Lappoxo® 20mg/15mL koncentrat i rastvarač za oralni rastvor

Omeprazol jenamenjen za primenukod:

Odraslih:

Terapija ulkusa duodenuma;

Prevencija recidiva duodenalnih ulkusa;

1 od 17

Terapija gastričnog ulkusa;

Prevencija recidiva gastričnog ulkusa;

U kombinaciji sa odgovarajućim antibioticima, za eradikaciju Helicobacter pylori kod peptičkog ulkusa;

Terapija gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa primenom NSAIL;

Prevencija nastanka gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa primenom NSAIL kod pacijenata kod kojih postoji rizik;

Terapija refluksnog ezofagitisa;

Dugotrajna terapija kod pacijenata sa izlečenim refluksnim ezofagitisom; Terapija simptomatske gastroezofagealnerefluksne bolesti;

Upotreba kod dece

Deca starija od 1 meseca

• Terapija refluksnog ezofagitisa

• Simptomatska terapija gorušice i regurgitacije kiseline kod gastroezofagealne refluksne bolesti

Deca starija od 4 godine i adolescenti

• U kombinaciji sa antibioticima u terapijiduodenalnog ulkusa uzrokovanog Helicobacter pylori

Odrasli

Terapija ulkusa duodenuma

Preporučena doza kod pacijenata sa aktivnim duodenalnim ulkusom je 20 mgomeprazola

jednom dnevno. Kod većine pacijenata izlečenje se postiže za 2 nedelje. Za one pacijente koji nisu potpuno izlečeni nakon početne terapije, do izlečenja uobičajeno dolazi tokom dodatne dve nedelje terapije. Kod pacijenata sa duodenalnim ulkusom koji slabo reaguju na terapiju, preporučuje se 40 mg omeprazola jednom dnevno, a izlečenje se obično postižeza 4 nedelje.

Prevencija rediciva duodenalnog ulkusa

Za prevenciju relapsa duodenalnog ulkusa kod pacijenata negativnih na H. pyloriili u slučaju kada eradikacija H. pylorinije moguća, preporučena doza je 20 mg omeprazola jednom

dnevno. Kod nekih pacijenata dnevna doza od 10 mg može biti dovoljna. U slučaju terapijskog neuspeha, doza se može povećati na 40 mg.

Terapijagastričnog ulkusa

Preporučena doza je 20 mgomeprazola jednom dnevno. Kod većine pacijenata do izlečenja

dolazi u periodu od 4 nedelje. Kod onih pacijenata koji nisu potpuno izlečeni nakon inicijalne terapije, do izlečenja uobičajeno dolazi u periodu naredne četiri nedelje terapije. Kod pacijenata sa gastričnim ulkusom koji slabo reaguju na terapiju, preporučuje se 40 mg omeprazola jednom dnevno, a izlečenje se obično postiže za 8 nedelja.

Prevencija recidiva gastričnog ulkusa

Za prevenciju relapsa kod pacijenata sa gastričnim ulkusom koji slabo reaguju na terapiju, preporučena doza je 20 mg omeprazola jednom dnevno. Ako je potrebno, doza se može povećati na 40 mg omeprazola jednom dnevno.

Eradikacija Helicobacter pylori u terapiji peptičkog ulkusa

Za eradikaciju Helicobacter pylori, kod izbora antibiotika treba uzeti u obzir individualnu toleranciju pacijenta na lekove, kao i iskustva na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou po pitanjubakterijskerezistencijei terapijske vodiče.

- omeprazol 20 mg+ klaritromicin 500 mg+ amoksicilin 1000 mg, svaki dva puta

2 od 17

dnevno u periodu od jedne nedelje, ili

- omeprazol 20 mg + klaritromicin 250 mg (alternativno 500 mg) + metronidazol 400 mg (ili 500 mgili tinidazol 500 mg), svaki dva puta dnevno u periodu od jednenedeljeili

- omeprazol 40 mg jednom dnevno sa amoksicilinom od 500 mg i metronidazolom od 400 mg (ili 500 mgili tinidazol 500 mg), oba leka tri puta dnevno u periodu od jednenedelje.

Kod svakog režima doziranja, ako je pacijent i dalje pozitivan na H. pylori, terapija se može ponoviti.

Terapijagastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa primenom NSAIL

Za terapiju gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa primenom NSAIL, preporučena doza je 20 mg omeprazola jednom dnevno. Kod većine pacijenata do izlečenja dolazi u toku četiri nedelje. Kod onih pacijenata koji nisu potpuno izlečeni nakon inicijalne terapije, do izlečenja obično dolazi tokom narednečetiri nedelje terapije.

Prevencija gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa primenom NSAIL kod pacijenata sa rizikom

Za prevenciju gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa primenom NSAIL kod pacijenata sa rizikom (stariji od 60 godina, gastrični ili duodenalni ulkus u anamnezi, krvarenje u gornjem delu gastrointestinalnog trakta u anamnezi), preporučena doza je 20 mgomeprazola jednom dnevno.

Terapijarefluksnog ezofagitisa

Preporučena doza je 20 mg omeprazola jednom dnevno. Kod većine pacijenata do izlečenja dolazi u periodu od četiri nedelje. Kod onih pacijenta koji nisu potpuno izlečeni nakon inicijalne terapije, do izlečenja obično dolazi tokom sledeće četiri nedeljeterapije.

Kod pacijenata sa teškim ezofagitisom, preporučuje se 40 mg omeprazola jednom dnevno, a do izlečenja obično dolazi u periodu od osam nedelja.

Dugotrajna terapija kod pacijenata sa izlečenim refluksnim ezofagitisom

Za dugotrajnuterapiju kod pacijenata sa izlečenim refluksnim ezofagitisom, preporučena doza

je 10 mg omeprazola jednom dnevno. Ako je potrebno, doza se može povećati na 20 mg - 40 mg omeprazola jednom dnevno.

Terapija simptomatske gastro-ezofagusne refluksne bolesti

Preporučena doza omeprazola je 20 mg jednom dnevno. Pacijenti mogu dobro odgovoriti i na dozu od 10 mgdnevno, te zatotreba uzeti u obzir individualnoprilagođavanje doze.

Ako se kontrola simptoma ne postigne nakon četiri nedeljeterapijesa 20 mg omeprazola dnevno, preporučuju se dalja ispitivanja.

Pedijatrijska populacija

Deca starija od 1 meseca Terapija refluksnog ezofagitisa

Simptomatska terapija gorušice i regurgitacije želudačne kiseline kod gastroezofagusne refluksne bolesti

Preporučeno doziranje:

Uzrast Telesna Doziranje masa

od 1 meseca do1 ≤ 10 kg 1 mg/kg jednom dnevno godine

≥ 1 godine 10-20 kg 10 mgjednom dnevno. Doza se može povećati na 20 mg jednom dnevno ako je potrebno.

3 od 17

≥ 2 godine > 20 kg 20 mgjednom dnevno. Doza se može povećati na 40 mg jednom dnevno ako je potrebno.

Za decu uzrasta od 1 meseca do 1 godine, pogodan za upotrebu je lek Lappoxo, 10 mg/15 mL.

Preporučeno doziranje leka Lappoxo, 10 mg/15 mL za decu mlađu od 1 godine i telesne mase ≤ 10 kg je dato u tabeli u nastavku:

Telesna masa ukg

3 kg 4 kg 5 kg 6 kg 7 kg 8 kg 9 kg

10 kg

Preporučena količina omeprazola

3 mg 4 mg 5 mg 6 mg 7 mg 8 mg 9 mg

10 mg

Zapremnina umL pripremljenog oralnog rastvora Lappoxo, 10 mg/15 mL

4,5 mL 6 mL 7,5 mL 9 mL 10,5 mL 12 mL 13,5 mL

15 mL

Refluksni ezofagitis: Trajanje terapijeje 4-8 nedelja.

Simptomatska terapija gorušice i regurgitacije kiseline kod gastroezofagusne refluksne bolesti: Trajanje terapije je 2-4 nedelje. Ako se kontrola simptoma ne postigne nakon 2-4 nedelje, potrebna su dalja ispitivanja.

Deca starija od 4 godine i adolescenti Terapija duodenalnog ulkusa uzrokovanog H.pylori

Pri izboru odgovarajuće kombinovane terapije, treba uzeti u obzir zvanične nacionalne, regionalne i lokalne vodiče u pogledu rezistencije na bakterije, dužinu trajanja terapije (najčešće 7 dana, ali ponekad i do 14 dana) i pravilnuprimenuantibakterijskih lekova.

Terapija treba da bude pod nadzorom lekara specijaliste.

Preporučeno doziranje:

Telesna masa

15-30 kg

31-40 kg

> 40 kg

Doziranje

Kombinacija dva antibiotika: omeprazol 10 mg, amoksicilin 25 mg/kg

telesne mase i klaritromicin 7,5 mg/kg telesne mase primenjeni zajedno dva puta dnevnotokom jednenedelje

Kombinacija dva antibiotika: omeprazol 20 mg, amoksicilin 750 mgi klaritromicin 7,5 mg/kgtelesne mase, primenjeni dva puta dnevno tokom jedne nedelje

Kombinacija dva antibiotika: omeprazol 20 mg, amoksicilin 1 g, klaritromicin

500 mg, svi primenjeni dva puta dnevno tokom jedne nedelje

Posebne populacije Oštećena funkcija bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom (videti odeljak 5.2).

4 od 17

Oštećena funkcija jetre

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre dnevna doza od 10-20 mg može biti dovoljna (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 5.2).

Način primene

Za oralnu upotrebu.

Lek Lappoxo treba uzeti na prazan stomak, najmanje 30 minuta pre obroka. Preporučuje se uzimanje ujutru.

Jačina od 10 mg/15 mL je indikovana za uzrast od 1 meseca do 1 godine i za primenu doze od 10 mg. Za doze od 20 mgili 40 mg, pogodna je jačina od 20 mg/15 mL.

Graduisana pipeta za doziranje (8 mL) je obezbeđena za jačinu od 10 mg/15 mL da bi se pomoglo pravilnom doziranju za pedijatrijsku populaciju uzrasta od 1 meseca do 1 godine.

Lek Lappoxo je sistem sa dva odeljka koji sadrži koncentrat u poklopcu i rastvarač u boci. Koncentrat i rastvarač treba pomešati pre oralne primene. Za informacije o pripremi oralnog rastvora pre primene, videti odeljak 6.6.

Nakon otvaranja bočice, oralni rastvor je spreman za upotrebu. Nije potrebno dodatno razređivanje leka.

Lek Lappoxomože biti primenjen putem nazogastrične (NG) ili perkutane endoskopske gastrostome (PEG). Za više informacija, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Kao i drugi inhibitori protonske pumpe, omeprazol se ne sme koristiti istovremeno sa nelfinavirom (videti odeljak 4.5).

U slučaju prisustva upozoravajućih simptoma (kao što je značajan i nenameran gubitak telesne mase, povraćanje koje se ponavlja, disfagija, hematemeza ili melena) i kada se ili sumnja ili postoji gastrični ulkus, mora se isključiti postojanje maligniteta, jer omeprazol može maskirati simptome i time odložiti postavljanje dijagnoze.

Istovremena primena atazanavira sa inhibitorima protonske pumpe se ne preporučuje (videti odeljak 4.5). Ukoliko nije moguće izbeći istovremenu primenu atazanavira i inhibitora protonske pumpe, preporučuje se pažljivi klinički monitoring (npr. praćenje viremije), u kombinaciji sa povećanjem doze atazanavira do 400 mg zajedno sa 100 mg ritonavira; ne sme se prekoračiti doza od 20 mgomeprazola.

Omeprazol, kao i drugi blokatori lučenja želudačne kiseline, može redukovati resorpciju vitamina B12 (cijanokobalamin), zbog hipo ili ahlorhidrije. Ovo treba imati u vidu kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji koji imaju ispražnjene depoe ili kod onih kod kojih postoji povećani rizik od smanjene resorpcije vitamina B12.

Omeprazol je CYP2C19 inhibitor. Na početku ili kraju terapije omeprazolom, treba razmotriti mogućnost potencijalne interakcije sa lekovima koji se metabolišu preko CYP2C19. Zapažena je interakcija između klopidogrela i omeprazola (videti odeljak 4.5). Klinički značaj ove

5 od 17

interakcije nije potpuno jasan. Zbog predostrožnosti treba izbegavati istovremenu upotrebu omeprazola i klopidogrela.

Zabeležena je ozbiljna hipomagnezemija kod pacijenata lečenih inhibitorom protonske pumpe (PPIs) kao što je omeprazol u trajanju od najmanje tri meseca, i u najvećem broju slučajeva tokom godinu dana. Ozbiljne manifestacije hipomagnezemije kao što suiscrpljenost, tetanija, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularna aritmija se mogu javiti sa pritajenim početkom i na taj način se prevideti. Kod pacijenata gde je hipomagnezemija najviše izražena, stanje se popravilo nakon supstitucije magnezijumom i prekida primene PPI.

Za pacijente kod kojih se očekuje produžena primena, ili kod pacijenata koji PPIs primenjuju sa digoksinom ili drugim lekovima koji mogu dovesti do hipomagnezemije (npr. diuretici), zdravstveni radnici bi trebalo da procene merenje koncentracije magnezijuma pre otpočinjanja terapije PPIi periodično tokom terapije.

Teške kožne neželjene reakcije (SCARs), uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu(TEN), reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP), koje mogu biti opasne po život ili fatalne, su prijavljene sa veoma retkom učestalošću i retkom učestalošću, a u vezi su sa lečenjem omeprazolom.

Inhibitori protonske pumpe, posebno ukoliko se primenjuju u visokim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (preko 1 godine), mogu umereno povećati rizik od frakture kuka, ručnog zgloba ili kičme, posebno kod starijih pacijenata ili u prisustvu drugih definisanih faktora rizika. Opservacione studije ukazuju da se inhibicijom protonske pumpe može povećati ukupni rizik od nastanka fraktura za 10-40%. Drugi faktori rizika takođe mogu doprineti ovom povećanju. Pacijenti koji imaju visok rizik od nastanka osteoporoze treba da se pridržavaju preventivnih mera iz važećih kliničkih vodiča i da koriste adekvatnu suplementaciju kalcijuma i vitamina D.

Subakutni kutani lupus eritematozus (engl. Subacute cutaneous lupus erythematosus (SCLE)) Inhibitori protonske pumpe su povezani sa veoma retkom pojavom SCLE. Ukoliko dođe do nastanka lezija, naročito na delovima kože izloženim suncu, i ukoliko je artralgija prateći simptom, pacijenti odmah treba da se obrate lekaru, pri čemu se razmatra obustava primene omeprazola. Pojava SCLE nakon prethodne terapije inhibitorom protonske pumpe može povećati rizik od SCLE kod primene drugog inhibitora protonske pumpe.

Oštećenje bubrežnefunkcije

Akutni tubulointersticijalni nefritis (TIN) je primećen kod pacijenata koji uzimaju omeprazol i može se javiti u bilo kom trenutku tokom terapije omeprazolom (videti odeljak 4.8). Akutni tubulointersticijalninefritis može napredovati do bubrežne insuficijencije.

Omeprazol treba prekinuti u slučaju sumnje na TIN i odmah započeti odgovarajućelečenje.

Interakcije sa laboratorijskim analizama

Povećana koncentracija hromogranina A (CgA) može interferirati sa analizom neuroendokrinih tumora. Kako bi se ovo izbeglo, primenu omeprazola treba obustaviti na bar 5 dana pre merenja koncentracije CgA (videti odeljak 5.1). Ukoliko se nivo CgA i gastrina ne vrate do bazalnih vrednosti nakon inicijalne analize, merenje treba ponoviti najmanje 14 dana nakon prestanka primene inhibitora protonske pumpe.

Iako se ne preporučuje, kod neke dece sa hroničnim bolestima može biti potrebna dugotrajna terapija.

Terapija lekovima koji smanjuju aciditet (inhibitori protonske pumpe) može da dovede do blagog povećanja rizika od gastrointestinalnih infekcija kao što su infekcije izazvane vrstom Salmonella i Campylobacter, i kod hospitalizovanih pacijenata, moguće su takođe infekcije vrstom Clostridium difficile(videti odeljak 5.1).

Pacijenti koji su na dugotrajnoj terapiji, naročito kada je terapija duža od godinu dana, treba da budu pod redovnim medicinskim nadzorom.

6 od 17

Lek Lappoxo, 10 mg/15 mL, oralni rastvor sadrži 0.593 mg/mL propilenglikola, a lek Lappoxo, 20 mg/15 mL, oralni rastvor sadrži 0.447mg/mL propilenglikola.

Lek Lappoxo sadrži 9,14 mg (0,4 mmol) natrijuma u mL ili 137 mg (5,96 mmol) natrijuma u 15 mL, što odgovara (za dozu od 15 mL) 6.85 % maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

Efekti omeprazola na farmakokinetiku drugih aktivnih supstanci

Aktivne supstance sa pHzavisnom resorpcijom

Tokom istovremene primene lekova na čiju biološku raspoloživost utiče pH vrednost želudačnog soka, omeprazol može da smanji ili poveća njihovu resorpciju.

Nelfinavir, atazanavir

Koncentracija nelfinavira i atazanavira se smanjuje u slučaju istovremene primene sa omeprazolom.

Istovremena primena omeprazola i nelfinavira je kontraindikovana (videti odeljak 4.3). Istovremena primena omeprazola (40 mg jednom dnevno) sa nelfinavirom smanjuje izloženost nelfinaviru u proseku 40% i smanjuje izloženost farmakološki akivnom metabolitu M8 u proseku 75-90%. U okviru interakcije mogla bi biti uključena i CYP2C19 inhibicija.

Ne preporučuje se istovremena primena omeprazola i atazanavira (videti odeljak 4.4). Istovremena primena omeprazola (40 mg jednom dnevno) i atazanavira 300 mg/ritonavira 100 mg kod zdravih ispitanika dovela je do smanjenja izloženosti atanazavira od oko 75%. Povećanje doze atazanavira na 400 mg nije kompenzovalo uticaj omeprazola na izloženost atazanavira. Istovremena primena omeprazola (20 mg jednom dnevno) i atazanavira 400 mg/ritonavira 100 mg kod zdravih ispitanika dovela je do smanjenja izloženosti atazanavira od oko 30%, u poređenju sa primenom atazanavira 300 mg/ritonavira 100 mgjednom dnevno.

Digoksin

Istovremena primena omeprazola (20 mg dnevno) i digoksina kod zdravih ispitanika povećala je bioraspoloživost digoksina za 10%. Toksičnost digoksina je retko zabeležena. Povećan oprez je potreban kada se omeprazol primenjuje u visokim dozama kod starijih pacijenata. U tom slučaju je potrebno pojačati monitoring digoksina.

Klopidogrel

Rezultati studije na zdravim ispitanicima su pokazali da postoji farmakokinetička (FK)/farmakodinamska (FD) interakcija između klopidogrela (doza opterećenja 300 mg/doza održavanja 75 mg) i omeprazola (80 mg per os dnevno), što dovodi do smanjenja izloženosti aktivnom metabolitu klopidogrela za oko 46% i smanjenoj maksimalnoj inhibiciji ADP-indukovane agregacije trombocita za oko 16%.

U opservacionim i kliničkim studijama uočeni su nekonzistentni podaci koji se odnose na kliničke implikacije ove FK/FD interakcije, u pogledu velikih kardiovaskularnih događaja. Kao mera opreza, treba izbegavati istovremenu primenu omeprazola i klopidogrela (videti odeljak 4.4).

Ostale aktivne supstance

Resorpcija posakonazola, erlotiniba, ketokonazola i itrakonazola je značajno redukovana što može da oslabi kliničku efikasnost. Treba izbegavati istovremenu upotrebu omeprazola i posakonazola ili erlotiniba.

Aktivne supstance koje se metabolišu CYP2C19 enzimima

Omeprazol je umereni inhibitor CYP2C19 (glavni enzim za metabolizam omeprazola). Zbog toga metabolizam aktivne supstance koja se takođe metaboliše preko CYP2C19 enzima, primenjene istovremeno sa omeprazolom, može biti smanjen čime se povećava sistemska izloženost ovom leku.

7 od 17

U ove lekove spadaju: R-varfarin i drugi antagonisti vitamina K, cilostazol, diazepam i fenitoin.

Cilostazol

Omeprazol, primenjen u dozi od 40 mg kod zdravih ispitanika u ukrštenoj studiji, povećava Cmax za 18% i PIK cilostazola za 26% i Cmax jednog od aktivnih metabolita citostazola za 29% kao i PIK istog metabolita za 69%.

Fenitoin

Preporučuje se monitoring koncentracija fenitoina u plazmi tokom prve dve nedelje nakon uvođenja omeprazola u terapiju. Ako dođe do podešavanja doza fenitoina, monitoring i dalje podešavanje doze treba da se primeni nakon završetka terapije omeprazolom.

Nepoznat mehanizam Sakvinavir

Istovremena primena omeprazola i sakvinavira/ritonavira rezultirala je povećanim nivoima sakvinavira u plazmi za oko 70%. Sakvinavir se dobro podnosi kod HIV inficiranih pacijenata.

Takrolimus

Zabeležen je porast serumskog takrolimusa pri istovremenoj primeni sa omeprazolom. Potreban je pojačan monitoring koncentracije takrolimusa kao i funkcije bubrega (klirens kreatinina) i ukoliko je potrebno prilagoditi dozu takrolimusa.

Metotreksat

Kada se primenjuje zajedno sa inhibitorima protonske pumpe, kod nekih pacijenata je prijavljeno povećanje koncentracije metotreksata. Potrebno je razmotriti privremeni prekid terapije omeprazolom kod pacijenata koji primenjuju metotreksat u visokim dozama.

Efekti drugih aktivnih supstanci na farmakokinetiku omeprazola

Inhibitori CYP2C19 i/ili CYP3A4

S obzirom da se omeprazol metaboliše preko CYP2C19 i CYP3A4, aktivne supstance za koje se zna da su inhibitori CYP2C19 i CYP3A4 (kao što je klaritromicin i vorikonazol) mogu povećati koncentraciju omeprazola u serumu. Pri istovremenoj upotrebi vorikonazola i omeprazola, koncentracija omeprazola u plazmi može biti više nego dva puta veća. S obzirom da se visoke doze omeprazola dobro podnose, u principu, nije potrebno prilagođavanje doze omeprazola. U svakom slučaju, treba razmotriti prilagođavanje doze kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre i kada je potrebna dugotrajna terapija.

CYP2C19 i/ili CYP3A4 induktori

Aktivne supstance poznate kao induktori CYP2C19 ili CYP3A4 ili oba (kao što je rifampicin i kantarion) mogu dovesti do smanjenja koncentracije omeprazola u serumu, zbog ubrzanog metabolizma.

Trudnoća

Rezultati tri prospektivne epidemiološke studije (više od 1000 izloženih) ukazuju da nema neželjenih efekata na trudnoću i zdravlje fetusa/novorođenčeta. Omeprazol se može primenjivatiu trudnoći.

Dojenje

Omeprazol se izlučuje u majčino mleko, ali je malo verovatno da ima uticaj na bebu, ukoliko se primenjuje u terapijskim dozama.

Plodnost

8 od 17

Studije na životinjama sa racemskom smešom omeprazola, primenjene peroralnim putem, nisu ustanovile bilo kakav uticaj na plodnost.

Nije verovatno da omeprazol može da utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Mogu se javiti neželjene reakcije, kao što su vrtoglavica i poremećaj vida (videti odeljak 4.8), i u tom slučaju pacijenti ne treba da voze ili rukuju mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešća neželjena dejstva (kod 1-10% pacijenata) su glavobolja, bol u abdomenu, konstipacija, dijareja, flatulencija i nauzeja/povraćanje.

Teške kožne neželjene reakcije (SCARs), uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu(TEN), reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP) su bile prijavljene u vezi sa terapijom omeprazolom (videti odeljak 4.4).

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena tokom kliničkih ispitivanja omeprazola i postmarketinške upotrebe. Ova neželjena dejstva nisu dozno zavisna. Sledeće neželjene reakcije su klasifikovane prema učestalosti i klasi sistema organa (System Organ Class (SOC)). Učestalost je definisana: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Klasa sistema Neželjeno dejstvo

organa/učestalost

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Retko: Veoma retko:

Leukopenija, trombocitopenija Agranulocitoza, pancitopenija

Poremećaji imunskog sistema

Retko: Hipersenzitivne reakcije kao što je groznica, angioedem i

anafilaktička reakcija/šok Poremećaji metabolizma i ishrane

Retko: Nepoznato:

Hiponatremija

Hipomagnezemija; ozbiljna hipomagnezemija možeza posledicu imati hipokalcemiju.

Hipomagnezemija takođe može biti udružena sa hipokalemijom.

Psihijatrijski poremećaji

Povremeno: Retko: Veoma retko:

Insomnija

Agitacija, konfuzija, depresija Agresija, halucinacije

Poremećaji nervnog sistema

Često: Povremeno: Retko: Poremećaji oka Retko:

Glavobolja

Vrtoglavica, parestezije, somnolencija Poremećaj ukusa

Zamućen vid

Poremećaji uha i labirinta Povremeno: Vertigo

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Retko: Bronhospazam

9 od 17

Gastrointestinalni poremećaji

Često:

Retko: Nepoznato:

Bol u abdomenu, konstipacija, dijareja, flatulencija, nauzeja/povraćanje, polipi žlezde fundusa (benigni)

Suva usta, stomatitis, gastrointestinalna kandidijaza Mikroskopski kolitis

Hepatobilijarni poremećaji

Povremeno: Retko: Veoma retko:

Povećanekoncentracije Hepatitis sa ili bez žutice

Insuficijencija jetre, encefalopatija kod pacijenata sa već postojećim

oboljenjem jetre

Poremećaj kože i potkožnog tkiva

Povremeno: Retko:

Veoma retko:

Nepoznato:

Dermatitis, pruritus, osip, urtikarija

Alopecija, fotosenzitivnost, akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP), reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS)

Erythema multiforme, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza (TEN)

Subakutni kutani eritematozni lupus (videti odeljak 4.4)

Poremećaj mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Povremeno Retko: Veoma retko:

Frakture kuka, ručnog zgloba ili kičme Artralgija, mialgija

Mišićna slabost

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Retko: Tubulointersticijalni nefritis (sa mogućom progresijom do bubrežne insuficijencije)

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Veoma retko: Ginekomastija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Povremeno: Retko:

Iscrpljenost, periferni edem Pojačano znojenje

Pedijatrijska populacija

Bezbednost omeprazola je procenjivana kod ukupno 310-toro dece uzrasta 0 do 16 godina sa acido-zavisnim oboljenjem. Postoje ograničeni podaci o dugotrajnoj upotrebi omeprazola kod 46-toro dece koja su primala terapiju održavanja omeprazola u kliničkoj studiji, za težak ezofagitis, u trajanju do 749 dana. Profil neželjenih reakcija je, u principu, bio isti kao kod odraslih, kod kratkotrajne i kod dugotrajne upotrebe.

Ne postoje dugoročni podaci o efektima omeprazola na pubertet i rast.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

faks: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

10 od 17

Raspoložive informacije o predoziranju omeprazolom kod ljudi su ograničene. U literaturi su opisani slučajevi predoziranja sa 560 mg, kao i kada je pojedinačna oralna doza iznosila 2400 mg omeprazola (120 puta više od preporučenih doza). U slučaju predoziranja mogu se javiti nauzeja, povraćanje, bol u stomaku, dijareja i glavobolja. Takođe su u pojedinačnim slučajevima opisani apatija, depresija i konfuzija.

Svi ovi simptomi su prolazni i ozbiljnije komplikacije nisu opisivane. Stepen eliminacije ostao je nepromenjen (kinetika prvog reda) sa povećanim dozama. Terapija je simptomatska, ukoliko je potrebno.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi za poremećaje kiselosti; Inhibitori protonske pumpe ATC šifra: A02BC01

Mehanizam dejstva

Omeprazol je racemska smeša dva enantiomera koji smanjuje sekreciju želudačne kiseline putem jedinstvenog mehanizma dejstva. Omeprazol je specifični inhibitor protonske pumpe u parijetalnim ćelijama želuca. Efekat omeprazola nastupa brzo i dovodi do reverzibilne kontrole sekrecije želudačne kiseline pri primeni doze jednom dnevno.

Omeprazol je slaba baza i koncentriše se i konvertuje u aktivan oblik u kiseloj sredini intracelularnih kanalića parijetalnih ćelija, gde inhibira enzim H+ K+ -ATP-azu tj. protonsku pumpu. Ovaj efekat na poslednji korak procesa stvaranja želudačne kiseline je dozno zavisan i omogućava efikasnu inhibiciju bazalne i stimulisane sekrecije želudačne kiseline, nezavisno od stimulusa.

Farmakodinamski efekti

Svi uočeni farmakodinamski efekti se mogu objasniti efektom omeprazola na sekreciju želudačne kiseline.

Efekti na sekreciju želudačne kiseline

Primena oralne doze omeprazola, jednom dnevno, omogućava brzu i efikasnu inhibiciju sekrecije želudačne kiseline, dnevnu i noćnu, sa maksimalnim efektom koji se postiže tokom 4 dana od početka terapije. Kod pacijenata sa duodenalnim ulkusom pri dozama od 20 mg, postiže se srednje smanjenje od oko 80%, koje se zatim održava 24 sata, dok je srednje smanjenje maksimalnog stvaranja kiseline nakon stimulacije pentagastrinom oko 70%, 24sata nakon primene doze omeprazola.

Kod pacijenata sa duodenalnim ulkusom pri dozama od 20 mg održava se intragastrični pH ≥ 3 u proseku 17 sati u toku 24 sata.

Kao posledica redukcije sekrecije želudačne kiseline i intragastričnog aciditeta, omeprazol dozno-zavisno redukuje/normalizuje uticaj kiseline na ezofagus kod pacijenata sa gastro-ezofagealnim refluksom. Inhibicija sekrecije kiseline je povezana sa povećanom površinom ispod krive (PIK) omeprazola, a ne aktuelnom koncentracijom u plazmi u svakom trenutku. Tahifilaksa nije zapažena tokom terapije omeprazolom.

Dejstvo na bakteriju H. pylori

Prisustvo bakterije H.pylori je udruženo sa pojavom bolesti vezanih za stvaranje želudačne kiseline

uključujući duodenalni ulkus i gastrični ulkus. H. pylorise, kod ovih pacijenata, navodi kao glavni faktor koji doprinosi razvoju gastritisa i ulceracija. H. pylori je glavni faktor u razvoju atrofičnog gastritisa koji je udružen sa povećanim rizikom za nastanak karcinoma želuca.

11 od 17

Eradikacija H. pylori sa omeprazolom i antimikrobnim lekovima povezana je sa brzim olakšanjem simptoma, visokim stepenom izlečenja nastalih mukoznih lezija i dugotrajnom remisijom peptičkog ulkusa.

Pokazalo se da je dvojna terapija manje efikasna od trojne. Dvojnu terapiju treba razmotriti u slučaju kada poznata hipersenzitivnost onemogućava primenu trojne terapije.

Ostali efekti u vezi sa inhibicijom lučenja kiseline

Tokom dugotrajne terapije prijavljena je povećana učestalost cisti gastričnih žlezda. Ove promene su fiziološka posledica izražene inhibicije sekrecije kiseline. Ciste su benigne i izgleda da se reverzibilno povlače.

Smanjenje želudačnog aciditeta, bez obzira na razlog (uključujući i uticaj inhibitora protonske pumpe), dovodi do povećanja broja bakterija koje su normalno prisutne u gastrointestinalnom traktu. Terapija lekovima koji smanjuje aciditet, dovodi do blagog povećanja rizika od gastrointestinalnih infekcija kao što su Salmonella i Campylobacter, a kod hospitalizovanih pacijenata takođe i Clostridium difficile.

Tokom terapije sa antisekretornim lekovima koncentracija gastrina u serumu se povećava u odgovoru na smanjenu sekreciju želudačne kiseline. Takođe se koncentracija hromogranina A (CgA) povećava usled smanjenog gastričnog aciditeta. Povećana koncentracija CgA može interferirati sa nalazima ispitivanja neuroendokrinih tumora. Literaturni podaci ukazuju da terapiju inhibitorima protonske pumpe treba zaustaviti od 5 dana do 2 nedelje pre određivanja CgA, kako bi se lažno povišene vrednosti hromogranina A vratile na bazalni nivo.

Povećan broj ECL ćelija, potencijalno povezan sa porastom koncentracije gastrina u serumu, je zapažen kod nekih pacijenata (deca i odrasli) tokom dugotrajne terapije omeprazolom. Smatra se da ovi nalazi nisu od kliničkog značaja.

Pedijatrijska populacija

U studiji kod dece bez kontrolne grupe (uzrasta od 1 do 16 godina) sa teškim refluksnim ezofagitisom, omeprazol u dozi od 0,7 do 1,4 mg/kg doveo je do poboljšanja ezofagitisa u 90% slučajeva i značajno smanjio simptome refluksa.

U jednostruko slepoj studiji, deca starosti 0-24 meseca sa klinički dijagnostikovanom GERB lečeni su sa dozom od 0,5; 1,0 ili 1,5 mg/kg omeprazola. Učestalost epizoda povraćanja/regurgitacije smanjena je za 50% nakon 8 nedelja terapije, nezavisno od primenjene doze.

Eradikacija H. pylorikod dece

Randomizovana, dvostruko slepa studija (Heliot studija) došla je do zaključka o efikasnosti i prihvatljivoj bezbednosti primene omeprazola zajedno sa dva antibiotika (amoksicilin i klaritromicin) u terapiji infekcije izazvane H. pylori kod dece starosti 4 godine i starije sa gastritisom: stepen eradikacije H.pylori: 74,2% (23/31 pacijenta) pri primeni kombinacije omeprazol + amoksicilin + klaritromicin, prema 9,4% (3/32 pacijenta) pri primeni kombinacije amoksicilin + klaritromicin. Međutim, nije bilo dokaza kliničke koristi koja se odnosi na simptome dispepsije. Ova studija ne pruža podatke o primeni omeprazola kod dece mlađe od 4 godine.

Resorpcija

Omeprazol je acidonestabilan i primenjuje se oralnim putem kao puferovani rastvor. Pufer štiti omeprazol od razgradnje kiseline, olakšavajući resorpciju. Resorpcija omeprazola od leka Lappoxo je brza, a maksimalnekoncentracije u plazmi se javljaju otprilike 0.33 (0.17-1.50)* sata nakon primene dozeleka. Resorpcija omeprazola se odvija u tankom crevu i obično se završava u roku od

3-6 sati. Sistemska bioraspoloživost pri primeni jedne oralne doze omeprazola je približno 40%. Nakon ponovljene primene jednom dnevno, bioraspoloživost se povećava dooko 60%. *srednja vrednost (min.-max.)

Distribucija

12 od 17

Volumen distribucije kod zdravih ispitanika je približno 0,3 L/kgtelesne mase. Procenat vezivanja omeprazola za proteine plazme je oko 97%.

Biotransformacija

Omeprazol se u potpunosti metaboliše putem citohroma P450 (CYP). Najveći deo metabolizma zavisi od polimorfizma CYP2C19, koji je odgovoran za formiranje hidroksiomeprazola, glavnog metabolita u plazmi. Ostali deo zavisi od drugih specifičnih izoformi, CYP3A4, koji je odgovoran za formiranje omeprazol sulfona.

Kao posledica visokog afiniteta omeprazola za CYP2C19, postoji potencijalna kompetitivna inhibicija i metabolička lek-lek interakcija sa drugim supstratima za CYP2C19. Međutim, zbog malog afiniteta za CYP3A4, omeprazol nema potencijal za inhibiciju metabolizma drugihCYP3A4 supstrata. Dodatno, omeprazol nema inhibitorne efekte na glavne CYP enzime.

Oko 3% populacije bele rase i 15-20% populacije azijata nemaju funkcionalan enzim CYP2C19 i označavaju se kao slabi metabolizeri. Kod ovih osoba razgradnja omeprazola se verovatno odvija uglavnom posredstvom CYP3A4. Nakon ponovljene jednokratne dnevne doze omeprazola od 20 mg, ukupna površina ispod krive bila je 5 do 10 puta veća kod sporih metabolizera nego kod osoba sa normalnom funkcijom CYP2C19 (brzi metabolizeri). Prosečne maksimalne koncentracije su, pri tome, bile više za oko 3 do 5 puta. Ovo, međutim, nema značaja za način primene omeprazola.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije omeprazola je obično kraće od1 sat, nakon pojedinačne ili ponovljene oralne doze (jednom dnevno). Omeprazol se u potpunosti eliminiše iz plazme u vremenu između doza, bez tendencije za akumulaciju tokom primene u režimu doziranja jednom dnevno. Oko 80% metabolita se izlučuje urinom, a ostatak fecesom (uglavnom nastao bilijarnom sekrecijom).

Linearnost/nelinearnost

Površina ispod krive(PIK) se povećava sa ponovljenom primenom. Povećanje je dozno zavisno i rezultira nelinearnim odnosom doze i parametra PIK nakon ponovljene primene. Ova dozna i vremenska zavisnost je posledica smanjenja metabolizma prvog prolaza i sistemskog klirensa uzrokovanim najverovatnije inhibicijom CYP2C19 enzima od strane omeprazola i/ili njegovih metabolita (npr. sulfona). Nijedan metabolit ne deluje na sekreciju želudačne kiseline.

Posebne populacije

Oštećena funkcija jetre

Metabolizam omeprazola kod pacijenata sa insuficijencijom jetre je narušen i rezultira povećanjem parametra PIK. Omeprazol ne pokazuje tendenciju akumulacije pri doziranju jednom dnevno.

Oštećena funkcija bubrega

Farmakokinetika omeprazola, uključujući sistemsku bioraspoloživost i brzinu eliminacije, su neizmenjeni kod pacijenata sa smanjenom renalnom funkcijom.

Stariji pacijenti

Metabolizam omeprazola je donekle redukovan kod starijih pacijenata (između 75 i 79 godina).

Pedijatrijska populacija

Tokom terapije preporučenim dozama kod dece uzrasta od 1 godine, ostvarene su slične koncentracije u plazmi kaokod odraslih. Kod beba mlađih od 6 meseci, klirens omeprazola je mali usled smanjenog kapaciteta za metabolizam omeprazola.

U studijama tokom čitavog života pacova koji su tretirani omeprazolom uočeni su hiperplazija i karcinoidi gastričnih ECL (enterohromafin sličnih) ćelija. Ove promene su rezultat odložene hipergastrinemije koja se javlja sekundarno usled inhibicije sekrecije želudačne kiseline. Slični nalazi postoje i nakon terapije H2 antagonistima, inhibitorima protonske pumpe i nakon

13 od 17

parcijalne fundektomije. U skladu sa tim, ove promene nisunastale kao direktan efekat svakog leka ponaosob.

Ksantan guma (E415) Polisorbat 80 (E433) Dinatrijum-edetat Acetil-cistein

Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat Natrijum-hidroksid

Simetikon emulzija 30% (simetikon, polisorbat 65, metilceluloza, polioksil 8 stearat, glicerolmonostearat, ksantan guma, benzoeva kiselina (E210), sorbatna kiselina, sulfatna kiselina, voda, prečišćena)

Voda, prečišćena Karmeloza-natrijum (E468) Sukraloza (E955)

Natrijum-hidrogenkarbonat Domifen-bromid

Aroma mentola (Arapska guma (E414), komponente arome)

Aroma za maskiranje ukusa (voda, propilenglikol (E1520), komponente arome) Aroma limuna (za 20 mg/15 mL) (kukuruzni maltodekstrin, komponente arome)

Nije primenjivo.

2 godine.

Lek je potrebno upotrebiti u roku od najviše20 minuta nakon mešanja pre primene. Svuneiskorišćenukoličinutreba odbaciti.

Čuvati u frižideru (2C – 8C).

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštiteod svetlosti.

Neotvoren lek se može izvaditiiz frižidera (2C –8C)i čuvati 28 dana na temperaturi do25C. Za rok upotrebe nakon mešanja rastvora, pogledajte odeljak 6.3.

Lek Lappoxo, 10 mg/15 mL, koncentrat i rastvarač za oralni rastvor

Dvokomorna bočica za Lappoxo, 10 mg/15 mL, koncentrat i rastvarač za oralni rastvor se sastoji od:

- HDPE poklopca (kapaciteta 10 mL) sa prstenom koji predstavlja indikator prvog otvaranja (“Tamper evident ring”), sa klipom od polipropilena (RR) i membranom od polietilena (PE) koja je napunjena sa 5 mL koncentrata omeprazola od 2 mg/mL.

- bočice od HDPE-a (kapacitet 25 mL) sa grlom napunjenim sa 10 mL rastvarača za Lappoxo, 10 mg/15 mL, oralni rastvor.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 14 jednodoznih, dvokomornih HDPE bočica koje se nalaze na PVC postolju, graduisana pipeta zapremine 8 mL sa oznakama od 0,5 mL i Uputstvo za lek.

14 od 17

Lek Lappoxo, 20 mg/15 mL, koncentrat i rastvarač za oralni rastvor

Dvokomorna bočica za Lappoxo, 20 mg/15 mL, koncentrat i rastvarač za oralni rastvor se sastoji od:

- HDPE poklopca (kapaciteta 10 mL) sa prstenom koji predstavlja indikator prvog otvaranja (“Tamper evident ring”), sa klipom od poliperopilena (PP) i membranom od polietilena (PE) koja je napunjena sa 5 mL koncentrata omeprazola od 4 mg/mL.

- bočice od HDPE-a (kapacitet 25 mL) sa grlom napunjenim sa 10 mL rastvarača za Lappoxo, 20 mg/15 mL, oralni rastvor.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 14 jednodoznih, dvokomornih HDPE bočica koje se nalaze na PVC postoljui Uputstvo za lek.

Priprema i upotreba oralnog rastvora

Kontejner je sistem od dve komore koji sadrži koncentrat u poklopcu i rastvarač u bočici. Pre nego što pacijent uzme lek, koncentrat i rastvaračtreba prvo pomešati.

Nakon otvaranja bočice, rastvor je odmah spreman za upotrebu. Nije neophodno dodatno razblažiti proizvod.

Lek Lappoxo je potrebno upotrebiti u roku od najviše 20 minuta nakon mešanja koncentrata i rastvarača.

Uputstvo za pripremuoralnog rastvora spremnog za primenu: 1. Uklonite sigurnosni prsten

2. Pritisnite i okrenitepoklopac u smeru kazaljke na satu do kraja grla bočice 3. Dobro promućkajtenajmanje 15 sekundi da se koncentrat i rastvaračpomešaju 4. Ostavite da oralni rastvor odstoji 60 sekundi

5. Uklonite plastični poklopac okretanjem suprotno od kazaljke na satu 6. Uverite se da je donja površina poklopca probušena i otvorena

7. Uzmite/dajterastvor direktno iz bočice

Lek Lappoxo, 10 mg/15 mL, oralni rastvor spreman za upotrebu biće skoro beo do bledo žut viskozan rastvor, sa mirisom mentola.

15 od 17

Lek Lappoxo, 20 mg/15 mL, oralni rastvor spreman za upotrebu biće skoro beo do bledo žut viskozan rastvor, sa mirisom mentola i limuna.

Za doze ≤10 mg (za decu uzrasta do 1 godine i telesne mase ≤ 10 kg) koristite pipetu dostupnu za jačinu10 mg/15 mL:

1. Uklonite sigurnosni prsten

2. Pritisnite i okrenitepoklopac u smeru kazaljke na satu do kraja grla bočice 3. Dobro promućkajtenajmanje 15 sekundi da se koncentrat i rastvaračpomešaju 4. Ostavite oralni rastvor da odstoji najmanje5 minuta, pre upotrebe pipete.

5. Uklonite plastični poklopac boce okretanjem suprotno od kazaljke na satu. 6. Uverite se da je donja površina poklopca probušena i otvorena.

7. Skinite poklopac sa pipete.

8. Dok bočica stoji na čvrstoj, ravnoj površini, ubacite pipetu u bočicu.

9. Polako povucite klip pipete do granične oznake na pipeti koja odgovara količini u mililitrima (mL) kojuje propisaoVaš lekar.

10. Izvadite pipetu iz bočice.

11. Proverite da li je Vaše dete oslonjeno u uspravnom položaju.

12. Stavite vrh pipete u usta deteta i polako pritisnite klip pipete nadole da lagano otpustite lek.

13. Dozvolite svom detetu malo vremena da proguta lek.

14. Ponavljajte korake od 8-13 na isti način dok ne datecelu dozu.

15. Nakon upotrebe isperite pipetu toplom vodom i ostavite da se osuši. 16. Bacitekorišćenu bočicusa preostalim rastvorom.

Uputstvo za primenu putem nazogastrične sonde (NG) ili perkutane endoskopske gastrostome (PEG):

Pre primene uverite se da stoma za enteralno hranjenje nije začepljena. 1. Isperite enteralnu stomusa 5 mL vode.

2. Dajte potrebnu dozu leka Lappoxo sa odgovarajućim mernim dozerom u roku od 20 minuta od pripremanja oralnog rastvora.

3. Isperite enteralnu stomusa najmanje 20 mL vode.

Ovaj lek je kompatibilan za upotrebu sa poliuretanskim nazogastričnim sondama (NG) i perkutanim endoskopskim gastrostomima (PEG) veličine 6 Fr do 15 Fr. Za stome najmanjeg prečnika (6 Fr) može se koristiti manja zapremina ispiranja od 3 mL da bi se omogućila upotreba kod veoma male dece gde ograničenje unosa tečnosti može biti od značaja.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.