BISPROL® 5mg film tableta

• Hipertenzija
• Koronarno srčano oboljenje (angina pectoris)
• Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije sa smanjenom sistolnom funkcijom leve komore uz dodatak ACE inhibitora i diuretika, i po potrebi srčanih glikozida (za dodatne informacije videti odeljak 5.1).

Doziranje

Terapiju treba početi postupno, prvo sa niskim dozama koje se onda polako povećavaju. U svim slučajevima doza treba da bude individualno prilagođena, u odnosu na puls i terapijski uspeh da bi se izbegla bradikardija.

Hipertenzija

Preporučena doza je 5 mg bisoprolol fumarata jednom dnevno.

Kod blage hipertenzije (dijastolni krvni pritisak do 105 mm Hg) terapija sa 2,5 mg bisoprolol fumarata jednom dnevno može da bude adekvatna. Ukoliko je neophodno, doza može da bude povećana na 10 mg jednom dnevno. Dalje povećanje doze je opravdano jedino u izuzetnim slučajevima.

Maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Koronarno oboljenje srca (angina pectoris)

Preporučena doza je 5 mg bisoprolol fumarata jednom dnevno. Ukoliko je neophodno doza može da bude povećana na 10 mg jednom dnevno. Dalje povećanje doze je opravdano jedino u izuzetnim slučajevima.

Maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Stabilna hronična srčana insuficijencija

Standardna terapija hronične srčane insuficijencije sastoji se od ACE inhibitora (ili nekog blokatora angiotenzin receptora u slučaju intolerancije na ACE inhibitore), beta blokatora, diuretika i po potrebi srčanih glikozida. Potrebno je da pacijenti budu stabilni (bez akutne insuficijencije) kada se započinje terapija bisoprololom.

Preporučljivo je da ordinirajući lekar ima iskustva u lečenju hronične srčane insuficijencije.

Prolazno pogoršanje srčane insuficijencije, hipotenzija ili bradikardija mogu se javiti tokom i nakon perioda titracije doze.

Doziranje:

Faza titracije

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije zahteva fazu titracije doze.

Terapija bisoprololom se mora vršiti postepenim povećavanjem doze, prema sledećem redosledu:

• 1,25 mg jednom dnevno 7 dana, ako se dobro podnosi povećati na
• 2,5 mg jednom dnevno narednih 7 dana, ako se dobro podnosi povećati na
• 3,75 mg jednom dnevno narednih 7 dana, ako se dobro podnosi povećati na
• 5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje, ako se dobro podnosi povećati na
• 7,5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje, ako se dobro podnosi povećati na
• 10 mg jednom dnevno, kao doza održavanja. Maksimalna preporučena doza je 10 mg jednom dnevno.

U periodu titracije doze preporučuje se, pažljivo nadgledanje vitalnih funkcija pacijenta (frekvencija rada srca, krvni pritisak) i bilo kakvih znakova pogoršanja srčane insuficijencije. Simptomi se mogu pojaviti već prvog dana po započinjanju terapije.

Modifikacija terapije

Ukoliko se preporučena maksimalna doza ne podnosi dobro, može se razmotriti postepena redukcija doze.

U slučaju prolaznog pogoršanja srčane insuficijencije, hipotenzije ili bradikardije preporučuje se ponovno razmatranje doze istovremeno primenjivanih lekova. Takođe, može biti neophodno privremeno smanjivanje doze bisoprolola ili obustavljanje primene bisoprolola.

Ponovno započinjanje i/ili povećavanje doze bisoprolola treba uvek uzeti u obzir kada pacijent postane ponovo stabilan.

Ukoliko se razmatra obustavljanje terapije, neophodno je postepeno smanjivanje doze bisoprolola, pošto nagli prekid terapije može dovesti do akutnog pogoršanja stanja pacijenta.

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije bisoprololom je uobičajeno dugotrajna terapija.

Doziranje kod specifičnih grupa pacijenata

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre i/ili bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, nije potrebno prilagođavanje doze. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <20 mL/min.) i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, dnevna doza od 10 mg bisoprolol fumarata ne sme biti prekoračena.

Iskustvo sa upotrebom bisoprolola kod pacijenata na dijalizi je ograničeno. Nema indicija da je potrebna izmena doznog režima.

Starije osobe

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Deca i adolescenti

Nema terapijskog iskustva sa bisoprololom kod dece. Njegova upotreba kod dece zbog toga se ne preporučuje.

Način primene

Film tablete treba progutati bez žvakanja sa malo tečnosti ujutru pre, tokom ili posle doručka. Trajanje terapije nije ograničeno. Zavisi od prirode i težine oboljenja.

Terapiju lekom bisoprolol ne treba naglo obustaviti, pogotovu kod pacijenata sa koronarnom srčanom bolešću jer može da dovede do akutnog pogoršanja zdravstvenog stanja pacijenta. Ukoliko je neophodno ukidanje terapije, dozu treba postepeno smanjivati (prepolovljavanjem doze u nedeljnim razmacima).

Ukoliko je potrebno obustaviti terapiju pre operativnog zahvata ovo treba sprovoditi postepeno i završiti 48 sati pre operacije, osim u izuzetnim slučajevima kao što su tireotoksikoza i feohromocitom.

Bisoprolol je kontraindikovan u hroničnoj srčanoj insuficijenciji kod pacijenata sa :

• akutnom srčanom insuficijencijom ili epizodom pogoršanja srčane insuficijencije koja zahteva intravensku inotropnu terapiju,
• kardiogenim šokom,
• AV blokom drugog ili trećeg stepena (bez pejsmekera),
• „sick sinus“ sindromom,
• sinoatrijalnim blokom,
• simptomatskom bradikardijom,
• simptomatskom hipotenzijom,
• teškom bronhijalnom astmom ili teškom hroničnom opstruktivnom bolešću pluća,
• teškim oblicima okluzivne bolesti perifernih arterija u kasnim fazama i Raynaud-ovog sindroma,
• nelečenim feohromocitomom (videti odeljak 4.4),
• metaboličkom acidozom,
• preosetljivošću na aktivnu supstancu (bisoprolol) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Primena samo u hroničnoj insuficijenciji:

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije zahteva titraciju doze (videti odeljak 4.2)

Primena u svim indikacijama:

Terapiju bisoprololom ne treba naglo prekidati, pogotovu kod pacijenata sa ishemičnom srčanom bolešću, jer to može dovesti do prolaznog pogoršanja stanja srca (videti odeljak 4.2).

Mere opreza:

Primena samo u hipertenziji ili angini pektoris:

Neophodan je oprez kod lečenja lekom bisoprolol, pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pectoris i istovremenom srčanom insuficijencijom.

Primena samo u hroničnoj insuficijenciji:

Početak lečenja bisoprololom zahteva redovno praćenje. Za doziranje i način primene (videti odeljak 4.2). Nema terapijskog iskustva sa lečenjem srčane insuficijencije bisoprololom kod pacijenata sa sledećim bolestima i stanjima:

• insulin zavisni diabetes mellitus (tip 1)
• teško oštećenje funkcije bubrega
• teško oštećenje funkcije jetre
• restriktivna kardiomiopatija
• kongenitalna srčana bolest
• hemodinamski značajna organska bolest zalistaka
• infarkt miokarda tokom poslednja 3 meseca.

Primena u svim indikacijama:

Bisoprolol se mora koriistiti sa merama opreza kod:

• bronhospazma (bronhijalna astma, opstruktivna bolest pluća;

Kod bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih bolesti pluća koji mogu izazvati simptome preporučuje se istovremena primena bronhodilatatora. Povećanje otpora u vazdušnim putevima može povremeno da se javi kod pacijenata sa astmom i zahteva veću dozu beta2 - simpatomimetika.

• diabetes mellitus-a sa izuzetno varirajućim vrednostima glukoze u krvi; simptomi hipoglikemije (npr. tahikardija, palpitacija ili znojenje) mogu da budu zamaskirani;
• strogog gladovanja;
• u toku terapije desenzitizacije.Kao i drugi beta-blokatori, bisoprolol može da poveća senzitivnost na alergene i težinu anafilaktičke reakcije.Adrenalin ne postiže uvek željeni terapijski efekat u oviim slučajevima;
• AV bloka prvog stepena;
• Prinzmetalove angine;
• Periferne okluzivne arterijske bolesti (intenzivnije žalbe mogu da se jave naročito na početku terapije) ;
• opšte anestezije

Opšta anestezija

Kod pacijenata koji primaju opštu anesteziju, beta-blokatori smanjuju rizik od aritmija i miokardijalne ishemije tokom početka anestezije, intubacije i postoperativno. Prema trenutnim preporukama, postojeća terapija beta-blokatorima ne treba da bude prekinuta u slučaju hirurške intervencije. Anesteziolog mora da bude obavešten da je pacijent lečen beta-blokatorima jer to može da dovede do potencijalne interakcije sa drugim lekovima, bradiaritmije, smanjenja refleksne tahikardije i kompenzacije gubitka krvi usled oslabljenih refleksnih reakcija. Ukoliko se smatra da je neophodan prekid terapije beta-blokatorima pre hirurške intervencije, terapija treba postepeno da se smanjuje i da bude ukinuta ukupno 48 sati pre anestezije.

Kod pacijenata sa ličnom ili porodičnom anamnezom psorijaze, beta-blokatore (npr. bisoprolol) treba propisati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika.

Kod pacijenata sa feohromocitomom bisoprolol može jedino da se daje nakon prethodnog davanja blokatora alfa receptora.

Pri terapiji bisoprololom simptomi tireotoksikoze mogu biti maskirani.

Sa sledećim lekovima se ne preporučuje istovremena primena:

Primena samo u hroničnoj insuficijenciji:

• Klasa I antiaritmika (npr. kinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): moguće pojačavanje dejstva na usporavanje atrioventrikularnog sprovođenja i negativno inotropno dejstvo.

Primena u svim indikacijama:

• Kalcijumski antagonisti tipa verapamila i u manjoj meri tipa diltiazema: negativan uticaj na kontraktilnost i atrioventrikularno sprovođenje. Intravensko davanje kalcijumskih antagonista tipa verapamila može da dovede do izrazite hipotenzije i AV bloka kod pacijenata na terapiji beta-blokatorima.
• Centralno delujući antihipertenzivni lekovi kao što su klonidin i drugi (npr. metildopa, moksonodin, rimenidin): kombinacija terapije sa centralno delujućim antihipertenzivima može da dovede do pogoršanja srčane insuficijencije usled smanjenja centralnog simpatičkog tonusa (smanjenje pulsa i minutnog volumena, vazodilatacija). Nagli prekid terapije, posebno pred završetak beta blokade može da poveća rizik od rebound hipertenzije.

Istovremena primena sa sledećim lekovima zahteva mere opreza:

Primena samo u hipertenziji ili angini pektoris:

• Klasa I antiaritmičkih lekova (npr. kvinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): moguće pojačavanje dejstva na usporavanje atrioventrikularnog sprovođenja i negativno inotropno dejstvo.

Primena u svim indikacijama:

• Kalcijumski antagonisti tipa dihidropiridina kao što su (npr. felodipin, amlodipin): istovremena primena može da poveća rizik od nastanka hipotenzije i oštećenja ventrikularne funkcije pumpanja kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

-Klasa III antiaritmičkih lekova (npr. amjodaron): moguće pojačano dejstvo na usporavanje atrio- ventrikularnog sprovođenja.

-Parasimpatomimetički lekovi: kombinovana terapija može da produži atrioventrikularno vreme sprovođenja i poveća rizik od bradikardije.

• Lokalni beta-blokatori (npr. u kapima za oči kod terapije glaukoma) mogu da pojačaju sistemski efekat bisoprolola.

-Insulin i oralni antidijabetici: dovode do pojačavanja hipoglikemijskog efekta. Blokada beta- adrenoreceptora može da maskira simptome hipoglikemije.

• Anestetički lekovi: smanjenje refleksne tahikardije i povećan rizik od nastanka hipotenzije (videti 4.4).
• Glikozidi digitalisa: smanjenje srčane frekvence, produženje atrioventrikularnog vremena sprovođenja.
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): smanjuju hipotenzivno dejstvo bisoprolola
• Beta-simpatomimetici (npr. dobutamin, orciprenalin): kombinacija sa bisoprololom može da smanji efekte oba leka.
• Simpatomimetici koji aktiviraju beta i alfa receptore (npr. noradrenalin, adrenalin,): kombinacija sa bisoprololom može demaskirati α-adrenoreceptorima posredovanu vazokonstrikciju i tako izazvati potencijalno povećanje krvnog pritiska i egzacerbaciju intermitentnih klaudikacija. Ovakve interakcije su češće kod neselektivnih beta- blokatora.
• Triciklični antidepresivi, barbiturati, fenotijazini kao i drugi antihipertenzivi: mogu povećati rizik od hipotenzivnog dejstva.

Kombinacije koje treba razmotriti:

• Meflokvin: povećan rizik od nastanka bradikardije.
• Inhibitori monoaminooksidaze (izuzev MAO-B inhibitora): pojačan hipotenzivni efekat blokatora ali i rizik od hipertenzivne krize.
• Rifampicin: moguće je blago skraćenje poluvremena eliminacije bisoprolola zbog indukcije enzima jetre.. Obično nije potrebno prilagođavanje doze.
• Derivati ergotamina: ispoljavanje pogoršanja poremećaja periferne cirkulacije.

Trudnoća

Bisoprolol ispoljava farmakološke efekte koji mogu imati štetno dejstvo na trudnoću i/ili fetus/novorođenče. Generalno, beta-blokatori smanjuju prokrvljenost placente što se dovodi u vezu sa zaostajanjem u razvoju ploda, intrauterinom smrću, abortusom ili prevremenim porođajem. Neželjena dejstva (npr. hipoglikemija i bradikardija) mogu da se jave i kod fetusa i kod novorođenčeta. Ukoliko je terapija beta-blokatorima neophodna, poželjna je primena selektivnih β1 adrenergičkih blokatora.

Bisoprolol se ne preporučuje tokom trudnoće, osim ukoliko to nije neophodno. Ukoliko se terapija bisoprololom smatra neophodnom, treba pratiti uteroplacentalni protok krvi i razvoj fetusa. U slučaju štetnog dejstva na trudnoću ili na fetus, treba razmotriti alternativnu terapiju. Novorođenče treba pažljivo pratiti. Simptomi hipoglikemije i bradikardije se mogu očekivati u prva tri dana po rođenju.

Dojenje

Nema podataka o tome da li se bisoprolol izlučuje u majčino mleko. Zato se dojenje ne preporučuje tokom primene bisoprolola.

Kod pacijenata sa koronarnim oboljenjem srca bisoprolol nije pokazao uticaj na psihofizicke sposobnosti. S obzirom na individualne varijacije u reakcijama na lek, sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama može biti oslabljena. Ovo treba uzeti u obzir pogotovo na početku terapije i nakon eventualne promene terapije kao i u kombinaciji sa alkoholom.

Procena neželjenih reakcija je zasnovana na sledećim učestalostima po grupama:

često (≥1/100, <1/10), povremeno (≥1/1000, <1/100), retko (≥1/10 000, <1/1000), veoma retko (<1/10 000),

nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Psihijatrijski poremećaji:

Povremeno: poremećaji sna, depresija

Retko: noćne more, halucinacije

Poremećaji nervnog sistema:

Često: vrtoglavica*, glavobolja*

Retko: sinkopa

Poremećaji oka:

Retko: smanjeno stvaranje suza (uzeti u obzir kod pacijenata koji nose kontaktna sočiva)

Veoma retko: konjunktivitis

Poremećaji uha i labirinta:

Retko: poremećaj sluha

Kardiološki poremećaji:

Veoma često: bradikardija (kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom)

Često: pogoršanje postojeće srčane insuficijencije (kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom) Povremeno: poremećaj AV sprovođenja, pogoršanje već postojeće srčane insuficijencije (kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris), bradikardija (kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris)

Vaskularni poremećaji:

Često: osećaj hladnoće i trnjenja ekstremiteta, hipotenzija (posebno kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom)

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

Povremeno: bronhospazam kod pacijenata sa bronhijalnom astmom ili opstruktivne bolesti pluća u anamnezi

Retko: alergijski rinitis Gastrointestinalni poremećaji:

Često: gastrointestinalne tegobe kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, konstipacija

Hepatobilijarni poremećaji:

Retko: hepatitis

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Retko: hipersenzitivne reakcije (svrab, naleti crvenila,, osip)

Veoma retko: alopecija. Beta-blokatori mogu da aktiviraju psorijazu, pogoršaju stanje ili dovedu do psorijaziformnog osipa.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva:

Povremeno: mišićna slabost, grčevi u mišićima

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki:

Retko: poremećaj potencije

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

Često: astenija (kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom) malaksalost*

Povremeno: astenija (kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris)

Ispitivanja:

Retko: povećane vrednosti triglicerida, povećanje koncentracije enzima jetre (ALT, AST)

*Ovi simptomi se naročito javljaju na početku terapije. Blagi su i obično nestanu 1 do 2 nedelje nakon početka terapije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Najčešći znaci predoziranja beta-blokatorima su bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insuficijencija i hipoglikemija. Do danas je prijavljeno nekoliko slučajeva prekomernog doziranja bisoprololom. Zabeleženi su bradikardija i/ili hipotenzija. Svi pacijenti su se oporavili.

Osetljivost na velike pojedinačne doze bisoprolola individualno izuzetno varira. Treba imati u vidu da pacijenti sa srčanom insuficijencijom mogu biti veoma osetljivi.

U načelu, ukoliko dođe do predoziranja, terapiju bisoprololom treba obustaviti i započeti suportivnu i simptomatsku terapiju. Na osnovu očekivanih farmakoloških dejstava i preporuka za druge beta-blokatore, sledeće opšte mere treba da budu preduzete ukoliko to klinička slika zahteva.

Bradikardija: intravenski dati atropin. Ukoliko je odgovor neadekvatan, može uz oprez da se primeni izoprenalin ili drugi lek sa pozitivnim hronotropnim dejstvom. U nekim situacijama, može biti neophodna , privremena implantacija transvenskog pacemaker-a.

Hipotenzija: intravenski treba dati tečnost i neki od vazopresora. Intravenska primena glukagona takođe može biti korisna.

AV blok (drugi ili treći stepen): Pacijenti treba da budu pažljivo praćeni i tretirani izoprenalinom u infuziji. Ukoliko je neophodno, privremeno može da se implantira transvenski pacemaker.

Akutno pogoršanje srčane insuficijencije: intravenski treba dati diuretike, pozitivne inotropne lekove kao i vazodilatatore.

Bronhospazam: primeniti bronhodilatatorsku terapiju kao što su izoprenalin, β2-simpatomimetici i/ili aminofilin.

Hipoglikemija: intravenski dati glukozu.

Ograničeni podaci ukazuju da se bisoprolol teško dijalizuje.

Farmakoterapijska grupa: Blokatori beta adrenergičkih receptora, selektivni

ATC šifra: C07AB07

Bisoprolol je visoko selektivan β1-adrenergički blokator bez intrinzičkih stimulišućih aktivnosti i bez bitne stabilizacije membrana. Jedino pokazuje nizak afinitet za β2-receptore glatkih bronhijalnih mišića i krvnih sudova kao i za β2-receptore koji regulišu metabolizam. Zbog toga se od bisoprolola u načelu ne očekuje da utiče na otpor u disajnim putevima, niti ispoljava metaboličke efekte koji se ostvaraju preko β2-receptora. β1-selektivnost bisoprolola izlazi van terapijskog doznog opsega.

Hronična srčana insuficijencija:

Ukupno 2647 pacijenata je bilo uključeno u CIBIS II studiju. 83% (n = 2202) je bilo u NYHA klasi III i 17% (n = 445) je bilo u NYHA klasi IV. Pacijenti su imali stabilnu simptomatsku srčanu insuficijenciju (ejekciona frakcija ≤ 35%, na osnovu ehokardiografije). Ukupan mortalitet je bio snižen sa 17,3% na 11,8% (relativno smanjenje za 34%). Primećeno je smanjenje iznenadne smrti (3,6% u odnosu na 6,3%, relativno smanjenje za 44%) kao i smanjen broj epizoda srčane insuficijencije koei zahtevaju hospitalizaciju (12% u odnosu na 17,6%, relativno smanjenje za 36%)., Pokazano je značajno poboljšanje funkcionalnog statusa na osnovu NYHA klasifikacije. Tokom uvođenja terapije bisoprololom i titracije doza, pacijenti su hospitalizovani zbog bradikardije (0,53%), hipotenzije (0,23%) i akutne dekompenzacije (4,97%), ali navedene pojave se nisu češće javljale u poređenju sa placebo grupom (0%, 0,3% i 6,74%). Broj fatalnih i onesposobljavajućih moždanih udara tokom ukupnog trajanja studije je bio 20 u grupi sa bisoprololom i 15 u placebo grupi.

U CIBIS III studiji je učestvovalo 1010 pacijenata starosti ≥ 65 godina sa blagom do umerenom hroničnom srčanom insuficijencijom (CHF; NYHA klasa II ili III) i ejekcionom frakcijom leve komore ≤ 35%, a koji nisu prethodno bili na terapiji ACE inhibitorima, beta-blokatorima, ili blokatorima angiotenzinskih receptora. Pacijenti su bili lečeni kombinacijom bisoprolola i enalaprila od 6 do 24 meseca, nakon početne šestomesečne monoterapije bisoprololom ili enalaprilom. Uočeno je češće pogoršanje hronične srčane insuficijencije kada je bisoprolol bio korišćen kao monoterapija tokom prvih 6 meseci. U per-protokolarnoj analizi nije dokazana inferiornost prvo primenjenog bisoprolola u poređenju sa prvo primenjenim enalaprilom, iako je pokazano da dve strategije započinjanja tretmana hronične srčane insuficijencije imaju slične stope smrtnosti i hospitalizacije na kraju studije (32,4% u grupi u kojoj je prvo davan bisoprolol prema 33,1 % u grupi u kojoj je prvo davan enalapril, u per-protokolarnoj populaciji). Studija je pokazala da se bisoprolol može koristiti kod starijih pacijenata sa blagom do umerenom hroničnom srčanom insuficijencijom.

Hipertenzija ili angina pectoris:

Bisoprolol se koristi u terapiji hipertenzije i angine pektoris. Kao i sa drugim β1 blokatorima, mehanizam dejstva u hipertenziji je nejasan. Međutim, poznato je da bisoprolol smanjuje plazma reninsku aktivnost značajno.

Mehanizam dejstva kod angine pektoris: Bisoprolol blokira kardijalne beta receptore i time inhibira dejstvo simpatikusa. To dovodi do smanjenja srčane frekvencije i kontraktilnosti što dovodi do smanjenja minutnog volumena i potrebe srčanog mišića za kiseonikom.

Kod akutne terapije pacijenata sa koronarnom srčanom bolešću bez srčane insuficijencije, bisoprolol usporava srčani ritam i smanjuje udarni volumen što dovodi do smanjenja minutnog volumena i potrošnje kiseonika. Hronična terapija smanjuje inicijalno povećanje perifernog otpora.

Bisoprolol se resorbuje skoro u potpunosti iz gastrointestinalnog trakta.

Efekat prvog prolaza kroz jetru je mali Posledica je apsolutna bioraspoloživost od približno 90% nakon oralne primene.

Vezivanje bisoprolola za proteine plazme iznosi oko 30%. Volumen distribucije iznosi 3,5 l/kg. Ukupni klirens je oko 15 L/h. Poluvreme eliminacije iz plazme iznosi 10 do 12 sati, što obezbeđuje dvadeset četvoročasovnu efikasnost nakon jedne doze dnevno.

Bisoprolol se uklanja iz organizma putem dva jednako efektivna puta, 50% se transformiše u neaktivne metabolite u jetri koji se onda izlučuju putem bubrega, a 50% se izlučuje u nemetabolisanom obliku bubrezima. Kako se eliminacija podjednako vrši i putem jetre i putem bubrega, u načelu nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrežne.insuficijencije.

Kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom (NYHA III) vrednosti bisoprolola u plazmi su povećane, a poluvreme eliminacije produženo u odnosu na zdrave ispitanike. Maksimalne koncentracije u plazmi u ravnotežnom stanju su 64 ± 21 nanograma/mL kod doze od 10 mg/dan, a poluvreme eliminacije iznosi 17 ± 5 sati.

Pretklinički podaci ne pokazuju poseban rizik za ljude na osnovu konvencionalnih farmakoloških studija bezbednosti, toksičnosti ponovljenih doza, studija genotoksičnosti ili studija. karcinogenosti

Kao i kod drugih beta-blokatora, velike doze bisoprolola deluju toksično kako na majku (smanjen unos hrane i gubitak telesne mase) tako i na embrion/fetus (povećana incidenca resorpcije, manja telesna masa mladunaca na rođenju, zastoj u fizičkom razvoju), ali bez teratogenosti.

Kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni; butilhidroksianizol (E320); celuloza, mikrokristalna; krospovidon;

skrob, preželatinizovan;

silicijum – dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete:

Hipromeloza; makrogol 400; titan-dioksid;

gvožđe (III) - oksid, žuti (E172);

BISPROL, 10 mg film tableta:

Jezgro film tablete:

Kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni; butilhidroksianizol (E320); celuloza, mikrokristalna; krospovidon;

skrob, preželatinizovan;

silicijum – dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum stearat.

Film (obloga) tablete:

Hipromeloza; makrogol 400; titan-dioksid;

gvožđe (III)- oksid, žuti (E172); gvožđe (III)- oksid, crveni (E172);

Nije primenjivo

5 godina.

Čuvati na temperaturi do 25° C, u originalnom pakovanju.

Pakovanje:

Unutrašnje pakovanje je blister.

Odobrene su dve vrste blistera: PVC aluminijum folija ili PVC/PVdC – Aluminijum folija u kojima se nalazi po 10 film tableta od 5 mg.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi tri blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Odobrene su dve vrste blistera: PVC aluminijum folija ili PVC/PVdC – Aluminijum folija u kojima se nalazi po 10 film tableta od 10 mg.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi tri blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Aktivna supstanca leka BISPROL je bisoprolol fumarat. Lek BISPROL pripada grupi lekova koji se zovu beta-blokatori. Ovi lekovi utiču na odgovor tela na neke nervne impulse, naročito u srcu. Posledično, bisoprolol usporava srčani rad i povećava efikasnost srčane pumpe. U isto vreme se smanjuje potreba srca za krvlju i kiseonikom.

Lek BISPROL se koristi kod:

• visokog krvnog pritiska (hipertenzija),
• srčanog bola usled poremećene perfuzije (protok krvi kroz krvne sudove) koronarnih krvnih sudova nedovoljne prokrvljenosti srčanog mišića (angina pectoris),
• stabilne, hronične (dugotrajne) srčane insuficijencije. Srčana insuficijencija nastaje kada je srčani mišić suviše slab da adekvatno pumpa dovoljno krvi u cirkulaciju. Ovo dovodi do nedostatka vazduha i oticanja. Lek BISPROL usporava rad srca i čini srce efikasnijim u pumpanju krvi u cirkulaciju.

• ukoliko ste preosetljivi (alergični) na bisoprolol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka BISPROL (navedene u odeljku 6),
• ukoliko imate akutnu srčanu insuficijenciju (slabost srca ili srčana slabost) ili tokom pogoršanja (dekompenzacije) srčane insuficijencije koja zahteva hospitalizaciju, koja će omogućiti intravensku terapiju lekovima koji povećavaju kontraktilnost (stezanje ili grčenje) srca,
• ukoliko ste u kardiogenom šoku, koji predstavlja akutno i teško srčano stanje koje izaziva sniženje krvnog pritiska i cirkulatorni kolaps,
• ukoliko imate težak poremećaj sprovođenja impulsa iz pretkomora u komore srca (AV blok drugog ili trećeg stepena) bez pejsmejkera,
• ukoliko imate bolest sinusnog čvora („sick sinus sindrom“),
• ukoliko je u Vašem srcu poremećeno sprovođenje između sinusnog čvora i pretkomore (sinoatrijalni blok),
• ukoliko imate izuzetno usporen srčani ritam (puls ispod 50 otkucaja/min.) pre početka terapije
• ukoliko imate izrazito snižen krvni pritisak (sistolni krvni pritisak ispod 90 mm Hg),
• ukoliko imate tešku bronhijalnu astmu ili tešku hroničnu opstruktivnu bolest pluća,
• ukoliko ste u kasnoj fazi perifernog arterijskog okluzivnog oboljenja (začepljenje perifernih arterija),
• ukoliko imate spazam (suženje) krvnih sudova u prstima (Raynaud-ov sindrom) koji dovodi do trnjenja, peckanja i promene boje prstiju nakon izloženosti hladnoći,
• ukoliko imate nelečeni tumor srži nadbubrežne žlezde (feohromocitom),
• ukoliko imate acidozu krvi (metabolička acidoza-stanje prouzrokovano povećanjem stepena kiselosti ili smanjenjem baznih jedinjenja, dolazi do smanjenja pH vrednosti).

Ukoliko mislite da se bilo koji od navedenih slučajeva odnosi na Vaše stanje, porazgovarajte sa svojim lekarom o uzimanju ovog leka.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek BISPROL:

• Ukoliko imate dijabetes melitus (šećerna bolest) sa izrazito varirajućim nivoom šećera u krvi; simptome izrazito sniženog nivoa šećera u krvi (hipoglikemija) kao što su ubrzani srčani puls, palpitacije (osećaj jakog, ubrzanog i nepravilnog rada srca) i znojenje mogu da budu zamaskirani.
• Ukoliko ste na strogom postu ili dijeti.
• Ukoliko imate teške probleme sa jetrom ili bubrezima.
• Ukoliko imate blage poremećaje sprovođenja impulsa iz pretkomore u komore (AV blok I stepena).
• Ukoliko imate određena srčana oboljenja kao što su poremećaj srčanog ritma ili jak bol u grudima pri mirovanju (Prinzmetal-ova angina).
• Ukoliko koristite lekove kao što su kalcijumski antagonisti (verapamil ili diltiazem), lekove za nepravilan rad srca (antiaritmici klase I), lekove za snižavanje krvnog pritiska sa centralnim dejstvom,

parasimpatikomimetike (takrin) ili inhibitore monoaminooksidaze (izuzev inhibitora monoaminooksidaze tipa V) videti „Drugi lekovi i BISPROL.

• Ukoliko imate oboljenje krvnih sudova koje izaziva smanjen protok krvi kroz krvne sudove ruku i nogu (intenzivnije tegobe su moguće naročito na početku terapije).
• Tokom terapije alergijske reakcije (preosetljivosti ) tj. desenzitizacije (smanjivanje osetljivosti na spoljne draži ili alergene), npr. prevencija alergijskog rinitisa. Kao i drugi beta-blokatori, bisoprolol može da poveća osetljivost na alergene i težinu anafilaktičke reakcije, tj.opštu akutnu alergijsku reakciju.
• Kod pacijenata sa ličnom ili porodičnom anamnezom psorijaze (oboljenje kože koje se odlikuje pečatastim, jasno ograničenim, beličasto-sivkastim, suvim korastim ljuspama), beta-blokatore (npr. BISPROL film tablete) treba jedino koristiti ukoliko je odnos koristi i rizika pažljivo procenjen.
• Simptomi tiroidne hiperfunkcije (pojačani rad štitaste žlezde, tireotoksikoza) mogu da budu maskirani bisoprololom.

-Kod pacijenata sa tumorom srži nadbubrežne žlezde (feohromocitom) lek BISPROL može da se da jedino nakon prethodnog davanja blokatora alfa receptora.

• Ukoliko imate zakazanu hirurpšku intervenciju sa uvođenjem u opštu anesteziju, anesteziolog treba da bude informisan o postojećoj terapiji bisoprololom (beta-blokatorima).
• Kod bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih oboljenja pluća sa simptomima bolesti indikovana je prateća terapija bronhodilatatorima (lekovi koji olakšavaju prohodnost disajnih puteva). Povećanje otpora u vazdušnim putevima može povremeno da se javi kod pacijenata sa astmom i zahteva veću dozu beta2 - simpatomimetika.

Obavestite svog lekara ukoliko Vam je bisoprolol propisan u terapiji hronične srčane insuficijencije i ukoliko se bilo koje od navedenih stanja odnosi na Vas:

• insulin-zavisna šećerna bolest (tip I);
• teški poremećaj funkcije bubrega;
• teški poremećaj funkcije jetre;
• restriktivna kardiomiopatija (poremećena dijastolna relaksacija komora, usled rigidnih zidova komora srca, čime je onemogućeno njihovo adekvatno punjenje krvlju);
• urođena bolest srca;
• hemodinamski značajno organsko oštećenje zalistaka srca;
• infarkt miokarda u toku prethodna 3 meseca.

Drugi lekovi i lek BISPROL

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili čete možda uzimati bilo koje druge lekove.

• lekovi za kontrolu krvnog pritiska ili srčane probleme (npr. amjodaron, amlodipin, klonidin, glikozidi digitalisa, diltiazem, disopiramid, felodipin, flekainid, lidokain, metildopa, moksonidin, propafenon, kinidin, rilmenidin, verapamil)
• lekovi za lečenje depresije (npr. imipramin, amitriptilin, moklobemid)
• lekovi za lečenje mentalnih oboljenja (npr. fenotiazini kao što su levomepromazin
• anestetici
• lekovi za lečenje epilepsije (npr. fenitoin i barbiturati kao što je fenobarbital)
• analgetici (protiv bolova npr. acetilsalicilna kiselina, diklofenak, indometacin, ibuprofen, naproksen)
• lekovi za lečenje astme ili lekovi protiv zapušenog nosa
• lekovi za određene poremećaje oka kao što je glaukom (povećan očni pritisak) ili se koriste za širenje zenice oka
• lekovi za lečenje kliničkog šoka (npr. adrenalin, dobutamin, noradrenalin)
• meflokin (za lečenje malarije)
• rifampicin (antibiotik-za lečenje infekcija)
• lekovi za lečenje teških glavobolja ili migrena (derivati ergotamina).

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, doskora ste uzimali ili nameravate da uzimate neke druge lekove koji nisu navedeni.

Uzimanje leka BISPROL sa hranom, pićima i alkoholom

Nema posebnih upozorenja.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Postoji rizik da bisoprolol štetno deluje na bebu ukoliko se koristi za vreme trudnoće. Ako ste trudni, mislite da bi ste mogli biti trudni ili planirate trudnoću , posavetujte se sa svojim lekarom pre uzimanja ovog leka. Vaš lekar će odrediti da li da uzimate bisoprolol za vreme trudnoće.

Dojenje

Nije poznato da li bisoprolol prolazi u majčino mleko. Zbog toga, se dojenje ne preporučuje tokom terapije lekom BISPROL.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Kod ispitivanja pacijenata sa koronarnim oboljenjem srca bisoprolol nije pokazao uticaj na sposobnost upravljanja vozilima. Međutim, zbog individualnih, različitih reakcija na lek, može doći do smanjene sposobnosti upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. O ovome treba naročito voditi računa na početku terapije, nakon promene u lečenju, kao i kod istovremenog konzumiranja alkohola.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Lečenje bisoprololom zahteva redovno praćenje. To je posebno važno na početku terapije i za vreme povećavanja doze. Film tabletu treba progutati bez žvakanja sa malo tečnosti ujutru uz obrok.

Tabletu treba podeliti u jednake doze. Uobičajeno, terapija bisoprololom je dugotrajna.

Odrasli:

Bol u grudima i visok krvni pritisak (hipertenzija)

Lekar će Vam odrediti terapiju sa najnižom početnom dozom od 5 mg. Vaš lekar će Vas pažljivo pratiti na početku lečenja. Lekar će Vam povećavati dozu da bi se postigla najbolja moguća doza za Vas.

Maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Pacijenti sa oboljenjem bubrega: Kod pacijenata sa teškim oboljenjem bubrega ne treba prekoračiti dozu od 10 mg bisoprola jednom dnevno. Konsultujte svog lekara pre početka uzimanja ovog leka.

Pacijenti sa oboljenjem jetre: Kod pacijenata sa teškim oboljenjem jetre nije potrebno prilagođavati dozu. Važno je da doza ne bude veća od 10 mg bisoprolola jednom dnevno. Konsultujte svog lekara pre početka primene ovog leka.

Stabilna hronična srčana insuficijencija

Pre početka uzimanja bisoprolola treba da uzimate druge lekove za lečenje srčane insuficijencije kao što su ACE inhibitori, diuretici i srčani glikozidi.

Terapija bisoprololom mora se započeti malom dozom koja se postepeno uvećava.

Vaš lekar će vam objasniti kako da povećavate dozu bisoprolola. Uobičajen je sledeći dozni režim:

• 1,25 mg jednom dnevno, 7 dana (1/4 film tablete leka BISPROL 5 mg);
• 2,5 mg jednom dnevno narednih 7 dana (1/2 film tablete leka BISPROL 5 mg ili 1/4 film tablete leka BISPROL 10 mg);
• 3,75 mg jednom dnevno narednih 7 dana (3/4 film tablete leka BISPROL 5 mg);
• 5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje (1 film tableta leka BISPROL 5 mg ili 1/2 film tablete leka BISPROL 10 mg);
• 7,5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje (1+1/2 film tablete leka BISPROL 5 mg ili 3/4 film tablete leka BISPROL 10 mg);
• 10 mg jednom dnevno kao doza održavanja (2 film tablete leka BISPROL 5 mg ili 1 film tableta leka BISPROL 10 mg).

Maksimalna preporučena doza je 10 mg dnevno.

U zavisnosti od toga, koliko dobro podnosite lek, Vaš lekar može odlučiti da produži vreme između povećavanja doze. Ako se Vaše stanje pogoršava ili više ne podnosite lek, dozu treba ponovo smanjiti ili prekinuti upotrebu ovog leka.Kod nekih pacijenata doza održavanja niža od 10 mg bisoprolola može da bude dovoljna. Vaš lekar će Vam reći kako da postupate.

Ukoliko treba potpuno da prekinete terapiju ovim lekom, Vaš lekar će Vas posavetovati kako da postepeno smanjujete dozu, jer u suprotnom, Vaše stanje može da se pogorša.

Ukoliko imate utisak da je efekat leka BISPROL previše jak ili previše slab, javite se svom lekaru ili farmaceutu.

Doziranje kod starijih pacijenata

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata. Preporučuje se da se počne sa najnižom mogućom dozom.

Doziranje kod dece

Nema terapijskog iskustva sa bisoprololom kod dece. Njegova upotreba u lečenju dece se ne preporučuje.

Ako ste uzeli više leka BISPROL nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka BISPROL nego što bi trebalo, ili je dete greškom progutalo lek, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili odmah idite u najbližu bolnicu. Ponestite ovo uputstvo sa sobom ili ako imate neku preostalu tabletu.

Najčešći znaci predoziranja lekom BISPROL su usporen srčani ritam (bradikardija), otežano disanje, vrtoglavicu ili tremor (usled pada šećera u krvi –hipoglikemija), akutno pogoršanje srčane insuficijencije, otežano disanje.

Ako ste zaboravili da uzmete BISPROL

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

Ne uzimajte duplu dozu sledeći put, već nastavite kao što je propisano po uobičajenom redosledu doziranja ili kao što je propisao Vaš lekar.

Ako naglo prestanete da uzimate lek BISPROL

Molimo Vas da ne prekidate naglo ili obustavljate terapiju lekom BISPROL bez konsultacije sa Vašim lekarom. Terapiju lekom BISPROL ne treba naglo obustaviti, već je treba postepeno ukidati (prepolovljavanjem doze u nedeljnim razmacima), jer nagli prekid može da dovede do akutnog pogoršanja stanja pacijenta.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Sledeća neželjena dejstva su važna i zahtevaju brzo reagovanje. Prekinite sa uzimanjem bisoprolola i odmah se javite lekaru ukoliko se jave sledeći simptomi:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) :

• pogoršanje srčane insuficijencije (poja;an osećaja nedostatka vazduha i/ili zadržavanje tečnosti

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• pogoršanje simptoma blokade glavnih krvnih sudova nogu, posebno na početku lečenja

Sledeća neželjena dejstva su takođe prijavljena:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• usporen srčani ritam (bradikardija) koja se javlja najčešće kod pacijenata sa hroničnom srčanom insufijencijom

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• pogoršanje postojeće srčane insuficijencije
• osećaj hladnoće i trnjenja šaka i/ili stopala
• nizak krvni pritisak
• mučnina, povraćanje, dijareja, konstipacija (otežano pražnjenje creva)
• umor*
• slabost
• vrtoglavica*
• glavobolja*

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• pogoršanje aritmije srca
• poremećaj sna
• depresija
• problemi sa disanjem kod pacijenata sa astmom ili hroničnom bolešću pluća
• mišićna slabost, grčevi u mišićima

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene u krvnoj slici
• smanjeno stvaranje suza (može biti problem ukoliko nosite kontaktna sočiva)
• poremećaj sluha
• zapušen nos, curenje iz nosa
• zapaljenje jetre (hepatitis) koje dovodi do bola u stomaku, gubitka apetita, i ponekad žutice sa žutilom beonjača i kože i tamnim urinom
• reakcije preosetljivosti kao što su svrab, crvenilo i kožni osip
• smanjenje seksualnog nagona
• noćne more
• halucinacije
• iznenadni kratkotrajni gubitak svesti

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek): :

• konjunktivitis (zapaljenje očnog kapka)
• pogoršanje psorijaze (oboljenje kože ispoljeno pečatastim, jasno ograničenim, beličasto-sivkastim, suvim ljuspama),
• gubitak kose

*Ovi simptomi se naročito javljaju na početku terapije visokog krvnog pritiska ili angine pektoris Blagi su i obično nestanu 1 do 2 nedelje nakon početka terapije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek BISPROL posle isteka roka upotrebe označenog na spoljašem i unutrašnjem pakovanju nakon "Važi do". Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25° C, u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca:

Jedna film tableta sadrži bisoprolol-fumarata 5,00 mg Jedna film tableta sadrži bisoprolol-fumarata 10,00 mg

Pomoćne supstance BISPROL 5 mg:

Jezgro film tablete:

Kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni; butilhidroksianizol (E320); celuloza, mikrokristalna; krospovidon; skrob, preželatizirani; silicijum-dioksid, koloidni. bezvodni; magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete:

Hipromeloza; makrogol 400; titan-dioksid; gvožđe (III) – oksid, žuti (E 172). Pomoćne supstance BISPROL 10 mg:

Jezgro film tablete:

Kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni; butilhidroksianizol (E320); celuloza, mikrokristalna; krospovidon; skrob, preželatizirani; silicijum-dioksid,koloidni bezvodni; magnezijum stearat.

Film (obloga) tablete:

Hipromeloza; makrogol 400; titan-dioksid; gvožđe (III) – oksid, žuti (E 172); gvožđe (III) - oksid, crveni (E 172).

Kako izgleda lek BISPROL i sadržaj pakovanja

Izgled:

BISPROL 5 mg

Okrugle film tablete svetložute boje koje sa obe strane imaju unakrsnu podeonu liniju. Tableta se može podeliti na jednake doze.

BISPROL 10 mg

Okrugle film tablete svetlonarandžaste boje koje sa obe strane imaju unakrsnu podeonu liniju. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Pakovanje:

Unutrašnje pakovanje je blister.

Odobrene su dve vrste blistera: PVC aluminijum folija ili PVC/PVdC – Aluminijum folija u kojima se nalazi po 10 film tableta od 5 mg.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi tri blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Odobrene su dve vrste blistera: PVC aluminijum folija ili PVC/PVdC – Aluminijum folija u kojima se nalazi po 10 film tableta od 10 mg.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi tri blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd

Proizvođač:

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jul, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-04191-18-001 od 19.07.2019. BISPROL, film tableta, 30 x (5 mg)

515-01-04192-18-001 od 19.07.2019. BISPROL, film tableta, 30 x (10 mg)