Sobycor® 2.5mg film tableta

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije sa redukovanom sistolnom funkcijom leve komore, kao dodatak ACE inhibitorima, diureticima i po potrebi kardiotoničnim glikozidima (za dodatne informacije videti odeljak 5.1).

Hipertenzija (na osnovu preporučenog doziranja, ova indikacija podrazumeva primenu leka Sobycor 5 mg, film tablete i leka Sobycor 10 mg, film tablete).

Koronarna bolest srca (angina pektoris), (na osnovu preporučenog doziranja, ova indikacija podrazumeva primenu leka Sobycor 5 mg, film tablete i leka Sobycor 10 mg, film tablete).

Stabilna hronična insuficijencija srca

Standardna terapija hronične insuficijencije srca sastoji se od ACE inhibitora (ili blokatora angiotenzinskih receptora u slučaju intolerancije na ACE inhibitore), beta blokatora, diuretika i, po potrebi, kardiotoničnih glikozida. Pacijenti moraju da budu stabilni (bez akutne insuficijencije) kada se započinje terapija bisoprololom.

Preporuka je da terapiju vodi lekar sa iskustvom u lečenju hronične srčane insuficijencije.

Faza titracije

Terapija stabilne hronične insuficijencije srca sa bisoprololom zahteva fazu titracije.

Terapija bisoprololom treba da se započne postepenim povećavanjem doze, prema sledećem režimu: 1,25 mg jednom dnevno tokom jedne nedelje, ukoliko se dobro podnosi, dozu povećati na

2,5 mg jednom dnevno tokom sledećih nedelju dana, ukoliko se dobro podnosi, dozu povećati na 3,75 mg jednom dnevno tokom sledećih nedelju dana, ukoliko se dobro podnosi, dozu povećati na 5 mg jednom dnevno tokom naredne 4 nedelje, ukoliko se dobro podnosi, dozu povećati na

7,5 mg jednom dnevno tokom naredne 4 nedelje, ukoliko se dobro podnosi, dozu povećati na 10 mg bisoprolola jednom dnevno, što je doza održavanja.

Maksimalna preporučena doza je 10 mg jednom dnevno.

Može se javiti prolazno pogoršanje srčane insuficijencije, hipotenzija ili bradikardija tokom i posle perioda titracije.

Tokom faze titracije preporučuje se pažljivo praćenje vitalnih funkcija pacijenta (srčani ritam, krvni pritisak) i simptoma pogoršanja srčane insuficijencije. Simptomi mogu da se jave već tokom prvih dana započinjanja terapije.

Modifikacija terapije

Ako se maksimalna preporučena doza loše podnosi, treba razmotriti postepeno smanjenje doze.

U slučaju prolaznog pogoršanja srčane insuficijencije, hipotenzije ili bradikardije, preporučuje se ponovno razmatranje doziranja istovremeno primenjivanih lekova. Takođe, možda će biti neophodno privremeno smanjivanje doze bisoprolola ili se može uzeti u obzir čak i obustavljanje terapije.

Ponovno uvođenje i/ili povećavanje doze bisoprolola uvek treba da se razmotriti kada stanje pacijenta postane ponovo stabilno.

Dužina trajanja terapije

Terapija stabilne hronične insuficijencije srca sa bisoprololom je najčešće dugotrajna terapija.

Terapija bisoprololom se ne sme naglo obustaviti, jer to može da dovede do prolaznog pogoršanja zdravstvenog stanja pacijenta. Lečenje se ne sme naglo prekinuti, naročito kod pacijenata sa ishemijskom bolesti srca. Preporučuje se postepeno smanjivanje doze leka.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre:

Nema podataka o farmakokinetici bisoprolola kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom i oštećenjom funkcijom jetre ili bubrega. Zbog toga, povećanje doze kod ovih pacijenata treba sprovoditi sa dodatnim oprezom.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze.

Hipertenzija/Angina pektoris (na osnovu preporučenog doziranja, indikacija podrazumeva primenu leka Sobycor 5 mg, film tablete i leka Sobycor 10 mg, film tablete)

Odrasli pacijenti

Doziranje treba individualno prilagoditi, naročito uzimajući u obzir brzinu pulsa i terapijski odgovor. Preporučena inicijalna terapijska doza je 5 mg dnevno. Uobičajena dnevna doza je 10 mg jednom dnevno, a maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Stariji pacijenti

Preporuka je da se terapija započne najmanjom mogućom dozom.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre:

Kod pacijenata sa poremećajem funkcije jetre ili bubrega, blagog do umerenog inteziteta, obično nije potrebno prilagođavanje doze. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <20 mL/min) i kod pacijenata sa teškim poremećajem funkcije jetre, dnevna doza ne sme da pređe 10 mg bisoprolola.

Iskustvo sa upotrebom bisoprolola kod pacijenata na dijalizi je ograničeno. Međutim, ne postoji dokaz koji bi uputio na potrebu za promenom režima izdavanja.

Prekid terapije

Terapija ne sme biti naglo prekinuta (videti odeljak 4.4). Dozu treba postepeno smanjivati za polovinu doze u nedeljnim intervalima.

Pedijatrijska populacija

Nema iskustava sa primenom bisoprolola kod dece i adolescenata, zbog toga se ne preporučuje primena ovog leka kod dece.

Način primene

Za oralnu primenu.

Tablete bisoprolola treba uzeti ujutro i mogu se uzimati uz obrok. Treba ih progutati sa dovoljno tečnosti i ne smeju se žvakati.

Bisoprolol je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• akutnom insuficijencijom srca ili tokom epizoda dekompenzovane srčane insuficijencije koja zahteva

i.v. inotropnu terapiju,

• kardiogenim šokom,
• AV blokom II i III stepena (bez pejsmejkera),
• "sick sinus" sindromom,
• sinoatrijalnim blokom,
• simptomatskom bradikardijom sa manje od 60 otkucaja/min pre početka terapije,
• simptomatskom hipotenzijom (sistolni krvni pritisak niži od 100 mmHg),
• teškom bronhijalnom astmom,
• teškim oblicima okluzivne bolesti perifernih arterija u kasnim fazama ili teškim oblicima Raynaud-

ovog sindroma,

• nelečenim feohromocitomom (videti odeljak 4.4),
• metaboličkom acidozom (videti odeljak 6.1).
• preosetljivošću na bisoprolol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Terapiju stabilne hronične srčane insuficijencije sa bisoprololom treba započeti sa posebnom fazom titracije (videti odeljak 4.2).

Posebno kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca, iako je jasno indikovano – prekid terapije bisoprololom ne sme biti nagao, jer može dovesti do akutnog prolaznog pogoršanja stanja srca (videti odeljak 4.2).

Započinjanje i prekid terapije stabilne hronične srčane insuficijencije sa bisoprololom zahteva redovno praćenje. Za doziranje i način primene leka, videti odeljak 4.2.

Bisoprolol se mora primenjivati sa oprezom kod:

• bronhospazma (bronhijalna astma, opstruktivna oboljenja disajnih puteva).

Kod bronhijalne astme i drugih hroničnih opstruktivnih bolesti pluća sa pratećim simptomima, indikovana je terapija bronhodilatatorima. U pojedinim slučajevima istovremene terapije sa bisoprololom, može doći do povećanja otpora vazdušnih puteva kod pacijenata sa astmom, zbog čega može biti potrebno povećati dozu beta2-simpatomimetika;

• dijabetes melitusa sa velikim fluktuacijama vrednosti glukoze u krvi. Simptomi hipoglikemije (npr. tahikardija, paltitacije ili znojenje) mogu da budu zamaskirani;
• stroge dijete ili posta;
• ako je u toku terapija desenzitizacije. Kao i drugi beta blokatori, bisoprolol može da poveća osetljivost na alergene i težinu anafilaktičke reakcije. Moguće je da terapija adrenalinom ne dovede uvek do očekivanih efekata u ovim slučajevima;
• AV bloka prvog stepena;
• Prinzmetal-ove angine: Primećeni su slučajevi koronarnog spazma. Uprkos visokoj beta 1-

selektivnosti, napadi angine pektoris ne mogu se u potpunosti sprečiti kada se bisoprolol primenjuje kod pacijenata sa Prinzmetal-ovom anginom;

• okluzivne bolesti perifernih arterija. Može doći do pogoršanja simptoma, naročito na početku terapije;
• opšte anestezije.

Kod pacijenata u toku opšte anestezije beta blokada smanjuje incidencu aritmija i ishemije miokarda tokom indukcije i intubacije, kao i u postoperativnom periodu. Trenutno se preporučuje da se perioperativno nastavi održavanje beta blokade. Anesteziolog mora da zna da je pacijent lečen beta blokatorima zbog potencijalnih interakcija sa drugim lekovima, koje mogu da dovedu do bradiaritmija, slabljenja refleksne tahikardije i smanjene refleksne sposobnosti kompenzovanja gubitka krvi. Ukoliko je neophodno da se obustavi terapija beta blokatorima pre hirurške intervencije, terapija treba postepeno da se smanjuje i da se potpuno ukine 48 sati pre anestezije.

Iako kardioselektivni (beta-1) beta blokatori mogu imati manje dejstvo na funkciju pluća u odnosu na neselektivne beta blokatore, kao i za sve beta blokatore, potrebno je izbegavati njihovu primenu kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva, osim ukoliko postoje opravdani klinički razlozi za njihovu upotrebu. Kada takvi razlozi postoje, bisoprolol se treba koristiti sa oprezom.

Pacijentima sa psorijazom ili onima sa psorijazom u anamnezi, treba primeniti beta blokatore (npr. bisoprolol) posle pažljive procene odnosa koristi i rizika.

Kod pacijenata sa feohromocitomom bisoprolol treba primeniti samo nakon blokade alfa receptora. U toku terapije bisoprololom simptomi tirotoksikoze mogu biti prikriveni.

Nema terapijskog iskustva sa terapijom bisoprololom kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i sledećim

oboljenjima i stanjima:

• insulin-zavisni dijabetes melitus (tip I)
• teško oštećenje funkcije bubrega
• teško oštećenje funkcije jetre
• restriktivna kardiomiopatija
• kongenitalno oboljenje srca
• hemodinamski značajno organsko oboljenje valvula
• infarkt miokarda u prethodna tri meseca

Kombinacije koje se ne preporučuju

Antagonisti kalcijuma tipa verapamila i, u manjoj meri, tipa diltiazema: negativan uticaj na kontraktilnost, atrioventrikularno sprovođenje i krvni pritisak. Intravenska primena verapamila kod pacijenata na terapiji beta blokatorima može da dovede do izrazite hipotenzije i atrioventrikularnog bloka.

Antiaritmici klase I (npr. kinidin, disopiramid; lidokain, fenitoin; flekainid, propafenon): dejstvo na vreme atrioventrikularne sprovodljivosti može biti pojačano, kao i negativni inotropni efekat.

Centralno delujući antihipertenzivni lekovi,kao što su klonidin i drugi (npr. metildopa, moksonidin, rilmenidin): istovremena primena antihipertenzivnih lekova koji deluju centralno može da dovede do pogoršanja srčane insuficijencije usled smanjenja centralnog simpatičkog tonusa (smanjenje pulsa i

ejekcione frakcije, vazodilacija). Nagli prekid terapije naročito ako neposredno prethodi prekidu terapije beta-blokatorima, može povećati rizik od „rebound“ hipertenzije.

Kombinacije koje treba koristiti sa oprezom

Antagonisti kalcijuma dihidropiridinskog tipa (npr.felodipin, amlodipin): istovremena primena može da poveća rizik od hipotenzije, kao i povećani rizik od daljeg pogoršanja funkcije ventrikularne pumpe kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Antiaritmici klase III (npr. amjodaron): moguć pojačan efekat na atrio-ventrikularno vreme sprovođenja

Lokalni beta-blokatori za spoljašnju primenu (npr. kapi za oči kod terapije glaukoma) mogu pojačati sistemsko dejstvo bisoprolola.

Parasimpatomimetici: Istovremena primena može da produži vreme atrioventrikularne sprovodljivosti i poveća rizik od bradikardije.

Insulin i oralni antidijabetici: pojačan hipoglikemijski efekat. Blokada beta adrenergičkih receptora može da maskira simptome hipoglikemije.

Anestetici: slabljenje refleksne tahikardije i pojačan rizik od hipotenzije (za dodatne informacije o opštoj anesteziji videti odeljak 4.4).

Kardiotonični glikozidi: smanjenje frekvence rada srca, produženo vreme atrioventrikularnog vremena sprovođenja.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): smanjuju hipotenzivni efekat bisoprolola.

Beta-simpatomimetički lekovi (β-simpatomimetici) (npr. izoprenalin, dobutamin): kombinacija sa bisoprololom može da demaskira alfa-adrenergički-posredovane vazokonstriktorne efekte ovih lekova dovodeći do porasta krvnog pritiska i pogoršanja intermitentne klaudikacije. Smatra se da su ove interakcije verovatnije kod neselektivnih beta-blokatora.

Istovremena primena sa antihipertenzivnim lekovima kao i sa drugim lekovima koji imaju potencijal za snižavanje krvnog pritiska (npr. triciklični antidepresivi, barbiturati, fenotiazini) može da poveća rizik od hipotenzije.

Kombinacije koje treba razmotriti

Meflokin: povećan rizik od nastanka bradikardije.

Inhibitori monoaminooksidaze (osim MAO-B inhibitora): pojačano hipotenzivno dejstvo beta blokatora, ali takođe i rizik od hipertenzivnih kriza.

Rifampicin: moguće je blago smanjenje poluvremena eliminacije bisoprolola zbog indukcije enzima koji učestvuju u hepatičkom metabolizmu. Obično ne zahteva prilagođavanje doze.

Derivati ergotamina: pogoršanje poremećaja periferne cirkulacije.

Trudnoća

Bisoprolol ispoljava farmakološka dejstva koja mogu imati štetno dejstvo na trudnoću i/ili fetus/novorođenče. Generalno, ß-blokatori adrenoreceptora redukuju perfuziju placente što može da se dovede u vezu sa zastojem u rastu,intrauterinom smrti fetusa, pobačajem ili prevremenim porođajem. Neželjena dejstva (npr. hipoglikemija ili bradikardija) mogu da se jave kod fetusa ili novorođenčeta. Ukoliko je lečenje ß-blokatorima adrenoreceptora neophodno, izbor su selektivni ß1- blokatori adrenoreceptora.

Bisoprolol ne treba uzimati tokom trudnoće, osim ukoliko je to neophodno. Ukoliko se smatra da je terapija bisoprololom neophodna, mora da se prati ultraplacentarni protok krvi i rast ploda. U slučaju da dođe do štetnih dejstava na trudnoću ili na fetus, potrebno je razmotriti alternativne terapijske mere. Stanje novorođenčeta se mora pažljivo pratiti. Simptomi hipoglikemije i bradikardije se obično javljaju u toku prva tri dana života.

Dojenje

Nema podataka o izlučivanju bisoprolola u majčino mleko ili o bezbednosti izlaganja odojčadi bisoprololu. Stoga se ne preporučuje dojenje tokom primene bisoprolola.

Nisu sprovedene studije o uticaju ovog leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. U jednoj studiji sa pacijentima koji su imali koronarno srčano oboljenje, pokazalo se da bisoprolol nije uticao na sposobnost upravljanja vozilom. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, može da dođe do smanjene sposobnosti za upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama. O ovome treba naročito voditi računa na početku terapije i nakon promene leka, kao i kod primene leka u kombinaciji sa alkoholom.

Neželjena dejstva koja mogu da se jave tokom terapije bisoprololom, razvrstana su po učestalosti u sledeće grupe:

• veoma često (≥ 1/10),

- često (≥ 1/100 do < 1/10),

- povremeno (≥ 1/1.000 do < 1/100),

- retko (≥ 1/10.000 do < 1/1.000),

- veoma retko (< 1/10.000),

• nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti. Učestalost neželjenih dejstava na pojedine sisteme organa:

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Kod predoziranja (npr. dnevna doza 15 mg umesto 7,5 mg) zabeleženi su AV blok trećeg stepena, bradikardija i vrtoglavica. Uopšte, najčešći očekivani znaci kod predoziranja beta blokatorima su bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insuficijencija i hipoglikemija. Do danas je prijavljeno nekoliko slučajeva predoziranja (maksimum: 2000 mg) bisoprololom kod pacijenata koji boluju od hipertenzije i/ili koronarne bolesti srca koji su imali bradikardiju i/ili hipotenziju; svi pacijenti su se oporavili. Postoji široka interindividualna razlika u osetljivosti na pojedinačno datu visoku dozu bisoprolola i pacijenti sa srčanom insuficijencijom su verovatno veoma osetljivi. Zbog toga je obavezno da se kod ovih pacijenata terapija započne postepenim povećavanjem doze u skladu sa šemom koja je data u odeljku 4.2.

Generalno, ukoliko dođe do predoziranja, treba odmah obustaviti terapiju bisoprololom i treba primeniti simptomatsku i suportivnu terapiju. Ograničeni podaci ukazuju da se bisoprolol teško uklanja dijalizom. Na osnovu očekivanih farmakoloških dejstava i preporuka za druge beta-blokatore, sledeće opšte mere treba da budu preduzete ukoliko to klinička slika zahteva.

Bradikardija: Intravenska primena atropina. Ukoliko je odgovor neadekvatan, može se oprezno dati izoprenalin ili neki drugi lek sa pozitivnim hronotropskim svojstvima. U nekim okolnostima može biti neophodna ugradnja transvenskog pejsmejker-a.

Hipotenzija: Treba primeniti intravensku nadoknadu tečnosti i vazopresore. Intravenska primena glukagona takođe može biti od koristi.

AV blok (drugog i trećeg stepena): Pacijente treba pažljivo pratiti i lečiti infuzijom izoprenalina ili transvenskom ugradnjom srčanog pacemaker-a.

Akutno pogoršanje srčane insuficijencije: Primeniti intravenski diuretike, inotropne lekove i vazodilatatore.

Bronhospazam: Primeniti terapiju bronhodilatorima kao što su orciprenalin, ß2-simpatomimetici i/ili aminofilin.

Hipoglikemija: Intravenski primeniti glukozu.

Farmakoterapijska grupa: Blokatori beta-adrenergičkih receptora, selektivni

ATC šifra: C07AB07

Mehanizam dejstva

Bisoprolol je visoko selektivan blokator beta1 adrenoreceptora koji nema intrinzičku simpatomimetičku aktivnost niti značajno dejstvo na stabilizaciju membrane. Pokazuje samo nizak afinitet za beta2 receptore glatkih bronhijalnih mišića i krvnih sudova kao i za beta2 receptore koji su uključeni u metaboličku regulaciju. Stoga se, generalno ne očekuje da bisoprolol utiče na otpornost disajnih puteva i na metaboličke efekte posredovane beta2 receptorima. Njegova selektivnost za beta1 receptore proteže se i van terapijskog opsega doze.

Bisoprolol se koristi u terapiji hipertenzije, angine pektoris i srčane insuficijencije. Kao i kod ostalih beta- blokatora, mehanizam delovanja na hipertenziju je nejasan. Međutim, poznato je da bisoprolol značajno redukuje aktivnost renina u plazmi.

Antianginozni mehanizam delovanja: Bisoprolol smanjuje odgovor prilikom aktivacije simpatikusa tako što inhibira beta receptore u srcu. Ovo dovodi do smanjenja srčane frekvence i kontraktilnosti čime se smanjuju potrebe miokarda za kiseonikom.

Ukupno 2647 pacijenata je bilo uključeno u CIBIS II studiju. 83% (n = 2202) je bilo u klasi III po NYHA a 17% (n = 445) je bilo u NYHA klasi IV. Oni su imali stabilnu simptomatsku sistolnu srčanu insuficijenciju (ejekciona frakcija < 35%, zasnovana na ehokardiografiji). Ukupna smrtnost bila je smanjena sa 17,3% na 11,8% (relativno smanjenje 34%). Uočeno je smanjenje iznenadne smrti (3,6% prema 6,3%, relativno smanjenje 44%) i smanjeni broj epizoda srčane insuficijencije koje zahtevaju hospitalizaciju (12% prema 17,6%, relativno smanjenje 36%). Konačno, primećeno je značajno poboljšanje funkcionalnog statusa prema NYHA klasifikaciji. Tokom uvođenja terapije i titracije doze bisoprolola bila je zabeležena hospitalizacija usled bradikardije (0,53%), hipotenzije (0,23%) i akutne dekompenzacije (4,97%), ali to nije bilo češće nego u grupi koja je primala placebo (0%, 0,3% i 6,74%). Broj fatalnih i onesposobljavajućih moždanih udara

tokom celog perioda istraživanja bio je 20 u grupi sa bisoprololom i 15 u grupi sa placebom.

U CIBIS III studiji je učestvovalo 1010 pacijenata starosti ≥65 godina sa blagom do umerenom hroničnom srčanom insuficijencijom (CHF; NYHA klase II ili III) i ejekcionom frakcijom leve komore < 35%, a koji nisu prethodno bili na terapiji ACE inhibitorima, beta-blokatorima, ili blokatorima angiotenzin receptora. Pacijenti su bili tretirani kombinacijom bisoprolola i enalaprila 6 do 24 meseca nakon početne šestomesečne monoterapije bisoprololom ili enalaprilom.

Uočeno je češće pogoršanje hronične srčane insuficijencije kada je bisoprolol bio korišćen kao mono terapija tokom prvih 6 meseci. U per-protokolarnoj analizi podataka nije dokazana inferiornost prvo primenjenog bisoprolola u poređenju sa prvo primenjenim enalaprilom, iako je pokazano da dve strategije započinjanja tretmana hronične srčane insuficijencije imaju sličnu stopu smrtnosti i hospitalizacije, na kraju studije (32,4% u grupi u kojoj je prvo primenjen bisoprolol prema 33,1 % u grupi u kojoj je prvo primenjen enalapril). Studija je pokazala da se bisoprolol može koristiti kod starijih pacijenata sa blagom do umerenom hroničnom srčanom insuficijencijom.

Pri akutnoj primeni kod pacijenata sa koronarnom srčanom bolešću, bez hronične srčane insuficijencije bisoprolol smanjuje srčani ritam i udarni volumen, a time i ejekcionu frakciju i potrošnju kiseonika.

Kod hronične primene dolazi do smanjenja inicijalno povišenog perifernog otpora.

Resorpcija i distribucija

Bisoprolol se resorbuje iz GIT-a i ima biološku raspoloživost od približno 90% nakon oralne primene. Vezivanje za proteine plazme bisoprolola je oko 30%. Volumen distribucije iznosi 3,5 L/kg. Ukupan klirens je približno 15 L/sat. Poluvreme eliminacije iz plazme iznosi 10-12 sati, čime se obezbeđuje 24-satni efekat kada se lek uzima jednom dnevno.

Biotransformacija i eliminacija

Bisoprolol se eliminiše iz organizma na dva načina. U jetri se 50% leka metaboliše do neaktivnih metabolita koji se izlučuju putem bubrega. Preostalih 50% se izlučuje putem bubrega u nemetabolisanom obliku. Pošto se eliminacija u istoj meri odvija u bubrezima i u jetri, nije neophodno prilagođavanje doze kod pacijenata sa smanjenom funkcijom jetre ili renalnom insuficijencijom. Nije ispitivana farmakokinetika kod pacijenata sa stabilnom hroničnom insuficijencijom srca i sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega.

Linearnost/nelinearnost

Bisoprolol ima linearnu, starosno-nezavisnu kinetiku.

Kinetika bisoprolola je linearna i ne zavisi od starosti pacijenta.

Kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom (NYHA klasa III) vrednosti bisoprolola u plazmi su veće, a poluvreme eliminacije je produženo, u poređenju sa zdravim ispitanicima. Maksimalna koncentracija u plazmi u ravnotežnom stanju je 64±21 nanograma/mL kada se primenjuje dnevna doza od 10 mg bisoprolola a poluvreme eliminacije je 17±5 sati.

Pretklinički podaci bazirani na konvencionalnim farmakološkim studijama bezbednosti, studijama toksičnosti pri ponovljenom doziranju, studijama genotoksičnosti i karcinogenosti, ne pokazuju poseban rizik kod ljudi.

Kao i kod drugih beta-blokatora, visoke doze bisoprolola uzrokuju maternalnu toksičnost (smanjen unos hrane i gubitak telesne mase) i embrionalnu/fetalnu toksičnost (povećana incidenca resorpcije, smanjena telesna masa potomstva na rođenju, usporen fizički razvoj) ali ne i teratogenost.

Jezgro film tablete:

Celuloza, mikrokristalna (E460) Natrijum-skrobglikolat, tip A Povidon K30

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat (E572)

Film (obloga) tablete:

Hipromeloza (E464) Makrogol 400

Titan-dioksid (E171) Talk (E553b)

Inkompatibilije nisu poznate.

3 godine

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage i svetlosti. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Sobycor 2,5 mg film tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister (OPA/Al/PVC//Al) sa 15 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 15 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Aktivna supstanca leka Sobycor je bisoprolol. Bisoprolol pripada grupi lekova koji se nazivaju beta blokatori. Ovi lekovi utiču na odgovor organizma na neke nervne impulse, naročito u srcu. Kao posledica toga, bisoprolol usporava srčani rad i povećava efikasnost srčane pumpe. Kao rezultat toga, bisoprolol usporava srčani rad i time povećava efikasnost srca u pumpanju krvi.

Srčana slabost (insuficijencija srca) se javlja kada je srčani mišić slab i ne može da pumpa dovoljno krvi da bi zadovoljio potrebe organizma.

Lek Sobycor se koristi za lečenje:

• stabilne, hronične insuficijencije srca.
• povišenog krvnog pritiska (arterijska hipertenzija), (na osnovu preporučenog doziranja, ova indikacija podrazumeva primenu leka Sobycor 5 mg, film tablete i leka Sobycor 10 mg, film tablete),
• simptoma bola u grudima usled poremećenog protoka krvi kroz koronarne krvne sudove kao i nedovoljne prokrvljenosti srčanog mišića (angina pektoris), (na osnovu preporučenog doziranja, ova indikacija podrazumeva primenu leka Sobycor 5 mg, film tablete i leka Sobycor 10 mg, film tablete).

Koristi se u kombinaciji sa drugim lekovima koji su namenjeni za terapiju ovog oboljenja (kao što su ACE inhibitori, diuretici i kardiotonični glikozidi)

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na bisoprolol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• kod akutne slabosti srčanog mišića (srčana insuficijencija) ili u slučaju pogoršanja stanja (dekompenzacije), kao i kod srčane insuficijencije, koja zahteva intravensku primenu inotropnih lekova;
• kod šoka koji je prouzrokovan poremećajem srčane funkcije, dovodeći do ozbiljnog, akutnog stanja srca koje se manifestuje niskim krvnim pritiskom i prestankom cirkulacije (kardiogeni šok);
• kod ozbiljnih smetnji provođenja nadražaja iz srčanih pretkomora u srčane komore (AV blok II i III stepena);
• kod “sick sinus sindroma” (bolest sinusnog čvora srca);
• kod poremećenog provođenja nadražaja između sinusnog čvora i srčane pretkomore (sinoatrijalni blok);
• kod previše usporenog srčanog rada (puls ispod 50 otkucaja/min);
• kod previše smanjenog krvnog pritiska (sistolni krvni pritisak ispod 90 mm Hg);
• kod teške bronhijalne astme ili teške hronične opstruktivne bolesti pluća;
• kod uznapredovale faze perifernog arterijskog okluzivnog oboljenja (periferno arterijsko zakrečenje) ili kod spazma (suženja) krvnih sudova u prstima nogu i ruku (Raynaud-ov sindrom);
• kod metaboličke acidoze (stanja koje dovodi do povećane kiselosti krvi izazvane bolešću metabolizma);
• kod tumora srži nadbubrežne žlezde (feohromocitom) kada se ne uzima odgovarajuća terapija.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Sobycor ukoliko:

• imate umereno tešku bronhijalnu astmu ili hronično oboljenje pluća, kada je indikovana prateća terapija bronhodilatatorima (lekovima koji šire disajne puteve). Može biti potrebna veća doza beta2 – simpatomimetika (lekovi koji šire disajne puteve);
• imate šećernu bolest jer simptomi izrazito smanjene koncentracije šećera u krvi (hipoglikemije), kao što su ubrzani srčani puls, palpitacije (snažan osećaj ubrzanog i nepravilnog rada srca ili znojenje) mogu da budu zamaskirani;
• je potrebno da budete u opštoj anesteziji (npr. zbog bilo koje hirurške intervencije, ukljuljučujući i stomatološke)jer bisoprolol može da utiče na reakcije organizma u ovim situacijama. Recite lekaru, anesteziologu ili stomatologu da pijete lek Sobycor;
• ako ste na strogom postu ili dijeti;
• ste na terapiji desenzibilizacije (anti-alergijska terapija), bisoprolol može pojačati postojeće alergije i učiniti da simptomi budu još ozbiljniji i da dovede do anafilaktičke reakcije;
• imate AV blok I stepena (poremećaj provođenja impulsa u srcu);
• imate Prinzmetal-ovu anginu (praćena iznenadnim bolom u grudima koja nastaje zbog grča i posledičnog suženja krvnih sudova bez fizičkog napora);
• ako imate bolest okluzije perifernih arterija (bolest krvnih sudova koja najčešće zahvata ekstremitete) Pojačani simptomi mogu da se jave naročito na početku terapije;
• ste imali ili imate psorijazu (oboljenje kože ispoljeno pečatastim jasno ograničenim beličasto sivkastim ljuspama);
• imate feohromocitom (tumor srži nadbubrežne žlezde). Vaš lekar mora da tretira ovo stanje pre nego što Vam propiše bisoprolol;
• imate poremećaj funkcije štitaste žlezde Simptomi tiroidne hiperfunkcije (pojačani rad štitaste žlezde, tireotoksikoza) mogu da budu maskirani bisoprololom.

Nema terapijskog iskustva sa primenom bisoprolola kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i sledećim oboljenjima i stanjima:

• insulin-zavisni dijabetes melitus (tip I)
• teško oštećenje funkcije bubrega
• teško oštećenje funkcije jetre
• restriktivna kardiomiopatija
• kongenitalno oboljenje srca
• hemodinamski značajno organsko oboljenje valvula
• infarkt miokarda u prethodna tri meseca

Terapija srčane slabosti lekom Sobycor zahteva redovno praćenje od strane Vašeg lekara. Ovo je apsolutno neophodno naročito na početku terapije i nakon prekida terapije.

Terapija lekom Sobycor se ne sme naglo prekinuti osim ukoliko to nije apsolutno neophodno. Obavestite Vašeg lekara ukoliko se neko od navedenih stanja odnosi na Vas ili se u prošlosti odnosilo na Vas.

Drugi lekovi i lek Sobycor

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Sledeće lekove nemojte uzimati zajedno sa lekom Sobycor bez prethodnih konsultacija sa svojim lekarom:

• određene lekove za lečenje nepravilnog srčanog rada (antiaritmici klase I kao što su hinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenol), kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom;
• određene lekove za lečenje visokog krvnog pritiska, angine pektoris ili nepravilnog srčanog rada (antagonisti kalcijuma kao što su verapamil i diltiazem);
• određene lekove za lečenje visokog krvnog pritiska kao što su klonidin, metildopa, moksonodin, rilmenidin. Međutim, ukoliko ih već uzimate, nemojte prekidati sa uzimanjem ovih lekova bez prethodne konsultacije sa lekarom.

Posavetujte se sa lekarom pre nego što počnete da uzimate sledeće lekove sa bisoprololom; Vaš lekar će možda morati češće da proverava Vaše zdravstveno stanje:

• određene lekove za lečenje visokog krvnog pritiska ili angine pektoris (kalcijumski antagonisti tipa dihidropiridina kao što su felodipin, amlodipin i nifedipin);
• određene lekove koji se koriste u terapiji nepravilnog srčanog rada (poznati kao antiaritmici klase III , kao što je amjodaron);
• lokalno primenjene beta blokatore koji se (kao što su timolol kapi za oči u lečenju glaukoma),
• određene lekove koji se koriste za lečenje stanja kao što su Alchajmerova bolest ili glaukom (poznati kao parasimpatomimetici, kao što su takrin ili karbahol) ili lekove koji se koriste za lečenje akutnih srčanih problema (poznati kao simpatomimetici, kao što su izoprenalin i dobutamin);
• insulin i druge oralne antidijabetike može biti pojačano njihovo delovanje a i znaci upozorenja za smanjenje koncentracije glukoze u krvi, npr. ubrzan puls, mogu biti prikriveni;
• anestetike (npr. tokom hirurške intervencije);
• digitalis (koristi se za lečenje srčane insuficijencije);
• nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) koji se koriste za lečenje artritisa, bola ili zapaljenja (npr. ibuprofen ili diklofenak);
• simpatikomimetike kao što su adrenalin i noradrenalin koji se koriste za lečenje srčanog udara ili niskog krvnog pritiska. Adrenalin se takođe koristi za lečenje alergijskih reakcija. Ako se uzima bisoprolol mogu biti potrebne veće doze adrenalina u lečenju alergijskih reakcija;
• bilo koji lek koji smanjuje krvni pritisak, kao željeni ili neželjeni efekat leka, kao što su antihipertenzivi, određeni lekovi za depresiju (triciklični antidepresivi kao što su imipramin ili amitriptilin), određeni lekovi za lečenje epilepsije ili za primenu tokom anestezije (barbiturati kao što je fenobarbital) ili određeni lekovi za lečenje mentalnih oboljenja koje karakteriše gubitak kontakta sa realnošću (fenotiazidi kao što je levomepromazin);
• meflokvin, koji se primenjuje u prevenciji ili lečenju malarije,
• lekove za lečenje depresije koji se nazivaju inhibitori monoaminooksidaze (izuzev MAO-B inhibitora) kao što je moklobemid;
• rifampicin, koji se koristi za lečenje određenih bakterijskih infekcija;
• derivate ergotamina, koji se koriste u lečenju migrene.

Uzimanje leka Sobycor sa hranom, pićima i alkoholom

Vrtoglavica i ošamućenost koje se mogu javiti tokom terapije lekom Sobycor mogu se pogoršati ukoliko konzumirate alkohol. Ukoliko se to odnosi na Vas, izbegavajte alkohol dok ste na terapiji lekom Sobycor.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Postoji rizik da primena leka Sobycor, tokom trudnoće može da ima negativan uticaj na trudnoću.Postoji povećana mogućnost prevremenog porođaja, pobačaja, smanjene koncentracije šećera u krvi bebe i smanjenog broja otkucaja srca. Generalno beta blokatori smanjuju protok krvi kroz posteljicu i mogu da utiču na razvoj ploda. Zbog svega navedenog bisoprolol ne treba uzimazi za vreme trudnoće, osim ako je to neophodno.Novorođenče mora da bude posebno praćeno posle porođaja. Uobičajeno je da se simptomi smanjene koncentracije šećera u krvi i usporen puls uobičajeno se javljaju u toku prva tri dana života.

Dojenje

Nije poznato da li bisoprolol prelazi u majčino mleko. Zbog toga se ne preporučuje dojenje tokom terapije ovim lekom.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Vaša sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama može biti izmenjena u zavisnosti od toga kako podnosite lek. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, može da dođe do smanjene sposobnosti za upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama. O ovome treba naročito voditi računa na početku terapije i nakon promene leka, kao i kod primene leka u kombinaciji sa alkoholom.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Lek Sobycor uzmite ujutru pre, za vreme ili nakon doručka. Tablete treba progutati sa dovoljno tečnosti i ne treba ih drobiti ili žvakati, uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Tokom terapije lekom Sobycor neophodni su redovni pregledi lekara. Ovi pregledi su posebno važni na početku terapije i tokom povećavanja doze.

Tableta sa podeonom linijom se može podeliti na jednake doze. Terapija lekom Sobycor je obično dugotrajna.

Lečenje simptoma hronične slabosti srca

Terapija srčane slabosti lekom Sobycor zahteva redovno praćenje od strane Vašeg lekara, naročito na početku

terapije, tokom titracije doze i nakon prekida terapije.

Odrasli, uključujući i starije osobe:

Terapiju Sobycor tabletama treba započeti nižom dozom i postepeno je povećavati. Vaš lekar će odlučiti kako će povećati dozu, a to bi trebalo uraditi na sledeći način:

• 1,25 mg jednom dnevno, tokom prve nedelje, ukoliko se lek dobro podnosi dozu povećati na
• 2,5 mg jednom dnevno, tokom sledećih nedelju dana, ukoliko se lek dobro podnosi dozu povećati na
• 3,75 mg jednom dnevno, tokom sledećih nedelju dana, ukoliko se lek dobro podnosi dozu povećati na
• 5 mg jednom dnevno naredne četiri nedelje, ukoliko se lek dobro podnosi dozu povećati na
• 7,5 mg jednom dnevno naredne četiri nedelje, ukoliko se lek dobro podnosi dozu povećati na
• 10 mg jednom dnevno što je doza održavanja. Maksimalna preporučena doza leka je 10 mg jednom dnevno.

U zavisnosti od toga koliko dobro podnosite lek, lekar može da odluči i da produži vreme između povećavanja doza.

Ako se Vaše stanje pogorša ili ako prestanete da podnosite lek, dozu treba ponovo smanjiti ili prekinuti upotrebu ovog leka. Kod nekih pacijenata, doza održavanja niža od 10 mg bisoprolola, može biti dovoljna.

Lečenje visokog krvnog pritiska (hipertenzija) i angina pektoris, (na osnovu preporučenog doziranja, ova indikacija podrazumeva primenu leka Sobycor 5 mg, film tablete i leka Sobycor 10 mg, film tablete)

Doza leka mora da bude individualno prilagođena.

Ukoliko nije drugačije propisano, preporučena početna doza je 5 mg jednom dnevno.

Kod blage hipertenzije, terapija lekom bisoprolol u dozi od 2,5 mg može da bude zadovoljavajuća.

Ukoliko je neophodno doza može da bude povećana na 10 mg bisoprolola jednom dnevno. Dalje povećanje doze je jedino opravdano u izuzetnim slučajevima.

Najviša preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Lekar će Vam reći kako da postupate.

Ukoliko treba da prekinete terapiju ovim lekom, Vaš lekar će Vas posavetovati kako da postepeno smanjite dozu, jer u suprotnom, Vaše stanje može da se pogorša.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega

Ukoliko imate teško oštećenje funkcije jetre ili bubrega, doza bisoprolola ne sme biti veća od 10 mg na dan.

Doziranje kod starijih pacijenata

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Primena kod dece i adolescenata

Ne preporučuje se primena leka Sobycor kod dece i adolescenata.

Ako ste uzeli više leka Sobycor nego što treba

Ukoliko ste uzeli više leka Sobycor nego što bi trebalo, odmah se obratite lekaru ili farmaceutu. Lekar će odlučiti koje mere moraju biti preduzete.

Najčešći znaci predoziranja su usporen srčani ritam (bradikardija), pad krvnog pritiska, bol u grudima, bronhospazam (otežano disanje), akutni poremećaj srčanog rada (slabost) i pad koncentracije šećera u krvi (hipoglikemija), koje može da dovede do osećaja gladi, znojenja i lupanja srca.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Sobycor

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Sledećeg jutra uzmite svoju uobičajenu dozu, koju Vam je lekar propisao.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Sobycor

Ne prekidajte naglo terapiju lekom Sobycor. Nemojte prestati sa uzimanjem leka bisoprolol bez prethodne konsultacije sa lekarom. U suprotnom Vaše zdravstveno stanje bi se moglo pogoršati, naročito kod kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca, terapija bisoprololom se ne sme naglo prekidati. Ako je prekid terapije potreban, Vaš lekar će Vas savetovati kako postepeno da smanjite dozu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Da bi sprečili teške neželjene reakcije, obratite se odmah lekaru ukoliko neželjeno dejstvo ima ozbiljne simptome, ukoliko se iznenada ispolji ili se simptomi naglo pogoršaju.

Najteža neželjena dejstva su povezana sa funkcijom srca:

• usporenje srčanog ritma (javlja se veoma često kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek),
• pogoršanje srčane slabosti (javlja se često kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek),
• usporen ili nepravilan srčani ritam (javlja se povremeno kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

Ukoliko osetite vrtoglavicu, slabost ili poteškoće pri disanju, molimo Vas obavestite svog lekara što je pre moguće.

Sledeća neželjena dejstva su grupisana na osnovu učestalosti:

Veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

 Usporen rad srca (kod pacijenata sa srčanom slabošču)

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• vrtoglavica, glavobolja,
• pogoršanje postojeće srčane slabosti (kod pacijenata sa srčanom slabošću),
• osećaj hladnoće ili utrnulosti u rukama ili nogama, nizak krvni pritisak (posebno kod pacijenata sa

srčanom slabošću),

• gastrointestinalne tegobe kao što su mučnina, povraćanje,proliv, otežano pražnjenje creva,
• malaksalost, zamor.

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• pad krvnog pritiska pri promeni položaja tela iz sedećeg u uspravni položaj (ortostatska hipotenzija);,
• grč muskulature organa za disanje kod pacijenata sa bronhijalnom astmom ili podacima o opstruktivnoj bolesti pluća,
• mišićna slabost, grčevi u mišićima,
• stanje depresije, poremećaj sna.

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• iznenadni gubitak svesti*,
• smanjeno stvaranje suza (posebno je potreban oprez ako nosite kontaktna sočiva),
• oštećenje sluha,
• zapušenost nosa i curenje iz nosa alergijske prirode,
• zapaljenje jetre koje može dovesti do žutice (žute prebojenosti kože i sluzokože) ,
• reakcije preosetljivosti (svrab, crvenilo, osip),
• porast nivoa triglicerida u krvi, porast vrednosti enzima jetre (AST, ALT),
• poremećaj potencije,
• noćne more, halucinacije.

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• iritacija ili crvenilo oka (konjuktivitis),
• bol u grudima,
• gubitak kose,
• beta blokatori mogu da provociraju ili pogoršaju psorijazu ili da dovedu do pojave osipa koji liči na psorijazu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Sobycor posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju (nakon “Važi do:”). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage i svetlosti. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je bisoprolol-fumarat.

Jedna film tableta sadrži 2,5 mg bisoprolol-fumarata.

• Pomoćne supstance:

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna (E460); natrijum-skrob glikolat, tip A; povidon K30; silicijum- dioksid, koloidni, bezvodni i magnezijum-stearat (E572).

Film (obloga) tablete: hipromeloza (E464); makrogol 400; titan-dioksid (E171); talk (E553b). .

Kako izgleda lekSobycor i sadržaj pakovanja

Sobycor, 2,5 mg, film tablete:

Ovalne blago bikonveksne film tablete bele do skoro bele boje, sa podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je blister (OPA/Al/PVC//Al) sa 15 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 15 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA, D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo Mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-03489-19-001 od 01.06.2020.