Lokalna anestezija (infiltraciona i blok anestezija) u stomatoligiji tokom komplikovanih procedura koje zahtevaju produženu anesteziju.
Lek ARTINIBSA 4% je indikovan kod odraslih osoba, adolescenata i dece starije od 4 godine (ili telesne mase veće od 20 kg).
Isključivo za profesionalnu upotrebu od strane lekara i stomatologa.
Doziranje:
Za sve populacije pacijenata treba primeniti najnižu dozu koja omogućava efikasnu anesteziju. Potrebna doza mora se odrediti individualno.
Za rutinske zahvate, uobičajena doza za odrasle pacijente je 1 uložak, ali i sadržaj manji od uloška može biti dovoljan za efikasnu anesteziju. Prema nalogu stomatologa, za obimnije zahvate može se primeniti i više uložaka, ali se pri tome ne sme prekoračiti maksimalna preporučena doza.
Za većinu rutinskih stomatoloških zahvata, poželjno je koristiti lek koji sadrži artikain 40 mg/mL + epinefrin (adrenalin) 0,005 mg/mL rastvor za injekcije.
Za složenije postupke, kod kojih se zahteva izražena hemostaza, poželjnije je koristiti lek ARTINIBSA 4%, 40 mg/mL + 0,01 mg/mL, rastvor za injekciju.
Lek ARTINIBSA 4% sadrži artikain 40 mg/mL+ epinefrin (adrenalin) 0,01 mg/mL, tako da je za primenu u većini rutinskih stomatološkuh zahvata potrebno potražiti drugi lek koji sadrži kombinaciju aktivnih supstanci u odgovarajućoj koncentraciji artikaina 40 mg/mL + epinefrina (adrenalina) 0,005 mg/mL, rastvor za injekciju.
Istovremena upotreba sedativa za smanjenje anksioznosti pacijenata:
Maksimalna bezbedna doza lokalnih anestetika može se smanjiti kod sediranih pacijenata zbog aditivnog dejstva na depresiju centralnog nervnog sistema (videti odeljak 4.5).
Kod odraslih pacijenata i adolescenata, maksimalna doza artikaina je 7 mg/kg sa apsolutnom maksimalnom dozom artikaina od 500 mg. Maksimalna doza artikaina od 500 mg odgovara zdravoj odrasloj osobi telesne mase veće od 70 kg.
Sledeća tabela ilustruje maksimalne preporučene doze:
Lek ARTINIBSA 4%, 40 mg/mL + 0,01 mg/mL, rastvor za injekciju
Telesna masa pacijenta (kg) | Maksimalna doza artikain-hidrohlorida (mg) | Doza epinefrina (adrenalina) | Ukupna zapremina (mL) i odgovarajući broj uložaka (1,8 mL) |
40 | 280 | 0,070 | 7,0 (3,9 uložaka) |
50 | 350 | 0,088 | 8,8 (4,9 uložaka) |
60 | 420 | 0,105 | 10,5 (5,8 uložaka) |
70 ili više | 490 | 0,123 | 12,3 (6,8 uložaka) |
Bezbednost primene leka ARTINIBSA 4% kod dece uzrasta 4 godine i mlađe nije ustanovljena. Nema dostupnih podataka.
Količina koja se ubrizgava treba da se odredi u zavisnosti od uzrasta i telesne mase deteta i vrste operacije. Prosečna efektivna doza artikaina je 2 mg/kg za jednostavne i 4 mg/kg za složene procedure. Potrebno je primeniti najnižu dozu koja omogućava efikasnu anesteziju. Kod dece od navršene 4 godine (ili od 20 kg telesne mase) ili više, maksimalna doza artikaina je 7 mg/kg uz apsolutnu maksimalnu dozu artikaina od 385 mg za zdravo dete telesne mase 55 kg.
Sledeća tabela prikazuje maksimalne preporučene doze:
Lek ARTINIBSA 4%, 40 mg/mL + 0,01 mg/mL, rastvor za injekciju.
Telesna masa pacijenta (kg) | Maksimalna doza artikain-hidrohlorida (mg) | Doza epinefrina (adrenalina) (mg) | Ukupna zapremina (mL) i odgovarajući broj uložaka (1,8 mL) |
20 | 140 | 0,035 | 3,5 (1,9 uložaka) |
30 | 210 | 0,053 | 5,3 (2,9 uložaka) |
40 | 280 | 0,070 | 7,0 (3,9 uložaka) |
55 | 385 | 0,096 | 9,6 (5,3 uložaka) |
Starije osobe i pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega:
Zbog nedostatka kliničkih podataka, trebalo bi primeniti posebne mere predostrožnosti kako bi se primenila najniža doza koja omogućava efikasnu anesteziju kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega (videti odeljke 4.4 i 5.2).
Kod ovih pacijenata može se pojaviti povišena koncentracija leka u plazmi, posebno nakon ponovljene primene. U slučaju da je potrebno ponoviti injekciju, pacijenta treba pažljivo nadgledati, kako bi se identifikovao bilo koji znak relativnog predoziranja (videti odeljak 4.9).
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre:
Potrebno je primeniti mere predostrožnosti kako bi se primenila najniža doza koja omogućava efikasnu anesteziju kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, posebno nakon ponovljene primene, mada se 90% artikaina prvo inaktivira nespecifičnim plazma esterazama u tkivu i u krvi.
Pacijenti sa nedostatkom holinesteraze u plazmi
Kod pacijenata sa nedostatkom holinesteraze ili koji su tretirani inhibitorima acetilholinesteraze može doći do povećanja koncentracije leka u plazmi, jer se 90% leka inaktivira plazmatskim esterazama (videti odeljke 4.4 i 5.2). Zbog toga je potrebno primeniti najnižu dozu koja omogućava efikasnu anesteziju.
Način primene
Infiltracija i perineuralna primena u usnoj šupljini.
Lokalne anestetike treba oprezno ubrizgavati kada na mestu primene postoji zapaljenski proces i/ili infekcija. Brzina ubrizgavanja treba da bude veoma mala (1 mL/min).
Mere opreza koje je potrebno preduzeti pre rukovanja lekom ili pre primene leka
Ovaj lek treba da se primenjuje isključivo od strane ili pod nadzorom lekara ili stomatologa koji su dovoljno obučeni i upoznati sa dijagnostifikovanjem i lečenjem sistemske toksičnosti. Pre indukcije regionalne anestezije lokalnim anesteticima, potrebno je obezbediti dostupnost odgovarajuće opreme i lekova za reanimaciju kako bi se omogućilo brzo lečenje bilo koje respiratorne i kardiovaskularne krize. Stanje svesti pacijenta treba pratiti nakon svake injekcije lokalnog anestetika.
Kada se primenjuje lek ARTINIBSA 4% za infiltraciju ili regionalnu blok anesteziju, injekcija uvek treba da bude spora i uz prethodnu aspiraciju.
Za uputstvo o rukovanju lekom pre primene, videti odeljak 6.6.
Pre primene ovog leka, važno je:
Posebna upozorenja
Ovaj lek se mora primenjivati sa posebnom pažnjom kod pacijenata sa sledećim poremećajima, a ako je stanje teško i/ili nestabilno, treba razmotriti odlaganje stomatološke intervencije.
Pacijenti sa kardiovaskularnim poremećajima:
Najmanju dozu koja dovodi do efikasne anestezije treba primeniti u slučaju:
Ovaj lek se mora oprezno koristiti kod pacijenata sa sledećim poremećajima:
Pacijenti sa epilepsijom:
Zbog njihovog konvulzivnog delovanja, sve lokalne anestetike treba koristiti vrlo oprezno.
Pacijenti sa nedostatkom holinesteraze u plazmi:
Na nedostatak holinesteraze u plazmi može se posumnjati kada se pojave klinički znaci predoziranja uobičajenom dozom anestezije i kada je isključena vaskularna injekcija. U ovom slučaju, sledeću injekciju treba davait oprezno i primeniti smanjenu dozu.
Pacijenti sa oboljenjem bubrega:
Treba primeniti najnižu dozu koja omogućava efikasnu anesteziju.
Pacijenti sa teškim oboljenjem jetre:
Ovaj lek treba koristiti oprezno u prisustvu oboljenja jetre bez obzira što se 90% artikaina prvo inaktivira nespecifičnom esterazom plazme u tkivu i u krvi.
Pacijenti sa miastenijom gravis lečeni inhibitorima acetilholinesteraze:
Treba primeniti najnižu dozu koja omogućava efikasnu anesteziju.
Pacijenti sa porfirijom:
Kod pacijenata sa akutnom porfirijom lek ARTINIBSA 4% treba koristiti samo kada nema sigurnije alternative. Kod svih pacijenata sa porfirijom treba preduzeti odgovarajuće mere predostrožnosti, jer ovaj lek može da izazove porfiriju.
Pacijenti istovremeno lečeni halogeniranim inhalacionim anesteticima:
Treba primeniti najnižu dozu leka koja omogućava efikasnu anesteziju (videti odeljak 4.5).
Pacijenti koji primaju antitrombotike/antikoagulanse:
Kod pacijenata koji koriste antitrombotike/antikoagulanse ili imaju poremećaj koagulacije, lek ARTINIBSA 4% treba primenjivati sa povećanim oprezom zbog većeg rizika od krvarenja. Veći rizik od krvarenja je više povezan sa procedurom primene, nego sa samim lekom.
Stariji pacijenti:
Povećana koncentracija leka u plazmi može se pojaviti kod starijih pacijenata, naročito nakon ponovljene primene. U slučaju da je potrebno ponoviti injekciju, pacijenta treba pažljivo nadgledati kako bi se identifikovao bilo koji znak relativnog predoziranja (videti odeljak 4.9).
Zbog toga treba koristiti najnižu dozu koja omogućava efikasnu anesteziju.
Upotrebu leka koji sadrži artikain 40 mg/mL + epinefrin (adrenalina) 0,005 mg/mL, rastvor za injekciju, treba razmotriti zbog njegovog nižeg sadržaja epinefrina (adrenalina) od 0,005 mg/mL kod:
Preporučuje se da se primena artikaina/epinefrina (adrenalina) odloži za šest meseci zbog povećanog rizika od ponovljenih moždanih udara.
Ovaj lek treba koristiti oprezno zbog hiperglikemijskog dejstva epinefrina (adrenalina) .
Ovaj lek treba koristiti oprezno zbog prisustva epinefrina (adrenalina).
Ovaj lek treba koristiti oprezno zbog prisustva epinefrina (adrenalina).
Ovaj lek treba koristiti oprezno zbog prisustva epinefrina (adrenalina). Treba primeniti najmanju dozu koja omogućava efikasnu anesteziju.
Ovaj lek se mora upotrebljavati bezbedno i efikasno i u odgovarajućim uslovima:
Epinefrin (adrenalin) smanjuje protok krvi u desnima, što potencijalno može izazvati lokalnu nekrozu tkiva. Zabeleženi su veoma retki slučajevi dugotrajne ili nepovratne povrede nerava i gubitka čula ukusa nakon mandibularne blok analgezije.
Lokalna anestetička dejstva se mogu smanjiti ako se ovaj lek ubrizgava u područja pod zapaljenskim procesom ili infekcijom.
Doza se takođe mora smanjiti u slučaju hipoksije, hiperkalemije i metaboličke acidoze.
Postoji rizik od traume ujeda (usne, obrazi, sluzokoža i jezik), posebno kod dece; pacijentu treba reći da izbegava žvakanje ili jelo sve dok se ne uspostavi normalna osetljivost.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, suštinski je bez natrijuma.
Ovaj lek sadrži natrijum - metabisulfit (E223). Retko može izazvati teške hipersenzitivne reakcije i bronhospazam.
Upotreba kod sportista
Treba napomenuti da ovaj lek sadrži artikain i epinefrin (adrenalin) koji mogu dati pozitivan rezultat na testovima doping kontrole.
Ako postoji rizik od alergijske reakcije, izaberite drugi lek za anesteziju (videti odeljak 4.3).
Mere opreza pri upotrebi
Rizik povezan sa slučajnom intravaskularnom injekcijom:
Slučajna intravaskularna injekcija može izazvati iznenadno povećanje vrednosti epinefrina (adrenalina) i artikaina u sistemskoj cirkulaciji. Ovo može biti povezano sa teškim neželjenim reakcijama, kao što su konvulzije, praćene centralnom nervnom i kardiorespiratornom depresijom i komom, koja napreduje do zastoja disanja i cirkulacije.
Stoga, kako bi se osiguralo da igla ne prodre u krvni sud tokom ubrizgavanja, aspiriranje treba obaviti pre ubrizgavanja lokalnog anestetika. Međutim, odsustvo krvi u špricu ne garantuje da je intravaskularna injekcija izbegnuta.
Rizik povezan sa intraneuralnom injekcijom:
Slučajna intraneuralna injekcija može dovesti do retrogradnog kretanja leka duž nerva.
Da bi se izbegla intraneuralna injekcija i sprečile povrede nerva vezane za blokadu nerva, iglu uvek treba lagano povući ako pacijent oseti strujni udar tokom ubrizgavanja ili ako je injekcija posebno bolna. Ako dođe do povrede nerva igalom, neurotoksični efekat može biti pogoršan potencijalnom hemijskom neurotoksičnošću artikaina i prisustvom epinefrina (adrenalina) koji može poremetiti perineuralno snabdevanje krvlju i sprečiti lokalno ispiranje artikaina.
Interakcije koje zahtevaju mere predostrožnosti:
Ostali lokalni anestetici
Toksičnost lokalnih anestetika je aditivna.
Ukupna doza svih lokalno primenjenih anestetika ne sme prelaziti maksimalnu preporučenu dozu lekova koji se koriste.
Sedativi (depresori centralnog nervnog sistema, npr. benzodiazepin, opioidi)
Ako se sedativi koriste za smanjenje straha pacijenta, treba koristiti smanjene doze anestetika, jer su lokalna sredstva za anesteziju, poput sedativa, depresori centralnog nervnog sistema koja u kombinaciji mogu imati aditivni efekat (videti odeljak 4.2).
Interakcije sa epinefrinom (adrenalinom)
Interakcije koje zahtevaju mere predostrožnosti:
Halogenovani isparljivi anestetici (npr. halotan):
Zbog preosetljivosti srca na aritmogeni efekti kateholamina potrebno je koristiti smanjene doze ovog leka: rizik od teške ventrikularne aritmije.
Preporučuju se konsultacije sa anesteziologom pre lokalne primene anestetika tokom opšte anestezije.
Postganglionski agensi koji blokiraju epinefrin (adrenalin) (npr. gvanadrel, gvanetidin i rauvolfia alkaloidi):
Zbog mogućeg pojačanog odgovora na adrenergičke vazokonstriktore potrebno je koristiti smanjene doze ovog leka, pod strogim nadzorom lekara i pažljivo aspirirati: rizik od hipertenzije i drugi kardiovaskularni efekti.
Neselektivni beta-adrenergički blokatori (npr. propranolol, nadolol):
Zbog mogućeg porasta krvnog pritiska i povećanog rizika od bradikardije potrebno je koristiti smanjene doze ovog leka.
(TCA) Triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin, desipramin, imipramin, nortriptilin, maprotilin i protriptilin):
Doza i brzina primene ovog leka treba da se smanje zbog povećanog rizika od teške hipertenzije.
COMT inhibitori (inhibitori katehol-O-metil transferaze) (npr. entakapon, tolkapon):
Mogu se pojaviti aritmije, ubrzan rad srca i variranje krvnog pritiska.
Kod pacijenata koji su na terapiji COMT inhibitorima potrebno je smanjiti količinu epinefrina (adrenalina) u stomatološkoj anesteziji.
MAO inhibitori (A-selektivni (npr. moklobemid) i neselektivni (npr. fenelzin, tranilcipromin, linezolid)):
Ako se istovremena upotreba ne može izbeći, dozu i brzinu primene ovog leka treba smanjiti i koristiti ga
pod strogim lekarskim nadzorom zbog mogućeg potenciranja efekata epinefrina (adrenalina) koji vodi ka riziku od hipertenzivne krize.
Lekovi koji izazivaju aritmiju (npr. antiaritmici kao što su digitalis, kinidin):
Primenjena doza ovog leka treba da se smanji zbog povećanog rizika od aritmija kada se istovremeno uzimaju i epinefrin (adrenalin) i digitalni glukozidi. Preporučuje se pažljiva aspiracija pre primene.
Oksitotski lekovi ergot tipa (npr. metisergid, ergotamin, ergonovin):
Ovaj lek koristite pod strogim lekarskim nadzorom zbog aditivnog ili sinergističkog povećanja krvnog pritiska i/ili ishemijskog odgovora.
Simpatomimetički vazopresori (npr. uglavnom kokain, ali takođe i amfetamini, fenilefrin, pseudoefedrin, oksimetazolin):
Postoji rizik od adrenergičke toksičnosti.
Ako je bilo koji simpatomimetički vazopresor primenjen u prethodna 24 sata, planirana stomatološka intervencija treba da bude odložena.
Fenotiazini (i drugi neuroleptici):
Ovaj lek koristite sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju fenotiazine zbog rizika od hipotenzije usled moguće inhibicije efekta epinefrina (adrenalina).
Trudnoća
Studije na životinjama sa artikainom 40 mg/mL + epinefrin (adrenalin) 0,01 mg/mL, kao i samo sa artikainom, nisu pokazale štetne efekte na trudnoću, embrionalni /fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3).
Studije na životinjama pokazale su da je epinefrin (adrenalin) toksičan za reprodukciju u dozama većim od maksimalne preporučene doze (videti odeljak 5.3).
Nema iskustva sa upotrebom artikaina kod trudnica, osim tokom porođaja. Epinefrin (adrenalin) i artikain prelaze placentnu barijeru, mada artikain to čini u manjoj meri od ostalih lokalnih anestetika.
Koncentracije artikaina u serumu izmerene kod novorođenčadi bile su približno 30% vrednosti izmerenih kod majki. U slučaju nenamerne intravaskularne primene kod majke, epinefrin (adrenalin) može smanjiti perfuziju materice.
Tokom trudnoće, lek ARTINIBSA 4% treba koristiti samo nakon pažljive analize odnosa koristi i rizika. Dojenje
Kao rezultat brzog pada koncentracije u serumu i brze eliminacije, u majčinom mleku ne mogu se naći klinički značajne količine artikaina. Epinefrin (adrenalin) prelazi u majčino mleko, ali ima kratako poluvreme eliminacije.
Obično nije potrebno obustaviti dojenje za kratkotrajnu upotrebu, počevši od 5 sati nakon anestezije.
Plodnost
Ispitivanja na životinjama sa artikainom od 40 mg/mL + epinefrin (adrenalin) 0,0 1 mg/mL nisu pokazala da postoje bilo kakvi efekti na plodnost (videti odeljak 5.3). U terapijskim dozama, neželjena dejstva na plodnost kod ljudi se ne očekuju.
Kombinacija artikain-hidroklorida sa adrenalin-tartaratom u rastvoru za injekcije može imati neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Vrtoglavica (uključujući vertigo, poremećaj vida i umor) se može pojaviti nakon primene leka ARTINIBSA 4% (videti odeljak 4.8).
Dakle, pacijenti ne bi trebalo da napuštaju stomatološku ordinaciju sve dok nakon stomatološke procedure ne povrate svoje sposobnosti (uglavnom u roku od 30 minuta).
Neželjene reakcije nakon primene artikaina/epinefrina (adrenalina) slične su onima koje su primećene sa drugim lokalnim amidnim anesteticima/vazokonstriktorima. Ove neželjene reakcije su, uglavnom, povezane sa dozom. One takođe mogu biti posledica preosetljivosti, idiosinkrazije ili smanjene tolerancije od strane pacijenta. Poremećaji nervnog sistema, lokalna reakcija na mestu ubrizgavanja, preosetljivost, srčani poremećaji i vaskularni poremećaji su najčešće neželjene reakcije. Ozbiljne neželjene reakcije su uglavnom sistemske.
Prijavljene neželjene reakcije su ili spontano prijavljene ili potiču iz kliničkih studija i literature. Klasifikacija učestalosti sledi MedDRA konvenciju: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do < 1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
MedDRA klasa sistema organa | Učestalost | Neželjene reakcije |
Infekcije i infestacije | često | Gingivitis |
Poremećaji imunskog sistema | retko | Alergija1, anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije |
Psihijatrijski poremećaji | retko | Nervoza/anksioznost4 |
nepoznato | Euforično raspoloženje | |
Poremećaji nervnog sistema | često | Neuropatije: |
povremeno | Osećaj peckanja | |
retko | Poremećaj facijalnog nerva 2 (oduzetost, paraliza i pareza) | |
veoma retko | Parestezija3 (perzistentna hipoestezija i gubitak čula | |
Poremećaji oka | retko | Diplopija (paraliza okulomotornih mišića4 Poremećaj vida (privremeno slepilo)4 Ptoza |
Poremećaji uha i labirinta | retko | Hiperakuzija Tinitus4 |
Kardiološki poremećaji | često | Bradikardija Tahikardija |
retko | Palpitacije | |
nepoznato | Poremećaj provodljivosti (atrioventrikularni blok) | |
Vaskularni poremećaji | često | Hipotenzija (sa mogućim cirkulatornm kolapsom) |
povremeno | Hipertenzija | |
retko | Naleti vrućine | |
nepoznato | Lokalna / regionalna hiperemija Vazodilatacija | |
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | retko | Bronhospazam / astma Dispneja2 |
nepoznato | Disfonija (promuklost)1 | |
Gastrointestinalni poremećaji | često | Otok jezika, usne, desni |
povremeno | Stomatitis, glositis | |
retko | Eksfolijacija gingive/oralne sluzokože (ljuskanje)/ ulceracije | |
nepoznato | Disfagija Otok obraza | |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | povremeno | Osip (erupcija) |
retko | Angioedem (lice / jezik / usne / grlo / grkljan / Periorbitalni edem) | |
nepoznato | Eritem | |
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva | povremeno | Bol vrata |
retko | Grčenje mišića4 | |
nepoznato | Pogoršanje neuromuskularnih manifestacija kod | |
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | povremeno | Bol na mestu ubrizgavanja |
retko | Eksfolijacija na mestu primene / nekroza | |
nepoznato | Lokalni otok Osećaj toplote, Osećaj hladnoće |
1Alergijske reakcije ne treba pomešati sa epizodama sinkope (srčana palpitacija zbog epinefrina (adrenalina)).
2Opisano je dvonedeljno kašnjenje pojave facijalne paralize nakon primene artikaina u kombinaciji sa epinefrinom, a stanje nije promenjeno 6 meseci kasnije.
3Ove neuronske patologije mogu se pojaviti sa različitim simptomima abnormalnih senzacija.
Parestezija se može definisati kao spontani abnormalni, obično bezbolni, osećaj (npr. peckanje, bockanje, trnjenje ili svrab) znatno kasnije od očekivanog trajanja anestezije. Većina slučajeva parestezije prijavljenih nakon stomatološkog zahvata su prolazni i nestaju u roku od par dana, nedelja ili meseci.
Perzistentnu paresteziju, uglavnom posle blokade nerva u mandibuli, karakteriše spor, nepotpun ili nepostojeći oporavak.
4Pre depresije CNS, kao znaci upozorenja, mogu se pojaviti pojedina neželjena dejstva, kao što su uznemirenost, anksioznost/nervoza, tremor, poremećaj govora. Ukoliko su ovi znaci prisutni, od pacijenata treba zatražiti da hiperventilira i započeti nadzor (videti odeljak 4.9).
U objavljenim studijama, profil bezbednosti kod dece i adolescenata od 4 do 18 godina bio je sličan kao kod odraslih osoba. Međutim, mnogo češće su primećene slučajne povrede mekog tkiva naročito kod dece od 3 do 7 godina, zbog produžene anestezije mekog tkiva.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Lokalno predoziranje anesteticima u najširem smislu se često koristi za opisivanje:
U slučaju relativnog predoziranja, pacijenti uglavnom pokazuju simptome u prvim minutima, dok se u slučaju apsolutnog predoziranja, znaci toksičnosti, u zavisnosti od mesta ubrizgavanja, pojavljuju kasnije nakon injekcije.
Simptomi
Zbog prevelike doze (apsolutne ili relativne), a kako uzbuđenje može biti prolazno ili odsutno, prve manifestacije mogu biti pospanost koja se stapa sa nesvesticom i zastoj disanja.
Zbog artikaina:
Simptomi su dozno zavisni i imaju progresivan intenzitet u oblasti neuroloških manifestacija (presinkopa, sinkopa, glavobolja, nemir, uznemirenost, konfuzno stanje, dezorijentacija, vrtoglavica (osećaj lebdenja), tremor, stupor, duboka depresija CNS-a, gubitak svesti, koma, konvulzije (uključujući tonično-klonični napad), poremećaj govora (npr. dizartrija, logoreja), vertigo, poremećaj ravnoteže (disekvilibrijum)), očnih manifestacija (midrijaza, zamagljen vid, poremećaj akomodacije) praćenih vaskularnom (bledilo (lokalno,
regionalno, opšte)), respiratornom (apneja (respiratorni zastoj), bradipneja, tahipneja, zevanje, respiratorna depresija) i na kraju srčanom (srčani zastoj, depresija miokarda) toksičnošću. Acidoza pojačava toksične efekte lokalnih anestetika.
Zbog epinefrina (adrenalina):
Simptomi su dozno zavisni i imaju progresivan intenzitet u oblasti neuroloških manifestacija (nemir, uznemirenost, presinkopa, sinkopa) praćenih vaskularnom (bledilo (lokalno, regionalno, opšte)), respiratornom (apneja (respiratorni zastoj), bradipneja, tahipneja, respiratorna depresija) i konačno srčanom (srčani zastoj, depresija miokarda) toksičnošću.
Lečenje predoziranja
Pre primene lokalnih anestetika za regionalnu anesteziju, potrebno je obezbediti dostupnost opreme za reanimaciju i lekova, kako bi se omogućilo brzo lečenje bilo koje respiratorne i kardiovaskularne hitne situacije.
Ozbiljnost simptoma predoziranja treba da podstakne lekare/stomatologe da primenjuju protokole koji predviđaju neophodnost blagovremenog obezbeđenja disajnih puteva i obezbeđivanja potpomognute ventilacije.
Stanje svesti pacijenta treba nadgledati nakon svake lokalne injekcije anestetika.
Ako se pojave znaci akutne sistemske toksičnosti, ubrizgavanje lokalnog anestetika treba odmah prekinuti. Promeniti položaj pacijenta u ležeći, ako je potrebno.
CNS simptomi (konvulzije, depresija CNS-a) se moraju odmah lečiti odgovarajućom podrškom disajnih / respiratornih puteva i davanjem antikonvulzivnih lekova.
Optimalna oksigenacija i ventilaciona i cirkulaciona podrška kao i lečenje acidoze mogu sprečiti srčani zastoj.
Ako dođe do kardiovaskularne depresije (hipotenzija, bradikardija), potrebno je razmotriti odgovarajuću intravensku primenu tečnosti, vazopresornih i/ili inotropnih lekova. Deci treba davati doze proporcionalne uzrastu i telesnoj masi.
U slučaju srčanog zastoja, potrebno je odmah izvršiti kardiopulmonalnu reanimaciju.
Farmakoterapijska grupa: Anestetik, lokalni; Amid
ATC šifra: N01BB58
Mehanizam delovanja i farmakodinamska dejstva:
Artikain, lokalni amidni anestetik, reverzibilno blokira provodljivost neravnih impulsa dobro poznatim mehanizmom, obično viđenim kod drugih lokalnih amidnih anestetika. Mehanizam se sastoji iz opadanja ili sprečavanja velikog prolaznog povećanja propustljivosti ekscitabilnih membrana za natrijum (Na+), koja se obično stvara laganom depolarizacijom membrane. Ovi procesi dovode do anestetičkog efekta. Kako se postupak anestezije u nervu progresivno razvija, prag električne ekscitabilnosti postepeno raste, brzina porasta akcionog potencijala opada i usporava se provodenje impulsa. Vrednost pKa artikaina procenjena je na 7,8.
Epinefrin (adrenalin), kao vazokonstriktor, deluje direktno i na α- i β -adrenergičke receptore; prevlađuju β- adrenergički efekti. Epinefrin (adrenalin) produžava trajanje efekta artikaina i smanjuje rizik od prekomernog unošenja artikaina u sistemsku cirkulaciju.
Klinička efikasnost i bezbednost:
Lek ARTINIBSA 4% se za 1,5-1,8 min infiltrira i za 1,4-3,6 minuta blokira nerv.
Trajanje anestezije artikaina 40 mg/mL sa epinefrinom 1: 100000 je od 60 do 75 minuta za anesteziju pulpe i 180 do 360 minuta za anesteziju mekih tkiva.
Trajanje anestezije artikaina 40 mg/mL sa epinefrinom (adrenalinom) 1: 200000 je od 45 do 60 minuta za anesteziju pulpe i 120 do 300 minuta za anesteziju mekih tkiva.
Nije primećena razlika u farmakodinamskim osobinama između odraslih pacijenata i pedijatrijske populacije.
Resorpcija
U tri objavljena klinička ispitivanja koja su opisala farmakokinetički profil kombinacije artikain-hidrohlorida 40 mg/mL sa epinefrinom (adrenalinom) 0,01 ili 0,005 mg/mL, vrednosti Tmax bile su između 10 i 12 minuta, sa vrednostima Cmax u rasponu od 400 do 2100 nanograma/mL. U kliničkim ispitivanjima koja su izvršena kod dece, Cmax je bio 1382 nanograma/mL, a Tmax 7,78 min nakon infiltracije doze od 2 mg/kg telesne mase.
Distribucija
Primećeno je izraženo proteinsko vezivanje artikaina sa humanim serumskim albuminom (68,5- 80,8%) i α/β-globulinima (62,5-73,4%). Vezivanje za γ-globulin (8,6-23,7%) bilo je mnogo slabije.
Epinefrin (adrenalin) je vazokonstriktor koji se dodaje artikainu da bi se usporila resorpcija u sistemsku cirkulaciju i na taj način produžilo održavanje aktivne koncentracije artikaina u tkivu. Volumen distribucije u plazmi bio je oko 4 L/kg.
Biotransformacija
Artikain podleže hidrolizi svoje karboksilne grupe nespecifičnim esterazama u tkivu i u krvi. Pošto je ova hidroliza veoma brza, na ovaj način se inaktivira oko 90% artikaina. Artikain se dodatno metaboliše u mikrozomima jetre. Glavni proizvod metabolizma artikaina izazvanog citohromom P450 je artikainska kiselina koja se dalje metaboliše do glukuronida artikainske kiseline.
Eliminacija
Nakon ubrizgavanja, poluvreme eliminacije artikaina bilo je oko 20-40 min. U kliničkom ispitivanju pokazalo se da se koncentracije artikaina i artikainske kiseline u plazmi brzo smanjuju nakon submukozne injekcije. Veoma malo artikaina otkriveno je u plazmi 12 do 24 sata nakon injekcije. Više od 50% doze je eliminisano urinom, 95% kao artikainska kiselina, u roku od 8 sati od primene. Za 24 sata približno 57% (68 mg) i 53% (204 mg) doze eliminisano je urinom. Bubrežna eliminacija nepromenjenog artikaina čini samo oko 2% ukupne eliminacije.
Predklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, reproduktivne toksičnosti i genotoksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike za ljude pri primeni terapijskih doza.
Pri primeni doza većih od terapijskih, artikain ima kardiodepresivna svojstva i može imati vazodilatatorni efekat. Epinefrin (adrenalin) pokazuje simpatomimetičke efekte.
Supkutane injekcije artikaina u kombinaciji sa epinefrinom indukuju neželjena dejstva pri dozama od 50 mg/kg/dan kod pacova i 80 mg/kg/dan kod pasa nakon 4 nedelje svakodnevne ponovljene primene. Međutim, ovi nalazi nisu od velikog značaja za njegovu kliničku primenu zbog akutne primene.
U studijama embriotoksičnosti sa artikainom, nije ustanovljeno povećanje stope fetalnog mortaliteta ili stope malformacija pri primeni dnevnih i.v. doza od 20 mg/kg kod pacova ili 12,5 mg/kg kod kunića.
Kod životinja koje su lečene epinefrinom (adrenalin), teratogenost je primećena samo pri izloženosti za koju se smatra da je dovoljno veća od maksimalne izloženosti kod ljudi, što ukazuje na mali značaj za kliničku upotrebu.
Studije reproduktivne toksičnosti sprovedene sa artikainom 40 mg/mL + epinefrin (adrenalin) 0,01 mg/mL primenjenim supkutanim putem u dozama do 80 mg/kg/dan nisu pokazale štetne efekte na plodnost, embrionalni/fetalni razvoj ili pre- i postnatalni razvoj.
Tokom in vitro i in vivo ispitivanja sprovedenih samo sa artikainom ili u in vivo studiji sprovedenoj sa artikainom u kombinaciji sa epinefrinom(adrenalinom) nije primećen efekat genotoksičnosti.
Kontradiktorni nalazi su dobijeni iz in vitro i in vivo ispitivanja genotoksičnosti epinefrina (adrenalina).
Natrijum-matabisulfit (E223); Natrijum-hlorid;
Limunska kiselina, monohidrat;
Hlorovodonična kiselina 2M (za podešavanje pH vrednosti); Natrijum-hidroksid 2M (za podešavanje pH vrednosti); Voda za injekcije.
Nije primenljivo.
2 godine.
Čuvati van vidokruga i domašaja dece.
Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Unutrašnje pakovanje je uložak od bezbojnog, neutralnog stakla (tip I), sa 1,8 mL rastvora za injekciju, zatvoren na jednom kraju gumenim čepom od brombutil gume i aluminijumskom kapicom, a na drugom kraju gumenim čepom od brombutil gume.Ulošci su smešteni u blistere (PVC/medical-grade paper). Svaki blister sadrži 10 uložaka.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 blistera sa po 10 uložaka (ukupno 50 uložaka) i Uputstvo za lek.
Pre primene, lek ARTINIBSA 4% se mora vizuelno pregledati kako bi se otkrilo eventualno prisustvo čestica, boje ili oštećenja ambalaže. Lek se ne sme koristiti ako se otkriju bilo kakve promene ili oštećenja.
Lek ARTINIBSA 4% je namenjen isključivo za jednokratnu upotrebu. Bilo koja količina neiskorišćenog leka mora se odbaciti odmah nakon upotrebe.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.
Lek ARTINIBSA 4% koristi se za postizanje utrnulosti (anestezije) usne duplje tokom stomatoloških zahvata.
Ovaj lek sadrži dve aktivne supstance:
Lek ARTINIBSA 4% je indikovan kod dece starije od 4 godine (ili telesne mase veće od 20 kg), adolescenata i odraslih osoba.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim stomatologom pre nego što primite lek ARTINIBSA 4% ako imate bilo šta od navedenog:
Drugi lekovi i ARTINIBSA 4%
Obavestite Vašeg stomatologa ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Naročito je važno obavestiti vašeg stomatologa ako uzimate neke od sledećih lekova:
Primena leka ARTINIBSA 4% sa hranom i pićima
Izbegavati uzimanje hrane, uključujući žvakaće gume, sve dok se ne obnovi normalan osećaj, jer postoji rizik od ugriza usana, obraza ili jezika, posebno kod dece.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem stomatologu ili lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.
Vaš stomatolog ili lekar će odlučiti da li možete koristiti lek ARTINIBSA 4% tokom trudnoće. Dojenje se može nastaviti 5 sati nakon anestezije.
Kod doza koje se koriste za stomatološki postupak ne očekuju se neželjeni efekti na plodnost.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Ako osetite neželjena dejstva, uključujući vrtoglavicu, zamagljen vid ili umor, nemojte upravljati vozilima i rukovati mašinama dok ne povratite svoje sposobnosti (uglavnom u roku od 30 minuta nakon stomatološkog postupka).
Lek ARTINIBSA 4% sadrži natrijum i natrijum-metabisulfit.
Ovaj lek sadrži pomoćnu supstancu natrijum-metabisulfit, koja retko može izazvati teške hipersenzitivne reakcije i bronhospazam.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, suštinski je bez natrijuma.
Upotreba kod sportista
Ovaj lek sadrži artikain i epinefrin (adrenalin ) koji mogu dati pozitivan rezultat na testovima doping kontrole.
Ako postoji rizik od alergijske reakcije, vaš stomatolog će odabrati drugi lek za anesteziju.
Samo lekari ili stomatolozi su obučeni da koriste lek ARTINIBSA 4%. Treba primeniti najnižu dozu koja dovodi do efikasne anestezije.
Ovaj lek se daje sporom injekcijom u usnu duplju.
Ako ste primili više leka ARTINIBSA 4% nego što treba
Malo je verovatno da ćete primiti više leka nego što treba, ali ako vam postane loše, recite svom stomatologu. Simptomi predoziranja uključuju jaku slabost, bledilo kože, glavobolju, osećaj uznemirenosti ili nemira, osećaj dezorijentacije, gubitak ravnoteže, nevoljno treperenje ili drhtanje, dilataciju zenica, zamagljen vid, probleme sa jasnim fokusiranjem predmeta, poremećaj govora, vrtoglavicu, konvulzije, stupor, gubitak svesti, komu, zevanje, abnormalno sporo ili ubrzano disanje što može dovesti do privremenog zaustavljanja disanja, nemogućnost srca da se efikasno kontrahuje (srčani zastoj).
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom stomatologu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Dok ste u ordinaciji, stomatolog će pažljivo pratiti efekte leka ARTINIBSA 4%.
Odmah obavestite svog stomatologa, lekara ili farmaceuta ako osetite neko od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava:
Ova neželjena dejstva se retko javljaju (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek). Ostala naželjena dejstva koje nisu navedena gore takođe se mogu javiti kod nekih pacijenata.
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka:
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite stomatologa, lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek ARTINIBSA 4% posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Nemojte koristiti ovaj lek ako primetite da je rastvor zamućen ili promenjen.
Lek ARTINIBSA 4% je namenjen isključivo za jednokratnu upotrebu. Koristiti odmah nakon otvaranja. Neiskorišćen rastvor se mora odbaciti.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Kako izgleda lek ARTINIBSA 4% i sadržaj pakovanja
Bistar, bezbojni rastvor bez opalescencije.
Unutrašnje pakovanje je uložak od bezbojnog, neutralnog stakla (tip I), sa 1,8 mL rastvora za injekciju, zatvoren na jednom kraju gumenim čepom od brombutil gume i aluminijumskom kapicom, a na drugom kraju gumenim čepom od brombutil gume.Ulošci su smešteni u blistere (PVC/medical-grade paper).
Svaki blister sadrži 10 uložaka.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 blistera sa po 10 uložaka (ukupno 50 uložaka) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole
DRUŠTVO AKORD- DENTAL DOO
KRAGUJEVAC
Skerlićeva 8, Kragujevac
Proizvođač
LABORATORIOS INIBSA,
SA, Ctra de Sabadell a Granollers, km 14.5, Llica de Vall, Barcelona, Španija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Februar, 2022.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.
Broj i datum dozvole:
515-01-02502-20-001 od 22.02.2022.
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:
Terapijske indikacije
Lokalna anestezija (infiltraciona i blok anestezija) u stomatoligiji tokom komplikovanih procedura koje zahtevaju produženu anesteziju.
Lek ARTINIBSA 4% je indikovan kod odraslih osoba, adolescenata i dece starije od 4 godine (ili telesne mase veće od 20 kg).
Doziranje i način primene
Isključivo za profesionalnu upotrebu od strane lekara i stomatologa.
Doziranje:
Za sve populacije pacijenata treba primeniti najnižu dozu koja omogućava efikasnu anesteziju. Potrebna doza mora se odrediti individualno.
Za rutinske zahvate, uobičajena doza za odrasle pacijente je 1 uložak, ali i sadržaj manji od uloška može biti dovoljan za efikasnu anesteziju. Prema nalogu stomatologa, za obimnije zahvate može se primeniti i više uložaka, ali se pri tome ne sme prekoračiti maksimalna preporučena doza.
Za većinu rutinskih stomatoloških zahvata, poželjno je koristiti lek koji sadrži artikain 40 mg/mL + epinefrin (adrenalin) 0,005 mg/mL rastvor za injekcije.
Za složenije postupke, kod kojih se zahteva izražena hemostaza, poželjnije je koristiti lek ARTINIBSA 4%, 40 mg/mL + 0,01 mg/mL, rastvor za injekciju.
Lek ARTINIBSA 4% sadrži artikain 40 mg/mL+ epinefrin (adrenalin) 0,01 mg/mL, tako da je za primenu u većini rutinskih stomatološkuh zahvata potrebno potražiti drugi lek koji sadrži kombinaciju aktivnih supstanci u odgovarajućoj koncentraciji artikaina 40 mg/mL + epinefrina (adrenalina) 0,005 mg/mL, rastvor za injekciju.
Istovremena upotreba sedativa za smanjenje anksioznosti pacijenata:
Maksimalna bezbedna doza lokalnih anestetika može se smanjiti kod sediranih pacijenata zbog aditivnog dejstva na depresiju centralnog nervnog sistema (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Kod odraslih pacijenata i adolescenata, maksimalna doza artikaina je 7 mg/kg sa apsolutnom maksimalnom dozom artikaina od 500 mg. Maksimalna doza artikaina od 500 mg odgovara zdravoj odrasloj osobi telesne mase veće od 70 kg.
Sledeća tabela ilustruje maksimalne preporučene doze:
Lek ARTINIBSA 4%, 40 mg/mL + 0,01 mg/mL, rastvor za injekciju
Maksimalna doza artikain-hidrohlorida (mg) | Ukupna zapremina (mL) i odgovarajući broj uložaka | ||
40 | 280 | 0,070 | 7,0 (3,9 uložaka) |
50 | 350 | 0,088 | 8,8 (4,9 uložaka) |
60 | 420 | 0,105 | 10,5 (5,8 uložaka) |
70 ili više | 490 | 0,123 | 12,3 (6,8 uložaka) |
Bezbednost primene leka ARTINIBSA 4% kod dece uzrasta 4 godine i mlađe nije ustanovljena. Nema dostupnih podataka.
Količina koja se ubrizgava treba da se odredi u zavisnosti od uzrasta i telesne mase deteta i vrste operacije. Prosečna efektivna doza artikaina je 2 mg/kg za jednostavne i 4 mg/kg za složene procedure. Potrebno je primeniti najnižu dozu koja omogućava efikasnu anesteziju. Kod dece od navršene 4 godine (ili od 20 kg telesne mase) ili više, maksimalna doza artikaina je 7 mg/kg uz apsolutnu maksimalnu dozu artikaina od 385 mg za zdravo dete telesne mase 55 kg.
Sledeća tabela prikazuje maksimalne preporučene doze:
Lek ARTINIBSA 4%, 40 mg/mL + 0,01 mg/mL, rastvor za injekciju
Maksimalna doza artikain-hidrohlorida (mg) | Ukupna zapremina (mL) i odgovarajući broj uložaka | ||
20 | 140 | 0,035 | 3,5 (1,9 uložaka) |
30 | 210 | 0,053 | 5,3 (2,9 uložaka) |
40 | 280 | 0,070 | 7,0 (3,9 uložaka) |
55 | 385 | 0,096 | 9,6 (5,3 uložaka) |
Starije osobe i pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega:
Zbog nedostatka kliničkih podataka, trebalo bi primeniti posebne mere predostrožnosti kako bi se primenila najniža doza koja omogućava efikasnu anesteziju kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).
Kod ovih pacijenata može se pojaviti povišena koncentracija leka u plazmi, posebno nakon ponovljene primene. U slučaju da je potrebno ponoviti injekciju, pacijenta treba pažljivo nadgledati, kako bi se identifikovao bilo koji znak relativnog predoziranja (videti odeljak Predoziranje ).
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre:
Potrebno je primeniti mere predostrožnosti kako bi se primenila najniža doza koja omogućava efikasnu anesteziju kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, posebno nakon ponovljene primene, mada se 90% artikaina prvo inaktivira nespecifičnim plazma esterazama u tkivu i u krvi.
Pacijenti sa nedostatkom holinesteraze u plazmi
Kod pacijenata sa nedostatkom holinesteraze ili koji su tretirani inhibitorima acetilholinesteraze može doći do povećanja koncentracije leka u plazmi, jer se 90% leka inaktivira plazmatskim esterazama (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka). Zbog toga je potrebno primeniti najnižu dozu koja omogućava efikasnu anesteziju.
Način primene
Infiltracija i perineuralna primena u usnoj šupljini.
Lokalne anestetike treba oprezno ubrizgavati kada na mestu primene postoji zapaljenski proces i/ili infekcija. Brzina ubrizgavanja treba da bude veoma mala (1 mL/min).
Mere opreza koje je potrebno preduzeti pre rukovanja lekom ili pre primene leka
Ovaj lek treba da se primenjuje isključivo od strane ili pod nadzorom lekara ili stomatologa koji su dovoljno obučeni i upoznati sa dijagnostifikovanjem i lečenjem sistemske toksičnosti. Pre indukcije regionalne anestezije lokalnim anesteticima, potrebno je obezbediti dostupnost odgovarajuće opreme i lekova za reanimaciju kako bi se omogućilo brzo lečenje bilo koje respiratorne i kardiovaskularne krize. Stanje svesti pacijenta treba pratiti nakon svake injekcije lokalnog anestetika.
Kada se primenjuje lek ARTINIBSA 4% za infiltraciju ili regionalnu blok anesteziju, injekcija uvek treba da bude spora i uz prethodnu aspiraciju.
Za uputstvo o rukovanju lekom pre primene, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).
FARMACEUTSKI PODACI
Lista pomoćnih supstanci
Natrijum-matabisulfit (E223);
Natrijum-hlorid;
Limunska kiselina, monohidrat;
Hlorovodonična kiselina 2M (za podešavanje pH vrednosti); Natrijum-hidroksid 2M (za podešavanje pH vrednosti); Voda za injekcije.
Inkompatibilnost Nije primenljivo. Rok upotrebe
2 godine.
Posebne mere opreza pri čuvanju
Čuvati van vidokruga i domašaja dece.
Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Priroda i sadržaj pakovanja
Unutrašnje pakovanje je uložak od bezbojnog, neutralnog stakla (tip I), sa 1,8 mL rastvora za injekciju, zatvoren na jednom kraju gumenim čepom od brombutil gume i aluminijumskom kapicom, a na drugom kraju gumenim čepom od brombutil gume. Ulošci su smešteni u blistere (PVC/medical-grade paper).
Svaki blister sadrži 10 uložaka.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 blistera sa po 10 uložaka (ukupno 50 uložaka) i Uputstvo za lek.
Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)
Pre primene, lek ARTINIBSA 4% se mora vizuelno pregledati kako bi se otkrilo eventualno prisustvo čestica, boje ili oštećenja ambalaže. Lek se ne sme koristiti ako se otkriju bilo kakve promene ili oštećenja.
Lek ARTINIBSA 4% je namenjen isključivo za jednokratnu upotrebu. Bilo koja količina neiskorišćenog leka mora se odbaciti odmah nakon upotrebe.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.