Hidrokortizon HF 100mg/2mL prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Hidrokortizon HF je indikovan u terapiji stanja u kojima je potrebno brzo i intenzivno dejstvo kortikosteroida, kao što su:

Endokrini poremećaji

Primarna i sekundarna insuficijencija nadbubrega

Kolagenoze

Sistemski eritematozni lupus

Dermatološka oboljenja

Teški oblici erythema multiforme (Stevens-Johnson-ov sindrom)

Alergijske bolesti i reakcije

Bronhijalna astma, anafilaktičke reakcije

Gastrointestinalna oboljenja Ulcerozni kolitis, Crohn-ova bolest

1 od 15

Bolesti respiratornog trakta Aspiracija gastričnog sadržaja

Urgentna stanja

Stanje šoka prouzrokovano insuficijencijom nadbubrega, kao i stanje šoka nakon neuspeha konvencionalneterapijekada postoji mogućnost postojanja insuficijencije nadbubrega.

Lek Hidrokortizon HF se može primeniti putem intravenske injekcije, intravenske infuzije ili putem intramuskularne injekcije, ali podesniji način u slučajevima hitnog reagovanja je intravenska injekcija. Kasnije, treba razmotriti parenteralnu primenu depo preparata ili oralnu primenu leka.

Uobičajena doza iznosi od 100 mg do 500 mg u zavisnosti od težine oboljenja, u vidu intravenske injekcije tokom 1 do 10 minuta. Doza se može ponoviti u intervalima od 2, 4 ili 6 sati u zavisnosti od odgovora pacijenta na terapiju i njegovog kliničkog stanja.

Doziranje varira i mora se prilagoditi bolesti koja se leči, težini bolesti i odgovoru pacijenta na terapiju tokom celog lečenja. Odluka o odnosu rizik/benefit za pacijenta mora biti doneta za svaki individualni slučaj.

Dozu održavanja treba odrediti postepenim smanjenjem inicijalne doze u određenim vremenskim intervalima, sve dok se ne dostignenajmanja doza koja će održavati odgovarajuć klinički odgovor.

Generalno, velike doze kortikosteroida treba primenjivati samo dok se stanje pacijenta ne stabilizuje, obično ne duže od 48 do 72 sata. Ukoliko postoji potreba za daljim nastavkom terapije, postoji mogućnost razvoja hipernatremije. Zbog toga se savetuje, umesto leka Hidrokortizon HF, primena metilprednizolon-natrijum-sukcinata, jer pri njegovoj primeni dolazi do zanemarljive retencije natrijuma.

Ukoliko je neophodno obustavljanje primene leka Hidrokortizon HF nakon dugotrajne terapije, preporučuje se postepeno smanjenje doze, bez naglog prekida (videti odeljak 4.4).

Neželjena dejstva se mogu svesti na minimum korišćenjem najmanje efektivne doze tokom najkraćeg mogućeg perioda (videti odeljak 4.4).

Kortikosteroidna terapija je dodatna terapija, a ne zamena konvencionalnojterapiji.

Kod pacijenata sa oboljenjem jetre, može postojati pojačan efekat (videti odeljak 4.4) i treba razmotriti smanjenjedoze.

Stariji pacijenti: Lek Hidrokortizon HF se primarno koristi za akutna kratkotrajna stanja. Nema informacija koje bi ukazivale da je potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata. Međutim, kod ovih pacijenata treba imati na umu da su moguće ozbiljnije posledice uobičajenih neželjenih dejstava kortikosteroida zbog čega je potrebno sprovesti stalni nadzor kliničkog stanja pacijenta (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija: Doze za decu uzrasta preko 4 nedelje se mogu smanjiti, ali je neophodno više voditi računa o težini kliničkog stanja i odgovoru pacijenta na terapiju nego o uzrastu i telesnoj masi deteta. Doza ne treba da bude manja od 25 mg dnevno (videti odeljak 4.4).

Lek Hidrokortizon HF kao rastvarač sadrži vodu za injekcije sa 0,9% benzilalkoholom. Ne sme se primenjivati kod prevremeno rođenih beba i novorođenčadi (do 4 nedelje starosti). Ne koristitiduže od 7 dana kod dece mlađe od 3 godine.

2 od 15

Intravenska primena benzilalkohola je povezana sa rizikom od teških neželjenih dejstava uključujući poteškoće u disanju (engl. gasping syndrome) i smrću novorođenih beba i male dece. Kod male dece postoji povećani rizik od akumulacije. Nije poznata minimalna količina benzilalkohola kod koje se mogu ispoljiti toksična dejstva.

Za način pripreme rastvora videtiodeljak 6.6.

Lek Hidrokortizon HF je kontraindikovan:

- kod pacijenata kod kojih je poznata preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

- kod pacijenata sa sistemskom infekcijom, osim ukoliko se primenjuje specifična antiinfektivna terapija;

- za intratekalnu primenu, osim kao deo nekih hemoterapeutskih režima (ne smeju se koristiti rastvaračikoji sadrže benzilalkohol);

- za epiduralnu primenu;

- prevremeno rođene bebe i novorođenčad do 4 nedelje starosti (zbog prisustva benzil alkohola u rastvaraču)

Posebna upozorenja:

1. Tekst uputstva za pacijente se nalazi u pakovanju leka.

2. Pojava neželjenih dejstava nakon sistemske primene kortikosteroida može se minimalizovati ukoliko se poštuju principi primene najmanje efektivne doze u što kraćem vremenskom periodu. Stalna kontrola stanja pacijenta treba da omogući pravilno titriranje doze u odnosu na kliničko stanje (videti odeljak 4.2).

3. Dugotrajna terapija dovodi do atrofije kore nadbubrega koja može perzistirati mesecima nakon završetka lečenja. Kod pacijenata koji su na produženoj terapiji kortikosteroidima, primenu leka treba postepeno obustavljati, da bi se izbegao nagli povratak bolesti, akutna nadbubrežna insuficijencija ili poliarteritis, i smanjivati tokom nekoliko nedelja ili meseci u skladu sa dozom i trajanjem lečenja. Tokom produžene terapije, ukoliko postoje pridružene bolesti, povrede, primena anestezije ili hirurška intervencija, može doći do privremenog povećanja doze; ukoliko je terapija kortikosteroidima prekinuta tokom produžene terapije, možda će biti potrebno da se privremeno ponovo uključe.

4. Pošto sekrecija mineralokortikoida može biti narušena, so i/ili mineralokortikoid treba primenjivati istovremeno;

5. Mogu se javiti alergijske reakcije. Zbog toga što su se retko javljale reakcije na koži i anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije kod pacijenata koji su primali parenteralnu kortikosteroidnu terapiju, odgovarajuće mere opreza treba preduzeti pre primene, posebno kada pacijent u anamnezi ima alergiju na lekove.

6. Imunosupresivna dejstva/Povećana sklonost ka infekcijama:

kortikosteroidi mogu povećati sklonost ka infekcijama, maskirati neke znake infekcije, a nove infekcije se mogu javiti tokom njihove primene. Supresija inflamatornog odgovora i imunske funkcije povećava sklonost ka gljivičnim, virusnim i bakterijskim infekcijama i njihovu težinu. Klinička slika infekcije često može biti atipična i može dostići uznapredovali stadijum pre nego što je prepoznata.

7. Primena žive ili žive, atenuisane vakcine je kontraindikovana kod pacijenata koji dobijaju imunosupresivne doze kortikosteroida. Mrtve ili inaktivisane vakcine mogu biti primenjene kod pacijenata koji dobijaju imunosupresivne doze kortikosteroida; međutim, odgovor na ove

3 od 15

vakcine može biti umanjen. Predviđene procedure imunizacije se mogu sprovesti kod pacijenata koji dobijaju doze kortikosteroida koje nisu imunosupresivne.

8. Pacijenti koji dobijaju lekove koji dovode do supresije imunskog sistema su skloniji ka infekcijama u odnosu na zdrave osobe. Varičele i male boginje, na primer, mogu imati ozbiljniji tok ili čak i smrtniishod kod dece i odraslih sa oslabljenim imunskimsistemom koji dobijaju kortikosteroide. Varičele treba ozbiljno uzeti u obzir zbog toga što ovo obično bezazleno oboljenje može biti sa smrtnim ishodom kod imunosupresivnih pacijenata. Pacijente (ili roditelje dece) bez potvrde o preležanoj varičeli treba savetovati da izbegavaju blizak lični kontakt sa obolelima od varičele ili herpes zostera i ukoliko budu izloženi infekciji treba da budu pod strogim medicinskim nadzorom. Pasivna imunizacija varičela/zoster imunoglobulinom je neophodna za izložene pacijente koji nisu imunizovani, a dobijaju sistemske kortikosteroide ili su ih dobijali u toku prethodna 3 meseca, i to u toku 10 dana od izlaganja virusu. Ukoliko se dijagnoza varičele potvrdi, bolest zahteva specijalističku negu i hitnu terapiju. Terapiju kortikosteroidima ne treba prekidati a može biti potrebno povećanje doze.

9. Psihijatrijsko dejstvo: Pacijenti i/ili njihovi starateljitreba da budu upozoreni na moguća teška neželjena psihijatrijska dejstva pri upotrebi sistemskih kortikosteroida (videti odeljak 4.8). Simptomi se tipično pojavljuju u roku od nekoliko dana ili nedelja od početka lečenja. Rizik može biti povećan kod većih doza ili sistemske izloženosti (videti odeljak 4.5), iako koncentracije doza ne dozvoljavaju predviđanje početka, tipa, ozbiljnost ili trajanje reakcija. Većina reakcija se povlači nakon svakog smanjenja doze ili obustave primene leka, iako može biti potrebno određeno lečenje. Pacijenti/staratelji treba da budu upozoreni na moguće psihijatrijske smetnje koje se mogu pojaviti odmah nakon smanjenja ili prekida terapije sistemskim kortikosteroidima, iako je ovakva vrsta neželjenih dejstava prijavljivana povremeno.

Posebna nega je potrebna kada se razmatra korišćenje sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa postojećim ili povremenim teškim afektivnim poremećajima prisutnim kod njih ili kod najbližih srodnika. Ovo uključuje depresivne ili manično-depresivne bolesti i prethodnu steroidnu psihozu.

10. Primena leka kod aktivne tuberkuloze treba da bude ograničena na slučajeve fulminantne ili diseminovane tuberkuloze u kojima se kortikosteroidi primenjuju u terapiji bolesti zajedno sa odgovarajućom antituberkuloznom terapijom. Ukoliko su kortikosteroidi indikovani kod pacijenata sa latentnom tuberkulozom ili tuberkulin-reaktivnih, neophodan je strogi nadzor jer može doći do reaktivacije bolesti. Tokom produžene terapije kortikosteroidima, ovi pacijenti treba da dobijaju hemoprofilaksu.

11. Treba obratiti pažnju na pacijente koji uzimaju kardioaktivne lekove, kao što je digoksin, zbog steroidima indukovanog elektrolitnog poremećaja/gubitka kalijuma (videti odeljak 4.8).

12. Davanje intramuskularne injekcije u deltoidnu regiju zbog mogućnosti atrofije tkiva.

13. Prijavljeni su hepatobilijarni poremećaji koji mogu biti reverzibilni po prestanku terapije. Prema tome odgovarajući monitoring je neophodan. Hidrokortizon može imati povećano dejstvo kod pacijenata sa oboljenjem jetre jer se metabolizam i eliminacija hidrokortizona značajno smanjuju kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.2).

14. Feohromocitomska kriza, koja može biti sa smrtnim ishodom, je takođe prijavljena nakon primene sistemskih kortikosteroida. Kod pacijenata sa sumnjom ili identifikovanim feohromocitomom, kortikosteroide treba primeniti tek nakon procene odnosa rizika i koristi za pacijenta.

15. Dejstva na oči:

Poremećaji vida mogu biti prijavljeni pri sistemskoj i lokalnoj primeni kortikosteroida. Ukoliko su kod pacijenta prisutni simptomi kao što su zamagljen vid ili drugi poremećaji vida, treba razmotriti pregled kod oftalmologa radi procene mogućih uzroka koji uključuju kataraktu, glaukom ili retke bolesti kao što je centralna serozna horioretinopatija (engl: CSCR - central serous chorioretinopathy), koja je prijavljena posle sistemske i lokalne primene kortikosteroida. Centralna serozna horioretinopatija može izazvati ablaciju retine. Kortikosteroide treba koristiti s oprezom kod pacijenata sa okularnim herpes simplex-om zbog mogućnosti nastanka kornealne perforacije.

4 od 15

Produžena upotreba kortikosteroida može izazvati posteriornu subkapsularnu kataraktu i nuklearnu kataraktu (naročito kod dece), egzoftalmus, ili povišeni intraokularni pritisak, što može dovesti do glaukoma sa mogućim oštećenjem optičkog nerva. Za pojavu sekundarne gljivične i virusne infekcije oka može biti povećana mogućnost kod pacijenata koji dobijaju glukokortikoide.

16. Teški neželjeni događaji su prijavljeni udruženi sa intratekalnim/epiduralnim putem primene. Postoje izveštaji o pojavi epiduralne lipomatoze kod pacijenata koji su primali kortikosteroide, tipično tokom dugoročneprimene velikihdoza.

17. Sistemski kortikosteroidi nisu indikovani, samim tim ne treba ih ni primenjivati u terapiji traumatske povrede glave: multicentrična studija pokazala je povećani mortalitet nakon 2 nedelje i nakon 6 meseci nakon povrede, kod pacijenata koji su dobijali metilprednizolon-natrijum-sukcinat u odnosu na placebo. Kauzalna povezanost sa metilprednizolon-natrijum-sukcinatom nije utvrđena.

18. Tromboza, uključujući venski tromboembolizam, je prijavljena pri primeni kortikosteroida. Usled ovoga, kortikosteroide treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji već imaju ili imaju predispoziciju za tromboembolijske poremećaje.

19. Primena kortikosteroida u septičkom šoku je bila kontroverzna, rane studije su pokazale i korisne i štetna dejstva. U skorije vreme, ukazano je da je dodatna terapija kortikosteroidima korisna kod pacijenata sa razvijenim septičkim šokom koji imaju adrenalnu insuficijenciju. Međutim, ne preporučuje se njihova rutinska primena u septičkom šoku. Sistematska nije podržala njihovu primenu. Međutim, meta-analize, i procena ukazuju da duža primena (5 – 11 dana) malih doza kortikosteroida može smanjiti mortalitet, posebno kod pacijenata sa septičkim šokom koji reaguje na vazopresore.

20. Dejstvo na endokrini sistem:

Kod pacijenata na kortikosteroidnoj terapiji koji su izloženi neuobičajenom stresu, povećanje doze kortikosteroida brzog dejstva je indikovano pre, tokom i posle stresne situacije. Farmakološke doze kortikosteroida primenjene u dužem vremenskom periodu mogu dovesti do supresije osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubreg (sekundarna adrenokortikalna insuficijencija). Stepen i dužina nastale adrenokortikalne insuficijencije su promenljivi između pacijenata i zavise od doze, učestalosti primene, vremena primene i ukupnog trajanja glukokortikoidne terapije. Dodatno, akutna adrenalna insuficijencija koja može dovesti do smrtnog ishoda se može javiti ukoliko se naglo prekine terapija glukokortikoidima. Lekom izazvana sekundarna adrenokortikalna insuficijencija može prema tome biti svedena na najmanju meru postepenim smanjenjem doze. Ovaj tip relativne insuficijencije može perzistirati tokom nekoliko meseci posle prekida terapije; prema tome, u svakoj stresnoj situaciji koja se pojavi u tom periodu, treba ponovno uvesti hormonsku terapiju. „Sindrom obustave steroida” koji može izgledati nepovezan sa adrenokortikalnom insuficijencijom, može se takođe javiti posle naglog prekida terapije glukokortikoidima. Ovaj sindrom uključuje simptome kao što su: anoreksija, mučnina, povraćanje, letargija, glavobolja, groznica, bolovi u zglobovima, deskvamacija, mijalgija, gubitak telesne mase i/ili hipotenzija. Smatra se da ova dejstva nastaju kao posledica naglih promena koncentracije pre nego malih koncentracija kortikosteroida. Zbog toga što glukokortikoidi mogu izazvati ili pogoršati Kušingov sindrom, glukokortikoide treba izbegavati kod pacijenata sa Kušingovom bolešću. Postoji pojačan efekat kortikosteroida kod pacijenata sa hipotireoidizmom.

21. Dejstva na srce:

Neželjena dejstva glukokortikoida na kardiovaskularnom sistemu, kao što su dislipidemija i hipertenzija, mogu uticati na pacijente sa postojećim kardiovaskularnim faktorima rizika na pojavu dodatnih kardiovaskularnih efekata, ukoliko se primenjuju velike doze u dužem vremenskom periodu. U skladu s tim, kortikosteroide treba primenjivati promišljeno kod ovih pacijenata i obratiti pažnju na modifikaciju rizika i dodatno kardiološko praćenje, ukoliko je neophodno. Primena manjih doza može smanjiti incidencu komplikacija kortikosteroidne terapije. Sistemske kortikosteroide treba primenjivati sa oprezom i samo ukoliko je zaista neophodno, u slučajevima kongestivne srčane insuficijencije.

22. Ostalo:

5 od 15

S obzirom da komplikacije lečenja glukokortikoidima zavise od jačine doze i dužine lečenja, odluka o odnosu rizik/benefit za pacijenta mora biti doneta za svaki individualni slučaj, za jačinu doze i dužinu trajanja, kao i za izbor terapije (dnevna ili intermitentna).

Treba koristiti najmanju moguću dozu kortikosteroida za kontrolu stanja pod lečenjem i, kada je smanjenje doze moguće, treba da bude postepeno.

Koadministracija sa inhibitorima CYP3A, uključujući proizvode koje sadrže kobicistat, može povećati rizik od sistemskih neželjenih dejstava. Kombinaciju treba izbegavati ukoliko je korist za pacijenta manja od rizika za sistemska neželjena dejstva; u tom slučaju pacijente treba pratiti (videti odeljak 4.5).

Acetilsalicilna kiselina i nesteroidne antiinflamatorne lekove treba koristiti sa oprezom zajedno sa kortikosteroidima (videti odeljak 4.5).

23. Prijavljen je Kapošijev sarkom kod pacijenata koji su primali kortikosteroidnu terapiju. Prekid primene kortikosteroida može dovesti do kliničke remisije.

24. Kortikosteroide treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa konvulzijama. 25. Velike doze kortikosteroida mogu da izazovu akutni pankreatitis.

Ne postoji univerzalno slaganje oko toga da li su kortikosteroidi sami po sebi odgovorni za nastanak peptičkog ulkusa za vreme trajanja terapije; međutim, glukokortikoidna terapija može maskirati simptome peptičkog ulkusa tako da se perforacija ili krvavljenje mogu pojaviti bez značajnog bola. Glukokortikoidna terapija može maskirati peritonitis i druge znakove ili simptome povezane sa gastrointestinalnim poremećajima kao što su perforacija, opstrukcija ili pankreatitis. U kombinaciji sa NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) povećan je rizik od nastanka gastrointestinalnog ulkusa.

Hidrokortizon može izazvati povećanje krvnog pritiska, retenciju soli i vode i povećanu ekskreciju kalijuma. Ograničenje unosa soli u ishrani i nadoknada kalijuma mogu biti neophodni. Svi kortikosteroidi povećavaju ekskreciju kalcijuma.

Mere opreza:

Poseban oprez je potreban kada se razmatra primena sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa sledećim stanjima i tada je neophodno često praćenje pacijenta.

1. Osteoporoza je generalno udružena sa dugotrajnom primenom velikih doza glukokortikoida. Kortikosteroide treba primenjivati oprezno kod pacijenata sa osteoporozom (u posebnom riziku su žene u post-menopauzi).

2. Hipertenzija.

3. Postojeći ili u anamnezi prisutni teški afektivni poremećaji (posebno prethodna steroidna psihoza).

4. Kortikosteroidi, uključujući hidrokortizon, mogu povećati glikemiju u krvi, pogoršati već postojeći dijabetes i stvoriti predispoziciju kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji za nastanak dijabetes melitusa (ili u porodičnoj anamnezi prisutan dijabetes).

5. Tuberkuloza u anamnezi.

6. Glaukom (ili glaukom u porodičnoj anamnezi).

7. Prethodna miopatija indukovana kortikosteroidima. 8. Insuficijencija jetre ili ciroza.

9. Kortikosteroide treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa insuficijencijombubrega. 10. Epilepsija.

11. Peptička ulceracija.

12. Sveže intestinalne anastomoze. 13. Predispozicija za tromboflebitis. 14. Apsces ili druge piogene infekcije. 15. Ulcerozni kolitis.

6 od 15

16. Divertikulitis.

17. Miastenija gravis.

18. Egzantematozne bolesti.

Pedijatrijska populacija

Kortikosteroidi izazivaju usporen rast kod novorođenčadi, u detinjstvu i adolescenciji, koji može biti ireverzibilan. Terapija treba da je ograničena na minimalnu dozu u toku najkraćeg vremena. Rast i razvoj novorođenčadi i dece na produženoj kortikosteroidnoj terapiji treba pažljivo pratiti. Rast može biti usporen kod dece koja primaju dugotrajnu, dnevno podeljenu dozu glukokortikoidne terapije. Primena steroida na ovaj način treba da je ograničena na najozbiljnije indikacije. Novorođenčad i deca na produženoj kortikosteroidnoj terapiji su u posebnom riziku od nastanka povišenog intrakranijalnog pritiska. Velike doze kortikosteroida mogu izazvati pankreatitis kod dece.

Hipertrofična kardiomiopatija je prijavljena posle primene hidrokortizona kod prevremeno rođene dece, prema tome treba preduzeti odgovarajuću dijagnostičku procenu i praćenje srčane funkcije i njegove strukture.

U postmarketinškom praćenju bilo je prijava sindroma lize tumora (TLS – engl: tumour lysis syndrome) kod pacijenata sa malignitetima, uključujući hematološke malignitete i solidne tumore, prateći upotrebu samih sistemskih kortikosteroida ili u kombinaciji sa drugim hemoterapijskim agensima. Pacijente sa velikim rizikom za nastanak TLS, kao što su pacijenti sa tumorima sa velikim proliferativnim indeksom, velikim opterećenjem tumora i velikim osetljivošću na citotoksične agense, treba pažljivo pratiti i preduzeti mere predostrožnosti.

Primena kod starijih pacijenata

Najčešća neželjena dejstva sistemskih kortikosteroida mogu biti udružena sa ozbiljnim posledicama u starijem životnom dobu, kao što su osteoporoza, hipertenzija, hipokalemija, dijabetes, prijemčivost na infekcije i istanjenost kože. Potreban je strog klinički nadzor kako bi se izbegle po život opasne reakcije.

Lek sadrži benzilalkohol

Može izazvati toksične reakcije ili anafilaktičke reakcije kod dece do 3 godine starosti.

Lek sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

1. Hidrokortizon se metaboliše preko 11-beta-hidroksisteroid dehidrogenaze tip 2 (11-beta-HSD2) i citohroma P450 (CYP) 3A4 enzima. CYP3A4 enzim katalizuje 6-beta-hidroksilaciju steroida, esencijalnu fazu I metabolizma i endogenih i sintetskih kortikosteroida. Mnoga druga jedinjenja su takođe supstrati CYP3A4, od kojih je za neke (kao i za neke druge lekove) pokazano da menjaju metabolizam glukokortikoida indukcijom (ushodna regulacija) ili inhibicijom CYP3A4 enzima.

2. CYP3A4 inhibitori - mogu smanjiti hepatički klirens i povećati koncentraciju hidrokortizona u plazmi. U prisustvu CYP3A4 inhibitora (npr. ketokonazol, itrakonazol, klaritromicin i sok od grejpfruta), može biti potrebna titracija doze hidrokortizona kako bi se izbegla steroidna toksičnost.

3. CYP3A4 induktori – mogu povećati hepatički klirens i smanjiti koncentraciju hidrokortizona u plazmi. U prisustvu CYP3A4 induktora (npr. rifampin, karbamazepin, fenobarbital i fenitoin), može biti neophodno povećanje doze hidrokortizona kako bi se postigao željeni terapijski odgovor.

4. CYP3A4 substrati - U prisustvu nekog drugog CYP3A4 substrata, može postojati uticaj na hepatički klirens metilprednizolona, sa neophodnim prilagođavanjem doze. Postoji povećana mogućnost pojave neželjenih dejstva svakog leka pojedinačno kada se primenjuju istovremeno.

7 od 15

5. Efekti koji nisu posredovani preko CYP3A4 - Druge interakcije i efekti koji se javljaju tokom primene metilprednizolona su navedeniu tabeli1, u nastavku.

Tabela 1 sadrži listu i opis najčešćih i/ili klinički važnih interakcija ili dejstava pri primeni sa hidrokortizonom.

Tabela 1. Važne interakcije (sa lekom ili supstancom)/efekti hidrokortizona

8 od 15

Trudnoća

Sposobnost kortikosteroida da prolaze placentu varira između različitih lekova iz ove grupe. Hidrokortizonprolazi placentu.

Nema podataka da primena kortikosteroida dovodi do povećane incidence kongenitalnih anomalija kada se primenjuju kod trudnica.

Postoje dokazi da primena kortikosteroida kod gravidnih životinja može izazvati malformacije fetusa uključujući rascep nepca, intrauterini zastoj u rastu i efekte na rast i razvoj mozga. Na osnovu pretkliničkih studija, postoji veoma mali rizik od rascepa nepca i intrauterinog usporenja rasta fetusa.

9 od 15

Hipoadrenalizam se može, teoretski, javiti kod novorođenčadi koja su prenatalno bila izložena kortikosteroidima. Novorođenčad majki koje su primale ovakvu terapiju tokom trudnoće treba pažljivo pratiti zbog znakova hipoadrenalizma i odgovarajućih mera ukoliko ovakvi znaci postoje. Kada su međutim, kortikosteroidi neophodni, pacijentkinje koje su u normalnoj trudnoći, treba lečiti kao da nisu trudne. Pacijentkinje sa preeklampsijom ili zadržavanjem tečnosti treba pažljivo pratiti. Neke retrospektivne studije su pokazale povećanu incidencu novorođenčadi sa smanjenom telesnom masom rođene od majki koje su primale kortikosteroide. U humanoj populaciji, rizik od pojave male telesne mase na rođenju izgleda da je dozno zavisan i može biti sveden na minimum primenom manjih doza kortikosteroida.

Primećena je i pojava katarakti kod novorođenčadi rođenih od majki koje su bile na dugotrajnoj terapiji kortikosteroidima tokom trudnoće.

Dojenje

Kortikosteroidi, uključujući hidrokortizon, se izlučuju u majčinom mleku. Novorođenčad majki koje su primale farmakološke doze treba pratiti jer mogu razviti adrenalnu supresiju. Hidrokortizon treba primenjivati tokom dojenja samo posle pažljive procene odnosa koristi i rizika za majku i novorođenče.

Plodnost

Pokazano je da kortikosteroidi mogu da utiču na plodnost kod laboratorijskih životinja (videti odeljak 5.3).

Dejstvo kortikosteroida na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama nije sistematski procenjivano. Neželjena dejstva kao što su konvulzije su mogući posle terapije kortikosteroidima. Ukoliko se ovi simptomi jave kodpacijenata, onine treba da upravljaju vozilima ili rukuju mašinama.

Incidenca očekivanih neželjenih dejstava udruženih sa primenom kortikosteroida, uključujući osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubreg korelira sa relativnom potentnošću leka, dozom, vremenom primene i dužinom terapije (videti odeljak 4.4).

10 od 15

11 od 15

*Nije prema MedDRA klasifikaciji

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Nije poznat klinički sindrom akutnog predoziranja kortikosteroidima. Nakon predoziranja, mogućnost supresije nadbubrežne žlezde treba umanjiti postepenim smanjenjem doze tokom određenog vremenskog perioda. Dalje traumatske epizode tokom tog perioda mogu zahtevati posebnu suportivnu terapiju. Hidrokortizon se može ukloniti dijalizom. U slučaju predoziranja, ne postoji specifičan antidot; terapija je suportivna i simptomatska.

Farmakoterapijska grupa: Kortikosteroidi za sistemsku primenu, glukokortikoidi ATC šifra: H02AB09

Glukokortikoidi, prirodni i sintetski, su adrenokortikalni steroidi.

Prirodni glukokortikoidi (hidrokortizon i kortizon), koji takođe imaju dejstvo na retenciju soli, se primenjuju kao terapija nadoknade hormona kod stanja adrenokortikalne deficijencije. Njihovi sintetski analozi se primarno koriste zbog njihovih antiinflamatornih svojstava kod poremećaja mnogih organskih sistema.

Hidrokortizon-natrijum-sukcinat ima ista metabolička i anti-inflamatorna dejstva kao hidrokortizon. Kada se primenjuju parenteralno i u ekvimolarnim količinama, ova dva jedinjenja su ekvivalentna po biološkoj aktivnosti.

Visoko hidrosolubilan estar hidrokortizon-natrijum-sukcinat hidrokortizona omogućava brzu intravensku primenu velikih doza hidrokortizona u maloj zapremini rastvarača i posebno je koristan kada je potrebno brzo postići velike koncentracije hidrokortizona u krvi. Nakon intravenske primene hidrokortizon-natrijum-sukcinata, dejstva su vidljiva u toku jednog sata, a trajanjeimje promenljivo.

Glukokortikoidi uzrokuju značajna i različita metabolička dejstva. Osim toga, oni modifikuju telesni imunskiodgovor na različite stimuluse.

12 od 15

Relativna potentnost, iskazana preko smanjenja broja eozinofila, metilprednizolon-natrijum-sukcinata i hidrokortizon-natrijum-hidrsukcinata, nakon intravenske primene, iznosi 5 prema 1. Ovo je u skladu sa relativnom potentnošću metilprednizolona i hidrokortizona upotrebljenih oralnim putem.

Farmakokinetika hidrokortizona kod zdravih ispitanika muškog pola je pokazala nelinearnu kinetiku nakon primene pojedinačne intravenske doze hidrokortizon-natrijum-sukcinata veće od 20 mg. Odgovarajući farmakokinetski parametri hidrokortizona su prikazani u tabeli 2.

Tabela 2. Prosečne vrednosti (SD) farmakokinetskih parametara hidrokortizona po primeni pojedinačnih intravenskih doza

PIK0-∞ = površina ispod krive u vremenu 0 do beskonačno.

Resorpcija

Nakon primenepojedinačnih intravenskih doza hidrokortizon-natrijum-sukcinata od 5, 10, 20 i 40 mg, kod zdravih osoba muškog pola, prosečne najviše vrednosti dobijene 10 minuta posle primene iznosile su 312, 573, 1095 i 1854 nanograma/mL. Hidrokortizon-natrijum-sukcinat se brzo resorbuje pri intramuskularnoj primeni.

Distribucija

Hidrokortizon se široko distribuira u tkiva, prolazi krvno-moždanu barijeru i izlučuje se u majčino mleko. Volumen distribucije hidrokortizona u stanju ravnoteže je bio u intervalu od oko 20 do 40 L (Tabela 2). Hidrokortizon se vezuje za glikoprotein transkortin (kortikosteroid vezujući globulin) i albumin. Vezivanje hidrokortizona za proteine plazme kod ljudi je približno92%.

Metabolizam

Hidrokortizon (odnosno kortizol) se metaboliše preko 11-beta-HSD2 do kortizona i dalje do dihidrokortizona i tetrahidrokortizona. Drugi metaboliti uključuju dihidrokortizol, 5-alfa-dihidrokortizol, tetrahidrokortizol i 5-alfa-tetrahidrokortizol. Kortizon može biti konvertovan do kortizola preko 11-beta-hidroksisteroid dehidrogenaze tip 1 (11-beta-HSD1). Hidrokortizon se takođe metaboliše preko CYP3A4 do 6-beta-hidroksikortizola (6-beta-OHF) i količina 6--betaᵦ-OHF je varirala od 2,8% do 31,7% ukupnih metabolita, pokazujući veliku interindividualnu varijabilnost.

Eliminacija

Izlučivanje primenjene doze je skoro kompletno u toku 12 sati. Kada se hidrokortizon-natrijum-sukcinat primenjuje intramuskularno, on se izlučuje na sličan način kao posle intravenske injekcije.

Kortikosteroidi, grupa steroidnih hormona koja uključuje hidrokortizon, su bili konzistentno negativni u pogledu ispitivanja mutagenosti na bakterijskim testovima mutagenosti. Hidrokortizon i

13 od 15

deksametazon su indukovali hromozomske aberacije in vitro kod humanih limfocita i in vivo na miševima. Međutim, biološki značaj ovih nalaza nije jasan jer hidrokortizon nije povećao incidencu tumora kod mužjaka i ženki pacova tokom 2-godišnje studije karcinogenosti.

Neželjene reakcije koje nisu bile registrovane tokom kliničkih studija, ali jesu kod laboratorijskih životinja pri nivoima izloženosti sličnim onima tokom kliničke primene i sa mogućim značajem za kliničku primenu su bile sledeće. Kortikosteroidi utiču na fertilitet kada se primenjuju kod pacova. Broj implantata i živih fetusa je bio smanjen. Pokazalo se da su kortikosteroidi teratogeni kod mnogih vrsta kada se daju u dozama koje su ekvivalentne humanim dozama. U studijama ispitivanja reproduktivnih sposobnosti kod laboratorijskih životinja, glukokortikoidi su povećavali incidencu malformacija (rascep nepca, malfomacije skeleta), embriofetalnu smrtnost (npr. povećana resorpcija ploda) i usporenje intrauterinog rasta. Tokom primene hidrokortizona, rascep nepca je primećen kod gravidnih ženki miševa i hrčaka tokom organogeneze.

Prašak:

- Natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrat; - Dinatrijum-hidrogenfosfat, bezvodni;

- Natrijum-hidroksid.

Rastvarač:

- Benzilalkohol;

- Voda za injekcije.

Nisu poznate inkompatibilije.

5 godina.

Rok upotrebe nakonrekonstitucijezai.v. ili i.minjekciju: rastvor upotrebiti odmah.

Rok upotrebe nakon razblaživanja za i.v. infuziju: dokazana je hemijska i fizička stabilnost u primeni do 1 sata na temperaturi do 25 °C nakon razblaživanja sa 0,9% rastvorom natrijum-hlorida ili 5% rastvorom glukoze, ili 5% rastvorom glukoze u 0,9% rastvoru natrijum-hlorida.

Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i ne bi smeli da budu duži od 1 sata na temperaturi do 25 °C osim ako se rekonstitucija ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanjeleka je:

- prašak za rastvor za injekciju/infuziju: staklena bočica (hidrolitičke otpornosti tip I) sa gumenim čepom i Al-kapicom sa zaštitnim flip-off zatvaračem.

14 od 15

- rastvarač:ampula od 2 mL od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I) sa plavim prstenom.

Spoljašnjepakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 1 bočica sa praškom, 1 ampula sa rastvaračem i Uputstvo za lek.

Priprema rastvora:

U pakovanju leka Hidrokortizon HF, 100 mg se nalazi staklena bočica sa 100 mg hidrokortizona u obliku natrijum-sukcinata, zajedno sa ampulom rastvarača za parenteralnu primenu zapremine 2 mL koji se koristi za pripremu i.v. ili i.m. injekcije.

Kod pripreme i.v. infuzije, rastvoreni lek se može pomešati sa 5% rastvorom dekstroze (ili izotoničnim rastvorom NaCl za infuziju ili 5% dekstrozom u izotoničnom rastvoru NaCl, ukoliko se pacijent ne nalazi na restrikciji unosa natrijuma).

Ovaj lek nije preporučen za intratekalni i epiduralni način primene.

Za uslove čuvanja rekonstituisanog rastvora i dalje razblaženog leka, videti odeljak 6.4.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Hidrokortizon HF sadrži aktivnu supstancu hidrokortizon-natrijum-sukcinat.

Lek Hidrokortizon HF pripada grupi lekova poznatoj kao kortikosteroidi. Kortikosteroidi se prirodno stvaraju u organizmu i važni su za mnoge telesne funkcije.

Povećanje koncentracije kortikosteroida u telu je efektivan način lečenja različitih bolesti koje su izazvane zapaljenjima u telu. Lek Hidrokortizon HF smanjuje ova zapaljenja, koja bi mogla da dalje pogoršaju Vaše stanje. Ovaj lek morate koristiti redovno da biste imali maksimalnu korist. Kortikosteroidi takođe mogu pomoći u lečenju reakcija preosetljivosti (anafilaktički šok) ili drugih stresnih stanja. Ovo uključuje zapaljenske procese ili alergijska stanja, koja zahvataju:

creva, npr. Kronova bolest (zapaljenje creva) i ulcerozni kolitis (zapaljenje debelog creva);

pluća, npr. kod astme ili zapaljenja uzrokovana udisanjem (aspiracijom) povraćenog ili želudačnog sadržaja;

kožu, npr. Stevens-Johnsonov-ov sindrom (autoimuno oboljenje u kojem imunski sistem izaziva plikove i ljuštenje kože), ili sistemski eritematozni lupus.

Primenjuje se i kod drugih stanja, kao što su smanjena funkcija nadbubrežne žlezde ili druga urgentna stanja kao što je terapija šoka povezanim sa smanjenom funkcijom nadbubrežne žlezde.

Razgovarajte sa Vašim lekarom ukoliko se ne osećate bolje ili se osećate lošije, ili niste sigurni zbog čega Vam je dat ovaj lek.

LekHidrokortizonHF ne smete primati:

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Alergijska reakcija može izazvati osip ili crvenilo na koži, otok lica ili usana ili nedostatak daha;

ukoliko imate neku sistemsku infekciju (osim ukoliko primate specifičnu anti-infektivnu terapiju);

intratekalnim načinom primene (u kičmenu moždinu, osim kao deo nekih hemoterapijskih režima), ne smeju se koristiti rastvaračikoji sadrže benzilalkohol;

epiduralnim načinom primene;

prevremeno rođene bebe i novorođenčad do 4 nedelje starosti (zbog prisustva benzil alkohola u rastvaraču).

Deca:

Lek Hidrokortizon HF treba pažljivo primenjivati kod dece jer produžena primena može uticati na rast i razvoj dece i može izazvati kataraktu.

Ako se nešto odnavedenog odnosi na Vas odmah se obratite lekaru. Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primite lek Hidrokortizon HF ukoliko imate nešto od sledećih stanja, jer će Vaš doktor možda morati da prati Vaše stanje, promeni dozu ili lek:

varičele (ovčije boginje), morbile (male boginje), herpes zoster ili herpes oka. Ukoliko mislite da ste bili u kontaktu sa nekim ko je zaražen ovim bolestima, ili ih niste preležali ili niste sigurni da li ste ih preležali;

tešku depresiju ili maničnu depresiju (bipolarni poremećaj). Ovo uključuje da ste ranije imali depresiju dok ste uzimali lek poput leka Hidrokortizon HF, ili ukoliko imate ove bolesti u porodičnoj istoriji bolesti;

ukoliko patite od promene raspoloženja, nesanice ili poremećaja ličnosti;

2 od 13

ukoliko ste pod neuobičajenimstresom;

ukoliko razvijete poremećaj funkcije nadbubrežne žlezde;

Kušingova bolest (hormonski poremećaj izazvan povećanim vrednostima kortizola u krvi); dijabetes (ili postoji u porodičnoj istoriji bolesti);

epilepsija ili epileptični napadi;

ukoliko imate ili je neko u Vašoj porodici imao glaukom(povišen očni pritisak); katarakta;

obratitese Vašem lekaru ukoliko primetite zamućenje vida ili druge smetnje; problemi sa srcem, uključujući srčanu insuficijenciju (slabost) ili infekcije;

hipertenzija (povišen krvni pritisak); zadržavanje tečnosti u organizmu;

hipotireoidizam (smanjena funkcija štitaste žlezde);

pankreatitis (zapaljenje pankreasa (gušterače) koje izaziva jak bol u stomaku i leđima); peritonitis (zapaljenje tankog omotača oko creva (peritoneuma));

infekcija zglobova;

oboljenja jetre ili bubrega;

ukoliko ste pri uzimanju kortikosteroidnih lekova imali bol ili slabost u mišićima; miastenija gravis (bolest koja uzrokuje slabost i zamor mišića);

osteoporoza (gubitak koštane mase);

feohromocitom (retki tumor tkiva nadbubrežne žlezde); gnojno zapaljenje kože;

čir na želucu ili drugi ozbiljni problemi sa želucem ili crevima;

tromboflebitis (problemi sa venama uzrokovani trombozom (začepljenje u venama) koje izaziva flebitis (crvene, otečene i osetljive vene);

ukoliko ste imali traumatsku povredu mozga ili šlog; ukoliko imate ili ste imali tuberkulozu.

Sindrom lize tumora može da se javi kada se kortikosteroidi koriste tokom lečenja kancera (raka). Obavestite svog lekara ako imate rak i simptome sindroma lize tumora koji uključuju grčeve u mišićima, slabost mišića, konfuziju, nepravilne otkucaje srca, gubitak vida ili smetnje u vidu, i gubitak daha. Vaš lekar će Vas pažljivo pratiti, naročito ako ste pod velikimrizikom od nastanka ovog sindroma.

Ukoliko se hidrokortizon daje prevremeno rođenim bebama, može biti neophodno praćenje funkcije i strukture srca.

Kod kortikosteroida je neophodan oprez jer mogu da izazovu stanje oka (centralna serozna horioretinopatija) gde se tečnost nakuplja ispod sloja tkiva koje je osetljivo na svetlost na zadnjem delu unutrašnjeg dela oka (retina), što dovodi do oštećenja vida i može da dovede do odlubljivanja retine.

Dugoročna terapija kortikosteroidima u velikim dozama može da dovede do neuobičajenog nakupljanja masti na ili oko ovoja kičme (epiduralna lipomatoza).

Obavestite Vašeg lekara ukoliko sumnjate na pojavu infekcije, jer kortikosteroidi mogu maskirati znake nekih infekcija, izmeniti znake i simptome infekcija ili smanjiti otpornost na njih.

Drugi lekovi i lek HidrokortizonHF

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove:

antikoagulansi– koriste se za „razređivanje“ krvi, npr acenokumarol, fenindion i varfarin; antiholinergici– neuromišićni blokatori koje se koriste u nekim hirurškim procedurama;

3 od 13

antiholinesteraze – koriste se u lečenju miastenije gravis (bolest koju prati slabost mišića) kao što su distigmin i neostigmin;

antibiotici(kao što su izoniazid, eritromicin, klaritromicin, troleandomicin);

antidijabetici– lekovikoji se koriste za lečenje povećane vrednostišećera u krvi;

antiemetici (lekovi koji se koriste za lečenje i za prevenciju mučnine i povraćanja) kao što su aprepitant, fosaprepitant;

ketokonazol ili itrakonazol - lekovikoji se koristeza lečenje gljivičnih infekcija; rifampicin i rifabutin – lekovi kojisekoristeza lečenje tuberkuloze;

antivirotici koji se koriste za lečenje HIV infekcija;

inhibitor aromataze – aminoglutetimid – koristi se za lečenje karcinoma;

acetilsalicilna kiselina i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) kaošto je ibuprofen, koji se koriste za ublažavanje blagog do umerenog bola;

ciklosporin – koristi se za lečenje stanja kao što je teški reumatoidni artritis, teška psorijaza ili nakon transplatacije koštane srži ili organa;

diltiazem– blokator kalcijumskih kanala;

kardiotonični glikozidi – digoksin – lek koji se primenjuje za lečenje srčane slabosti i/ili nepravilnog srčanog ritma;

imunosupresivi – takrolimus i ciklofosfamid – koriste se nakon transplatacije organa da bi se sprečilo odbacivanje organa;

pankuronijum ili drugi lekovi koji se nazivaju neuromišićni blokatori koji se koriste u hirurškim procedurama;

oralni kontraceptivi– lekovi koji sadrže estrogen;

farmakokinetički pojačivači – lekovikoji sadrže kobicistrat;

lekovi koji dovode do deplecije kalijuma – amfotericin B, ksanteni ili beta-2 agonisti (npr. lekovi koji se koriste za lečenje astme);

karbamazepin, fenobarbital, fenitoin– lekovi koji se koriste za lečenje epileptičnih napada;

vakcine – obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru ako ste se nedavno vakcinisali ili ćete uskoro. Ne smete da se vakcinišete „živim“ vakcinama. Druge vakcine mogu imati slabije dejstvo;

sok od grejpfruta.

Ukoliko koristite dugotrajnu terapiju nekim lekovima

Obavestite Vašeglekara ukoliko se lečite od šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska ili zadržavanja vode (edem), jer će možda morati da prilagodi dozu lekova koje koristite.

Pre nego što imate neku operaciju, obavestite Vašeg lekara, stomatologa ili anesteziologa da koristite ovaj lek.

Ukoliko je potrebno da radite neke testove u bolnici ili koje je tražio Vaš lekar, obavestite lekara ili medicinsku sestru da koristite lek Hidrokortizon HF, jer može uticati na rezultate testova.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek, s obzirom na to da lek Hidrokortizon HF može usporiti rast Vaše bebe.

Kortikosteroidi mogu da prođu kroz posteljicu, što je povezano sa rizikom od male telesne mase novorođenčeta.

Primećena je pojava katarakti kod odojčadi čije su majke tokom trudnoće dobijale kortikosteroide u dužem vremenskom intervalu.

4 od 13

Recite Vašem lekaru ukoliko dojite, jer male količine kortikosteroida mogu da se izluče u majčino mleko.

Ukoliko ste dojili za vreme lečenja, neophodno je prekontrolisati da li je Vaša terapija imala uticaja na odojče.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Dejstvo ove grupe lekova na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanjem mašinama nije ispitivana. Tokom terapije kortikosteroidima moguća je pojava neželjenih dejstava poput sinkopa (gubitka svesti), vrtoglavica i epileptičnih napada. Ukoliko se ovi simptomi ispolje kod Vas, ne treba da upravljate vozilima i rukujete mašinama.

Lek HidrokortizonHF sadrži benzilalkohol.

Lek Hidrokortizon HF kao rastvarač sadrži vodu za injekcije sa 0,9% benzilalkoholom.

Benzil alkohol može izazvati alergijske reakcije. Benzilalkohol povezan je sa rizikom od pojave teških neželjenih dejstava, uključujući poteškoće sa disanjem (takozvani „sindrom dahtanja“) kod beba i male dece.

Ne smete davati svom novorođenčetu (do 4 nedelje starosti) i ne smete koristiti duže od nedelju dana kod male dece (mlađe od 3 godine).

Obratite se svom lekaru ili farmaceutu za savet ukoliko imate oboljenje jetre ili bubrega, ili ukoliko ste trudni ili dojite. To je zbog toga što se velike količine benzilalkohola mogu nakupiti u Vašem organizmu i izazvati neželjena dejstva (takozvana „metabolička acidoza“).

Može izazvati toksične reakcije ili anafilaktičke reakcije kod dece do 3 godine starosti.

Lek HidrokortizonHF sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Ako ste iz bilo kog razloga primljeni u bolnicu, uvek obavestite svog lekara ili medicinsku sestru da uzimate ovaj lek. Potrebnu dozu i trajanje primene leka Hidrokortizon HF, odrediće Vaš lekar.

Lek Hidrokortizon HF se koristi isključivo u zdravstvenim ustanovama.

Doziranje i način primene

Vaš lekar će odrediti mesto davanja injekcije, dozu i broj injekcija, u zavisnosti od ozbiljnosti stanja od kojeg Vas leči. Lekar će Vam dati najmanju moguću dozu za najkraće moguće vreme, da bi olakšao tegobe.

Odrasli pacijenti:

Lek Hidrokortizon HF će Vam primeniti za to obučeno medicinsko osoblje, davanjem leka u mišić (intramuskularno) ili u venu (intravenski). Prva doza se uglavnom daje intravenski, naročito u hitnim slučajevima.

Injekcija će biti data sporo, tokom 1 do 10 minuta. Doza se može ponoviti u periodu od 2 do 6 sati u zavisnosti od odgovora pacijenta na terapiju i njegovog kliničkog stanja. Po pravilu, velike doze kortikosteroida treba primenjivati2 do 3 dana.

Lek se prvo rastvara u vodi za injekcije (koja sadrži 0,9% benzilalkoholom). Ukoliko će se primeniti infuzijom (preko pumpe ili kapanjem), meša se sa drugom odgovarajućom tečnošću. Ne treba da se meša sa drugim lekovima.

5 od 13

Stariji pacijenti:

Lek se koristi uobičajeno, kao i kod mlađih pacijenata. Ipak, lekar bi mogao češće da proverava vaše stanje tokom terapije.

Deca i adolescenti:

Kortikosteroidi mogu da utiču na rast dece tako da će doktor propisati najmanju moguću efikasnu dozu koja ne treba da bude manja od 25 mg dnevno.

Ako ste primiliviše leka HidrokortizonHF nego što treba

Ukoliko mislite da ste primili previše injekcija ovog leka odmah se obratite Vašem lekaru.

Ako naglo prestanete da primate lek HidrokortizonHF

Vaš lekar će odlučiti kada i na koji način treba da prekinete lečenjelekom Hidrokortizon HF. Potrebno je da postepeno prekidate lečenje ovim lekom:

ukoliko ste primali kortikosteroide, kao što je lek Hidrokortizon HF, duže vreme; ukoliko ste primali velike doze kortikosteroida;

ukoliko ste već koristili kortikosteroide u vidu tableta ili injekcija u toku prethodne godine; ukoliko ste već imali probleme sa nadbubrežnom žlezdom pre početka terapije ovim lekom.

Biće potrebno postupno obustavljanje primene leka Hidrokortizon HF kako bi se sprečilo da naglo smanjenje doze izazove simptome obustave leka. Ovi simptomi mogu biti: svrab, povišenu telesnu temperaturu, bol u mišićima i zglobovima, curenje iz nosa, konjunktivitis (crvenilo, sekrecija iz oka), znojenje i gubitak telesne mase.

Ukoliko osetite ponovo pojavu simptoma bolesti od koje ste lečeni odmah obavestite Vašeg lekara.

Mentalni problemi tokom terapije lekom Hidrokortizon HF

Tokom terapije lekom Hidrokortizon HF može doći do pojave mentalnih poremećaja (takođe videti odeljak 4: moguća neželjena dejstva).

Ovi poremećaji mogu biti ozbiljni.

Uglavnom se javljaju nekoliko dana ili nedelja od početka terapije. Češće se javljaju pri korišćenju velikih doza.

Većina ovih problema nestaju ukoliko se doza smanji ili prekine. Međutim, ukoliko se problemi pojave, možda će biti potrebno lečenje.

Obratite se Vašem lekaru ukoliko Vi ili neko ko koristi ovaj lek pokazuje znake mentalnih poremećaja. Ovo je naročito važno ako ste depresivni ili imate misli o samoubistvu. U nekoliko slučajeva mentalni problemi su se pojavili kod smanjenja ili prekida terapije.

Ukoliko imate dodatna pitanja o primeni ovogleka, obratite se Vašem lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Vaš lekar će Vam dati ovaj lek za stanje koje može biti ozbiljno ukoliko se ne leči.

U određenim situacijama, terapija lekovima kao što je Hidrokortizon HF (kortikosteroidi) ne treba da se naglo prekida. Ukoliko imate neki od sledećih simptoma odmah potražite medicinsku pomoć. Vaš lekar će odrediti da li da nastavite sa korišćenjem leka:

Alergijska reakcija, kao što je osip na koži, oticanje lica ili teškoće pri disanju. Ova vrsta neželjenog dejstva je retka ali može biti ozbiljna.

6 od 13

Akutni pankreatitis (zapaljenje gušterače) – jak bol u stomaku koji može da se širi u leđa i praćen povraćanjem, šokom ili gubitkom svesti.

Čir ili krvarenje čira – simptomi mogu biti jak bol u stomaku koji može da se širi u leđa i može biti povezan sa prisustvom krvi u stolici, crnom bojom stolice ili povraćanjem sadržaja u kome ima krvi.

Infekcije. Ovaj lek može da prikrije ili izmeni znake i simptome nekih infekcija, ili smanji otpornost na njih, tako da ih je teško prepoznatiu ranoj fazi. Simptomi mogu da uključe povišenu telesnu temperaturu i osećaj da Vam je loše. Simptomi ponovnog aktiviranja tuberkuloze mogu biti iskašljavanje krvi ili bol u grudima. Ovaj lek može izazvati razvoj težeg oblika infekcije. Takođe može povećati vašu osetljivost na infekcije koje mogu sakriti ili promeniti normalnu reakciju na testovima kože, kao što je test na tuberkulozu.

Embolija pluća (krvni ugrušak u plućima) – simptomi uključuju iznenadan probadajući bol u grudima, gubitak daha i iskašljavanje krvi.

Povišen pritisak u lobanji kod dece (pseudotumor cerebri) – simptomi mogu biti glavobolja praćena povraćanjem, gubitak energije i pospanost. Ova neželjena dejstva se obično javljaju nakon prekida terapije.

Tromboflebitis (prisustvo krvnog ugruška u veni, najčešće nogu) simptomi uključuju otok zglobova, crvenilo i osetljivost vena.

Ukoliko primetite nego od sledećih neželjenih dejstava, ili primetite bilo koje drugo neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, odmah se obratite Vašem lekaru.

Tokom primene leka mogu se javiti sledeća neželjena dejstva nepoznate učestalosti:

Krv, srce i cirkulacija

problemi sa pumpanjem srca (srčana insuficijencija (slabost)) čiji su simptomi otok zglobova i otežano disanje;

povišen krvni pritisak (hipertenzija) čiji su simptomi glavobolja i opšte loše stanje; povećan broj belih krvnih zrnaca (leukocitoza);

snižen krvni pritisak;

zadebljanje srčanog mišića (hipertrofična kardiomiopatija) kod prevremeno rođenih beba;

Telesna tečnost i soli

otoci i povišen krvni pritisak, izazvan zadržavanje vode i soli; otok zglobova (npr. skočnih zglobova);

grčevi zbog gubitka kalijuma iz organizma. U retkim slučajevima ovo može da dovede kongestivne srčane insuficijencije (kada srce ne može pravilno da pumpa krv).

Digestivni sistem

mučnina ili povraćanje;

ranice ili čirevi u usnoj duplji(nelagodnost pri gutanju); poremećaj varenja;

naduvenost; bol u trbuhu; proliv.

Uši

osećaj vrtoglavice ili vertigo

Oči

glaukom (povišen očni pritisak, koji izaziva bol u oku i glavobolju);

otok očnog nerva (izaziva stanje pod nazivom papiloedem što može izazvati poremećaj vida); oštećenje očnog nerva ili katarakta;

7 od 13

istanjenje providnog prednjeg dela oka (kornea) ili belog dela oka (sklera); pogoršanje virusne ili gljivične infekcije oka;

egzoftalmus (izbočenost očnih jabučica);

poremećaji vida poput slepe mrlje, smanjen ili zamućen vid, iskrivljenost oblika, izazvano nakupljanjem tečnosti ispod tkiva na zadnjem delu oka (retina);

zamućen vid.

Opšti poremećaji

osećaj zamora i opšte loše stanje;

reakcije kože na mestu primeneinjekcije.

Hormoni i metabolizam

usporen rast odojčadi, dece i adolescenata koji može biti stalan; neredovni ciklusi ili izostanak ciklusa kod žena;

okrugli ili mesečasti izgled lica (Kušingoidni izgled lica); povećanje apetita i telesne mase;

dijabetes (šećerna bolest) ili pogoršanje postojećeg dijabetesa;

produžena terapija može da dovede do smanjenja vrednosti nekih hormona koji posledično mogu da izazovu snižen krvni pritisak i nesvesticu. Ovo dejstvo može trajati mesecima;

povećana vrednost uree u krvi;

povećane vrednosti enzima koji se zovu alanin transaminaza, aspartat transaminaza i alkalna fosfataza koji pomažu telu da metaboliše lekove i druge supstance. Ovo povećanje je obično privremeno i vraća se u normalu nakon prestanka korišćenja kortikosteroida. Ove promene se vide u analizama krvi;

sindrom obustave leka uključuje simptome kao što su curenje nosa, povišena telesna temperatura, glavobolja, gubitak apetita, zamor, bol u zglobovima, ljuštenje kože, gubitak telesne masei snižen krvni pritisak;

promene vrednosti masnoća u krvi, npr. holesterol; promene u depozitu masti u telu.

Mišići i kosti

bol u mišićima;

slabost ili gubljenje mišićne mase;

krhke kosti – lako dolazi do frakture; fraktura kostiju;

oštećenje kostiju i zglobova zbog lošeg dotoka krvi u zglob, što uzrokuje bol u kuku; kidanje mišićnih tetiva što izaziva bol i/ili otoke;

grčevi u mišićima.

Nervi i promene raspoloženja

Kortikosteroidi, uključujući lek Hidrokortizon HF, mogu da izazovu ozbiljne mentalne probleme.

Ovo se može desiti i kod dece i kod odraslih. Događa se kod 5 od 100 ljudi koji koriste lekove poput leka Hidrokortizon HF.

Osećaj depresije, uključujući misli o samoubistvu;

Prekomerni osećaj dobrog raspoloženja (manija) ili promenljivo raspoloženje;

Osećaj anksioznosti (uznemirenost), poremećaji spavanja, poremećaji mišljenja, osećaj konfuzije (zbunjenost) i gubitak pamćenja;

Osećaj da vidite, čujete ili osećate stvari koje ne postoje. Čudne i zastrašujuće misli, koje menjaju Vaše ponašanje, ili osećaj usamljenosti. Ukoliko primetite neki od ovih problema odmah se javite lekaru.

Druga neželjena dejstva vezana za nervni sistem mogu biti:

Konvulzije (epileptični napadi), nesvestica, omamljenost, otežano disanje, iritabilnost, osećaj hladnoće, toplote ili utrnulosti, zujanje u ušima ili gubitak svesti.

8 od 13

Glavobolja;

Bolovi u leđima, slabost ili osećaj gubitka ravnoteže, izazvano nakupljanjem masti u kičmenom kanalu (epiduralna lipomatoza).

Koža

Apsces, naročito na mestu primene injekcije; Akne;

Sporo zarastanje rana;

Istanjenje kože sa strijama; Pojava modrica;

Male ljubičasto/crvene mrlje na koži;

Svetle ili tamne mrlje na koži, ili ispupčenja neobične boje; pojačana maljavost;

osip, svrab, koprivnjača; pojačano znojenje.

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane teško ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Hidrokortizon HF posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Rok upotrebe nakonrekonstitucije za i.v. ili i.m injekciju: rastvor upotrebiti odmah.

Rok upotrebe nakon razblaživanja za i.v. infuziju: dokazana je hemijska i fizička stabilnost u primeni do 1 sata na temperaturi do 25 °C nakon razblaživanja sa 0,9% rastvorom natrijum-hlorida ili 5% rastvorom glukoze, ili 5% rastvorom glukoze u 0,9% rastvoru natrijum-hlorida..

Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i ne bi smeli da budu duži od 1 sata na temperaturi do 25 °C osim ako se rekonstitucija ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

9 od 13

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek HidrokortizonHF

Aktivne supstance je:

Aktivna supstanca je hidrokortizon (u obliku hidrokortizon-natrijum-sukcinata).

Pomoćne supstancesu:

Prašak: natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrat; dinatrijum-hidrogenfosfat, bezvodni; natrijum-hidroksid

Rastvarač: benzilalkohol; voda za injekcije.

Kako izgleda lek HidrokortizonHFi sadržaj pakovanja

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju sa rastvaračem za parenteralnu upotrebu.

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju (beo do skoro beo porozan kolač, kristalnog izgleda; nakon rastvaranja dobija se bistar rastvor).

Rastvarač za parenteralnu upotrebu (bistra, bezbojna tečnost, sa slabim mirisom na benzilalkohol).

Unutrašnje pakovanje leka je:

- prašak za rastvor za injekciju/infuziju: staklena bočica (hidrolitičke otpornosti tip I) sa gumenim čepom i Al-kapicom sa zaštitnim flip-off zatvaračem.

- rastvarač: ampula od 2 mL od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I) sa plavim prstenom.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 1 bočica sa praškom, 1 ampula sa rastvaračem i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC

Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lekse može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole: 000457702 2023 od 29.10.2024.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

10 od 13

Lek Hidrokortizon HF je indikovan u terapiji stanja u kojima je potrebno brzo i intenzivno dejstvo kortikosteroida, kao što su:

Endokrini poremećaji

Primarna i sekundarna insuficijencija nadbubrega

Kolagenoze

Sistemski eritematozni lupus

Dermatološka oboljenja

Teški oblici erythema multiforme (Stevens-Johnson-ov sindrom)

Alergijske bolesti i reakcije

Bronhijalna astma, anafilaktičke reakcije

Gastrointestinalna oboljenja Ulcerozni kolitis, Crohn-ova bolest

Bolesti respiratornog trakta Aspiracija gastričnog sadržaja

Urgentna stanja

Stanje šoka prouzrokovano insuficijencijom nadbubrega, kao i stanje šoka nakon neuspeha konvencionalneterapijekada postoji mogućnost postojanja insuficijencije nadbubrega.

Doziranje i način primene

Lek Hidrokortizon HF se može primeniti putem intravenske injekcije, intravenske infuzije ili putem intramuskularne injekcije, ali podesniji način u slučajevima hitnog reagovanja je intravenska injekcija. Kasnije, treba razmotriti parenteralnu primenu depo preparata ili oralnu primenu leka.

Uobičajena doza iznosi od 100 mg do 500 mg u zavisnosti od težine oboljenja, u vidu intravenske injekcije tokom 1 do 10 minuta. Doza se može ponoviti u intervalima od 2, 4 ili 6 sati u zavisnosti od odgovora pacijenta na terapiju i njegovog kliničkog stanja.

Doziranje varira i mora se prilagoditi bolesti koja se leči, težini bolesti i odgovoru pacijenta na terapiju tokom celog lečenja. Odluka o odnosu rizik/benefit za pacijenta mora biti doneta za svaki individualni slučaj.

Dozu održavanja treba odrediti postepenim smanjenjem inicijalne doze u određenim vremenskim intervalima, sve dok se ne dostigne najmanja doza koja će održavati odgovarajuć klinički odgovor.

Generalno, velike doze kortikosteroida treba primenjivati samo dok se stanje pacijenta ne stabilizuje, obično ne duže od 48 do 72 sata. Ukoliko postoji potreba za daljim nastavkom terapije, postoji mogućnost razvoja hipernatremije. Zbog toga se savetuje, umesto leka Hidrokortizon HF, primena metilprednizolon-natrijum-sukcinata, jer pri njegovoj primeni dolazi do zanemarljive retencije natrijuma.

Ukoliko je neophodno obustavljanje primene leka Hidrokortizon HF nakon dugotrajne terapije, preporučuje se postepeno smanjenje doze, bez naglog prekida (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Neželjena dejstva se mogu svesti na minimum korišćenjem najmanje efektivne doze tokom najkraćeg mogućeg perioda (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

11 od 13

Kortikosteroidna terapija je dodatna terapija, a ne zamena konvencionalnoj terapiji.

Kod pacijenata sa oboljenjem jetre, može postojati pojačan efekat (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka) i treba razmotriti smanjenjedoze.

Stariji pacijenti: Lek Hidrokortizon HF se primarno koristi za akutna kratkotrajna stanja. Nema informacija koje bi ukazivale da je potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata. Međutim, kod ovih pacijenata treba imati na umu da su moguće ozbiljnije posledice uobičajenih neželjenih dejstava kortikosteroida zbog čega je potrebno sprovesti stalni nadzor kliničkog stanja pacijenta (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Pedijatrijska populacija: Doze za decu uzrasta preko 4 nedelje se mogu smanjiti, ali je neophodno više voditi računa o težini kliničkog stanja i odgovoru pacijenta na terapiju nego o uzrastu i telesnoj masi deteta. Doza ne treba da bude manja od 25 mg dnevno (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Lek Hidrokortizon HF kao rastvarač sadrži vodu za injekcije sa 0,9% benzilalkoholom. Ne sme se primenjivati kod prevremeno rođenih beba i novorođenčadi (do 4 nedelje starosti). Ne koristitiduže od 7 dana kod dece mlađe od 3 godine.

Intravenska primena benzilalkohola je povezana sa rizikom od teških neželjenih dejstava uključujući poteškoće u disanju (engl. gasping syndrome) i smrću novorođenih beba i male dece. Kod male dece postoji povećani rizik od akumulacije. Nije poznata minimalna količina benzilalkohola kod koje se mogu ispoljiti toksična dejstva.

Za način pripreme rastvora videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Lista pomoćnih supstanci

Prašak:

- Natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrat; - Dinatrijum-hidrogenfosfat, bezvodni;

- Natrijum-hidroksid.

Rastvarač:

- Benzilalkohol;

- Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Nisu poznate inkompatibilije.

Rok upotrebe

5 godina.

Rok upotrebe nakonrekonstitucije za i.v. ili i.m injekciju: rastvor upotrebiti odmah.

Rok upotrebe nakon razblaživanja za i.v. infuziju: dokazana je hemijska i fizička stabilnost u primeni do 1 sata na temperaturi do 25 °C nakon razblaživanja sa 0,9% rastvorom natrijum-hlorida ili 5% rastvorom glukoze, ili 5% rastvorom glukoze u 0,9% rastvoru natrijum-hlorida.

12 od 13

Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i ne bi smeli da budu duži od 1 sata na temperaturi do 25 °C osim ako se rekonstitucija ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je:

- prašak za rastvor za injekciju/infuziju: staklena bočica (hidrolitičke otpornosti tip I) sa gumenim čepom i Al-kapicom sa zaštitnim flip-off zatvaračem.

- rastvarač: ampula od 2 mL od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I) sa plavim prstenom.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 1 bočica sa praškom, 1 ampula sa rastvaračem i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Priprema rastvora:

U pakovanju leka Hidrokortizon HF, 100 mg se nalazi staklena bočica sa 100 mg hidrokortizona u obliku natrijum-sukcinata, zajedno sa ampulom rastvarača za parenteralnu primenu zapremine 2 mL koji se koristi za pripremu i.v. ili i.m. injekcije.

Kod pripreme i.v. infuzije, rastvoreni lek se može pomešati sa 5% rastvorom dekstroze (ili izotoničnim rastvorom NaCl za infuziju ili 5% dekstrozom u izotoničnom rastvoru NaCl, ukoliko se pacijent ne nalazi na restrikciji unosa natrijuma).

Ovaj lek nije preporučen za intratekalni i epiduralni način primene.

Za uslove čuvanja rekonstituisanog rastvora i dalje razblaženog leka, videti odeljak Posebne mere opreza pri čuvanju.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

13 od 13