka u monoterapiji, sa većom verovatnoćom mogu javiti tokomprimene. CYP3A4 supstrati

Hepatički klirens metilprednizolona može biti inhibiran ili indukovan, što dovodi do povećanja ili smanjenja koncentracije metilprednizolona u plazmi. Može biti potrebno prilagođavanje doze. Moguće je da se neželjeni događaji povezani sa primenom bilo kog leka u monoterapiji, sa većom verovatnoćom mogu javiti tokom primene. Dejstvo metilprednizolona na oralne antikoagulanse je promenljivo. Postoje izveštaji o

11 od 19

Antiholinergički lekovi: neuromuskularniblokatori

izoenzimom CYP3A4

pojačanomkao i o oslabljenomdejstvu antikoagulanasa kada se primenjuju istovremeno sa kortikosteroidima. Prema tome, parametre koagulacije treba pratiti kako bi se održalo željenoantikoagulantnodejstvo.

Kortikosteroidi mogu uticati na dejstvo antiholinergičkih lekova.

1) Prijavljena je akutna miopatija pri istovremenoj primeni velikihdoza kortikosteroida i antiholinergika, kao što su neuromuskularniblokatori (videti odeljak 4.4, deo Dejstva na mišićno-koštani sistem, za dodatne informacije).

2) Antagonizam dejstva neuromuskularnih blokatora pankuronijuma i vekuronijuma prijavljeni su kod pacijenata koji primaju kortikosteroide. Ova interakcija se može očekivati sa svim kompetitivnim neuromuskularnimblokatorima.

Antiholinesteraze

Antidijabetici

Inhibitori aromataze: aminoglutetimid

Steroidi mogu smanjiti dejstva antiholinesteraza kod mijastenije gravis.

Zbog toga što kortikosteroidi mogu povećati koncentracije glukoze u krvi, može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetika. Aminoglutetimidomindukovana adrenalna supresija može dovesti do egzacerbacije endokrinih poremećaja koji su izazvani produženom glukokortikoidnom terapijom.

NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi): velikedozeacetilsalicilne kiseline

1) Može doći do povećanja incidence gastrointestinalnog krvarenja i ulceracija kada se kortikosteroidi primenjuju istovremeno sa NSAIL.

2) Metilprednizolon može povećati klirens velikih doza acetilsalicilne kiseline, što može dovesti do smanjenja koncentracije salicilata u serumu. Prekid terapije metilprednizolonom može dovesti do povećanih koncentracija salicilata u serumu, što vodi povećanju rizika od toksičnosti salicilata.

Lekovi koji dovode do deplecije kalijuma

Kada se kortikosteroidi primenjuju istovremeno sa lekovima koji dovode do deplecije kalijuma (npr. diuretici), pacijente treba pažljivo pratiti zbog mogućnosti nastanka hipokalemije. Kortikosteroidi antagonizuju diuretsko dejstvo diuretika.

Takođe postoji povećan rizik od hipokalemije pri istovremenoj primeni kortikosteroida sa amfotericinom B, ksantinima ili beta-2 agonistima.

Kortikosteroidi antagonizuju hipotenzivnodejstvosvih antihipertenzivnih lekova.

Postoji povećan rizik od hipokalemije kada se kortikosteroidi primenjuju sa kardiotoničnim glikozidima. Dejstva kortikosteroida mogu biti smanjena tokom 3-4 dana nakonprimene mifepristona.

12 od 19

Inkompatibilnost

U cilju izbegavanja problema kompatibilnosti i stabilnosti, preporučuje se da se metilprednizolon-natrijum-sukcinat primenjuje odvojeno od drugih jedinjenja koja se primenjuju intravenskim putem. Lekovi koji su fizički inkompatibilni u rastvoru sa metilprednizolon–natrijum-sukcinatom su: alopurinol-natrijum, doksapram-hidrohlorid, tigeciklin, diltiazem-hidrohlorid, kalcijum-glukonat, vekuronijum-bromid, rokuronijum-bromid, cisatrakurijum-besilat, glikopirolat i propofol (videti odeljak 6.2 za dodatne informacije).

Plodnost

Pokazano je u studijama na životinjama da kortikosteroidi smanjuju plodnost (videti odeljak 5.3). Kod žena, terapija kortikosteroidima može dovesti do poremećaja menstrualnog ciklusa.

Trudnoća

Sposobnost kortikosteroida da prolazi placentu varira između različitih lekova iz ove grupe, međutim, metilprednizolon pouzdano prolazi kroz placentu.

Primena kortikosteroida kod gravidnih ženki životinja može izazvati abnormalnosti fetalnog razvoja uključujući rascep nepca, usporavanja intrauterinog rasta i uticati na rast i razvoj mozga. Nema dokaza da kortikosteroidi dovode do povećane incidence kongenitalnih abnormalnosti, kao što je rascep nepca u humanoj populaciji, međutim, kada se primenjuju tokom dugog perioda ili ponovljeno tokom trudnoće, kortikosteroidi mogu povećati rizik od usporavanja intrauterinog rasta.

Hipoadrenalizam, teoretski, može nastati, kod novorođenčeta koje je prenatalno bilo izloženo dejstvu kortikosteroida ali obično dolazi do spontanog povlačenja ovih simptoma po rođenju i retko je klinički značajno. Novorođenčad majki koje su dobijale značajne doze kortikosteroida tokom trudnoće moraju biti pažljivo praćena i evaluirana u pogledu znakova adrenalne insuficijencije. Kao i sve lekove i kortikosteroide treba propisivati samo ukoliko korist za majku i dete prevazilazi rizik od primene. Kada je primena kortikosteroida neophodna, pacijentkinje sa normalnom trudnoćom treba lečiti kao da nisu trudne.

S obzirom na to da nisu sprovedene adekvatne studije uticaja metilprednizolon-natrijum-sukcinata na reproduktivnu sposobnost kod ljudi, ovaj lek treba primenjivati tokom trudnoće samo posle pažljive procene odnosa koristi i rizika za majku i plod.

U humanoj populaciji, rizik od nastanka male telesne mase novorođenčeta, izgleda da je dozno zavisan i može biti minimiziran primenom manjih doza kortikosteroida.

Primećena je pojava katarakti kod odojčadi čije su majke tokom trudnoće dobijale kortikosteroide u dužem vremenskom intervalu.

Dojenje

Kortikosteroidi se izlučuju u malim količinama u majčino mleko, međutim, malo je verovatno da primenjene doze metilprednizolona do 40 mg na dan mogu izazvati sistemska dejstva kod odojčadi. Metilprednizolon treba primenjivati tokom dojenja samo posle pažljive procene odnosa koristi i rizika za majku i odojče.

Dejstvo kortikosteroida na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama nije sistematski procenjivana. Pojava neželjenih dejstava, kao što su vrtoglavica, vertigo, poremećaji vida i osećaj umora su mogući tokom primene terapije kortikosteroidima. Ukoliko se ovi simptomi jave kod pacijenata, oni ne treba da upravljaju vozilima i rukuju mašinama.

Sledeće neželjenereakcijesu prijavljene zavisno od načina primene leka:

13 od 19

Intratekalno/epiduralno: arahnoiditis, funkcionalni gastrointestinalni poremećaji/disfunkcija mokraćne bešike, glavobolja, meningitis, parapareza/paraplegija, epileptični napadi i senzorni poremećaji.

Pod normalnim okolnostima, terapija lekom Lemod-Solu treba da bude kratkotrajna. Međutim, treba voditi računa o mogućim neželjenim dejstvima koja prate primenu kortikosteroidne terapije, naročito pri primeni velikih doza (videti odeljak4.4).

Ovo uključuje sledeća neželjena dejstva:

MedDRA Klase sistema organa

Infekcije i infestacije

Neoplazme – benigne, maligne i neodređene(uključujući ciste i polipe)

Poremećaji krvi i limfnog sistema Poremećaji imunskog sistema

Endokrini poremećaji

Poremećaji metabolizma i ishrane

Psihijatrijski poremećaji

Poremećaji nervnog sistema

Poremećaji oka

Učestalost

Nepoznato

Nepoznato

Nepoznato Nepoznato

Nepoznato

Nepoznato

Nepoznato

Nepoznato

Retko Nepoznato

Neželjena dejstva

Infekcije (uključujući povećanu sklonost ka infekcijama, njihovu težinu sa supresijom kliničkih simptoma i znakova); oportunističke infekcije, aktiviranje latentne tuberkuloze (videti odeljak 4.4); peritonitis#

Kapoši sarkom je prijavljen kod pacijenata koji su na kortikosteroidnoj terapiji. Prekid terapije može dovesti do kliničke remisije.

Leukocitoza.

Preosetljivost na lek (anafilaktička reakcija; anafilaktoidna reakcija).

Kušingov sindrom; Supresija osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubreg); steroidni sindrom obustave leka (uključujući povišenu telesnu temperaturu, mijalgiju, artralgiju, rinitis, konjunktivitis, bolne čvoriće na koži koji svrbe i gubitak telesne mase).

Metabolička acidoza, retencija natrijuma, retencija tečnosti, poremećajtolerancijeglukoze, hipokalemična alkaloza, dislipidemija, povećana potreba za insulinom (ili oralnim antidijabeticima), lipomatoza, povećan apetit (što može dovesti do povećanja telesne mase), epiduralna lipomatoza.

Širok raspon psihijatrijskih reakcija uključujući afektivne poremećaje (kao što su iritabilno, euforično, depresivno i labilno raspoloženje, zavisnost od lekova i suicidalne misli), psihotične reakcije (uključujući maniju, deluzije, halucinacije i shizofreniju), poremećaji ponašanja, iritabilnost, anksioznost, poremećaji sna i kognitivna disfunkcija uključujući konfuziju i amneziju koje su prijavljene tokom primene svih lekova iz grupe kortikosteroida.

Ove reakcije se mogu javiti i kod odraslih i kod dece. Kod odraslih, učestalost teških reakcije je procenjena na 5%-6%. Psihološka dejstva su prijavljena nakon obustaveprimene kortikosteroida; učestalost je nepoznata.

Povećan intrakranijalni pritisak sa papiloedemom [Benigna intrakranijalna hipertenzija], epileptični napadi, amnezija, kognitivni poremećaj, vrtoglavica, glavobolja.

Zamućen vid (videti takođe odeljak 4.4) Posteriorna subkapsularna katarakta, egzoftalmus, glaukom, papiloedem sa mogućim oštećenjem optičkog nerva, istanjenost rožnjače ili beonjače, egzacerbacija virusnog ili gljivičnog oboljenja oka,

14 od 19

Poremećaji uha i labirinta Kardiološki poremećaji

Vaskularni poremećaji

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Opšti poremećaji i reakcijena mestu primene

Ispitivanja

Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije

Nepoznato Nepoznato

Nepoznato

Nepoznato

Nepoznato

Nepoznato

Nepoznato

Nepoznato

Nepoznato

Nepoznato

Nepoznato

Nepoznato

horioretinopatija. Vertigo.

Kongestivna srčana insuficijencija kod pacijenata koji imaju sklonost, aritmije.

Hipertenzija, hipotenzija, trombotički događaji, naleti vrućine.

Štucanje, plućna embolija.

Peptički ulkus (sa mogućom perforacijom i hemoragijom), gastrična hemoragija, intestinalna perforacija, pankreatitis, ulcerozni ezofagitis, ezofagitis, ezofagealna kandidijaza, abdominalni bol, abdominalna distenzija, dijareja, dispepsija, mučnina, povraćanje, neprijatanukus u ustima, posebnopri brzoj primeni leka.

Hepatitis†, povećanje vrednosti enzima jetre (npr. alanin aminotransferaza – ALT, aspartat aminotransferaza –AST).

Ekhimoze, atrofija kože (istanjena, osetljiva koža), akne, angioedem, petehije, strije po koži, teleangiektazije, hipo- ili hiperpigmentacija kože, hirzutizam, osip, eritem, svrab, urtikarija, hiperhidroza.

Usporen rast, osteoporoza, mišićna slabost, osteonekroza, patološke frakture, atrofija mišića, miopatija, neuropatska artropatija, artralgija, mijalgija. Poremećaj menstrualnog ciklusa, amenoreja

Usporeno zarastanje rana, periferni edem, reakcija na mestu primene injekcije, osećaj umora, slabost, simptomi obustave leka – suviše brzo smanjenje doze kortikosteroida posle produžene terapije može dovesti do akutne adrenalne insuficijencije, hipotenzije i smrtnog ishoda. Međutim, ovo se odnosi na kortikosteroidni lek koji se u skladu sa indikacijom primenjuje kao kontinuirana terapija (videti odeljak 4.4).

Povećanje intraokularnog pritiska, smanjena tolerancija na ugljene hidrate, smanjenje koncentracije kalijuma u krvi (gubitak kalijuma), povećanje koncentracije kalcijuma u urinu, povećanje vrednosti alkalne fosfataze u krvi, povećanjekoncentracijeuree u krvi, supresija reakcija na kožne probe.

Ruptura tetiva (posebno Ahilove tetive), kompresivna fraktura kičme (pršljenova).

Učestalost neželjenih dejstavamože biti: veoma često(≥1/10), često(≥1/100 do<1/10), povremeno(≥1/1000 do <1/100), retko(≥1/10000 do<1/1000), veoma retko(<1/10000) i nepoznato(ne možeseproceniti na osnovu dostupnih podataka).

# Peritonitis može biti primarni znak ili simptom gastrointestinalnih poremećaja kao što su perforacija, opstrukcija ili pankreatitis (videti odeljak 4.4).

† Hepatits je prijavljen tokom intravenske primene (videti odeljak 4.4).

15 od 19

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Ne postoji klinički sindrom akutnog predoziranja kortikosteroidima. Izveštaji o akutnoj toksičnosti i/ili fatalnom ishodu u slučaju predoziranja su retki. U slučaju predoziranja, nema poznatog antidota.

Terapija je suportivna i simptomatska. Metilprednizolon se uklanja iz organizma dijalizom. U slučaju hroničnog predoziranja mogućnost adrenalne supresije treba smanjiti postepenim smanjenjem doze tokom vremena. U tom slučaju, može bitipotrebna podrška pacijentu tokom bilo koje sledeće epizode stresa.

Farmakoterapijska grupa: Kortikosteroidi za sistemsku primenu, glukokortikoidi

ATC šifra: H02AB04

Metilprednizolon je kortikosteroid sa izraženim antiinflamatornim dejstvom, bar pet puta jačim od hidrokortizona. Pojačano razdvajanje dejstava glukokortikoidnih i mineralokortikoidnih dejstava se ogleda smanjenjem incidence retencije natrijuma i vode.

Farmakokinetika metilprednizolona je linearna i nezavisi od načina primene.

Distribucija

Metilprednizolon se opsežno distribuira u tkiva, prolazi krvno-moždanu barijeru i izlučuje se u mleko. Njegov prividni volumen distribucije je oko 1,4 L/kg. Vezivanje metilprednizolona za proteine plazme u humanoj populaciji je oko 77%.

Biotransformacija

Metilprednizolon se u velikoj meri vezuje za proteine plazme, uglavnom za globulin, a manje za albumin. Samo nevezan kortikosteroid ima farmakološka dejstva, ili se metaboliše. Metaboliše se pretežno u jetri i u manjem obimu u bubrezima. Kod ljudi, metilprednizolon se metaboliše u jetri do neaktivnih metabolita; glavni su 20alfa-hidroksimetilprednizolon i 20 beta- hidroksimetilprednizolon.

Metabolizam u jetri se primarno odvija preko CYP3A4 (za spisak lekova sa kojima dolazi do interakcije preko CYP3A4 posredovanog metabolizma, videti odeljak 4.5).

Metilprednizolon, kao i mnogi CYP3A4 supstrati, može takođe biti supstrat za ATP-vezujući (ABC) transportni protein p-glikoprotein, i time uticati na distribuciju tkiva i interakcije sa drugim lekovima.

Eliminacija

Metaboliti se eliminišu putem urina.

16 od 19

Prosečno poluvreme eliminacije ukupnog metilprednizolona je u rasponu od 1,8 do 5,2 sata. Ukupni klirens je oko 5 do 6 mL/min/kg. Prosečno poluvreme eliminacije iznosi od 2,4 do 3,5 sati kod normalnih zdravih osoba i izgleda da je nezavisno od načina primene leka.

Ukupan telesni klirens posle primene intravenske ili intramuskularne injekcije metilprednizolona zdravim odraslim ispitanicima je oko 15-16 L/sat. Najveće koncentracije metilprednizolona u plazmi iznose od 33,67 mikrograma/100 mL i dostignute su posle 2 sata nakon primene intramuskularne injekcije u pojedinačnoj dozi od40 mg kod22 odrasla ispitanika muškog pola.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije i toksičnosti primene ponovljenih doza, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. Rezultati ispitivanja toksičnosti ponovljenih doza su bili oni koji bi se očekivali tokom kontinuirane izloženosti egzogenim adrenokortikalnim steroidima.

Mutageni potencijal

Metilprednizolon nije formalno bio procenjivan u ispitivanjima genotoksičnosti. Studije u kojima su korišćeni strukturno slični analozi metilprednizolona nisu pružili dokaz o potencijalu za genetske i hromozomske mutacije u ograničenom broju studija na bakterijskim i ćelijama sisara.

Karcinogeni potencijal

Metilprednizolon nije formalno procenjivan u studijama karcinogenosti na glodarima. Promenljivi rezultati su dobijeni sa drugim kortikosteroidima kod kojih je ispitivana karcinogenost na miševima i pacovima. Međutim, objavljenipodaciukazuju da nekoliko srodnih glukokortikoida uključujući budesonid, prednizolon i triamcinolon-acetonid mogu da povećaju incidencu hepatocelularnih adenoma i karcinoma posle oralne primene kod mužjaka pacova preko pijaće vode. Ova tumorogena dejstva su se pojavila pri dozama koje su bile manje od tipičnih kliničkih doza izračunatih na osnovu mg/m2. Klinički značaj ovih rezultata je nepoznat.

Reproduktivna toksičnost

Metilprednizolon nije bio procenjivan u studijama plodnosti na laboratorijskim životinjama. Pokazano je da kortikosteroidi utiču na smanjenje plodnosti pacova. Neželjena dejstva na plodnost kod mužjaka pacova pri primeni kortikosterona su zabeležena i bila su reverzibilna. Uočeni su smanjenje telesne mase i mikroskopske promene u prostati i semenim kesicama. Broj implantata i živih fetusa je bio smanjen i ova dejstva nisu primećena posle parenja, na kraju procesa oporavka.

Povećana učestalost pojave rascepa nepca je primećena u okotu miševa koji su tokom graviditeta dobijali metilprednizolon u dozama sličnim onima koje se primenjuju oralnim putem kod ljudi.

Povećana učestalost kardiovaskularnih defekata i smanjenje telesne mase su primećeni na okotu gravidnih ženki pacova koje su dobijale metilprednizolon u dozama sličnim onima koje se primenjuju oralnim putem kod ljudi ali su bile toksične za majke. Suprotno ovome, nije zapaženo teratogeno dejstvo na pacovima pri primeni doza ˂ 1 – 18 puta u odnosu na one koje se uobičajeno primenjuju u oralnoj terapiji kod ljudi u drugim studijama. Velika učestalost smrtnih ishoda ploda kao i razne anomalije centralnog nervnog i koštanogsistema su prijavljeni na okotu ženki kunića koje su dobijale metilprednizolon u dozama manjim od onih koje se primenjuju u humanoj populaciji. Značaj ovih nalaza za rizik od nastanka malformacija kod odojčadi majki koje su primale metilprednizolon tokom trudnoće je nepoznat. Granice bezbedne primene za prijavljena teratogena dejstva su nepoznate.

Lemod-Solu, 20 mg/mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Prašak:

- Dinatrijum-fosfat

- Monobazni natrijum-fosfat, monohidrat - Natrijum-hidroksid

Rastvarač:

17 od 19

- voda za injekcije.

Lemod-Solu, 40 mg/mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Prašak:

- Dinatrijum-fosfat

- Monobazni natrijum-fosfat, monohidrat - Natrijum-hidroksid.

Rastvarač:

- voda za injekcije.

Lemod-Solu, 500 mg/7,8 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Prašak:

- Dinatrijum-fosfat, bezvodni

- Natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrat - Natrijum-hidroksid.

Rastvarač:

- benzilalkohol

- voda za injekcije.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 4.2.

Lemod-Solu, 20 mg/mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju, Lemod-Solu, 40 mg/mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Rok upotrebe pre prvog otvaranja leka: 2 godine

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/rekonstitucije leka: Upotrebiti odmah.

Lemod-Solu, 500 mg/7,8 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Rok upotrebe pre prvog otvaranja leka: 5 godina

Rok upotrebe nakon prve rekonstitucije:Hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora je potvrđena 48 sati na temperaturi do 25°C, zaštićeno od svetlosti.

S mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 - 8°C, osim ako se rekonstitucija/razblaženje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju, radizaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak 6.3.

Lemod-Solu, 20 mg/mLprašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju. Lemod-Solu, 40 mg/mLprašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju:

Unutrašnje pakovanje:

za prašak: za rastvor za injekciju/infuziju je bočica od bezbojnog staklena (hidrolitičke odpornosti staklo tip I), zatvorena gumenim čepom i aluminijumskom kapicom sa flip-off plastičnim poklopcem.

18 od 19

za rastvarač: za rastvor za injekciju/infuziju je staklena ampula od bezbojnog stakla (hidrolitičke odpornosti staklo tip I).

Jedna ampula sadrži 1 mL rastvarača za rastvor za injekciju/infuziju.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 15 bočica sa praškom za rastvor za injekciju/infuziju (ukupno 15 bočica, 15 x 20 mg) i 15 ampula sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju od 1 mL (ukupno 15 ampula, 15 x 1 mL) i Uputstvo za lek.

Lemod-Solu, 500 mg/7,8 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Unutrašnje pakovanje:

za prašak:za rastvor za injekciju/infuziju je bočica od bezbojnogstakla (hidrolitičke odpornosti staklo tip I ili tip II), zatvorena gumenim čepom i aluminijumskom kapicom sa flip-offplastičnim poklopcem.

za rastvarač: za rastvor za injekciju/infuziju je staklena ampula od bezbojnog stakla (hidrolitičke odpornosti tip I), sa identifikacionom tačkom plave boje (one point cut) i identifikacionim prstenom plave boje.

Jedna ampula sadrži 7,8 mL rastvarača za rastvor za injekciju/infuziju.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa praškom za rastvor za injekciju/infuziju (ukupno 1 bočica, 1 x 500 mg), jedna ampula sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju od 7,8 mL (ukupno 1 ampula, 1 x 7,8 mL) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećimpropisima.

Lek Lemod-Solu sadrži aktivnu supstancu metilprednizolon-natrijum-sukcinat.

Metilprednizolon pripada grupi lekova koja se naziva kortikosteroidi. Kortikosteroidi se prirodno stvaraju u organizmu iznačajni su za brojne funkcije organizma.

Primena dodatne količine kortikosteroida, poput leka Lemod-Solu, može pomoći nakon hirurške intervencije (npr. transplantacije organa), kod pojavesimptoma multiple skleroze ili drugih stresnih stanja.

Lek Lemod-Solu se primenjuje u terapiji sledećih zapaljenjskih procesa ili alergijskih stanja, koja zahvataju:

mozak(npr. oticanje mozga usled tumora mozga, zapaljenje moždanih ovojnica) creva(npr. Kronova bolest i ulcerozni kolitis)

pluća (npr. kod astme, teških alergija ili preosetljivosti, tuberkuloze ili aspiracije (udisanja) povraćenog iliželudačnog sadržaja)

kožu(npr. multiformni eritem, Stevens-Johnsov-ov sindrom).

Lek Lemod-Solu se može propisati i za lečenje stanja koja nisu navedena u tekstu iznad. Razgovarajte sa Vašim lekarom ako niste sigurni zašto primateovaj lek.

Takođe, ukoliko se ne osćate bolje ili se osećate lošije, razgovarajte sa Vašim lekarom.

LekLemod-Solune smete primati:

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na metilprednizolon-natrijum-sukcinat, druge kortikosteroide ili na bilo koju od pomoćnihsupstanciovogleka (navedene u odeljku 6),

ukoliko imate sistemsku gljivičnu infekciju, koja je nelečena,

ukoliko ste oboleli od ili primate terapiju zbog oticanja mozga usled malarije,

ukoliko ste primili ili treba da primitetzv. "živu" ili "živu, atenuisanu" vakcinu, ukoliko ste imali traumatskupovredu mozgaili šlog.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Lemod-Solu.

To se posebno odnosi ukoliko imate neko od dole navedenih stanja. Vaš lekar će možda morati pažljivo da prati Vaše lečenje, da promeni dozu leka koju primate ili da propiše neki drugi lek.

Ovčije boginje, male boginje, herpes zoster ili herpesna infekcija oka. Ukoliko mislite da ste došli u kontakt sa obolelima od ovčijih boginja, malih boginja ili herpesa, a niste preležali ili niste sigurni da ste preležali ove bolesti.

Infekcija parazitima (npr. crevnom glistom).

Infekcije – ovaj lek može prikriti neke znake infekcije, a tokom primene leka, mogu se javiti i nove infekcije. Zbog dejstva ovog leka na imunski sistem, postoji povećana sklonost ka gljivičnim, virusnim i bakterijskim infekcijama i one mogu biti teže nego što je uobičajeno.

Adrenokortikalna insuficijencija (oslabljena funkcije nadbubrežne žlezde), gde organizam ne stvara dovoljne količine kortikosteroida, a ovaj poremećaj može nastati nakon naglog prekida terapije kortikosteroidima i može imati smrtniishod.

Teška depresija ili manično-depresivni poremećaj (tzv. bipolarni poremećaj). Ovde spada i depresija koja je bila prisutna pre primene, tokom primene leka Lemod-Solu, kao i ukoliko neko od Vaših bliskih rođaka ima ovajporemećaj.

Dijabetes (ili postojanje dijabetesa u porodičnoj anamnezi). Epilepsija, konvulzije ili epileptični napadi.

Glaukom (povećanočni pritisak) ili postojanje glaukoma u porodičnoj anamnezi.

2 od 17

Zamućen vid ili drugi poremećaji vida. UkolikoVam se ispolje ovi simptomi, obratite se lekaru. Ukoliko ste nedavno imali infarkt miokarda(srčani udar).

Problemi sa srcem, uključujući srčanu insuficijenciju. Hipertenzija(povišen krvni pritisak).

Hipotireoidizam(oslabljena funkcija štitaste žlezde). Infekcija zglobova.

Kapošijev sarkom(maligno oboljenje kože). Oboljenje bubregailijetre.

Skleroderma (autoimunsko oboljenje, poznato i kao sistemska skleroza), zbog rizika od ozbiljne komplikacije koja se može javiti (takozvana, sklerodermna bubrežna kriza).

Problemi sa mišićima (bol ili slabost) tokom prethodne primene steroidnih lekova. Mijastenija gravis (oboljenje praćeno zamorom i slabošću mišića).

Osteoporoza(povećana poroznost kostiju).

Feohromocitom(redak oblik tumora nadbubrežne žlezde). Apsces na koži(gnojno zapaljenje na koži).

Čir na želucu, divertikulitis ili neko drugo ozbiljno oboljenje želuca ili creva (npr. ulcerozni kolitis, perforacija na želucu ili crevima, apsces).

Tromboflebitis (zapaljenje vena usled prisustva tromba) koji dovodi do crvenih, otečenih i osetljivih vena.

Tuberkuloza, ili postojanje tuberkuloze u anamnezi. Neuobičajenistres.

Kušingov sindrom(hormonski poremećaj izazvan velikimkoncentracijama kortizola u krvi). Akutni pankreatitis (zapaljenje pankreasa).

Dislipidemija (povećane vrednosti masnoća u krvi).

Sklonost ka tromboembolijskim poremećajima (sklonost ka nastanku krvnih ugrušaka). Peritonitis (zapaljenje trbušne maramice).

Lek Lemod-Solu ne treba primenjivati u terapiji septičnog šoka.

Lek Lemod-Solu ne treba primenjivati putem injekcije u kičmenu moždinu (intratekalna ili epiduralna). Ozbiljna neželjena dejstva su prijavljenja nakon ovakve primene leka.

Sindrom lize tumora (engl. tumor lysis syndrome, TLS) se može pojaviti kada se kortikosteroidi koriste tokom lečenja raka. Obavestite svog lekara ako imate rak i simptome sindroma lize tumora, kao što su grčevi u mišićima, slabost u mišićima, smetenost, nepravilneotkucajesrca, gubitak vida ili poremećaje vida kao i nedostatak vazduha odnosno kratak dah.

Ako se lek Lemod-Solu primenjujeprevremeno rođenojbebi, praćenje srčane funkcijei strukture može biti potrebno.

Drugi lekovi i lek Lemod-Solu

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ovo može biti štetno ili uticati na način na koji lek Lemod-Solu ili drugi lekdeluje:

Acetazolamid(lek koji se koristi u lečenju glaukoma i epilepsije),

Aminoglutetimid (lek koji se primenjuje u terapiji različitih oboljenja, kao što su epilepsija, Kušingov sindrom, maligna oboljenja dojke i prostate),

Ciklofosfamid (koristise u lečenju kancera i imunsko-supresivnih oboljenja),

Antikoagulansi (lekovi koji se primenjuju protiv zgrušavanja krvikao što su acenokumarol, fenidindion i varfarin),

Antiholinesterazni lekovi (primenjuju seu terapiji mijastenije gravis kao što su distigmin, neostigmin),

3 od 17

Makrolidni antibiotici(kao što su eritromicin, klaritromicin ili troleandomicin), Antidijabetici – lekovi koji se koriste u terapiji dijabetes melitusa,

Antihipertenzivi – lekovi koji se koriste za smanjenje krvnog pritiska,

Aprepitant i fosaprepitant (lekovi koji se primenjuju za sprečavanje mučnine i povraćanja),

Acetilsalicilna kiselina i drugi lekovi iz grupe NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) kao što je ibuprofen koji se koristi za ublažavanje bolova,

Barbiturati (fenobarbital), karbamazepin (antikonvulziv), fenitoin i primidon – lekovi koji se koriste u lečenju epilepsije,

Karbenolokson i cimetidin – lekovi koji se primenjuju kod gorušice i poremećaja lučenja želuidačne kiseline,

Ciklosporin(lek koji se primenjuje u terapiji teškog oblika reumatoidnog artritisa, teške psorijaze ili kod transplantacije organa ili koštane srži),

Digoksin (kardiotonični glikozid, primenjuje se u terapiji slabosti srca i/ili nepravilnog srčanog ritma),

Diltiazem ili mibefradil (lek koji se primenjuje u terapiji kardiovaskularnih bolesti i povišenog krvnog pritiska),

Etinilestradioli noretistron(kontraceptivni lekoviza oralnu primenu),

Antivirotici (kao što su ritonavir, indinavir) i inhibitori HIV proteaze (lekovi koji se primenjuju u terapiji HIV virusne infekcije,

Izoniazid(antibiotici koji se primenjuju u terapijituberkuloze),

Ketokonazoliliitrakonazol(lekovi koji se primenjuju u terapijigljivičnih infekcija), Mifepriston (lek koji se primenjuje za medicinski prekid trudnoće),

Pankuronijum ili vekuronijum (neuromuskularni blokatori; lekovi koji se primenjuju u toku nekih hirurških procedura),

Lekovi koji smanjuju koncentraciju kalijuma u krvi, npr. diuretici, amfotericin B, ksantini, beta-2 agonisti(lekovi koji se primenjuju u terapiji astme),

Rifampicini rifabutin– antibiotici koji se koriste u lečenju tuberkuloze,

Takrolimus (lek koji se primenjuje nakon transplantacije radi sprečavanja odbacivanja organa),

Vakcine – obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru ukoliko ste nedavno primili ili ćete uskoro primiti vakcinu. Dok ste na terapiji ovim lekom, ne smete da primite tzv. "živu"ili "živu, atenuisanu" vakcinu. Ostale vakcine mogu biti manje efektivne,

Kobicistat (lek koji utiče na metabolizam drugih lekova).

Ukoliko ste na dugotrajnoj terapiji

Ukoliko ste na terapiji šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska ili zadržavanja tečnosti u organizmu (edema), obavestite Vašeg lekara, obzirom da može biti potrebno prilagođavanjedoze leka.

Pre nego što se podvrgnete hirurškoj intervenciji, obavestite Vašeg lekara, stomatologa ili anesteziologa da primate lek Lemod-Solu.

Ukoliko je potrebno da uradite neke laboratorijske analize, važno je da obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru da primate lek Lemod-Solu. Ovaj lek može uticati na rezultate nekih testova.

Primena leka Lemod-Solusa hranom, pićima i alkoholom

Ne treba da uzimate sok od grejpfruta dok ste na terapiji ovim lekom.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Trudnoća

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek, s obzirom na to da lek Lemod-Solu može usporiti rast

4 od 17

Vaše bebe. Postoji rizik od male telesne mase novorođenčeta, koji se može smanjiti uzimanjem najmanje efektivne doze kortikosteroida.

Primećena je pojava katarakte kod odojčadi čije su majke tokom trudnoće bile na terapiji kortikosteroidima u dužem vremenskom intervalu.

Dojenje

Ukoliko dojite, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet, obzirom da se metilprednizolon u malim količinama izlučuje u majčino mleko.

Plodnost

Kod žena, terapija kortikosteroidima može dovesti do poremećaja menstrualnog ciklusa.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Pojava neželjenih dejstava, poput vrtoglavice, vertiga, poremećaja vida i umor, su mogući tokom terapije kortikosteroidima. Ukoliko se ovi simptomi ispolje kod Vas, ne treba da upravljate vozilima i rukujete mašinama.

Lek Lemod-Solu (jačine 20 mg/mL, 40 mg/mL) prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je bez natrijuma. Međutim, zbog preporučenog režima doziranja ovog leka, savetuje se oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Lek Lemod-Solu, 500 mg/7,8 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju sadrži pomoćnu supstancu sa potvrđenim dejstvom benzilalkohol

Lek Lemod-Solu, 500 mg sadrži 70,2 mg benzilalkohola. Benzilalkohol može uzrokovati alergijske reakcije. Benzilalkohol je povezan sa rizikom od teških neželjenih dejstava, uključujući poteškoće sa disanjem (tzv. „sindrom dahtanja“) kod beba i male dece. Nemojte koristiti lekove koji sadrže benzil alkohol kod novorođenčadi (do 4 nedelje starosti) i nemojte ih koristiti duže od nedelju dana kod male dece (mlađe od 3 godine) osim ukoliko to lekar nije preporučio. Obratite se svom lekaru ili farmaceutu za savet ako imate oboljenje jetre ili bubrega ili ako ste trudni ili dojite. To je zbog toga što se velike količine benzil alkoha mogu nakupitiu Vašem telu i dovesti do pojave povećane količine kiseline u krvi (metabolička acidoza).

Ukoliko Vas prime u bolnicu zbog bilo kog razloga, uvek obavestite Vašeg lekara ili medicinskusestru da primate lek Lemod-Solu, čak iako je prošlo 3 meseca od poslednje primljene injekcije.

Doziranje

Vaš lekar će odrediti način primene i dozu leka Lemod-Solu, u zavisnosti od stanja zbog koga se lečite i njegove težine. Vaš lekar će propisati najmanju dozu i najkraće moguće vreme terapije za postizanje ublažavanja simptoma. Ukidanje terapije ovim lekom mora biti postepeno.

Vaš lekar će odlučiti kada bi trebalo da pređete na oralnu primenu terapije.

Odrasli

LekLemod-Solu ćete primiti kao injekciju u venu (intravenski) ili mišić (intramuskularno). Uobičajeno je da seprva doza leka daje u venu, posebnou hitnim slučajevima.

Primena leka treba biti spora, najmanje5 minuta, a za veće doze može trajati 30 minuta ili duže. Velike doze se najčešće primenjuju samo dva do tri dana.

Prašak se prvo mora rekonstituisati priloženim rastvaračem. Ako se lek daje u obliku infuzije, može se pomešati sa drugim odgovarajućim rastvorima. Ne sme se mešati sa drugim lekovima.

Starijipacijenti

5 od 17

Terapija će obično biti ista kao i kod mlađih odraslih osoba. Međutim, Vaš lekar može zakazati češće kontrole, kako bi proverio kako ovaj lek deluje na Vas.

Primena koddece i adolescenata

Kortikosteroidi mogu uticati na rast dece, zbog toga će lekar propisati najmanju efektivnu dozu za primenu kod dece.

Ako ste primiliviše leka Lemod-Solunego što treba

Ako mislite da ste primili više injekcija leka Lemod-Solu, odmah se obratite svom lekaru.

Ako ste zaboravili da primite lekLemod - Solu

Malo je verovatno da će se ovo desiti jer će Vam lek davati za to obučeno medicinsko osoblje.

Ako naglo prestanete da primate lek Lemod-Solu

Vaš lekar će odlučiti kada ćete prekinuti terapiju ovim lekom. Potrebno je da seterapija postepeno obustavlja:

ukoliko ste primali ponovljene doze kortikosteroida tokomdužeg vremenskog perioda od 3 nedelje,

ukoliko ste primali velike doze leka Lemod-Solu, iznad 32 mg dnevno, čak iako je terapija trajala 3 nedeljeili kraće,

ukoliko ste već uzimalitableteili primali injekcije kortikosteroida u protekloj godini,

ukoliko ste već imali problema sa nadbubrežnom žlezdom (adrenokortikalna insuficijencija), pre nego što ste započeliterapiju ovim lekom.

Prekid terapije ovim lekom treba da bude postepen, kako bi se izbegli simptomi obustave leka. Ovi simptomi uključuju svrab po koži, povišenu telesnu temperaturu, bol u zglobovima i mišićima, curenje nosa, lepljive oči, znojenje i gubitak telesne mase.

Odmah se obratite Vašem lekaru ako Vam se tokom smanjivanja doze simptomi vrate ili pogoršaju.

Mentalne smetnje za vreme primene leka Lemod-Solu

Za vreme terapijelekom Lemod-Solu mogu nastati mentalni poremećaji (videti odeljak4). - Ova oboljenja mogu biti ozbiljna.

- Obično se javljaju nakon nekoliko dana ili nedelja od započinjanja primeneterapije. - Češće se javljaju pri primeni velikihdoza leka.

- Većina ovih poremećaja se povlači sa smanjenjem doze ili potpunom obustavom primene leka. Međutim, ukoliko se jave, mogu zahtevati određenu terapiju.

Obratite se Vašem lekaru ukoliko se kod Vas (ili nekog ko je na terapiji ovim lekom) jave bilo koji znaci mentalnih problema.

Ovo je veoma važno ukoliko ste depresivni ili možda razmišljate o samoubistvu. Zabeleženo je nekoliko slučajeva mentalnih poremećaja pri smanjenju doze ili prekidu terapije metilprednizolonom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Kod određenih stanja se terapija lekom Lemod-Solu ne sme prekinuti naglo. Vaš lekar će odlučiti o eventualnom nastavku terapije.

Odmah obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite neko od dole navedenih neželjenih dejstava:

6 od 17

Alergijska reakcija, koja se može ispoljiti u vidu svraba i osipa na koži, oticanjem lica ili zviždanjemu grudima i otežanimdisanjem. Ovoneželjeno dejstvojeretko, ali možebiti ozbiljno.

Zapaljenje pankreasa, simptomi su bol u stomaku koji se može širiti do leđa i biti praćen povraćanjem, šokom i gubitkom svesti.

Pucanje ili krvarenje ulkusa (čira), simptomi su bol u stomaku koji se može širiti do leđa, krvarenje iz anusa (čmara), prisustvo krvi u stolici, krvava ili crno prebojena stolica i/ili povraćanje krvi.

Infekcije. Ovaj lek može prikriti ili promeniti znake i simptome nekih infekcija, ili smanjiti otpornost organizma na infekcije, tako da ih je teško prepoznati u ranoj fazi. Simptomi mogu uključivati povišenu telesnu temperaturu i osećaj opšteg lošeg stanja. Simptomi izbijanja preležane tuberkuloze mogu biti iskašljavanje krvi ili bol u grudima. Simptomi prethodne infekcije malarije mogu uključivati drhtavicu i povišenu telesnu temperaturu. Primena ovog leka može olakšati nastanak teških infekcija.

Embolija pluća (krvni ugrušak u plućima) sa simptomima: iznenadnog oštrog bola u grudima, otežanim disanjem i iskašljavanjem krvi.

Povišen pritisak u lobanji (pseudotumor cerebri) kod dece, koji se ispoljava glavoboljom, povraćanjem, manjkom energije i pospanošću; najčešće se javlja nakonprekida terapije.

Tromboflebitis (krvni ugrušci ili tromboza vena nogu) praćen bolnim, otečenim, crvenim venama, osetljivimna dodir.

Ukoliko Vam se javi bilo koje od sledećih neželjenih dejstava, ili primetite bilo koje drugo neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom Uputstvu, odmah se obratite Vašem lekaru.

Neželjena dejstva se javljaju sa određenom učestalošću, koja se definiše na sledeći način: retko: mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek,

nepoznato: učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka.

Infekcije i infestacije (nepoznato)

infekcije i povećana sklonost ka infekcijama

aktiviranje tuberkuloze

zapaljenje trbušne maramice

Neoplazme – benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe)(nepoznato) Kapošijev sarkom

Poremećaji krvi i limfnog sistema (nepoznato)

leukocitoza (povećanbroj belih krvnih ćelija)

Poremećaji imunskog sistema (nepoznato) preosetljivost na lek

anafilaktičke reakcije anafilaktoidne reakcije

Endokrini poremećaji (nepoznato)

Kušingov sindrom (okruglo lice nalik na pun mesec)

Supresija osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubreg(smanjeno lučenje hormona hipofize)

simptomi vezani za steroidnisindrom obustave leka (uključujući povišenu telesnu temperaturu, bol u mišićima i zglobovima, rinitis (curenje nosa), konjunktivitis (crvene i otečene oči), bolne čvoriće na kožikoji svrbe i gubitak telesne mase)

Poremećaji metabolizma i ishrane (nepoznato)

metabolička acidoza (povećana kiselost krvi, zbog razgradnje proteina)

lipomatoza (nakupljanje masnog tkiva na nekimdelovima tela)

7 od 17

zadržavanje natrijuma i vode

grčevi mišića zbog gubitka kalijuma

dislipidemija (poremećajvrednosti masnoća u krvi) poremećajtolerancije glukoze

povećana potreba za insulinom (ili oralnim antidijabeticima kod pacijenata koji imaju dijabetes) povećan apetit (može dovesti do povećanja telesne mase)

Psihijatrijski poremećaji (nepoznato)

poremećaji afektivnog ponašanja (depresivno raspoloženje (uključujući razmišljanje o samoubistvu), euforija (intenzivan osećaj dobrog raspoloženja), labilnost, zavisnost odlekova)

psihotične reakcije (stalne promene raspoloženja, osećaj ekstremnog uzbuđenja i energije; sumanute ideje, stanje u kome osećate, viditeili čujetestvari koje ne postoje)

poremećaj kognitivne funkcije zbunjenost

anksioznost

poremećaji ponašanja poremećaj sna

razdražljivost

Poremećaji nervnog sistema(nepoznato)

povećanpritisak u lobanji sa papiloedemom (oticanje optičkog živca, simptom jeporemećaj vida)

epileptični napadi

amnezija (slaba koncentracija i gubitak pamćenja) vrtoglavica

glavobolja

Poremećaji oka (nepoznato)

oštećenje vida ili zamućen vid(zbog oboljenja kojese zove horioretinopatija)

oštećenje optičkog živca ili katarakta (ispoljava se kao poremećaj vida) glaukom (povišen očni pritisak, koji izaziva bol u očima i glavobolju) egzoftalmus (ispupčenje očne jabučice)

istanjenost rožnjačeili beonjače

pogoršanje infekcija oka uzrokovanih virusima ili gljivicama

Retkozamućen vid

Poremećaji uha i labirinta (nepoznato) vertigo

Kardiološkiporemećaji (nepoznato)

kongestivna srčana insuficijencija (slabost srca) sa simptomima kao što su otečeni zglobovi, otežano disanje i palpitacije (osećaj lupanja srca)

srčana aritmija (nepravilan rad srca)

Vaskularniporemećaji (nepoznato) povišen krvni pritisak

sniženkrvni pritisak

povećano zgrušavanje krvi naleti vrućine

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji (nepoznato) štucanje

8 od 17

plućna embolija (pojava krvnih ugrušaka u plućima)

Gastrointestinalni poremećaji (nepoznato) mučnina

povraćanje proliv

čir na želucu, sa mogućim pucanjem i krvarenjem krvarenjeu želucu

zapaljenjesluzokože jednjaka, sa ili bez ranica otežano gutanje usled gljivičnog oboljenja grla intestinalna perforacija (pucanjezida creva)

gorušica

nadutost stomaka

bolu stomaku

zapaljenje gušterače (pankreasa) neprijatan ukus u ustima

Hepatobilijarni poremećaji(nepoznato) hepatitis

povećanevrednosti enzima jetre(ALT, AST)

Poremećaji kože i potkožnog tkiva (nepoznato) teška alergijska reakcija (angioedem)

povećana dlakavost

istanjena, osetljiva koža

tačkastokrvarenje ispod kože, modrice, crvenilo kože pojačano znojenje

svrab, osip, koprivnjača strije

povećana ili smanjena prebojenost kože akne

telangiektazija (trajno proširenje malih površinskih krvnih sudova kože)

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva(nepoznato) mišićna slabost, bolovi u mišićima, atrofija mišića

osteoporoza, osteonekroza (odumiranje koštanog tkiva), patološki prelomi problemi sa zglobovima, bol u zglobovima

usporen rast

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki (nepoznato) poremećaj menstrualnog ciklusa

izostanak menstruacije

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene (nepoznato) usporeno zarastanjerana

periferniotoci slabost, umor

reakcija na mestu primene injekcije

Ispitivanja(nepoznato)

povišen očni pritisak

smanjena tolerancija na ugljene hidrate

9 od 17

smanjena koncentracija kalijuma u krvi, povećana vrednost alkalne fosfataze u krvi, povećana koncentracija uree u krvi

povećana koncentracija kalcijuma u urinu smanjena reakcija na kožnim testovima

Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije (nepoznato) pucanjetetive

prelom kičme kao posledica kompresije

Prijavljivanjeneželjenihreakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje isvaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovomuputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjenereakcije možete da prijavite Agencijiza lekovei medicinska sredstva Srbije(ALIMS):

Agencija za lekovei medicinska sredstva Srbije Nacionalnicentar za farmakovigilancu VojvodeStepe458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lemod-Solu posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon“Važido:”. Datumisteka roka upotrebeseodnosina poslednjidan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju, radizaštite od svetlosti.

Lemod-Solu, 20 mg/mL,prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: 2 godine. Lemod-Solu, 40 mg/mL,prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: 2 godine. Rok upotrebe nakon prve rekonstitucije: Lek primeniti odmah nakon rekonstitucije.

Lemod-Solu, 500 mg/7,8 mL,prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: 5 godina.

Rok upotrebe nakon prve rekonstitucije: Hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora je potvrđena 48 sati na temperaturi do 25°C, zaštićeno od svetlosti.

S mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 - 8°C, osim ako se rekonstitucija/razblaženje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

ŠtasadržilekLemod-Solu

10 od 17

Aktivnasupstancaje:

Lemod-Solu, 20 mg/mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju:

Jedna bočica praška sadrži: metilprednizolon 20 mg (u obliku metilprednizolon-natrijum-sukcinata)

Jedna ampula sa 1 mL rastvarača sadrži: vodu za injekcije.

Lemod-Solu, 40 mg/mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju:

Jedna bočica praška sadrži: metilprednizolon 40 mg (u obliku metilprednizolon-natrijum-sukcinata)

Jedna ampula sa 1 mL rastvarača sadrži: vodu za injekcije.

Lemod-Solu, 500 mg/7,8 mL, prašak i rastvarač za rastvor zainjekciju/infuziju, 500 mg/7,8 mL: Jedna bočica praška sadrži: metilprednizolon 500 mg

(u obliku metilprednizolon-natrijum-sukcinata)

Jedna ampula sa 7,8 mL rastvarača sadrži: voda za injekcije sa 0,9% benzil alkohola.

Pomoćne supstance su:

Lemod-Solu, 20 mg/mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Prašak:

- Dinatrijum-fosfat

- Natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrat - Natrijum-hidroksid

Rastvarač:

- voda za injekcije.

Lemod-Solu, 40 mg/mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Prašak:

- Dinatrijum-fosfat

- Natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrat - Natrijum-hidroksid.

Rastvarač:

- voda za injekcije.

Lemod-Solu, 500 mg/7,8 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Prašak:

- Dinatrijum-fosfat, bezvodni

- Natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrat - Natrijum-hidroksid.

Rastvarač:

- benzilalkohol

- voda za injekcije.

Kako izgledalekLemod-Soluisadržaj pakovanja

Prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju.

Lemod-Solu, 20 mg/mL,prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju Lemod-Solu, 40 mg/mL,prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju Prašak: beodo skoro beo, poroznikolač.

Rastvarač:bistra bezbojna tečnost, bez mirisa.

Lemod-Solu, 500 mg/7,8 mL,prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Prašak: beodo skoro beo, poroznikolač.

Rastvarač:bistra, bezbojna tečnost, sa slabim mirisomna benzilalkohol.

11 od 17

Lemod-Solu, 20 mg/mLprašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju. Lemod-Solu, 40 mg/mLprašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju:

Unutrašnje pakovanje:

za prašak: za rastvor za injekciju/infuziju je bočica od bezbojnog staklena (hidrolitičke odpornosti staklo tip I), zatvorena gumenim čepom i aluminijumskom kapicom sa flip-off plastičnim poklopcem.

za rastvarač: za rastvor za injekciju/infuziju je staklena ampula od bezbojnog stakla (hidrolitičke odpornosti staklo tip I).

Jedna ampula sadrži 1 mL rastvarača za rastvor za injekciju/infuziju.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 15 bočica sa praškom za rastvor za injekciju/infuziju (ukupno 15 bočica, 15 x 20 mg) i 15 ampula sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju od 1 mL (ukupno 15 ampula, 15 x 1 mL) i Uputstvo za lek.

Lemod-Solu, 500 mg/7,8 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Unutrašnje pakovanje:

za prašakza rastvor za injekciju/infuziju je bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke odpornosti staklo tip I ili tip II), zatvorena gumenim čepom i aluminijumskom kapicomsa flip-offplastičnim poklopcem.

za rastvarač: za rastvor za injekciju/infuziju je staklena ampula od bezbojnog stakla (hidrolitičke odpornosti tip I), sa identifikacionom tačkom plave boje (one point cut) i identifikacionim prstenom plave boje.

Jedna ampula sadrži 7,8 mL rastvarača za rastvor za injekciju/infuziju.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa praškom za rastvor za injekciju/infuziju (ukupno 1 bočica, 1 x 500 mg), jedna ampula sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju od 7,8 mL (ukupno 1 ampula, 1 x 7,8 mL) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole iproizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednjiput odobreno

Jul, 2024.

Režimizdavanjaleka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj idatumdozvole:

Lemod-Solu, 20 mg/mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: 000457617 2023 od 31.07.2024.

Lemod-Solu, 40 mg/mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: 000457618 2023 od 31.07.2024.

Lemod-Solu, 500 mg/7,8 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: 000457619 2023 od 22.07.2024.

<------------------------------------------------------------------------------------------------>

Terapijske indikacije

12 od 17

Lek Lemod-Solu je indikovan u terapiji stanja koja zahtevaju brzo i intenzivno dejstvo kortikosteroida, kao

što su:

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Dermatološka oboljenja

Težak oblik erythema multiforme (Stevens-Johnson-ov sindrom). Alergijske bolesti i reakcije

Bronhijalna astma, težak sezonski ili celogodišnji alergijski rinitis, angioneurotskiedem, anafilaksa.

Gastro-intestinalna oboljenja Ulcerozni kolitis, Kronova bolest. Respiratorna oboljenja

Aspiracija gastričnog sadržaja, fulminantna ili diseminovana tuberkuloza (sa odgovarajućom anti-tuberkuloznom hemioterapijom).

Neurološki poremećaji

Cerebralni edem kao posledica tumora mozga, akutne egzacerbacije multiple skleroze koja je po toku relapsno-remitentna.

Razno

Tuberkulozni meningitis (sa odgovarajućom anti-tuberkuloznom hemioterapijom) Transplantacija.

Doziranje i način primene

Lek Lemod-Solu se može primeniti intravenski (u vidu injekcije ili infuzije) ili intramuskularno, ali prikladniji način u slučajevima hitnog reagovanja je intravenska injekcija primenjena u odgovarajućem vremenskom intervalu. Ukoliko se intravenski primenjuje velika doza leka Lemod-Solu, treba ga davati u periodu od najmanje 30 minuta. Doze do 250 mg treba primeniti intravenski u periodu od najmanje pet minuta.

Zahtevi za doziranje su različiti i moraju biti individualizovani na osnovu bolesti koja se leči, njene težine i odgovora pacijenta tokom celog trajanja lečenja. U svakom pojedinačnom slučaju se mora doneti odluka u odnosu na procenu rizika i koristi.

Odgovarajuću dozu održavanja treba odrediti smanjenjem početne doze leka oduzimanjem malih količina leka u odgovarajućim vremenskim intervalima dok se ne postigne najmanja doza koja će održati adekvatan klinički odgovor.

Ako je potrebno da se nakon dugotrajne terapije obustavi primena leka, potrebno je povlačiti ga postepeno, a ne naglo (videti odeljak: "Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka").

Nakon početnog hitnog perioda primene leka, treba razmotriti primenu injekcionog leka dužeg dejstva ili leka primenjenog oralnim putem.

Za intravensku infuziju, inicijalno pripremljen rastvor se može razblažiti sa 5% rastvorom glukoze, izotoničnim fiziološkim rastvorom, ili 5% rastvorom glukoze u izotoničnom fiziološkom rastvoru. Da bi se izbegli problemi kompatibilnosti sa ostalim lekovima, lek Lemod-Solu treba primenjivati samostalno i samo u navedenim rastvorima.

Neželjena dejstva primene leka Lemod-Solu se mogu smanjiti primenom najmanje efektivne doze u najkraćem vremenskom periodu (videti odeljak"Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka").

Lekove za parenteralnu primenu, ukoliko je to moguće, treba vizuelno proveriti na prisustvo vidljivih čestica ipromenu bojerastvora pre primene.

Odrasli

Doziranje varira u zavisnosti od težine stanja. Početna doza se kreće od 10 do 500 mg. Prilikom terapije reakcija odbacivanja tkiva nakon transplantacije, može biti potrebna doza do 1 g/dnevno. Iako su doziranje i

13 od 17

protokoli lečenja varirali u studijama primene metilprednizolon-natrijum-sukcinata u terapiji reakcija odbacivanja tkiva, objavljena literatura podržava primenu doza od 500 mg do 1 g kao najčešće primenjivanih doza u akutnoj fazi odbacivanja. Terapiju ovim dozama treba ograničiti na 48 do 72 sata, tj. samo dok se stanje pacijenta ne stabilizuje, s obzirom na to da duža primena velikih doza kortikosteroida može da prouzrokuje ozbiljna neželjena dejstva (videti odeljke "Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka" i "Neželjena dejstva").

Pedijatrijska populacija

U terapiji indikacija koja zahtevaju velike doze kortikosteroida, kao što su hematološka, reumatska, renalna i dermatološka stanja, preporučene doze se kreću od 30 mg/kg/dnevno do maksimalno 1g/dnevno.

Ovo doziranje se kao pulsna terapija svaki ili svaki drugi dan, može ponoviti do tri puta.

U terapiji reakcije odbacivanja transplantata nakon transplantacije, preporučuje se doziranje 10-20 mg/kg/dan tokom najviše do 3 dana, do maksimalno 1 g/dan. U terapiji status asthmaticus, preporučuje se doziranje od 1-4 mg/kg/danu trajanju od 1-3 dana.

Za primenu leka kod dece mlađe od 3 godine videti odeljak "Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

Stariji pacijenti

Lek Lemod-Solu se prvenstveno primenjuje u akutnim kratkotrajnim stanjima. Nema podataka koji bi upućivali na potrebu promene doze kod starijih pacijenata. Terapiju kod starijih pacijenata treba planirati imajući u vidu ozbiljnije posledice čestih neželjenih dejstava usled primene kortikosteroida kod starijih pacijenata, zbog čega je potrebno stalno kliničko praćenje (videti odeljak "Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Detaljne preporuke za doziranje kod odraslih su sledeće:

Pulsna terapija metilprednizolonom intravenskim putem, koja se sastoje od primene 250 mg/dnevno ili više, tokom nekoliko dana (obično do 5 dana) može biti pogodna tokom epizoda egzacerbacije ili stanja koja ne reaguju na standardnu terapiju, kao što su reumatski poremećaji, sistemski eritematozni lupus, edematozna stanja, kao što su glomerulonefritis ili lups nefritis. Kod multiple skleroze koja ne reaguje na standardnu terapiju (ili tokom epizoda egzacerbacije), primenjivati pulsnu terapiju od 500 mg/dan ili 1000 mg/dan tokom 3 ili 5 dana u trajanju 30 minuta.

U terapiji anafilaktičke reakcije prvo treba primeniti adrenalin ili noradrenalin kako bi se odmah postiglo hemodinamsko dejstvo, a zatim intravensku injekciju leka Lemod-Solu sa drugim preporučenim procedurama. Postoje dokazi da kortikosteroidi preko njihovog produženog hemodinamskog dejstva povoljno deluju u smislu prevencije rekurentnih napada akutnih anafilaktičkih reakcija.

U terapiji reakcija preosetljivosti, lek Lemod-Solu dovodi do olakšanja tegoba za pola do dva sata. Kod pacijenata koji imaju status asthmaticus, lek Lemod-Solu se može primeniti u dozi od 40 mg intravenski, sa ponovljenim davanjem zavisno od pacijentovog odgovora. Kod nekih pacijenata sa astmom može biti korisna primena spore intravenske infuzije tokom perioda od nekoliko sati.

U terapiji reakcija odbacivanja transplantata posle transplantacije primenjivane su doze i do 1 g/dan u cilju supresije krize odbacivanja transplantata, a doze od 500 mg do 1 g se uobičajeno primenjuju za akutno odbacivanje. Terapiju treba primenjivati samo do stabilizacije pacijentovog stanja; obično ne duže od 48 –72 sata.

U terapiji cerebralnog edema, kortikosteroidi se primenjuju u cilju smanjenja ili prevencije cerebralnog edema povezanog sa tumorima mozga (primarni ili metastatski).

Kod pacijenata sa edemom usled prisustva tumora, titracija doze kortikosteroida je važna kako bi se izbeglo povratno povećanje intrakranijalnog pritiska. Ukoliko dođe do edema mozga pri smanjenju doze (pri čemu je isključeno intrakranijalno krvarenje), treba ponovo započeti sa primenom većih doza i češćom primenom leka parenteralnim putem. Pacijenti sa nekim oblicima maligniteta mogu imati potrebu da ostanu na oralnoj kortikosteroidnoj terapiji tokom nekoliko meseci ili doživotno. Slične ili veće doze mogu biti od pomoći u cilju kontrole edema tokom radijacione terapije.

Sledeće terapijske sheme se preporučuju u terapiji edema usled tumora mozga.

Shema A(1) Doza (mg) Način primene Interval u satima Trajanje

14 od 17

Preoperativno Tokom hirurškog zahvata Postoperativno

Shema B (2)

Preoperativno Postoperativno

20

20 do 40

20 16 12

8

4

4

4

Doza (mg)

40 40 20 12

8

4

4

i.m. i.v

i.m. i.m. i.m. i.m. i.m. i.m. i.m.

Način primene

i.m. i.m. Oralni Oralni Oralni Oralni Oralni

3-6

svakog sata

3

3

3

3

3

6

12

Interval u satima

6

6

6

6

8

12

24 sata 24 sata 24 sata 24 sata 24 sata 24 sata 24 sata

Trajanjeu danima

2-3 3-5

1

1

1

1

1

Cilj je prekinuti sa terapijom posle ukupno 10 dana. Literatura

1. Fox JL, MD. ″Use of Methylprednisolone in Intracranial Surgery″ Medical Annals of the District of Columbia, 34:261-265, 1965.

2. Cantu RC, MD Harvard Neurological Service, Boston, Massachusetts. Letter on file, The Upjohn Company (February 1970).

U terapiji akutnih egzacerbacija multiple skleroze kod odraslih, preporučena doza je 500 mg/dan ili 1g dnevno tokom 3 dana. Lek Lemod-Solu treba primeniti kao intravensku infuziju tokom najmanje 30 minuta.

U drugim indikacijama, inicijalno doziranje će varirati od 10 do 500 mg zavisno od uzroka bolesti koji se leči. Mogu biti potrebne veće doze u cilju sprovođenja kratkotrajne terapije teških, akutnih stanja. Inicijalnu dozu, do 250 mg, treba primeniti intravenskim putem tokom perioda od najmanje 5 minuta, doze veće od 250 mg treba primeniti intravenski tokom perioda od najmanje 30 minuta. Naredne doze se mogu primeniti intravenski ili intramuskularno u intervalima koji zavise od odgovora pacijenta i kliničkog stanja. Primena kortikosteroida je terapija koja se primenjuje kao dodatna, a ne kao zamena za konvencionalnu terapiju.

Ne preporučuje se epiduralna i intratekalna primena leka.

Lista pomoćnih supstanci

Lemod-Solu, 20 mg/mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Prašak:

- Dinatrijum-fosfat

- Monobazni natrijum-fosfat, monohidrat - Natrijum-hidroksid

Rastvarač:

- voda za injekcije.

Lemod-Solu, 40 mg/mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Prašak:

- Dinatrijum-fosfat

- Monobazni natrijum-fosfat, monohidrat - Natrijum-hidroksid.

Rastvarač:

- voda za injekcije.

15 od 17

Lemod-Solu, 500 mg/7,8 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Prašak:

- Dinatrijum-fosfat, bezvodni

- Natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrat - Natrijum-hidroksid.

Rastvarač:

- benzilalkohol

- voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku "Doziranje i način primene".

Rok upotrebe

Lemod-Solu, 20 mg/mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju, Lemod-Solu, 40 mg/mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Rok upotrebe pre prvog otvaranja leka: 2 godine

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/rekonstitucije leka: Upotrebiti odmah.

Lemod-Solu, 500 mg/7,8 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Rok upotrebe pre prvog otvaranja leka: 5 godina

Rok upotrebe nakon prve rekonstitucije:Hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora je potvrđena 48 sati na temperaturi do 25°C, zaštićeno od svetlosti.

S mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 - 8°C, osim ako se rekonstitucija/razblaženje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju, radizaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak "Rok upotrebe".

Priroda i sadržaj pakovanja

Lemod-Solu, 20 mg/mLprašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju. Lemod-Solu, 40 mg/mLprašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju:

Unutrašnje pakovanje:

za prašak: za rastvor za injekciju/infuziju je bočica od bezbojnog staklena (hidrolitičke odpornosti staklo tip I), zatvorena gumenim čepom i aluminijumskom kapicom sa flip-off plastičnim poklopcem.

za rastvarač: za rastvor za injekciju/infuziju je staklena ampula od bezbojnog stakla (hidrolitičke odpornosti staklo tip I).

Jedna ampula sadrži 1 mL rastvarača za rastvor za injekciju/infuziju.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 15 bočica sa praškom za rastvor za injekciju/infuziju (ukupno 15 bočica, 15 x 20 mg) i 15 ampula sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju od 1 mL (ukupno 15 ampula, 15 x 1 mL) i Uputstvo za lek.

Lemod-Solu, 500 mg/7,8 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju: Unutrašnje pakovanje:

16 od 17

za prašak:za rastvor za injekciju/infuziju je bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke odpornosti staklo tip I ili tip II), zatvorena gumenim čepom i aluminijumskom kapicom sa flip-offplastičnim poklopcem.

za rastvarač: za rastvor za injekciju/infuziju je staklena ampula od bezbojnog stakla (hidrolitičke odpornosti tip I), sa identifikacionom tačkom plave boje (one point cut) i identifikacionim prstenom plave boje.

Jedna ampula sadrži 7,8 mL rastvarača za rastvor za injekciju/infuziju.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa praškom za rastvor za injekciju/infuziju (ukupno 1 bočica, 1 x 500 mg), jedna ampula sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju od 7,8 mL (ukupno 1 ampula, 1 x 7,8 mL) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Napomena: Ovo Uputstvo za lek ispravljenoje u skladu sa Rešenjem o ispravci broj: 003342419 2024 59010 003 000 515 052 04 001 od 10.12.2024.

17 od 17