Bisoprolol Zentiva® 10mg tableta

Lek Bisoprolol Zentiva je namenjen za terapiju stabilne hronične srčane insuficijencije sa smanjenom sistolnom funkcijom leve komore, uz dodatak ACE inhibitora, diuretika, kao i po potrebi, kardiotoničnih glikozida (za dodatne informacije videti odeljak 5.1).

Pored toga, lek Bisoprolol Zentiva, 5 mg, tablete i lek Bisoprolol Zentiva, 10 mg, tablete su indikovane za terapiju hipertenzije i ishemijske bolesti srca (angina pektoris).

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije

Standardna terapija hronične srčane insuficijencije sastoji se od ACE inhibitora (ili blokatora angiotenzinskih receptora u slučaju nepodnošenja ACE inhibitora), beta-blokatora, diuretika i, po potrebi, kardiotoničnih glikozida. Kada se započinje terapija bisoprololom, pacijenti moraju da budu u stabilnom stanju (bez akutne srčane insuficijencije).

Preporuka: ordinirajući lekar treba da ima iskustva u lečenju hronične srčane insuficijencije.

Tokom perioda titracije doze i nakon njega mogu se javiti prolazno pogoršanje srčane insuficijencije, hipotenzija ili bradikardija.

Doziranje Faza titracije

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije bisoprololom zahteva postepenu titraciju doze. Terapiju bisoprololom treba započeti postepenom titracijom doze naviše, prema sledećem režimu:

• 1,25 mg jednom dnevno 7 dana. Ako se ova doza dobro podnosi, povećati na
• 2,5 mg jednom dnevno narednih 7 dana. Ako se ova doza dobro podnosi, povećati na
• 3,75 mg jednom dnevno narednih 7 dana. Ako se ova doza dobro podnosi povećati na
• 5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje. Ako se ova doza dobro podnosi, povećati na
• 7,5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje. Ako se ova doza dobro podnosi, povećati na
• 10 mg jednom dnevno kao terapiju održavanja.

Maksimalna preporučena doza je 10 mg.

Tokom faze titracije doze preporučuje se pažljivo praćenje vitalnih znakova (frekvenca srca, krvni pritisak) i simptoma pogoršanja srčane insuficijencije. Simptomi se mogu pojaviti već prvog dana posle početka terapije.

Modifikacija terapije

Ukoliko se preporučena maksimalna doza ne podnosi dobro, može se razmotriti postepena redukcija doze. U slučaju prolaznog pogoršanja srčane insuficijencije, hipotenzije ili bradikardije preporučuje se ponovno razmatranje doziranja leka koji se istovremeno primenjuje sa bisoprololom. Takođe, može biti potrebno privremeno smanjivanje doze bisoprolola ili uzeti u obzir njegovo ukidanje.

Ponovno započinjanje i/ili povećavanje doze bisoprolola treba uvek da se razmotri kada se pacijent stabilizuje.

Ukoliko se razmatra obustavljanje terapije, preporučuje se postepeno smanjivanje doze, jer nagli prekid može dovesti do akutnog pogoršanja stanja pacijenta.

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije bisoprololom je obično dugotrajna.

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Nema dostupnih informacija u pogledu farmakokinetike bisoprolola kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom i oštećenjem funkcije jetre ili bubrega. Zbog toga, kod tih pacijenata treba titrirati dozu naviše sa dodatnim oprezom.

Terapija hipertenzije i ishemijske bolesti srca (angina pektoris)

Terapiju načelno treba započeti malim dozama i postepeno ih povećavati. Doziranje je potrebno individualno odrediti u svakom slučaju, prvenstveno uzevši u obzir srčanu frekvencu i uspeh terapije.

Doziranje

Terapija hipertenzije

Preporučena doza je 5 mg bisoprolol-fumarata jednom dnevno.

Kod manje teških slučajeva hipertenzije (dijastolni krvni pritisak do 105 mmHg), možda će biti dovoljna terapija od 2,5 mg jednom dnevno, uz primenu drugih lekova odgovarajuće jačine.

Ako je potrebno, doza se može povećati na 10 mg jednom dnevno. Dodatna povećanja doze su opravdana samo u izuzetnim slučajevima.

Maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Terapija ishemijske bolesti srca (angina pektoris)

Preporučena doza je 5 mg bisoprolol-fumarata jednom dnevno.

Ako je potrebno, doza se može povećati na 10 mg jednom dnevno. Dodatna povećanja doze su opravdana samo u izuzetnim slučajevima.

Maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Trajanje primene leka

Nema ograničenja u trajanju primene. To zavisi od vrste i težine simptoma.

Terapija lekom Bisoprolol Zentiva se ne sme naglo prekinuti, posebno kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca, jer to može da dovede do akutnog pogoršanja stanja pacijenta. U slučaju da je potreban prekid terapije, doza treba da se smanjuje postepeno (npr. da se doza prepolovi svake nedelje).

Oštećenje funkcije jetre ili bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, obično nije potrebno prilagođavanje doze. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina

< 20 mL/min) i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, dnevna doza ne sme da pređe 10 mg bisoprolol-fumarata. Iskustvo sa primenom bisoprolola kod pacijenata na dijalizi je ograničeno i nema naznaka da je potrebno menjati režim doziranja.

Stariji pacijenti

Za starije pacijente nije potrebno prilagođavanje doze.

Pedijatrijska populacija

U pedijatriji nema iskustva sa bisoprololom. Zbog toga se njegova primena ne može preporučiti kod pedijatrijskih pacijenata.

Način primene

Tablete treba uzeti ujutro sa hranom ili bez nje. Treba ih progutati sa tečnošću i ne smeju se žvakati. Podeona linija nije namenjena za lomljenje tablete.

Bisoprolol je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• preosetljivošću na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;
• akutnom srčanom insuficijencijom ili tokom epizoda dekompenzovane srčane insuficijencije koje zahtevaju i.v. inotropnu terapiju;
• kardiogenim šokom;
• AV blokom drugog ili trećeg stepena;
• sindromom bolesnog sinusnog čvora;
• sinoatrijalnim blokom;
• simptomatskom bradikardijom;
• simptomatskom hipotenzijom;
• teškim oblikom bronhijalne astme;
• teškim oblicima periferne arterijske okluzivne bolesti ili teškim oblicima Raynaud-ovog sindroma;
• nelečenim feohromocitomom (videti odeljak 4.4);
• metaboličkom acidozom.

Odnosi se na sve indikacije

Bisoprolol treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris i sa pratećom srčanom insuficijencijom.

Započinjanje i prekid terapije bisoprololom zahteva redovno praćenje.

Posebno kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca terapija bisoprololom se ne sme naglo prekinuti osim ukoliko je to jasno indikovano, jer to može dovesti do prolaznog pogoršanja stanja srca.

Bisoprolol se mora koristiti sa oprezom kod:

• dijabetes melitus-a sa velikim fluktuacijama vrednosti glukoze u krvi; simptomi hipoglikemije mogu biti maskirani;
• strogog gladovanja;
• u toku terapije desenzitizacije. Kao i drugi beta-blokatori, i bisoprolol može povećati kako osetljivost prema alergenima tako i težinu anafilaktičkih reakcija. Terapija adrenalinom ne mora uvek doneti očekivani terapijski efekat.
• AV bloka prvog stepena;
• Prinzmetal-ove angine: bili su primećeni slučajevi koronarnog vazospazma. Uprkos njegovoj visokoj beta1- selektivnosti, kada se bisoprolol primenjuje kod pacijenata sa Prinzmetal-ovom anginom, napadi angine se ne mogu potpuno isključiti;
• Periferne arterijske okluzivne bolesti. Može se javiti pogoršanje simptoma posebno kada se počinje sa terapijom.

Opšta anestezija

Kod pacijenata koji se podvrgavaju opštoj anesteziji, beta-blokatori smanjuju učestalost aritmija i ishemije miokarda tokom indukcije i intubacije, kao i u postoperativnom periodu. Trenutno se preporučuje da se nastavi sa održavanjem beta-blokade perioperativno. Anesteziolog mora biti upoznat sa terapijom beta-blokatorima zbog mogućih interakcija sa drugim lekovima, koje za posledicu mogu imati bradiaritmije, slabljenje refleksne tahikardije i smanjenje refleksne sposobnosti da se kompenzuje gubitak krvi. Ako je neophodno prekinuti terapiju beta-blokatorom pre operacije, dozu treba postepeno smanjivati i u potpunosti završiti sa smanjenjem približno 48 sati pre anestezije.

Iako kardioselektivni (beta1) beta-blokatori mogu imati manji uticaj na funkciju pluća od neselektivnih beta-blokatora, treba ih izbegavati kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva, kao i sve ostale beta-blokatore, osim ako postoje ubedljivi klinički razlozi za njihovu upotrebu. Ako postoje takvi razlozi, bisoprolol se može koristiti sa oprezom. Kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva, terapiju bisoprololom treba započeti najnižom mogućom dozom i pacijente treba pažljivo pratiti zbog uočavanja novih simptoma (npr. dispnea, nepodnošenje fizičke aktivnosti, kašalj). Kod bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih bolesti pluća, koje mogu izazvati simptome, preporučljivo je istovremeno dati i terapiju bronhodilatatorima. Povremeno se može javiti povećanje otpora u disajnim putevima kod pacijenata sa astmom zbog čega može biti potrebno da se poveća doza beta2-stimulansa.

Pacijentima sa psorijazom ili sa psorijazom u anamnezi beta-blokatori (npr. bisoprolol) smeju da se daju samo nakon pažljivog odmeravanja koristi u odnosu na rizike.

Kod pacijenata sa feohromocitomom bisoprolol se sme primenjivati tek nakon blokade alfa-receptora. U toku terapije bisoprololom simptomi tireotoksikoze mogu biti maskirani.

Kombinacija bisoprolola sa antagonistima kalcijuma tipa verapamila ili diltiazema, sa antiaritmicima klase I i sa antihipertenzivima sa centralnim dejstvom generalno nije preporučljiva, za detalje molimo videti odeljak 4.5.

Primena leka Bisoprolol Zentiva može da prouzrokuje pozitivne rezultate na doping testovima. Upotreba leka Bisoprolol Zentiva kao doping supstance može predstavljati opasnost po zdravlje.

Dodatna upozorenja koja se odnose na stabilnu hroničnu srčanu insuficijenciju

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije treba da se započne sa posebnom fazom titracije.

Nema terapijskog iskustva sa bisoprololom u lečenju pacijenata sa srčanom insuficijencijom kod pacijenata sa sledećim bolestima i stanjima:

• insulin zavisni dijabetes melitus (tip I);
• teško oštećena funkcija bubrega;
• teško oštećena funkcija jetre;
• restriktivna kardiomiopatija;
• kongenitalna bolest srca;
• hemodinamski značajna organska bolest valvula;
• tokom 3 meseca od infarkta miokarda.

Odnosi se na sve indikacije

Kombinacije koje se ne preporučuju

• Antagonisti kalcijuma tipa verapamila i u manjoj meri oni tipa diltiazema: Negativni uticaj na kontraktilnost i atrioventrikularno sprovođenje. Intravenska primena verapamila kod pacijenata na terapiji beta-blokatorom može dovesti do produbljene hipotenzije i atrioventrikularne blokade.
• Antihipertenzivi sa centralnim dejstvom kao što su klonidin i drugi (npr. metildopa, moksonodin, rilmenidin): Istovremena primena sa antihipertenzivima sa centralnim dejstvom može pogoršati srčanu insuficijenciju usled smanjenja centralnog simpatičkog tonusa (smanjenje srčane frekvence i minutnog volumena, vazodilatacija). Naglo obustavljanje terapije, posebno pre prekida lečenja beta- blokatorom, može povećati rizik od nastanka povratne hipertenzije (“rebound hypertension”).

Kombinacije koje treba koristiti sa oprezom

• Antagonisti kalcijuma tipa dihidropiridina (kao što su felodipin i amlodipin): Istovremena upotreba može povećati rizik od hipotenzije, a ne može se isključiti ni rizik od daljeg pogoršanja funkcije ventrikularne pumpe kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.
• Antiaritmici klase III (kao što je amjodaron): Uticaj na vreme atrioventrikularnog sprovođenja može se pojačati.
• Lokalno primenjeni beta-blokatori (kao što su timolol kapi za oči u terapiji glaukoma) mogu da pojačaju sistemske efekte bisoprolola.
• Parasimpatomimetici kao što su takrin i karbahol: Istovremena upotreba može da produži vreme atrioventrikularnog sprovođenja i poveća rizik od bradikardije.
• Insulin i oralni antidijabetici: Izraženiji efekat smanjenja šećera u krvi. Blokada beta-adrenoreceptora može da zamaskira simptome hipoglikemije.
• Anestetici: Slabljenje refleksne tahikardije i povećan rizik od hipotenzije (za dalje informacije o opštoj anesteziji videti odeljak 4.4).
• Glikozidi digitalisa: Slabljenje frekvence srca, produženje vremena atrioventrikularnog sprovođenja.
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): NSAIL mogu da smanje hipotenzivni efekat bisoprolola.
• Beta-simpatomimetici (kao što su izoprenalin, dobutamin, orciprenalin): Kombinacija sa bisoprololom može da smanji efekat oba leka. Terapija alergijskih reakcija može zahtevati povećane doze adrenalina.
• Simpatomimetici koji aktiviraju i beta i alfa adrenergičke receptore (npr. noradrenalin, adrenalin): Kombinacija sa bisoprololom može da demaskira alfa-adrenergičkim receptorom posredovano vazokonstriktorno dejstvo tih lekova, dovodeći do porasta krvnog pritiska i pogoršanja intermitentne klaudikacije. Smatra se da su ovakve interakcije verovatnije kod neselektivnih beta-blokatora.
• Istovremena primena sa antihipertenzivnim lekovima kao i sa drugim lekovima koji mogu snižavati krvni pritisak (kao što su triciklični antidepresivi, barbiturati, fenotiazini) može da poveća rizik od hipotenzije.

Kombinacije koje treba razmotriti

• Meflokin: Povećan rizik od bradikardije.
• Inhibitori monoaminokisidaze (osim MAO-B inhibitora): Povećan hipotenzivni efekat beta- blokatora, ali takođe i rizik od hipertenzivne krize.

Odnosi se na stabilnu hroničnu srčanu insuficijenciju

Kombinacije koje se ne preporučuju

• Antiaritmici klase I (kao što su hinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): Efekat na atrioventrikularno vreme sprovođenja može se potencirati i povećati negativan inotropni efekat.

Odnosi se na hipertenziju i ishemijsku bolest srca (angina pektoris)

Kombinacije koje treba koristiti sa oprezom

• Antiaritmici klase I (kao što su hinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): Efekat na atrioventrikularno vreme sprovođenja može se potencirati i povećati negativan inotropni efekat.

Trudnoća

Bisoprolol ima farmakološke efekte koji mogu štetno uticati na trudnoću i/ili plod/novorođenče. Uopšteno, beta-blokatori smanjuju placentarnu perfuziju.

To se dovodilo u vezu sa intrauterinim zastojem rasta, smrću ploda, abortusom ili prevremenim porođajem. Neželjena dejstva (kao što su hipoglikemija i bradikardija) mogu da se jave i kod ploda i kod novorođenčeta. Ako je terapija beta-blokatorima neophodna, poželjna je primena beta1-selektivnih blokatora adrenergičkih receptora.

Bisoprolol ne treba da se koristi tokom trudnoće osim ako je jasno da je to neophodno. Ako se terapija bisoprololom smatra neophodnom, treba pratiti uteroplacentarni protok krvi i rast ploda. U slučaju štetnog delovanja na trudnoću ili na plod, treba razmotriti zamensku terapiju. Novorođenče treba pažljivo pratiti. Simptomi hipoglikemije i bradikardije se generalno očekuju u toku prva 3 dana.

Dojenje

Nije poznato da li se ovaj lek izlučuje u majčino mleko. Zbog toga se dojenje tokom primene bisoprolola ne preporučuje.

U studiji na pacijentima sa koronarnom bolešću srca, bisoprolol nije umanjio vozačke sposobnosti. Međutim, zbog individualnih razlika u reakcijama na lek, sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama može biti smanjena. Ovo treba uzeti u obzir posebno na početku terapije i pri promeni terapije, kao i u kombinaciji sa alkoholom.

Tabelarna lista neželjenih dejstava

Sledeće definicije su korišćene u cilju klasifikacije pojave neželjenih dejstava: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100; <1/10), povremena (≥1/1000; <1/100), retka (≥1/10000; <1/1000), veoma retka (<1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Odnosi se samo na hipertenziju ili anginu pektoris:

*Ovi simptomi se javljaju posebno na početku terapije. Oni su obično blagi i nestaju tokom 1 - 2 nedelje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Kod predoziranja (npr. dnevna doza od 15 mg umesto od 7,5 mg) prijavljeni su treći stepen AV-bloka, bradikardija i vrtoglavica. Uopšteno, najčešći očekivani znakovi predoziranja beta-blokatorom su bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insuficijencija i hipoglikemija. Do sada je prijavljeno nekoliko slučajeva predoziranja (najviše: 2000 mg) bisoprololom kod pacijenata koji boluju od hipertenzije i/ili srčanih bolesti, koji su imali bradikardiju i/ili hipotenziju; svi pacijenti su se oporavili.

Postoji veliko interindividualno variranje u osetljivosti na jednu pojedinačnu visoku dozu bisoprolola, a pacijenti sa srčanom insuficijencijom su verovatno veoma osetljivi. Zbog toga je kod tih pacijenata obavezno započeti terapiju postepenom titracijom doze naviše prema šemi koja je data u odeljku 4.2.

Terapija

Ukoliko dođe do predoziranja, terapiju bisoprololom treba prekinuti i obezbediti odgovarajuću suportivnu i simptomatsku terapiju. Ograničeni podaci ukazuju da se bisoprolol teško dijalizuje.

Na osnovu očekivanih farmakoloških dejstava i preporuka za druge beta-blokatore, treba razmotriti sledeće opšte mere kada je to klinički opravdano.

Bradikardija: Primeniti atropin intravenski. Ako odgovor nije adekvatan, sa oprezom se može dati izoprenalin, orciprenalin ili drugi lek sa pozitivnim hronotropnim svojstvima. Pod nekim okolnostima, može biti neophodna transvenska ugradnja pejsmejkera.

Hipotenzija: Treba primeniti intravenski tečnosti i vazopresore. Glukagon dat intravenski može biti od koristi.

AV blok (drugog ili trećeg stepena): Pacijente bi trebalo pažljivo pratiti i lečiti infuzijom izoprenalina/orciprenalina ili transvenskom ugradnjom srčanog pejsmejkera.

Akutno pogoršanje srčane insuficijencije: Primeniti i.v. diuretike, inotropne lekove, vazodilatatore. Bronhospazam: Primeniti terapiju bronhodilatatorima kao što su izoprenalin ili orciprenalin, beta2- simpatomimetike i/ili aminofilin.

Hipoglikemija: Primeniti i.v. glukozu.

Farmakoterapijska grupa: Blokatori beta adrenergičkih receptora, selektivni

ATC šifra: C07AB07

Mehanizam dejstva

Bisoprolol je visoko beta1-selektivan blokator adrenergičkih receptora bez intrinzičke stimulacije i bez relevantne aktivnosti u stabilizaciji membrane. Bisoprolol pokazuje samo mali afinitet za beta2 - receptore u glatkim mišićima bronhija i krvnih sudova, kao i za beta2-receptore metaboličke regulacije. Zbog toga se, generalno, ne očekuje da bisoprolol utiče na otpor disajnih puteva i na beta2-posredovane metaboličke procese. Beta1 - selektivnost bisoprolola prevazilazi terapijski opseg doza.

Bisoprolol nema značajan negativni inotropni efekat.

Bisoprolol postiže maksimalno dejstvo 3-4 sata nakon oralnog unosa. Maksimalno antihipertenzivno dejstvo bisoprolola se obično postiže nakon 2 nedelje.

Pri akutnoj primeni kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca bez hronične srčane insuficijencije, bisoprolol smanjuje srčanu frekvencu i udarni volumen i zbog toga smanjuje minutni volumen srca i potrošnju kiseonika. Kod hronične primene smanjuje se početno povećani periferni otpor. Između ostalog, raspravlja se o supresiji aktivnosti renina u plazmi kao o mogućem mehanizmu antihipertenzivnog dejstva beta- blokatora.

Bisoprolol suzbija odgovor na aktivnost simpatičko-adrenergičkog sistema blokadom beta1-receptora u srcu. To izaziva smanjenje srčane frekvence i kontraktilnosti i tako se smanjuje potrošnja kiseonika u miokardu, što je poželjan efekat kod angine pektoris sa koronarnom srčanom bolešću.

Klinička efikasnost i bezbednost

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije

U ispitivanje CIBIS II bilo je uključeno ukupno 2647 pacijenata. Od njih je 83% (n = 2202) bilo u NYHA klasi III i 17% (n =445) je bilo u NYHA klasi IV. Oni su imali stabilnu simptomatsku sistolnu srčanu insuficijenciju (ejekciona frakcija <35%, na osnovu ehokardiografije). Ukupan mortalitet je bio smanjen sa 17,3% na 11,8% (relativno smanjenje 34%). Uočeno je smanjenje iznenadne smrti (3,6% prema 6,3%, relativno smanjenje 44%) i smanjen broj epizoda srčane insuficijencije koje zahtevaju hospitalizaciju (12% prema 17,6%, relativno smanjenje 36%). Konačno, pokazano je značajno poboljšanje funkcionalnog statusa prema NYHA klasifikaciji. Tokom uvođenja terapije bisoprololom i titracije doze pacijenti su bili hospitalizovani zbog bradikardije (0,53%), hipotenzije (0,23%), i akutne dekompenzacije (4,97%), ali ne češće nego u placebo grupi (0%, 0,3% i 6,74%). Broj moždanih udara fatalnih i onesposobljavajućih moždanih udara tokom ukupnog trajanja studije je bio 20 u grupi sa bisoprololom i 15 u placebo grupi.

U ispitivanju CIBIS III ispitivano je 1010 pacijenata starosti ≥65 godina sa blagom do umerenom hroničnom srčanom insuficijencijom (NYHA klasa II ili III) i ejekcionom frakcijom leve komore 35%, koji prethodno nisu bili lečeni ACE inhibitorima, beta-blokatorima, ili blokatorima angiotenzinskih receptora. Pacijenti su bili lečeni kombinacijom bisoprolola i enalaprila od 6 do 24 meseca nakon početne 6-mesečne terapije bilo bisoprololom ili enalaprilom.

Kada se bisoprolol davao kao početna 6-mesečna terapija, postojao je trend veće učestalosti pogoršanja hronične srčane insuficijencije. U analizi po protokolu, nije bila dokazana neinferiornost prvo primenjenog bisoprolola prema prvo primenjenom enalaprilu, iako su te dve strategije za započinjanje terapije hronične srčane insuficijencije pokazale sličnu stopu primarnog kombinovanog ishoda, smrti i hospitalizacije, na kraju studije (32,4% u grupi prvo-bisoprolol prema 33,1 % u grupi prvo-enalapril, u populaciji po protokolu). Studija pokazuje da se bisoprolol može takođe koristiti kod starijih pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom sa blagim do umerenim simptomima.

Resorpcija

Bisoprolol se nakon unosa resorbuje iz gastrointestinalnog trakta više od 90%. Brzina resorpcije ne zavisi od unošenja hrane.

Efekat prvog prolaza je ≤10%. To rezultuje apsolutnom bioraspoloživošću od oko 90% nakon oralnog unosa.

Distribucija

Volumen distribucije je 3,5 L/kg. Vezivanje bisoprolola za proteine plazme iznosi oko 30%.

Biotransformacija i eliminacija

Bisoprolol se iz organizma izlučuje podjednako na dva načina. 50% se metaboliše u neaktivne metabolite u jetri koji se zatim izlučuju putem bubrega. Preostalih 50% se izlučuje putem bubrega u nepromenjenom obliku.

Ukupni klirens je oko 15 L/sat. Poluvreme eliminacije iz plazme iznosi 10 – 12 sati čime je omogućeno 24-satno dejstvo nakon primene jednom dnevno.

Linearnost

Kinetika bisoprolola je linearna i nezavisna od starosti.

Posebne populacije

Pošto se eliminacija odvija u bubrezima i jetri u istoj meri, prilagođavanje doze obično nije potrebno za pacijente sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega (videti odeljak 4.2). Nema dostupnih informacija u pogledu farmakokinetike bisoprolola kod pacijenata sa stabilnom hroničnom insuficijencijom srca i sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega.

Kod pacijenata koji imaju hroničnu srčanu insuficijenciju (NYHA stadijum III) koncentracije bisoprolola u plazmi su viši i poluvreme eliminacije je produženo u poređenju sa zdravim dobrovoljcima. Maksimalna koncentracija u plazmi pod uslovima ravnotežnog stanja iznosi 64 ± 21 nanograma/mL pri dnevnoj dozi od 10 mg, a poluvreme eliminacije je 17 ± 5 časova.

Pretklinički podaci nisu otkrili poseban rizik za ljude na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti ili kancerogenosti.

Reprodukcija

U studijama reproduktivne toksičnosti nije utvrđeno da bisoprolol utiče na plodnost ili na reproduktivno ponašanje.

Kao i kod ostalih beta-blokatora, visoke doze bisoprolola deluju toksično na skotne ženke (smanjen unos hrane i smanjena telesna masa) i na embrio/fetalni razvoj (povećana učestalost resorpcija, manja telesna masa potomstva na rođenju, zastoj u fizičkom razvoju), ali nije bio teratogen.

Celuloza, mikrokristalna (PH 102) Skrob, preželatinizovan (kukuruzni) Krospovidon (tip A)

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnesijum-stearat

Bisoprolol Zentiva, 5 mg, tablete; Bisoprolol Zentiva, 10 mg, tablete: gvožđe(III)-oksid, žuti (E172) Bisoprolol Zentiva, 10 mg, tablete: gvožđe(III)-oksid, smeđi (E172)

Nije primenljivo.

2 godine.

Za lekove koji se pakuju u OPA25/Alu45/PVC100//Alu ili u OPA25/Alu 45/PVC60//Alu blistere: Čuvati na temperaturi do 30°C.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Za lekove koji se pakuju u belu PVC/PVdC foliju 0,250 mm/120 g/m2//Alu blistere: Čuvati na temperaturi do 25°C.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Bisoprolol Zentiva; 1,25 mg; tablete:

Unutrašnje pakovanje je OPA25/Alu45/PVC100//Alu blister ili OPA25/Alu 45/PVC60//Alu blister.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 OPA25/Alu45/PVC100//Alu blistera ili OPA25/Alu 45/PVC60//Alu blistera sa po 15 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Bisoprolol Zentiva; 2,5 mg, 5 mg, 10 mg; tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVdC folija 0,250 mm/120 g/m2//Alu blister.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 PVC/PVdC folija 0,250 mm/120 g/m2//Alu blister sa 30 tableta i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Aktivna supstanca leka Bisoprolol Zentiva je bisoprolol. Bisoprolol pripada grupi lekova koji se nazivaju beta-blokatori. Ti lekovi deluju tako što utiču na odgovor organizma na neke nervne impulse, naročito u srcu. Kao posledica toga, bisoprolol usporava srčani rad i povećava efikasnost srca u pumpanju krvi po telu. U isto vreme, smanjuje količinu krvi koja je potrebna srcu, kao i njegovu potrebu za kiseonikom.

Lek Bisoprolol Zentiva se koristi za lečenje stabilne hronične srčane insuficijencije. Srčana insuficijencija (srčana slabost) nastaje kad je srčani mišić slab i nije u stanju da pumpa dovoljno krvi za potrebe tela. Koristi se u kombinaciji sa drugim lekovima pogodnim za ovo stanje (kao što su ACE inhibitori, diuretici i kardiotonični glikozidi).

Pored toga, lek Bisoprolol Zentiva 5 mg i lek Bisoprolol Zentiva 10 mg se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska (hipertenzija) i bola u srcu zbog smanjene protočnosti krvnih sudova srca (ishemijska bolest srca: angina pektoris).

• ako ste alergični (preosetljivi) na bisoprolol-fumarat ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ako imate tešku astmu;
• ako imate teško stanje krvnih sudova koje izaziva smanjen protok krvi u rukama i nogama (periferna arterijska okluzivna bolest);
• ako imate teške probleme sa cirkulacijom krvi u Vašim udovima (kao što je Raynaud-ov sindrom), koji mogu prouzrokovati da Vaši prsti na rukama i nogama trnu ili postanu bledi ili poplave;
• ako imate nelečeni feohromocitom (redak tumor nadbubrežne žlezde);
• ako imate metaboličku acidozu (stanje kod kojeg u krvi ima previše kiseline).

Lek Bisoprolol Zentiva ne smete uzimati ako imate neki od sledećih problema sa srcem:

• akutna srčana slabost (insuficijencija srca);
• pogoršanje srčane insuficijencije koje zahteva injekciju lekova u venu, što pojačava snagu kontrakcije srca;
• usporen rad srca (manje od 50 otkucaja u minuti);
• nizak krvni pritisak (sistolni manji od 90 mmHg);
• određena srčana stanja koja izazivaju veoma usporen rad srca ili nepravilan srčani ritam;
• kardiogeni šok (ozbiljno akutno stanje srca koje izaziva nizak krvni pritisak i prestanak cirkulacije). Razgovarajte sa Vašim lekarom o uzimanju ovog leka ako mislite da se neko od navedenih stanja odnosi na Vas.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Bisoprolol Zentiva ako se neko od sledećih stanja odnosi na Vas. Lekar će možda preduzeti posebne mere opreza (na primer, uvesti dodatnu terapiju ili češće kontrole):

• dijabetes;
• strogo gladovanje;
• određene bolesti srca kao što su poremećaji srčanog ritma, ili jak bol u grudima pri mirovanju (Prinzmetal-ova angina);
• probleme sa bubrezima ili jetrom;
• blaži problem sa cirkulacijom u Vašim udovima;
• hronična bolest pluća ili manje teška astma;
• ljuskavi osip na koži u istoriji bolesti (psorijaza);
• tumor nadbubrežne žlezde (feohromocitom);
• poremećaj štitaste žlezde.

Pored toga, recite Vašem lekaru ako ćete biti podvrgnuti:

• terapiji desenzibilizacije (na primer, za sprečavanje polenske groznice), jer lek Bisoprolol Zentiva može povećati verovatnoću pojave alergijske reakcije kod vas ili će takva reakcija biti teža;
• anesteziji (na primer, zbog operacije), jer lek Bisoprolol Zentiva može uticati na način na koji Vaše telo reaguje na tu situaciju.

Odmah obavestite Vašeg lekara ukoliko imate hroničnu bolest pluća ili manje tešku astmu, ako nakon uzimanja leka Bisoprolol Zentiva osetite nove poteškoće u disanju, kašalj, šištanje u plućima nakon fizičke aktivnosti itd.

Deca i adolescenti

Lek Bisoprolol Zentiva se ne preporučuje za upotrebu kod dece ili adolescenata.

Drugi lekovi i lek Bisoprolol Zentiva

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Nemojte uzimati sledeće lekove sa lekom Bisoprolol Zentiva bez posebnog saveta svog lekara:

• određeni lekovi koji se koriste za lečenje nepravilnog ritma rada srca (antiaritmici klase I kao što su hinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon);
• određeni lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, angine pektoris i nepravilnog ritma rada srca (antagonisti kalcijuma kao što su verapamil i diltiazem);
• određeni lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska kao što su klonidin, metildopa, moksonodin, rilmenidin. Ipak, nemojte prestati da uzimate ove lekove bez prethodne provere sa Vašim lekarom.

Proverite sa Vašim lekarom pre uzimanja sledećih lekova sa lekom Bisoprolol Zentiva; možda će biti potrebno da Vaš lekar češće proverava Vaše stanje:

• određeni lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska i angine pektoris (antagonisti kalcijuma dihidropiridinskog tipa kao što su felodipin i amlodipin);
• određeni lekovi koji se primenjuju za lečenje nepravilnog ili abnormalnog ritma rada srca (antiaritmici klase III kao što je amjodaron);
• beta-blokatori koji se primenjuju lokalno (kao što su timolol kapi za oči za lečenje glaukoma);
• određeni lekovi koji se koriste za lečenje na primer Alzheimer-ove bolesti ili glaukoma (parasimpatomimetici kao što su takrin ili karbahol) ili lekovi koji se koriste za lečenje akutnih problema sa srcem (simpatomimetici kao što su izoprenalin, dobutamin i orciprenalin);
• antidijabetici uključujući insulin;
• anestetici (na primer tokom operativnih zahvata);
• digitalis, koji se koristi za lečenje slabosti srca;
• nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) koji se koriste za lečenje artritisa, bola ili zapaljenja (na primer, ibuprofen ili diklofenak);
• bilo koji lek koji može sniziti krvni pritisak kao željeno ili neželjeno dejstvo kao što su antihipertenzivi, određeni lekovi za depresiju (triciklični antidepresivi kao što su imipramin ili amitriptilin), određeni lekovi za lečenje epilepsije ili tokom anestezije (barbiturati kao što je

fenobarbital), ili određeni lekovi za lečenje mentalnih bolesti koje se karakterišu gubitkom kontakta sa stvarnošću (fenotiazini kao što je levomepromazin);

• meflokin (lek koji se koristi za sprečavanje ili lečenje malarije);
• lekovi za lečenje depresije koji se nazivaju inhibitori monoaminooksidaze (osim MAO-B inhibitora) kao što je moklobemid.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Postoji rizik da bi upotreba leka Bisoprolol Zentiva tokom trudnoće mogla da naškodi Vašoj bebi. Ako ste trudni ili planirate trudnoću, recite to Vašem lekaru. Lekar će odlučiti da li možete da uzimate lek Bisoprolol Zentiva tokom trudnoće.

Dojenje

Nije poznato da li bisoprolol prelazi u majčino mleko. Zbog toga se dojenje tokom terapije lekom Bisoprolol Zentiva ne preporučuje.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Zavisno od toga koliko dobro podnosite lek, on može uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Molimo Vas da budete posebno oprezni na početku lečenja, kada se povećava doza ili kada se menja lek, kao i u kombinaciji sa alkoholom.

Doping testovi

Upotreba leka Bisoprolol Zentiva može prouzrokovati pozitivne rezultate na doping testovima. Upotreba leka Bisoprolol Zentiva kao doping supstance može predstavljati rizik za zdravlje.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Lečenje lekom Bisoprolol Zentiva zahteva redovno praćenje Vašeg stanja od strane lekara. Ovo je naročito važno na početku terapije, tokom povećanja doze i kada prestanete sa lečenjem.

Tabletu uzmite ujutru sa malo vode, sa hranom ili bez nje. Tabletu nemojte drobiti ili žvakati. Podeona linija nije namenjena za lomljenje tablete.

Terapija lekom Bisoprolol Zentiva je obično dugotrajna.

Hronična srčana slabost

Odrasli uključujući i starije

Lečenje bisoprololom se mora započeti sa niskom dozom koja se postepeno povećava. Vaš lekar će odlučiti kako će povećavati dozu, a to se obično radi na sledeći način:

• 1,25 mg bisoprolola jednom dnevno tokom jedne nedelje
• 2,5 mg bisoprolola jednom dnevno tokom jedne nedelje
• 3,75 mg bisoprolola jednom dnevno tokom jedne nedelje
• 5 mg bisoprolola jednom dnevno tokom četiri nedelje
• 7,5 mg bisoprolola jednom dnevno tokom četiri nedelje
• 10 mg bisoprolola jednom dnevno za održavanje (stalne) terapije.

Najveća preporučena dnevna doza je 10 mg bisoprolola.

Zavisno od toga koliko dobro podnosite lek, Vaš lekar može takođe odlučiti da produži vreme između povećanja doza. Ako se Vaše stanje pogorša, ili više ne podnosite lek, možda će biti potrebno opet smanijti dozu ili prekinuti terapiju. Kod nekih pacijenata može biti dovoljna doza održavanja koja je manja od 10 mg bisoprolola. Vaš lekar će Vam reći šta da radite.

Ako morate potpuno da prekinete terapiju, Vaš lekar će Vas obično savetovati da postepeno smanjujete dozu, zato što u suprotnom Vaše stanje može da se pogorša.

Visok krvni pritisak (hipertenzija)

Odrasli uključujući i starije

Ako nije drugačije propisano, preporučena doza je 5 mg bisoprolola dnevno. U slučaju samo blago povišenog krvnog pritiska (dijastolni krvni pritisak do 105 mmHg), terapija sa 2,5 mg jednom dnevno može biti dovoljna, uz korišćenje drugih lekova odgovarajuće jačine.

Ako je dejstvo nedovoljno, doza se može povećati do 10 mg bisoprolola dnevno. Dodatna povećanja doze su opravdana samo u izuzetnim slučajevima.

Najveća preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Ishemijska bolest srca (angina pektoris)

Odrasli uključujući i starije

Ako nije drugačije propisano, preporučena doza je 5 mg bisoprolola dnevno.

Ako je dejstvo nedovoljno, doza se može povećati na 10 mg bisoprolola dnevno. Dodatna povećanja doze su opravdana samo u izuzetnim slučajevima.

Najveća preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Visok krvni pritisak (hipertenzija) i ishemijska bolest srca (angina pektoris)

Doziranje u slučaju oštećenja funkcije jetre ili bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, prilagođavanje doze obično nije potrebno. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina < 20 mL/min) i kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre, dnevna doza ne sme da pređe 10 mg bisoprolol-fumarata.

Ako ste uzeli više leka Bisoprolol Zentiva nego što treba

Ako ste uzeli više leka Bisoprolol Zentiva nego što je trebalo, odmah se obratite Vašem lekaru. Vaš lekar će odlučiti koje mere treba preduzeti.

Simptomi predoziranja mogu uključivati usporen rad srca, velike poteškoće sa disanjem, osećaj da vam se vrti u glavi ili drhtanje (zbog smanjenog šećera u krvi).

Ako ste zaboravili da uzmete lek Bisoprolol Zentiva

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu. Vašu uobičajenu dozu uzmite sledećeg jutra.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Bisoprolol Zentiva

Nikada ne prekidajte da uzimate lek Bisoprolol Zentiva osim ako Vam je lekar rekao da tako uradite. U suprotnom, Vaše stanje bi moglo da postane mnogo lošije.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može uzrokovati neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju lek.

Da bi se sprečile ozbiljne reakcije, odmah se obratite lekaru ako je neželjeno dejstvo teško, ako se iznenada pojavilo ili ako se simptomi brzo pogoršavaju.

Najozbiljnija neželjena dejstva se odnose na funkciju srca:

• usporavanje rada srca (može da se javi kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek - kod pacijenata sa hroničnom srčanom slabošću; može da se javi kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek - kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris);
• pogoršanje srčane insuficijencije (može da se javi kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek);
• usporen ili nepravilan ritam rada srca (može da se javi kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

Ako osećate vrtoglavicu ili slabost, ili imate probleme sa disanjem, molimo obratite se Vašem lekaru što je pre moguće.

Ostala neželjena dejstva su navedena u nastavku prema tome koliko često mogu da se jave: Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• umor*, osećaj slabosti (kod pacijenata sa hroničnom srčanom slabošću), vrtoglavica*, glavobolja*;
• osećaj hladnoće ili trnci u rukama ili stopalima;
• nizak krvni pritisak;
• problemi sa želucem ili crevima kao što su mučnina, povraćanje, dijareja ili otežano pražnjenje creva (konstipacije).

*Ovi simptomi se posebno javljaju na početku terapije. Obično su blagi i povlače se u toku 1 do 2 nedelje nakon početka lečenja.

Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• osećaj slabosti (kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris);
• poremećaji spavanja;
• depresija;
• vrtoglavica pri ustajanju;
• problemi sa disanjem kod pacijenata sa astmom ili hroničnom bolešću pluća;
• mišićna slabost, mišićni grčevi.

Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• problemi sa sluhom;
• alergijsko curenje iz nosa;
• smanjeno oticanje suza (važno ako nosite kontaktna sočiva);
• zapaljenje jetre koje može uzrokovati žutilo kože ili beonjača;
• odstupanje od normalnih rezulata kod određenih testova u krvi za funkciju jetre ili nivoe masti;
• reakcije slične alergiji kao što su svrab, crvenilo, osip. Ako osetite teže alergijske reakcije, koje mogu da obuhvataju lice, vrat, jezik, otok usta ili grla ili teškoće sa disanjem, treba odmah da odete kod lekara.
• oslabljena erekcija;
• noćne more, halucinacije;
• nesvestica.

Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• iritacija i crvenilo oka (konjuktivitis);
• opadanje kose;
• pojava ili pogoršanje ljuskastog osipa na koži (psorijaza); osip sličan psorijazi.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Bisoprolol Zentiva posle isteka roka upotrebe naznačenog na blisteru i kartonskoj kutiji nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe odnosi se na poslednji dan navedenog meseca.

Za lekove koji se pakuju u OPA25/Alu45/PVC100//Alu ili u OPA25/Alu 45/PVC60//Alu blistere: Čuvati na temperaturi do 30°C.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Za lekove koji se pakuju u belu PVC/PVdC foliju 0,250 mm/120 g/m2//Alu blistere: Čuvati na temperaturi do 25°C.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je bisoprolol-fumarat.

Jedna tableta sadrži 1,25 mg bisoprolol-fumarata.

Pomoćne supstance su: celuloza, mikrokristalna (PH 102); skrob, preželatinizovan (kukuruzni); krospovidon (tip A); silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Bisoprolol Zentiva; 2,5 mg; tablete:

Aktivna supstanca je bisoprolol-fumarat.

Jedna tableta sadrži 2,5 mg bisoprolol-fumarata.

Pomoćne supstance su: celuloza, mikrokristalna (PH 102); skrob, preželatinizovan (kukuruzni); krospovidon (tip A); silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Bisoprolol Zentiva; 5 mg; tablete:

Aktivna supstanca je bisoprolol-fumarat. Jedna tableta sadrži 5 mg bisoprolol-fumarata.

Pomoćne supstance su: celuloza, mikrokristalna (PH 102); skrob, preželatinizovan (kukuruzni); krospovidon (tip A); silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat, gvožđe(III)-oksid, žuti (E172).

Bisoprolol Zentiva; 10 mg; tablete:

Aktivna supstanca je bisoprolol-fumarat.

Jedna tableta sadrži 10 mg bisoprolol-fumarata.

Pomoćne supstance su: celuloza, mikrokristalna (PH 102); skrob, preželatinizovan (kukuruzni); krospovidon (tip A); silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat, gvožđe(III)-oksid, žuti (E172), gvožđe(III)-oksid, smeđi (E172).

Kako izgleda lek Bisoprolol Zentiva i sadržaj pakovanja

Bisoprolol Zentiva; 1,25 mg; tablete:

Bele, okrugle tablete sa utisnutom oznakom 1.25, prečnika 6 mm ± 0,3 mm.

Unutrašnje pakovanje je OPA25/Alu45/PVC100//Alu blister ili OPA25/Alu 45/PVC60//Alu blister.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 OPA25/Alu45/PVC100//Alu blistera ili OPA25/Alu 45/PVC60//Alu blistera sa po 15 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Bisoprolol Zentiva; 2,5 mg; tablete:

Bele, okrugle tablete sa utisnutom oznakom 2.5 i podeonom linijom, prečnika 6 mm ± 0,3 mm. Podeona linija nije namenjena za lomljenje tablete.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVdC folija 0,250 mm/120 g/m2//Alu blister.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 PVC/PVdC folija 0,250 mm/120 g/m2//Alu blister sa 30 tableta i Uputstvo za lek.

Bisoprolol Zentiva; 5 mg; tablete:

Žućkaste do svetlo žute, okrugle tablete sa utisnutom oznakom 5 i podeonom linijom, prečnika 6 mm ± 0,3 mm. Podeona linija nije namenjena za lomljenje tablete.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVdC folija 0,250 mm/120 g/m2//Alu blister.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 PVC/PVdC folija 0,250 mm/120 g/m2//Alu blister sa 30 tableta i Uputstvo za lek.

Bisoprolol Zentiva; 10 mg; tablete:

Oker, okrugle tablete sa utisnutom oznakom 10 i podeonom linijom, sa nasumično raspoređenim mrljama boja, prečnika 6 mm ± 0,3 mm. Podeona linija nije namenjena za lomljenje tablete.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVdC folija 0,250 mm/120 g/m2//Alu blister.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 PVC/PVdC folija 0,250 mm/120 g/m2//Alu blister sa 30 tableta i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač:

Nosilac dozvole:

ZENTIVA PHARMA D.O.O., Milentija Popovića 5v, sprat 2, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač:

Bisoprolol Zentiva; 1,25 mg, 2,5 mg, 5 mg, 10 mg; tablete:

ZENTIVA K.S., U kabelovny 130, Dolni Mecholupy, Prag, Češka

Bisoprolol Zentiva; 2,5 mg, 5 mg, 10 mg; tablete:

S.C. ZENTIVA S.A., B-dul Theodor Pallady nr.50, sector 3, Bukurešt, Rumunija

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno:

April, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Bisoprolol Zentiva; 1,25 mg; tablete: 515-01-03919-21-001 od 12.04.2023.

Bisoprolol Zentiva; 2,5 mg; tablete: 515-01-03920-21-001 12.04.2023.

Bisoprolol Zentiva; 5 mg; tablete: 515-01-03921-21-001 12.04.2023.

Bisoprolol Zentiva; 10 mg; tablete: 515-01-03922-21-001 12.04.2023.