Citalex® 10mg film tableta

Lečenje depresije u inicijalnoj fazi i terapija održavanja u cilju sprečavanja mogućeg relapsa/recidiva. Lečenjepaničnog poremećaja,sa agorafobijomilibez nje.

Doziranje

Epizodavelikedepresije

Odrasli:

Citalopram se primenjuje u pojedinačnoj dozi od 20 mg dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza citaloprama se može povećati na maksimalnih 40 mg dnevno. Generalno, poboljšanje kod pacijenta počinjenakonjedne nedelje, alimožepostatiprimetnotek nakondruge nedeljeterapije.

Kao i u slučaju svih antidepresiva, doziranje bi trebalo kontrolisati i prilagođavati, ukoliko je neophodno, u okviru 3 do 4 nedelje nakon otpočinjanja terapije, a nakon toga kada je klinički prihvatljivo. Iako potencijal za neželjene reakcije može biti povećan pri većim dozama, ukolikose nakon nekoliko nedelja primene preporučene doze zapazi neodgovarajući odgovor, neki pacijenti mogu imati koristi od povećanja doze na maksimalnih 40 mg dnevno (videti odeljak 5.1). Prilagođavanja doze bi trebalo sprovoditi oprezno i na individualnoj bazi, kakobipacijent uvek unosiominimalnu efektivnu dozu.

Pacijente sa depresijom bi trebalo lečiti tokom dovoljno dugog perioda od najmanje 6 meseci, kako bi se obezbedilopovlačenje svihsimptoma.

Paničniporemećaj

Odrasli:

Pojedinačna per osdoza od10 mgse preporučujetokomprve nedeljeprepovećanja doze na 20mg dnevno. U zavisnoti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati na najviše 40 mg dnevno.

Pacijenti bi trebalo da otpočnu terapiju dozom od10 mg dnevno i da je zatim postepeno povećavaju za 10 mg, prema odgovoru pacijenta, do postizanja propisane doze. Preporučuje se niska početna doza kako bi se smanjilo potencijalno pogoršanje simptoma paničnog poremećaja, koje se, kako segeneralno smatra, ranije javlja u terapiji ovog oboljenja. Iako pri većim dozama potencijal za ispoljavanjeneželjenih dejstava može biti povećan, ukoliko se nakon nekoliko nedelja terapije propisanimdozama zapazi neadekvatan odgovor pacijenta, kod nekih se može očekivati benefit od postepenog povećanja dozedo maksimalnih 40 mg dnevno (odeljak 5.1). Prilagođavanje doza bi trebalo oprezno sprovesti kod svakogpacijenta pojedinačno,kako bi se pacijenti održali na najnižoj efektivnojdozi.

Kod pacijenata sa paničnim poremećajem trebalo bi primenjivati terapiju dovoljno dugo kako bi se obezbediloda subez simptoma. Ovaj periodmožeiznositi nekolikomeseciili duže.

Stariji pacijenti(> 65 godina):

Kod starijih pacijenata dozu treba smanjiti na polovinu propisanedoze, npr.10-20 mg dnevno. Preporučena maksimalna doza kodstarijih pacijenata iznosi20 mg dnevno.

Deca i adolescenti (mlađiod18 godina):

Citalopram senesmeprimenjivati kod dece iadolescenata mlađihod18 godina (videti odeljak4.4).

Smanjenafunkcijajetre:

Preporučuje se inicijalna doza od 10 mg dnevno tokom prve dve nedelje terapije kod pacijenata sa blago do umereno oštećenom funkcijom jetre. U zavisnosti od odgovora kod svakog pacijenta ponaosob, doza se može povećati na maksimalnih 20 mg dnevno. Preporučuje se oprez i veoma pažljiva titracija doze kod pacijenata sateškim oštećenjemfunkcijejetre (videtiodeljak 5.2).

Smanjenafunkcijabubrega:

Nije potrebno prilagođavanje doze ukoliko pacijent ima blago do umereno smanjenu funkciju bubrega. Nema raspoloživih podataka o doziranju kod pacijenata sa teško oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina manji od 20 mL/min).

SlabimetabolizatoriCYP2C19 izoenzima:

Preporučuje se primena inicijalne doze od 10 mg dnevno tokom prve dve nedelje terapije kod pacijenata za koje se zna da su slabi metabolizatori CYP2C19 izoenzima. Doza se može povećati do maksimalnih 20 mg dnevnouzavisnosti od individualnog odgovora pacijenta (videtiodeljak 5.2).

Simptomiobustave kojise zapažaju priprekiduprimene citaloprama

Treba izbegavati nagli prestanak primene citaloprama. Prilikom prekida primene dozu treba postepeno smanjivati u intervalima od jedne do dve nedelje kako bi se smanjio rizik od ispoljavanja reakcija obustave (videti odeljak4.4 Posebna upozorenja i mere opreza i odeljak 4.8 Neželjena dejstva). Ukoliko se tokom smanjenja doza u okviru obustave terapije jave simptomi koji se ne mogu tolerisati, treba razmotriti nastavak primene prethodno propisane doze. U skladu sa tim, lekar može nastaviti sa smanjenjem doze, ali sa još postepenijimisporijimtempomsmanjenja doza.

Načinprimene

Citalopram se primenjuje u pojedinačnoj dnevnoj dozi. Citalopram se može uzimati u bilo koje doba dana nezavisnood obroka.

Preosetljivost na citalopramili na bilokoju od pomoćnihsupstancileka navedenihu odeljku6.1. Primena inhibitora monoaminooksidaze(MAOI)

Upojedinimslučajevima su seispoljavalisimptomisličniserotoninskomsindromu.

Citalopram ne smeju uzimati pacijenti koji su na terapiji MAO inhibitorima, uključujući selegilin, u dnevnim dozama kojeprevazilaze 10 mg/dan.

Citalopram se ne sme uzimati najmanje 14 dana nakon prekida primene ireverzibilnih MAOI ili izvesno vreme nakon prekida primene reverzibilnih MAOI (RIMA), kako je navedeno u uputstvu za lekoveiz klase RIMA.

MAO inhibitore ne treba uvoditi u terapiju do nedelju dana nakon prestanka primene citaloprama (videti odeljak 4.5).

Primena citaloprama ukombinacijisa linezolidom, osimukolikopostojenačiniza pažljivo praćenje ikontrolisanje krvnog pritiska (videtiodeljak4.5).

Pacijentiza koje je poznato da imaju produžen QT-interval ili kongenitalni sindrom produženogQTintervala.

Istovremena primena citaloprama sa lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval(videti odeljak4.5).

Suicid/suicidalne misliilikliničkopogoršanje

Depresija je udružena sa povećanjem rizika od suicidalnih misli, samopovređivanja i suicida (događaja povezanih sa suicidom). Rizik postoji sve do postizanja značajne remisije. S obzirom na to da dopoboljšanja ne dolazi tokom prvih nekoliko nedelja terapijeili duže, potrebno jepažljivo pratiti pacijente do postizanja poboljšanja.Postoji opštekliničkoiskustvo da jerizikodsuicida veći tokom ranihfaza oporavka.

Druga psihijatrijska stanja u kojima se citalopram propisuje takođe mogu biti udružena sa povećanim rizikom od događaja povezanih sa suicidom. Osim toga, ova stanja mogu ispoljiti komorbiditet sa velikim depresivnim poremećajem. Istovetne mere opreza koje se sprovode kod pacijenata sa velikom depresivnom epizodombitakođetrebaloda važe kodpacijenata sa drugim psihijatrijskimoboljenjima.

Pacijenti sa događajima povezanim sa suicidom u anamnezi ili pacijenti kod kojih postoji značajni stepen suicidalnih ideacija pre otpočinjanja lečenja su pod povećanim rizikom od suicidalnih misli ili pokušaja suicida, i trebalo bi da budu pažljivopraćeni tokom lečenja. Meta-analiza placebo-kontrolisanih kliničkih ispitivanja antidepresivnih lekova kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjima je pokazala povećani rizik od suicidalnog ponašanja tokom primene antidepresiva u poređenju sa placebom u grupi pacijenata mlađihod 25 godina.

Potreban je pažljivi nadzor pacijenata tokom terapije, naročito onih sa visokim rizikom i tokom uvođenja leka u terapiju ili prilikom promene doza. Pacijente i njihove negovatelje treba upozoriti o potrebi praćenja bilo kakvog pogoršanja kliničkog stanja, suicidalnog ponašanja ili suicidalnih misli i neobičnihpromena u ponašanjui savetovati da u slučajupojave navedenihsimptoma odmahzatraže pomoćlekara.

Upotreba koddeceiadolescenata mlađihod18 godina

Citalopram ne treba koristiti u terapiji kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Ponašanje povezano sa suicidalnim tendencijama (pokušaj samoubistva i suicidalne misli), kao i ispoljavanje neprijateljstva (prevashodno agresivnost, suprotstavljanje i ljutnja) je u kliničkim studijama češće zapaženo kod dece i adolescenata lečenih antidepresivima u poređenju sa decom lečenom placebom. Ukoliko se ipak na osnovu kliničkihpotreba donese odluka ootpočinjanju lečenja u ovojpopulaciji, potrebnoje pažljivo pratiti

pacijenta radi uočavanja suicidalnih simptoma. Takođe, nema dovoljno podataka o dugoročnojbezbednosti koddece iadolescenata u odnosu na rast, sazrevanjei kognitivno-bihejvioralnirazvoj.

Starijipacijenti

Potrebanje oprez tokomterapije starijihpacijenata (videtiodeljak 4.2).

Insuficijencija bubrega i jetre

Potreban je oprez pri lečenju pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega i jetre (videti odeljak4.2).

Paradoksalna anksioznost

Kod pojedinih pacijenata sa paničnim poremećajem mogu se intenzivirati simptomi anksioznosti na početku terapijeantidepresivima. Ova paradoksalna reakcija seobičnopovlači tokomprvedve nedeljeod početka terapije.

Preporučuje se primena manje početne doze kako bi se smanjila mogućnost nastanka paradoksalnog anksiogenog efekta (videtiodeljak 4.2).

Hiponatremija

Hiponatremija, verovatno zbog neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH), je prijavljivana kao neželjeno dejstvo koje se javlja retko pri primeni SSRIi generalno je reverzibilnopo prekidu terapije. Naročito su starijepacijentkinjeizloženevisokomriziku.

Akatizija/psihomotorninemir

Primena SSRI/SNRI je udružena sa pojavom akatizije, koja se karakteriše subjektivno neprijatnim ili ometajućem nemirom i čestom potrebom za pokretanjem, udruženo sa nemogućnošću da se sedi ili mirno stoji. Ovo stanje se najčešće dešava tokom prvih nekoliko nedelja terapije. Kod pacijenata kod kojih se jave ovi simptomi, povećanje doze može bitištetno.

Manija

Kod pacijenata sa manično-depresivnom bolešću može doći do promene stanja pacijenata prema maničnoj fazi. Primenucitaloprama treba obustaviti kodpacijenta kod koga seispolji manična faza.

Konvulzije

Upotreba antidepresiva nosi potencijalni rizik od razvoja konvulzija. Upotrebu citaloprama bi trebalo obustaviti kod svakog pacijenta kod koga se jave konvulzije. Upotrebu citaloprama treba izbegavati kod pacijenata sa nekontrolisanom epilepsijom, a pacijente sa kontrolisanom epilepsijom treba pažljivo pratiti. Primenucitaloprama treba obustavitiukolikose poveća učestalost epileptičnih napada.

Dijabetes

Kod pacijenata sa dijabetesom, terapija SSRI može izmeniti kontrolu glikemije. Trebalo bi prilagoditi doziranjeinsulina i/ili oralnihhipoglikemika.

Glaukomzatvorenogugla

Lekovi iz grupe SSRI uključujući citalopram mogu imati uticaj na veličinu zenice, dovodećido midrijaze. Midrijatični efekat ima potencijal da suzi ugao oka što dovodi dopovećanog intraokularnog pritiska i glaukoma zatvorenog ugla, posebno kod predisponiranih pacijenata. U skladu sa tim, citalopram treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa glaukomom zatvorenogugla iliglaukomomu anamnezi.

Serotoninski sindrom

U retkim slučajevima je tokom primene lekova iz grupe SSRI prijavljivan serotoninski sindrom, potencijalno životno ugrožavajuće stanje (videtiodeljak 4.5).

Ukoliko je klinički opravdana istovremena terapija sa drugim serotonergičkim lekovima, preporučuje se pažljivo praćenje pacijenta, posebno u fazi početka terapije i pri povećanjima doze.

Simptomi serotoninskog sindroma mogu uključivati promene mentalnog statusa, autonomnu nestabilnost, neuromuskularne poremećaje i/ili gastrointestinalne simptome. Ako se sumnja na serotoninski sindrom, potrebno je odmah obustaviti terapiju citalopramom i započeti simptomatsku terapiju.

Serotonergičkilekovi

Citalopram ne treba koristiti zajedno sa lekovima koji imaju serotonergičko dejstvo kao što su lekovi iz grupe triptana (uključujući sumatriptan i oksitriptan), opioidi (uključujući tramadol i buprenorfin) i triptofan zbogrizika od serotoninskog sindroma.

Hemoragija

Tokom primene lekova iz grupe SSRI zabeležene su prijave o produženom vremenu krvarenja kod pacijenata i/ili poremećajima krvarenja kao što su ekhimoze, ginekološke hemoragije, gastrointestinalno krvarenje i druga kutana ili mukozna krvarenja (videti odeljak 4.8). SSRI/SNRI mogu povećati rizik od postpartalne hemoragije (videti odeljke 4.6 i 4,8).Savetuje se oprez kod pacijenata koji primenjuju SSRI, naročito tokom istovremene primene sa aktivnim supstancama koje mogu povećati rizik od krvarenja kao i kod pacijenata sa istorijom poremećaja krvarenja (videtiodeljak4.5).

Elektrokonvulzivna terapija (ECT)

Postoji ograničeno kliničko iskustvo u pogledu istovremene primene SSRI i elektrokonvulzivne terapije; u skladu s timsavetuje se oprez.

Reverzibilni,selektivniMAO-Ainhibitori

Za sve informacije o istovremenoj terapiji sa neselektivnim, ireverzibilnim MAO inhibitorima, videti odeljak 4.5.

Kantarion(Hypericum perforatum)

Neželjena dejstva se mogu češće javiti tokom istovremene primene citaloprama i biljnih preparata koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum). U skladu sa tim, preparate na bazi kantariona i citalopram ne treba primenjivati istovremeno(videti odeljak 4.5).

Simptomi obustavekojisejavljaju poprekiduterapijelekovima iz grupe SSRI

Simptomi obustave se često javljaju nakon prekida terapije, naročito ukoliko je primena leka naglo prekinuta (videti odeljak 4.8, “Neželjena dejstva”). U kliničkoj studiji prevencije recidiva sa citalopramom, neželjeni događajinakonprestanka primene leka registrovani su kod 40% pacijenata u odnosu na 20% kod pacijenata koji su nastaviliprimenucitaloprama.

Rizik od ispoljavanja simptoma obustave može zavisiti od nekoliko faktora uključujući trajanje lečenja i primenjenu dozu, kao i procenat smanjenja doze u fazi obustave. Vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući paresteziju), poremećajisna (uključuju insomniju iintenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ilipovraćanje, tremor, konfuzija, preznojavanje, glavobolja, dijareja, palpitacije, emocionalna nestabilnost, iritabilnost i vizuelne smetnje su najčešće prijavljivana neželjena dejstva. Generalno su ovi simptomi blagog do umerenogintenziteta; međutim, kod nekih pacijenata mogu biti i intenzivni. Obično se javljaju tokomprvih nekoliko dana od prekida uzimanja leka, ali postoje veoma retki izveštaji o pojavi

sličnih simptoma kod pacijenata koji su nenamerno propustili dozu. Obično su ovi simptomi samoograničavajući i iščezavaju tokom dve nedelje, iako kod nekih pacijenata mogu trajati i duže(2-3 meseca ili više). U skladu s tim sepreporučuje da se primena citaloprama postepeno smanjuje tokom nekoliko nedelja ili meseci, u zavisnosti ododgovora pacijenta (videtideo „Simptomi obustavekojise zapažaju pri prekidu primenecitaloprama“, odeljak 4.2).

Poremećajseksualnefunkcije

Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI)/inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) mogu biti uzrok pojave simptoma poremećaja seksualne funkcije (videti odeljak 4.8). Postoje izveštaji o dugotrajnom poremećaju seksualne funkcije, kada su sesimptomi nastaviliuprkos prestanku terapijeovimlekovima.

Psihoze

Terapija psihotičnihpacijenata sa depresivnimepizodama možepojačatipsihotičnesimptome.

ProduženjeQT intervala

Za citalopramje utvrđeno da uzrokuje dozno-zavisno produženje QT intervala. Zabeleženi su slučajevi produženja QT intervala i ventrikularne aritmije uključujući torsades de pointes tokom perioda postmarketinškog praćenja, pretežno kod pacijenata ženskog pola, sa hipokalemijom, ili postojećim produženjemQT intervala ili drugimkardiološkimoboljenjem(videti odeljke 4.3, 4.5, 4.8, 4.9i5.1).

Savetuje se oprez kod pacijenata sa značajnom bradikardijom ili kod pacijenata sa nedavnim akutnim infarktommiokarda ilinekompenzovanomsrčanominsuficijencijom.

Poremećaji elektrolita kao što su hipokalemija i hipomagnezemija povećavaju rizik od malignih aritmija i trebalobiih korigovatipreotpočinjanja terapijecitalopramom.

Ukoliko se leče pacijenti sa stabilnim kardiološkim oboljenjem, trebalo bi uraditi EKG pregled pre početka lečenja. EKG praćenje se savetuje u slučaju predoziranja ili stanja izmenjenog metabolizma sa povećanjem maksimalnihkoncentracija leka u krvi, npr. kodporemećajafunkcije jetre.

Ukoliko se jave znaci srčanih aritmija tokom terapije citalopramom, potrebno je obustaviti terapiju i uraditi EKG.

Farmakodinamskeinterakcije

Na farmakodinamskom nivou, prijavljeni su slučajevi pojave serotoninskog sindroma sa citalopramom i moklobemidomibuspironom.

Kontraindikovanekombinacije

MAO-inhibitori

Istovremena primena citaloprama i MAO inhibitora može dovesti do ozbiljnih neželjenih dejstava, uključujući serotoninskisindrom(videtiodeljak 4.3).

Prijavljeni su slučajevi ozbiljnih reakcija i ponekad reakcija sa smrtnim ishodom kod pacijenata koji su dobijalilekove iz grupe selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI) u kombinaciji sa inhibitorima monoaminooksidaze (MAOI), uključujući ireverzibilniMAOI selegilin i reverzibilne MAOI linezolid imoklobemid, kao i kod pacijenata koji su nedavno prestali sa primenom SSRI i koji su otpočeli terapiju MAOI.

U pojedinim slučajevima, simptomatologija je odgovarala simptomima serotoninskog sindroma. Simptomi interakcijeaktivnesupstance sa MAOIuključujuagitaciju,tremor, mioklonusi hipertermiju.

ProduženjeQT intervala:

Nisu sprovođenefarmakokinetičkei farmakodinamskestudijecitaloprama sa drugim lekovima koji

produžavaju QT interval. Ne može se isključiti aditivno dejstvo citaloprama i ovih lekova. U skladu sa tim, istovremena primena citaloprama sa lekovima koji produžavaju QT interval kao što su antiaritmici klase IA i III, zatim antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklični antidepresivi, određeni antimikrobni lekovi (npr. sparfloksacin, moksifloksacin, i.v. eritromicin, pentamidin, zatim antimalarijski lekovi naročitohalofantrin), određeniantihistaminici (astemizol, mizolastin) itd. jekontraindikovana.

Pimozid

Istovremena primena pimozida u pojedinačnoj dozi od 2 mg ispitanicima koji su lečeni racemskim citalopramom u dozi od 40 mg dnevno tokom 11 dana, uzrokovala jepovećanjeparametara PIK i Cmax pimozida, iako ne konzistentnou toku izvođenja studije. Istovremena primena pimozida i citaloprama je dovela do povećanja srednje vrednostiQTc intervala za približno 10 msec. Usled interakcije zabeležene tokom primene malih doza pimozida,istovremena primena citaloprama ipimozida je kontraindikovana.

Kombinacijekojezahtevajuposebnemereopreza pri primeni

Selegilin(selektivniMAO-Binhibitor)

Studija farmakokinetičkih/farmakodinamskih interakcija u kojojsu istovremeno primenjivani citalopram (20 mg dnevno) i selegilin (selektivni MAO B inhibitor, u dozi od 10 mg dnevno) nije pokazala postojanje klinički relevantnih interakcija. Istovremena primena citaloprama i selegilina (u dozama iznad 10 mg dnevno) je kontraindikovana.

Serotonergičkilekovi

Litijumitriptofan

Nisu zabeležene farmakodinamske interakcije tokom kliničkih studija u kojima je citalopram primenjivan istovremeno sa litijumom. Međutim, postoje podaci o pojačanom dejstvu kada se SSRI primenjuju sa litijumom ili triptofanom, tako da je potrebno sa oprezom sprovoditi istovremenu primenu citaloprama sa ovim lekovima. Uobičajenobi trebalosprovoditirutinskopraćenjekoncentracijelitijuma u krvi.

Istovremena primena sa serotonergičkim lekovima npr. opioidima (uključujući tramadol i buprenorfin) i triptanima (uključujući sumatriptan i oksitriptan) može povećati rizik od serotoninskog sindroma, potencijalnoživotno ugrožavajućeg stanja (videtiodeljak 4.4)

Kantarion(Hypericum perforatum)

Mogu se javiti dinamske interakcije između SSRI i biljnogleka kantariona (Hypericum perforatum) što rezultira povećanjem učestalosti neželjenih dejstava (videti odeljak 4.4). Farmakokinetičke interakcije nisu ispitivane.

Hemoragija

Kod pacijenata koji se istovremeno leče antikoagulansima kao i lekovima koji utiču na funkciju trombocita, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), acetilsalicilna kiselina, dipiridamol, tiklopidin ili drugi lekovi (npr. atipičniantipsihotici),zahteva seposebanoprez, jer mogu povećati rizikodnastanka hemoragije(videtiodeljak4.4).

ECT(elektrokonvulzivnaterapija)

Ne postoje kliničke studije koje utvrđuju rizik ili korist od kombinovane primene elektrokonvulzivne terapije (ECT) icitaloprama (videtiodeljak 4.4).

Alkohol

Nisu zabeležene farmakodinamske ili farmakokinetičke interakcije između citaloprama i alkohola. Međutim, nepreporučuje seistovremena primena citaloprama ialkohola.

Lekovi kojiuzrokujuhipokalemiju/hipomagnezemiju

Savetuje se oprez prilikom istovremene primene lekova koji imaju potencijal izazivanja hipokalemije/hipomagnezemije, s obzirom na to da ova stanja povećavaju rizik od ispoljavanja malignih aritmija.

Lekovi kojisnižavaju prag za razvoj konvulzija

SSRI snižavaju prag za nastanak konvulzija. Savetuje se oprez kada se istovremeno primenjuju drugi lekovi sa potencijalom za sniženjepraga za pojavu konvulzija (npr. antidepresivi (SSRI), neuroleptici ( tioksanteni i butirofenoni), meflohin, bupropionitramadol).

Farmakokinetičkeinterakcije

Biotransformacija citaloprama do demetilcitaloprama je posredovana izoenzimima citohrom P450 sistema, i to: CYP2C19 (oko 38%), zatim CYP3A4 (oko 31%) i CYP2D6 (oko 31%). Činjenica da citalopram metaboliše više od jednog izoenzima govori u prilog tome da je inhibiciju njegove biotransformacije teško postići, jer se inhibicija jednog enzima kompenzuje aktivnošću drugog. U skladu sa tim, istovremena primena citaloprama sa drugim lekovima u kliničkoj praksi nudi veoma malu mogućnost za razvoj farmakokinetičkihinterakcija između lekova.

Hrana

Nijeustanovljenoda na resorpciju i drugefarmakokinetičkeparametre hrana ima bilokakav uticaj.

Uticaj drugihlekovana farmakokinetikucitaloprama

Istovremena primena sa ketokonazolom (snažan CYP3A4 inhibitor) nije dovela do izmene farmakokinetike citaloprama. Studija farmakokinetičkeinterakcijeizmeđu litijuma i citaloprama nije ukazala na postojanje bilokakvihfarmakokinetičkih interakcija (videtiprethodnitekst).

Cimetidin

Cimetidin (potentni CYP2D6, 3A4 i 1A2 inhibitor) dovodi do umerenog povećanja srednjih vrednosti koncentracije citaloprama u stanju ravnoteže. Savetuje se poseban oprez kada se citalopram primenjuje u kombinaciji sa cimetidinom. Možebitipotrebnoprilagođavanje doze.

Istovremena primena escitaloprama (aktivni enantiomer citaloprama) sa omeprazolom u dozi od 30 mg jednom dnevno (inhibitor CYP2C19) je dovela do umerenog (oko 50%) povećanja koncentracije escitaloprama u plazmi.

Prema tome, potreban je oprez pri istovremenoj primenisa inhibitorima CYP2C19 izoenzima (npr. omeprazol, esomeprazol, flukonazol, fluvoksamin, lansoprazol, tiklopidin) ili cimetidinom. Smanjenje doze citaloprama može biti neophodno, bazirano na praćenju neželjenih dejstava tokomistovremene primene (videti odeljak 4.4).

Metoprolol

Escitalopram (aktivni enantiomer citaloprama) je inhibitor enzima CYP2D6. Potreban je oprez kada se citalopramprimenjuje istovremeno sa lekovima koji se metabolišu uglavnom ovim enzimom i imaju uski terapijskiindeks, npr. flekainid, propafenonimetoprolol(kada sekoristi uindikacijisrčane insuficijencije),ili nekimlekovima koji deluju na CNS i metabolišu se uglavnom preko CYP2D6 izoenzima, npr. antidepresivi kao što su desipramin, klomipramin i nortriptilin ili antipsihotici kao što je risperidon, tioridazin i haloperidol. Savetujese prilagođavanje doze. Istovremena primena sa metoprololom je dovela do dvostrukog povećanja koncentracije metoprolola u plazmi, ali nije statistički značajno povećala uticaj metoprolola na krvni pritisaki srčaniritam.

Uticaj citalopramanadrugelekove

Studija farmakokinetičkih/farmakodinamskih interakcija u kojoj je ispitivana istovremena primena citaloprama i metoprolola (supstrat CYP2D6 izoenzima) pokazala je dvostruko povećanje koncentracija metoprolola, ali nije zapaženo statistički značajno povećanje uticaja metoprolola na krvni pritisak i srčanu frekvencu kod zdravihispitanika.

Citalopram i demetilcitalopram su zanemarljiviinhibitori CYP2C9, CYP2E1 i CYP3A4, i slabiinhibitori CYP1A2, CYP2C19 i CYP2D6 u poređenju sa drugim lekovima iz grupe SSRI za koje se zna da predstavljaju značajneinhibitore.

Levomepromazin, digoksin, karbamazepin

Kada je citalopram primenjivan sa supstratima CYP1A2 (klozapin i teofilin), CYP2C9(varfarin), CYP2C19 (imipramin i mefenitoin), CYP2D6 (spartein, imipramin, amitriptilin, risperidon) i CYP3A4 (varfarin, karbamazepin – i njegov metabolit karbamazepin epoksid) i triazolam), nisu uočene promene ili su uočene veoma male promeneod kliničkogznačaja.

Nisu zapažene farmakokinetičke interakcije između citaloprama i levomepromazina ili digoksina (što ukazuje na toda citalopramne indukuje nitiinhibira P-glikoprotein).

Desipramin,imipramin

U sprovedenoj farmakokinetičkoj studiji nije pokazan bilo kakav uticaj na koncentracije citaloprama ili imipramina, iako se koncentracija desipramina, primarnog metabolita imipramina, povećala. Kada se desipramin kombinuje sa citalopramom, zapaženoje povećanjekoncentracije desipramina u plazmi. Može biti neophodnosmanjenje doze desipramina.

Trudnoća

Objavljeni podaci o primeni leka kod trudnica (više od 2500 izloženih trudnica), ne ukazuju na moguću malformativnu feto/neonatalnu toksičnost; međutim, citalopram ne treba primenjivati tokom trudnoće osim ukolikoto nijeneophodno, itotek nakonpažljivog razmatranja odnosa koristiirizika.

Novorođenčad treba pratitiukoliko se primena citaloprama kod majki nastavlja u odmakloj fazi trudnoće, naročitoutrećemtrimestru. Treba izbegavatinagli prekid primenetokomtrudnoće.

Sledeći simptomi se mogu javiti kod novorođenčadi nakon maternalne primene SSRI/SNRI u odmaklim fazama trudnoće: respiratorni distres, cijanoza, apneja, konvulzije, nestabilna telesna temperaturna, poremećajiuzimanja hrane, povraćanje, hipoglikemija, hipertonija, hipotonija, hiperrefleksija, tremor, nervoza, iritabilnost, letargija, konstantan plač, somnolencija i problemi sa uspavljivanjem. Ovi simptomi nastaju bilo usled serotonergičkog efekta ili simptoma obustave. U većini slučajeva komplikacije počinju odmah ili veoma brzo (< 24 časa) nakon rođenja.

Epidemiološki podaci ukazuju da primena SSRI u trudnoći, naročito u odmakloj fazi trudnoće, može povećati rizik od perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčeta (PPHN). Zapaženi rizik je iznosio približno 5 slučajeva na 1000 trudnoća. U opštoj populaciji se javlja 1 do 2 slučaja PPHN na 1000 novorođenčadi.

Podaci iz opservacionih studija ukazuju na povećan rizik (manje od 2 puta) od postpartalne hemoragije kada su trudnice izložene lekovima iz grupe SSRI/SNRI tokom perioda od mesec dana pre porođaja (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Dojenje:

Citalopram se ekskretuje u majčino mleko. Procenjuje se da će odojče putem majčinog mleka primiti oko 5% od dnevne doze leka primenjenog kod majke (u mg/kg). Kod novorođenčadi nije zapaženo uopšte ili je bilo vrlo malo zapaženih događaja. Međutim, postojeće informacije nisu dovoljne za procenu rizika kod dece; preporučuje se oprez. Ukoliko se terapija citalopramom smatra neophodnom, treba razmotriti prekid dojenja.

Fertilitet:

Podaci na životinjama pokazuju da citalopram može uticati na kvalitet spermatozoida (videti odeljak 5.3). Slučajevi prijava neželjenih dejstava kod pacijenata koji su primenjivali SSRI pokazuju da je uticaj na kvalitet spermatozoida reverzibilan. Uticaj na fertilitet kodljudidosada nijebiozapažen.

Citalopramima maliili umereni uticajna sposobnostupravljanja vozilima irukovanja mašinama.

Kod pacijenata kojima su propisani psihoaktivni lekovi može se očekivati ispoljavanje nekih poremećaja opšte pažnje i koncentracije usled osnovne bolesti, a psihoaktivni lekovi mogu smanjiti sposobnost rasuđivanja i brzinu reakcije u urgentnim situacijama. Pacijente treba informisati o ovim efektima i upozoriti ihda njihova sposobnost vožnjeilirukovanja mašinama može bitinarušena.

Neželjena dejstva zabeležena tokom primene citaloprama su generalno blagog i prolaznog karaktera. Ona se u najvećoj meri zapažaju tokom prve nedelje ili prve dve nedeljeterapije i običnose potom postepeno povlače. Neželjena dejstva supredstavljena prema važećoj MedDRAterminologiji.

Za sledeće reakcije je pokazana dozna zavisnost: pojačano znojenje, suva usta, nesanica, somnolencija, dijareja,mučnina iiscrpljenost.

Donjatabela pokazujeprocentualnuzastupljenostneželjenihreakcija na lekiz grupeSSRIi/ilina citalopram koje su zapažene kod ≥ 1% pacijenata u dvostruko-slepim placebo-kontrolisanim studijama ilitokom postmarketinškog perioda. Učestalost je definisana kao: veoma često(≥1/10), često(≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko(≥10000 do <1/1000), veoma retko(<10000) inepoznato(ne može seprocenitina osnovu dostupnihpodataka).

Klasasistemaorgana

Poremećajikrviilimfnog sistema

Poremećajiimunskog sistema

Endokriniporemećaji

Poremećaji metabolizma i

Učestalost

Nepoznato

Nepoznato

Nepoznato

Često

Povremeno

Neželjena reakcija

Trombocitopenija

Preosetljivost;anafilaktička reakcija,

Neodgovarajuća sekrecija antidiuretskoghormona Hiperprolaktinemija3

Smanjenjeapetita ismanjenjetelesne mase

Povećanjeapetita itelesne mase

ishrane

Psihijatrijskiporemećaji

Poremećajinervnogsistema

Poremećajioka

Poremećajiuha ilabirinta

Kardiološkiporemećaji

Vaskularniporemećaji

Respiratorni, torakalnii medijastinalniporemećaji

Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarniporemećaji

Retko Nepoznato

Veoma često

Često

Povremeno

Nepoznato

Veoma često

Često

Povremeno

Retko

Nepoznato

Povremeno

Nepoznato Često Često Povremeno

Nepoznato

Retko Nepoznato Često Retko Nepoznato

Veoma često

Često

Nepoznato

Retko Nepoznato

Veoma često

Hiponatremija Hipokalemija

Poremećajisna

Agitacija, smanjen libido, anksioznost, nervoza, stanje konfuzije, abnormalni orgazam (kod žena), abnormalnisnovi, apatija

Agresija, depersonalizacija, halucinacije, manija, povećanlibido

Napadi panike, bruksizam, nemir, suicidalne ideacije,suicidalno ponašanje1

Somnolencija,nesanica, glavobolja

Tremor, parestezija, vrtoglavica, poremećaj pažnje, migrena, amnezija

Sinkopa

Konvulzije tipa grand mal, diskinezija, poremećaj ukusa

Konvulzije, serotoninski sindrom, ekstrapiramidalni poremećaj, akatizija, motorni poremećaj

Midrijaza (koja može dovesti do akutnog glaukoma zatvorenog ugla), videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza priupotrebileka

Poremećajivida Tinitus Palpitacije

Bradikardija,tahikardija

Produženje QT intervala, ventrikularne aritmije uključujući torsades de pointes

Hemoragija Ortostatska hipotenzija Zevanje, rinitis

Kašalj

Krvarenje iz nosa Suva usta, mučnina

Dijareja, povraćanje, konstipacija, dispepsija, abdominalni bol, flatulencija, hipersekrecija pljuvačke

Gastrointestinalno krvarenje (uključujući rektalno krvarenje)

Hepatitis Poremećajifunkcionalnihtestova jetre

Pojačanoznojenje

Poremećajikožeipotkožnog Često

tkiva Povremeno

Nepoznato

Svrab

Urtikarija, alopecija, ospa, purpura, reakcije fotosenzitivnosti

Ekhimoze,angioedem

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Poremećajibubrega i urinarnogsistema

Poremećajireproduktivnog sistema i dojki

Opštiporemećajii reakcije na mestu primene

Često

Povremeno

Često

Povremeno

Nepoznato

Veoma često Često Povremeno

Retko

Mijalgija,artralgija

Retencija urina

Impotencija, poremećaji ejakulacije, nemogućnost ejakulacije

Kodžena:menoragija

Kod žena: metroragija, postpartalna hemoragija2; kod muškaraca:prijapizam

Galaktoreja

Astenija Iscrpljenost Edem

Povišena telesna temperatura,malaksalost

Brojpacijenata:Citalopram/placebo= 1346/545

1 Slučajevi suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja su bili prijavljeni za vreme primene citaloprama ili neposrednonakonprestanka terapije (videtiodeljak 4.4).

2 Ovaj neželjeni događajjeprijavljenpoprimenilekova iz grupeSSRI/SNRI(videtiodeljke4.4i 4.6). 3 Ovaj neželjeni događaj je prijavljen po primeni lekova iz grupeSSRI/SNRI (videti odeljak 5.1). Slučajevi produženja QT intervala i ventrikularne aritmije uključujući torsade de pointessu bili

prijavljivani tokom postmarketinškog perioda, naročito kod pacijentkinja sa hipokalemijom ili postojećom QT prolongacijomili drugimsrčanimoboljenjima (videtiodeljke 4.3, 4.4, 4.5, 4.9i5.1).

Klasni efekti

Epidemiološke studije, sprovedene uglavnom kod pacijenata starosti od 50 godina i starijih, pokazale su povećani rizik od fraktura kostiju kod pacijenata koji su primenjivali SSRI i TCA. Nepoznat je mehanizam koji dovodi do nastanka ovog rizika.

Simptomi obustavezapaženi po prestankuprimene lekova iz grupe SSRI

Prekid primene citaloprama (naročito ukoliko se dešava naglo) obično izaziva simptome obustave. Najčešće prijavljene reakcije su vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući parastezije), poremećaji sna (uključujući nesanicu i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, konfuzija, preznojavanje, glavobolja,dijareja, palpitacije, emocionalna nestabilnost, iritabilnosti vizuelnesmetnje. Generalno, navedeni efekti su blagi do umereni po intenzitetu i samoograničavajući, međutim, kod nekih pacijenata mogu biti teški i/ili produženi. U skladu sa tim se preporučuje da kada dalja terapija citalopramom nije potrebna, lek treba obustavitipostepenim smanjenjem doza (videti odeljak 4.2 i4.4).

Prijavljivanjeneželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjenereakcije na ovajlek Agencijiza lekoveimedicinska sredstva Srbije(ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalnicentar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458,11221Beograd

Republika Srbija fax:+381(0)11 3951 131 website:www.alims.gov.rs

e-mail:[email protected]

Toksičnost

Sveobuhvatni klinički podaci koji se tiču predoziranja citalopramom su ograničeni i u mnogimslučajevima je u pitanju višestruko predoziranje drugim lekovima i/ili alkoholom. Slučajevi predoziranja sa smrtnim ishodom su prijavljivani sa citalopramom u monoterapiji; međutim, veliki broj letalnih predoziranjaje uključivaoipredoziranje drugimlekovima korišćenimuterapiji.

Nisu poznate letalne doze. Ima podataka da su pacijenatipreživeli nakon uzimanja preko 2 g citaloprama.

Efekti predoziranja se mogu potencirati istovremenim uzimanjem alkohola.

Možedoćidointerakcija saTCA, MAOI idrugimSSRI.

Simptomipredoziranja

Sledeći simptomi su navođeni u prijavama predoziranja citalopramom: konvulzije, tahikardija, somnolencija, produženje QT intervala, koma, povraćanje, tremor, hipotenzija, srčani arest, mučnina, serotoninski sindrom, agitacija, bradikardija, vrtoglavica, blok srčane grane, produženje QRS kompleksa, hipertenzija, midrijaza, torsades de pointes, stupor, preznojavanje, cijanoza, hiperventilacija, hiperpireksija i atrijalna i ventrikularna aritmije.

Može doći do promena EKG parametara uključujućiizmene nodalnog ritma, produženi QT interval i proširenje QRS kompleksa. Biloje prijava smrtnihishoda.

Takođejeprijavljivana produžena bradikardija sa teškom hipotenzijomi sinkopom.

Retko, u slučajevima ozbiljnog trovanja se mogu ispoljiti karakteristike „serotoninskog sindroma“. Ovo uključuje promene mentalnog statusa, nervno-mišićnu hiperaktivnost i autonomnu nestabilnost. Može se javiti hiperpireksija iporastserumskekreatin kinaze. Retko se javlja rabdomioliza.

Terapija predoziranja

Nije poznat specifični antidot za citalopram.

Terapija je simptomatska i suportivna i trebalo bi da uključujeodržanje prohodnosti disajnih puteva i praćenje EKG i vitalnih parametara do potpune stabilizacije. PraćenjeEKG je preporučljivo u slučaju predoziranja kod pacijenata sa kongestivnom srčanominsuficijencijom/bradiaritmijama, kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji produžavaju QT interval, ili kodpacijenata sa izmenjenimmetabolizmon, npr. kod oštećenja funkcije jetre.

Treba razmotriti primenu aktivnog uglja kod odraslih osoba i dece koja su unela više od5 mg/kg telesne mase u toku jednog sata. Dokazano je da primena aktivnog uglja pola sata nakon ingestije citaloprama smanjujeresorpciju za 50%.

Može se razmotriti primena osmotski aktivnih laksansa (npr. natrijum-sulfat), kao i evakuacija crevnog sadržaja.

Ukolikojedošlodoporemećaja svesti potrebnojeintubirati pacijenta.

Konvulzijetreba kontrolisatiintravenskomprimenomdiazepama ukolikosu učestaleiliprodužene.

Farmakoterapijska grupa: Antidepresivi; selektivni inhibitori preuzimanja serotonina ATC šifra: N06AB04

Mehanizamdejstva

Biohemijske i bihejvioralne studije su pokazale da je citalopram potentni inhibitor preuzimanja serotonina (5-HT). Dugotrajnom primenom citaloprama nedolazi dorazvoja tolerancije na inhibicijupreuzimanja 5-HT.

Citalopram je veoma selektivan inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), bez, ili sa vrlo slabim efektima na preuzimanjenoradrenalina (NA), dopamine (DA) i gama-aminobuterne kiseline(GABA).

Za razliku od mnogih tricikličnih antidepresiva i nekih novijih SSRI, citalopram gotovo da nema, ili ima veoma mali afinitet za seriju receptora, uključujući 5-HT1A,5-HT2, DA D1 i D2receptore, α1-, α2-, β-adrenoreceptore, histaminske H1, holinergičke receptore muskarinskog tipa, benzodiazepinske i opioidne receptore. Odsustvo afiniteta prema receptorima je potvrđeno u seriji funkcionalnih in vitro testova na izolovanimorganima kao iufunkcionalniminvivoispitivanjima.

Ovim odsustvom uticaja na druge receptore može se objasniti zašto citalopram uzrokuje manje tradicionalnih neželjenih dejstava kao što su suva usta, poremećaji rada creva i mokraćne bešike, zamućen vid, sedacija, kardiotoksičnosti ortostatska hipotenzija.

Svi glavni metaboliti citaloprama takođe ispoljavaju dejstvo SSRI, iako su odnosi njihove relativne jačine i selektivnosti niži nego kod citaloprama. Međutim, ovi odnosi selektivnosti metabolita su viši u odnosu na mnogenovije SSRI. Metabolitine doprinoseukupnomantidepresivnom dejstvu.

Farmakodinamska dejstva

Supresija REM faze spavanja se smatra prediktorom za antidepresivnu aktivnost. Kao i triciklični antidepresivi, drugi SSRI i MAO inhibitori, i citalopram suprimira REM-spavanje i povećava vreme provedenoufazi dubokogsporotalasnogspavanja.

Iako se citalopram ne vezuje za opioidne receptore, on potencira anti-nociceptivne efekte često korišćenih opioidnih analgetika. Postoji potencijacija hiperaktivnosti indukovane d-amfetaminom nakon primene citaloprama.

Kod ljudi, citalopram ne utiče negativno na kognitivne (intelektualne) funkcije i psihomotornu aktivnost, i nema, iliima minimalnisedativnipotencijal, samiliu kombinacijisa alkoholom.

Citalopram ne smanjuje protok pljuvačke u studiji sa pojedinačnim dozama kod ispitanika, i ni u jednoj studiji kod zdravih ispitanika citalopram nije ispoljavao značajan uticaj na kardiovaskularne parametre. Citalopram nijeispoljavaoefekat na koncentraciju hormona rasta u serumu.

Citalopram kao i ostali lekovi iz grupe SSRI može povećati koncentraciju prolaktina u serumu, što predstavlja sekundarni efekat u odnosu na stimulatornu ulogu serotonina za prolaktin (videti odeljak 4.8).

U dvostruko-slepoj, placebo kontrolisanoj EKG studiji kod zdravih ispitanika, promene u odnosu na osnovne vrednostiQTc (Fridericia korekcija) su iznosile 7,5 milisekunde (90% CI 5,9-9,1) pri dozi od20 mg/dan i 16,7milisekunde (90% CI15,0-18,4) pri doziod 60 mg/dan. (videtiodeljke4.3, 4.4, 4.5, 4.8i4.9).

Resorpcija

Citalopramsegotovou potpunostiresorbujenakonperoralneprimene, nezavisnoodunosa hrane(prosečno Tmax/srednja vrednost 3,8sati). Oralna bioraspoloživost iznosi oko80%.

Distribucija

Direktni volumen distribucije (Vd)β je oko 12,3 L/kg. Vezivanje citaloprama i njegovih glavnih metabolitaza proteineplazmeiznosi manje od80%.

Biotransformacija

Citalopram se metaboliše doaktivnihdemetilcitaloprama, didemetilcitaloprama, citalopram-N-oksida i neaktivnogdeaminovanog derivata propionske kiseline. Svi pobrojani aktivni metaboliti su takođe SSRI, iako slabijeg dejstva u odnosu na polazni molekul.Neizmenjenicitalopramjepredominantna frakcija u plazmi.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije leka iz plazme (T½β) iznosi oko 1,5 dan i sistemski klirens citaloprama iz plazme (Cls) je oko 0,33L/min, dok oralni klirens iz plazme(Cloral) iznosioko0,41 L/min.

Citalopram se eliminiše uglavnom putem jetre (85%), a ostatak putem bubrega (15%). Oko12% primenjene dnevne doze seeliminišeu neizmenjenomobliku putem urina.

Hepatični(rezidualni) klirens iznosi oko0,35L/min, dokjerenalni klirens oko0,068L/min.

Kinetika eliminacije je linearna. Koncentracije leka u plazmi u stanju ravnoteže (Steady state) se postižu u roku od 1-2 nedelje. Prosečne koncentracije od 250 nanomol/L (100-500 nanomol/L) se postižu pri dnevnoj dozi od 40 mg. Ne postoji jasna povezanost između koncentracije citaloprama u plazmi i terapijskog odgovora ilineželjenihdejstava.

Stariji pacijenti(≥ 65godina)

Kod starijih pacijenata su zapaženiproduženo poluvreme eliminacije iz plazme i smanjene vrednosti klirensa usled usporenog metabolizma.

Insuficijencija jetre

Eliminacija citaloprama je usporena kod pacijenata sa smanjenom funkcijom jetre. Poluvreme eliminacije citaloprama iz plazme je približno dva puta duže, a koncentracija leka u plazmi u stanju ravnoteže dva puta veća uodnosu na pacijentesa normalnomfunkcijomjetre.

Insuficijencija bubrega

Eliminacija citaloprama je sporija kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega, bez većeg uticaja na farmakokinetiku citaloprama. Nema dostupnih informacija u pogledu terapije kod pacijenata sa teškimoštećenjemfunkcijebubrega (klirens kreatinina manji od20 mL/min).

Akutna toksičnost

Citalopramima malu akutnu toksičnost

Hronična toksičnost

Ustudijama hroničnetoksičnosti nijebilonalaza koji bi ukazivali na postojanje rizika od terapijskeprimene citaloprama.

Studijereproduktivnosti

Na bazi podataka iz studija reproduktivne toksičnosti (segmenti I, II i III) nema razloga za posebnim bojaznima usled primenecitaloprama kod žena u reproduktivnomdobu.

Podaci na životinjama su pokazali da citalopram indukuje smanjenje indeksa fertiliteta i indeksa začeća, smanjenje broja implantacija i abnormalnost spermatozoida prilikom izlaganja dozama znatno većim od onih u slučaju izlaganja kodljudi.

Mutagenii karcinogenipotencijal

Citalopram nema mutageniili karcinogenipotencijal.

Jezgro tablete:

Celuloza, mikrokristalna; Manitol;

Magnezijum-stearat;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Film tablete:* Hipromeloza; Makrogol 6000; Titan-dioksid(E171).

*Umestonavedenihkomponentikojeulazeu sastavfilma, možesekoristiti gotova suspenzija OpadryWhite 03F28446

Nijepoznato.

4 godine.

Ovaj lek nezahteva posebneuslovečuvanja.

UnutrašnjepakovanjejePVC/PVDC-aluminijumskiblister sa 10filmtableta.

Spoljašnjepakovanjejesloživa kartonska kutija u kojoj se nalazi2 blistera (ukupno 20 film tableta) ili5 blistera (ukupno 50 film tableta) iUputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

3. Kakoseuzima lekCitalex

).

Kao i kod svih antidepresiva, razumno je izbegavati konzumiranje alkohola za vreme primene ovog leka iako kodleka Citalex nije utvrđeno da pojačava efektealkohola.

Plodnost, trudnoćaidojenje

Trudnoća

UkolikouzimatelekCitalex predkrajtrudnoće, možeda postoji povećan rizikodpojaveobilnog

vaginalnog krvarenja neposredno posle porođaja, posebno ukoliko ste ranije imali poremećaje krvarenja. Vaš lekar ilibabica treba da budu upoznati da uzimatelekCitalex kako bi mogli da Vas posavetuju.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego štouzmete ovajlek.

Nemojte uzimati lek Citalex ako ste trudni, osim ako ste prethodno razgovarali sa Vašim lekarom o rizicima i koristima od lečenja tokomtrudnoće.

Recite svojoj akušerskoj sestri i/ili lekaru koji Vam vodi trudnoću da koristite lek Citalex. Kada se uzimaju tokom trudnoće, naročito tokom poslednja 3 meseca trudnoće, lekovi kao Citalex mogu povećati rizik od nastanka ozbiljnog stanja kod beba, koje se zove perzistentna plućna hipertenzija kod novorođenčadi (skraćeno PPHN), pri čemu beba diše ubrzano i može pomodreti. Ovi simptomi obično počinju tokom prva 24 sata pošto je beba rođena. Ukoliko se ovo javi kod Vaše bebe, odmah kontaktirajte akušersku sestru ili lekara. Takođe, ukoliko uzimate lek Citalex tokom poslednja tri meseca trudnoće sve do dana porođaja, trebalo bi da znate da se kod Vaše bebe može ispoljiti nešto od sledećeg: konvulzije, povišena ili snižena telesna temperatura, poteškoće sa hranjenjem, povraćanje, niska koncentracija šećera u krvi, ukočeni ili opušteni mišići, pojačani refleksi, tremor, trzaji, razdražljivost, letargija, stalni plač, pospanost ili poteškoće sa snom. Ukoliko sekod Vašeg novorođenčeta javi bilo koji od ovih simptoma, molimo Vas da odmah kontaktirate Vašeg lekara.

Dojenje

Ukoliko uzimate bilo koji lek, razgovarajte sa Vašim lekarom pre otpočinjanja dojenja. Ne bi trebalo da dojite bebu za vreme dok uzimatelekCitalex, jer manjekoličineovogleka prelaze u majčinomleko.

Plodnost

Pokazalo se da lek Citalex smanjuje kvalitet sperme u studijama na životinjama. Teorijski, ovo bi moglo imatiuticajna plodnost, aliuticajna plodnost kod čoveka još uvek nijepokazan.

Upravljanjevozilima irukovanje mašinama

LekCitalex uobičajeno neispoljava uticajna sposobnost izvođenja uobičajenih dnevnihaktivnosti. Međutim, ukoliko osećate vrtoglavicu ili pospanost prilikom otpočinjanja terapije ovim lekom, trebalo bi da budete oprezni tokom vožnje, rukovanja mašinama ili izvođenja poslova koji zahtevaju pažnju i budnost, sve doprestanka ispoljavanja ovih efekata.

5. Kakočuvati lekCitalex

Čuvati lekvanvidokruga idomašaja dece.

Ne smete koristiti lek Citalex posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju, nakon „Važi do“. Datumisteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek nezahteva posebneuslovečuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnimotpadom. Ove mereće pomoćiuzaštitiživotnesredine.