Bactrim® 400mg+80mg tableta

Lek Bactrim je indikovan kod odraslih i dece starije od 12 godina za terapiju sledećih infekcija izazvanih osetljivim mikroorganizmima (videti odeljak 5.1):

• terapija i profilaksa pneumonije izazvane Pneumocystis jirovecii (PJP);
• terapija i profilaksa toksoplazmoze;
• terapija nokardioze.

Sledeće infekcije mogu biti lečene lekom Bactrim, kada postoji dokaz o osetljivosti bakterije na lek i onda kada postoji dobar razlog za upotrebu kombinacije TMP-SMZ a ne pojedinačnog antibiotika:

• akutna, nekomplikovana infekcija urinarnog trakta;
• akutni otitis media;
• akutna egzacerbacija hroničnog bronhitisa.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične farmakoterapijske vodiče o adekvatnoj primeni antibakterijskih lekova.

Preporuke za standardno doziranje kod akutnih infekcija

Odrasli i deca starija od 12 godina:

Ova doza približno odgovara 6 mg trimetoprima i 30 mg sulfametoksazola po kg telesne mase u toku 24 sata, primenjena kao dve jednake pojedinačne doze.

Terapiju treba nastaviti još dva dana nakon povlačenja simptoma bolesti; kod većine pacijenata terapija treba da traje najmanje 5 dana. Ako ne dođe do kliničkog poboljšanja nakon 7 dana od početka terapije, potrebno je ponovo razmotriti terapiju.

Pokazano je da je kratkotrajna terapija, u trajanju od 1 do 3 dana, kao alternativa standardnom doziranju, efikasna kod akutnih nekomplikovanih infekcija donjeg urinarnog trakta.

Stariji pacijenti

Videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka (odeljak 4.4). Ukoliko nije posebno navedeno, preporučuje se standardni režim doziranja.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Nisu dostupni podaci o doziranju kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Odrasli i deca starija od 12 godina:

Nema dostupnih informacija o primeni leka kod dece mlađe od 12 godina sa oštećenjem funkcije bubrega. Farmakokinetika obe komponente leka Bactrim, sulfametoksazola i trimetoprima, kod pedijatrijskih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, opisana je u odeljku 5.2 Sažetka karakteristika leka.

Preporučuje se određivanje koncentracije sulfametoksazola u plazmi u intervalima 2-3 dana i to u uzorcima koji su dobijeni 12 sati nakon primene leka. Ako je koncentracija ukupnog sulfametoksazola veća od 150 mikrograma/mL, terapiju treba prekinuti sve dok se vrednosti ne spuste ispod 120 mikrograma/mL.

Pneumocystis jirovecii pneumonija

Terapija – odrasli i deca starija od 12 godina

Preporučuje se veća doza, 100 mg sulfametoksazola i 20 mg trimetoprima po kg telesne mase dnevno, u dve ili više podeljenih doza, tokom dve nedelje. Cilj je da se postigne maksimalna koncentracija trimetoprima u serumu ili plazmi, koja je veća ili jednaka 5 mikrograma/mL (ustanovljena kod pacijenata koji dobijaju jednočasovnu infuziju intravenski primenjenog leka) (videti odeljak 4.8 Neželjena dejstva).

Prevencija – odrasli (>18 godina):

Može se primenjivati sledeći režim doziranja:

160 mg trimetoprima/800 mg sulfametoksazola dnevno, 7 dana u nedelji.

160 mg trimetoprima/800 mg sulfametoksazola, tri puta nedeljno, svaki drugi dan.

320 mg trimetoprima/1600 mg sulfametoksazola dnevno, u dve podeljene doze, tri puta nedeljno, svaki drugi dan.

Prevencija – pedijatrijska populacija (deca uzrasta 12 do 18 godina)

Uobičajena doza za decu iznosi približno 6 mg trimetoprima i 30 mg sulfametoksazola po kg telesne mase u toku 24 sata, primenjena kao dve jednake pojedinačne doze. Sledeći režim doziranja može da se primenjuje tokom perioda rizika:

Dnevna doza primenjena na dan terapije iznosi približno 150 mg trimetoprima/m2/dan i 750 mg sulfametoksazola/m2/dan. Ukupna dnevna doza ne sme biti veća od 320 mg trimetoprima i 1600 mg sulfametoksazola.

Nokardioza – odrasli (stariji od 18 godina)

Ne postoji konsenzus o najpogodnijem doziranju. Koristi se doza za odrasle od 6 do 8 tableta dnevno u periodu do 3 meseca.

Toksoplazmoza

Ne postoji konsenzus o najpogodnijem doziranju u terapiji ili prevenciji ovog oboljenja. Odluku o tome treba doneti na osnovu kliničkog iskustva. Međutim, kada je profilaksa u pitanju, mogu biti odgovarajuće doze koje se preporučuju za prevenciju Pneumocystis jirovecii pneumonije.

Način primene:

Lek Bactrim se uzima oralno.

Preporučuje se uzimanje leka sa hranom ili dovoljno tečnosti, kako bi se smanjila mogućnost javljanja gastrointestinalnih smetnji.

• Preosetljivost na aktivnu(e) supstancu(e), sulfonamide, trimetoprim, kotrimoksazol ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;
• Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre;
• Teška insuficijencija bubrega, gde nije moguće sprovesti ponovljena određivanja koncentracije TM- a i SMZ-a u plazmi;
• Lek Bactrim se ne sme davati deci u toku prvih šest nedelja života;
• Primena kod pacijenata sa lekovima (trimetoprim i/ili sulfonamidi) indukovanom imunskom trombocitopenijom u istoriji bolesti.
• Primena kod pacijenata sa akutnom porfirijom.

Neželjene reakcije opasne po život

Fatalni ishod, iako veoma retko, zabeležen je u vezi sa teškim neželjenim reakcijama kao što su Stevens- Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, fulminanta nekroza jetre, agranulocitoza, aplastična anemija, druge krvne diskrazije i preosetljivost respiratornog trakta.

• Tokom primene ovog leka, zabeležene su životno ugrožavajuće reakcije na koži, Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN) i reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS);
• Pacijente treba upozoriti na znakove i simptome ovih reakcija na koži, i pažljivo ih pratiti. Najveći rizik od pojave ovih reakcija je u prvih nekoliko nedelja terapije.
• Ukoliko su prisutni simptomi i znaci SJS, TEN (progresivni osip kože, često sa plikovima ili mukoznim lezijama) ili DRESS (npr. groznica-povišena telesna temperatura, eozinofilija), treba obustaviti terapiju ovim lekom (videti odeljak 4.8);
• Najbolji rezultati u lečenju SJS, TEN i DRESS postižu se kada se rano dijagnostikuju i odmah se prekine sa primenom svakog sumnjivog leka. Rana obustava leka je udružena sa boljom prognozom;
• Ukoliko se kod pacijenta koji uzima ovaj lek razviju SJS, TEN ili DRESS, lek se, kod tog pacijenta, ne sme nikada više ponovo uvoditi u terapiju;
• Pojava generalizovanog febrilnog eritema udruženog sa pustulama na početku terapije treba da pobudi sumnju na akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP) (videti odeljak 4.8); pojava ove neželjene reakcije zahteva obustavu terapije i kontraindikacija je za buduću primenu kotrimoksazola samog, kao i u kombinaciji sa drugim lekovima.

Hemofagocitna limfohistiocitoza (HLH)

Kod pacijenata lečenih kotrimoksazolom, veoma retko su zabeleženi slučajevi hemofagocitne limfohistiocitoze. HLH je životno ugrožavajući sindrom patološke aktivacije imunskog sistema, koji karakterišu klinički simptomi i znaci prekomerne sistemske inflamacije (npr. groznica-povišena telesna temperatura, hepatosplenomegalija, hipertrigliceridemija, hipofibrinogenemija, velike koncentracije feritina u serumu, citopenija i hemofagocitoza). Pacijente koji razviju rane manifestacije patološke aktivacije imunskog sistema treba odmah proceniti. Ukoliko se dijagnostikuje HLH, primenu kotrimoksazola treba obustaviti.

Respiratorna toksičnost

Tokom primene kotrimoksazola zabeleženi su veoma retki slučajevi respiratorne toksičnosti koji ponekad prelaze u akutni respiratorni distres sindroma (ARDS). Pojava plućnih simptoma poput kašlja, groznice- povišene telesne temperature i dipneje, zajedno sa radiološkim znacima plućnih infiltrata i pogoršanjem funkcije pluća, može biti preliminarni znak ARDS. U ovim slučajevima treba prekinuti primenu kotrimoksazolom i primeniti odgovarajuću terapiju.

Stariji pacijenti

Poseban oprez se savetuje kod primene leka starijim pacijentima, zato što su oni podložniji neželjenim reakcijama na lek i kod njih postoji veća verovatnoća nastanka teških neželjenih reakcija, pogotovo kada već postoje komplikovana stanja, poput oštećenja funkcije bubrega i/ili jetre i/ili istovremene primene drugih lekova.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa poznatim oštećenjem funkcije bubrega, treba primeniti posebne preporuke vezane za doziranje (videti odeljak 4.2).

Izlučivanje urina

Potrebno je obezbediti adekvatno izlučivanje urina tokom trajanja terapije. Retki su slučajevi kristalurije in vivo, mada su kristali sulfonamida uočeni u ohlađenom urinu pacijenata koji su na terapiji kotrimoksazolom. Rizik može da bude povećan kod pacijenata sa malnutricijom.

Folati

Savetuje se redovna mesečna kontrola krvne slike prilikom dugotrajne primene leka, kod pacijenata sa deficitom folata ili starijih pacijenata, pošto postoji mogućnost asimptomatskih promena hematoloških parametara, usled nedostatka dostupnog folata. Može se razmotriti suplementacija folinskom kiselinom tokom terapije, ali nju treba uvesti uz poseban oprez, zbog moguće interferencije sa antimikrobnim dejstvom leka (videti odeljak 4.5).

Pacijenti sa deficijencijom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze

Kod pacijenata sa deficijencijom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), postoji mogućnost nastanka hemolize.

Pacijenti sa teškom atopijom ili bronhijalnom astmom

Lek Bactrim treba sa oprezom propisivati pacijentima sa teškom atopijom ili bronhijalnom astmom. Terapija streptokoknog faringitisa izazvanog beta-hemolitičnim streptokokom grupe A

Lek Bactrim ne treba uzimati u terapiji streptokoknog faringitisa izazvanog beta-hemolitičnim streptokokom grupe A, jer je za ovu vrstu infekcije orofarinksa efikasniji penicilin.

Metabolizam fenilalanina

Primećeno je da trimetoprim negativno utiče na metabolizam fenilalanina. Ovo nije od značaja za pacijente sa fenilketonurijom koji se pridržavaju odgovarajuće dijete.

Pacijenti sa rizikom od porfirije

Treba izbegavati primenu leka Bactrim kod pacijenata kod kojih postoji ili se sumnja na povećan rizik od porfirije. Trimetoprim i sulfonamidi (iako ne specifično sulfametoksazol) su dovođeni u vezu sa kliničkom egzacerbacijom porfirije.

Pacijenti sa hiperkalemijom i hiponatremijom

Potrebno je pažljivo praćenje koncentracije kalijuma i natrijuma u serumu kod pacijenata sa rizikom od hiperkalemije i hiponatremije.

Metabolička acidoza

Kotrimoksazol je dovođen u vezu sa metaboličkom acidozom, onda kada su drugi mogući uzroci isključeni. Savetuje se pažljivo praćenje uvek kada se sumnja na metaboličku acidozu.

Pacijenti sa teškim hematološkim poremećajima

Lek Bactrim ne treba davati pacijentima sa teškim hematološkim poremećajima, izuzev pod posebnim nadzorom (videti odeljak 4.8 Neželjena dejstva). Kotrimoksazol je korišćen kod pacijenata koji su primali citotoksične lekove, sa malim dodatnim dejstvom, ili bez njega, na koštanu srž ili perifernu krv.

Lek Bactrim treba koristiti samo kada je, prema proceni lekara, korist od terapije veća u odnosu na moguće rizike; treba razmotriti primenu jednog efikasnog antibakterijskog leka.

Lek Bactrim sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, odnosno suštinski je bez natrijuma.

Interakcije sa laboratorijskim testovima: trimetoprim može da utiče na vrednosti kreatinina u plazmi/serumu, kada se određuju reakcijom sa alkalnim pikratom. Ovo može da rezultira povećanim vrednostima kreatinina

u serumu/plazmi oko 10%. Klirens kreatinina je smanjen: bubrežna tubularna sekrecija kreatinina se smanjuje sa 23% na 9%, dok glomerularna filtracija ostaje nepromenjena.

Zidovudin: u određenim situacijama, istovremena primena zidovudina može da poveća rizik od hematoloških neželjenih dejstava TMP-SMZ. Ukoliko je neophodna istovremena primena sa zidovudinom, potrebno je razmotriti praćenje hematoloških parametara.

Ciklosporin: primećeno je reverzibilno pogoršanje bubrežne funkcije kod pacijenata koji su bili na terapiji ciklosporinom i TMP-SMZ nakon transplantacije bubrega.

Rifampicin: istovremena primena rifampicina i TMP-SMZ rezultuje smanjenjem poluvremena eliminacije iz plazme za trimetoprim i to nakon perioda od jedne nedelje. Ne smatra se da je ovo od kliničkog značaja.

Kada se trimetoprim istovremeno uzima sa lekovima koji formiraju katjone pri fiziološkom pH i delimično se izlučuju aktivnom renalnom sekrecijom (npr. prokainamid, amantadin), postoji mogućnost kompetitivne inhibicije ovog procesa, što može dovesti do povećanja koncentracije jednog ili oba leka u plazmi.

Diuretici (tiazidi): kod starijih pacijenata koji istovremeno uzimaju diuretike, uglavnom tiazidne, postoji povećan rizik od nastanka trombocitopenije, sa ili bez purpure.

Pirimetamin: izveštaji ukazuju na to da pacijenti koji uzimaju pirimetamin u dozama većim od 25 mg nedeljno, povremeno mogu da razviju megaloblastnu anemiju ako istovremeno uzimaju TMP-SMZ.

Varfarin: pokazano je da TMP-SMZ povećava antikoagulantno dejstvo varfarina putem stereoselektivne inhibicije njegovog metabolizma. Sulfametoksazol može da izbaci varfarin sa protein-vezujućeg mesta albumina plazme u in vitro uslovima. Zbog toga se savetuje pažljivo kontrolisanje antikoagulantne terapije u toku lečenja TMP-SMZ kombinacijom.

Fenitoin: TMP-SMZ produžava poluvreme eliminacije fenitoina, i zbog toga bi njihova istovremena primena mogla da rezultuje pojačanim dejstvom fenitoina. Savetuje se pažljivo praćenje stanja pacijenata i koncentracije fenitoina u serumu.

Digoksin: pokazano je da istovremena primena trimetoprima i digoksina dovodi do povećanja koncentracije digoksina u plazmi kod starijih pacijenata.

Metotreksat: TMP-SMZ može da poveća koncentraciju slobodnog metotreksata u plazmi. Ukoliko se terapija TMP-SMZ smatra odgovarajućom, kod pacijenata koji uzimaju i neki drugi antifolatni lek, kao što je metotreksat, potrebno je razmotriti suplementaciju folatima (videti odeljak 4.4).

Trimetoprim interferira sa testom za određivanje metotreksata u serumu, kada se koristi dihidrofolat reduktaza iz Lactobacillus casei. Ne dolazi do interferencije ukoliko se metotreksat određuje radioimunoesejom.

Lamivudin: primena TMP-SMZ, u dozi 160 mg/800 mg, zbog prisustva trimetoprima dovodi do povećanja za izloženosti lamivudinu za 40%. Lamivudin nema dejstvo na farmakokinetiku trimetoprima ili sulfametoksazola.

Interakcija sa hipoglikemijskim lekovima iz grupe derivata sulfoniluree nije uobičajena, ali postoje podaci o potenciranju njegovog dejstva.

Hiperkalemija: oprez je potreban kod svih pacijenata koji uzimaju lekove koji dovode do hiperkalemije, kao što su ACE inhibitori, antagonisti angiotenzinskih receptora i diuretici koji štede kalijum, poput spironolaktona. Istovremena primena TMP-SMZ može dovesti do klinički značajne hiperkalemije.

Repaglinid: trimetoprim može da poveća nivo repaglinida i tako dovede do hipoglikemije.

Folna kiselina: pokazano je da suplementacija folnom kiselinom interferira sa antimikrobnim dejstvom TMP-SMZ. Ovo je zapaženo kod profilakse i terapije Pneumocystis jirovecii pneumonije.

Kontraceptivi: zabeleženi su slučajevi izostanka efikasnosti oralnih kontraceptiva pri istovremenom uzimanju sa antibioticima. Mehanizam ovog dejstva nije utvrđen. Žene koje su na terapiji antibioticima treba da, uz oralne kontraceptive, privremeno koriste i metode mehaničke zaštite od neželjene trudnoće ili da izaberu drugi vid kontracepcije.

Azatioprin: postoje oprečni klinički izveštaji o interakciji između azatioprina i TMP-SMZ, koja je dovela do ozbiljnih hematoloških abnormalnosti.

Trudnoća

Trimetoprim i sulfametoksazol prolaze placentu i bezbednost njihove primene kod trudnica nije ustanovljena. Anamnestičke studije su pokazale moguću vezu između izloženosti antagonistima folata i fetalnih malformacija.

Trimetoprim je antagonist folata i u studijama na životinjama je pokazano da obe aktivne supstance dovode do poremećaja ploda (videti odeljak 5.3).

Lek Bactrim ne treba uzimati tokom trudnoće, pogotovo ne u prvom trimestru, osim ukoliko je zaista neophodno. Ukoliko se ipak uzima, potrebno je razmotriti suplementaciju folnom kiselinom.

Postoji kompeticija između sulfametoksazola i bilirubina za vezivanje za albumine plazme. Pošto značajne koncentracije leka koji uzima majka perzistiraju nekoliko dana kod novorođenčeta, postoji rizik od nastanka neonatalne hiperbilirubinemije, sa udruženim teorijskim rizikom od nastanka kernikterusa, kada trudnica uzima kotrimoksazol neposredno pre porođaja. Teorijski rizik je naročito značajan kod novorođenčadi kod kojih postoji povećan rizik od hiperbilirubinemije, kao što su oni koji su prevremeno rođeni i oni koji imaju deficit glukozo-6-fosfat dehidrogenaze.

Dojenje

Obe komponente leka Bactrim, TMP i SMZ, se izlučuju u majčino mleko. Zbog toga bi uzimanje ovog leka trebalo izbegavati u kasnoj trudnoći i u periodu dojenja, kada majka ili novorođenče imaju povećan rizik od razvoja hiperbilirubinemije. Dodatno, primenu leka Bactrim treba izbegavati kod novorođenčadi mlađih od 8 nedelja, zbog predispozicije ka hiperbilirubinemiji.

Ne postoje studije u kojima je ispitan uticaj leka Bactrim na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama. Štetan uticaj na ove aktivnosti se ne može predvideti na osnovu farmakoloških svojstava leka. Ipak treba imati na umu klinički status pacijenta i profil neželjenih događaja koji se vezuju za uzimanje leka Bactrim, kada se razmatra sposobnost pacijenta da rukuje mašinama.

Kategorije učestalosti dole navedenih neželjenih dejstava predstavljaju procenjene vrednosti. Za većinu događaja, odgovarajući podaci za procenu incidence nisu bili dostupni. Dodatno, incidenca neželjenih događaja može da varira u zavisnosti od indikacije.

Za određivanje učestalosti veoma čestih do retkih neželjenih reakcija korišćeni su podaci dobijeni u velikim publikovanim kliničkim studijama. Veoma retke nuspojave su prvenstveno određene na osnovu postmarketinških podataka, te više odgovaraju učestalosti prijavljivanja nego stvarnoj učestalosti.

Učestalost neželjenih dejstava je navedena prema sledećoj konvenciji: veoma često ≥ 1/10; često ≥ 1/100 i < 1/10; povremeno ≥1/1000 i < 1/100; retko ≥ 1/10000 i < 1/1000; veoma retko < 1/10000; nepozanto – ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.

* videti opis odabranih neželjenih reakcija Opis odabranih neželjenih dejstava

Aseptični meningitis

Aseptični meningitis je reverzibilan i brzo se povlači po prekidu uzimanja leka, ali se u određenim slučajevima ponovo javlja nakon ponovne primene kombinacije trimetoprim i sulfametoksazol ili samo trimetoprima.

Plućne reakcije preosetljivosti

Kašalj, dispneja i infiltracija pluća mogu da budu rani pokazatelji respiratorne preosetljivosti koja, veoma retko, može biti sa smrtnim ishodom.

Hepatobilijarni poremećaji

Holestatska žutica i hepatična nekroza mogu biti sa smrtnim ishodom.

Teške neželjene reakcije na koži

Prijavljeni su Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN) i reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), koji mogu biti opasni po život (videti odeljak 4.4).

Kao i sa drugim lekovima, alergijske reakcije, poput osipa praćenog svrabom, se mogu javiti kod pacijenata preosetljivih na neki od sastojaka leka. Veoma retko su zabeleženi slučajevi akutne generalizovane egzantematozne pustuloze (AGEP) (videti odeljak 4.4).

Reakcije povezane sa terapijom Pneumocystis jirovecii pneumonije (PJP)

Zabeležene su teške reakcije preosetljivosti, osip, pireksija, neutropenija, trombocitopenija, povećanje vrednosti enzima jetre, hiperkalemija, hiponatremija, rabdomioliza.

Pri velikim dozama koje se koriste u lečenju PJP, prijavljene su teške reakcije preosetljivosti koje su zahtevale prekid terapije. Ove reakcije su zabeležene kod PJP pacijenata koji su ponovo izloženi kombinaciji lekova TMP-SMZ, ponekad posle doznog intervala od par dana.

Rabdomioliza je zabeležena kod HIV pozitivnih pacijenata koji su uzimali TMP-SMZ u profilaksi PJP. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Verovatni znaci/simptomi predoziranja su mučnina, povraćanje, vrtoglavica i konfuzija. Kod akutnog predoziranja trimetoprimom prijavljena je depresija kostne srži.

Terapija

Ako nije bilo povraćanja, poželjno je indukovati ga. Gastrična lavaža može biti od koristi, iako je gastrointestinalna resorpcija uglavnom veoma brza i potpuna nakon približno dva sata. Ovo ne mora biti slučaj kod velikih predoziranja. Zavisno od stanja bubrežne funkcije, preporučuje se primena tečnosti, ako je produkcija urina mala.

I trimetoprim i aktivni sulfametoksazol se delimično ukljanjaju hemodijalizom. Peritonealna dijaliza nije efikasna.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, Sulfonamidi i trimetoprim.

ATC šifra: J01EE01 Mehanizam delovanja

Sulfatetoksazol kompetitivno inhibira korišćenje paraaminobenzoeve kiseline (PABA) u procesu sinteze dihidrofolata od strane bakterijske ćelije i tako deluje bakteriostatski. Trimetoprim reverzibilno inhibira bakterijsku dihidrofolat reduktazu, enzim koji učestvuje u metabolizmu folata, pretvarajući dihidro- u tetrahidrofolat. U zavisnosti od stanja, njegovo dejstvo može biti baktericidno. Tako trimetoprim i sulfametoksazol blokiraju dva uzastopna koraka u biosintezi purina kao i nukleinskih kiselina, esencijalnih za mnoge bakterije. Ovo dejstvo značajno pojačava in vitro aktivnost između dva leka.

Trimetoprim se vezuje za plazmodijalnu dihidrofolat reduktazu, ali slabije nego za bakterijski enzim. Afinitet vezivanja za ovaj enzim kod sisara je približno 50000 puta manji nego za odgovarajući enzim kod bakterija.

Mehanizam rezistencije

In vitro studije su pokazale da se rezistencija bakterija može razviti sporije sa istovremenom primenom sulfametoksazolom i trimetoprimom, nego nakon primene pojedinačnih komponenti.

Rezistencija na sulfametoksazol može da nastane putem različitih mehanizama. Bakterijske mutacije dovode do povećanja koncentracije PABA i kompeticije sa sulfametoksazolom što rezultuje smanjenom inhibicijom dihidropteroat sintetaze. Dodatni mehanizam rezistencije je plazmidom-posredovan i rezultat je produkcije izmenjenog enzima dihidropteroat sintetaze, sa smanjenim afinitetom za sulfametoksazol u poređenju sa enzimom divljeg tipa (engl. wild-type).

Rezistencija na trimetoprim nastaje putem plazmidom-posredovanih mutacija, što dovodi do produkcije izmenjenog enzima dihidrofolat reduktaze, koji ima smanjen afinitet za trimetoprim.

Trimetoprim se vezuje za plazmodijalnu dihidrofolat reduktazu, ali slabije nego za bakterijski enzim. Afinitet vezivanja za ovaj enzim kod sisara je približno 50000 puta manji nego za odgovarajući enzim kod bakterija.

Mnoge uobičajene patogene bakterije su in vitro osetljive na trimetoprim i sulfametoksazol u koncentracijama daleko manjim od onih koje su prisutne u krvi, tkivnim tečnostima i urinu, nakon primene preporučenih doza. Međutim, kao i kod drugih antibiotika, in vitro aktivnost ne podrazumeva i kliničku

efikasnost. Zbog toga se mora obratiti pažnja na to da se zadovoljavajući rezultati testova osetljivosti bakterija postižu samo u preporučenim medijumima u kojima nema inhibitornih supstanci, pogotovo timidina i timina.

Preporučeni kriterijumi osetljivosti EUCAST vrednosti Enterobacteriaceae: S ≤ 2 R > 4;

S. maltophilia: S ≤ 4 R > 4; Acinetobacter: S ≤ 2 R > 4; Staphylococcus: S ≤ 2 R > 4; Enterococcus: S ≤ 0,032 R > 1; Streptococcus ABCG: S ≤ 1 R > 2; Streptococcus pneumoniae: S ≤ 1 R > 2; Hemophilus influenzae: S ≤ 0,5 R > 1; Moraxella catarrhalis: S ≤ 0,5 R > 1;

Psuedomonas aeruginosa i druge ne-enterobacteriaceae: S ≤ 2* R > 4*.

S = osetljive, R = rezistentne. *Ovo su preporučene vrednosti, pošto za ove organizme nisu dostupni podaci od strane EUCAST.

Trimetoprim:sulfametoksazol u odnosu 1:19. Vrednosti su izražene kao koncentracija trimetoprima. Antibakterijski spektar

Prevalenca rezistencije može da varira geografski i tokom vremena za navedene vrste mikroorganizama, pa su poželjne lokalne informacije o rezistentnosti, posebno prilikom terapije teških infekcija. Ukoliko je neophodno, kada je prevalenca rezistencije na lokalnom nivou takva da se dovodi u pitanje korist primene leka u terapiji pojedinačnih tipova infekcija, trebalo bi potražiti savet stručnjaka.

Sledeće informacije pružaju samo približan uvid o verovatnoći da li će neki organizam biti osetljiv na TMP- SMZ ili ne.

Osetljivost bakterija na TMP-SMZ je prikazana u tabeli:

Resorpcija

Nakon oralne upotrebe, resorpcija trimetoprima i sulfametoksazola je brza i skoro potpuna. Prisustvo hrane ne odlaže resorpciju leka. Maksimalne koncentracije u krvi se postižu jedan do četiri sata nakon primene leka i postignuta koncentracija je dozno-zavisna. Efikasne koncentracije leka perzistiraju u krvi do 24 sata nakon uzete terapijske doze. Vreme potrebno da se postignu koncentracije u stanju ravnoteže kod odraslih iznosi 2- 3 dana nakon uzimanja leka. Nijedna od komponentni nema značajan efekat na postignute koncentracije u krvi druge komponente.

Distribucija

Približno 50% trimetoprima se vezuje za proteine plazme.

Koncentracije trimetoprima u tkivima su generalno veće od odgovarajućih koncentracija u plazmi; pogotovo su velike u plućima i bubrezima. Koncentracije trimetoprima u žuči, tečnosti i tkivu prostate, pljuvačci, ispljuvku i vaginalnom sekretu prevazilaze one u plazmi. Koncentracije u očnoj vodici, majčinom mleku, cerebrospinalnoj tečnosti, srednjem uhu, sinovijalnoj tečnosti i intersticijalnoj tečnosti su adekvatne za antibakterijsku aktivnost. Trimetoprim prolazi u amnionsku tečnost i koncentracije koje dostiže u tkivima ploda su približne onima u serumu majke.

Približno 66% sulfametoksazola se vezuje za proteine plazme. Koncentracije aktivnog sulfametoksazola u amnionskoj tečnosti, očnoj vodici, žuči, cerebrospinalnoj tečnosti, srednjem uhu, ispljuvku, sinovijalnoj tečnosti i intersticijalnoj tečnosti su 20 – 50% od koncentracije u plazmi.

Biotransformacija

Od 15 do 30% primenjene doze sulfametoksazola se izlučuje putem bubrega u neizmenjenom obliku. Ova komponenta se intenzivnije metaboliše od trimetoprima, preko acetilacije, oksidacije ili glukuronidizacije. U toku 72 sata, približno 85% primenjene doze se može naći u urinu kao nepromenjen lek i N4-acetilovani metabolit.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije trimetoprima kod ljudi je u opsegu od 8,6 do 17 sati, kada je funkcija bubrega normalna. Uvećava se za faktor 1,5 do 3, kada je klirens kreatinina manji od 10 mL/min. Nema značajne razlike kod starijih pacijenata u poređenju sa mlađim pacijentima.

Glavni put izlučivanja trimetoprima je putem bubrega, približno 50% doze se izlučuje urinom u toku 24 sata, kao nepromenjen lek. Nekoliko metabolita je identifikovano u urinu. Koncentracije trimetoprima u urinu znatno variraju.

Poluvreme eliminacije sulfametoksazola kod ljudi je u opsegu od 9 do 11 sati kada je funkcija bubrega normalna. Nema promena u poluvremenu eliminacije aktivnog sulfametoksazola kada je funkcija bubrega smanjena, ali se produžava poluvreme eliminacije glavnog acetilovanog metabolita kada je klirens kreatinina ispod 25 mL/min.

Glavni put eliminacije sulfametoksazola je putem bubrega; između 15 i 30% primenjene doze je prisutno u urinu kao aktivna forma leka.

Farmakokinetika obe komponente leka Bactrim u pedijatrijskoj populaciji sa normalnom funkcijom bubrega, zavisi od uzrasta. Izlučivanje komponenata leka je smanjeno kod novorođenčadi, u toku prva dva meseca života, a nakon toga i za trimetoprim i za sulfametoksazol postoji veći klirens i kraće poluvreme eliminacije. Razlike su najizraženije kod novorođenčadi (od 1,7 do 24 meseca) i smanjuju se vremenom, ako se uporede sa malom decom (uzrasta od jedne do 3,6 godina), decom (uzrasta 7,5 do 10 godina) i odraslima (videti odeljak 4.2).

Kod starijih pacijenata smanjen je bubrežni klirens sulfametoksazola. Posebne populacije pacijenata

Oštećenje funkcije bubrega

Poluvreme eliminacije trimetoprima se povećava 1,5 do 3 puta kada je klirens kreatinina manji od 10 mL/min. Kada klirens kreatinina padne ispod 30 mL/min, dozu leka treba smanjiti (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije jetre

Potreban je oprez prilikom lečenja pacijenata sa teškim oštećenjem parenhima jetre, jer su moguće izmene u resorpciji i metabolizmu trimetoprima i sulfametoksazola.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata je primećeno blago smanjenje bubrežnog klirensa sulfametoksazola, ali ne i trimetoprima.

Pedijatrijska populacija

Videti posebne preporuke vezane za doziranje u okviru odeljka 4.2.

Pokazano je da trimetoprim i sulfametoksazol primenjeni u dozama većim od preporučenih terapijskih doza uzrokuju rascep nepca i druge malformacije fetusa kod pacova. Ovi nalazi su karakteristični za antagoniste folne kiseline. Ovakvo dejstvo trimetoprima može da se prevenira primenom folne kiseline kao dodatka ishrani. Kod kunića je uočen gubitak ploda pri dozama trimetoprima koje prevazilazile humane terapijske doze.

Natrijum-skrobglikolat tip A; Dokuzat-natrijum;

Povidon;

Magnezijum-stearat.

Nije primenjivo.

5 godina.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje je AL/PVC-PVC blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Bactrim je kombinacija dva različita antibiotika koji se zovu sulfametoksazol i trimetoprim i koristi se za terapiju infekcija čiji su uzročnici određene bakterije. Kao i svi drugi antibiotici, lek Bactrim je efikasan samo protiv nekih vrsta bakterija. To znači da je pogodan samo za terapiju određenih vrsta infekcija.

Lek Bactrim se može koristiti za terapiju ili sprečavanje (prevenciju):

• infekcija-zapaljenja pluća (pneumonija), čiji je uzročnik bakterija Pneumocystis jirovecii;
• infekcija uzrokovanih bakterijom koja se zove Toxoplasma (toksoplazmoza). Lek Bactrim se može koristiti u terapiji:
• infekcija mokraćne bešike ili urinarnog trakta;
• infekcija disajnih puteva, kao što je bronhitis;
• infekcija srednjeg uha, kao što je otitis media;
• infekcije zvane nokardioza, koja se može razviti u plućima, mozgu ili koži. Lek Bactrim je namenjen odraslima i deci starijoj od 12 godina.

Potrebno je konsultovati zvanične farmakoterapijske vodiče o adekvatnoj primeni antibakterijskih lekova.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na sulfametoksazol, trimetoprim, kombinaciju ove dve supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na sulfonamide. Primeri su derivati sulfoniluree (kao što je gliklazid ili glibenklamid - oralni antidijabetici) ili tiazidni diuretici (bendroflumetiazid - tablete za izmokravanje-izbacivanje tečnosti);
• ukoliko imate teške probleme sa jetrom ili bubrezima;
• ukoliko ste ikada imali probleme sa krvlju, što se manifestovalo pojavom modrica ili krvarenja (trombocitopenija);
• ukoliko Vam je rečeno da imate redak nasledni poremećaj u metabolizmu hemoglobina, crvenog pigmenta krvi-porfiriju, a koji može izazvati bol u stomaku, tamnu prebojenost urina ili povećanu osetljivost kože na sunčevu svetlost;
• lek Bactrim se ne sme davati deci u toku prvih 6 nedelja života.

Ako se nešto od gore navedenog odnosi na Vas, nemojte uzimati lek Bactrim. Ako niste sigurni, pre uzimanja leka posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Bactrim:

• Ukoliko imate tešku alergiju ili astmu.
• Tokom primene leka Bactrim, prijavljena je pojava osipa na koži koji može biti opasan po život (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza i reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima), a koji se najpre javlja na koži trupa kao crvenkaste tačkice ili kružni pečati, često sa centralno postavljenim plikom.
• Pojava generalizovanog crvenila po koži sa pustulama, praćenog groznicom-povišenom telesnom temperaturom, na početku terapije, treba da pobudi sumnju na ozbiljnu neželjenu reakciju koja se naziva generalizovana akutna egzantemozna pustuloza (AGEP) (videti odeljak 4).
• Dodatni znaci na koje treba obratiti pažnju su: ulceracije (čirevi) u ustima, grlu, nosu, genitalijama i konjunktivitis (crvene i otečene oči).

Ovi potencijalno po život opasni kožni osipi su često udruženi sa simptomima sličnim gripu. Osip može da progredira u široko rasprostranjene plikove ili ljuštenje kože.

• Rizik od nastanka teških reakcija na koži je najveći tokom prvih nedelja terapije.
• Ukoliko se kod Vas u toku terapije lekom Bactrim razvio Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza ili reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima, ne smete nikada više ponovo uzimati ovaj lek.
• Ukoliko Vam se pojavi osip ili ovi poremećaji kože, prekinite sa uzimanjem leka Bactrim, hitno potražite savet lekara i recite mu da uzimate ovaj lek.
• Hemofagocitna limfohistiocitoza: veoma retko su prijavljeni slučajevi prekomerne reakcije imunskog sistema, usled neregulisane aktivacije belih krvnih ćelija koja dovodi do zapaljenja (hemofagocitna limfohistiocitoza), a koja može biti opasna po život ako se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme. Ako Vam se istovremeno ili sa kratkim razmakom javi više simptoma poput groznice-povišene telesne temperature, otečenih limfnih čvorova, osećaja slabosti, vrtoglavice, nedostatka vazduha, pojave modrica ili osipa po koži, odmah se javite lekaru.
• Ukoliko dođe do naglog pogoršanje kašlja ili nedostatka vazduha, odmah se javite lekaru.
• Ukoliko nemate dovoljno folne kiseline u organizmu, što može da dovede do bledila kože i osećaja umora, slabosti i nedostatka daha. Ovo je poznato kao anemija.
• Ukoliko bolujete od deficita glukozo-6-gosfat dehidrogenaze, što dovodi do žute prebojenosti kože i sluzokoža (žutice) ili spontanog razaranja crvenih krvnih ćelija.
• Ukoliko imate metabolički poremećaj fenilketonurija, a niste na posebnoj dijeti koja pomaže kod ovog stanja.
• Ukoliko pripadate grupi starijih pacijenata.
• Ukoliko imate oboljenje bubrega.
• Ako imate ozbiljan poremećaj krvi, kao što je smanjen broj crvenih krvnih ćelija (anemija), belih krvnih ćelija (leukopenija) ili krvnih pločica, što može da dovede do krvarenja i stvaranja modrica (trombocitopenija).
• Ukoliko ste mršavi ili slabo uhranjeni.
• Ukoliko je tokom laboratorijskih analiza utvrđeno da imate povećane koncentracije kalijuma u krvi. Istovremena primena leka Bactrim sa određenim lekovima, suplementima kalijuma i hranom bogatom kalijumom može dovesti do teške hiperkalemije (povećane vrednosti kalijuma u krvi), čiji simptomi obuhvataju: grčeve u mišićima, nepravilan rad srca, proliv, mučninu, vrtoglavicu ili glavobolju.

Drugi lekovi i lek Bactrim

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Ovo je zato što lek Bactrim može da utiče na to kako neki drugi lekovi deluju. Isto tako, drugi lekovi mogu da utiču na to kako lek Bactrim deluje.

Posebno obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate bilo koji od sledećih lekova:

• diuretici (lekovi za izmokravanje), lekovi koji podstiču izlučivanje viška tečnosti iz organizma;
• pirimetamin, lek za terapiju i prevenciju malarije i za terapiju proliva;
• ciklosporin, koji se koristi nakon transplantacije organa;
• lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi, kao što je varfarin;
• fenitoin koji se koristi u terapiji epilepsije (konvulzija);
• lekovi za terapiju šećerne bolesti (dijabetesa), kao što su glibenklamid, glipizid ili tolbutamid (iz grupe derivata sulfoniluree) i repaglinid;
• rifampicin, antibiotik;
• lekovi za terapiju poremećaja srčanog ritma, kao što su digoksin ili prokainamid;
• amantadin koji se koristi u terapiji Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, gripa ili herpes zostera;
• lekovi za terapiju infekcije HIV virusom, zidovudin ili lamivudin;
• lekovi koji mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u krvi, kao što su diuretici (lekovi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma, poput spironolaktona), steroidi (prednizolon), digoksin ili ACE inhibitori (za lečenje visokog krvnog pritiska ili određenih srčanih poremećaja);
• azatioprin, lek koji se primenjuje nakon transplantacije organa, za terapiju poremećaja imunskog sistema ili zapaljenske bolesti creva;
• metotreksat, lek koji se koristi u terapiji nekih kancera ili određenih bolesti imunskog sistema;
• folna kiselina;
• kontraceptivi, lekovi za sprečavanje začeća.

Primena leka Bactrim sa hranom i pićima

Preporučuje se uzimanje leka sa hranom ili dovoljno tečnosti, kako bi se smanjila mogućnost javljanja gastrointestinalnih smetnji u vidu mučnine ili proliva. Iako je bolje da lek uzimate sa hranom, možete ga uzeti i na prazan stomak. Tokom terapije lekom Bactrim potrebno je da pijete dosta tečnosti (vode).

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Bactrim ne treba uzimati tokom trudnoće, pogotovo ne u prvom trimestru, osim ukoliko je zaista neophodno. Ukoliko se ipak uzima, potrebno je razmotriti suplementaciju folnom kiselinom.

Teorijski rizik je naročito značajan kod novorođenčadi kod kojih postoji povećan rizik od hiperbilirubinemije. Ovo naročito važi za prevremeno rođenu decu, kao i one koji imaju deficit glukozo-6- fosfat dehidrogenaze.

S obzirom na to da se lek Bactrim izlučuje u majčino mleko, uzimanje ovog leka tokom dojenja treba izbegavati zbog mogućeg rizika od pojave hiperbilirubinemije.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Dejstvo leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama nije ispitano.

Lek Bactrim sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, odnosno suštinski je bez natrijuma.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uobičajeno doziranje

Preporučene doze za akutne infekcije

Odrasli i deca starija od 12 godina

Ova doza približno odgovara 6 mg trimetoprima i 30 mg sulfametoksazola po kg telesne mase dnevno, podeljeno u dve jednake doze. Dozni režimi kod dece, na osnovu telesne mase, se nalaze u tabeli ispod:

Lek Bactrim treba uzimati najmanje 5 dana.

Budite sigurni da ste uzeli lek do kraja onako kako Vam je lekar propisao.

Posebne preporuke vezane za doziranje

Doza leka Bactrim i dužina primene zavise od vrste i težine infekcije koju imate. Vaš lekar može da Vam propiše drugačiju dozu ili vremenski period u kome uzimate lek kada je u pitanju:

• terapija infekcije mokraćnih puteva;
• terapija i prevencija zapaljenja pluća izazvane bakterijom Pneumocystis jirovecii;
• terapija infekcije prouzrokovane toksoplazmom (toksoplazmoza) ili nokardijom (nokardioza). Ako imate problem sa bubrezima, Vaš lekar može da:
• propiše manju dozu leka Bactrim;
• zatraži laboratorijske analize krvi da proveri da li lek adekvatno deluje. Ako duže vreme uzimate lek Bactrim, Vaš lekar može da:
• zatraži laboratorijske analize krvi da proveri da li lek adekvatno deluje;
• Vam propiše folnu kiselinu kako biste je uzimali istovremeno sa lekom Bactrim.

Ako ste uzeli više leka Bactrim nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Bactrim nego što je trebalo, odmah se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu ili odmah idite do najbliže zdravstvene ustanove. Sa sobom ponesite pakovanje leka.

Ako ste uzeli previše leka Bactrim, možete:

• osetiti mučninu,
• osetiti vrtoglavicu ili konfuziju (zbunjenost).

Ako ste zaboravili da uzmete lek Bactrim

Ukoliko je uobičajeno vreme primene leka blizu, samo nastavite sa uzimanjem po uobičajenom rasporedu doziranja. Ako to nije slučaj, uzmite Bactrim čim se setite, a zatim nastavite sa uzimanjem leka prema uobičajenom rasporedu doziranja. Nikada ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propštenu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji ga uzimaju. Može da se desi da iskusite neko od neželjenih dejstava navedenih u tekstu ispod.

Tokom terapije lekom Bactrim mogu nastati sledeća neželjena dejstva:

Alergijske reakcije

Prestanite da uzimate lek Bactrim i odmah se obratite lekaru ako imate alergijsku reakciju. Alergijske reakcije su veoma retke (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek), a znaci su sledeći:

• otežano disanje;
• vrtoglavica;
• oticanje lica;
• oticanje usana, jezika ili grla koje može da bude crveno i bolno i/ili da dovede do otežanog gutanja;
• bol u grudima;
• crveni pečati po koži.

Ostala neželjena dejstva

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• visoka koncentracija kalijuma u krvi, što može da dovede do nepravilnih otkucaja srca (palpitacije).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• gljivične infekcije (kandidijaza) u ustima ili vagini;
• glavobolja;
• mučnina;
• proliv;
• osip na koži.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• povraćanje.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek)

• povišena telesna temperatura ili učestale infekcije;
• iznenadno čujno ili otežano disanje;
• za terapiju lekom Bactrim, vezuje se osip na koži, koji potencijalno može biti životno ugrožavajući (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza) (videti Upozorenja i mere opreza);
• crvenilo koje se širi po celom telu (generalizovana akutna egzantematozna pustuloza (AGEP)) (videti odeljak 2);
• ulceracije (čirevi) u usnoj duplji, bolan i osetljiv jezik sa ulceracijama;
• koprivnjača (crveni ili beli pečati po koži koji svrbe);
• plikovi po koži ili u usnoj duplji, nosu, vagini;
• zapaljenje oka koje dovodi do bola i crvenila (konjunktivitis);
• pojava osipa i opekotina od sunca nakon boravka napolju (čak i po oblačnom danu);
• male koncentracije natrijuma u krvi;
• poremećene vrednosti u laboratorijskim analizama krvi;
• osećaj slabosti, umora ili tromosti, bleda koža (anemija);
• srčani problemi;
• žutica (žuta prebojenost kože i beonjača); ovo može da se javi u isto vreme kada i iznenadno krvarenje ili modrice;
• bolovi u stomaku, koji mogu biti praćeni pojavom krvi u stolici;
• bolovi u grudima, mišićima ili zglobovima i slabost mišića;
• zapaljenje zglobova (artritis);
• problemi sa mokrenjem; otežano mokrenje; izlučivanje više ili manje urina nego što je uobičajeno, krv ili zamućenost urina;
• problemi sa bubrezima;
• iznenadna glavobolja ili ukočenost vrata, praćena visokom telesnom temperaturom;
• problemi u kontrolisanju pokreta;
• epileptični napadi ili konvulzije;
• osećaj nestabilnosti ili vrtoglavice;
• zujanje ili drugi neuobičajeni zvuci u ušima;
• trnjenje šaka i stopala;
• halucinacije (čujete i vidite stvari koje ne postoje);
• depresija;
• bol u mišićima i/ili slabost mišića kod pacijenata sa infekcijom HIV virusom;
• gubitak apetita.

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• psihotični poremećaj (psihičko stanje kada gubiti dodir sa realnošću) (promene ponašanja);
• promene su u vidu bolnih papula iznad nivoa kože, oštro ograničenih, prekrivenih crvenkastom do ljubičastom bojom; najčešće zahvaćeni delovi tela su: glava, lice, vrat i/ili gornji ekstremiteti, praćeni groznicom-povišenom telesnom temperaturom (Sweet-ov sindrom);
• reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (alergijska reakcija u okviru koje se mogu javiti groznica-povišena telesna temperatura, osip na koži i poremećeni rezultati analiza krvi i funkcije jetre, što može biti pokazatelj poremećaja preosetljivosti koji zahvata veći broj organa).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Bactrim posle isteka roka upotrebe naznačenog na blisteru i spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance su sulfametoksazol i trimetoprim.

Jedna tableta sadrži 400 mg sulfametoksazola i 80 mg trimetoprima.

Pomoćne supstance su: natrijum-skrobglikolat tip A; dokuzat-natrijum; povidon; magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek Bactrim i sadržaj pakovanja

Okrugle, bikonveksne tablete, bele do žućkasto-bele boje sa naznačenom podeonom linijom na jednoj strani i utisnutom oznakom „BACTRIM” na drugoj strani.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je AL/PVC/PVC blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd, Proizvođač:

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija u saradnji sa EUMEDICA PHARMACEUTICALS AG, Arnold Böcklin – Strasse 1, Bazel, Švajcarska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2023.

Režim izdavanja leka

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole

515-01-04314-22-001 od 07.11.2023.