Eliskardia® 10mg film tableta

Lek Eliskardia, primenjen istovremeno sa acetilsalicilnom kiselinom (ASK), indikovan je kod prevencije aterotrombotičkih događaja kod odraslih pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom (tj. nestabilnom anginom [engl. unstable angina, UA], infarktom miokarda bez elevacije ST segmenta [engl. non-ST segment elevation myocardial infarction, NSTEMI] ili infarktom miokarda sa elevacijom ST segmenta [engl. ST segment elevation myocardial infarction, STEMI]) koji se podvrgavaju primarnoj ili odloženoj perkutanoj koronarnoj intervenciji (engl. percutaneous coronary intervention, PCI).

Za dodatne informacije, videti odeljak5.1.

NAPOMENA: U Republici Srbiji nije registrovana jačina od 5mg leka Eliskardia. Ukoliko je potrebno primeniti jačinu od 5mg, u Republici Srbiji su dostupni drugi lekovi koji sadrže aktivnu supstancu prasugrel u jačini od 5mg.

Doziranje Odrasli

Primenu leka Eliskardia treba započeti sa pojedinačnom udarnom dozom od 60 mg, a zatim nastaviti dozom od 10 mg jednom dnevno. Kod pacijenata sa nestabilnom anginom pektoris ili infarktom miokarda bez elevacije ST segmenta, kada se koronarna angiografija sprovodi u toku 48 sati nakon prijema, udarnu dozu treba primeniti tokom PCI (videti odeljke 4.4, 4.8 i 5.1). Pacijenti koji uzimaju lek Eliskardia treba takođe da uzimaju dnevnu dozu acetilsalicilne kiseline(75 mg do 325 mg).

Kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom (engl. acute coronary syndrome, ACS) koji su podvrgnuti perkutanoj koronarnoj intervenciji, prevremeni prekid primene bilo kog antitrombotičkog

1 od 17

leka, uključujući lek Eliskardia, može dovesti do povećanog rizika od tromboze, infarkta miokarda ili smrtnog ishoda usled osnovne bolesti pacijenta. Preporučuje se terapija u trajanju do 12 meseci, osim ukoliko prekid primene leka Eliskardia nije klinički indikovan (videti odeljke4.4 i 5.1).

Pacijenti uzrasta≥ 75 godina

Primena leka Eliskardia kod pacijenata uzrasta ≥ 75 godina se uopšteno ne preporučuje. Ukoliko nakon pažljivog razmatranja odnosa koristi i rizika za individualnog pacijenta (videti odeljak 4.4), lekar koji propisuje lek smatra da je ova terapija neophodna kod pacijenata u starosnoj grupi ≥ 75 godina, onda nakon udarne doze od 60 mg, treba propisati smanjenu dnevnu dozu održavanja od 5 mg. Pacijenti uzrasta ≥ 75 godina imaju veću osetljivost na krvarenje i veću izloženost aktivnom metabolitu prasugrela (videti odeljke4.4, 4.8, 5.1 i 5.2).

Pacijenti sa telesnom masom manjom od60 kg

Primenu leka Eliskardia treba započeti sa pojedinačnom udarnom dozom od 60 mg, a zatim nastaviti sa dozom od 5 mg jednom dnevno. Ne preporučuje se primena doze održavanja od 10 mg. Razlog tome je povećana izloženost aktivnom metabolitu prasugrela i povećan rizik od krvarenja kod pacijenata sa telesnom masommanjom od60 kg kada se primenjujeu dozi od 10 mgjednom dnevno u poređenju sa pacijentima telesne mase≥ 60 kg (videti odeljke4.4, 4.8 i 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, uključujući i pacijente u završnoj fazi bolesti bubrega (videti odeljak 5.2). Terapijsko iskustvo kod pacijenata koji imaju oštećenje funkcije bubrega je ograničeno (videti odeljak4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Nije neophodno prilagođavanje doze kod osoba sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child Pugh klasa A i B) (videti odeljak 5.2). Terapijsko iskustvo kod pacijenata koji imaju blago ili umereno oštećenje funkcije jetre je ograničeno (videti odeljak 4.4). Primena leka Eliskardia je kontraindikovana kod pacijenata sa teškimoštećenjem funkcije jetre (Child Pugh klasa C).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka Eliskardia koddece mlađeod 18 godina nisu utvrđene. Dostupni su samo ograničeni podaci o primenikod dece sa anemijom srpastih ćelija (videti odeljak5.1).

Način primene

Za oralnu upotrebu. Lek Eliskardia može da se primenjujesa hranom ili bez nje. Primena udarne doze od 60 mgprasugrela natašte, može da obezbedi najbrži početak dejstva (videti odeljak5.2). Tabletu ne treba drobitiili lomiti.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnihsupstanci navedenih u odeljku 6.1. Aktivno patološko krvarenje.

Moždani udar ili prolazni ishemijskinapad (engl. transient ischaemic attack, TIA) u anamnezi. Teškooštećenje funkcije jetre (Child Pugh klasa C).

Rizik od krvarenja

U III fazi kliničkog ispitivanja (TRITON) osnovni kriterijum za izuzimanje uključivao je povećani rizik od krvarenja, anemiju, trombocitopeniju, patološke intrakranijalne nalazi u anamnezi. Kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromima koji su podvrgnuti perkutanoj koronarnoj intervenciji, a koji su bili na terapiji prasugrelom i acetilsalicilnom kiselinom, javio se povećani rizik od većih i manjih krvarenja, prema sistemu klasifikacije TIMI (engl. thrombolysis in myocardial infarction). Zbog toga bi primenu leka Eliskardia kod pacijenata sa povećanim rizikom od krvarenja trebalo

2 od 17

razmotriti samo kada se smatra da su korisna dejstva na prevenciju ishemijskih događaja veća od rizika za nastanak ozbiljnih krvarenja. Ovo se pre svega odnosi na pacijente:

- uzrasta ≥ 75 godina (videti u nastavku teksta),

- sa sklonošću ka krvarenju (npr. usled nedavne traume, nedavne hirurške intervencije, nedavnog ili rekurentnoggastrointestinalnog krvarenja ili aktivnogpeptičkogulkusa),

- sa telesnom masom manjom od 60 kg (videti odeljke 4.2 i 4.8). Kod ovih pacijenata se ne preporučuje primena doza održavanja od 10 mg. Treba koristiti dozu održavanja od 5 mg prasugrela,

- koji istovremeno primenjuju lekove koji mogu da povećaju rizik od krvarenja, uključujući oralne antikoagulanse, klopidogrel, nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) i fibrinolitike.

Kod pacijenata sa aktivnim krvarenjem kod kojih je potrebna inverzija farmakoloških dejstava leka Eliskardia, može biti pogodna transfuzija trombocita.

Primena leka Eliskardia kod pacijenata uzrasta ≥75 godina se generalno ne preporučuje i treba je oprezno sprovoditi, nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika lekara koji propisuje lek za svakog pojedinačnog pacijenta, pod uslovom da je korist od prevencije ishemijskih događaja veća od rizika od ozbiljnih krvarenja. U kliničkom ispitivanju III faze ovi pacijenti su imali veći rizik od krvarenja, uključujući krvarenja sa smrtnim ishodom, u poređenju sa pacijentima uzrasta <75 godina. Ukolikose lek ipak propiše, treba koristiti manju dozu održavanja od 5 mgprasugrela. Doza održavanja od 10 mg se ne preporučuje (videti odeljke4.2 i 4.8).

Terapijsko iskustvo sa prasugrelom je ograničeno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (uključujući i one u završnoj fazi) i kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre. Kod ovih pacijenata može postojati povećani rizik od krvarenja. Zbog toga bi prasugrel kod ovih pacijenta trebalo pažljivo primenjivati.

Pacijente treba upozoriti da vreme krvarenja može biti duže nego što je uobičajeno tokom primene prasugrela (u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom) i savetovati ih da svom lekaru prijave svako neuobičajeno krvaranje (u odnosu na mesto ili trajanje).

Rizik od krvarenja povezan sa trenutkom primene udarne doze kod pacijenata sa NSTEMI

U kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa NSTEMI (studija ACCOAST), u kojem su pacijenti bili podvrgnuti koronarnoj angiografiji tokom2 sata do 48 sati nakon randomizacije, primena udarne doze prasugrela, u proseku 4 sata pre koronarne angiografije, povećala je rizik od većih i manjih periproceduralnih krvarenja u poređenju sa udarnom dozom prasugrela primenjenomtokom PCI. Zbog toga, kod pacijenata sa nestabilnom anginom pektoris/infarktom miokarda bez elevacije ST segmenta, kada se koronarna angiografija sprovodi u toku 48 sati nakon prijema, udarnu dozu treba primeniti tokom PCI (videti odeljke4.4, 4.8 i 5.1).

Hirurška intervencija

Pacijente treba savetovati da obaveste lekara i stomatologa da uzimaju prasugrelpre zakazivanja bilo koje hirurške intervencije, kao i pre početka uzimanja bilo kog drugog leka. Ukoliko se pacijent podvrgava elektivnoj hirurškoj intervenciji, i antitrombotičko dejstvo nije poželjno, primenu leka Eliskardia treba obustaviti najmanje 7 dana pre hirurške intervencije. Povećana učestalost (trostruko) i težina krvarenja mogu se dogoditi kod pacijenata podvrgnutih hirurškoj revaskularizaciji miokarda (engl. coronary artery bypass grafting, CABG) u toku 7 dana od obustave primene prasugrela (videti odeljak 4.8). Odnos koristi i rizika primene prasugrela treba pažljivo razmotriti kod pacijenata kod kojih nije definisana anatomska struktura koronarnih krvnih sudova i moguća je hitna CABG.

Reakcije preosetljivostiuključujući angioedem

Prijavljene su reakcije preosetljivosti uključujući angioedem kod pacijenata koji su primenjivali prasugrel, uključujući i pacijente sa reakcija preosetljivosti na klopidogrel u anamnezi. Savetuje se praćenje znakova preosetljivosti kod pacijenata sa poznatom alergijom na tienopiridine (videti odeljak 4.8).

3 od 17

Trombotička trombocitopenijska purpura (TTP)

Tokom primene prasugrela prijavljeni su slučajevi TTP-a. TTP je ozbiljno stanje i zahteva hitno lečenje.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Lek Eliskardia sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je bez natrijuma.

Morfin i drugi opioidi

Smanjena efikasnost prasugrela uočena je kod pacijenata koji su istovremeno primenjivali prasugrel i morfin (videti odeljak 4.5).

Varfarin:

Nije ispitivana istovremena primena prasugrela sa derivatima kumarina, sa izuzetkom varfarina. Zbog mogućeg povećanog rizika od krvarenja, istovremena primena varfarina (ili drugih derivata kumarina) i prasugrela se mora oprezno vršiti (videti odeljak4.4).

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL):

Istovremena primena prasugrela u kombinaciji sa hroničnom upotrebom lekova iz grupe NSAIL nije ispitivana. Zbog mogućeg povećanog rizika od krvarenja, istovremena primena prasugrela u kombinaciji sa hroničnomprimenom lekova iz grupe NSAIL (uključujući i COX-2 inhibitore) mora se oprezno vršiti (videti odeljak4.4).

Lek Eliskardia se može primenjivati istovremeno sa lekovima koji se metabolišu preko enzima citohrom P450 (uključujući statine) ili lekovima koji su induktori ili inhibitori enzima citohrom P450. Lek Eliskardia se, takođe, može istovremeno primenjivati sa acetilsalicilnom kiselinom, heparinom, digoksinom i lekovima koji povećavaju pH vrednost u želucu, uključujući i inhibitore protonske pumpe i H2 blokatore. Iako nije ispitivan u specifičnim studijama interakcija, prasugrel je bio istovremeno primenjen sa heparinom male molekulske mase, bivalirudinom i inhibitorima GPIIb/IIIa (nema dostupnih informacija u vezi sa tipom primenjenog inhibitora GPIIb/IIIa) u III fazi kliničkog ispitivanja, bez dokaza o klinički značajnimneželjenim interakcijama.

Dejstva drugih lekova na lek Eliskardia Acetilsalicilna kiselina:

Lek Eliskardia je namenjen za istovremenu primenu sa acetilsalicilnom kiselinom. Iako je moguće da farmakodinamska interakcija sa acetilsalicilnom kiselinom dovode do povećanog rizika od krvarenja, dokazi o efikasnosti i bezbednosti prasugrela potiču od pacijenata koji su istovremeno lečeni prasugrelom iacetilsalicilnom kiselinom.

Heparin:

Pojedinačna intravenska bolus doza nefrakcionisanog heparina (100 jedinica/kg) nije značajno izmenila dejstvo prasugrela na inhibiciju agregacije trombocita. Isto tako, prasugrel nije značajnije izmenio dejstvo heparina na parametre koagulacije. Dakle, ova dva leka se mogu istovremeno primenjivati. Moguć je povećan rizik od krvarenja kada se lek Eliskardia primenjuje istovremeno sa heparinom.

Statini:

Atorvastatin (80 mg dnevno) nije izmenio farmakokinetiku prasugrela niti njegovo dejstvo na inhibiciju agregacije trombocita. Prema tome, ne očekuje se da statini, koji su supstrati CYP3A, imaju uticaja na farmakokinetiku prasugrela niti na njegov efekat na inhibiciju agregacije trombocita.

Lekovi koji povećavaju pH vrednost u želucu:

4 od 17

Istovremena svakodnevna primena ranitidina (H2 blokator) ili lansoprazola (inhibitor protonske pumpe) nije izmenila PIK i Tmax vrednosti aktivnog metabolita prasugrela, ali je smanjila Cmax vrednost za 14%, odnosno 29%. U III fazi kliničkog ispitivanja, prasugrel je bio primenjivan nezavisno od istovremene primene inhibitora protonske pumpe ili H2 blokatora. Primena udarne doze prasugrela od 60 mg bez istovremene primene inhibitora protonske pumpe može da obezbedi najbrži početak dejstva.

Inhibitori CYP3A:

Ketokonazol (400 mg dnevno), selektivni i potentni inhibitor CYP3A4 i CYP3A5, nije uticao na inhibiciju agregacije trombocita posredovanu prasugrelom niti na PIK i Tmax vrednosti aktivnog metabolita prasugrela, ali je smanjio vrednost Cmax za 34% do 46%. Stoga se ne očekuje da inhibitori CYP3A kao što su azolni antimikotici, inhibitori HIV proteaze, klaritromicin, telitromicin, verapamil, diltiazem, indinavir, ciprofloksacin i sok od grejpfruta imaju značajno dejstvo na farmakokinetiku aktivnog metabolita.

Induktori citohroma P450:

Rifampicin (600 mg dnevno), potentni induktor CYP3A i CYP2B6 i induktor CYP2C9, CYP2C19 i CYP2C8, nije značajno izmenio farmakokinetiku prasugrela. Ne očekuje se da poznati induktori CYP3A kao što je rifampicin, karbamazepin i drugi induktori citohroma P450 imaju značajnije dejstvo na farmakokinetiku aktivnog metabolita.

Morfin i drugi opioidi:

Kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom koji su koristili morfin uočena je odložena i smanjena izloženost oralnim inhibitorima P2Y12, uključujući prasugrel i njegov aktivni metabolit. Ova interakcija može biti povezana sa smanjenim gastrointestinalnim motilitetom i može da se odnosi na druge opioide. Klinički značaj je nepoznat, ali podaci ukazuju na mogućnost smanjenja efikasnosti prasugrela kod pacijenata koji su istovremeno uzimali prasugrel i morfin. Kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom, kod kojih je morfin neophodan, a brza inhibicija P2Y12 se smatra ključnom, može se razmotriti upotreba parenteralnog inhibitora P2Y12.

Uticajleka Eliskardia na dejstvo drugih lekova Digoksin:

Prasugrel nije imao klinički značajan uticaj na farmakokinetiku digoksina.

Lekovi koji semetabolišu prekoCYP2C9:

Prasugrel nije inhibirao CYP2C9 zato što nije imao uticaja na farmakokinetiku S-varfarina. Istovremena primena varfarina i leka Eliskardia mora da se sprovodi oprezno zbog mogućeg povećanog rizika od krvarenja (videti odeljak4.4).

Lekovi koji semetabolišu prekoCYP2B6:

Prasugrel je slab inhibitor CYP2B6. Kod zdravih ispitanika, prasugrel je smanjio izloženost hidroksibupropionu, metabolitu bupropiona koji nastaje posredstvom CYP2B6 za 23%. Ovo dejstvo verovatno ima klinički značaj samo kada se prasugrel primenjuje istovremeno sa lekovima kojima je CYP2B6 jedini metabolički put i koji imaju malu terapijsku širinu (npr. ciklofosfamid, efavirenz).

Nisu sprovedene kliničke studije kodtrudnica ilidojilja.

Trudnoća

Studije na životinjama nisu pokazale direktan štetan uticaj kada je u pitanju trudnoća, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Lek Eliskardia treba primenjivati tokom trudnoće samo ukoliko potencijalna korist za majku prevazilazi potencijalni rizik za fetus, jer ispitivanja reproduktivne toksičnosti na životinjama ne mogu uvek da predvide odgovor kod ljudi.

5 od 17

Dojenje

Nije poznato da li se prasugrel izlučuje u majčino mlekokod ljudi. Studije na životinjama su pokazale da se prasugrel izlučuje u mleko majke. Upotreba prasugrela se ne preporučuje tokom dojenja. Plodnost

Prasugrel nije imao dejstva na plodnost kod mužjaka i ženki pacova pri primeni oralnihdoza koje su bile i do 240 puta većeod preporučenihdnevnihdoza održavanja kod ljudi (na osnovu mg/m2).

Očekuje se da prasugrel nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Bezbednost primene leka kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom koji su podvrgnuti PCI bila je procenjivana u studiji kontrolisanoj klopidogrelom (TRITON) u kojoj je 6741 pacijenata lečeno prasugrelom (udarna doza od 60 mg i doza održavanja od 10 mg jednom dnevno) sa medijanom trajanja od 14,5 meseci (5802 pacijenta je lečeno preko 6 meseci, 4136 pacijenata je lečeno duže od godinu dana). Stopa pacijenata kod kojih je prekinuto korišćenje ispitivanog leka zbog neželjenih događaja bila je 7,2% kod onih koji su primenjivali prasugrel i 6,3% kod onih koji su primenjivali klopidogrel. Od toga, krvarenje se javilo kao najčešća neželjena reakcija kod primene oba leka i dovelo je do prekida korišćenja ispitivanog leka (2,5% za prasugrel i 1,4% za klopidogrel).

Krvarenje

Krvarenje koje nije povezano sa hirurškom revaskularizacijom miokada(CABG)

Učestalost pacijenata kod kojih je došlo do krvarenja koje nije bilo povezano sa CABG u ispitivanju TRITON prikazana je u Tabeli 1. Incidenca većih krvarenja (prema TIMI klasifikaciji) koja nisu bila povezana sa CABG, uključujući životno ugrožavajuća i ona sa smrtnim ishodom, kao i manjih krvarenja (prema TIMI klasifikaciji), bila je statistički značajno veća kod ispitanika lečenih prasugrelom u poređenju sa klopidogrelom u populacijama sa nestabilnom anginom pektoris/infarktom miokarda bez elevacije ST segmenta (UA/NSTEMI), kao i u populaciji svih pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom (engl. acute coronary syndrome, ACS). Nije primećena značajna razlika u grupi pacijenata sa infarktom miokarda sa ST elevacijom (STEMI). Najčešće mesto spontanog krvarenja bio je gastrointestinalni trakt (stopa od 1,7% kod primene prasugrela i 1,3% kod primene klopidogrela). Najčešće mesto izazvanog krvarenja bilo je mesto arterijske punkcije (stopa od 1,3% kod primeneprasugrela i 1,2% kod primene klopidogrela).

Tabela 1: Incidenca krvarenja koje nije povezano sa CABGa (% pacijenata)

Događaj Svi pacijenti sa ACS UA/NSTEMI STEMI

TIMI veliko krvarenjec

Životno ugrožavajućed

Smrtonosno

Simptomatska ICHe

Neophodni inotropni lekovi Neophodna hirurška intervencija

Prasugrelb + ASK

(N =6741) 2,2

1,3

0,3 0,3

0,3

0,3

Klopidogrelb + ASK

(N =6716) 1,7

0,8

0,1 0,3

0,1

0,3

Prasugrelb + ASK

(N =5001) 2,2

1,3

0,3 0,3

0,3

0,3

Klopidogrelb + ASK

(N =4980) 1,6

0,8

0,1 0,3

0,1

0,3

Prasugrelb + ASK

(N =1740) 2,2

1,2

0,4 0,2

0,3

0,1

Klopidogrelb + ASK

(N =1736) 2,0

1,0

0,1 0,2

0,2

0,2

6 od 17

Neophodna 0,7 0,5 0,6 0,3 0,8 0,8 transfuzija

(≥ 4 jedinice)

TIMI manja 2,4 1,9 2,3 1,6 2,7 2,6 krvarenjaf

aCentralni određeni događaji definisani prema TIMI kriterijumima bKorišćene su druge standardne terapije, po potrebi.

cSvako intrakranijalno krvarenje ili svako klinički očigledno krvarenje povezano sa smanjenjem koncentracije hemoglobina ≥5 g/dL.

dŽivotno ugrožavajuće krvarenje predstavlja podgrupu TIMI velikihkrvarenja i obuhvata vrste koje su nabrojane u nastavku. Pacijenti mogu biti razvrstani u više redova.

eICH =intrakranijalna hemoragija(engl. intracranial haemorrhage).

fKlinički očigledno krvarenje povezano sa smanjenjem koncentracijehemoglobina ≥3 g/dL, ali <5 g/dL.

Pacijenti uzrasta ≥ 75 godina

Stope velikihi manjih krvarenja (prema TIMI klasifikaciji) koja nisu povezana sa CABG:

Uzrast

≥ 75 godina (N = 1785)* < 75 godina (N = 11672)* < 75 godina (N = 7180)**

≥ 75 godina (N = 2060) **

Prasugrel 10 mg

9,0% (1,0% smrtonosna) 3,8% (0,2% smrtonosna) 2,0% (0,1% smrtonosna)a Prasugrel 5 mg

2,6% (0,3% smrtonosna)

Klopidogrel 75 mg 6,9% (0,1% smrtonosna) 2,9% (0,1% smrtonosna) 1,3% (0,1% smrtonosna) Klopidogrel 75 mg 3,0% (0,5% smrtonosna)

*Studija TRITON kod pacijenata sa ACS podvrgnutim PCI

**Studija TRILOGY-ACS kod pacijenata koji nisu podvrgnuti PCI (videti odeljak5.1): a10 mgprasugrela; 5 mgprasugrela ukolikoje telesna masa < 60kg

Pacijentitelesne mase< 60 kg

Stope velikihi manjih krvarenja (prema TIMI klasifikaciji) koja nisu povezane sa CABG:

Telesna masa

< 60 kg (N = 664)*

≥ 60 kg (N = 12672)* ≥ 60 kg (N = 7845)**

< 60 kg (N = 1391)**

Prasugrel 10 mg

10,1% (0% smrtonosna) 4,2% (0,3% smrtonosna) 2,2% (0,2% smrtonosna)a Prasugrel 5 mg

1,4% (0,1% smrtonosna)

Klopidogrel 75 mg 6,5% (0,3% smrtonosna) 3,3% (0,1% smrtonosna) 1,6% (0,2% smrtonosna) Klopidogrel 75 mg 2,2% (0,3% smrtonosna)

*Studija TRITON kod pacijenata saACS pacijentima podvrgnutim PCI

**Studija TRILOGY-ACS kodpacijenata koji nisu podvrgnuti PCI (videti odeljak5.1): a10 mgprasugrela; 5 mgprasugrela ukolikoje uzrast75 godinaili više

Pacijenti telesne mase≥ 60 kg iuzrasta <75 godina

Kod pacijenata telesne mase ≥ 60 kg i uzrasta <75 godina, stope velikih i manjih krvarenja (prema TIMI klasifikaciji) koja nisu povezana sa CABG bile su 3,6% u grupi koja je primala prasugrel i 2,8% u grupi koja je primala klopidogrel. Stope smrtonosnih krvarenja bile su 0,2% za prasugrel i 0,1% za klopidogrel.

Krvarenje povezano sa CABG

U III fazi kliničkog ispitivanja, 437 pacijenata je podvrgnuto CABG intervenciji tokom trajanja ispitivanja. Od ovihpacijenata, stopa velikih ili manjih krvarenja (prema TIMI klasifikaciji) povezanih sa CABG, bila je 14,1% za grupu koja je primala prasugrel i 4,5% u grupi koja je primala klopidogrel. Veći rizik za epizode krvarenja kod ispitanika lečenih prasugrelom zadržao se i do 7 dana od poslednje primenjene doze ispitivanog leka. Kod pacijenata koji su primali tienopiridinski lek u toku 3 dana pre CABG intervencije, učestalosti velikih ili manjih krvarenja (prema TIMI klasifikaciji) bile su 26,7% (12 od 45 pacijenata) u grupi koja je primala prasugrel, u poređenju sa 5,0% (3 od 60 pacijenata) u grupi koja je primala klopidogrel. Kod pacijenata koji su primilisvoju poslednju dozu tienopiridinskog leka u toku 4 do 7 dana pre CABG intervencije, učestalosti su se smanjile na 11,3% (9 od 80 pacijenata) u grupi koja je primala prasugrel i 3,4% (3 od 89 pacijenata) u grupi koja je primala klopidogrel. Kod više od 7 dana nakon prestanka primene leka, primećene stope krvarenja povezanih sa CABG intervencijombile su slične između terapijskih grupa (videti odeljak4.4).

7 od 17

Rizik od nastanka krvarenja povezan sa trenutkom primene udarne doze kod pacijenata sa NSTEMI

U kliničkom ispitivanju kod pacijenata sa NSTEMI (studija ACCOAST), u kojoj su pacijenti bili podvrgnuti koronarnoj angiografiji tokom 2 do 48 sati nakon randomizacije, oni pacijenti koji su primali udarnu dozu od 30 mg prosečno 4 sata pre koronarne angiografije, a nakon toga udarnu dozu od 30 mg tokom PCI imali su povećan rizik od periproceduralnog krvarenja (koje nije povezano sa CABG) i nije bilo dodatnih korisnih dejstava u poređenju sa pacijentima koji su primali udarnu dozu od 60 mgtokom PCI (videti odeljke4.2 i 4.4).

Stope krvarenja (prema TIMI klasifikaciji) koje nisu povezane sa CABG intervencijom tokom 7 dana bile su sledeće:

Neželjena reakcija

Velikokrvarenje prema TIMIb Životno ugrožavajućec Smrtonosno Simptomatska ICHd

Neophodni inotropni lekovi Neophodna hirurška intervencija

Prasugrel pre koronarne angiografijea (N = 2037)

%

1,3 0,8 0,1 0,0 0,3 0,4

Prasugrel u vreme PCIa

(N = 1996)

%

0,5 0,2 0,0 0,0 0,2 0,1

Neophodna transfuzija (≥ 4 jedinice) 0,3 0,1 Manjekrvarenje prema TIMI e 1,7 0,6

aKorišćene su druge standardne terapije, po potrebi. Protokol kliničkog ispitivanja je predviđao da svi pacijenti primenjujujoš i acetilsalicilnu kiselinui dnevnu dozu održavanja prasugrela.

bSvako intrakranijalno krvarenje(ICH)ili svako klinički očigledno krvarenje povezano sa smanjenjem koncentracijehemoglobina ≥5g/dL.

cŽivotno ugrožavajuće krvarenje predstavlja podgrupu velikih krvarenja (prema TIMI klasifikaciji)i obuhvata vrste koje su navedene u nastavku. Pacijenti mogu biti razvrstani u više redova.

dICH =intrakranijalna hemoragija (engl. intracranial haemorrhage).

eKlinički očigledno krvarenje povezano sa smanjenjem koncentracijehemoglobina ≥3 g/dL, ali <5 g/dL.

Tabelarni prikazneželjenih reakcija

U Tabeli 2 su sažeto prikazane hemoragijske i nehemoragijske neželjene reakcije u ispitivanju TRITON, ili one koje su spontano prijavljene, klasifikovane po učestalosti i klasi sistema organa. Učestalost se definiše na sledeći način:

veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabela 2: Hemoragijske i nehemoragijske neželjene reakcije

Klasasistema organa Poremećaji krvi i limfnog sistema

Poremećaji imunskog sistema

Poremećaji oka Vaskularni

Često

anemija

hematom

Povremeno

reakcije preosetljivosti uključujući angioedem hamoragija oka

Retko

trombocitopenija

Nepoznato

trombotička trombocitopenijska purpura (TTP)–videti odeljak4.4

8 od 17

poremećaji Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Gastrointestinalni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Povrede, trovanje i proceduralne komplikacije

epistaksa

gastrointestinalna hemoragija

osip, ekhimoze hematurija

hematom na mestu punkcije krvnogsuda, hemoragija na mestu punkcije kontuzija

hemoptizija

retroperitonealna hemoragija, rektalna hemoragija, prisustvo sveže krvi u stolici (hematohezija), krvarenje desni

postproceduralna hemoragija

supkutani hematom

Kod pacijenata sa ili bez TIA ili moždanim udarom u anamnezi, incidenca moždanog udara u III fazi kliničkog ispitivanja bila je sledeća (videti odeljak4.4):

TIA ili moždani udar u anamnezi Da (N =518)

Ne (N = 13090)

*ICH =intrakranijalna hemoragija.

Prasugrel

6,5% (2,3% ICH*) 0,9% (0,2% ICH*)

Klopidogrel 1,2% (0% ICH*)

1,0% (0,3% ICH*)

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Predoziranje lekom Eliskardia može da dovede do produženog vremena krvarenja i posledičnih komplikacija usled krvarenja. Nisu dostupni podaci o inverziji farmakološkog dejstva prasugrela,

9 od 17

međutim, ukolikoje neophodna hitna korekcija produženog vremena krvarenja, može se uzeti u obzir transfuzija trombocita i/ili drugih proizvoda krvi.

Farmakoterapijska grupa: antitrombotička sredstva, inhibitori agregacije trombocita, isključujući heparin

ATC šifra: B01AC22

Mehanizam dejstva/farmakodinamska dejstva

Prasugrel je inhibitor aktivacije i agregacije trombocita koji deluje putem ireverzibilnog vezivanja svog aktivnog metabolita za ADP receptore P2Y12 klase na trombocitima. Pošto trombociti učestvuju u inicijaciji i/ili evoluciji trombotičkih komplikacija aterosklerotskih oboljenja, inhibicija funkcije trombocita može da dovede do smanjenja stope kardiovaskularnih događaja kao što je smrtni ishod, infarkt miokarda ili moždani udar.

Nakon primene udarne doze od 60 mg prasugrela, inhibicija agregacije trombocita indukovana ADP receptorima javlja se za 15 minuta sa 5mikroM ADP-a i za 30 minuta sa 20 mikroM ADP-a. Maksimalna inhibicija agregacije trombocita indukovane ADP receptorima koju vrši prasugrel je 83% sa 5 mikroM ADP-a i 79% sa 20 mikroM ADP-a, u oba slučaja, kod 89% zdravih ispitanika i pacijenata sa stabilnom aterosklerozom dostiže najmanje 50% inhibicije agregacije trombocita za 1 sat. Inhibicija agregacije trombocita posredovana prasugrelom ima malu varijabilnost između ispitanika (9%) i kod pojedinačnih ispitanika (12%) i sa 5 mikroM i sa 20 mikroM ADP-a. Prosečna inhibicija agregacije trombocita u stanju ravnoteže bila je 74%, odnosno 69% sa 5 mikroM ADP-a i 20 mikroM ADP-a i bila je dostignuta nakon 3 do 5 dana primene doze održavanja prasugrela od 10 mg kojoj je prethodila udara doza od 60 mg. Više od 98% ispitanika je imalo inhibiciju agregacije trombocita ≥ 20% tokom primene doze održavanja.

Agregacija trombocita se postepeno vratila na početne vrednosti nakon terapije od 7 do 9 dana nakon primene pojedinačne udarne doze prasugrela od 60 mg i za 5 dana nakon prekida primene režima održavanja u stanju ravnoteže.

Podaci o prelasku sa jednog leka na drugi: Nakon primene 75 mg klopidogrela jednom dnevno tokom 10 dana, 40 zdravih ispitanika je prevedeno na terapiju 10 mg prasugrela jednom dnevno, sa udarnom dozom od 60 mg ili bez nje. Sa primenom prasugrela je zabeležena slična ili veća inhibicija agregacije trombocita. Direktno prevođenje na udarnu dozu prasugrela od 60 mg dovelo je do najbržeg početka inhibicije trombocita. Nakon primene udarne doze klopidogrela od 900 mg (uz acetilsalicilnu kiselinu), 56 ispitanika sa akutnim koronarnim sindromom lečeno je 14 dana ili sa dozom od 10 mg prasugrela jednom dnevno ili sa dozom od 150 mg klopidogrela jednom dnevno, a zatim su prevedeni ili na 150 mg klopidogrela ili na 10 mg prasugrela sledećih 14 dana. Veća inhibicija agregacije trombocita primećena je kod pacijenata koji su prevedeni na dozu od 10 mg prasugrela u poređenju sa onima koji su lečeni sa dozom od 150 mg klopidogrela. U ispitivanju kod 276 pacijenata sa ACS kojima je urađena PCI, prebacivanje sa početne udarne doze od 600 mg klopidogrela ili placeba, primenjene nakon prijema u bolnicu, a pre koronarne angiografije, na udarnu dozu od 60 mg prasugrela primenjenu u vreme perkutane koronarne intervencije, dovelo je do sličnog povećanja inhibicije agregacije trombocita tokom 72 sata koliko je trajalo ispitivanje.

Klinička efikasnost i bezbednost

Akutni koronarni sindrom (engl. acute coronary syndrome, ACS)

U III fazi TRITON studije poređen je prasugrel sa klopidogrelom. Oba su primenjivana istovremeno sa ASK i drugom standardnom terapijom. TRITON je bilo multicentrično, internacionalno, randomizovano, dvostruko slepo ispitivanje sa paralelnim grupama u kojem je učestvovalo 13608

10 od 17

pacijenata. Pacijenti su imali ACS sa umerenom do visokorizičnom nestabilnom anginom (UA), NSTEMI ili STEMI i izvršena im je perkutana koronarna intervencija.

Pacijenti sa UA/NSTEMI, tokom 72 sata od pojave simptoma, ili STEMI, od 12 sati do 14 dana od pojave simptoma, bili su randomizovani po uvidu u anatomiju koronarnog stabla. Pacijenti koji su imali STEMI u toku 12 sati nakon pojave simptoma, kod kojih je planirana primarna PCI, mogli su biti randomizovani bez upoznavanja sa koronarnom anatomijom. Kod svih pacijenata udarna doza je mogla biti primenjena u bilo kom trenutku između randomizacije i sat vremena nakon izlaska pacijenata iz sale za kateterizaciju.

Pacijenti koji su randomizovani da primaju prasugrel (udarna doza od 60 mg praćena sa dozom od 10 mg jednom dnevno) ili klopidogrel (udarna doza od 300 mg praćena sa dozom od 75 mg jednom dnevno) bili su lečeni sa medijanom od 14,5 meseci (najviše 15 meseci sa praćenjem u trajanju od najmanje 6 meseci). Pacijenti su takođe dobijali i ASK (75 mg do 325 mg jednom dnevno). Primena bilo kog tienopiridinskog leka u toku 5 dana pre uključivanja u studiju bila je kriterijum za isključivanje. Druge vrste terapije, kao što su heparin i inhibitori GPIIb/IIIa, bile su primenjivane po odluci lekara. Približno 40% pacijenata (u svakoj terapijskoj grupi) dobijalo je inhibitore GPIIb/IIIa kao farmakološku podršku PCI (nema dostupnih informacija u vezi sa tipom primenjenog inhibitora GPIIb/IIIa). Približno 98% pacijenata (u svakoj terapijskoj grupi) je primalo antitrombotičke lekove (heparin, heparin male molekulske mase, bivalirudin ili drugelekove) kao podršku PCI.

Parametar za merenje primarnog krajnjeg ishoda u ispitivanju bilo je vreme do prve pojave kardiovaskularnog ishoda smrti, nesmrtonosnog infarkta miokarda (MI) ili nesmrtonosnog moždanog udara. Analiza objedinjenih parametara praćenja ishoda u celoj populaciji sa ACS (kombinovane kohorte UA/NSTEMI i STEMI) predstavljala je osnovu za prikaz statističke superiornosti prasugrela u odnosu na klopidogrel u kohorti UA/NSTEMI (p <0,05).

Celokupna populacija sa ACS-om

Prasugrel je pokazao veću efikasnost u poređenju sa klopidogrelom u smanjenju događaja primarnih objedinjenih krajnjih ishoda kao i unapred definisanih događaja sekundarnih krajnjih ishoda, uključujući i trombozu stenta (videti Tabelu 3). Korisna dejstva prasugrela bila su očigledna tokom prva 3 dana i ostala su prisutna do kraja ispitivanja. Veća efikasnost je bila praćena povećanjem broja velikih krvarenja (videti odeljke 4.4 i 4.8). Populaciju pacijenata je sačinjavalo 92% pacijenata bele rase, 26% žena i 39% pacijenata uzrasta ≥ 65 godina. Korisna dejstva povezana sa primenom prasugrela nisu zavisila od primene neke druge akutne i dugotrajne kardiovaskularne terapije, uključujući heparin/heparin male molekulske mase, bivalirudin, intravenske inhibitore GPIIb/IIIa, lekove za snižavanje lipida, beta blokatore i inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima. Efikasnost prasugrela nije zavisila od doze acetilsalicilne kiseline (75 mg do 325 mg jednom dnevno). Primena oralnih antikoagulanasa, antitrombotičkih lekova koji nisu bili predmet ispitivanja i hronična primena lekova iz grupe NSAIL nije bila dozvoljena u TRITON ispitivanju. U celokupnoj populaciji sa ACS, primena prasugrela je bila povezana sa manjom incidencom smrtnog ishoda usled kardiovaskularnog uzroka, nesmrtonosnog infarkta miokarda ili nesmrtonosnog moždanog udara u poređenju sa primenom klopidogrela, bez obzira na početne karakteristike ispitivane populacije kao što su uzrast, pol, telesna masa, geografsko poreklo, primena inhibitora GPIIb/IIIa i tipa stenta. Ovaj rezultat vezan za korisna dejstva je prvenstveno dobijen zbog značajnog smanjenja nesmrtonosnog infarkta miokarda (videti Tabelu 3). Ispitanici sa dijabetesom imali su značajna smanjenja u primarnim i svim sekundarnim objedinjenimparametrima praćenja ishoda.

Zabeležena korisna dejstva prasugrela kod pacijenata uzrasta ≥75 godina bila su manja nego kod pacijenata uzrasta <75 godina. Kod pacijenata uzrasta ≥75 godina postojao je povećani rizik od krvarenja, uključujući i smrtonosna (videti odeljke 4.2, 4.4 i 4.8). Pacijenti uzrasta ≥75 godina kod kojih su korisna dejstva prasugrela bila očiglednija bili su oni sa dijabetesom, STEMI, sa povećanim rizikom od tromboze stenta ili rekurentnih događaja.

Kod pacijenata sa TIA u anamneziili ishemijskim moždanim udarom pre više od 3 meseca od početka terapije prasugrelom, nije bilo smanjenja u primarnom objedinjenomishodu.

11 od 17

Tabela 3: Pacijenti sa krajnjim ishodima u primarnoj analizi studije TRITON

Krajnji ishodi

SvislučajeviACS

Primarni objedinjeni krajnjiishod Kardiovaskularniuzroksmrti, nesmrtonosniinfarkt miokarda ili nesmrtonosni moždani udar Primarni pojedinačni krajnji ishod Smrt usled kardiovaskularnoguzroka

Nesmrtonosniinfarkt miokarda

Nesmrtonosni moždani udar

UA/NSTEMI

Primarni objedinjeni krajnjiishod Smrt usled kardiovaskularnoguzroka, nesmrtonosniinfarkt miokarda ili nesmrtonosni moždani udar

Smrt usled kardiovaskularnoguzroka

Nesmrtonosniinfarkt miokarda

Nesmrtonosni moždani udar

STEMI

Primarni objedinjeni krajnjiishodi Smrt usled kardiovaskularnoguzroka, nesmrtonosniinfarkt miokarda ili nesmrtonosni moždani udar

Smrt usled kardiovaskularnoguzroka

Nesmrtonosniinfarkt miokarda

Nesmrtonosni moždani udar

Prasugrel + ASK

(N = 6813)

%

9,4

2,0

7,0

0,9

(N = 5044)

%

9,3

1,8

7,1

0,8

(N = 1769)

%

9,8

2,4

6,7

1,2

Klopidogrel + ASK

(N = 6795)

%

11,5

2,2

9,1

0,9

(N = 5030)

%

11,2

1,8

9,2

0,8

(N = 1765)

%

12,2

3,3

8,8

1,1

Hazard ratio (HR) (95% CI)

0,812 (0,732; 0,902)

0,886 (0,701; 1,118) 0,757 (0,672; 0,853) 1,016 (0,712; 1,451)

0,820 (0,726; 0,927) 0,979 (0,732; 1,309) 0,761 (0,663; 0,873) 0,979 (0,633; 1,513)

0,793 (0,649; 0,968) 0,738 (0,497; 1,094) 0,746 (0,588; 0,948) 1,097 (0,590;

p-vrednost

< 0,001

0,307

< 0,001

0,930

0,002

0,885

< 0,001

0,922

0,019

0,129

0,016

0,770

12 od 17

2,040)

U celokupnoj populaciji sa ACS, analiza svakog od sekundarnih parametara praćenja ishoda pokazala je značajnu korist (p < 0,001) od primene prasugrela u odnosu na klopidogrel. Ovo je uključivalo definitivnu ili verovatnu trombozu stenta na kraju ispitivanja (0,9% prema 1,8%; HR 0,498; CI 0,364, 0,683), smrt usled kardiovaskularnoguzroka, nesmrtonosni infarkt miokarda ili hitnu revaskularizaciju ciljnog krvnog suda u roku od 30 dana (5,9% prema 7,4%; HR 0,784; CI 0,688, 0,894), smrt usled bilo kog uzroka, nesmrtonosni infarkt miokarda ili nesmrtonosni moždani udar do kraja ispitivanja (10,2% prema 12,1%; HR 0,831; CI 0,751, 0,919), smrt usled kardiovaskularnog uzroka, nesmrtonosni infarkt miokarda, nesmrtonosni moždani udar ili ponovnu hospitalizaciju zbog ishemijskog kardiološkog događaja do kraja ispitivanja (11,7% prema 13,8%; HR 0,838; CI 0,762, 0,921). Analize smrtnosti usled svih uzroka nisu pokazale postojanje značajne razlike između prasugrela i klopidogrela u ukupnoj populaciji sa ACS (2,76% prema 2,90%), u populaciji sa UA/NSTEMI (2,58% prema 2,41%) i u populaciji sa STEMI (3,28% prema 4,31%).

Primena prasugrela je bila povezana sa smanjenjem tromboze stenta od 50% tokom perioda praćenja od 15 meseci. Smanjenje tromboze stenta sa prasugrelom bilo je primećeno i rano nakon postupka i više od 30 dana nakon njega i za stentove neobložene lekom (engl. metal bare stent) i za stentove koji isporučuju lek(engl. drug eluting stent).

U analizi pacijenata koji su preživeli ishemijski događaj, prasugrel je bio povezan sa smanjenjem incidence naknadnog razvoja događaja obuhvaćenih primarnim parametrima praćenja ishoda (7,8% za prasugrel prema 11,9% za klopidogrel).

Iako je krvarenje sa primenom prasugrela bilo povećano, analiza objedinjenih parametara praćenja ishoda: smrt usled bilo kog uzroka, nesmrtonosni infarkt miokarda, nesmrtonosni moždani udar i velika krvarenje prema TIMI klasifikaciji koja nisu povezana sa CABG, je pokazala da je prasugrel efikasniji u poređenju sa klopidogrelom (odnos rizika, engl. hazard ratio, HR, 0,87; 95% CI, 0,79 do 0,95; p =0,004). U ispitivanju TRITON, na svakih 1000 pacijenata lečenih prasugrelom, bilo je 22 pacijenta manje sa infarktom miokarda i 5 pacijenata više sa velikim krvarenjem (prema TIMI klasifikaciji) koje nije bilo povezano sa CABG, u poređenju sa pacijentima koji su bili lečeni klopidogrelom.

Rezultati farmakodinamskog/farmakogenomskog ispitivanja sprovedenog kod 720 pacijenata azijskog porekla sa ACS kod kojih je rađena PCI pokazali su da se veći nivoi inhibicije trombocita postižu sa prasugrelom u poređenju sa klopidogrelom i da udarna doza od 60 mgprasugrela sa dozom održavanja od 10 mg prasugrela predstavlja odgovarajući režim doziranja kod ispitanika azijskog porekla koji imaju telesnu masu od najmanje 60 kg i koji su uzrasta manjeg od 75 godina (videti odeljak4.2).

U ispitivanju koje je trajalo 30 meseci (TRILOGY–ACS) sprovedenog kod 9326 pacijenata sa UA/NSTEMI ACS medicinski zbrinutih bez revaskularizacije (neodobrena indikacija), prasugrel nije značajno smanjio učestalost objedinjenih parametara praćenja ishoda: smrt usled kardiovaskularnog uzroka, infarkt miokarda ili moždani udar u poređenju sa klopidogrelom. Stope velikog krvarenja prema TIMI klasifikaciji (uključujući opasna po život, smrtonosna i intrakranijalna krvarenja) bile su slične kod pacijenata lečenih prasugrelom i klopidogrelom. Pacijenti uzrasta ≥75 godina i oni telesne mase ispod 60 kg (N = 3022) bili su randomizovani na primenu doze od 5 mg prasugrela. Kao i kod pacijenata uzrasta <75 godina i telesne mase ≥ 60 kg lečenih sa dozom od 10 mg prasugrela, nije bilo razlike između 5 mg prasugrela i 75 mg klopidogrela kada su pitanju kardiovaskularni ishodi. Stope velikih krvarenja bile su slične kod pacijenata lečenih dozom od 5 mg prasugrela i onih koji su lečeni dozom od 75 mg klopidogrela. Prasugrel u dozi od 5 mg je ispoljio veće antitrombotičko dejstvo nego klopidogrelu doziod 75 mg. Prasugrel treba oprezno koristiti kod pacijenata uzrasta ≥75 godina i kod pacijenata telesne mase < 60 kg (videti odeljke4.2, 4.4 i 4.8).

U ispitivanju koje je trajalo 30 dana (ACCOAST) sprovedeno kod 4033 pacijenata sa NSTEMI i sa povećanim koncentracijama troponina za koje je bila predviđena koronarna angiografija praćena perkutanom koronarnom intervencijomu roku od 2 sata do 48 sati nakon randomizacije, ispitanici koji

13 od 17

su primenjivali udarnu dozu prasugrela od 30 mg prosečno 4 sata pre koronarne angiografije, nakon koje su dobili udarnu dozu od 30 mg za vreme PCI (N = 2037) imali su povećani rizik od periproceduralnog krvarenja koje nije povezano sa CABG, a nisu imali dodatna korisna dejstva u poređenju sa pacijentima koji su koristili udarnu dozu od 60 mg tokom PCI (N = 1996). Specifično, prasugrel nije značajnije smanjio učestalost objedinjenih parametara praćenja ishoda: smrt usled kardiovaskularnog uzroka, infarkt miokarda (IM), moždani udar, hitna revaskularizacija ili primena inhibitora glikoproteina (GP) IIb/IIIa tokom 7 dana od randomizacije kod ispitanika koji su primali prasugrel pre koronarne angiografije u poređenju sa pacijentima koji su primali punu udarnu dozu prasugrela tokom PCI, a stopa ključnih bezbednosnih parametara za sva velika krvarenja prema TIMI klasifikaciji (događaji vezani za CABG i događaji koji nisu povezani sa CABG) tokom 7 dana od randomizacije kod svih lečenih ispitanika bila je značajno veća kod ispitanika koji su primenjivali prasugrel pre koronarne angiografije u poređenju sa pacijentima koji su primenjivalipunu udarnu dozu prasugrela tokom PCI. Zato, kod UA/NSTEMI pacijenata, kada se koronarna angiografija vrši u roku od 48 sati nakon prijema, udarnu dozu treba dati tokom PCI (videti odeljke4.2, 4.4 i 4.8).

Pedijatrijska populacija

Ispitivanje TADO je u III fazi testiralo primenu prasugrela (N = 171) u poređenju sa placebom (N = 170) kod pacijenata uzrasta od 2 do manje od 18 godina sa anemijom srpastih ćelija za smanjenje vazookluzivne krize. U ispitivanju nije ispunjen nijedan od primarnih ili sekundarnih parametara praćenja ishoda. Sveukupno, nisu identifikovani novi bezbednosni nalazi za monoterapiju prasugrelom u ovoj populaciji pacijenata.

Prasugrel je prolek koji se brzo metaboliše u in vivo uslovima u jedan aktivni metabolit i neaktvne metabolite. Izloženost (PIK) aktivnom metabolitu ima umerenu do malu varijabilnost između ispitanika (27%) i kod pojedinačnih ispitanika (19%). Farmakokinetika prasugrela bila je slična kod zdravih ispitanika, pacijenata sa stabilnom aterosklerozom i pacijenata koji su podvrgnuti perkutanoj koronarnoj intervenciji.

Resorpcija

Resorpcija i metabolizam prasugrela su brzi, maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) aktivnog metabolita javlja se za približno 30 minuta. Izloženost (PIK) aktivnom metabolitu se proporcionalno povećava u opsegu terapijskih doza. U studijisa zdravim ispitanicima, na PIK aktivnog metabolita nije uticao obrok sa visokim sadržajem masti, kalorija, ali je vrednost Cmax bila smanjena za 49%, a vreme do postizanja Cmax (Tmax) bilo je povećano sa 0,5 na 1,5 sati. U ispitivanju TRITON prasugrel je bio primenjivan bez obzira na obroke. Zbog toga se prasugrel može primenjivati bez obzira na obroke, međutim, primena udarne doze prasugrela natašte može da obezbedi najbrži početak delovanja (videti odeljak4.2).

Distribucija

Vezivanje aktivnog metabolita za humani serumski albumin (4% puferovanirastvor) bilo je 98%.

Biotransformacija

Prasugrel nije otkriven u plazmi nakon oralne upotrebe. On se brzo hidrolizuje u crevima do tiolaktona, koji se onda pretvara u aktivni metabolit u jednom koraku, metabolizmom putem citohroma P450, prvenstveno pomoću CYP3A4 i CYP2B6 i u manjoj meri putem CYP2C9 i CYP2C19. Aktivni metabolit se dalje metaboliše u dva neaktivna jedinjenja putem S-metilacije ili konjugacijom sa cisteinom.

Kod zdravih ispitanika, pacijenata sa stabilnom aterosklerozom i pacijenata sa ACS koji su koristili prasugrel, nije bilo značajnog uticaja genetske varijacije CYP3A5, CYP2B6, CYP2C9 ili CYP2C19 na farmakokinetiku prasugrela niti na njegovu sposobnost inhibicijeagregacije trombocita.

Eliminacija

Približno 68% doze prasugrela se eliminiše putem urina i 27% putem fecesa, u obliku neaktivnih

14 od 17

metabolita. Aktivni metabolit ima poluvreme eliminacije od oko 7,4 sata (u opsegu od 2 do 15 sati).

Farmakokinetika kod posebnih populacija Starije osobe:

U ispitivanju sa zdravim dobrovoljcima uzrasta između 20 i 80 godina, uzrast nije imala značajniji uticaj na farmakokinetiku prasugrela, niti na njegovu inhibiciju agregacije trombocita. U III fazi velikog kliničkog ispitivanja, procenjena srednja izloženost (PIK) aktivnom metabolitu bila je 19% veća kod veoma starih pacijenata (uzrasta ≥75 godina) u poređenju sa ispitanicima koji su uzrasta < 75 godina. Prasugrel treba oprezno koristiti kod pacijenata uzrasta ≥ 75 godina zbog potencijalnog rizika od krvarenja u ovoj populaciji (videti odeljke 4.2 i 4.4). U studiji sprovedenoj kod ispitanika sa stabilnom aterosklerozom, srednja vrednost PIK aktivnog metabolita kod pacijenata uzrasta ≥75 godina koji su uzimali 5 mg prasugrela bila je približno pola od one vrednosti koja je zabeležena kod pacijenata uzrasta < 65 godina koji su uzimali 10 mg prasugrela, a antitrombotičko dejstvo doze od 5 mgbilo je smanjeno, ali ne i inferiorno u poređenju sa dozom od 10 mg.

Oštećenje funkcije jetre:

Nije neophodno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child Pugh klase A i B). Farmakokinetika prasugrela i njegova inhibicija agregacije trombocita bile su slične kod ispitanika sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre u poređenju sa zdravim ispitanicima. Farmakokinetika i farmakodinamika prasugrela kod pacijenta da teškim oštećenjem funkcije jetre nisu ispitivane. Prasugrel se ne sme koristiti kod pacijenta sa teškimoštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4. 3).

Oštećenje funkcije bubrega:

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, uključujući i pacijente u završnoj fazi bubrežne bolesti. Farmakokinetika prasugrela i njegova inhibicija agregacije trombocita su slične kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (GFR 30 < 50 mL/min/1,73 m2) i zdravih ispitanika. Inhibicija agregacije trombocita posredovana prasugrelom takođe je bila slična kod pacijenta u završnoj fazi bubrežne bolesti kojima je bila potrebna hemodijaliza i kod zdravih dobrovoljaca, iako su vrednosti Cmax i PIK aktivnog metabolita bile smanjene za 51%, odnosno42% kod pacijenta u završnoj fazibubrežne bolesti.

Telesna masa:

Srednja izloženost (PIK) za aktivni metabolit prasugrela bila je približno 30 do 40% veća kod zdravih ispitanika i pacijenta sa telesnom masom < 60 kg u poređenju sa onima sa telesnom masom ≥ 60 kg. Prasugrel treba oprezno koristiti kod pacijenata telesne mase < 60 kg zbog potencijalnog rizika od krvarenja u ovoj populaciji (videti odeljak 4.4). U studiji sa ispitanicima sa stabilnom aterosklerozom, srednja vrednost PIK aktivnog metabolita kod pacijenata telesne mase< 60 kg koji su uzimali dozu od 5 mgprasugrela bila je 38% manja od one koja je zabeležena kod pacijenata telesne mase≥ 60 kg koji su uzimali dozu od 10 mg prasugrela, a antitrombotičko dejstvo doze od 5 mg je bilo slično dejstvu doze od 10 mg.

Etnička pripadnost:

U kliničko farmakološkim ispitivanjima, nakon prilagođavanja telesnoj masi, PIK vrednost aktivnog metabolita bila je približno 19% veća kod ispitanika iz Kine, Japana i Koreje u poređenju sa pacijentima bele rase, posebno se to odnosilo na veću izloženost koja se javila kod ispitanika azijskog porekla telesne mase < 60 kg. Nije bilo razlike u izloženosti između ispitanika iz Kine, Japana i Koreje. Izloženost ispitanika afričkog i latinoameričkog porekla bila je slična kao kod ispitanika bele rase. Nije potrebno prilagođavanje doze isključivo na osnovu etničke pripadnosti.

Pol:

Farmakokinetika prasugrela bila je slična kod muškaraca i žena, kod zdravih dobrovoljaca i pacijenata.

Pedijatrijska populacija:

Farmakokinetika i farmakodinamika prasugrela nisu bile procenjivane u pedijatrijskoj populaciji (videti odeljak4.2).

15 od 17

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala ili reproduktivne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. Dejstva su u pretkliničkim ispitivanjima uočena samo pri izloženosti za koju se smatra da je dovoljno veća od maksimalne izloženosti kod ljudi, tako da to ima malo značaja za kliničku primenu.

U toksikološkim ispitivanjima embriofetalnog razvoja kod pacova i kunića nije bilo dokaza o malformacijama izazvanimprimenomprasugrelom. Pri primeni veoma velikihdoza (> 240 puta većim od preporučene dnevne doze održavanja kod ljudi na osnovu mg/m2) koje su imale dejstva na telesnu masu majke i/ili unos hrane, došlo je do malog smanjenja telesne mase potomaka (u odnosu na kontrolnu grupu). U prenatalnim i postnatalnim ispitivanjima kodpacova, terapija primenjena na majci nije imala uticaja na ponašanje ni reproduktivni razvoj potomaka pri dozama koje su 240 puta veće od preporučenihdnevnihdoza održavanja kod ljudi (na osnovu mg/m2).

Nisu bili zabeleženi tumori povezani sa primenom leka u ispitivanju kod pacova koje je trajalo 2 godine, gde su se izloženosti prasugrelu veće od 75 puta većih od preporučene terapijske izloženosti kod ljudi (na osnovu izloženosti u plazmi aktivnom i glavnom cirkulišućem metabolitu). Javila se povećana incidenca tumora (hepatocelularnih adenoma) kod miševa koji su 2 godine bili izloženi velikim dozama (> 75 puta veće od izloženosti kod ljudi), ali se smatra da je ovo posledica indukcije enzima posredstvom prasugrela. Povezanost tumora jetre i indukcije enzima izazvane lekom specifična za glodare dobro je dokumentovana u literaturi. Povećanje broja tumora jetre sa primenom prasugrela kod miševa se ne smatra relevantnim rizikom po ljude.

Jezgro filmtablete:

Celuloza, mikrokristalna (E460) Makrogol 4000

Poloksamer 188 Fumarna kiselina (E297) Kroskarmeloza-natrijum

Silicijum-dioksid, koloidni, hidrofobni Manitol (E421)

Magnezijum-stearat (E470b)

Film (obloga) tablete: Hipromeloza (15cP) Laktoza, monohidrat Titan-dioksid (E171) Triacetin (E1518)

Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172)

Nije primenljivo.

2 godine.

16 od 17

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanjeleka je blister (OPA/Al/PE+DES//Al/PE) sa 15 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze2 blistera sa po 15 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Eliskardia sadrži aktivnu supstancu prasugrel i spada u grupu lekova koji se zovu antitrombocitni lekovi. Trombociti (krvne pločice) su veoma male ćelije, koje cirkulišu u krvi. Kada se krvni sud ošteti, na primer pri posekotini, trombocitise međusobno slepljuju, kako bi se oformio krvni ugrušak (tromb).

Zbog toga trombociti imaju ključnu ulogu pri zaustavljanju krvarenja. Ukolikose krvni ugrušak stvori unutar zadebljalogkrvnog suda, naročito ako je to slučajsaarterijama, on može predstavljati veliku opasnost zato što može da prekine dotok krvišto može da izazove srčani udar (infarkt miokarda), moždani udar ili smrtni ishod. Ugrušci u arterijama koje snabdevaju srce krvlju takođe mogu da umanje dotokkrvi izazivajući nestabilnu anginu (jakbol u grudima).

Lek Eliskardia sprečava slepljivanjetrombocita i na taj način smanjuje mogućnost formiranja krvnih ugrušaka.

Vaš lekar Vam je propisaoovajlek zato što ste već imali srčani udar ili nestabilnu anginu (jak bol u grudima) i lečeni ste procedurom ponovnog uspostavljanja protoka kroz začepljenearterije srca. Takođe, možda Vam je ugrađen jedan ili više stentova da bi seodržaoprotok u začepljenojili suženoj arteriji koja dovodi krv do srca. Lek Eliskardia smanjuje verovatnoću da ćete ponovo imati srčani ili moždani udar, kao i verovatnoću smrtnog ishoda usled nekog od ovih aterotrombotičkih događaja. Vaš lekar će Vam propisatii acetilsalicilnu kiselinu (npr. aspirin), kao drugi antitrombocitnilek.

Lek Eliskardia ne smete uzimati:

- ukolikoste alergični (preosetljivi) na prasugrel ili na bilo koju od pomoćnih supstanciovog leka (navedene u odeljku 6). Alergijska reakcija može da se javiu vidu osipa, svraba, otoka lica, otoka usana ili u vidu otežanog disanja. UkolikoVam se to dogodi, odmahse obratite lekaru.

- ukolikoimate medicinsko stanje koje trenutno prouzrokuje krvarenje, kao što jekrvarenje iz želuca ili creva.

- ukolikoste ikada imali moždani udar ilitzv. tranzitorni (prolazni) ishemijskinapad (TIA). - ukolikoimate teško oštećenje funkcijejetre.

Upozorenja i mere opreza

Pre nego što uzmete lek Eliskardia:

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Eliskardia.

Pre nego što uzmete lek Eliskardia, upozorite svog lekara ako seneko od sledećih stanja odnosi na Vas:

- Ako imate povećani rizik od krvarenja, odnosno u sledećim slučajevima:

- ukolikoimate 75 godina ili više. Vaš lekar treba da Vam propiše dnevnu dozu od 5 mg prasugrela pošto postoji veći rizik od krvarenja kod pacijenata starijih od 75 godina;

- ukoliko ste nedavno imaliozbiljnu povredu;

- ukoliko ste nedavno bili podvrgnuti hirurškojintervenciji(uključujući i neke stomatološke zahvate);

- ukoliko ste imali nedavno krvarenje ili krvarenje koje se ponavlja iz želuca ili creva (npr. čir na želucu ili polipi na debelom crevu);

- ukoliko Vam je telesna masa manja od 60 kg. Vaš lekar treba da vam propiše dnevnu dozu od 5 mgprasugrela ako imate manje od 60 kg;

- ukoliko imate oboljenje bubrega ili umerenooštećenje funkcijejetre;

- istovremeno uzimanje određenihvrsta lekova (viditeodeljak„Drugi lekovi i lek Eliskardia” u nastavku teksta);

- ukoliko imate planiranu hiruršku intervenciju (uključujući i neke stomatološke procedure) u sledećih sedam dana. Vaš lekar će možda smatrati da je neophodno privremeno prekinuti uzimanje leka Eliskardia zbog povećanog rizika od krvarenja.

2 od 6

- Ukolikoste imali alergijske reakcije (reakcije preosetljivosti) na klopidogrel ili na bilo koji antitrombocitnilek(lek koji sprečava zgrušavanje krvi) recite to svom lekaru pre nego što započnete lečenje lekom Eliskardia. Ukolikopočnete da uzimate lek Eliskardia i dobijete alergijske reakcije koje se mogu ispoljiti u vidu osipa, svraba, otečenog lica, otečenih usana ili otežanog disanja, morate o tome odmahobavestitisvoglekara.

Dok uzimate lek Eliskardia:

Morate odmah obavestiti svoglekara ako se kod Vas javi medicinsko stanje koje se zove trombotička trombocitopenijska purpura (ili TTP) koja uključuje povišenu telesnu temperaturu i stvaranje potkožnih modrica koje mogu da izgledaju kao sitne crvene tačkice, sa neobjašnjivim preteranim zamorom ili bez njega, zbunjenošću, žute prebojenosti kože ili beonjača (žutica) (vidite odeljak4 „Moguća neželjena dejstva“).

Deca i adolescenti

Lek Eliskardia ne treba koristiti kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Drugi lekovi i lekEliskardia

Obavestite Vašeg lekara ukolikouzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, dijetetske suplemente ili biljne preparate.

Posebno je važno da kažete Vašem lekaru ako ste uzimali: - klopidogrel (antitrombocitnilek),

- varfarin (antikoagulans),

- lek iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova koji se primenjuje za ublažavanje bola i smanjenje telesne temperature(kao što je ibuprofen, naproksen, etorikoksib).

Ukolikose uzimaju istovremenosa lekom Eliskardia, ovi lekovi mogu da povećaju rizik od krvarenja.

Recite svom lekaru ukolikouzimate morfin ili druge opioide (lekovi koji se koriste za lečenje jakog bola).

Uzimajte druge lekove sa lekom Eliskardia samo ako Vam je lekar odobrio.

Trudnoća i dojenje

Ukolikoste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Obavestite svog lekara ukoliko ste trudniili ukolikopokušavate da zatrudnitedok uzimate lek Eliskardia.

Lek Eliskardia treba da uzmetesamo nakon razgovora sa Vašim lekarom o mogućimkorisnim dejstvima u odnosu na mogućerizikeza plod.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Malo je verovatno da lek Eliskardia može da utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Lek Eliskardia sadrži laktozui natrijum

Lek Eliskardia sadrži laktozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po film tableti, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

3 od 6

Uobičajena doza leka Eliskardia je 10 mg dnevno. Terapiju ćete započeti sa pojedinačnomdozom od 60 mg.

Ukolikoimatetelesnu masu manju od 60 kg ili ukolikoimate 75 godina i više, uobičajena doza je 5 mgprasugrela dnevno.

Vaš lekar će Vam takođe reći da uzimate i acetilsalicilnu kiselinu, kao i njenu tačnu dozu (uobičajena dnevna doza je od 75 mg do 325 mg acetilsalicilne kiseline).

NAPOMENA: U Republici Srbiji nije registrovana jačina od 5 mg leka Eliskardia. Ukoliko je potrebno primeniti jačinu od 5 mg, u Republici Srbiji su dostupni drugi lekovi koji sadrže aktivnu supstancu prasugrel u jačini od 5 mg.

Lek Eliskardia možete uzimati sa hranom ili bez nje. Lek uzimajte svakoga dana u približno isto vreme. Nemojte lomiti ni drobititablete.

Veoma je važno da kažete Vašem lekaru, stomatologu ilifarmaceutu da uzimate lek Eliskardia.

Ako ste uzeli više leka Eliskardia nego što treba

Odmah se obratite lekaru ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu, zbog povećanog rizika od krvarenja. Treba da lekaru pokažete pakovanje leka Eliskardia.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Eliskardia

Ukolikopropustite planiranu dnevnu dozu leka, uzmite lek Eliskardia kada se setite. Ukoliko zaboravite da uzmete dozu leka tokom celog dana, jednostavno nastavite sa uzimanjem leka Eliskardia u uobičajenoj dozi sledećeg dana. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Eliskardia

Nemojte prestajati da uzimate lek Eliskardia bez savetovanja sa lekarom. Ukolikoprerano prestanete da uzimate lek Eliskardia, rizik od srčanog udara kod vas može biti veći.

Ako imate dodatnihpitanja o upotrebiovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmahse obratite svom lekaru ukolikoprimetite bilo koji od sledećih simptoma:

- iznenadna utrnulost ili slabost ruku, nogu ili lica, naročito ukoliko se to javi samo na jednoj strani tela.

- iznenadna pojava zbunjenosti, problemi sa govorom ili razumevanjem drugih. - iznenadne teškoće prihodu ili gubitak ravnoteže ili koordinacijepokreta.

- iznenadna vrtoglavica ili iznenadna jaka glavobolja bez poznatog uzroka.

Svi navedenisimptomi mogu biti znaci moždanog udara. Moždani udar je povremeno neželjeno dejstvo leka Eliskardia kod pacijenata koji nikada nisu imali moždani udar ili tranzitorni ishemijski napad (TIA).

Takođe, odmah se obratite svom lekaru ukoliko primetite bilo koji od sledećih simptoma:

- povišena telesna temperatura i stvaranjepotkožnih modrica koje se javljaju u obliku crvenih tačkica, sa neobjašnjivim preteranim zamorom ili bez njega, zbunjenošću, žuta prebojenost kože ilibeonjača (žutica) (vidite odeljak2).

- osip, svrab na kožiili otečeno lice, otečene usne/jezik ili osećaj nedostatka vazduha. Ovo mogu biti znakovi teškealergijske reakcije (vidite odeljak2).

Obavestite Vašeg lekara što pre ukolikoprimetite bilo koju od sledećih pojava: - prisustvo krviu mokraći,

4 od 6

- krvarenje iz rektuma (završni deo debelog creva), prisustvo krviu stolici ili crno obojenestolice, - prisustvo nekontrolisanogkrvarenja, na primer krvarenje iz posekotine.

Navedene pojave mogu biti znakovi krvarenja, što je najčešće neželjeno dejstvoprimene leka Eliskardia. Iako je po učestalosti povremeno, teškokrvarenje može biti opasno po život.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): - krvarenje u želucu ili crevima,

- krvarenje na mestu uboda iglom, - krvarenje iz nosa,

- osip na koži,

- mala tačkasta krvarenja na koži (ekhimoze), - pojava krviu mokraći,

- pojava hematoma (krvarenje ispod kože na mestu injekcije ili u mišiću praćeno otokom), - mala koncentracija hemoglobina ili mali broj crvenih krvnih zrnaca (anemija),

- pojava modrica.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): - alergijska reakcija (osip, svrab, otečene usne/jezik ili osećaj nedostatka vazduha),

- pojava spontanogkrvarenja iz oka, rektuma, desni ili u trbuhu oko unutrašnjih organa, - krvarenje nakon hirurške intervencije,

- iskašljavanje krvi, - pojav krviu stolici.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kodnajviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): - smanjenbroj trombocita (krvnih pločica),

- supkutani hematom (krvarenje ispod kože koje prouzrokuje oticanje).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Eliskardia posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon: „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

5 od 6

Šta sadrži lek Eliskardia

- Aktivna supstanca je prasugrel.

Jedna film tableta sadrži 10 mg prasugrela.

- Pomoćne supstancesu:

Jezgro film tablete: celuloza, mikrokristalna (E460); makrogol 4000; poloksamer 188; fumarna kiselina (E297); kroskarmeloza-natrijum; silicijum-dioksid, koloidni, hidrofobni; manitol (E421) i magnezijum-stearat (E470b).

Film tablete: hipromeloza (15cP); laktoza, monohidrat; titan-dioksid (E171); triacetin (E1518) i gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).

Kako izgleda lek Eliskardia i sadržaj pakovanja

Ružičaste, ovalne, blago bikonveksne film tablete(dimenzija 10,5 mm × 5,5 mm).

Unutrašnje pakovanje leka je blister (OPA/Al/PE+DES//Al/PE) sa 15 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze2 blistera sa po 15 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Novembar, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdajeuz lekarski recept.

Broj i datum dozvole: 000250871 2024 od 29.11.2024.

6 od 6