Cordarone® 150mg/3mL rastvor za injekciju

Ozbiljni poremećaji srčanog ritma, kada terapija oralnim putem nije prikladna, naročito kod:

• atrijalne aritmije sa brzim ventrikularnim ritmom;
• tahikardije kod Wolff-Parkinson-White sindroma;
• dokumentovane simptomatske i onesposobljavajuće ventrikularne aritmije.

Kardiopulmonalna reanimacija u slučaju srčanog zastoja zbog ventrikularne fibrilacije rezistentne na eksterne elektrošokove.

Zbog formulacije leka, ne treba ga koristiti u koncentraciji koja je manja od dve ampule u 500 mL. Pri tome za razblaživanje treba koristiti isključivo izotonični rastvor glukoze.

U rastvor za infuziju nemojte dodavati ni jedan drugi lek.

Amjodaron se mora davati preko centralne vene, izuzev u slučaju kardiopulmonalne reanimacije u slučaju srčanog zastoja izazvanog ventrikularnom fibrilacijom rezistentnom na eksterni elektrošok, kada se, zbog nepristupačnosti centralne vene, može iskoristiti neka od perifernih vena (videti odeljak 4.4 Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Ozbiljni poremećaji ritma ukoliko se oralna primena leka smatra nepodesnom, osim za potrebe kardiopulmonalne reanimacije u slučaju srčanog zastoja izazvanog ventrikularnom fibrilacijom rezistentnom na eksterni elektrošok:

Infuzija preko centralne vene

- Inicijalna terapija: prosečno 5 mg/kg u izotoničnom rastvoru glukoze (ukoliko je moguće, korišćenjem električnog šprica) tokom 20 minuta do 2 sata, 2-3 puta u toku 24 sata. Kratkotrajno dejstvo leka zahteva nastavak primene infuzije.

Terapija održavanja: 10 do 20 mg/kg dnevno (u proseku 600 do 800 mg u toku 24 sata, do najviše 1,2 g u toku 24 sata), u 250 mL izotoničnog rastvora glukoze, tokom nekoliko dana.

Od prvog dana infuzije potrebno je započeti prelazak na oralnu terapiju amjodaronom (3 tablete dnevno). Ova doza se može povećati do 4 ili čak 5 tableta dnevno.

Kardiopulmonalna reanimacija u slučaju srčanog zastoja zbog ventrikularne fibrilacije rezistentne na eksterne elektrošokove

Što se načina primene tiče, a imajući u vidu okolnosti na koje se ova indikacija odnosi, preporučuje se da se, ako je moguće odmah, za primenu koristi centralni venski kateter; ukoliko to nije moguće, lek se može dati preko najveće dostupne periferne vene, sa najvećim mogućim protokom.

• Inicijalna intravenska doza je 300 mg (ili 5 mg/kg), rastvorena u 20 mL 5% rastvora glukoze, koju treba brzo ubrizgati.
• U slučaju uporne ventrikularne fibrilacije može se razmotriti i naknadna intravenska primena doze od 150 mg (ili 2,5 mg/kg).
• Rastvor u špricu ne treba mešati sa drugim lekovima.

Pedijatrijska populacija

Sigurnost i efikasnost primene amjodarona kod dece nije utvrđena.

Trenutno dostupne podatke možete videti u odeljku 5.1 i 5.2. Kako ovaj lek sadrži benzil-alkohol, njegova primena je kontraindikovana kod novorođenčadi , kao i kod dece mlađe od 3 godine (videti odeljak 4.4).

• Poznata preosetljivost na jod ili amjodaron ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1.
• Sinusna bradikardija i sinoatrijalni blok. Kod pacijenata sa teškim poremećajima sprovodljivosti srca (atrioventrikularni blok visokog stepena, bifascikularni ili trifascikularni blok) ili bolešću sinusnog čvora, lek Cordarone se jedino sme primeniti kod onih pacijenata kojima je ugrađen pejsmejker.
• Utvrđeni poremećaji štitaste žlezde ili postojanje poremećaja štitaste žlezde u istoriji bolesti. Testovi funkcije štitaste žlezde se moraju sprovesti kod svih pacijenata pre početka terapije.
• Teška respiratorna insuficijencija, cirkulatorni kolaps ili teška arterijska hipotenzija; hipotenzija, insuficijencija srca i kardiomiopatija su takođe kontraindikacije za intravensku primenu amjodarona kao bolus injekcije.
• Primena leka Cordarone u kombinaciji sa lekovima koji mogu da izazovu torsades de pointes je kontraindikovana (videti odeljak 4.5).
• Zbog sadržaja benzilalkohola, intravenska primena leka Cordarone je kontraindikovana kod novorođenčadi (rođenih u terminu) i prevremeno rođene dece, odojčadi i dece uzrasta do 3 godine.
• Trudnoća – osim u izuzetnim okolnostima (videti odeljak 4.6).
• Dojenje (videti odeljak 4.6).

Sve gore navedene kontraindikacije ne odnose se na upotrebu amjodarona u kardiopulmonalnoj reanimaciji ventrikularne fibrilacije rezistentne na električnu defibrilaciju.

Lek Cordarone za intravensku primenu sme da se primenjuje samo u jedinicama posebne nege, pod stalnim praćenjem pacijenta (EKG i krvni pritisak).

Primena putem intravenske infuzije preferira se u odnosu na bolus zbog hemodinamskog efekta koji se ponekad javlja pri brzom ubrizgavanju (videti odeljak 4.8). Cirkulatorni kolaps može da bude izazvan suviše brzim davanjem ili predoziranjem leka (atropin je uspešno primenjivan kod ovakvih pacijenata sa prisutnom bradikardijom).

Amjodaron ne sme da se meša niti da se daje sa drugim lekovim u istom špricu. Ako mora da se nastavi lečenje amjodaronom, preporučuje se primena putem intravenske infuzije.

Ponovljena ili kontinuirana infuzija putem perifernih vena može da dovede do reakcija na mestu primene (videti odeljak 4.8). Kada se predviđa ponovljena ili kontinuirana infuzija, preporučuje se primena putem centralnog venskog katetera.

Kad se daje u infuziji, lek Cordarone može da smanji veličinu kapi i, ako je potrebno, treba prilagoditi brzinu infuzije.

Anestezija (videti odeljak 4.5)

Pre operacije, anesteziologa je potrebno obavestiti da je pacijent na terapiji amjodaronom.

Kardiološki poremećaji

Potrebno je biti izuzetno oprezan kod pacijenata sa hipotenzijom i dekompenzovanom kardiomiopatijom i teškom srčanom insuficijencijom (videti odeljak 4.3).

Amjodaron ima nizak proaritmogeni efekat. Zabeležen je nastanak novih aritmija ili pogoršanje aritmija koje se leče, ponekad sa smrtnim ishodom. Važno je, ali je teško da se razlikuje izostanak efikasnosti leka od proaritmogenog efekta, i da li je ili nije ovo povezano sa pogoršanjem stanja srčanog poremećaja. Proaritmogeni efekat se generalno javlja u kontekstu faktora koji produžuju QT interval, kao što su interakcije lekova i/ili elektrolitni disbalans (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Suviše visoka doza može da dovede do teške bradikardije i poremećaja sprovodljivosti sa pojavom idioventrikularnog ritma, naročito kod starijih pacijenata ili tokom terapije digitalisom. U ovim okolnostima, terapija amjodaronom se mora obustaviti. Ukoliko je potrebno, mogu se dati beta-adrenergički stimulatori ili glukagon. Zbog dugog poluvremena eliminacije amjodarona, ukoliko je bradikardija teška i simptomatska, potrebno je razmotriti ugradnju pejsmejkera.

Farmakološko dejstvo amjodarona dovodi do promena u EKG-u: produženje QT intervala (povezano sa produženom repolarizacijom), sa mogućim javljanjem U-talasa i deformisanih T-talasa; ove promene nisu odraz toksičnosti.

Teška bradikardija i srčani blok (videti odeljak 4.5)

Slučajevi teške bradikardije i srčanog bloka koji mogu biti opasni po život uočeni su kada su se terapijski režimi koji sadrže sofosbuvir primenjivali istovremeno sa amjodaronom.

Bradikardija se uglavnom javljala u roku od nekoliko sati do nekoliko dana. Primećeni su i slučajevi kasnije pojave bradikardije, ali uglavnom u periodu do 2 nedelje nakon započinjanja lečenja infekcije hepatitisom C (HCV).

Kod pacijenata koji su na terapijskom režimu koji sadrži sofosbuvir, amjodaron sme da se primenjuje samo u slučajevima kada se drugi alternativni antiaritmici ne podnose ili su kontraindikovani.

Ukoliko se istovremena primena amjodarona smatra neophodnom, preporučuje se kardiloški nadzor i hospiatalizacija tokom prvih 48 sati istovremene primene, posle čega bi pacijenta trebalo svakodnevno pratiti ambulantno ili samo-nadgledanjem srčanog ritma najmanje prve dve nedelje terapije.

Zbog dugog poluvremena eliminacije amjodarona, gore navedeni kardiološki nadzor treba takođe da se sprovede i kod pacijenata koji su završili terapiju amjodaronom u poslednjih nekoliko meseci i koji treba da počnu terapiju sa režimom koji sadrži sofosbuvir.

Sve pacijente koji primaju amijodaron u kombinaciji sa režimom koji sadrži sofosbuvir potrebno je upozoriti na simptome bradikardije i srčanog bloka i savetovati ih da odmah potraže hitnu medicinsku pomoć u slučaju da se ti simptomi kod njih pojave.

Primarna disfunkcija grafta (engl. primary graft dysfunction, PGD) nakon transplantacije srca

Retrospektivna ispitivanja su pokazala da je kod primaoca transplantata koji su primenjivali amjodaron pre transplantacije srca povećan rizik od primarnih disfunkcija grafta.

PGD je po život opasna komplikacija transplantacije koja se pojavljuje kao leva, desna ili biventrikularna disfunkcija koja se javlja u prvih 24 časa nakon operacije transplantacije za koju nema prepoznatih sekundarnih uzroka (videti odeljak 4.8). Teška PGD može biti ireverzibilna.

Kod pacijenata koji su na listi čekanja za transplantaciji srca treba razmotriti primenu alternativnih antiaritmika što je ranije moguće pre transplantacije.

Endokrini poremećaji (videti odeljak 4.8)

Amjodaron za intravensku primenu može da prouzrokuje hipertireoidizam, posebno kod pacijenata koji u anamnezi imaju poremećaje funkcije štitaste žlezde ili kod pacijenata koji primenjuju ili su ranije primenjivali oralno amjodaron. Potrebno je meriti vrednost ultrasenzitivnog TSH (USTSH) u serumu kada se sumnja na poremećaj štitaste žlezde.

Amjodaron sadrži jod pa stoga može da utiče na rezultate određenih ispitivanja štitaste žlezde (vezanje radioaktivnog joda, PBI). Uprkos tome, ispitivanja funkcije štitaste žlezde se mogu sprovesti neometano (slobodan-T3, slobodan-T4, USTSH). Amjodaron inhibira perifernu konverziju levotiroksina (T4) u trijodotironin (T3) i može da prouzrokuje izolovane biohemijske promene (povećanje vrednosti slobodnog-T4 u serumu, uz blago smanjenje ili normalne vrednosti slobodnog-T3 u serumu) kod klinički eutiroidnih pacijenata. Ukoliko nema kliničkih ili daljih biohemijskih dokaza (USTSH) bolesti štitaste žlezde, nema potrebe za prekidanjem lečenja.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji (videti odeljak 4.8)

Prijavljeni su veoma retki slučajevi intersticijalnog pneumonitisa kod intravenske primene amjodarona. Kad se sumnja na tu dijagnozu, potrebno je da se uradi rentgen grudnog koša. Terapiju amjodaronom treba ponovo proceniti, s obzirom na to da je intersticijalni pneumonitis generalno reverzibilan nakon ranog prekida terapije amjodaronom i treba razmotriti primenu terapije kortikosteroidima (videti odeljak 4.8). Klinički simptomi se često povlače u roku od nekoliko nedelja, što prati sporije poboljšanje radiološkog nalaza i plućne funkcije. Kod nekih pacijenata se stanje može pogoršati uprkos prekidu lečenja amjodaronom. Prijavljeni su slučajevi pulmonalne toksičnosti sa smrtnim ishodom.

Veoma retki slučajevi teških respiratornih komplikacija, ponekad sa smrtnim ishodom, zabeleženi su obično u periodu neposredno posle operacije (respiratorni distres sindrom kod odraslih pacijenata), što može da upućuje na moguću interakciju sa visokim dozama kiseonika (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Hepatobilijarni poremećaji (videti odeljak 4.8)

Teška hepatocelularna insuficijencija može da nastane u toku prva 24 sata od intravenske primene amjodarona i ponekad može da bude sa smrtnim ishodom. Stoga se preporučuje pažljivo praćenje vrednosti transaminaza odmah po započinjanju terapije amjodaronom za intravensku primenu.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Pacijente je potrebno savetovati da izbegavaju izlaganje suncu i da preduzimaju mere zaštite od sunca nakon primanja leka Cordarone, rastvora za injekciju, jer pacijenti na terapiji amjodaronom mogu da postanu prekomerno osetljivi na sunčevu svetlost, što može da perzistira nekoliko meseci nakon prekida terapije amjodaronom. U većini slučajeva simptomi su ograničeni na peckanje, žarenje i crvenilo kože izložene suncu, ali se mogu videti i teške fototoksične reakcije sa plikovima.

Teške bulozne reakcije

Zabeležene su po život opasne ili čak smrtonosne kožne reakcije Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN) (videti odeljak 4.8). Ako se pojave simptomi ili znaci SJS i TEN (npr. progresivni kožni osip često sa plikovima ili lezijama sluznice) lečenje amjodaronom se mora odmah prekinuti.

Poremećaji oka (videti odeljak 4.8)

Ukoliko se jave zamućenje ili slabljenje vida, neophodno je odmah izvršiti kompletan oftalmološki pregled, uključujući i pregled očnog dna. Amjodaronom izazvana pojava optičke neuropatije i/ili optičkog neuritisa zahteva prekid terapije, zbog mogućnosti progresije do slepila.

Interakcije leka (videti odeljak 4.5)

Ne preporučuje se istovremena primena amjodarona sa sledećim lekovima: beta-blokatori, inhibitori kalcijumovih kanala koji smanjuju srčanu frekvencu (verapamil, diltiazem), stimulativni laksativi koji mogu da izazovu hipokalemiju.

Prijavljeno je povećanje koncentracije flekainida u plazmi tokom istovremene primene sa amjodaronom. Prema tome dozu flekainida treba smanjiti i pacijenta pažljivo pratiti.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Lek Cordarone, rastvor za injekciju, sadrži 60 mg benzilalkohola u svakoj ampuli od 3mL, što je ekvivalentno 20 mg/mL.

Benzilalkohol može izazvati alergijske reakcije.

Lek se ne sme primenjivati kod prevremeno rođene dece, novorođenčadi (rođenih u terminu), odojčadi i dece uzrasta do 3 godine Benzilalkohol može da izazove toksične rekacije i alergijske reakcije (anafilaktoidne reakcije) kod odojčadi i dece uzrasta do 3 godine.

Primena lekova koji sadrže benzilalkohol kod novorođenčadi ili prevremeno rođene dece je bila povezana sa smrtonosnim „sindromom dahtanja“ (engl. gasping syndrome) (simptomi uključuju upečatljiv početak

„sindroma dahtanja“, hipotenziju, bradikardiju i kardiovaskularni kolaps). Minimalna količina benzilalkohola pri kojoj se ispoljava toksičnost nije poznata. Kod male dece postoji povećan rizik ove pojave zbog akumulacije leka.

S obzirom na to da benzilalkohol može da prođe placentu, rastvor za injekciju se mora primenjivati uz poseban oprez ukoliko se kod trudnica daje u izuzetnim okolnostima (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Lekove koji sadrže veliku količinu benzilalkohola treba primenjivati sa oprezom i samo kada je to zaista neophodno, posebno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega, kao i tokom trudnoće i dojenja, zbog rizika od akumulacije i pojave toksičnosti (metabolička acidoza).

Farmakodinamske interakcije

• Lekovi koji izazivaju torsades de pointes ili produženje QT intervala
• Lekovi koji izazivaju torsades de pointes

Kombinovana terapija sa sledećim lekovima koji produžuju QT interval je kontraindikovana

(videti odeljak 4.3) zbog povećanog rizika od torsades de pointes, na primer:

• antiaritmici grupe Ia, npr. hinidin, prokainamid, dizopiramid
• antiaritmici grupe III, npr. sotalol, bretilijum
• intravenski eritromicin, injekcije kotrimoksazola ili pentamidina
• neki antipsihotici, npr. hlorpromazin, tioridazin, flufenazin, pimozid, haloperidol, amisulpirid i sertindol
• litijum i triciklični antidepresivi, npr. doksepin, maprotilin, amitriptilin
• određeni antihistaminici, npr. terfenadin, astemizol, mizolastin
• antimalarici, npr. hinin, meflokvin, hlorokvin, halofantrin
• moksifloksacin
• Lekovi koji izazivaju produženje QT intervala

Istovremena primena amjodarona sa lekovima za koje je poznato da produžuju QT interval (kao što je klaritromicin), mora da bude zasnovana na pažljivoj proceni potencijalnih rizika i koristi za svakog pacijenta posebno, jer rizik od nastanka torsades de pointes može biti povećan poveća i pacijenti se moraju pratiti zbog produženja QT intervala.

Fluorohinoloni

Istovremenu primenu amjodarona sa fluorohinolonima treba izbegavati (istovremena primena sa moksifloksacinom je kontraindikovana). Zabeleženi su retki slučajevi produženja QTc intervala, sa ili bez torsades de pointes, kod pacijenata koji su uzimali amjodaron sa fluorohinolonima (videti odeljak 4.3).

• Lekovi koji smanjuju srčanu frekvencu ili izazivaju poremećaje automatizma ili sprovodljivosti srca Kombinovana terapija sa sledećim lekovima se ne preporučuje:
• Beta-blokatori ili inhibitori kalcijumskih kanala koji smanjuju srčanu frekvencu (verapamil,

diltiazem); može da se ispolji potenciranje negativnih hronotropnih osobina i efekat usporavanja sprovodljivosti

• Lekovi koji mogu da izazovu hipokalijemiju

Kombinovana terapija sa sledećim lekovima se ne preporučuje:

• Stimulativni laksativi koji mogu da izazovu hipokalijemiju, što povećava rizik od torsades de pointes; treba koristiti druge vrste laksativa.

Neophodan je oprez pri kombinovanoj terapiji sa sledećim lekovima koji takođe mogu da izazovu hipokalijemiju i/ili hipomagnezijemiju, npr. diuretici, sistemski kortikosteroidi, tetrakosaktid, intravenski amfotericin B.

U slučaju hipokalijemije, moraju se preduzeti korektivne mere i praćenje QT intervala. U slučaju torsades de pointes ne smeju se davati antiaritmici; može se pokrenuti pejsing i može se primeniti intravenski magnezijum.

• Opšta anestezija

Savetuje se oprez kod pacijenata koji se podvrgavaju opštoj anesteziji ili dobijaju visoke doze kiseonika u terapiji kiseonikom.

Potencijalno teške komplikacije bile su prijavljene kod pacijenata koji su uzimali amjodaron i bili u opštoj anesteziji: bradikardija koja ne daje odgovor na atropin, hipotenzija, poremećaji sprovodljivosti, smanjen minutni volumen srca.

Zabeleženo je nekoliko slučajeva respiratornog distres sindroma kod odraslih pacijenata, ponekad sa smrtnim ishodom, najčešće u periodu odmah nakon operacije, što može da upućuje na moguću interakciju sa visokim dozama kiseonika.

Uticaj amjodarona na druge lekove

Amjodaron i/ili njegov metabolit, desetilamjodaron, inhibiraju CYP 1A1, CYP 1A2, CYP 3A4, CYP 2C9, CYP 2D6 i P-glikoprotein (P-gp) i mogu da povećaju izloženost njihovim supstratima.

Usled dugog poluvremena eliminacije amjodarona, interakcije se mogu zapaziti i nekoliko meseci nakon završetka terapije amjodaronom.

• Supstrati P-glikoproteina (P-gp)

Amjodaron je inhibitor P-gp. Pri istovremenoj primeni sa P-gp supstratima očekuje se povećanje izloženosti ovim supstratima.

• Digoksin

Primena amjodarona kod pacijenta koji je već na terapiji digoksinom, dovešće do povećanja koncentracije digoksina u plazmi i tako precipitirati simptome i znake povezane sa visokim koncentracijama digoksina u krvi. Preporučuje se klinički nadzor i praćenje EKG-a i biohemijskih parametara, a dozu digoksina treba prepoloviti. Takođe je moguć sinergistički efekat na srčanu frekvencu i atrioventrikularno sprovođenje.

• Dabigatran

Potreban je oprez pri istovremenoj primeni amjodarona i dabigatrana zbog povećanog rizika od krvarenja. Može da bude potrebno prilagođavanje doze dabigatrana, prema njegovom sažetku karakteristika leka.

• Supstrati CYP 2C9

Amjodaron inhibicijom CYP 2C9 uzrokuje povećanje koncentracije oralnih antikoagulanasa (varfarin) i fenitoina u plazmi.

• Varfarin

Doza varfarina se mora shodno smanjiti. Preporučuje se češća kontrola protrombinskog vremena, tokom i nakon terapije amjodaronom.

• Fenitoin

Doza fenitoina se mora smanjiti ukoliko se jave znaci predoziranja (neurološki znaci) i može se meriti koncentracija fenitoina u plazmi.

• Supstrati CYP 2D6
• Flekainid

S obzirom na to da se flekainid uglavnom metaboliše putem CYP 2D6, inhibicijom tog izoenzima amjodaron može da poveća koncentraciju flekainida u plazmi. Savetuje se smanjivanje doze flekainida za 50% i pažljivo praćenje pacijenta na ispoljavanje neželjenih

dejstava. U ovakvim slučajevima, izrazito je preporučljivo praćenje koncentracije flekainda u plazmi.

• Supstrati CYP P450 3A4

Kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno sa amjodaronom, inhibitorom CYP 3A4, to može da rezultira većim koncentracijama ovih lekova u plazmi, što može da dovede do mogućeg povećanja njihove toksičnosti:

• Ciklosporin

Pri kombinovanoj primeni, koncentracija ciklosporina u plazmi se može povećati dvostruko. Može biti neophodno smanjenje doze ciklosporina da bi se koncentracija u plazmi održala u okviru terapijskog raspona.

• Statini

Rizik od mišićne toksičnosti (npr. rabdomioliza) je povećan kod istovremene primene amjodarona i statina koji se metabolišu pomoću CYP 3A4, kao što su simvastatin, atorvastatin i lovastatin. Preporučuje se upotreba statina koji se ne metabolišu putem CYP 3A4 kada se primenjuju u kombinaciji sa amjodaronom.

• Drugi lekovi koji se metabolišu putem citohroma P450 3A4

Primeri takvih lekova su lidokain, sirolimus, takrolimus, sildenafil, fentanil, midazolam, triazolam, dihidroergotamin, ergotamin i kolhicin.

• Interakcije sa supstratima drugih CYP P450 izoenzima

In vitro ispitivanja pokazuju da amjodaron takođe ima potencijal da inhibira CYP 1A2, CYP 2C19 i CYP 2D6 izoenzime posredstvom svog glavnog metabolita. Pri istovremenoj primeni očekuje se da amjoraon poveća koncentracije u plazmi lekova čiji metabolizam zavisi od CYP 1A2, CYP 2C19 i CYP 2D6.

Uticaj drugih lekova na amjodaron

CYP 3A4 inhibitori i CYP 2C8 inhibitori mogu da imaju potencijal inhibicije metabolizma amjodarona i da povećaju izloženost amjodaronu.

Preporučuje se izbegavanje primene inhibitora CYP 3A4 tokom terapije amjodaronom.

Sok od grejpfruta inhibira citohrom P450 3A4 i može da poveća koncentraciju amjodarona u plazmi. Sok od grejpfruta se mora izbegavati tokom oralne terapije amjodaronom.

Druge interakcije lekova sa amjodaronom

Istovremena primena amjodarona sa terapijskim režimima koji sadrže sofosbuvir može da dovede do ozbiljne simptomatske bradikardije.

Mehanizam nastanka ove bradikardije je nepoznat.

Ukoliko se istovremena primena ne može izbeći, preporučuje se kardiološki nadzor (videti odeljak 4.4).

Lekove koji sadrže veliku količinu benzilalkohola treba da se primenjuju sa oprezom i samo kada je to zaista neophodno, tokom trudnoće i dojenja, zbog rizika od akumulacije i pojave toksičnosti (metabolička acidoza).

Trudnoća

Nema dovoljno podataka o primeni amjodarona kod trudnica da bi se doneo zaključak o mogućoj toksičnosti. Međutim, imajući u vidu njegovo dejstvo na štitastu žlezdu fetusa, amjodaron je kontraindikovan tokom trudnoće, osim u izuzetnim okolnostima.

Dojenje

Amjodaron se izlučuje u majčino mleko u značajnoj količini, pa je dojenje kontraindikovano tokom terapije amjodaronom.

Nije primenljivo.

Neželjena dejstva prikazana su prema sledećoj konvenciji o učestalosti: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do

<1/10), povremeno (≥1/1000, do <1/100), retko (≥1/10000, do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne mogu se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Bilo je slučajnih nalaza granuloma koštane srži kod pacijenata koji uzimaju amjodaron. Klinički značaj ovih nalaza nije poznat.

Nepoznata učestalost:

• neutropenija, agranulocitoza

Kardiološki poremećaji Često:

• bradikardija, generalno umerena

Veoma retko:

• izrazita bradikardija, sinusni zastoj koji zahteva prekid primene amjodarona, naročito kod pacijenata sa poremećajem funkcije sinusnog čvora i/ili kod starijih pacijenata
• nastanak ili pogoršanje aritmija, ponekad praćeno srčanim zastojem (videti odeljke 4.4 i 4.5.)

Nepoznata učestalost:

• torsades de pointes (videti odeljke 4.4 i 4.5)

Poremećaji oka Nepoznata učestalost:

• optička neuropatija/neuritis, koji mogu da progrediraju do slepila (videti odeljak 4.4)

Endokrini poremećaji Veoma retko:

• sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH) Nepoznata učestalost:
• hipertireoidizam (videti odeljak 4.4)

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma retko:

• mučnina Nepoznata učestalost:
• pankreatitis/akutni pankreatitis

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Često:

• reakcije na mestu davanja injekcije, kao što su bol, crvenilo, edem, nekroza, ekstravazacija, infiltracija, inflamacija, induracija, tromboflebitis, flebitis, celulitis, infekcija, promene pigmentacije

Hepatobilijarni poremećaji Veoma retko:

• izolovani porast vrednosti transaminaza u serumu, koji je obično umeren (1,5 do 3 puta veći od normalnih vrednosti) i koji se javlja na početku terapije. One se mogu vratiti na normalne vrednosti nakon smanjenja doze ili čak i spontano.
• akutni poremećaji funkcije jetre sa visokim vrednostima serumskih transaminaza i/ili žuticom, uključujući insuficijenciju jetre, ponekad sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.4)

Poremećaji imunskog sistema Veoma retko:

• anafilaktički šok Nepoznata učestalost:
• angioedema (Quincke-ov edem)

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Nepoznata učestalost:

• bol u leđima

Poremećaji nervnog sistema Veoma retko:

• benigna intrakranijalna hipertenzija (cerebralni pseudotumor)
• glavobolja

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Veoma retko:

• intersticijalni pneumonitis ili fibroza, ponekad sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.4)
• teške respiratorne komplikacije (akutni respiratorni distres sindroma kod odraslih pacijenata), ponekad sa smrtnim ishodom (videti odeljke 4.4 i 4.5)
• bronhospazam i/ili apneja u slučaju teške respiratorne insuficijencije, a naročito kod pacijenata sa astmom

Psihijatrijski poremećaji Često:

• smanjen libido

Nepoznata učestalost:

• delirijum (ukljućujući konfuzije), halucinacije

Poremećaji kože i potkožnog tkiva Često:

• ekcem

Veoma retko:

• preznojavanje Nepoznata učestalost:
• teška kožna rekacija poput toksične epidermalne nekorolize (TEN), Stevens Johnson-ovog

sindroma (SJS), buloznog dermatitisa, reakcije na lek sa eozinofilijom i sistematskim simptomima (DRESS).

• urtikarija

Mogu se javiti reakcije fotosenzitivnosti (videti odeljak 4.4) Vaskularni poremećaji

Često:

• pad vrednosti krvnog pritiska, obično umeren i prolazan. Bili su prijavljivani slučajevi hipotenzije ili kolapsa posle predoziranja ili suviše brzo date injekcije.

Veoma retko:

• naleti vrućine

Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije Nepoznata učestalost:

• primarna difunkcija grafta nakon transplantacije srca (videti odeljak 4.4)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Nema informacija o predoziranju amjodaronom za intravensku primenu.

Malo informacija je dostupno o akutnom predoziranju amjodaronom za oralnu primenu. Prijavljeno je nekoliko slučajeva sinusne bradikardije, srčanog bloka, ventrikularne tahikardije, torsades de pointes, cirkulatornog kolapsa i oštećenja jetre.

U slučaju predoziranja lečenje treba da bude simptomatsko, pored primene opštih suportivnih mera. Pacijent se mora nadzirati i ukoliko se pojavi bradikardija mogu se dati beta-adrenergički stimulatori ili glukagon.

Takođe mogu da se jave napadi ventrikularnih tahikardija koji spontano prolaze. Usled farmakokinetike amjodarona, preporučuje se odgovarajuće i produženo praćenje pacijenta, naročito kardiološkog stanja.

Amjodaron i njegovi metaboliti ne mogu se odstraniti dijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Antiaritmici, grupa III

ATC šifra: C01BD01

Antiaritmijska svojstva:

• Produžavanje faze 3 srčanog akcionog potencijala bez uticaja na njegov stepen ili brzinu rasta (Vaughan Williams klasa III). Ovakvo izolovano produžavanje faze 3 akcionog potencijala nastaje zbog usporavanja kalijumovog kanala, pri čemu nema nikakve promene u natrijumovom ili kalcijumovom kanalu;
• Bradikardijski efekat koji se postiže redukovanjem sinusnog automatizma. Ovaj efekat se ne poništava atropinom;
• Nekompetitivni alfa- i beta-adrenergički efekat;
• Usporavanje sinoatrijalnog, atrijalnog i nodalnog provođenja, izrazitije što je ritam brži;
• Ne izaziva promene intraventrikularnog provođenja;
• Produženje refraktornih perioda i smanjenje ekscitabilnosti miokarda na atrijalnom, nodalnom i ventrikularnom nivou;
• Usporavanje provođenja i produžavanje refraktornih perioda atrioventrikularnih akcesornih puteva.
• Odsustvo negativnih inotropnih dejstava.

Kardiopulmonarna reanimacija u slučaju srčanog zastoja usled ventrikularne fibrilacije koja je rezistentna na eksterni elekrošok

Efikasnost i bezbednost amjodarona primenjenog IV putem kod pacijenata koji su doživeli srčani zastoj izvan bolnice usled ventrikularne fibrilacije koja je rezistentna na eksterni elektrošok, ispitivane su u dvema duplo- slepim studijama: u studiji ARREST u kojoj je amjodaron upoređivan sa placebom i studiji ALIVE u kojoj je amiodaron upoređivan sa lidokainom. Primarni kriterijum za procenu u obe studije bila je proporcija pacijenata koji su preživeli do prijema u bolnicu.

U studiji ARREST, 504 pacijenata koji su imali srčani zastoj izvan bolnice, a koji je nastao usled ventrikularne fibrilacije ili ventrikularne tahikardije bez pulsa, rezistentni na najmanje 3 pokušaja defibrilacije i primenu epinefrina, randomizovani su u 2 grupe i primali ili 300 mg amjodarona rastvorenog u 20 mL 5% rastvora glukoze, koji je primenjen u vidu brze injekcije kroz perifernu venu (246 pacijenata) ili placebo (258 pacijenata). Od 197 pacijenata (39%) koji su preživeli do prijema u bolnicu, amjodaron je znatno povećao verovatnoću reanimacije i prijema u bolnicu kod 44% pacijenata, dok je samo 34% pacijenta iz placebo grupe preživelo do hospitalizacije (p=0,03).

Pošto su uzeti u obzir i drugi faktori predviđanja ishoda, izračunati odnos verovatnoće preživljavanja posle hospitalizacije bio je 1,6 u amjodaron grupi u odnosu na placebo grupu (95% CI: 1,1 do 2,4; p=0,02). Veći broj pacijenata u amjodaron grupi je imao hipotenziju (59% prema 48%, p=0,04) ili bradikardiju (41% prema 25%, p=0,004) nego u grupi koja je primala placebo.

U studiji ALIVE, 347 pacijenata sa ventrikularnom fibrilacijom rezistentnom na 3 pokušaja defibrilacije, na primenu epinefrina i na još jedan pokušaj defibrilacije, ili oni koji su imali relaps posle uspešne defibrilacije, bili su randomizovani u grupu koja je primala amjodaron (5 mg/kg procenjene telesne mase, rastvoren u 30 mL 5% rastvora glukoze) i lidokain placebo ili u grupu koja je primala lidokain (1,5 mg/kg pri koncentraciji od 10 mg/mL) i amjodaron placebo koji je sadržao isti rastvarač (polisorbat 80). Od 347 uključenih pacijenata, amjodaron je znatno povećao verovatnoću reanimacije i hospitalizacije: 22,8% iz amjodaron grupe (41 od 180 pacijenata) i 12% iz lidokain grupe (20 od 167 pacijenata), p=0,009.

Pošto su uzeti u obzir i drugi faktori sa potencijalnim uticajem na verovatnoću preživljavanja, izračunati odnos verovatnoće preživljavanja do hospitalizacije bio je 2,49 za pacijente koji su primali amjodaron (95% CI: 1,28 do 4,85; p=0,007) u odnosu na pacijente koji su primali lidokain. Nije nađena nikakva razlika između dve terapijske grupe u pogledu broja pacijenata kod kojih je trebalo zbrinuti bradikardiju primenom atropina ili krvni pritisak primenom dopamina, kao ni u pogledu broja pacijenata koji su primali lidokain (pored terapije koju su primali u okviru studije). Broj pacijenata koji su imali asistolu i posle defibrilacije i primene

ispitivanog leka bio je znatno veći u grupi koja je primala lidokain (28,9%) nego u grupi koja je dobijala amjodaron (18,4%), p=0,04.

Pedijatrijska populacija

Kontrolisane kliničke studije nisu sprovođene kod dece. U objavljenoj literaturi, bezbednost primene amjodarona je procenjena kod 1118 dece sa različitim tipovima aritmija.

U pedijatrijskim kliničkim ispitivanjima korišćene su sledeće doze:

• Inicijalna doza: 5 mg/kg telesne mase primenjeno tokom 20 minuta do 2 sata.
• Doza održavanja: 10-15 mg/kg/dan tokom nekoliko sati do nekoliko dana.

Količina parenteralno primenjenog amjodarona se vrlo brzo smanjuje u krvi, jer prolazi u tkiva, do receptorskih mesta; maksimalno dejstvo se postiže za oko 15 minuta, a smanjuje se tokom perioda od 4 sata. Amjodaron se metaboliše uglavnom pomoću CYP3A4 i CYP2C8.

Amjodaron i njegov metabolit, desetilamjodaron, pokazuju potencijal in vitro inhibicije CYP1A1, CYP1A2, CYP2C9, CYP2C19, CYP2D6, CYP3A4, CYP2A6, CYP2B6 i CYP2C8. Amjodaron i desetilamjodaron imaju takođe potencijal za inhibiciju nekih transportera, kao što su P-gp i transportera organskih katjona (OCT2). Jedna studija pokazuje 1,1% povećanje koncentracije kreatinina (supstrata OCT2). Podaci iz in vivo ispitivanja opisuju interakcije amjodarona sa supstratima CYP3A4, CYP2C9, CYP2D6 i P-gp.

Pedijatrijska populacija:

Kontrolisane kliničke studije nisu sprovođene kod dece.

Dostupni podaci iz literature, koji su ograničeni, ne pokazuju razliku u farmakokinetičkim parametrima između odraslih i dece.

U dvogodišnjoj studiji karcinogenosti kod pacova, amjodaron je izazvao povećanje u broju tiroidnih folikularnih tumora (adenoma i/ili karcinoma) kod oba pola, pri klinički značajnim izloženostima.

Kako su nalazi mutagenosti bili negativni, indukcija ovog tipa tumora objašnjava se epigenetskim pre nego genotoksičnim mehanizmom.

U studijama kod miševa nije bilo pojave karcinoma, ali je zabeležena dozno zavisna tiroidna folikularna hiperplazija. Ova dejstva na tiroidne žlezde kod pacova i miševa javila su se verovatno zbog efekata amjodarona na sintezu i/ili oslobađanje tiroidnih hormona.

Benzilalkohol; polisorbat 80; voda za injekcije.

Lek Cordarone za i.v. primenu je inkompatibilan sa fiziološkim rastvorom i trebalo bi da se primenjuje jedino sa 5% rastvorom glukoze. Lek Cordarone za i.v. primenu, rastvoren sa 5% rastvorom glukoze do koncentracije manje od 0,6 mg/mL nije stabilan. Rastvori koji sadrže manje od 2 ampule leka Cordarone za

i.v. primenu u 500 mL 5% glukoze nisu stabilni i ne treba ih koristiti.

Upotreba opreme za pripremu i primenu rastvora, koja sadrži sredstvo za plastifikaciju - DEHP (di-2- etilheksilftalat) može da dovede do oslobađanja DEHP u rastvor za injekciju amjodarona. Da bi se izloženost

pacijenata DEHP-u smanjila, preporučuje se da oprema za pripremu i primenu rastvora za infuziju amjodarona ne sadrži DEHP.

Rok upotrebe: 2 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah.

Čuvati na temperaturi do 25 °C u originalnom pakovanju.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je ampula od bezbojnog stakla tip I, koja sadrži 3 mL rastvora za injekciju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 6 ampula smeštenih u plastični uložak bele boje i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Cordarone sadrži aktivnu supstancu amjodaron-hidrohlorid koja pripada grupi lekova pod nazivom antiaritmici.

Lek Cordarone se koristi u terapiji izvesnih ozbiljnih slučajeva poremećaja srčanog ritma, kao i kod kardiopulmonalne reanimacije u slučaju zastoja rada srca nastalog zbog ventrikularne fibrilacije (poremećaja srčanog ritma u srčanim komorama) koji ne reaguje na elektrošok.

• ako ste alergični (preosetljivi) na:
• jod
• amjodaron
• bilo koju od pomoćnih supstanci leka Cordarone, rastvora za injekciju (navedene u odeljku 6) Znaci alergijske reakcije uključuju: osip, oticanje usana, lica, grla ili jezika, teškoće pri gutanju ili disanju.
• ako imate sporiji puls nego što je to uobičajeno (što se zove sinusna bradikardija) ili bolest koja se zove sinoatrijalni srčani blok
• ako imate bilo kakav drugi problem sa pulsom, a nemate ugrađen pejsmejker
• ako imate ozbiljne probleme sa disanjem
• ako imate ozbiljne probleme sa cirkulacijom krvi (cirkulatorni kolaps)
• ako imate veoma nizak krvni pritisak
• ako imate insuficijenciju srca (srčana slabost) ili kardiomiopatiju (oboljenje srčanog mišića)
• ako ste ikad imali probleme sa štitastom žlezdom. Vaš lekar mora da ispita stanje Vaše štitaste žlezde pre nego što Vam propiše ovaj lek
• ako uzimate određene druge lekove koji mogu da utiču na broj otkucaja srca (videti odeljak Drugi lekovi i lek Cordarone)
• ako ste trudni ili dojite (videti odeljak Trudnoća, dojenje i plodnost)

Lek Cordarone, rastvor za injekciju sadrži benzilalkohol i ne sme se primenjivati kod prevremeno rođene dece, novorođenčadi rođenih u terminu, kao i kod odojčadi i dece uzrasta do 3 godine (videti odeljak Važne informacije o nekim sastojcima leka Cordarone).

Ne smete da primate ovaj lek ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Upozorenja i mere opreza

Pre nego što počnete da primate ovaj lek, kažite Vašem lekaru ukoliko:

• imate problema sa jetrom
• imate bilo kakvih problema sa srcem ili krvnim pritiskom
• imate bilo kakvih problema sa plućima, uključujući i astmu
• imate problem sa štitastom žlezdom
• imate bilo kakvih problema sa vidom. Ovo uključuje optičku neuropatiju i optički neuritis (zapaljenje očnog nerva)
• uzimate amjodaron tablete
• uskoro treba da imate operaciju
• ste na listi čekanja za transplantaciju srca, Vaš doktor može da promeni Vaše lečenje. To je zato što se kod primene amjodarona pre transplantacije srca pokazao povećan rizik od pojave po život opasne komplikacije (primarne disfunkcije grafta) kod koje presađeno srce prestaje da radi pravilno u prvih 24 časa nakon operacije.
• trenutno primenjujete lek koji sadrži sofosbuvir za lečenje hepatitisa C jer može dovesti do usporavanja otkucaja srca opasnim po život. Vaš lekar može razmotriti alternativne načine lečenja. Ako je lečenje amjodaronom i sofosbuvirom neophodno, možda će biti potrebno dodatno praćenje rada Vašeg srca.

Ukoliko niste sigurni da li se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru.

Zaštitite svoju kožu od sunčeve svetlosti

Nemojte izlagati kožu direktnoj sunčevoj svetlosti dok uzimate lek Cordarone, i nekoliko meseci nakon što prestanete da ga uzimate tj. primate. To je zbog toga što tokom lečenja ovim lekom Vaša koža može postati prekomerno osetljiva na sunčevu svetlost, usled čega se može javiti peckanje, žarenje i crvenilo delova kože koji su izloženi suncu ili se mogu javiti ozbiljni plikovi na koži. Zato je neophodno preduzeti sledeće mere zaštite od sunca tokom lečenja i nekoliko meseci nakon lečenja:

• koristite sredstvo za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom
• uvek nosite šešir i odeću koja pokriva ruke i noge

Odmah obavestite svog lekara ako uzimate lek koji sadrži sofosbuvir za lečenje hepatitisa C i ukoliko tokom lečenja primetite:

• usporen ili nepravilan rad srca ili probleme sa srčanim ritmom;
• kratak dah ili pogoršanje postojećeg kratkog daha;
• bol u grudima;
• nesigurnost;
• palpitacije;
• nesvesticu.

Drugi lekovi i lek Cordarone

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ovo uključuje lekove koje ste nabavili bez lekarskog recepta, uključujući i biljne lekove. To je zbog toga što lek Cordarone može da utiče na način na koji neki drugi lekovi deluju. Takođe, određeni lekovi mogu da utiču na način na koji lek Cordarone deluje.

Naročito je važno da obavestite Vašeg lekara pre nego što Vam primeni lek Cordarone ukoliko uzimate neke od sledećih lekova. To je zato što ove lekove ne smete uzimati tokom lečenja lekom Cordarone:

• druge lekove za lečenje nepravilnog srčanog ritma (kao što su sotalol, hinidin, prokainamid, disopiramid, ili bretilijum)
• lekove koji se koriste za lečenje infekcija (kao što su intravenski dat eritromicin, kotrimoksazol, moksifloksacin ili pentamidin)
• lekove za lečenje shizofrenije (kao što su hlorpromazin, tioridazin, flufenazin, pimozid, haloperidol, amisulpirid ili sertindol)
• lekove za lečenje ostalih psihijatrijskih bolesti (kao što su litijum, doksepin, maprotilin ili amitriptilin)
• lekove protiv malarije (kao sto su hinin, meflokvin, hlorokvin ili halofantrin)
• lekove koji se koriste za lečenje polenske groznice, osipa ili drugih alergija, koji se nazivaju antihistaminici (kao što su terfenadin, astemizol ili mizolastin)
• lekove za lečenje hepatitisa C (kao što su sofosbuvir, daklatasvir, simeprevir ili ledispasvir)

Obavestite Vašeg lekara, ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova:

• lekove koji produžavaju otkucaje srca (lekovi koji produžavaju QT interval), kao što su lekovi protiv infekcija (npr. klaritromicin, ciprofloksacin, ofloksacin ili levofloksacin)
• lekove za lečenje povišenog krvnog pritiska i problema sa srcem, koji se nazivaju beta-blokatori (kao što je propranolol)
• lekove koji se zovu blokatori kalcijumskih kanala, koji se koriste za lečenje bola u grudima (angine pektoris) ili za lečenje visokog krvnog pritiska (kao što su diltiazem ili verapamil)
• lekove za lečenje zatvora (laksative) kao što su bisakodil ili biljni lekovi koji sadrže senu
• lekove za lečenje povišene vrednosti holesterola (statini) kao što su simvastatin ili atorvastatin

Sledeći lekovi mogu da povećaju mogućnost pojave neželjenih dejstava ukoliko se uzimaju zajedno sa lekom Cordarone:

• amfotericin B (kada se daje direktno u venu), lek koji se koristi kod gljivičnih infekcija
• lekove protiv zapaljenja (kortikosteroidi), kao što su hidrokortizon, betametazon ili prednizolon
• lekove za izbacivanje viška tečnosti (diuretici)
• lekove koji se koriste za opštu anesteziju (opšti anestetici), ili visoke doze kiseonika - koje se koriste za vreme hirurških zahvata
• tetrakosaktid - koristi se za ispitivanje nekih problema sa hormonima
• amjodaron tablete

Lek Cordarone može da pojača dejstvo sledećih lekova:

• ciklosporin, sirolimus i takrolimus - lekovi koji se koriste za sprečavanje odbacivanja transplantata.
• lekovi za lečenje impotencije, kao što su sildenafil, tadalafil ili vardenafil
• fentanil - lek koji se koristi u terapiji jakih bolova
• ergotamin – lek koji se koristi za lečenje migrene
• midazolam – lek koji se koristi za lečenje poremećaja sna ili u pripremi za hirurške ili dijagnostičke procedure
• kolhicin - lek koji se koristi za lečenje gihta
• flekainid - lek koji se koristi za lečenje nepravilnog srčanog ritma (antiaritmik). Vaš lekar će pažljivo pratiti Vaše lečenje i može da odluči da smanji Vašu dozu flekainida na polovinu
• lidokain – lek koji se koristi kao lokalni anestetik
• varfarin – lek koji se koristi za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka
• digitalis – lek koji se koristi za lečenje određenih bolesti srca.
• dabigatran – lek koji se koristi za razređivanje krvi

Ukoliko niste sigurni da li se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što počnete da primate lek Cordarone, rastvor za injekciju.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Cordarone ne sme da se primenjuje u periodu trudnoće.

Lek Cordarone ne sme da se primenjuje u periodu dojenja jer se amjodaron izlučuje u majčino mleko u značajnoj količini.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nije relevantno jer se lek Cordarone, rastvor za injekciju primenjuje samo u specijalizovanim bolničkim uslovima.

Važne informacije o nekim sastojcima leka Cordarone

Lek Cordarone, rastvor za injekciju sadrži 60 mg benzilalkohola u svakoj ampuli od 3 mL.

Benzilalkohol može da izazove toksičke reakcije i alergijske reakcije (anafilaktoidne reakcije) kod odojčadi i dece uzrasta do 3 godine.

Primena lekova koji sadrže benzilalkohol kod male dece, povezana je sa rizikom od pojave ozbiljnih neželjenih dejstava, uključujući probleme sa disanjem („sindromom dahtanja“). Lek se ne sme primenjivati kod prevremeno rođene dece, novorođenčadi (rođenih u terminu), odojčadi i dece uzrasta do 3 godine, izuzev na izričitu preporuku lekara.

Posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom ako ste trudni ili dojite, jer se velika količina benzilalkohola može nakupiti u Vašem telu i može dovesti do pojave neželjenih dejstava (pod nazivom

„metabolička acidoza“).

Posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom ako imate bolest jetre ili bubrega, jer se velika količina benzilalkohola može nakupiti u Vašem telu i može dovesti do pojave neželjenih dejstava (pod nazivom

„metabolička acidoza“).

Lek Cordarone, rastvor za infuziju sadrži aktivnu supstancu amjodaron-hidrohlorid koja sadrži jod. Jod može da izazove probleme sa štitastom žlezdom.

Izuzev u urgentnim situacijama koje su opasne po život, lek Cordarone, rastvor za intravensku injekciju, 150 mg/3 mL (u ampulama) se primenjuje samo u specijalizovanim bolničkim uslovima uz stalno praćenje krvnog pritiska i elektrokardiograma (EKG-a).

Doziranje

• Terapija određenih poremećaja srčanog ritma (izuzev kardiopulmonalne reanimacije u slučaju srčanog zastoja izazvanog ventrikularnom fibrilacijom rezistentnom na eksterni elektrošok):

Vaš lekar će proceniti koja je doza leka Cordarone, rastvora za injekciju odgovarajuća za Vas. Uobičajeno doziranje je sledeće:

• na početku terapije (inicijalna doza), 5 mg/kg telesne mase. Primena se može ponoviti 2-3 puta tokom 24 sata.
• zatim u narednom periodu (doza održavanja), 10-20 mg/kg telesne mase dnevno, tokom nekoliko dana. Prelazak na lek Cordarone tablete biće započet od prvog dana infuzije u dozi od 3 tablete na dan. Doza se po potrebi može povećati na 4 do 5 tableta na dan, o čemu će odlučiti Vaš lekar.
• Kardiopulmonalna reanimacija u slučaju srčanog zastoja zbog ventrikularne fibrilacije rezistentne na eksterne elektrošokove:

Inicijalna intravenska doza je 300 mg (ili 5 mg/kg), rastvorena u 20 mL 5% rastvora glukoze, koja će Vam biti primenjena brzo. U slučaju uporne ventrikularne fibrilacije lekar može razmotriti i naknadnu intravensku primenu doze od 150 mg (ili 2,5 mg/kg).

Upotreba kod dece

Postoje samo ograničeni podaci o efikasnosti i bezbednosti primene leka kod dece. Bezbednost i efikasnost primene amjodarona kod dece nije utvrđena.

Ako ste uzeli više leka Cordarone nego što treba

Lek Cordarone, rastvor za injekciju ćete primiti u bolnici, pod strogim medicinskim nadzorom, tako da nije verovatno da ćete primiti previsoku dozu.

Ako imate bilo kakva pitanja, obratite se Vašem lekaru.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Cordarone

Ovaj lek se primenjuje pod nadzorom medicinskog osoblja i nije verovatno da će neka doza biti izostavljena.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Cordarone

O prekidu primene leka odlučuje Vaš lekar. Ako imate dodatnih pitanja, obratite se Vašem lekaru.

Kao i svi lekovi, lek Cordarone može da izazove neželjena dejstva, mada se ona ne moraju javiti kod svih pacijenata koji primaju lek.

Lek Cordarone se usled spore eliminacije može zadržati u organizmu i do mesec dana posle prestanka lečenja. To znači da neželjena dejstva leka mogu da se ispoljavaju čak i u ovom periodu.

Prestanite da primate lek Cordarone i odmah se obratite lekaru ili medicinskoj sestri ukoliko se jave sledeća neželjena dejstva:

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• anafilaktički šok (teška alergijska reakcija koja može da ugrozi život pacijenta i koja je praćena pojavom koprivnjače, otoka, otežanim disanjem, padom krvnog pritiska, cirkulatornim kolapsom, konfuzijom do gubitka svesti).
• osećaj nesvestice, vrtoglavice, neuobičajenog umora i nedostatak vazduha. Ovo mogu da budu znaci vrlo sporog pulsa, naročito kad osoba starijih od 65 godina, ili sa drugim poremećajima srčanog ritma
• nastanak ili pogoršanje aritmija (nepravilan srčani ritam), ponekad praćeno srčanim zastojem
• žuta boja kože ili beonjača (žutica), umor, gubitak apetita, bolovi u želucu ili visoka telesna temperatura. Ovo mogu biti znaci koji ukazuju na probleme sa jetrom ili oštećenja koja mogu da budu veoma opasna, ponekad sa smrtnim ishodom
• teškoće pri disanju, ili stezanje u grudima, kašalj koji ne prestaje, zviždanje u grudima, gubitak telesne mase i groznica. Ovo može da ukazuje na zapaljenje pluća, koje može da bude veoma opasno, ponekad sa smrtnim ishodom

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka

• konfuzija (delirijum)
• teške reakcije na koži koje mogu ugroziti život pacijenta, a uključuju izražen osip na koži,

plikove, ljuštenje i oticanje kože, (toksična epidermalna nekroliza, TEN), Stevens-Johnson-ov sindrom ( SJS), bulozni dermatitis, reakcija preosetljivosti na lek sa pojavom eozinofilije i sistemskih poremećaja ( DRESS). Ukoliko se pojave navedeni simptomi lečenje amjodaronom se mora odmah prekinuti.

Prestanite da primate Cordarone i odmah se obratite lekaru, ukoliko primetite bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava - možda će Vam biti potrebna hitna medicinska pomoć:

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• poremećaji na nivou mozga koji mogu da uzrokuju glavobolju (obično je jača ujutro ili se javlja posle kašlja ili napora), mučninu, konvulzije, nesvesticu, probleme sa vidom ili konfuziju.

Obavestite Vašeg lekara što je pre moguće ukoliko imate bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• svrab, crveni osip ( ekcem)
• pad krvnog pritiska, koji dovodi do vrtoglavice, ošamućenosti i nesvestice.

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka

• zapaljenje pankreasa praćeno jakim bolom u abdomenu i leđima (pankreatitis)
• Možete dobiti više infekcija nego obično. Ovo bi moglo biti uzrokovano smanjenjem broja belih krvnih zrnca (neutropenija).
• Ozbiljno smanjenje broja belih krvnih zrnaca što čini infekcije verovatnijim (agranulocitoza).
• gubitak vida na jednom oku, zamagljen vid, neraspoznavanje boja, bol i osetljivost očiju. Ovo može da ukazuje na zapaljenje optičkog nerva ili optičku neuropatiju koji mogu da progrediraju do slepila
• pojačana funkcija štitaste žlezde (hipertireoidizam). Karakteriše se osećajem izražene uznemirenosti, nervoze, preznojavanjem, gubitkom telesne mase, lupanjem srca.

Ukoliko bilo koje od sledećih neželjenih dejstava postane ozbiljno ili traje duže od nekoliko dana, obratite se Vašem lekaru ili medicinskoj sestri:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• usporen rad srca
• reakcije na mestu davanja injekcije, kao što su bol, crvenilo, otok, iritacija, nekroza, zapaljenje, otvrdnuće, promene pigmentacije.
• smanjenje seksualnog nagona

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• umeren porast vrednosti enzima jetre u serumu (obično na početku terapije) što se vidi u rezultatima analize krvi
• mučnina
• glavobolja
• preznojavanje
• naleti vrućine
• sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH)

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka

• koprivnjača
• bol u leđima
• vidite, čujete ili osećate stvari koje ne postoje (halucinacije)

Ostala neželjena dejstva:

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• bronhospazam (grč bronhija) kod pacijenata sa teškom respiratornom insuficijencijom, a naročito kod pacijenata sa astmom

Bilo je slučajnih nalaza granuloma koštane srži kod pacijenata koji uzimaju amjodaron. Klinički značaj ovih nalaza nije poznat.

Može se javiti osetljivost kože na sunčevu svetlost, koja je izazvana lekom (fotosenzitivnost), videti deo

Zaštitite svoju kožu od sunčeve svetlosti u odeljku 2.

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka

• po život opasna komplikacija nakon transplatacije srca (primarna disfunkcija grafta) kod koje presađeno srce prestaje da radi pravilno u prvih 24 časa nakon operacije (videti odeljak 2 Upozorenja i mere opreza)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Cordarone posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25° C, u originalnom pakovanju.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: Rastvor za injekciju upotrebiti odmah nakon otvaranja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je amjodaron-hidrohlorid. Jedna ampula od 3 mL rastvora za injekciju sadrži 150 mg amjodaron-hidrohlorida.

Pomoćne supstance su: benzilalkohol, polisorbat 80 i voda za injekcije.

Kako izgleda lek Cordarone i sadržaj pakovanja

Bistar, bledožut rastvor bez vidljivih čestica.

Unutrašnje pakovanje je ampula od bezbojnog stakla tip I, koja sadrži 3 mL rastvora za injekciju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 6 ampula smeštenih u plastični uložak bele boje i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i Proizvođač Nosilac dozvole:

SANOFI-AVENTIS D.O.O. BEOGRAD

Španskih boraca 3/VI Beograd-Novi Beograd

Proizvođač:

SANOFI WINTHROP INDUSTRIE

1 rue de la Vierge, Ambares et Lagrave, Carbon Blanc, Francuska

DELPHARM DIJON, 6,

boulevard de l´ Europe, Quetigny, Francuska

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onaj EAN kod onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. da navede samo EAN kod tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-02724-21-001 od 26.05.2022.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA

Terapijske indikacije

Ozbiljni poremećaji srčanog ritma, kada terapija oralnim putem nije prikladna, naročito kod:

• atrijalne aritmije sa brzim ventrikularnim ritmom;
• tahikardije kod Wolff-Parkinson-White sindroma;
• dokumentovane simptomatske i onesposobljavajuće ventrikularne aritmije.

Kardiopulmonalna reanimacija u slučaju srčanog zastoja zbog ventrikularne fibrilacije rezistentne na eksterne elektrošokove.

Doziranje i način primene

Zbog formulacije leka, ne treba ga koristiti u koncentraciji koja je manja od dve ampule u 500 mL. Pri tome za razblaživanje treba koristiti isključivo izotonični rastvor glukoze.

U rastvor za infuziju nemojte dodavati ni jedan drugi lek.

Amjodaron se mora davati preko centralne vene, izuzev u slučaju kardiopulmonalne reanimacije u slučaju srčanog zastoja izazvanog ventrikularnom fibrilacijom rezistentnom na eksterni elektrošok, kada se, zbog nepristupačnosti centralne vene, može iskoristiti neka od perifernih vena (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Ozbiljni poremećaji ritma ukoliko se oralna primena leka smatra nepodesnom, osim za potrebe kardiopulmonalne reanimacije u slučaju srčanog zastoja izazvanog ventrikularnom fibrilacijom rezistentnom na eksterni elektrošok:

Infuzija preko centralne vene

• Inicijalna terapija: prosečno 5 mg/kg u izotoničnom rastvoru glukoze (ukoliko je moguće, korišćenjem električnog šprica) tokom 20 minuta do 2 sata, 2-3 puta u toku 24 sata. Kratkotrajno dejstvo leka zahteva nastavak primene infuzije.

Terapija održavanja: 10 do 20 mg/kg dnevno (u proseku 600 do 800 mg u toku 24 sata, do najviše 1,2 g u toku 24 sata), u 250 mL izotoničnog rastvora glukoze, tokom nekoliko dana.

Od prvog dana infuzije potrebno je započeti prelazak na oralnu terapiju amjodaronom (3 tablete dnevno). Ova doza se može povećati do 4 ili čak 5 tableta dnevno.

Kardiopulmonalna reanimacija u slučaju srčanog zastoja zbog ventrikularne fibrilacije rezistentne na eksterne elektrošokove

Što se načina primene tiče, a imajući u vidu okolnosti na koje se ova indikacija odnosi, preporučuje se da se, ako je moguće odmah, za primenu koristi centralni venski kateter; ukoliko to nije moguće, lek se može dati preko najveće dostupne periferne vene, sa najvećim mogućim protokom.

• Inicijalna intravenska doza je 300 mg (ili 5 mg/kg), rastvorena u 20 mL 5% rastvora glukoze, koju treba brzo ubrizgati.
• U slučaju uporne ventrikularne fibrilacije može se razmotriti i naknadna intravenska primena doze od 150 mg (ili 2,5 mg/kg).
• Rastvor u špricu ne treba mešati sa drugim lekovima.

Pedijatrijska populacija

Sigurnost i efikasnost primene amjodarona kod dece nije utvrđena.

Trenutno dostupne podatke možete videti u odeljcima Farmakodinamski podaci i Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka. Kako ovaj lek sadrži benzil-alkohol, njegova primena je kontraindikovana kod novorođenčadi , kao i kod dece mlađe od 3 godine (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Lista pomoćnih supstanci

Benzilalkohol; polisorbat 80; voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Lek Cordarone za i.v. primenu je inkompatibilan sa fiziološkim rastvorom i trebalo bi da se primenjuje jedino sa 5% rastvorom glukoze. Lek Cordarone za i.v. primenu, rastvoren sa 5% rastvorom glukoze do koncentracije manje od 0,6 mg/mL nije stabilan. Rastvori koji sadrže manje od 2 ampule leka Cordarone za

i.v. primenu u 500 mL 5% glukoze nisu stabilni i ne treba ih koristiti.

Upotreba opreme za pripremu i primenu rastvora, koja sadrži sredstvo za plastifikaciju - DEHP (di-2- etilheksilftalat) može da dovede do oslobađanja DEHP u rastvor za injekciju amjodarona. Da bi se izloženost pacijenata DEHP-u smanjila, preporučuje se da oprema za pripremu i primenu rastvora za infuziju amjodarona ne sadrži DEHP.

Rok upotrebe

Rok upotrebe: 2 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25 °C u originalnom pakovanju.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak Rok upotrebe u Sažetku karakteristika leka.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je ampula od bezbojnog stakla tip I, koja sadrži 3 mL rastvora za injekciju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 6 ampula smeštenih u plastični uložak bele boje i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.