Eplestar® 50mg film tableta

Eplerenon je indikovan :

• kao dodatak standardnoj terapiji uključujući beta-blokatore, radi smanjenja rizika od kardiovaskularnog (KV) mortaliteta i morbiditeta kod stabilnih pacijenata sa disfunkcijom leve komore (ejekciona frakcija leve komore, engl. left ventricular ejection fraction - LVEF < 40%) i kliničkim dokazima o srčanoj insuficijenciji nakon skorašnjeg infarkta miokarda (IM).
• kao dodatak standardnoj optimalnoj terapiji, radi smanjenja rizika od kardivaskularnog mortaliteta i morbiditeta kod odraslih pacijenata sa (hroničnom) srčanom insuficijencijom NYHA (engl. New York Heart Association) klase II i sistolnom disfunkcijom leve komore (LVEF ≤30%) (videti odeljak 5.1).

Doziranje

Radi individualnog prilagođavanja doze, dostupne su tablete od 25 mg i 50 mg. Maksimalna doza je 50 mg na dan.

Za pacijente sa srčanom insuficijencijom nakon infarkta miokarda

Preporučena doza održavanja eplerenona je 50 mg jednom na dan. Terapiju treba započeti dozom od 25 mg jednom dnevno i potom je titrirati, po mogućnosti u roku od 4 nedelje, do ciljane doze od 50 mg jednom

dnevno, uzimajući u obzir koncentraciju kalijuma u serumu (videti Tabelu 1). Terapiju eplerenonom obično treba započeti u roku od 3-14 dana nakon akutnog infarkta miokarda.

Za pacijente sa (hroničnom) srčanom insuficijencijom NYHA klase II

Za pacijente sa hroničnom srčanom insuficijencijom NYHA klase II terapiju treba započeti dozom od 25 mg jednom dnevno i titrirati jedo željene doze od 50 mg jednom dnevno, po mogućnosti u roku od 4 nedelje, uzimajući u obzir koncentraciju kalijuma u serumu (videti Tabelu 1 i odeljak 4.4).

Kod pacijenata čija je serumska koncentracija kalijuma > 5,0 mmol/L ne treba započinjati terapija eplerenonom (videti odeljak 4.3).

Koncentraciju kalijuma u serumu treba odrediti pre početka terapije eplerenonom, posle prve nedelje terapije i mesec dana nakon početka terapije ili podešavanja doze. Nakon toga, koncentraciju kalijuma u serumu treba povremeno procenjivati, po potrebi.

Nakon započinjanja terapije, dozu leka treba prilagoditi prema koncentraciji kalijuma u serumu, kako je prikazano u Tabeli 1.

Tabela 1: Tabela prilagođavanja doze nakon započinjanja terapije

Nakon prestanka primene eplerenona zbog koncentracije kalijuma u serumu ≥ 6,0 mmol/L, eplerenon se ponovno može uvesti u dozi od 25 mg svakog drugog dana kada koncentracije kalijuma padnu ispod 5,0 mmol/L.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene eplerenona kod dece i adolescenata nije utvrđena. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljcima 5.1 i 5.2.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata nije potrebno početno prilagođavanje doze eplerenona. Kod starijih pacijenata je povećan rizik od hiperkalemije zbog smanjenja funkcije bubrega koje je u vezi sa procesom starenja. Taj rizik se može dodatno povećati kada je takođe prisutan i komorbiditet udružen sa sistemskom izloženošću, posebno blago do umereno oštećenje funkcije jetre. Preporučuje se periodično praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega nije potrebno početno prilagođavanje doze. Preporučuje se periodično praćenje koncentracije kalijuma u serumu i prilagođavanjem doze prema Tabeli 1.

Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina CrCl 30-60 mL/min) terapiju treba započeti dozom od 25 mg svakog drugog dana, a doza će se prilagođavati u zavisnosti od koncentracije kalijuma (videti Tabelu 1). Preporučuje se periodično praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Nema iskustava kod pacijenata sa CrCl <50 mL/min sa srčanom insuficijencijom nakon infarkta miokarda. Kod ovih pacijenata je neophodan oprez pri primeni eplerenona.

Primena doza većih od 25 mg dnevno nije ispitivana kod pacijenata sa CrCl <50 mL/min.

Primena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CrCl <30 mL/min) je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Eplerenon se ne može eliminisati dijalizom.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre početno prilagođavanje doza leka nije potrebno. Zbog povećane sistemske izloženosti eplerenonu kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, preporučuje se često i redovno praćenje koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena sa drugim lekovima

U slučaju istovremene primene sa blagim do umerenim inhibitorima CYP3A4, npr. amjodaronom, diltiazemom i verapamilom, terapija se može započeti dozom od 25 mg jednom dnevno. Dozu ne treba povećavati iznad 25 mg jednom dnevno (videti odeljak 4.5).

Način primene

Za oralnu upotrebu.

Tablete treba progutati cele sa vodom.

Eplerenon se može uzimati sa hranom ili bez nje (videti odeljak 5.2).

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili neku od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Pacijenti sa koncentracijom kalijuma u serumu >5,0 mmol/L u trenutku kada treba započeti terapiju.
• Pacijenti sa teškom bubrežnom insuficijencijom (procenjena brzina glomerularne filtracije eGFR < 30 mL/min/ 1,73 m2).
• Pacijenti sa teškom insuficijencijom jetre (Child-Pugh klasa C).
• Pacijenti koji primaju diuretike koji štede kalijum ili snažne inhibitore CYP3A4 izoenzima (npr. itrakonazol, ketokonazol, ritonavir, nelfinavir, klaritromicin, telitromicin i nefazodon) (videti odeljak 4.5).
• Kombinacija inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE inhibitora) i blokatora angiotenzinskih receptora (ARB) sa eplerenonom.

Hiperkalemija

U skladu sa njegovim mehanizmom delovanja, pri primeni eplerenona može doći do hiperkalemije. Kod svih pacijenata treba pratiti koncentraciju kalijuma u serumu prilikom započinjanja terapije i pri promeni doze leka. Nakon toga, preporučuje se periodično praćenje, posebno kod pacijenata kod kojih postoji rizik od razvoja hiperkalemije, kao što su stariji pacijenti, pacijenti sa bubrežnom insuficijencijom (videti odeljak 4.2.) i pacijenti sa dijabetesom. Primena suplemenatakalijuma se ne preporučuje nakon početka terapije eplerenonom zbog povećanog rizika od hiperkalemije. Pokazalo se da smanjenje doze eplerenona smanjuje i koncentraciju kalijuma u serumu. U jednoj studiji je pokazano da se dodavanjem hidrohlorotiazida u terapiju eplerenonom sprečava povećanje kalijuma u serumu.

Rizik od hiperkalemije može da se poveća kada se eplerenon koristi u kombinaciji sa inhibitorom ACE i/ili ARB. Kombinaciju inhibitora ACE i blokatora ARB sa eplerenonom ne treba koristiti (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Oštećenje funkcije bubrega

Koncentraciju kalijuma u serumu treba redovno pratiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, uključujući dijabetesnu mikroalbuminuriju. Rizik od hiperkalemije se povećava sa smanjejem funkcije

bubrega. Iako su podaci dobijeni iz EPHESUS studije (Efikasnost eplerenona kod srčane insuficijencije nastale nakon akutnog infarkta miokarda i njegov uticaj na preživljavanje ovi pacijenata, engl. Eplerenone Post-acute Myocardial Infarction Heart failure Efficacy and Survival Study, koji se odnose na pacijente sa dijabetesom tip 2 i mikroalbuminurijom ograničeni, kod ovog malog broja pacijenata uočena je češća pojava hiperkalemije. Stoga ove pacijente treba lečiti sa oprezom. Eplerenon se ne uklanja hemodijalizom.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh klasa A i B) nije zabeleženo povećanje koncentracije kalijuma u serumu iznad 5,5 mmol/L. Kod tih pacijenata ipak treba pratiti koncentracije elektrolita. Budući da primena eplerenona kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre do sada nije ispitivana, kod njih je primena eplerenona kontraindikovana (videti odeljke 4.2 i 4.3).

Istovremena primena sa induktorima CYP3A4

Ne preporučuje se istovremena primena eplerenona i snažnih CYP3A4 induktora (videti odeljak 4.5).

Litijum, ciklosporin i takrolimus treba izbegavati tokom terapije eplerenonom (videti odeljak 4.5).

Laktoza

Tablete sadrže laktozu. Pacijenata sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozo-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Farmakodinamske interakcije

Diuretici koji štede kalijum i suplementi kalijuma

Eplerenon se ne sme primenjivati kod pacijenata koji se leče diureticima koji štede kalijum i suplementima kalijuma, zbog povećanog rizika od hiperkalemije (videti odeljak 4.3.). Diuretici koji štede kalijum mogu takođe pojačati dejstvo antihipertenziva i drugih diuretika.

ACE inhibitori, ARB

Rizik od hiperkalemije može se povećati kada se eplerenon koristi u kombinaciji sa inhibitorom ACE i/ili blokatorom angiotenzinskih receptora (ARB). Preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije kalijuma u serumu i funkcije bubrega, posebno kod pacijenata kod kojih postoji rizik od oštećenja funkcije bubrega, npr. kod starijih. Trostruku kombinaciju inhibitora ACE i ARB sa eplerenonom ne treba primenjivati (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Litijum

Nisu sprovedene studije interakcija eplerenona i litijuma. Međutim, toksičnost litijuma pokazana je kod pacijenata istovremeno lečenih litijumom i diureticima i ACE inhibitorima (videti odeljak 4.4). Treba izbegavati istovremenu primenu eplerenona i litijuma. Ako je ova kombinacija neophodna, treba pratiti koncentracije litijuma u plazmi (videti odeljak 4.4).

Ciklosporin, takrolimus

Ciklosporin i takrolimus mogu izazvati poremećaj funkcije bubrega i tako povećati rizik od hiperkalemije. Treba izbegavati istovremenu primenu eplerenona i ciklosporina ili takrolimusa. Ukoliko je neophodna primena ciklosporina i takrolimusa tokom terapije eplerenonom, preporučuje se pažljivo praćenje kalijuma u serumu i funkcije bubrega (videti odeljak 4.4).

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAL)

Terapija ovim lekovima može izazvati akutnu bubrežnu insuficijenciju zbog njihovog direktnog delovanja na glomerularnu filtraciju, posebno kod rizičnih pacijenata (starijih i/ili dehidriranih). Pacijente koji primaju eplerenon i nesteroidne antiinflamatorne lekove treba adekvatno hidrirati i ispitati njihovu bubrežnu funkciju pre započinjanja terapije.

Trimetoprim

Istovremena primena trimetoprima i eplerenona povećava rizik od hiperkalemije. Stoga se mora pratiti koncentracija kalijuma u serumu kao i funkcija bubrega, posebno kod pacijenata koji već imaju oštećenje funkcije bubrega i kod starijih.

Blokatori alfa-1 adrenergičkih receptora (npr. prazosin, alfuzosin)

U slučaju kombinacije eplerenona i alfa-1 blokatora postoji mogućnost pojačanog hipotenzivnog dejstva i/ili posturalne hipotenzije. Preporučuje se kliničko praćenje zbog mogućnosti posturalne hipotenzije tokom istovremene primene eplerenona i blokatora alfa-1 adrenergičkih receptora.

Triciklični antidepresivi, neuroleptici, amifostin, baklofen

Istovremena primena ovih lekova i eplerenona može potencijalno povećati antihipertenzivna dejstva i povećati rizik od posturalne hipotenzije.

Glukokortikoidi, tetrakozaktid

Istovremena primena ovih lekova sa eplerenonom može potencijalno da smanji antihipertenzivna dejstva (retencija natrijuma i vode).

Farmakokinetičke interakcije

In vitro studije ukazuju da eplerenon nije inhibitor izozima CYP1A2, CYP2C19, CYP2C9, CYP2D6 ili CYP3A4. Eplerenon nije ni supstrat, ni inhibitor P-glikoproteina.

Digoksin

Sistemska izloženost digoksinu se povećava za 16% (90% CI: 4% -30%) ukoliko se primenjuje istovremeno sa eplerenonom. Potreban je oprez u slučajevima kad je doza digoksina blizu gornje granice terapijskog raspona.

Varfarin

Nisu zabeležene klinički značajne farmakokinetičke interakcije sa varfarinom. Potreban je oprez u slučajevima kad je doza varfarina blizu gornje granice terapijskog raspona.

CYP3A4 Supstrati

Rezultati farmakokinetičkih studija sa supstratima CYP3A4, npr. midazolamom i cisapridom, nisu pokazali značajne farmakokinetičke interakcije u slučaju primene tih lekova istovremeno sa eplerenonom.

CYP3A4 Inhibitori

• Snažni inhibitori CYP3A4: Istovremena primena eplerenona i lekova koji inhibiraju enzim CYP3A4 može dovesti do značajnih farmakokinetičkih interakcija. Snažan CYP3A4 inhibitor (ketokonazol 200 mg dva puta na dan) izazvao je povećanje PIK eplerenona za 441% (videti odeljak 4.3). Kontraindikovana je istovremena primena eplerenona i snažnih inhibitora CYP3A4 poput ketokonazola, itrakonazola, ritonavira, nelfinavira, klaritromicina, telitromicina i nefazodona (videti odeljak 4.3).
• Blagi do umereni inhibitori CYP3A4: Istovremena primena sa eritromicinom, sakvinavirom, amiodaronom, diltiazemom, verapamilom ili flukonazolom dovela je do značajnih farmakokinetičkih interakcija, uz povećanje PIK od 98% do 187%. Stoga doza eplerenona ne treba da prelazi 25 mg dnevno kad se primenjuje istovremeno sa blagim do umerenim inhibitorima CYP3A4 (videti odeljak 4.2).

CYP3A4 Induktori

Istovremena primena kantariona (CYP3A4 induktor) i eplerenona izazvala je smanjenje PIK eplerenona za 30%. Do izraženijeg smanjenja PIK eplerenona može doći primenom snažnijih CYP3A4 induktora, poput rifampicina. Zbog rizika od smanjene efikasnosti eplerenona, ne preporučuje se istovremena primena snažnih induktora CYP3A4 (npr. rifampicina, karbamazepina, fenitoina, fenobarbitala i kantariona) i eplerenona (videti odeljak 4.4).

Antacidi

Na osnovu rezultata farmakokinetičke kliničke studije, ne očekuje se značajna interakcija kada se antacidi primenjuju istovremeno sa eplerenonom.

Trudnoća

Ne postoje odgovarajući podaci o primeni eplerenona kod trudnica. Studije na životinjama nisu ukazale na direktna ili indirektna štetna dejstva na trudnoću, embriofetalni razvoj, porođaj i postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Neophodan je oprez pri propisivanju eplerenona trudnicama.

Dojenje

Nije poznato da li se eplerenon izlučuje u majčino mleko nakon oralne primene. Međutim, pretklinički podaci pokazuju da su eplerenon i/ili njegovi metaboliti prisutni u mleku pacova i da se potomstvo pacova izloženo eplerenonu tim putem razvija normalno. Budući da nije poznato na koji način lek deluje na odojče, treba doneti odluku da li treba prekinuti dojenje ili terapiju eplerenonom, uzimajući u obzir važnost leka za majku.

Plodnost

Nema dostupnih podataka o uticaju na plodnost kod ljudi.

Nisu sprovedene studije o uticaju eplerenona na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Iako eplerenon ne izaziva pospanost ili slabljenje kognitivnih funkcija, pri upravljanju vozilima ili rukovanju mašinama mora se uzeti u obzir da tokom terapije može da se javi vrtoglavica .

U dve studije, EPHESUS i EMPHASIS-HF (Uticaj eplerenona na učestalost hospitalizacije i preživljavanja pacijenata sa blagim oblikom srčane insuficijencije, engl. Eplerenone in Mild Patients Hospitalisation and Survival Study in Heart Failure), celokupna incidenca neželjenih događaja prijavljenih nakon primene eplerenona bila je slična kao i kod placeba.

U nastavku teksta navedeni neželjeni događaji su oni za koje se pretpostavlja da su povezani sa terapijom i veće su učestalosti u odnosu na placebo ili su bili ozbiljni i značajno veće učestalosti u odnosu na placebo ili su bili zabeleženi tokom postmarketinškog praćenja. Neželjeni događaji su navedeni prema sistemima organa i apsolutnoj učestalosti. Učestalost je definisana kao:

Veoma često (≥1/10) Često (≥1/100 i <1/10)

Povremeno (≥1/1000 i <1/100) Retko (≥1/10 000 i <1/1000) Veoma retko (<1/10 000)

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabela 2: Učestalost neželjenih reakcija u placebom kontrolisanim studijama sa eplerenonom

U studiji EPHESUS, zabeležen je veći broj slučajeva moždanog udara u grupi veoma starih pacijenata (≥ 75 godina). Međutim, nije bilo statistički značajne razlike između pojavljivanja moždanog udara u grupi koja je primala eplerenon (30) i grupi koja je primala placebo (22). U EMPHASIS-HF, broj slučajeva moždanog udara kod veoma starih pacijenata (≥ 75 godina) bio je 9 u grupi koja je primala eplerenon i 8 u grupi koja je primala placebo.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Nisu zabeleženi slučajevi neželjenih događaja udruženi sa predoziranjem eplerenonom kod ljudi. Najverovatnija manifestacija predoziranja koja se može očekivati je hipotenzija ili hiperkalemija. Eplerenon se ne može ukloniti hemodijalizom. Pokazalo se da se eplerenon u velikoj meri vezuje za medicinski ugalj. U slučaju pojave simptomatske hipotenzije, treba primeniti suportivne mere. U slučaju razvoja hiperkalemije, treba primeniti standardnu terapiju.

Farmakoterapijska grupa: diuretici, antagonisti aldosterona

ATC šifra: C03DA04.

Mehanizam dejstva

Eplerenon je relativno selektivan u vezivanju za rekombinantne humane mineralokortikoidne receptore u poređenju sa njegovim vezivanjem za rekombinantne humane glukokortikoidne, progesteronske i androgene receptore. Eplerenon sprečava vezivanje aldosterona, ključnog hormona u sistemu renin-angiotenzin- aldosteron (RAAS), koji učestvuje u regulaciji krvnog pritiska kao i u patofiziologiji kardiovaskularnih bolesti.

Farmakodinamsko dejstvo

Pokazalo se da eplerenon dovodi do produženog povećanja renina u plazmi i aldosterona u serumu, što je u skladu sa inhibicijom negativne povratne sprege aldosterona na sekreciju renina. Posledično povećanje aktivnosti renina u plazmi i nivoa cirkulišućeg aldosterona ne prevazilazi dejstva eplerenona.

U studijama određivanja doza kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom (NYHA klasifikacija II-IV), dodavanje eplerenona u standardnu terapiju rezultiralo je očekivanim dozno-zavisnim povećanjem

aldosterona. Slično, u kardiorenalnoj potstudiji EPHESUS studije, terapija eplerenonom izazvala je značajno povećanje aldosterona. Ti rezultati potvrđuju blokadu mineralokortikoidnih receptora kod ovih populacija.

Eplerenon je ispitivan u okviru EPHESUS studije. EPHESUS studija je bila dvostruko slepa, placebom kontrolisana studija u trajanju od 3 godine, sprovedena na 6632 ispitanika sa akutnim infarktom miokarda, disfunkcijom leve komore (merenom ejekcionom frakcijom leve komore [LVEF] koja je bila ≤ 40%) i kliničkim znacima srčane insuficijencije. Tokom 3 do 14 dana (medijana 7 dana) nakon akutnog infarkta miokarda, kod ispitanika je dodatno primenjivan eplerenon ili placebo uz standardnu terapija, u početnoj dozi od 25 mg jednom na dan, uz titraciju do ciljne doze od 50 mg jednom na dan nakon 4 nedelje, pod uslovom da je koncentracija kalijuma u serumu bila < 5,0 mmol/L. Za vreme studije ispitanici su dobijali standardnu terapiju, koja uključuje acetilsalicilnu kiselinu (92%), ACE inhibitore (90%), beta-blokatore (83%), nitrate (72%), diuretike Henle-ove petlje (66%) ili inhibitore HMG CoA reduktaze (60%).

U studiji EPHESUS, dodatni primarni parametri praćenja su bili mortalitet izazvan bilo kojim uzrokom i kombinovani parametar praćenja kardiovaskularne smrti ili hospitalizacije zbog kardiovaskularnih uzroka. 14,4% ispitanika koji su primali eplerenon i 16,7% ispitanika koji su primali placebo umrlo je iz različitih uzroka, dok je 26,7% ispitanika koji su primali eplerenon i 30% ispitanika koji su primali placebo zadovoljilo kombinovani parametar praćenja kardiovaskularne smrti ili hospitalizacije zbog kardiovaskularnih uzroka. Tako je u EPHESUS studiji eplerenon smanjio rizik od smrti izazvane bilo kojim uzrokom za 15% (RR 0,85; 95% CI, 0,75-0,96; p = 0,008) u poređenju sa placebom, uglavnom zahvaljujući smanjenju kardiovaskularnog mortaliteta. Rizik od kardiovaskularne smrti ili hospitalizacije iz kardiovaskularnih razloga u grupi koja je primala eplerenon smanjen je za 13% (RR 0,87; 95% CI, 0,79- 0,95; p = 0,002). Smanjenje apsolutnog rizika za parametar praćenja mortaliteta izazvanog bilo kojim uzrokom iznosilo je 2,3%, a za parametar praćenja kardiovaskularnog mortaliteta/hospitalizacije izazvane kardiovaskularnim uzrokom je iznosilo 3,3%. Klinička efikasnost prvenstveno je pokazana kada je terapija eplerenonom započeta kod pacijenata mlađih od 75 godina. Korist od terapije kod ispitanika starijih od 75 godina nije potpuno razjašnjena. Kod ispitanika koji su dobijali eplerenon došlo je do poboljšanja NYHA funkcionalne klasifikacije ili je ona ostala stabilna kod statistički značajnog procenta nego kod pacijenata na placebu. Incidenca hiperkalemije iznosila je 3,4% u grupi na eplerenonu u odnosu na 2,0% u grupi na placebu (p < 0,001). Incidenca hipokalemije iznosila je 0,5% u grupi na eplerenonu u odnosu na 1,5% u grupi na placebu (p < 0,001).

Nisu zabeležena konzistentna dejstva eplerenona na srčanu frekvenciju, trajanje QRS kompleksa ili PR ili QT intervale kod 147 zdravih ispitanika koji su učestvovali u farmakokinetičkim studijama u kojima su ispitivane elektrokardiografske promene.

U EMPHASIS-HF studiji ispitivano je dejstvo eplerenona kao dodatka standardnoj terapiji na kliničke ishode kod ispitanika sa sistolnom srčanom insuficijencijom i blagim simptomima (NYHA funkcionalna klasa II).

Ispitanici su bili uključeni u studiju ako su bili starosti najmanje 55 godina, ako su imali LVEF ≤30% ili LVEF ≤ 35%, uz trajanje QRS od > 130 milisekundi, i bili su ili hospitalizovani zbog kardiovaskularnih uzroka 6 meseci pre uključenja ili su imali nivo natriuretskog peptida B-tipa (engl. B-type natriuretic peptide, BNP) u plazmi od najmanje 250 pikogram/mL ili nivo N-terminalnog pro-BNP-a u plazmi od najmanje 500 pikogram/mL kod muškaraca (750 pikogram/mL kod žena). Primena eplerenona započeta je dozom od 25 mg jednom dnevno i ona je povećana nakon 4 nedelje na dozu od 50 mg jednom dnevno pod uslovom da je koncentracija kalijuma u serumu bila < 5,0 mmol/L. S druge strane, ako je procenjena brzina glomerularne filtracije (GFR) bila 30-49 mL/min/1,73 m2, početna doza eplerenona je bila 25 mg svakog drugog dana, koja je potom povećana na 25 mg jednom dnevno.

Ukupno je randomizovano 2737 ispitanika (dvostruko slepa studija) na terapiji eplerenonom ili placebom uključujući osnovnu terapiju diureticima (85%), ACE inhibitorima (78%), blokatorima angiotenzin II receptora (19%), beta blokatorima (87%), antitromboticima (88%), i lekovima za snižavanje lipida (63%) i glikozidima digitalisa (27%). Srednja vrednost LVEF bila je ~26%, a srednje vreme trajanja QRS bilo je

~122 milisekundi. Većina ispitanika (83,4 %) prethodno je bila hospitalizovana iz kardiovaskularnih uzroka

u periodu od 6 meseci pre randomizacije, od kojih je oko 50% hospitazilovano zbog srčane insuficijencije. Oko 20% ispitanika imalo je ugrađene defibrilatore ili je primalo terapiju za resinhronizaciju srčanog ritma.

Primarni parametar praćenja, smrt usled kardiovaskularnih uzroka ili hospitalizacija zbog srčane insuficijencije javio se kod 249 ispitanika (18,3%) u grupi lečenoj eplerenonom i 356 ispitanika (25,9%) u grupi sa placebom (RR 0,63; 95% CI, 0,54-0,74; p<0,001). Uticaj eplerenona na ishode primarnog parametra praćenja bio je konzistentan kod svih prethodno utvrđenih podgrupa.

Sekundarni parametar praćenja, mortalitet izazvan bilo kojim uzrokom, javio se kod 171 ispitanika (12,5%) u grupi lečenoj eplerenonom i 213 ispitanika (15,5%) u grupi sa placebom (RR 0,76; 95% CI, 0,62-0,93; p = 0,008). Smrt usled kardiovaskularnih uzroka zabeležena je kod 147 ispitanika (10,8%) u grupi lečenoj eplerenonom i 185 (13,5%) ispitanika sa placebom (RR 0,76; 95% CI, 0,61-0,94; p = 0,01).

Tokom studije, hiperkalemija (koncentracija kalijuma u serumu > 5,5 mmol/L) zabeležena je kod 158 ispitanika (11,8%) u grupi sa eplerenonom i kod 96 ispitanika (7,2%) u grupi sa placebom (p < 0,001). Hipokalemija koja je definisana kao koncentracija kalijuma u serumu < 4,0 mmol/L, bila je statistički manje izražena pri primeni eplerenona u poređenju sa placebom (38,9% za eplerenon u poređenju sa 48,4% za placebo, p<0,0001).

Pedijatrijska populacija

Primena eplerenona nije ispitivana kod pedijatrijskih ispitanika sa srčanom insuficijencijom.

U 10-nedeljnoj studiji kod pedijatrijskih ispitanika sa hipertenzijom (uzrasta u rasponu od 4 do 17 godina, n=304), eplerenon, primenjen u dozama (od 25 mg do 100 mg dnevno) koje su obezbeđivale izloženost sličnu onoj kod odraslih, nije bio efikasan u snižavanju krvnog pritiska. U ovoj studiji kao i u 1-godišnjoj studiji bezbednosti kod 149 pedijatrijskih ispitanika, bezbednosni profil bio je sličan bezbednosnom profilu kod odraslih. Primena eplerenona nije ispitivana kod ispitanika sa hipertenzijom koji su mlađi od 4 godine jer su studije kod starijih pedijatrijskih ispitanika pokazale izostanak efikasnosti (videti odeljak 4.2).

Nije ispitivan (dugoročni) efekat na hormonski status kod pedijatrijskih ispitanika .

Resorpcija

Apsolutna bioraspoloživost eplerenona je 69% nakon oralne primene jedne tablete od 100 mg.

Maksimalna koncentracija u plazmi se dostiže nakon približno 1,5 do 2 sata. Maksimalna koncentracija leka u plazmi (Cmax) kao i površina ispod krive (PIK) proporcionalne su dozi u opsegu doza od 10 mg do 100 mg, a manje su od proporcionalnih pri davanju doza iznad 100 mg. Ravnotežno stanje se postiže unutar 2 dana. Hrana ne utiče na resorpciju leka.

Distribucija

Vezivanje eplerenona za proteine plazme iznosi oko 50% pri čemu se on prvenstveno vezuje za alfa 1 - kiseli glikoprotein. Prividni volumen distribucije u stanju ravnoteže procenjuje se na 42-90 L. Eplerenon se ne vezuje pretežno za eritrocite.

Biotransformacija

Metabolizam eplerenona uglavnom se odvija putem CYP3A4. U humanoj plazmi nisu identifikovani aktivni metaboliti eplerenona.

Eliminacija

Manje od 5% doze eplerenona izlučuje se u urinu i fecesu u nepromenjenom obliku.

Nakon jedne unete oralne doze radioaktivno obeleženog eplerenona utvrđeno je da se približno 32% doze izlučilo u fecesu, a oko 67% u urinu. Poluvreme eliminacije eplerenona iznosi približno 3 do 6 sati. Prividni plazma klirens iznosi približno 10 L/h.

Posebne populacije

Starost, pol i rasa

Farmakokinetika eplerenona u dozi od 100 mg jednom na dan ispitivana je kod starijih osoba (≥ 65 godina), muškaraca i žena, i kod osoba crne rase. Nisu utvrđene značajne razlike u farmakokinetici eplerenona između muškaraca i žena. U stanju ravnoteže kod starijih ispitanika je utvrđeno povećanje Cmax (22%) i PIK (45%) u poređenju sa mlađim ispitanicima (18 do 45 godina). Kod ispitanika crne rase, u stanju ravnoteže vrednosti Cmax bile su niže za 19%, a PIK za 26% (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijska populacija

Populacioni farmakokinetički model za koncentracije eplerenona iz dve studije sprovedene kod 51 pedijatrijskog ispitanika sa hipertenzijom uzrasta od 4 do 16 godina pokazao je da telesna masa pacijenata statistički značajno utiče na volumen distribucije eplerenona, ali ne i na njegov klirens. Procenjuje se da su volumen distribucije eplerenona i maksimalna izloženost kod težih pedijatrijskih pacijenata slični onim kod odraslih slične telesne mase; kod pacijenata sa telesnom masom manjom od 45 kg, volumen distribucije je za oko 40% manji, a procenjuje se da će maksimalna izloženost biti veća od uobičajenh vrednosti za odrasle. Terapija eplerenonom započeta je dozom 25 mg jednom dnevno kod pedijatrijskih pacijenata, a zatim povećana na 25 mg dva puta dnevno nakon 2 nedelje, i vremenom na 50 mg dva puta dnevno, ukoliko je to bilo klinički indikovano. Pri tim dozama, najveće vrednosti koncentracije eplerenona kod pedijatrijskih ispitanika nisu bile značajno veće od onih kod odraslih kod kojih je terapija započeta dozom od 50 mg jednom dnevno.

Insuficijencija bubrega

Farmakokinetika eplerenona je ispitivana kod pacijenata sa različitim stepenom bubrežne insuficijencije i kod pacijenata na hemodijalizi. U poređenju sa kontrolnim ispitanicima, vrednosti Cmax i PIK u stanju ravnoteže bile su povećane za 38% odnosno 24% kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, a kod pacijenata na hemodijalizi smanjene za 26% odnosno 3%. Korelacija između plazma klirensa eplerenona i klirensa kreatinina nije uočena. Eplerenon se ne uklanja hemodijalizom (videti odeljak 4.4).

Insuficijencija jetre

Farmakokinetika eplerenona u dozi od 400 mg ispitivana je kod pacijenata sa umerenim (Child-Pugh klasa B) oštećenjem funkcije jetre i upoređivana sa zdravim ispitanicima. U stanju ravnoteže vrednosti Cmax i PIK eplerenona bile su povećane su za 3,6% odnosno 42% (videti odeljak 4.2). Budući da primena eplerenona kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre nije ispitivana, njegova primena je kod te grupe pacijenata kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Insuficijencija srca

Farmakokinetika eplerenona u dozi od 50 mg ispitivana je kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom (NYHA klasifikacija II-IV). U poređenju sa zdravim ispitanicima odgovarajuće starosti, telesne mase i pola, u stanju ravnoteže vrednosti Cmax i PIK eplerenona bile su 38% odnosno 30% veće kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom. U skladu sa tim rezultatima, populaciona farmakokinetička analiza eplerenona, koja se zasniva na podgrupi pacijenata iz kliničke studije EPHESUS, ukazuje da je klirens eplerenona kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom bio sličan klirensu kod zdravih starijih ispitanika.

Pretklinička ispitivanja bezbednosne farmakologije, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne toksičnosti nisu otkrila poseban rizik za ljude.

U studijama toksičnosti sa ponavljanim dozama leka, kod pacova i pasa uočena je atrofija prostate pri nivoima izloženosti nešto većima od kliničkih nivoa izloženosti. Promene na prostati nisu bile udružene sa neželjenim funkcionalnim poremećajima. Nije poznat klinički značaj tih rezultata.

Jezgro tablete:

laktoza, monohidrat celuloza, mikrokristalna krospovidon (tip A) natrijum-laurilsulfat talk (E553b) magnezijum-stearat

Film obloga (Opadry II Orange 85F23987):

polivinilalkohol (E1203) titan-dioksid (E171) makrogol 3350 (E1521) talk (E553b)

gvožđe(III)-oksid, žuti (E172) gvožđe(III)-oksid, crveni (E172)

Nije primenjivo.

2 godine.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Beli neprovidni PVC/PVdC//Al blister sa 10 film tableta.

Složiva kartonska kutija sa 3 blistera (30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Eplestar sadrži aktivnu supstancu eplerenon i pripada grupi lekova koja se naziva antagonisti aldosterona. Ovi lekovi sprečavaju dejstvo aldosterona, supstance koja se stvara u organizmu i značajna je za kontrolu krvnog pritiska i funkcije srca. Visok nivo aldosterona može izazvati promene u Vašem telu koje dovode do srčane slabosti.

Lek Eplestar se koristi za lečenje srčane slabosti kako bi se sprečilo pogoršanje i smanjila potreba za hospitalizacijom (zadržavanjem u bolnici) ako:

• ste nedavno imali srčani udar, u kombinaciji sa drugim lekovima koji se koriste za lečenje srčane slabosti, ili
• imate uporne, blage simptome uprkos terapiji koju ste do sada primali.

• ako ste alergični (preosetljivi) na eplerenon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6.)
• ako imate visoku koncentraciju kalijuma u krvi (hiperkalemiju)
• ako uzimate određenu grupu lekova koji pomažu da se izluči prekomerna količina tečnosti iz tela (diuretici koji štede kalijum)
• ako imate teško oboljenje bubrega
• ako imate teško oboljenje jetre
• ako uzimate neki od lekova koji se koriste za lečenje gljivičnih infekcija (ketokonazol ili itrakonazol)
• ako uzimate lekove za lečenje HIV-infekcije (nelfinavir ili ritonavir)
• ako uzimate neki od antibiotika za lečenje bakterijskih infekcija (klaritromicin ili telitromicin)
• ako uzimate lek nefazodon (lek za lečenje depresije)
• ako istovremeno uzimate lekove za lečenje oboljenja srca ili povišenog krvnog pritiska (tzv. inhibitore angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE inhibitore) i blokatore angiotenzinskih receptora (ARB).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Eplestar:

• ako imate oboljenje jetre ili bubrega (videti takođe "Lek Eplestar ne smete uzimati")
• ako uzimate litijum (obično se primenjuje za lečenje manično-depresivnih poremećaja, koji se još nazivaju i bipolarni poremećaji)
• ako uzimate takrolimus ili sirolimus (primenjuju se za lečenje kožnih bolesti kao što su psorijaza ili ekcem i za sprečavanje odbacivanja organa nakon transplantacije)

Deca i adolescenti

Bezbednost i efikasnost ovog leka kod dece i adolescenata nije utvrđena.

Drugi lekovi i Eplestar

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Eplestar ne smete uzimati istovremeno sa sledećim lekovima (videti takođe odeljak „Lek Eplestar ne smete uzimati“):

• itrakonazol ili ketokonazol (koriste se za lečenje gljivičnih infekcija), ritonavir, nelfinavir (antivirusni lekovi za lečenje HIV-infekcije), klaritromicin, telitromicin (antibiotici, koriste se za lečenje bakterijskih infekcija) ili nefazodon (koristi se za lečenje depresije), zato što ti lekovi smanjuju razgradnju leka Eplestar, i na taj način produžavaju njegovo dejstvo na organizam.
• diuretici koji štede kalijum (lekovi koji pomažu da se izbaci višak tečnosti iz organizma) i suplemente (dodatke ushrani) koji sadrže soli kalijuma zbog toga što ti lekovi povećavaju rizik od pojave povišene koncentracije kalijuma u krvi.
• inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE inhibitori) i blokatori angiotenzinskih receptora (ARB) zajedno (koji se koriste za terapija visokog krvnog pritiska, srčanih oboljenja ili određenih oboljenja bubrega) budući da ti lekovi mogu da povećaju rizik od povišenih koncentracija kalijuma u krvi.

Molimo Vas obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova:

• Litijum (obično se primenjuje za terapija manično-depresivnih poremećaja koji se takođe zovu i bipolarni poremećaji); pokazalo se da primena litijuma istovremeno sa diureticima i ACE inhibitorima (lekovi koji se primenjuju za lečenje povišenog krvnog pritiska i bolesti srca) dovodi do toga da koncentracija litijuma u krvi postane previsoka, što može izazvati neželjena dejstva kao što su gubitak apetita, oštećenje vida, umor, slabost mišića, grčevi u mišićima.
• Ciklosporin ili takrolimus (koriste se za lečenje određenih bolesti kao što su psorijaza ili ekcem, i za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa); ti lekovi mogu izazvati probleme sa bubrezima i tako povećati rizik od pojave povišene koncentracije kalijuma u krvi.
• Nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAL - određeni lekovi protiv bolova kao što je ibuprofen, koji se primenjuju za ublažavanje bolova, ukočenosti i zapaljenja). Ovi lekovi mogu izazvati probleme sa bubrezima i na taj način povećati rizik od povišene koncentracije kalijuma u krvi.
• Trimetoprim (koristi se za lečenje bakterijskih infekcija), koji može povećati rizik od pojave povišenih koncentracija kalijuma u krvi.
• Alfa-1 blokatore, kao što su prazosin ili alfuzosin (koriste se za lečenje visokog krvnog pritiska i određenih oboljenja prostate), mogu da dovedu do pada krvnog pritiska i vrtoglavice pri ustajanju.
• Triciklične antidepresive kao što su amitriptilin ili amoksapin (za lečenje depresije), antipsihotike (takođe poznati i kao neuroleptici) kao što su hlorpromazin ili haloperidol (za lečenje psihijatrijskih poremećaja), amifostin (primenjuje se za lečenje karcinoma) i baklofen (koristi se za terapiju mišićnog spazma). Ti lekovi mogu dovesti do pada krvnog pritiska i vrtoglavice pri ustajanju.
• Glukokortikoide, kao što su hidrokortizon ili prednizon (koriste se za lečenje zapaljenja i određenih oboljenja kože) i tetrakozaktid (uglavnom se koristi za dijagnostikovanje i terapiju poremećaja kore nadbubrežne žlezde), jer oni mogu da smanje dejstvo leka Eplestar na snižavanje krvnog pritiska.
• Digoksin (koristi se za lečenje oboljenja srca). Koncentracija digoksina u krvi može se povećati pri istovremenoj primeni leka Eplestar.
• Varfarin (lek protiv zgrušavanja krvi): neophodan je oprez pri primeni varfarina zbog toga jer visoke vrednosti varfarina u krvi mogu izmeniti dejstvo leka Eplestar.
• Eritromicin (koristi se za lečenje bakterijskih infekcija), sakvinavir (antivirusni lek za lečenje HIV- infekcije), flukonazol (koristi se za lečenje gljivičnih infekcija), amjodaron, diltiazem i verapamil (za lečenje bolesti srca i visokog krvnog pritiska) jer oni smanjuju razgradnju leka Eplestar, produžavajući na taj način njegovo dejstvo na organizam.
• Kantarion (biljni lek), rifampicin (za lečenje bakterijskih infekcija), karbamazepin, fenitoin i fenobarbital (koriste se, između ostalog, za lečenje epilepsije), mogu ubrzati razgradnju leka Eplestar i na taj način smanjiti njegovo dejstvo.

Uzimanje leka Eplestar sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Eplestar se može uzimati sa hranom ili bez nje.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Dejstvo eplerenona tokom trudnoće nije ispitivano.

Nije poznato da li se eplerenon izlučuje u majčino mleko. U dogovoru sa lekarom treba doneti odluku, da li prekinuti dojenje ili uzimanje leka.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Možete osećati vrtoglavicu nakon uzimanja leka Eplestar. Ako do toga dođe, nemojte voziti niti rukovati mašinama.

Lek Eplestar sadrži laktozu, monohidrat

Lek Eplestar sadrži laktozu, monohidrat (jednu vrstu šećera). Ako Vam je lekar rekao da ne podnosite neke šećere, obratite se svom lekaru pre nego što uzmete ovaj lek.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je rekao Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Eplestar tablete se uzimaju zajedno sa hranom, tokom obroka, ili na prazan želudac. Progutajte tablete cele, sa dosta vode.

Eplestar se obično primenjuje zajedno sa drugim lekovima za lečenje srčane slabosti, npr. beta-blokatorima. Uobičajena početna doza je jedna tableta od 25 mg jednom dnevno, i ona se može povećavati u roku od 4 nedelje do ukupne doze 50 mg jednom dnevno (bilo kao jedna tableta od 50 mg ili 2 tablete od 25 mg). Maksimalna doza je 50 mg dnevno.

Koncentraciju kalijuma u krvi treba izmeriti pre započinjanja terapije lekom Eplestar, posle prve nedelje terapije i posle mesec dana od početka primene ili nakon promene doze. Lekar Vam može prilagoditi dozu, zavisno od koncentracije kalijuma u krvi.

Ako imate blago oboljenje bubrega, terapiju treba započeti jednom tabletom od 25 mg svakoga dana. Ako imate umereno teško oboljenje bubrega, u početku treba da uzimate jednu tabletu od 25 mg svakog drugog dana. Te doze mogu se prilagoditi prema preporuci Vašeg lekara i prema koncentraciji kalijuma u krvi.

Lek Eplestar ne smeju uzimati pacijenti sa teškim oboljenjem bubrega.

Kod pacijenata koji imaju bolest jetre blagog do umerenog intenziteta nije potrebno prilagođavanje početne doze leka. Ako imate probleme sa bubrezima ili jetrom, morate se češće kontrolisati u cilju provere koncentracije kalijuma u krvi (videti takođe odeljak „Lek Eplestar ne smete uzimati").

Kod starijih pacijenata nije potrebno prilagođavanje početne doze leka.

Primena kod dece i adolescenata

Upotreba leka Eplestar kod dece i adolescenata se ne preporučuje.

Ako ste uzeli više leka Eplestar nego što treba

Ako uzmete veću dozu leka Eplestar nego što je trebalo, odmah se javite Vašem lekaru ili farmaceutu. Ako ste uzeli preveliku dozu leka, najverovatniji simptomi koji će se javiti su nizak krvni pritisak (što se ispoljava kao osećaj ošamućenosti, vrtoglavica, zamućen vid, slabost, iznenadni gubitak svesti) ili hiperkalemija, tj. visoka koncentracija kalijuma u krvi (što se ispoljava u vidu grčeva mišića, proliva, mučnine, vrtoglavice ili glavobolje).

Ako ste zaboravili da uzmete lek Eplestar

Ako je uskoro vreme da uzmete sledeću tabletu, preskočite propuštenu tabletu i uzmite sledeću u uobičajeno vreme.

U protivnom, uzmite tabletu čim se setite, vodeći računa o tome da to mora biti najmanje 12 sati pre vremena kad morate da uzmete sledeću tabletu. Nakon toga nastavite da uzimate lek kako Vam je lekar propisao.

Nemojte uzimati duplu dozu kako biste nadoknadili propuštenu tabletu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Eplestar

Važno je da uzimate lek Eplestar kako Vam je propisano, sve dok Vam Vaš lekar ne kaže da prekinete svoju terapiju.

Ako imate bilo kakvih pitanja u vezi sa primenom ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako se kod Vas javi nešto od sledećeg odmah treba da potražite pomoć lekara:

• otok lica, jezika ili grla
• teškoće sa gutanjem
• koprivnjača i otežano disanje

To su simptomi angioneurotskog edema, povremenog neželjenog dejstva (kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek).

Ostala prijavljena neželjena dejstva uključuju:

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• povećana koncentracija kalijuma u krvi (simptomi uključuju grčeve mišića, proliv, mučninu, vrtoglavicu ili glavobolju)
• vrtoglavica
• nesvestica
• povećana koncentracija holesterola u krvi
• nesanica (teškoće sa spavanjem)
• glavobolja
• tegobe sa srcem, npr. nepravilni otkucaji srca i srčana slabost
• kašalj
• zatvor
• nizak krvni pritisak
• proliv
• mučnina
• povraćanje
• poremećaj funkcije bubrega
• osip
• svrab
• bolovi u leđima
• osećaj slabosti
• grčevi u mišićima
• povišene vrednosti uree u krvi
• povišene vrednosti kreatinina u krvi koje mogu ukazivati na oštećenje funkcije bubrega

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcija
• eozinofilija (povećanje broja jedne vrste belih krvnih zrnaca)
• povećane koncentracije triglicerida (masnoća) u krvi
• smanjena koncentracija natrijuma u krvi
• ubrzan rad srca
• zapaljenje žučne kese
• sniženje krvnog pritiska koje može izazvati vrtoglavicu pri ustajanju
• tromboza (stvaranje krvnih ugrušaka) u nogama
• zapaljenje ždrela
• gasovi (nadutost)
• smanjena funkcija štitaste žlezde
• povećanje koncentracije glukoze u krvi
• smanjen osjećaj dodira
• pojačano znojenje
• bolovi u mišićima i kostima
• osećaj opšteg lošeg stanja
• zapaljenje bubrega
• uvećanje dojki kod muškaraca
• promene u rezultatima nekih laboratorijskih ispitivanja krvi
• dehidratacija Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Eplestar posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji i blisteru nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je eplerenon.

Jedna film tableta sadrži 25 mg eplerenona. Jedna film tableta sadrži 50 mg eplerenona.

• Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: laktoza monohidrat, mikrokristalna celuloza, krospovidon (tip A), natrijum-lauril sulfat, talk (E553b) i magnezijum-stearat.

Film obloga(Opadry II Orange 85F23987):: polivinilalkohol (E1203), titan dioksid (E171), makrogol 3350 (E1521), talk (E553b), gvožđe(III)-oksid, žuti (E172) i gvožđe(III)-oksid, crveni (E172)

Kako izgleda lek Eplestar i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Eplestar 25 mg film tablete

Žute, bikonveksne, film tablete u obliku dijamanta, široke približno 6,4 mm i dugačke 7,4 mm, sa utisnutom oznakom E25 na jednoj strani i bez oznake na drugoj strani tablete.

Eplestar 50 mg film tablete

Žute, bikonveksne, film tablete u obliku dijamanta, široke približno 8,0 mm i dugačke 9,5 mm, sa utisnutom oznakom E50 na jednoj strani i bez oznake na drugoj strani tablete.

Beli neprovidni PVC/PVdC//Al blister sa 10 film tableta.

Složiva kartonska kutija sa 3 blistera (30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole:

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD

Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jul, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Eplestar, film tablete, 30 x (25mg): 515-01-03856-18-001 od 28.07.2020.

Eplestar, film tablete, 30 x (50mg): 515-01-03857-18-001 od 28.07.2020.