Ampicillin Atb 1000mg 1000mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek AmpicillinAtb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, je indikovan u terapiji širokog spektra bakterijskih infekcija prouzrokovanih organizmima osetljivim na ampicilin, uslučajevima kada oralna terapija nije odgovarajuća:

- infekcije uha, grla inosa

- infekcije respiratornog trakta, kao što su bronhitis ipneumonija - infekcije urinarnog trakta

- gonoreja

- ginekološke infekcije - enterička groznica

- peritonitis

- endokarditis - meningitis

Potrebno je uraditi odgovarajuća bakteriološka ispitivanja kako bi seidentifikovao mikroorganizam koji je ili koji su uzročnici infekcije iodredila osetljivost na penicilin. Terapija se može započeti ipre nego što se dobiju rezultatiispitivanja osetljivosti mikroorganizama na ampicilin.

Treba uzeti uobzir važeće smerniceoadekvatnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje ampicilina zavisi od starosti, telesne mase i funkcije bubrega pacijenta, kao i težine i mesta infekcije i od očekivanog ili dokazanog uzročnika.

Odrasli(uključujući starije)

Uobičajena doza je 500 mg na svakih 4 do 6 sati. (dnevna doza se može u slučaju teških infekcija povećati do 6 g)

1 od 10

Endokarditis:500 mg, 4do 6 puta dnevno, intravenski ili intramuskularno, tokom jedne do šest nedelja. Peritonitis: 500 mg, 4 puta dnevno, intramuskularno ili intravenski.

Meningitis: 2 g, na svaka 4sata, intravenski.

Pedijatrijska populacija

Novorođenčad mlađa od7 dana:30 mg/kg na svakih 12 sati, intravenska injekcija ili infuzija; uslučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrastaod7do21dan:30 mg/kg na svakih 8 sati, intravenska injekcija ili infuzija; uslučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrastaod 21 do 28 dana:30 mg/kg na svakih 6 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Deca uzrastaod 1mesec do 18 godina:25 mg/kg (maksimalno 500 mg) na svakih 6 sati, intravenska injekcija ili infuzija; uslučaju ozbiljnih infekcija, dozu je potrebnoudvostručiti.

Uterapiji meningitisa uzrokovanog bakterijom Listeria monocytogenesinfekcije streptokokama grupe Bi enterokoknog endokarditisa (u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima):

Novorođenčad mlađaod7 dana:50 mg/kg na svakih 12 sati, intravenska infuzija; uslučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrastaod7do21dan:50mg/kgna svakih8 sati, intravenska infuzija; uslučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrastaod 21 do 28 dana:50 mg/kg na svakih 6 sati, intravenska infuzija; uslučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Deca uzrastaod 1mesec do 18 godina:50mg/kgna svakih4 do6 sati(maksimalno1 g na 4-6 sati)

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa klirensom kreatinina većim od 30 mL/min.

Kod teškog oštećenja funkcije bubrega sa glomerularnom filtracijom od 30 mL/min i manje, preporučuje se smanjenje doze jer se očekuje nakupljanje ampicilina:

-pri klirensu kreatinina od 20od 30 mL/min uobičajenu dozu treba smanjiti na 2/3 -pri klirensu kreatinina ispod 20 mL/min uobičajenu dozu treba smanjiti na 1/3

Po pravilu kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega doza ampicilina od 1 g na 8 sati se ne sme prekoračiti.

Način primene

Lek Ampicillin Atb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, namenjen je za intravensku ili intramuskularnu primenu.

Za uputstva o rekonstituciji leka pre primene videte odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili druge peniciline.

2 od 10

Reakcije preosetljivosti

Pre početka terapije ampicilinom, pacijenta treba detaljno ispitati o prethodnim reakcijama preosetljivosti na beta-laktamske antibiotike. Ako se jave alergijske reakcije bilo koje vrste, terapija se mora prekinuti i uvesti mere podrške. Oprez se savetuje kod atopijskih pacijenata. Unakrsna alergija na cefalosporine može se javiti kod pacijenata sa preosetljivošću na penicilin.

Ukoliko dođe do alergijske reakcije (npr. urtikarija, anafilaksa, astma, peludna groznica), terapija ampicilinom se mora prekinuti i započeti odgovarajuća terapija (adrenalin, antihistaminici i kortikosteroidi).

Pseudomembranozni kolitis

Prijavljeni su kolitis povezan sa antibiotikom i pseudomembranozni kolitis sa skoro svim antibakterijskim agensima uključujući ampicilin. Ozbiljnost može varirati od blage do opasne po život. Ova dijagnoza se stoga mora uzeti u obzir kod pacijenata koji se javljaju tokom ili posle terapije ampicilinom (videti odeljak 4.8). Terapija ampicilinomse mora prekinuti i započeti specifičana terapija protiv Clostridiumdifficile. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku u ovom slučaju su kontraindikovani.

Infektivna mononukleoza, hronična limfocitna leukemija

Kožne reakcije se javljaju u velikom broju (do 90%) pacijenata sa infektivnom mononukleozom ili limfocitnom leukemijom lečenih ampicilinom. Tipično, osip počinje 7 do 10 dana nakon početka terapije ampicilinom i traje do nekoliko dana ili nedelju dana nakon prekida. Kod većine pacijenata to je generalizovani, makulopapulozni osip sa svrabom. Zbog toga se ne preporučuje upotreba ampicilina kod pacijenata sa mononukleozom. Nije poznato da li su ovi pacijenti zaista alergični na ampicilin.

Pacijenti sa oštećenjemfunkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, dozu treba prilagoditi prema klirensu kreatinina (videti odeljak 4.2). Tokom terapije preporučuje se praćenje funkcije bubrega.

Procena funkcija sistema organa

Pri dugotrajnoj upotrebi visokih doza preporučuje se praćenje funkcije jetre, bubrega i hematopoetske funkcije.

Hematološki poremećaji izazvani lekovima

Ispitivanje antitela se posebno preporučuje kod hemolitičke anemije da bi se otkrile trenutne reakcije (videti odeljak 4.8).

Produženo protrombinsko vreme

Kod pacijenata koji su primali ampicilin primećeno je produženo protrombinsko vreme. Ako se istovremeno propisuju antikoagulansi, stoga treba sprovesti odgovarajuće praćenje. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze oralnih antikoagulansa (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Uticaj na određivanje glukoze u urinu

Tokom terapije ampicilinom treba koristiti enzimske metode glukoza oksidaze kada je neophodno određivanje glukoze u urinu, jer neenzimske metode mogu dati lažno pozitivne rezultate.

Ovaj lek sadrži 66,7 mg natrijuma po bočici, što odgovara 3,33% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

Alopurinol

Istovremena primena alopurinola tokom terapije ampicilinom znatno povećava učestalost pojave reakcija na koži.

3 od 10

Probenecid

Istovremena primena probenecida inhibira bubrežnu tubularnu sekreciju ampicilina. Istovremena primena probenecida može dovesti do većih i dugotrajnijih koncentracija ampicilina u plazmi.

Antikoagulansi

Ako se antikoagulansi kumarinskog tipa daju istovremeno, INR se može povećati.

Metotreksat

Ampicilin može inhibirati klirens metotreksata i povećati koncentraciju u serumu. Ovo može povećati neželjene efekte metotreksata. Potrebno je pratiti koncentraciju metotreksata u krvi.

Oralna vakcinacija protiv tifusa živom vakcinom

Oralnu vakcinaciju protiv tifusa živom vakcinom treba dati u razmaku od 3 dana od upotrebe antibiotika kao što je ampicilin.

Trudnoća

Dugotrajno kliničko iskustvo ukazuje na nizak rizik od neželjenih reakcija na trudnoću, plodili novorođenče. Međutim, trenutno ne postoje sveobuhvatne kontrolisane studije kodtrudnica.

Lek se može koristiti tokom trudnoće nakon što lekar pažljivo odmeri odnos koristi i rizika za majku i nerođeno dete.

Dojenje

U terapijskim dozama, ampicilin se izlučuje u majčino mleko u malim količinama (1 mikrogram/mL nakon injekcije 2-4 g ampicilina). Zbog toga se kod odojčadi mogu javitireakcije preosetljivosti, dijareja ili gljivična kolonizacija sluzokože, zbog čega u nekim slučajevima može biti neophodno prekinuti dojenje.

Plodnost

U studijama na životinjama, ampicilin nije pokazao uticaj na plodnost.

Lek Ampicillin Atb 1000 mgnema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva su rangirana unutar klase sistema organa prema sledećoj učestalosti:

Veoma često (≥ 1/10)

Često (≥ 1/100 do <1/10) Povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100)

Retko Veoma retko

Nepoznata učestalost

(≥ 1/10000 do < 1/1000) (< 1/10000)

(ne može se proceniti na osnovu dostupnihpodataka)

4 od 10

Gljivične infekcije mogu se javiti u ustima i genitalnom području.

Lokalni bol je moguć kod intramuskularne primene.

U slučaju mononukleoze često se javljaju osip. Pojačani osip je takođe primećen kod leukemije.

Povećane koncentracije AST su zabeležene zbog lokalnog oslobađanja na mestu injekcije. Ovo nije nužno indikacija zahvaćenosti jetre.

Za lečenje anafilaktičkih reakcija videti odeljak 4.9.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstvaSrbije (ALIMS):

5 od 10

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail:[email protected]

Toksičnost

Visoke doze se generalno dobrotolerišu. Međutim, neželjeni efekti su se javili kada su visoke doze primenjene parenteralno.

Simptomi

Toksične reakcije, mučnina, povraćanje, dijareja, neravnoteža elektrolita, gubitak svesti, trzaji fascikularnih mišića, mioklonus, napadi, koma. Hemolitičke reakcije, bubrežna insuficijencija, acidoza.

Terapijske mere

Simptomatske mere. U teškim slučajevima hemoperfuzija ili hemodijaliza. Korekcija ravnoteže elektrolita i zamena tečnosti.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekoviza sistemsku primenu; penicilini širokog spektra

ATCšifra: J01CA01

Ampicilin je polusintetički, betalaktamaza osetljiv aminopenicilin.

Mehanizam dejstva

Mehanizam dejstva ampicilina zasniva se na inhibiciji sinteze bakterijskog ćelijskog zida (u fazi rasta) blokadom penicilin vezujućih proteina (PBP) kao što su na primer transpeptidaze što rezultuje baktericidnim dejstvom.

Odnos između farmakokinetikeifarmakodinamike

Efiksnost zavisiuglavnomodperioda u komjekoncentracija aktivnesupstanceveća odminimalne inhibitorne koncentracije (MIC) patogena.

6 od 10

Mehanizmi rezistencije

Rezistencija na ampicilin može se zasnivati na sledećim mehanizmima:

- Inaktivacija putem betalaktamaza: ampicilin raspolaže samo malom količinom betalaktamaza-stabilnosti, tako da ne deluje na bakterije koje proizvode beta-laktamaze. Skoro svi sojevi nekih vrsta bakterija stvaraju beta-laktamaze. Takvi sojevi su prirodno rezistentni na ampicilin (npr. Enterobacter cloacae, Klebsiella pneumoniae).

- Smanjeni afinitet PBP-a prema ampicilinu: stečena rezistencija kod pneumokoka i drugih streptokoka zasniva se na modifikaciji postojećih PBP-a koje su rezultat mutacije. Suprotno tome, za rezistenciju meticilin (oksacilin) rezistentnih stafilokoka odgovorno je formiranje dodatnog PBP-a sa smanjenim afinitetom ka ampicilinu.

- Nedovoljno prodiranje ampicilina kroz spoljašnji ćelijski zid može, kod gram negativnih bakterija, dovesti do nedovoljne inhibicije PBP-a.

- Ampicilin se može aktivno transportovati iz ćelije putem efluks pumpe.

Postoji potpuna unakrsna rezistencija ampicilina sa amoksicilinom kao i delimična sa drugim penicilinima i cefalosporinima.

Granične vrednosti

Testiranjeampicilina vršiseuobičajenimnizomrazblaživanja.Ustanovljenesu sledeće minimalne inhibitorne koncentracije za osetljiveirezistentne klice:

EUCAST (European Committee on Antimicrobial Susceptibility testing)kliničkegranične vrednostiMIC:

1) Za Staphylococcusspp., Streptococcus spp. (grupeA,B,C,G) i Neisseriagonorrhoeae preuzima serezultat testa penicilina G.

2) betalaktamaza formirajući sojeviMoraxella catarrhalistreba oceniti kao rezistentne. *zasnivaju se uglavnom na farmakokinetici seruma

Prevelenca stečene rezistencije

Prevelenca stečene rezistencije pojedinih vrsta može se razlikovati lokalno i tokom vremena. Zato su poželjne lokalne informacije o rezistentnosti, naročito pri lečenju teških infekcija. Ukoliko se, na osnovu informacija o lokalnoj rezistentnosti, dejstvo ampicilina dovodi u pitanje, potrebno je potražiti stručni savet. Naročito kod teških infekcija ili izostanka terapijskog dejstva, potrebno je uraditi mikrobiološku dijagnostiku sa dokazivanjem izazivača iosetljivosti na ampicilin.

Uobičajene osetljive vrste Gram pozitivni aerobi Listeria monocytogenes Streptococcus agalactiae Streptococcus pyogenes

7 od 10

Gram negativni aerobi Neisseria meningitides Anaerobi Bacteroidesspp. Clostridiumspp. Fusobacteriumspp. Peptostreptococci

Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem Gram pozitivni aerobi

Enterococcus fecalis Staphylococcus aureus Streptococcus pneumoniae Gram negativni aerobi Echerichia coli Haemophilusinfluenzae Haemophilus para-influenzae Moraxella catarhallis Neisseniagonorrboae Proteus spp.

Salmonellaspp. Shigellaspp.

Prirodno rezistentni organizmi Gram negativni aerobi Acinetobacter spp. Citrobacterspp.

Enterobacter spp. Klebsiellaspp. Pseudomonas spp. Serratia spp.

Ostali Chlamydia Mycoplasma Legionella

Resorpcija

Maksimalna koncentracija userumu postiže se 1 sat nakoni.m. primeneDistribucija

Distribucija

Distribucija u tkiva i telesne tečnosti uključujući inflamatorne sekrete je dobra. Kod intaktne funkcije jetre postižu se visoke koncentracije u žuči. U likvor, kod intaktnih meninga, prelazi samo 5% od koncentracije ampicilina u plazmi. Kod zapaljenja meninga, koncentracija ampicilina u likvoru dostiže 50% koncentracije ampicilina u plazmi. Ampicilin prolazi kroz placentu i izlučuje se u majčinom mleku. Vezivanje za protein plazme je nisko (oko 15%).Prividni volumen distribucije iznosioko15litara.

Biotransformacija

Ampicilin se delimično razgrađuje do mikrobiološki neaktivnih penicilinoata.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije (uglavnom putem bubrega) iznosi 1-2 sata. Veliki deo primenjene doze (oko 70%) nalazi se u urinu u terapijski aktivnom obliku. Do 10% od primenjene doze biće izlučeno u obliku metabolita.

8 od 10

Kod oligurije poluvreme eliminacije može biti produženo do 8-20 sati. Kod novorođenčadi je poluvreme eliminacije takođe produženo (2-4 sata).

Ampicilinsemože eliminisati iz organizma putem hemodijalize, alineputem peritonealne dijalize.

Na osnovu konvencionalnih studija farmakološke bezbednosti i toksičnosti ponovljenih doza, reproduktivne toksičnosti, genotoksičnosti i kancerogenog potencijala nema posebnih rizika za ljude. Uobičajeni in-vitro testovi i ispitivanja na životinjama ne ukazuju na teratogeni ili mutageni potencijal ampicilina. Nema sistematičnih pretkliničkihdugoročnih studija za karcinogenezu, mutagenost iuticaj na plodnost.

Lek Ampicillin Atb 1000 mg ne sadrži pomoćne supstance

Ne koristiti lek Ampicillin Atb 1000 mg u kombinaciji sa krvnim derivatima, hidrolizatima proteina, intravenskim lipidima. Ampicilin ne treba rekonstituisati u istom špricu sa aminoglikozidima (videti odeljke 4.4 i 4.5)

4 godine.

Rok upotrebe nakonprvog otvaranja/rekonstitucije /razblaživanja: upotrebiti odmah

Za intramuskularnu ili direktnu intravensku primenu:

Pokazana je fizička i hemijska stabilnost rastvora, nakon rastvaranja sterilnom vodom za injekcije kao rastvaračem (koncentracija 175mg/mL), na sobnoj temperaturi (25°C)utoku 30minuta.

Za intravenskuprimenu (kapanjem):

Pokazana je fizička ihemijska stabilnost rastvora nakon rekonstitucije i daljeg razblaženja:

- rastvor nakon razblaženja 0,9% rastvoromnatrijum-hlorida (NaCl) i Ringerovimlaktatnim rastvorom do koncentracije 20 mg/mL je stabilna 8 sati na sobnoj temperaturi (25°C)

- rastvor nakon razblaženja 5% rastvorom glukoze do koncentracije 20 mg/mL je stabillan 1 sat na sobnoj temperaturi (25°C)

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani lek treba odmah primeniti, osim ako se otvaranje/rekonstitucija/razblaženje vrši pod kontrolisanim ivalidiranim aseptičnim uslovima. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme iuslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik.

Čuvati na temperaturi do 25°C. Čuvatiuoriginalnom pakovanju.

Za uslove čuvanja leka nakon otvaranja/rekonstitucije/razblaženja videti odeljak 6.3.

Unutrašnjepakovanjejebočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti III) sa gumenim (brombutil guma) čepom ialuminijumskim zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje jesloživa kartonska kutija u kojojsenalazi50 bočica iUputstvoza lek.

9 od 10

Rekonstitucija praška: Intramuskularna injekcija:

Rastvor se priprema rastvaranjem sadržaja bočice sa 3,5 mL vode za injekcije ili sterilnim , izotoničnim rastvorom natrijum-hlorida. Mućkati do dobijanja bistro rastvora

Intravenska injekcija:

Rastvoriti sadržaj jedne boćice sa 10 mL rastvarača ( voda za injekciju ili sterilni . izotonični rastvor natrijum-hlorida) Nakon rekonstitucije rastvor se sporo daje intravenski tokom10-15 minuta. Brža primena povećava rizik od nastanka konvulzija.

Intravenska infuzija:

Rastvoriti sadržaj jedne bočice sa 10 mL vode za injekcije. Mućkati do dobijanja bistrog rastvora. Razblažiti dobijeni rastvor sa jednim od sledećih rastvora namenjenih za intravensku primenu: izotonični rastvor natrijum-hlorida, Ringerov laktatni rastvor, 10% rastvor glukoze u void, 5% ratvor glukoze u vodi.

Rastvor bi uvek trebalo pripremiti pre same primene i proveriti da li je bistar. Ne koristiti zamućene rastvore ili rastvore kod kojih je došlo do pojave taloga

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakonnjegoveupotrebetreba uskladitisa važećim propisima.

Lek Ampicillin Atb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, je lek za lečenje bakterijskih infekcija (antibiotik) koji deluje tako što ubija bakterije koje uzrokuju infekcije. Lek Ampicillin Atb 1000 mg kao aktivnu supstancu sadržiampicilin. Ampicillin Atb 1000 mgpripada grupilekova kojisezovu „penicilini“.

Ampicillin Atb 1000 mg, prašakza rastvor za injekciju/infuziju, sekoristiza lečenjesledećihinfekcija: - infekcije uha, grla i nosa

- infekcije respiratornog trakta, kao što su bronhitis i pneumonija - infekcije urinarnog trakta

- gonoreja

- ginekološke infekcije - enterička groznica

- peritonitis

- endocarditis - meningitis.

LekAmpicillin Atb 1000 mg ne smete primati:

Akostealergični(preosetljivi) na ampicilin. Dokazana ili sumnja na preosetljivost na beta-laktamske antibiotike (npr. penicilini ili cefalosporini).

Akosteikadimaliproblema sa jetromiližuticu tokomuzimanja ampicilina.

Upozorenjai mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Ampicillin Atb 1000 mg, prašakza rastvor za injekciju/infuziju, ako:

- imate temperaturu sa otečenim limfnim čvorovima (infektivnu mononukleozu), infekciju citomegalovirusomili limfocitnu leukemiju

- se lečite zbog problema sa bubrezima - neredovno mokrite

- antibiotici se koriste kod blažih zapaljenja želudačne kese i žučnih puteva samo ukoliko nema začepljenja žučnih kanala.

Ako niste sigurni da li se nešto od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre početka primene leka AmpicillinAtb 1000 mg.

Stanja na koja treba obratiti pažnju

Ampicillin Atb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, može pogoršati neka stanja ili uzrokovati ozbiljna neželjena dejstva. To uključuje alergijske reakcije, konvulzije (napadi) i zapaljenje debelog creva, a ukoliko se oni pojave kod Vas potrebno je odmah prekinuti primenu leka. Kako bi smanjili rizik od bilo kakvih problema, obratite pažnju na određene simptome u periodu kada primate ovaj lek (videti odeljak 4). Pseudomembranozni kolitis (zapaljenje debelog creva) povezan sa primenom antibiotika zapažen je kod gotovo svih antibakterijskih lekova, uključujući ampicilin, a može varirati od blagog do opasnog po život. Ako se pojave simtomi kolitisa (npr. proliv, bol u truhu) tokom primene ovog leka, odmah se obratite Vašem lekaru.

Analiza krvi i urina

Ako radite analizu krvi ili urina (na glukozu), recite lekaru ili medicinskoj sestri da primate Ampicillin Atb 1000 mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju. Ovo je iz razloga što Ampicillin Atb 1000 mg može uticati na rezultate ovih analiza

2 od 14

Drugilekovi i AmpicillinAtb1000 mg

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lekovikoji mogu uticatina dejstvoAmpicillinAtb 1000 mg:

- Alopurinol(lekza lečenjegihta); veća jeverovatnoća da ćete dobitikožnu alergijsku reakciju.

- Probenecid(lekza lečenjegihta); lekar može odlučiti da prilagodi dozu AmpicillinAtb 1000 mg.

Lekovi na koje može uticati AmpicillinAtb 1000 mg

- Lekovi za sprečavanje zgrušavanja krvi. Ako uzimate lekove koji sprečavaju zgrušavanje krvi u isto vreme sa lekom Ampicillin Atb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, Vaš lekar će sprovoditi redovno praćenje nekih analiza krvi.

- Digoksin (lek u terapiji oboljenja srca). Ampicillin Atb 1000 mg može povećati resorpciju digoksina. Vaš lekar može prilagoditi propisanu dozu.

- Metotreksat (lek za lečenje malignih bolesti ili reumatskih bolesti). Ampicillin Atb 1000 mg može uticati na dejstvo metotreksata.

- Atenolol (lek u terapiji oboljenja srca). Ampicillin Atb 1000mg može smanjiti izlučivanje atenolola putem urina.

- Efikasnost oralne vakcine protiv tifusa može biti smanjena ukoliko se primeni istovremeno sa ampicilinom.

Uzimanje leka AmpicillinAtb1000 mg sa hranom ili pićima

Nema uticaja.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planiratetrudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nisu sprovedena ispitivanja o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, mogu se javiti neželjene reakcije (npr. alergijske reakcije, vrtoglavica, konvulzije) koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ovo se u većoj meri odnosi na konzumiranje alkohola pri primeni ovog leka.

Lek AmpicillinAtb1000 mg sadrži natrijum.

Ovaj lek sadrži 2,8 mmol (ili 65,8 mg) natrijuma po gramu aktivne supstance. Savetuje se poseban oprez prilikomupotrebe kodpacijenta na kontrolisanojnatrijumskojdijeti.

Ovaj lek će Vam uvek davati lekar ili medicinska sestra. Lek se može primeniti intramuskularnom ili intravenskom injekcijom ili intravenskom infuzijom

Odrasli i stariji:

Uobičajena doza je 500 mg na svakih 4 do 6 časova.

Intravensku dozu treba primeniti putem spore injekcije (3-4 minuta), takođe može biti dodata infuzionoj tečnosti, ili injektovana, pogodno razblažena, u cev sa kapaljkom tokom 3-4 minuta.

Endokarditis: 500 mg, 4 do 6 puta dnevno, intravenski ili intramuskularno, tokom jedne do šest nedelja. Peritonitis: 500 mg, 4 puta dnevno, intramuskularno ili intravenski.

Meningitis: 2g, na svaka 4 sata, intravenski.

3 od 14

Deca

Novorođenčad mlađa od7 dana:30 mg/kg na svakih 12 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrasta od 7 do 21 dan: 30 mg/kg na svakih 8 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrasta od 21 do 28 dana: 30 mg/kg na svakih 6 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Deca uzrasta od 1 mesec do 18 godina: 25 mg/kg (maksimalno 500 mg) na svakih 6 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, dozu je potrebno udvostručiti.

U terapiji listerijalnog meningitisa, infekcije straptokokama grupe B i enterokoknog endokarditisa (u terapiji sa drugim antibakterijskim lekovima):

Novorođenčad mlađa od7 dana:50 mg/kg na svakih 12sati, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrasta od 7 do 21 dan: 50 mg/kg na svakih 8 sati, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrasta od 21 do 28 dana: 50 mg/kg na svakih 6 sati, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Deca uzrasta od 1 mesec do 18 godina: 50 mg/kg na svakih 4 do 6 sati (maksimalno2 g na svaka 4 sata)

Oštećenja bubrega

U prisustvu teškog oštećenja bubrega (klirens kreatinina ˂ 10 mL/min), potrebno je razmotriti smanjenje doze ili produženje intervala doziranja. U slučajevima dijalize, dodatna doza treba biti primenjena nakon procedure.

Vaš lekar će Vam propisati dozu leka koja Vama odgovara u zavisnosti od vrste i jačine infekcije.

Nakon poboljšanja stanja, može se prekinuti parenteralna primena leka i terapiju nastaviti oralnom primenom ampicilina.

Ako ste primili više leka AmpicillinAtb1000 mg nego što treba

Malo je verovatno da ćete dobiti veću dozu nego što bi trebalo, s obzirom na to da terapiju dobijate od stručnog medicinskog osoblja. Akoimatebilokakva pitanja u vezisa primenomleka Ampicillin Atb 1000 mg obratiteseVašemlekaru ilifarmaceutu.

Ako ste zaboravili da primite lekAmpicillinAtb1000 mg

Vaš lekar ili medicinska sestra će se pobrinuti da redovno dobijate lek. Nikada nemojte primati duplu dozu da bisenadoknadila propuštena doza.

4 od 14

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Veoma česta neželjena dejstva(mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): reakcijena kao što su svrab, osip, crvenilo kože.

Povremena neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): bol u stomaku, mučnina, povraćanje, dijareja, nadutost. Nije potreban prekid terapije. Do

normalizacija crevne flore dolazi 3-5 dana nakon završetka terapije. Ukoliko tokom primene leka dođe do pojave proliva, postoji mogućnost pojave pseudomembranoznog kolitisa (zapaljenja debelog creva koje je praćeno vodenastim prolivima, sa primesama krvi i sluzi, bolovima u stomaku i/ili povišenom telesnom temperaturom).

Retka neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

groznica uzrokovana primenom leka, Lyell sindrom, otok grkljana, serumska bolest (groznica i otok limfnih čvorova), alergijski vaskulitis (može biti vidljiv kao crvene ili purpurne uzdignute tačke na koži, ali mogu zahvatiti i ostale delove tela), hemolitička anemija (mali broj crvenih krvnih zrnaca), Steven-Johnson-ov sindrom (crvenilo i pojava plikova na koži), vrtoglavica, glavobolja, kristalurija (kristali u urinu). Kao i kod drugih beta laktamskih antibiotika prijavljenisu retko hepatitis (zapaljenje jetre) i žutica.

Veoma retka neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): anafilaktičke reakcije, mijelosupresija (oslabljena funkcija koštane srži), promene u broju krvnih ćelija (anemija (smanjen broj crvenih krvnih zrnaca), leukopenija (smanjen broj belih krvnih zrnaca), trombocitopenija (smanjen broj krvnih pločica), eozinofilija, agranulocitoza, pancitopenija), produženo protrombinsko vreme. Ove reakcije se obično povlače nakon prekida terapije, prolazno povećanje transaminaza (vrednosti jetrenih enzima). Bolovi u zglobovima, intersticijalni nefritis (zapaljenje bubrega), povišena telesna temperatura.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

dugotrajna ili ponovljena primena može dovesti do bakterijske superinfekcije ili gljivične infekcije, kod lečenja trbušnog tifusa, leptospiroze ili sifilisa može usled raspada bakterija doći do Jarisch-Herxheimer reakcije, konvulzije i mioklonus (naročito pri visokim dozama kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega), stomatitis (zapaljenje sluznice usta), glositis (zapaljenje jezika), suva usta, poremećaj osećaja ukusa.

Prijavljivanjeneželjenihreakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agencijiza lekovei medicinska sredstva Srbije(ALIMS):

Agencija za lekovei medicinska sredstva Srbije Nacionalnicentar za farmakovigilancu VojvodeStepe458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

5 od 14

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Ampicillin Atb 1000 mg nakon isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju. Datumisteka roka upotrebeodnosisena poslednji dannavedenog meseca.

Lekčuvatina temperaturido25°C u originalnom pakovanju.

Gotovleknakon otvaranja/ rekonstitucije/razblaženja upotrebiti odmah. Rok upotrebe i uslovi čuvanja nakon rastvaranja/razblaživanja:

Za intramuskularnu ili direktnu intravensku primenu:

Pokazana je fizička i hemijska stabilnost rastvora, nakon rastvaranja sterilnom vodom za injekcije kao rastvaračem (koncentracija 175mg/mL), na sobnoj temperaturi 25 °Cu toku 30 minuta.

Za intravensku primenu(kapanjem):

Pokazana je fizička i hemijska stabilnost razblaženog rastvora gotovog leka

-rastvor razblaženja 20 mg/mL sa 0,9% rastvorom NaCl ilaktatnim Ringerovim rastvorom na sobnoj temperaturi (25 °C) je stabilan u toku 8 sati.

-rastvor razblaženja koncentracije 20 mg/mL sa 5% rastvorom glukoze na sobnoj temperaturi (25 °C) je stabilan u toku 1sata .

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani lek treba odmah primeniti. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, osim ako se razblaživanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

ŠtasadržilekAmpicillinAtb1000 mg

Jedna bočica sadrži1000 mgampicilina u obliku ampicilin-natrijuma. Lek Ampicillin Atb 1000 mgnesadržipomoćnesupstance.

Kako izgledalekAmpicillinAtb1000 mg isadržaj pakovanja

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju. Beli doskorobeliprašak.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti III) sa bromobutil gumenim čepom i aluminijumskim zatvaračem.

Spoljašnjepakovanje jesloživa kartonska kutija u kojoj senalazi100 bočica iUputstvoza lek.

Nosilac dozvole iproizvođač

Nosilac dozvole:

LICENTIS DOO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) Bežanijskih ilegalaca 18b, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač:

S.C. ANTIBIOTICE S.A.

1 Valea Lupului Street, Iasi, Rumunija

Ovo uputstvo je poslednjiput odobreno Decembar 2018.

6 od 14

Režimizdavanjaleka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj idatumdozvole:

515-01-00493-18-002 od26.12.2018.

7 od 14

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

KLINIČKI PODACI

Terapijske indikacije

Lek Ampicillin Atb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, je indikovan u terapiji širokog spektra bakterijskih infekcija prouzrokovanih organizmima osetljivim na ampicilin, u slučajevima kada oralna terapija nije odgovarajuća:

- infekcije uha, grla i nosa

- infekcije respiratornog trakta, kao što su bronhitis i pneumonija - infekcije urinarnog trakta

- gonoreja

- ginekološke infekcije - enterička groznica

- peritonitis

- endocarditis - meningitis

Odgovarajuća bakteriološka ispitivanja treba uraditi kako bi se identifikovao mikroorganizam koji je ili koji su uzročnici infekcije i odredila osetljivost na penicilin. Terapija se može započeti i pre nego što se dobiju rezultati ispitivanja osetljivosti mikroorganizama na ampicilin.

Treba uzeti u obzir važeće smernice o adekvatnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje i način primene

Lek Ampicillin Atb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, je namenjen za intravensku ili intramuskularnu injekcionu primenu, kao i za intravensku infuziju.

Odrasli i stariji

Uobičajena doza je 500 mg na svakih 4 do 6 časova.

Intravensku dozu treba primeniti putem spore injekcije (3-4 minuta), takođe može biti dodata infuzionoj tečnosti, ili injektovana, pogodno razblažena, u cev sa kapaljkom tokom 3-4 minuta.

Endokarditis: 500 mg, 4 do 6 puta dnevno, intravenski ili intramuskularno, tokom jedne do šest nedelja. Peritonitis: 500 mg, 4 puta dnevno, intramuskularno ili intravenski.

Meningitis: 2g, na svaka 4 sata, intravenski.

Deca

Novorođenčad mlađa od 7 dana:30 mg/kg na svakih 12 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrasta od 7 do 21 dan: 30 mg/kg na svakih 8 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrasta od 21 do 28 dana: 30 mg/kg na svakih 6 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Deca uzrasta od 1 mesec do 18 godina: 25 mg/kg (maksimalno 500 mg) na svakih 6 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, dozu je potrebno udvostručiti.

8 od 14

U terapiji listerijalnog meningitisa, infekcije straptokokama grupe B i enterokoknog endokarditisa (u terapiji sa drugim antibakterijskim lekovima):

Novorođenčad mlađa od7 dana:50 mg/kg na svakih 12sati, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrasta od 7 do 21 dan: 50 mg/kg na svakih 8 sati, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrasta od 21 do 28 dana: 50 mg/kg na svakih 6 sati, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Deca uzrasta od 1 mesec do 18 godina: 50 mg/kg na svakih 4 do 6 sati (maksimalno 2 g na svaka 4 sata)

Oštećenja bubrega

U prisustvu teškog oštećenja bubrega (klirens kreatinina ˂ 10 mL/min), potrebno je razmotriti smanjenje doze ili produženje intervala doziranja. U slučajevima dijalize, dodatna doza treba biti primenjena nakon procedure.

Rekonstitucija rastvora, stabilnost:

Ampicillin Atb 1000mg može se primeniti injekcijom intramuskularno, sporom intravenskom injekcijom ili intravenskom infuzijom.

- Intramuskularna injekcija:

Ampicillin Atb 1000 mg: rastvor se priprema rastvaranjem sadržaja bočice sa 3,5 mL vode za injekciju ili sterilnim, izotoničnim rastvorom natrijum-hlorida. Mućkati do dobijanja bistrog rastvora.

- Intravenska injekcija:

Ampicillin Atb 1000 mg: rastvoriti sadržaj jedne bočice sa 10 mL rastvarača (voda za injekciju ili sterilni, izotonični rastvor natrijum-hlorida).

Nakon rekonstitucije rastvor se sporo daje intravenski tokom 10-15 minuta, radi sprečavanja konvulzija. - Intravenska infuzija:

Preporučuje se rastvaranje leka Ampicillin Atb 1000 mgprašak za injekciju/infuziju, sa 30-100 mL rastvarača.

Rastvor ampicilina za intramuskularnu primenu je hipertoničan. Prašak za injekciju se rekonstituiše vodom za injekcije. Preporučuje se primena rastvora odmah nakon rekonstitucije; ako to nije moguće, rastvor treba čuvati na sobnoj temperaturi od 25 °C i upotrebiti ga u toku maksimum 30 minuta nakon rekonstitucije.

Rok upotrebe i uslovi čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja

Za intramuskularnu ili direktnu intravensku primenu:

Pokazana je fizička i hemijska stabilnost rastvora, nakon rastvaranja sterilnom vodom za injekcije kao rastvaračem (koncentracija 175mg/mL), na sobnoj temperaturi 25 °C u toku 30 minuta.

Za intravensku primenu (kapanjem):

Pokazana je fizička i hemijska stabilnost razblaženog rastvora gotovog leka

-rastvor razblaženja 20 mg/mL sa 0,9% rastvorom NaCl i laktatnim Ringerovim rastvorom na sobnoj temperaturi (25 °C) je stabilan tokom 8 sati.

9 od 14

-rastvor razblaženja koncentracije 20 mg/mL sa 5% rastvorom glukoze na sobnoj temperaturi (25 °C) je stabilan tokom jednog sata.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani lek treba odmah primeniti. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, osim ako se razblaživanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Kontraindikacije

- Preosetljivost na aktivnu supstancu leka. Dokazana ili sumnja na preosetljivost na beta-laktamske antibiotike (npr. penicilini ili cefalosporini).

- Žutica ili drugi poremećaji funkcije jetre u anamnezi povezani sa primenom ampicilina.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Pre početka terapije ampicilinom, treba pažljivo proučiti anamnezu pacijenta radi utvrđivanja prethodnih reakcija preosetljivosti na beta-laktamske antibiotike. Ukoliko postoje ranije poznati slučajevi preosetljivosti, primena leka je kontraindikovana. Ukoliko dodje do pojave alergijskih reakcija ( urtikarija, anafilaksa), treba prekinuti primenu leka i primeniti odgovarajuću terapiju (adrenalin, antihistaminike i kortikosteroide). Potreban je oprez kod atopičnih pacijenata. Kod pacijenata alergičnih na cefalosporine može se javiti ukrštena alergijska reakcija (10-15%).

Kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega dozu je potrebno prilagoditi u zavisnosti od klirensa kreatinina (videti odeljak: „Doziranje i način primene”). Potrebno je pratiti renalnu funkciju kod ovih pacijenata.

Kod dugotrajne primene visokih doza potrebno je pratiti funkciju jetre, bubrega i hematopoeznu funkciju (posebno zbog praćenja moguće pojave hemolitičke anemije).

Treba izbegavati primenu ampicilina kod pacijenata obolelih od infektivne mononukleoze, citomegalovirusa ili limfocitne leukemije, jer se tada češće javljaju reakcije kože.

Potreban je oprez kod pacijenata sa alergijskom dijatezom npr. bronhijalna astma ili mikoze.

Tokom dugotrajne primene leka treba voditi računa o prekomernom rastu rezistentnih sojeva ili gljivica. Mesto primene infuzije treba menjati na svakih48 časova. U slučaju pojave sekundarne infekcije, preduzeti neophodne mere.

Kao i kod drugih antibiotika, neprimerena upotreba ampicilina može izazvati razvoj mikroorganizama ili gljivičnu superinfekciju.

Moguće je postojanje antigenske reakcije između dermatofita i penicilina tako da se kod pacijenta sa mikozama ne može isklujčiti pojava alergijske reakcije već kod prve primene penicilina kao kod ponovljenog kontakta.

Kod teških i dugotrajnih dijareja treba uzeti u obzir mogućnost pojave antibiotski izazvanog pseudomembranoznog kolitisa koji može biti životno ugrožavajući, praćen krvavo-sluzavim, vodenim stolicama, difuznim, tupim, stomačnim bolom, povišenom telesnom temperaturom. U tom slučaju odmah prekinuti primenu leka i sprovesti adekvatnu terapiju. Lekovi koji deluju na smanjenje peristaltike su kontraindikovani.

Primena samo antibiotika za lečenje holangitisa i holecistitisa pogodna je samo u lakšim slučajevima bez jake holestaze.

Ne primenjivati lek Ampicillin Atb 1000 mg u kombinaciji sa krvnim derivatima, proteinskim hidrolizatima, intravenskim lipidima (videti odeljak:„Inkompatibilnost”).

Brza intravenska primena ampicilina može izazvati konvulzije. Zato se preporučuje spora primena.

Ovaj lek sadrži 66 mg (2,9 mEq/g) natrijuma pogramu aktivnesupstance. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenta na kontrolisanoj natrijumskoj dijeti.

10 od 14

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Pošto penicilini imaju baktericidno dejstvo, ne treba ih koristiti istovremeno sa drugim bakteriostaticima (npr. Tetraciklin, hloramfenikol).

Uz odgovarajući antibiogram, moguće je kombinovanje sa drugim baktericidima (cefalosporini, aminoglikozidi).

Istovremena primena ampicilina i probenecida može izazvati povišene koncentracije i produženo zadržavanje ampicilina u plazmi usled smanjene renalne eliminacije.

Istovremena upotreba ampicilina i alopurinola znatno povećava incidencu pojave reakcija na koži. Ampicilin može dovesti do smanjenja renalnog izlučivanja etanola.

Ampicilin može smanjiti izlučivanje atenolola putem urina.

Ampicilin stupa u interakciju sa antikoagulansima kumarinskog tipa, pa je moguća pojačana sklonost krvarenju. Bilo je je izveštaja produženog protrombinskog vremena kod pacijenata koji su primali ampicilin. Prilikom istovremene primene ampicilina i antikoagulanasa potreban je adekvatno praćenje, može biti potrebno i prilagođavanje doze oralno primenjenog antikoagulansa.

Efikasnost oralne vakcine protiv tifusa može biti smanjena ukoliko se primeni istovremeno sa ampicilinom. Ampicilin može uticati na smanjenje izlučivanja metotreksata i time povećati njegova neželjena dejstva. Potrebno je kontrolisati koncentraciju metotreksata u krvi.

Tokom primene ampicilina moguća je povećana resorpcija istovremeno primenjenog digoksina. Ampicilin ne treba rekonstrituisati u istom šricu sa aminoglikozidima (videti odeljak:„Inkompatibilnost”). Visoke koncentracije ampicilina u urinu mogu uticati na rezultate testa glukoze, glukozurije, ukupnih

proteina u serumu ukoliko se ovaj test izvodi kolorimetrijskom metodom. Stoga se preporučuju testovi koji se baziraju na enzimskoj oksidaciji glukoze.

Plodnost, trudnoćai dojenje

Trudnoća

Podaci dobijeni na ograničenom broju trudnica izloženih ampicilinu, ne ukazuje na neželjena dejstva ovog leka na trudnoću ili zdravlje fetusa/novorođenčeta. Do sada nisu dostupni drugi značajni epidemiološki podaci. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne uticaje leka na trudnoću, embriofetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (viteti odeljak:„Pretklinički podaci o bezbednosti leka” iz Sažetka karakteristika leka).

Pri propisivanju i primeni ovog leka kod trudnica, potreban je oprez.

Dojenje

Ampicilin se izlučuje u majčino mleko i može kod odojčeta izazvati proliv ipojavu sora na sluzokožama što u nekim slučajevima zahteva prekid dojenja.

Lek Ampicillin Atb 1000 mg se sme primenjivati kod žena u periodu dojenja samo ako lekar proceni da je korist od terapije lekom veća od mogućeg rizika.

Plodnost

Nema dostupnih podataka o uticaju leka na fertilit.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Nisu sprovedena ispitivanja o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, mogu se javiti neželjene reakcije (videti odeljak: „Neželjena dejstva”) koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ovo se u većoj meri odnosi na konzumiranje alkohola pri primeni ovog leka.

11 od 14

Neželjena dejstva

Neželjena dejstva su rangirana unutar klase sistema organa prema sledećoj učestalosti: Veoma često (≥ 1/10)

Često (≥ 1/100 do < 1/10) Povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100) Retko (≥ 1/10000 do < 1/1000) Veoma retko (< 1/10000)

Nepoznata učestalost ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka )

Infekcije i infestacije:

- Nepoznata učestalost: dugotrajna ili ponovljena primena može dovesti do bakterijske superinfekcije ili gljivične infekcije.

Poremećaji krvi i limfnog sistema:

- Veoma retko: mijelosupresija, anemija, leukopenija, trombocitopenija, eozinofilija, agranulocitoza, pancitopenija, produženo protrombinsko vreme. Ove reakcije se obično povlače nakon prekida terapije.

Poremećaji imunskog sistema

- Retko: groznica uzrokovana primenom leka, Lyellsindrom, edem larinksa, serumska bolest, alergijski vaskulitis, hemolitička anemija, Steven-Johnson-ov sindrom.

- Veoma retko:anafilaktičke reakcije.

- Nepoznata učestalost:kod lečenja trbušnog tifusa, leptospiroze ili sifilisa može usled bakteriolize doći do Jarisch-Herxheimer reakcije.

Poremećaji nervnog sistema:

- Retko: vrtoglavica, glavobolja

- Nepoznata učestalost: konvulzije i mioklonus (naročito pri visokim dozama kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega).

Gastrointestinalni poremećaji:

- Povremeno: bol u stomaku, mučnina, povraćanje, dijareja, meteorizam. Nije potreban prekid terapije. Do

normalizacija crevne flore dolazi 3-5 dana nakon završetka terapije. Ukoliko tokom primene leka dođe do pojave proliva, postoji mogućnost pseudomembranoznog kolitisa (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

- Nepoznata učestalost: stomatitis, glositis, suva usta, poremećaj osećaja ukusa.

Hepatobilijarni poremećaji:

- Retko: kao i kod drugih beta laktamskih antibiotika prijavljeni su retko hepatitis i holestatska žutica. - Veoma retko: prolaznopovećanje transaminaza.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

- Veoma često:reakcije na koži kao što su pruritus, osip, egzantem i svrab.

- Često:tipična ”ampicilinska” reakcija je morbiliformna/makulopapularna ospa, nastupa 8-10 dana nakon početka primene ampicilina, a kod ponovljene primene ampicilina se pojavljuje 2-3 dana, ali bez obzira na nastavak terapije se polako povlači u toku nekoliko dana.

- Veoma retko: angioneurotski edemeksfoliativni dermatitis i erythema multiforme.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva - Veoma retko:bolovi u zglobovima.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:

- Retko: kristalurija (usled velikih doza prilikom i.v. primene). - Veoma retko:intersticijalni nefritis.

12 od 14

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

- Veoma retko:povišena telesna temperatura.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Predoziranje

U izolovanim slučajevima javili su se urološki simptomi kao što su hematurija i kristalurija, hemoragijski cictitis, intersticijalni nefritis, oligurija, hiperkalemija odnosno insuficijencija bubrega, ali su svi simptomi bili reverzibilni i bez posledica. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega, epilepsijom i meningitisom se povećava rizik od pojave ovih neželjenih efekata.

Dostizanjem visokih koncentracija u likvoru, mogući su neurološki simptomi uključujući konvulzije.

U slučaju predoziranja potrebno je prekinuti terapiju, primeniti simptomatsko lečenje, pažljivo praćenje vitalnih znakova i simptoma i uvesti adjuvantnu terapiju. Specifični antidot ne postoji. Ampicilin se može eliminisati putem hemodijalize.

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

Lek Ampicillin Atb 1000 mg ne sadrži pomoćne supstance

Inkompatibilnost

Ne koristiti lek Ampicillin Atb 1000 mg u kombinaciji sa krvnim derivatima, hidrolizatima proteina, intravenskim lipidima. Ampicilin ne treba rekonstituisati u istom špricu sa aminoglikozidima (videti odeljke: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”)

Rok upotrebe

3 godine.

Gotov lek nakon otvaranja/rekonstitucije/razblaženja upotrebiti odmah.

Rok upotrebe i uslovi čuvanja nakon rastvaranja/razblaživanja

Za intramuskularnu ili direktnu intravensku primenu:

Pokazana je fizička i hemijska stabilnost rastvora, nakon rastvaranja sterilnom vodom za injekcije kao rastvaračem (koncentracija 175mg/mL), na sobnoj temperaturi 25 °C u toku 30 minuta.

Za intravensku primenu (kapanjem):

Pokazana je fizička i hemijska stabilnost razblaženog rastvora gotovog leka

13 od 14

-rastvor razblaženja 20 mg/mL sa 0,9% rastvorom NaCl i laktatnim Ringerovim rastvorom na sobnoj temperaturi (25 °C) je stabilan u toku 8 sati.

-rastvor razblaženja koncentracije 20 mg/mL sa 5% rastvorom glukoze na sobnoj temperaturi (25 °C) je stabilan u toku 1sata .

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani lek treba odmah primeniti. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, osim ako se razblaživanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju.

Za uslove čuvanja leka nakon otvaranja/rekonstitucije/razblaženja videti odeljak :„Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti III) sa bromobutil gumenim čepom i aluminijumskim zatvaračem.

Spoljašnjepakovanje jesloživa kartonska kutija u kojoj senalazi100 bočica iUputstvoza lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka iliotpadnog materijala nakonnjegoveupotrebetreba uskladitisa važećim propisima.

14 od 14