ANALGIN® 2.5g/5mL rastvor za injekciju

Kratkotrajna primena kod jakih bolova (posttraumatskih i postoperativnih), kada se terapija drugim neopioidnim analgeticima pokaže neuspešnom.

Doziranje

Doziranje se određuje prema intenzitetu bola ili vrednostima telesne temperature i individualnom odgovoru na lek ANALGIN. Neophodno je izabrati najnižu dozu kojom se kontrolišu bol i povišena telesna temperatura.

Deci i adolescentima uzrasta do 14 godina, metamizol u dozi 8 – 16 mg po kg telesne mase može se davati kao jedna doza. U slučaju povišene telesne temperature, za decu je po pravilu dovoljna doza od 10 mg metamizola po kilogramu telesne mase. Odrasli i adolescenti od 15 godina ili stariji (> 53 kg telesne mase) mogu uzimati do 1000 mg kao jednu dozu.

Zavisno od maksimalne dnevne doze, pojedinačna doza se može uzimati do 4 puta na dan u razmacima od 6 do 8 sati.

Jasan efekat može se očekivati 30 minuta nakon parenteralne primene.

Kako bi se minimizirao rizik od hipotenzivne reakcije, intravensku injekciju treba davati veoma sporo.

Sledeća tabela prikazuje preporučene pojedinačne doze i maksimalne dnevne doze prema telesnoj masi ili godinama:

* Ako je potrebno, jednokratna doza se može povećati na 5 mL (što odgovara 2500 mg metamizola), a dnevna doza na 10 mL (što odgovara 5000 mg metamizola).

Posebne populacije

Stariji pacijenti, pacijenti lošeg opšteg zdravlja i pacijenti sa smanjenim klirensom kreatinina

Dozu treba smanjiti kod starijih osoba, pacijenata lošeg opšteg zdravlja i onih sa smanjenim klirensom kreatinina jer eliminacija produkata metabolizma metamizola može biti produžena.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Budući da se kod oštećene funkcije bubrega ili jetre brzina eliminacije smanjuje, potrebno je izbegavati višestruke visoke doze. Smanjenje doze nije potrebno kada se lek primenjuje samo kraći period. Do sada nema dovoljno iskustva vezano za dugotrajnu primenu metamizola kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre i bubrega.

• Preosetljivost na metamizol, druge pirazolone ili pirazolidine (uključujući pacijente koji su nakon primene neke od ovih supstanci reagovali agranulocitozom) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Sindrom astme uzrokovane analgeticima ili preosetljivost na analgetike tipa urtikarija/angioedem, tj. pacijenti koji reaguju bronhospazmom ili drugim anafilaktoidnim reakcijama (npr. urtikarijom, rinitisom ili angioedemom) na salicilate, paracetamol ili druge neopioidne analgetike (npr. diklofenak, ibuprofen, indometacin, naproksen).
• Poremećaj funkcije koštane srži (npr. nakon lečenja citostaticima) ili oboljenja hematopoeznog sistema.
• Genetski uslovljen deficit glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze (opasnost od hemolize).
• Akutna intermitentna hepatička porfirija (opasnost od provociranja napada porfirije).
• Treći trimestar trudnoće.
• Hipotenzija i poremećaj cirkulacije.

Lek ANALGIN sadrži derivat pirazolona, metamizol i pri njegovoj upotrebi mogu se javiti retki, ali životno ugrožavajući, rizici od pojave agranulocitoze i šoka (videti odeljak 4.8).

Pacijenti kod kojih se javi anafilaktoidna reakcija na metamizol su u opasnosti od pojave istih reakcija pri upotrebi drugih neopioidnih analgetika.

Pacijenti kod kojih se javi anafilaktička reakcija na metamizol ili druga imunski posredovana reakcija (npr. agranulocitoza) su takođe u opasnosti od pojave istih reakcija pri upotrebi drugih pirazolona i pirazolidina.

Pacijenti kod kojih se javi anafilaktička reakcija ili druga imunski posredovana reakcija na druge pirazolone, pirazolidine ili druge neopioidne analgetike, takođe su u opasnosti od pojave istih reakcija i na metamizol.

Agranulocitoza

Ako se javi neutropenija (<1 500 neutrofila/mm3), primenu leka ANALGIN treba odmah prekinuti i krvna slika (kao i diferencijalna krvna slika) se mora kontrolisati dok se vrednosti ne normalizuju.

Pacijente treba posavetovati da odmah prekinu primenu leka i zatraže medicinsku pomoć ukoliko im se tokom terapije metamizolom pojave znaci ili simptomi: neočekivanog pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja (sa visokom telesnom temperaturom, groznicom, bolovima u grlu, tegobama pri gutanju), perzistentna ili visoka telesna temperatura koja se ponavlja i bolne promene mukoze, naročito u usnoj duplji, nosnoj šupljini i grlu ili u genitalnom ili analnom području. Primena leka Analgin mora se odmah prekinuti i krvna slika (kao i diferencijalna krvna slika) proveriti. Prekid terapije se ne sme odlagati dok se čekaju laboratorijski rezultati (videti odeljak 4.8).

Trombocitopenija

Ako se pojave znaci trombocitopenije, kao što su povećana sklonost ka krvarenju i pojava petehija na koži i sluzokoži (videti odeljak 4.8), primenu ovog leka treba odmah prekinuti i kontrolisati krvnu sliku (uključujući i diferencijalnu krvnu sliku). Prekid terapije se ne sme odlagati dok se čekaju laboratorijski rezultati.

Pancitopenija

Ukoliko se javi pancitopenija, terapija se mora odmah prekinuti i mora se uraditi i pratiti kompletna krvna slika dok se vrednosti ne normalizuju (videti odeljak 4.8). Sve pacijente treba posavetovati da odmah zatraže medicinsku pomoć ukoliko im se tokom terapije metamizolom pojave znaci ili simptomi koji ukazuju na bolesti krvi: astenija, infekcija, uporna groznica, modrice, krvarenje, bledilo.

Anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije

Kada se bira način primene, važno je uzeti u obzir činjenicu da je parenteralna upotreba metamizola udružena sa većim rizikom od pojave anafilaktičkih ili anafilaktoidnih reakcija.

Rizik od pojave potencijalno teških anafilaktoidnih reakcija na metamizol je značajno povećan i kod pacijenata sa:

• sindromom astme uzrokovane analgeticima ili preosetljivošću na analgetike tipa urtikarija/angioedem (videti odeljak 4.3);
• bronhijalnom astmom, posebno sa pratećim rinosinuzitisom i polipima u nosu;
• hroničnom urtikarijom;
• preosetljivošću na određene boje (npr. tartrazin) i konzervanse (npr. benzoate);
• alkoholnom intolerancijom. Takvi pacijenti reaguju čak i na male količine alkoholnih pića simptomima kao što su kijanje, lakrimacija i jako crvenilo lica. Takva intolerancija na alkohol može ukazivati na prethodno nedijagnostikovan sindrom astme uzrokovane analgeticima (videti odeljak 4.3).

Anafilaktički šok se javlja uglavnom kod osetljivih pacijenata. Zbog toga se savetuje poseban oprez kod astmatičara ili atopičnih pacijenata.

Pre primene metamizola neophodno je detaljno ispitati medicinsku istoriju pacijenta. Kod pacijenata sa povećanim rizikom od anafilaktičkih/anafilaktoidnih reakcija, lek sme da se koristi samo nakon stroge procene koristi i rizika terapije (videti odeljak 4.3). Ako je lek ANALGIN dat u takvim slučajevima, stanje pacijenta treba pažljivo pratiti da bi se obezbedila medicinska i hitna pripravnost.

Teške kožne reakcije

Teške neželjene reakcije na koži (SCAR), uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) i reakciju na lekove sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) koje mogu biti opasne po život ili sa smrtnim ishodom prijavljene su prilikom primene metamizola. Pacijente treba obavestiti o znacima i simptomima ovih kožnih reakcija i pažljivo ih pratiti. Ukoliko se jave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, primenu metamizola treba odmah prekinuti i lečenje metamizolom ne treba ni u kom trenutku ponovo započeti (videti odeljak 4.3).

Oštećenje jetre uzrokovano lekom

Prijavljeni su slučajevi akutnog hepatitisa pretežno hepatocelularnog tipa kod pacijenata lečenih metamizolom, u vremenskom periodu od nekoliko dana do nekoliko meseci nakon započinjanja lečenja. Znaci i simptomi su uključivali povećane vrednosti enzima jetre u serumu sa ili bez žutice, često u kontekstu drugih reakcija preosetljivosti na lek (npr. kožni osip, krvne diskrazije, groznica i eozinofilija) ili praćene karakteristikama autoimunskog hepatitisa. Većina pacijenata se oporavila po prekidu lečenja metamizolom; ipak, u pojedinačnim slučajevima prijavljeno je napredovanje do akutne insuficijencije jetre zbog koje je bila potrebna transplatacija jetre.

Mehanizam oštećenja jetre uzrokovanog metamizolom nije u potpunosti razjašnjen, ali dostupni podaci ukazuju na imunoalergijski mehanizam.

Pacijente treba saetovati da se obrate svom lekaru u slučaju pojave simptoma koji upozoravaju na oštećenje jetre. Kod takvih pacijenata treba prekinuti primenu metamizola i proceniti funkciju jetre.

Ne preporučuje se ponovna primena metamizola u slučaju prethodne epizode oštećenja jetre koja se dogodila tokom lečenja metamizolom, a za koju nije utvrđen nijedan drugi uzrok oštećenja jetre.

Izolovane hipotenzivne reakcije

Lek ANALGIN može uzrokovati hipotenzivnu reakciju (videti odeljak 4.8), koja može zavisiti od doze. Treba imati u vidu da je veća mogućnost nastanka hipotenzivne reakcije kod parenteralne nego kod oralne primene metamizola.

Rizik od takvih reakcija je takođe povećan kod:

• suviše brze intravenske injekcije (videti odeljak 4.2);
• pacijenata sa, na primer, već postojećom hipotenzijom, hipovolemijom ili dehidratacijom, nestabilnom cirkulacijom ili početnim problemima krvotoka (kao što je slučaj kod pacijenata sa srčanim napadom ili multiplom traumom);
• pacijenata sa visokom telesnom temperaturom.

Kod ovih pacijenata je neophodno pažljivo preispitati indikaciju (videti odeljak 4.3), kao i strogo kontrolisati njihovo stanje. Preventivne mere mogu biti potrebne (npr. stabilizacija krvotoka) kako bi se smanjio rizik od hipotenzivne reakcije.

Lek ANALGIN se može koristiti samo uz pažljivo praćenje hemodinamskih parametara kod pacijenata kod kojih po svaku cenu treba izbeći nastanak hipotenzije (npr. kod pacijenata sa teškim koronarnim srčanim oboljenjima ili relevantnom stenozom cerebralnih krvnih sudova).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega, lek se može primeniti samo nakon stroge procene koristi i rizika i primenom odgovarajućih mera opreza (videti odeljak 4.2).

Starije osobe, pacijenti sa lošim opštim zdravljem i pacijenti sa smanjenim klirensom kpeatinina

Videti odeljke 4.2 i 5.2. Pri dugotrajnoj primeni treba kontrolisati krvnu sliku (uključujući i diferencijalnu krvnu sliku).

Ostala upozorenja

Oprez je potreban i kod pacijenata sa oštećenom srčanom funkcijom, kao i kod pacijenata koji imaju istoriju ulceracija, krvarenja ili perforacije u probavnom sistemu.

Ovaj lek sadrži 7,14 mmol (164,237 mg) natrijuma u 5 mL.

Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Ovaj lek sadrži natrijum-metabisulfit koji retko može izazavati teške reakcije preosetljivosti i bronhospazam.

Farmakokinetička indukcija enzima-metabolizera:

Metamizol može indukovati enzime koji su metabolizeri, uključujući CYP2B6 i CYP3A4. Istovremena primena metamizola sa: bupropionom, efavirenzom, metadonom, valproatom, ciklosporinom, takrolimusom ili sertralinom može prouzrokovati smanjenje koncentracije tih lekova u plazmi i potencijalno smanjiti njihovu kliničku efikasnost. Zbog toga se preporučuje oprez kada se istovremeno primenjuje metamizol; po potrebi treba pratiti klinički odgovor i/ili kocentraciju lekova.

Istovremena primena metamizola sa hlorpromazinom može dovesti do ozbiljne hipotermije.

Primena metamizola sa metotreksatom može potencirati hematotoksične efekte metotreksata, posebno kod starijih pacijenata. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu ovih lekova.

Istovremena upotreba metamizola i acetilsalicilne kiseline može smanjiti efikasnost acetilsalicilne kiseline za inhibiciju agregacije trombocita. Zbog toga se savetuje oprez sa ovom kombinacijom kod pacijenata koji uzimaju niske doze acetilsalicilne kiseline kao kardioprotektivnu terapiju.

Poznato je da istovremena primena lekova iz klase pirazolona sa oralnim antikoagulansima, kaptoprilom, litijumom i triamterenom može da dovede do promena u efikasnosti antihipertenziva i diuretika. Nije poznato u kojoj meri tome doprinosi metamizol.

Istovremena primena sa oralnim antikoagulansima i niskomolekularnim heparinom povećava rizik od gastrointestinalnog krvarenja. Istovremena primena sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima povećava rizik od gastrointestinalnog krvarenja, peptičkog ulkusa i perforacije creva.

Uticaj na laboratorijske testove

Kod pacijenata koji su primenjivali metamizol prijavljene su promene u vrednostima laboratorijskih parametara baziranim na Trinderu ili sličnim reakcijama (npr. određivanje nivoa kreatinina, triglicerida, HDL-holesterola ili koncentracije mokraćne kiseline u serumu).

Trudnoća

Dostupni su samo ograničeni podaci o upotrebi metamizola kod trudnica.

Na osnovu objavljenih podataka dobijenih kod trudnica izloženih metamizolu tokom prvog trimestra (n=568), nisu ustanovljeni dokazi za teratogene ili embriotoksične efekte. U pojedinim slučajevima, pojedinačna doza metamizola može biti prihvatljiva tokom prvog i drugog trimestra kada nema drugih opcija lečenja. Međutim, po pravilu se ne preporučuje upotreba metamizola u prvom i drugom trimestru trudnoće. Primena u trećem trimestru je povezana sa fetotoksičnim efektom (oštećenje funkcija bubrega i konstrikcija duktus arteriosusa), pa je primena metamizola kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.3). U slučaju nenamerne upotrebe metamizola u trećem trimestru neophodno je kontrolisati amnionsku tečnost i duktus arteriosus ultrazvukom i ehokardiografijom. Iako metamizol predstavlja slab inhibitor sinteze prostaglandina, ne može se isključiti mogućnost perinatalnih komplikacija usled redukcije agregabilnosti trombocita deteta i majke.

Metamizol prolazi kroz placentalnu barijeru.

U studijama na životinjama, metamizol je indukovao reproduktivnu toksičnost, ali ne i teratogenost (videti odeljak 5.3).

Dojenje

Produkti razgradnje metamizola prelaze u majčino mleko u značajnim količinama, tako da se rizik za odojče ne može isključiti. Zbog toga, treba posebno izbegavati ponovnu upotrebu metamizola tokom dojenja. U slučaju primene jedne doze metamizola, majkama se savetuje izmlazanje i bacanje tog mleka u toku 48 sati nakon primene doze.

Metamizol u preporučenim dozama nema uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, kao mera predostrožnosti, pri većim dozama, treba uzeti u obzir mogućnost uticaja i izbegavati rad sa mašinama, upravljanje vozilima ili druge opasne aktivnosti. Ovo posebno važi kada se kombinuje sa alkoholom.

Učestalost neželjenih dejstava je definisana prema sledećim konvencijama: veoma često (≥1/10); često (1/100, <1/10); povremeno (1/1000, <1/100); retko (1/10000, <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Retko: leukopenija.

Veoma retko: agranulocitoza, uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom; trombocitopenija. Nepoznata učestalost: aplastična anemija; pancitopenija, uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom.

Ove reakcije se mogu javiti čak i ako je metamizol ranije primenjivan bez komplikacija.

Postoje indicije, po kojima rizik od nastajanja agranulocitoze može biti povećan ukoliko se lek primenjuje duže od nedelju dana.

Ova reakcija nije dozno zavisna i može se javiti u bilo koje vreme tokom terapije. Manifestuje se visokom telesnom temperaturom, groznicom, bolovima u grlu, otežanim gutanjem kao i zapaljenjem u

predelu usne šupljine, nosa, ždrela i genitalnog ili analnog predela. Kod pacijenata koji primaju antibiotike, ovi znaci mogu biti minimalno izraženi. Otok limfnih žlezda ili slezine je neznatan ili sasvim izostaje. Sedimentacija krvi je jako ubrzana, broj granulocita je znatno smanjen ili oni u potpunosti nedostaju. Nalazi za hemoglobin, eritrocite i trombocite, uglavnom (ali ne uvek) pokazuju normalne vrednosti (videti odeljak 4.4).

Od odlučujućeg je značaja trenutno obustavljanje primene leka. Odmah, još pre dobijanja rezultata laboratorijskih analiza, obustaviti primenu leka ako dođe do neočekivanog pogoršanja opšteg stanja, ukoliko telesna temperatura ne opada ili se vraća, ili se javljaju bolne promene na sluzokoži usta, nosa i ždrela.

Tipični znaci trombocitopenije su povećana sklonost ka krvarenju i pojava petehija na koži ili mukoznim membranama.

U slučaju pancitopenije, terapiju metamizolom treba odmah prekinuti i treba uraditi kompletnu krvnu sliku i pratiti vrednosti dok se ne normalizuju (videti odeljak 4.4).

Poremećaji imunskog sistema

Retko: anafilaktoidne ili anafilaktične reakcije*.

Veoma retko: sindrom astme uzrokovane analgeticima. Kod pacijenata sa sindromom astme uzrokovane analgeticima reakcije preosetljivosti se ispoljavaju tipično u vidu astmatičnih napada.

Nepoznata učestalost: anafilaktički šok*.

*Ove reakcije se mogu javiti posebno posle parenteralne primene; mogu biti ozbiljne, životno ugrožavajuće i u nekim slučajevima sa smrtnim ishodom. Mogu se javiti iako se metamizol ranije koristio bez komplikacija.

Reakcije preosetljivosti se mogu javiti tokom primene odnosno neposredno posle primene leka, ali i nekoliko sati kasnije. One se najčešće javljaju tokom prvog sata nakon primene leka. Lakše reakcije se manifestuju kožnim i mukoznim reakcijama (svrab, žarenje, crvenilo, urtikarija, edem), dispnejom, i ređe kao gastrointestinalne tegobe. Navedene reakcije mogu preći u teže oblike sa generalizovanom urtikarijom, teškim angioedemom (i u predelu larinksa), teškim bronhospazmom, poremećajima srčanog ritma, padom krvnog pritiska (ponekad i sa prethodnim rastom krvnog pritiska) i cirkulatornim šokom.

Iz navedenih razloga u slučaju pojave reakcija na koži treba odmah obustaviti primenu leka.

Kardiološki poremećaji

Nepoznata učestalost: Kounis-ov sindrom.

Vaskularni poremećaji

Povremeno: hipotenzivna reakcija u toku i nakon primene leka, koja nije udružena sa drugim znacima anafilaktičke ili anafilaktoidne reakcije. Takve reakcije mogu dovesti do drastičnog pada krvnog pritiska. Brza intravenska primena metamizola povećava rizik od pojave hipotenzivne reakcije.

Kod hiperpireksije, u zavisnosti od primenjene doze leka, može doći do kritičnog pada krvnog pritiska bez drugih znakova reakcije preosetljivosti.

Gastrointestinalni poremećaji

Nepoznata učestalost: prijavljeni su slučajevi gastrointestinalnog krvarenja.

Hepatobilijarni poremećaji

Nepoznata učestalost: oštećenje jetre uzrokovano lekom, uključujući akutni hepatitis, žuticu, povećane vrednosti enzima jetre (videti odeljak 4.4).

Poremećaji kože i potkožnog tkiva Povremeno: fiksni lekom-uzrokovan egzantem. Retko: osip (npr. makulopapularni egzantem).

Veoma retko: Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza (TEN). Nepoznata učestalost: Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS).

Teške neželjene reakcije na koži uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom, toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) i reakciju na lekove sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) prijavljene su u vezi sa lečenjem metamizolom (videti odeljak 4.4).

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Veoma retko: akutno pogoršanje funkcije bubrega, pri čemu se veoma retko može razviti proteinurija, oligo- ili anurija, odnosno akutna bubrežna insuficijencija; akutni intersticijalni nefritis.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Usled primene injekcije mogu se javiti bolovi na mestu uboda i lokalne reakcije, veoma retko flebitis.

Moguća je pojava crvene prebojenosti urina zbog prisustva rubazonske kiseline (neškodljivi produkt metabolizma metamizola, koji se izlučuje u malim količinama).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

faks: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Kod akutnog predoziranja može doći do pojave mučnine, povraćanja, bolova u predelu abdomena, oštećenja funkcije bubrega/akutna bubrežna insuficijencija (npr. u obliku intersticijalnog nefritisa), a retko i pojave simptoma od strane CNS-a (vrtoglavica, somnolencija, koma, grčevi), pada krvnog pritiska (koji može dovesti do šoka) i tahikardije.

Posle primene visokih doza, izlučivanje rubazonske kiseline (neškodljivi produkt metabolizma) može prouzrokovati crvenu prebojenost urina.

Terapija

Nije poznat specifičan antidot za metamizol. Ukoliko je od primene metamizola prošlo malo vremena, može se pokušati ograničiti dalja sistemska resorpcija aktivne supstance merama primarne detoksikacije (npr. gastrična lavaža) ili smanjivanjem resorpcije (npr. primenom aktivnog uglja). Glavni metabolit (4-N-metilaminoantipirin) se može eliminisati hemodijalizom, hemofiltracijom, hemoperfuzijom ili filtracijom plazme.

Terapija intoksikacije, kao i prevencija teških komplikacija, može iziskivati opštu i specijalnu intenzivnu kontrolu i lečenje.

Hitne mere kod teških reakcija preosetljivosti (šok)

Kod prvih znakova (npr. kožne reakcije u vidu urtikarije i naleta crvenila, uznemirenost, glavobolja, znojenje, mučnine) treba prekinuti primenu injekcije. Kanilu ostaviti u veni ili napraviti pristup veni. Pored uobičajenih urgentnih mera kao što su spuštanje glave i gornjeg dela tela, oslobađanje disajnih puteva i primena kiseonika, može se javiti potreba za nadoknadom volumena kao i za primenom simpatomimetika ili glukokortikoida.

ATC šifra: N02BB02

Metamizol je derivat pirazolona i spada u grupu nenarkotičkih analgetika. Poseduje analgetičko, antipiretičko, spazmolitičko i antiinflamatorno dejstvo.

Efekti metamizola rezultat su njegove centralne i periferne aktivnosti. Centralna aktivnost metamizola rezultat je depresije bola u centralnom nervnom sistemu i inhibicije ciklooksigenaze. Na periferiji metamizol inhibira sintezu prostaglandina, koji stimulišu nociceptorne receptore i indukuju bol. Dokazano je da prostaglandini povećavaju frekvencu impulsa na nociceptornim receptorima i snižavaju prag nadražaja. Prostaglandini takođe povećavaju uticaj drugih medijatora, kao što su bradikinin i histamin.

Antipiretička aktivnost metamizola rezultat je dejstva na centar za termoregulaciju i povećanog oslobađanja toplote iz organizma.

Spazmolitički efekat je rezultat smanjenja ekscitabilnosti glatkih mišića. Antiinfalmatorni efekat nastaje prvenstveno zbog inhibicije sinteze prostaglandina.

Metamizol kompletno hidrolizuje u farmakološki aktivan metabolit 4-N-metilaminoantipirin (MAA). Bioraspoloživost MAA iznosi oko 90% i značajno je viša nakon oralne primene nego nakon parenteralne primene.

Apsolutna bioraspoloživost rastvora merenjem PIK koncentracija u plazmi za 4-MAA je iznosila 87%.

Klinička efikasnost je zasnovana uglavnom na MAA, u nekom stepenu i na metabolit 4- aminoantipirin (AA). Vrednosti PIK-a za AA iznosi 25% od vrednosti PIK-a od MAA. Metaboliti 4-N-acetilaminoantipirin (AAA) i 4-N-formilaminoantipirin (FAA) su delimično farmakološki inaktivni.

Treba zabeležiti da svi metaboliti imaju nelinearnu farmakokinetiku. Klinički značaj ovog fenomena je nepoznat. U kratkoročnom tretmanu akumulacija metabolita je manje značajna. Vezivanje za proteine plazme iznosi 58% za MAA, za AA 48%, 18% za FAA i 14% za AAA.

Nakon intravenske primene, biološko poluvreme eliminacije za metamizol iznosi oko 14 minuta. Oko 96% radioaktivne doze se izlučuje putem bubrega nakon intravenske primene i oko 4% putem fecesa. Nakon pojedinačne oralne doze 85% metabolita izlučenih urinom je identifikovano. Od ovih 3±1% MAA, 6±3% AA, 26±8%AAA i 23±4% FAA. Renalni klirens nakon pojedinačne oralne doze 1 g metamizola za MAA iznosio je 5±2, 38±13 za AA, 61±8 za AAA i 49±5 mL/min za FAA. Udruženo poluvreme eliminacije je iznosilo 2,7±0,5 sati za MAA, 3,7±1,3 sati za AA, 9,5±1,5 sati za AAA i 11,2±1,5 sati za FAA.

U lečenju starijih pacijenata, vrednost PIK-a se povećava od 2 do 3 puta. Nakon pojedinačne oralne primene kod pacijenata sa cirozom jetre poluvreme eliminacije MAA i FAA se povećava 3 puta, dok poluvreme AA i AAA ne raste u istom stepenu. Kod ovih pacijenata visoke doze se izbegavaju.

Dostupni podaci kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom pokazuju smanjen stepen eliminacije nekih matabolita (AAA i FAA). Zato treba izbegavati visoke doze kod ovih pacijenata.

Toksičnost metamizola je veoma mala. Visoke doze mogu uzrokovati oliguriju kod kunića. Ispitivanja su pokazala povećani rizik od nastanka hepatoma kod miševa nakon produženog uzimanja metamizola.

Natrijum-metabisulfit; Voda za injekcije.

Lek ANALGIN, rastvor za injekciju može se mešati ili razblaživati u infuzionoj boci sa 0,9% fiziološkim rastvorom, 5% glukozom ili Ringerovim rastvorom.

4 godine.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Unutrašnje pakovanje je staklena ampula (staklo tip I), braon boje, zapremine 5 mL. Intermedijerno pakovanje leka predstavlja plastični PVC uložak u kome se nalazi 5 ampula, koji je prekriven zaštitnom folijom na kojoj se nalazi znak Alkaloida (blister pakovanje).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 blistera po 5 ampula (ukupno 50 ampula) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek ANALGIN sadrži aktivnu supstancu metamizol natrijum. Metamizol je derivat pirazolona i spada u grupu neopioidnih analgetika. Poseduje analgetičko, antipiretičko i spazmolitičko dejstvo.

Lek ANALGIN, rastvor za injekciju je indikovan za kratkotrajnu primenu samo kod jakih bolova (postraumatskih i postoperativnih), kada se terapija drugim neopioidnim analgeticima pokaže neuspešnom.

• ste alergični (preosetljivi) na metamizol, druge lekove iz porodice pirazolona (npr. fenazon, propifenazon) odnosno pirazolidine (npr. fenilbutazon, oksifenbutazon) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6), ili ste reagovali agranulocitozom (značajno smanjenje broja ili potpuni nedostatak određene vrste belih krvnih zrnaca) nakon primene neke od ovih supstanci;
• ste alergični (preosetljivi) na lekove protiv bolova (sindrom astme uzrokovane analgeticima ili preosetljivost na analgetike koja se manifestuje urtikarijom (koprivnjačom) i angioedemom (otok mekih tkiva lica i vrata)).

Ovo se odnosi na pacijente koji na lekove protiv bolova, kao što su salicilati, paracetamol ili npr. diklofenak, ibuprofen, indometacin, naproksen, reaguju grčenjem i sužavanjem donjih disajnih puteva (bronhospazam) ili drugim simptomima reakcije preosetljivosti (npr. koprivnjača, rinitis, otok mekih tkiva lica i vrata);

• imate poremećaj funkcije koštane srži (npr. nakon lečenja citostaticima, koji se primenjuju u terapiji raka) ili poremećaj stvaranja krvnih ćelija (poremećaj hematopoeznog sistema);
• imate urođeni nedostatak enzima glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze (retka bolest metabolizma), jer postoji opasnost od razlaganja crvenih krvnih zrnaca (hemoliza);
• imate akutnu intermitentnu hepatičnu porfiriju (retka bolest metabolizma), zbog potencijalne opasnosti od izazivanja napada porfirije;
• imate nizak krvni pritisak ili slabu cirkulaciju;
• ste u poslednjem trimestru trudnoće.

Pri primeni ovog leka može se pojaviti agranulocitoza (potpuni nedostatak granulocita, jedne vrste belih krvnih zrnaca)

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primite lek ANALGIN.

Lek ANALGIN, rastvor za injekciju sadrži metamizol i ima sledeće retke, ali opasne po život rizike:

̵ iznenadni poremećaj cirkulacije,

̵ agranulocitoza (teška bolest zbog ozbiljnog smanjenja granulocita, koji spadaju u bela krvna zrnca).

Ukoliko na lek ANALGIN reagujete reakcijom nalik alergiji, posebno ste izloženi riziku da na isti način reagujete na druge lekove protiv bolova.

Ukoliko se kod Vas ispolji alergijska ili druga imunski posredovana reakcija (npr. agranulocitoza) na lek ANALGIN, posebno ste izloženi riziku da na isti način reagujete na druge

pirazolone i pirazolidine (hemijski srodne supstance) kao što su lekovi protiv bolova fenazon, propifenazon, fenilbutazon, oksifenbutazon.

Ukoliko se kod Vas ispolji alergijska ili druga imunski posredovana reakcija na druge pirazolone, pirazolidine ili druge lekove protiv bolova, takođe postoji veliki rizik da na isti način reagujete na lek ANALGIN.

Prilikom izbora načina primene metamizola, treba imati na umu da je parenteralna primena (u mišić ili venu) povezana sa većim rizikom od reakcija preosetljivosti.

Teški poremećaji krvi (agranulocitoza, pancitopenija, trombocitopenija, aplastična anemija)

Lek ANALGIN, rastvor za injekciju, može prouzrokovati agranulocitozu (značajno smanjenje broja ili potpuni nedostatak određene vrste belih krvnih zrnaca), pancitopeniju (smanjenje broja svih vrsta krvnih zrnaca), trombocitopeniju (smanjenje broja krvnih pločica) i aplastičnu anemiju (anemija usled supresije koštane srži) (videti odeljak 4).

Agranulocitoza je imunski posredovana i ne zavisi od primenjene doze. Verovatnoća za pojavu agranulocitoze je veća ako se lek daje duže od 7 dana. Vaš lekar će redovno pratiti Vašu krvnu sliku. Prekid primene leka ANALGIN ne treba odlagati zbog čekanja na laboratorijske nalaze.

U slučaju primanja većih doza tokom dužeg perioda, neophodno je kontrolisati krvnu sliku.

Prestanite da koristite lek ANALGIN, rastvor za injekciju i odmah se obratite lekaru ukoliko osetite bilo koji od sledećih simptoma koji bi mogli da ukažu na moguću agranulocitozu:

̵ neočekivano pogoršanje opšteg stanja (kao što su groznica, drhtavica, bol u grlu, otežano gutanje)

̵ groznica koja ne prolazi ili se ponovo javlja

̵ bolne promene sluzokože, posebno u ustima, nosu i grlu ili u genitalnom ili analnom predelu. Pogledajte odeljak 4. „Moguća neželjena dejstva“.

Ukoliko imate znakove pancitopenije (kao što su opšte loše stanje, infekcija ili uporna groznica, modrice, krvarenje i bled izgled), trombocitopenije (kao što je povećana sklonost krvarenju, tačkasta krvarenja u koži i sluzokoži) ili aplastične anemije, terapija lekom ANALGIN takođe se mora odmah prekinuti i odmah se obratiti lekaru (videti odeljak 4).

Teške reakcije preosetljivosti (anafilaktoidne ili anafilaktičke reakcije)

Rizik od teških reakcija preosetljivosti je veći kod primene leka ANALGIN, rastvor za injekciju, nego kod leka koji sadrži metamizol koji se uzima oralno ili se koristi kao supozitorija.

Značajno je povećan rizik od mogućih teških reakcija preosetljivosti na ovaj lek ukoliko kod Vas postoji neka od sledećih stanja:

• preosetljivost na lekove koji se koriste u terapiji bola i reumatskih oboljenja, koja se npr. ispoljava sužavanjem donjih disajnih puteva (bronhospazam), koprivnjačom ili oticanjem mekih tkiva lica i vrata (urtikarija, angioedem) (sindrom astme uzrokovane analgeticima ili preosetljivost na analgetike tipa urtikarija/angioedem) (videti odeljak 2. Lek ANALGIN ne smete primenjivati ukoliko);
• napadi gušenja usled sužavanja najmanjih disajnih puteva (bronhijalna astma), naročito ako istovremeno imate zapaljenje sluzokože nosa i nosnih šupljina (rinosinuzitis), kao i polipe u nosu;
• hronična urtikarija (koprivnjača);
• preosetljivost na boje (npr. tartrazin) ili konzervanse (npr. benzoati);
• nepodnošljivost alkohola. U tom slučaju već na male količine alkohola reagujete kijanjem, suzenjem i jakim crvenilom lica. To može ukazivati na do tada nepoznatu preosetljivost na lekove protiv bolova (videti odeljak 2. Lek ANALGIN ne smete primenjivati ukoliko).

Kod pacijenata sa povećanim rizikom od reakcija preosetljivosti lek ANALGIN treba koristiti samo posle pažljive procene mogućih rizika u odnosu na očekivane koristi. Ako se lek ANALGIN koristi u takvim slučajevima, strog lekarski nadzor je neophodan i mora biti obezbeđena hitna medicinska pomoć.

Anafilaktički šok se javlja uglavnom kod osetljivih pacijenata (videti odeljak 4). Poseban oprez je potreban kod pacijenata sa astmom ili predispozicijom za reakcije preosetljivosti (atopijom).

Teške kožne reakcije

Tokom primene metamizola, prijavljene su reakcije kože koje mogu da ugroze život (Stevens-Johnson- ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, DRESS sindrom (reakcija na lekove sa eozinofilijom praćena sistemskim simptomima)).

Ako Vam se javi bilo koji simptom ovih teških reakcija (npr. osip, često sa plikovima i oštećenjima sluzokože) (videti odeljak 4), primenu leka ANALGIN treba prekinuti i odmah potražiti medicinsku pomoć. Primena lekova koji sadrže metamizol ne sme da bude nastavljena.

Ukoliko ste nekada imali teške kožne reakcije, ne smete ponovo započeti terapiju sa lekom ANALGIN ni u kom trenutku (videti odeljak 4).

Problemi sa jetrom

Kod pacijenata koji uzimaju metamizol prijavljeno je zapaljenje jetre, a simptomi se razvijaju u roku od nekoliko dana do nekoliko meseci nakon početka lečenja.

Prestanite da uzimate lek ANALGIN i obratite se lekaru ako imate simptome problema sa jetrom kao što su mučnina ili povraćanje, povišena telesna temperatura, osećaj umora, gubitak apetita, tamna mokraća, svetla stolica, žuta prebojenost kože i beonjača, svrab, osip ili bolovi u gornjem delu stomaka. Vaš lekar će proveriti kako Vam funkcioniše jetra.

Ne smete uzimati lek ANALGIN ako ste prethodno uzimali bilo koji lek koji sadrži metamizol i razvili ste probleme sa jetrom.

Pad krvnog pritiska (hipotenzivna reakcija)

Lek ANALGIN može izazvati pad krvnog pritiska (hipotenzivna reakcija) (videti odeljak 4). Pad pritiska se češće javlja u slučaju primene leka u vidu injekcije nego kada se npr. uzima u obliku tablete.

Opasnost od nastanka hipotenzije (pad krvnog pritiska) je povećana:

• kod suviše brzog davanja injekcije u venu;
• ako inače imate problem sa niskim krvnim pritiskom, izraženi nedostatak tečnosti u organizmu (dehidratacije), slabošću ili otkazivanjem cirkulacije (stanje početnog šoka, npr. kod srčanog udara ili teških povreda);
• ako imate visoku telesnu temperaturu.

Vaš lekar će pažljivo razmotriti i pažljivo pratiti primenu ovog leka i izvršiti potrebne preventivne mere (npr hemodinamska stabilizacija) kako bi se smanjio rizik od hipotenzije.

Ukoliko imate stanja u kojima se snižavanje krvnog pritiska mora potpuno izbeći (npr. kao u ozbiljnim bolestima koronarnih arterija ili značajnim suženjima (relevantne stenoze) moždanih krvnih sudova), lek ANALGIN može da se koristi samo ako se pažljivo prati funkcija krvotoka.

Da bi rizik od teške hipotenzije bio mali i da bi se osiguralo da davanje injekcije može biti prekinuto pri prvim znacima reakcije preosetljivosti, intravensku injekciju leka ANALGIN treba ubrizgati veoma sporo, ne brže od 1 mL po minuti.

Smanjena funkcija bubrega ili jetre

Ukoliko imate smanjenu funkciju bubrega ili jetre, lek ANALGIN treba primenjivati samo nakon pažljive procene rizika i koristi i uz odgovrajuće mere predostrožnosti (videti odeljak 3).

Budite oprezni sa lekom ANALGIN ako:

• imate oštećenje funkcije bubrega ili jetre (videti odeljak 3);
• imate srčanu bolest;
• imali ste ili imate čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, krvarenje iz probavnog sistema, ili rupturu zida probavnog trakta;
• ste starija osoba lošeg opšteg zdravlja (videti odeljak 3).

Recite Vašem lekaru ako mislite da se nešto od ovoga odnosi na Vas. Vaš lekar može da prekine terapiju lekom ANALGIN ili da odredi dodatne preglede dok koristite lek.

Drugi lekovi i ANALGIN

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavestite svog lekara o sledećim lekovima, jer može doći do smanjenja nivoa krvi i mogućeg smanjenja efikasnosti ovih lekova:

̵ bupropion (koristi se u lečenju depresije i prestanka pušenja);

̵ efavirenz (lek koji se koristi za lečenje HIV-a);

̵ metadon (lek koji se koristi za lečenje zavisnosti od ilegalnih droga (tzv. opioidi));

̵ valproat (lek koji se koristi za lečenje epilepsije ili bipolarnog poremećaja);

̵ ciklosporin (lek koji se koristi nakon transplantacije organa);

̵ takrolimus (lek koji se koristi za sprečavanje odbacivanja organa kod pacijenata kod kojih je izvršena transplantacija);

̵ sertralin (lek koji se koristi za lečenje depresije). Lekar treba da prati efikasnost i/ili vrednost u krvi.

Obavezno obavestite svog lekara ako ste na terapiji nekim od sledećih lekova:

• metotreksat (kod određenih tipova kancera, psorijaze, reumatoidnog artritisa)
• oralni antidijabetici (lekovi za snižavanje šećera u krvi)
• sedativi i hipnotici (lekovi za smirenje i spavanje)

Istovremena upotreba može pojačati oštećenje hematopoeze (stvaranja krvnih ćelija) usled primene metotreksata, posebno kod starijih ljudi. Iz tog razloga treba izbegavati ovu kombinaciju.

• acetilsalicilna kiselina u malim dozama (koje se koriste za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka). Istovremena upotreba može smanjiti efekat acetilsalicilne kiseline na krvne pločice.
• hlorpromazin, lek koji se koristi za lečenje psihičkih poremećaja. Istovremena primena može izazvati ozbiljan pad telesne temperature.
• ​

Prilikom upotrebe pirazolona, grupe lekova kojoj pripada lek može doći do interakcije sa određenim lekovima:

• oralni antikoagulansi, niskomolekularni heparin ili klopidogrel (za razređenje krvi);
• lekovi za lečenje visokog krvnog pritiska i određenih srčanih oboljenja (kao što je kaptopril);
• litijum (lek za lečenje određenih duševnih oboljenja);
• diuretici (lekovi za izbacivanje viška vode iz organizma kao što je triamteren). Nije poznato u kojoj meri lek ANALGIN dovodi do ovih interakcija.

Uticaj na laboratorijke analize

Obavestite Vašeg lekara ukoliko je potrebno da uradite neke laboratorijske testove kao što su određivanje nivoa kreatinina, triglicerida, HDL-holesterola ili koncentracije mokraćne kiseline u serumu.

Primena leka ANALGIN sa hranom, pićima i alkoholom

Ne konzumirajte alkohol dok ste na terapiji lekom ANALGIN.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Dostupni podaci o primeni metamizola tokom prva tri meseca trudnoće ograničeni su, ali ne ukazuju na štetne uticaje na plod. U određenim slučajevima, ako ne postoje druge mogućnosti lečenja, pojedinačne doze metamizola tokom prvog i drugog trimestra mogu biti prihvatljive nakon savetovanja sa lekarom ili farmaceutom, nakon što su pažljivo procenjeni rizici i koristi od primene metamizola. Međutim, u principu se ne preporučuje primena metamizola tokom prvog i drugog trimestra.

Tokom poslednjeg trimestra trudnoće ne smete uzimati ANALGIN zbog povećanog rizika od komplikacija za majku i dete (krvarenje, prevremeno zatvaranje važnog krvnog suda kod nerođenog deteta, tzv. Botalijev duktus, koji se inače zatvara tek posle rođenja).

Dojenje

Produkti razgradnje metamizola prelaze u majčino mleko u značajnim količinama pa se rizik za odojče ne može isključiti. Zbog toga se posebno mora izbegavati ponavljana primena metamizola u periodu dojenja. U slučaju jednokratne primene metamizola, majkama se savetuje izmlazanje i bacanje tog mleka tokom 48 sati od primene doze leka.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

U preporučenim dozama lek ANALGIN nije poznato da smanjuje psihofizičke sposobnosti.

Kao mera predostrožnosti, pri većim dozama, trebalo bi da uzmete u obzir smanjenje sposobnosti i uzdržite se od rada sa mašinama, upravljanja vozilima i drugih opasnih aktivnosti. Ovo posebno važi kada ste konzumirali alkohol.

Ovaj lek sadrži 7,14 mmol (164,237 mg) natrijuma u 5 mL (jedna ampula).

Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Ovaj lek sadrži natrijum-metabisulfit koji retko može izazvati teške reakcije preosetljivosti i bronhospazam.

Doza zavisi od intenziteta bola ili vrednosti telesne temperature i individualnog odgovora na lek ANALGIN. Lek ANALGIN će Vam davati kao injekciju u venu ili mišić.

Ako efekat jedne doze nije dovoljan, ili kasnije kada analgetički efekat prestane, lekar Vam može dati drugu dozu do maksimalne dnevne doze kako je detaljno navedeno u nastavku.

Uvek treba izabrati najnižu dozu potrebnu za kontrolu bola i povišene telesne temperature. Lekar će Vam reći kako da uzimate lek ANALGIN. Jasan efekat može se očekivati 30 minuta nakon primene. Maksimalna dnevna doza se može primeniti podeljena u najviše četiri dela, primenjena u razmacima od 6 do 8 sati.

Odrasli i adolescenti od 15 godina ili stariji

Odrasli i adolescenti od 15 godina ili stariji (telesne mase veće od 53 kg) mogu primiti dozu od 1 – 2 mL u venu (intravenski) ili u mišić (intramuskularno) kao jednu dozu; ako je potrebno, ta se doza može povećati do 5 mL (što odgovara 2500 mg leka ANALGIN) do maksimalne dnevne doze od 8 mL; ako je potrebno, dnevna doza se može povećati do 10 mL (što odgovara 5000 mg leka ANALGIN).

Odojčad i deca

Deca i adolescenti uzrasta do 14 godina mogu da prime 8-16 mg metamizola po kg telesne mase u pojedinačnoj dozi. Kod dece sa povišenom telesnom temperaturom, uglavnom je dovoljna doza od 10 mg metamizola po kg telesne mase.

Za primenu jednokratnih doza u venu ili u mišić, potrebno je pratiti sledeću preporuku za doziranje:

Stariji pacijenti, pacijenti lošeg opšteg zdravlja i pacijenti sa smanjenim klirensom kreatinina

Dozu treba smanjiti kod starijih pacijenata, pacijenata lošeg opšteg zdravlja kao i kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega, pošto izlučivanje produkata razgradnje metamizola može biti odloženo.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Imajući u vidu da je kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre smanjena brzina eliminacije leka (uklanjanja leka), potrebno je izbegavati ponovljenu primenu visokih doza leka. Ako se radi samo o kratkoročnoj primeni, tada nije potrebno smanjivati dozu. Nema dostupnog iskustva vezano za dugotrajnu primenu.

Ako ste primili više leka ANALGIN nego što treba

Ukoliko mislite da ste primili više leka ANALGIN nego što je trebalo, konsultujte se odmah sa svojim lekarom.

U slučaju primene suviše velike količine leka mogu se javiti mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, oštećenje funkcije bubrega sve do akutnog otkazivanja bubrega. Retko može doći i do

poremećaja centralnog nervnog sistema i pojave simptoma u vidu vrtoglavice, pospanosti (somnolencija), gubitka svesti i grčeva. Može se javiti izraženi pad krvnog pritiska sve do nastanka šoka i poremećaja srčanog ritma (tahikardija).

Ako sumnjate na predoziranje, obavestite odmah lekara da bi mogao da preduzme odgovarajuće terapijske mere ukoliko je to potrebno.

Upozorenje: nakon primene veoma visokih doza, izlučivanje jednog od proizvoda metabolizma (rubazonska kiselina) može prouzrokovati bojenje mokraće u crveno. Pojava je prolazna i bezopasna.

Ukoliko imate još pitanja u vezi primene leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Ako ste zaboravili da primite lek ANALGIN

Ovaj lek se primenjuje pod nadzorom lekarskog osoblja i nije verovatno da će neka doza biti izostavljena.

Međutim, recite Vašem lekaru ili bolničkom farmaceutu, ako mislite da su zaboravili da Vam daju dozu leka.

Nikada se ne sme primati dupla doza da bi se nadoknadila propuštena doza!

Ako naglo prestanete da primate lek ANALGIN

Konsultujte se sa lekarom pre nego što odlučite da prekinete upotrebu leka.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Prema učestalosti javljanja, neželjena dejstva su grupisana na sledeći način:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Sledeća neželjena dejstva mogu imati teške posledice. Upotrebu ovog leka treba odmah prekinuti i medicinsku pomoć zatražiti u najkraćem mogućem roku.

Ako se bilo koje od navedenih neželjenih dejstava javi iznenada ili bitno napreduje, obratite se odmah lekaru, jer određene lekom prouzrokovane reakcije (npr. ozbiljne reakcije preosetljivosti, ozbiljne reakcije kože kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza, agranulocitoza, pancitopenija) mogu ugroziti život. U takvim slučajevima lek nikako ne sme dalje da se koristi bez medicinskog nadzora. Blagovremeni prekid primene može biti od ključnog značaja za oporavak.

Ukoliko se jave znaci agranulocitoze, pancitopenije ili trombocitopenije (videti u nastavku teksta), primenu leka ANALGIN treba odmah prekinuti i kompletnu krvnu sliku (uključujući i diferencijalnu krvnu sliku) treba odmah uraditi i prekontrolisati od strane Vašeg lekara. Prekid primene leka se ne sme odlagati dok rezultati laboratorijskih ispitivanja ne budu dostupni.

Prestanite da uzimate lek ANALGIN i odmah se obratite lekaru ako se pojavi bilo koji od sledećih simptoma:

• mučnina ili povraćanje, povišena telesna temperatura, osećaj umora, gubitak apetita, tamna mokraća, svetla stolica, žuta prebojenost kože i beonjača, svrab, osip ili bolovi u gornjem delu stomaka. Ti simptomi mogu biti znaci oštećenja jetre. Videti odeljak 2. „Upozorenja i mere opreza''.

Moguća neželjena dejstva:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• crveni do tamno crveni, ponekad sa plikovima osip (fiksni, lekovima izazvan egzantem);
• pad krvnog pritiska (izolovana hipotenzivna reakcija) koji nije praćen drugim znacima reakcije preosetljivosti. Ova reakcija će retko napredovati do ozbiljnog pada krvnog pritiska. Brzo injektiranje u venu povećava rizik od hipotenzije. Rizik hipotenzivne reakcije može se povećati u stanjima sa vrlo visokom telesnom temperaturom (hiperpireksija). Tipični znaci značajnog pada krvnog pritiska su tahikardija (ubrzan rad srca), bledilo, tremor (drhtanje), vrtoglavica, mučnina i gubitak svesti.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• reakcije preosetljivosti (anafilaktoidne ili anafilaktičke reakcije).

Tipični znaci blaže reakcije uključuju simptome kao što su: zapaljenje oka, kašalj, curenje iz nosa, kijanje, stezanje u grudima, crvenilo kože (naročito u predelu lica i glave), koprivnjaču i oticanje lica i retko, mučninu i grčeve u stomaku. Posebni simptomi upozorenja su žarenje, svrab i crvenilo na i ispod jezika, a posebno na dlanovima i tabanima.

Takve blage reakcije mogu u teškim oblicima da napreduju u reakcije izražene koprivnjače, ozbiljan angioedem (oticanje u području grla), ozbiljan bronhospazam (grčevito suženje donjih disajnih puteva), ubrzan puls (ponekad filiformni puls), poremećaje srčanog ritma, hipotenzije (ponekad prethodi povećanje krvnog pritiska), može doći do gubitka svesti i cirkulatornog šoka.

Ove reakcije se mogu javiti posebno posle injekcije metamizola u venu i mogu biti ozbiljne i opasne po život i, u nekim slučajevima, sa smrtnim ishodom. One se mogu javiti čak i kada je metamizol ranije korišćen bez komplikacija.

Kod pacijenata sa sindromom astme izazvanom analgeticima, hipersenzitivne reakcije manifestuju se obično u obliku napada astme;

• smanjenje broja belih krvnih zrnaca (leukopenija);
• osip (npr. makulopapularni egzantem).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• ozbiljno smanjenje određene vrste belih krvnih zrnaca (agranulocitoza), uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom, ili smanjenje broja trombocita (trombocitopenija). Ove reakcije su verovatno imunski posredovane. One se mogu javiti čak i kada je metamizol primenjivan i ranije, bez ikakvih komplikacija. Postoje pretpostavke da rizik od agranulocitoze može eventualno biti povećan ako se metamizol koristi duže od nedelju dana.

Agranulocitoza se ispoljava visokom temperaturom, groznicom, bolom u grlu, otežanim gutanjem i zapaljenjem usta, nosa, grla i genitalija ili analnog područja. Kod pacijenata koji su na terapiji antibioticima (lekovi za bakterijske infekcije), ove pojave mogu biti slabo izražene. Sedimentacija eritrocita je značajno povećana, dok su limfni čvorovi obično samo blago ili ni najmanje uvećani.

Tipični znaci trombocitopenije su: povećana sklonost ka krvarenju i petehije (tačkaste krvne mrlje na koži i sluzokoži);

• napad astme (otežano disanje uzrokovano suženjem najmanjih disajnih puteva);
• izraženi plikovi kože i ljuštenje kože (Stevens-Johnson–ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza);
• akutno pogoršanje bubrežne funkcije, u nekim slučajevima sa odsustvom ili niskom diurezom (izlučivanjem mokraće) (oligo- ili anurijom), ekskrecijom (izlučivanjem) proteina krvi u urin (proteinurija) ili akutnom bubrežnom insuficijencijom (teškim oštećenjem funkcije bubrega); zapaljenje bubrega (akutni intersticijalni nefritis).

Nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• iznenadni poremećaj cirkulacije zbog teške alergijske reakcije (anafilaktički šok);
• srčani infarkt u okviru alergijske reakcije (Kounis sindrom);
• anemija uz istovremeno oštećenje funkcije koštane srži (aplastična anemija), smanjenje belih i crvenih krvnih zrnaca i trombocita (pancitopenije), uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom. Znaci pancitopenije i aplastične anemije uključuju stanje opšte malaksalosti, infekcije, upornu groznicu, modrice, krvarenje i bledilo;
• zapaljenje jetre, žuta prebojenost kože i beonjača, povećanje vrednosti enzima jetre u krvi,
• krvarenje u gastrointestinalnom traktu.
• teške reakcije kože

Prekinite sa primenom metamizola i odmah potražite medicinsku pomoć ukoliko primetite bilo koji od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava:

̵ crvenkaste, ravne, pločaste ili kružne mrlje na trupu, često sa centralnim plikovima, ljuštenje kože, čirevima u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima. Ovim ozbiljnim osipima mogu prethoditi groznica i simptomi slični gripu (Stevens-Johnson–ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza).

̵ rašireni osip, visoka telesna temperatura i uvećani limfni čvorovi (DRESS sindrom ili sindrom preosetljivosti na lekove).

Do pojave crvene obojenosti mokraće može doći usled pojave bezopasnog metabolita (produkta razgradnje) metamizola - rubazonske kiseline.

Reakcije na mestu primene

Usled primene injekcije mogu se javiti bolovi na mestu uboda i lokalne reakcije, veoma retko flebitis (zapaljenje vena).

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek ANALGIN posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°S.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je metamizol-natrijum, monohidrat.

5 mL rastvora za injekciju (1 ampula) sadrži 2,5 g metamizol-natrijum, monohidrata. Pomoćne supstance su natrijum-metabisulfit i voda za injekcije.

Kako izgleda lek ANALGIN i sadržaj pakovanja

Bistar, blago žućkast rastvor.

Unutrašnje pakovanje je staklena ampula (staklo tip I), braon boje, zapremine 5 mL. Intermedijarno pakovanje leka predstavlja plastični PVC uložak u kojem se nalazi 5 ampula, koji je prekriven zaštitnom folijom na kojoj se nalazi znak Alkaloida (blister pakovanje).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 blistera po 5 ampula (ukupno 50 ampula) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

ALKALOID D.O.O. BEOGRAD,

Prahovska 3, Beograd

Proizvođač

ALKALOID AD SKOPJE,

Bulevar Aleksandar Makedonski 12, Skopje, Republika Severna Makedonija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-03530-21-001 od 30.08.2022.

Sledeće informacije su namenjene isključivo zdravstvenim radnicima

Terapijske indikacije

Kratkotrajna primena kod jakih bolova (posttraumatskih i postoperativnih), kada se terapija drugim neopioidnim analgeticima pokaže neuspešnom.

Doziranje i način primene

Doziranje

Doziranje se određuje prema intenzitetu bola ili vrednostima telesne temperature i individualnom odgovoru na lek ANALGIN. Neophodno je izabrati najnižu dozu kojom se kontrolišu bol i povišena telesna temperatura.

Deci i adolescentima uzrasta do 14 godina, metamizol u dozi 8 – 16 mg po kg telesne mase može se davati kao jedna doza. U slučaju povišene telesne temperature, za decu je po pravilu dovoljna doza od 10 mg metamizola po kilogramu telesne mase. Odrasli i adolescenti od 15 godina ili stariji (> 53 kg telesne mase) mogu uzimati do 1000 mg kao jednu dozu.

Zavisno od maksimalne dnevne doze, pojedinačna doza se može uzimati do 4 puta na dan u razmacima od 6 do 8 sati.

Jasan efekat može se očekivati 30 minuta nakon parenteralne primene.

Kako bi se minimizirao rizik od hipotenzivne reakcije, intravensku injekciju treba davati veoma sporo.

Sledeća tabela prikazuje preporučene pojedinačne doze i maksimalne dnevne doze prema telesnoj masi ili godinama:

* Ako je potrebno, jednokratna doza se može povećati na 5 mL (što odgovara 2500 mg metamizola), a dnevna doza na 10 mL (što odgovara 5000 mg metamizola).

Posebne populacije

Stariji pacijenti, pacijenti lošeg opšteg zdravlja i pacijenti sa smanjenim klirensom kreatinina

Dozu treba smanjiti kod starijih osoba, pacijenata lošeg opšteg zdravlja i onih sa smanjenim klirensom kreatinina jer eliminacija produkata metabolizma metamizola može biti produžena.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Budući da se kod oštećene funkcije bubrega ili jetre brzina eliminacije smanjuje, potrebno je izbegavati višestruke visoke doze. Smanjenje doze nije potrebno kada se lek primenjuje samo kraći period. Do sada nema dovoljno iskustva vezano za dugotrajnu primenu metamizola kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre i bubrega.

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-metabisulfit;

Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Lek ANALGIN, rastvor za injekciju može se mešati ili razblaživati u infuzionoj boci sa 0,9% fiziološkim rastvorom, 5% glukozom ili Ringerovim rastvorom.

Rok upotrebe

4 godine.

Posebne mere opreza pri čuvanju Čuvati na temperaturi do 25°C. Priroda i sadržaj pakovanje

Unutrašnje pakovanje je staklena ampula (staklo tip I), braon boje, zapremine 5 mL. Intermedijerno pakovanje leka predstavlja plastični PVC uložak u kome se nalazi 5 ampula, koji je prekriven zaštitnom folijom na kojoj se nalazi znak Alkaloida (blister pakovanje).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 blistera po 5 ampula (ukupno 50 ampula) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.