Ampicillin Atb 1000mg 1000mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek AmpicillinAtb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, je indikovan u terapiji širokog spektra bakterijskih infekcija prouzrokovanih organizmima osetljivim na ampicilin, uslučajevima kada oralna terapija nije odgovarajuća:

- infekcije uha, grla inosa

- infekcije respiratornog trakta, kao što su bronhitis ipneumonija - infekcije urinarnog trakta

- gonoreja

- ginekološke infekcije - enterička groznica

- peritonitis

- endokarditis - meningitis

Potrebno je uraditi odgovarajuća bakteriološka ispitivanja kako bi seidentifikovao mikroorganizam koji je ili koji su uzročnici infekcije iodredila osetljivost na penicilin. Terapija se može započeti ipre nego što se dobiju rezultatiispitivanja osetljivosti mikroorganizama na ampicilin.

Treba uzeti uobzir važeće smerniceoadekvatnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje ampicilina zavisi od starosti, telesne mase i funkcije bubrega pacijenta, kao i težine i mesta infekcije i od očekivanog ili dokazanog uzročnika.

Odrasli(uključujući starije)

Uobičajena doza je 500 mg na svakih 4 do 6 sati. (dnevna doza se može u slučaju teških infekcija povećati do 6 g)

1 od 10

Endokarditis:500 mg, 4do 6 puta dnevno, intravenski ili intramuskularno, tokom jedne do šest nedelja. Peritonitis: 500 mg, 4 puta dnevno, intramuskularno ili intravenski.

Meningitis: 2 g, na svaka 4sata, intravenski.

Pedijatrijska populacija

Novorođenčad mlađa od7 dana:30 mg/kg na svakih 12 sati, intravenska injekcija ili infuzija; uslučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrastaod7do21dan:30 mg/kg na svakih 8 sati, intravenska injekcija ili infuzija; uslučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrastaod 21 do 28 dana:30 mg/kg na svakih 6 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Deca uzrastaod 1mesec do 18 godina:25 mg/kg (maksimalno 500 mg) na svakih 6 sati, intravenska injekcija ili infuzija; uslučaju ozbiljnih infekcija, dozu je potrebnoudvostručiti.

Uterapiji meningitisa uzrokovanog bakterijom Listeria monocytogenesinfekcije streptokokama grupe Bi enterokoknog endokarditisa (u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima):

Novorođenčad mlađaod7 dana:50 mg/kg na svakih 12 sati, intravenska infuzija; uslučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrastaod7do21dan:50mg/kgna svakih8 sati, intravenska infuzija; uslučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrastaod 21 do 28 dana:50 mg/kg na svakih 6 sati, intravenska infuzija; uslučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Deca uzrastaod 1mesec do 18 godina:50mg/kgna svakih4 do6 sati(maksimalno1 g na 4-6 sati)

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa klirensom kreatinina većim od 30 mL/min.

Kod teškog oštećenja funkcije bubrega sa glomerularnom filtracijom od 30 mL/min i manje, preporučuje se smanjenje doze jer se očekuje nakupljanje ampicilina:

-pri klirensu kreatinina od 20od 30 mL/min uobičajenu dozu treba smanjiti na 2/3 -pri klirensu kreatinina ispod 20 mL/min uobičajenu dozu treba smanjiti na 1/3

Po pravilu kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega doza ampicilina od 1 g na 8 sati se ne sme prekoračiti.

Način primene

Lek Ampicillin Atb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, namenjen je za intravensku ili intramuskularnu primenu.

Za uputstva o rekonstituciji leka pre primene videte odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili druge peniciline.

2 od 10

Reakcije preosetljivosti

Pre početka terapije ampicilinom, pacijenta treba detaljno ispitati o prethodnim reakcijama preosetljivosti na beta-laktamske antibiotike. Ako se jave alergijske reakcije bilo koje vrste, terapija se mora prekinuti i uvesti mere podrške. Oprez se savetuje kod atopijskih pacijenata. Unakrsna alergija na cefalosporine može se javiti kod pacijenata sa preosetljivošću na penicilin.

Ukoliko dođe do alergijske reakcije (npr. urtikarija, anafilaksa, astma, peludna groznica), terapija ampicilinom se mora prekinuti i započeti odgovarajuća terapija (adrenalin, antihistaminici i kortikosteroidi).

Pseudomembranozni kolitis

Prijavljeni su kolitis povezan sa antibiotikom i pseudomembranozni kolitis sa skoro svim antibakterijskim agensima uključujući ampicilin. Ozbiljnost može varirati od blage do opasne po život. Ova dijagnoza se stoga mora uzeti u obzir kod pacijenata koji se javljaju tokom ili posle terapije ampicilinom (videti odeljak 4.8). Terapija ampicilinomse mora prekinuti i započeti specifičana terapija protiv Clostridiumdifficile. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku u ovom slučaju su kontraindikovani.

Infektivna mononukleoza, hronična limfocitna leukemija

Kožne reakcije se javljaju u velikom broju (do 90%) pacijenata sa infektivnom mononukleozom ili limfocitnom leukemijom lečenih ampicilinom. Tipično, osip počinje 7 do 10 dana nakon početka terapije ampicilinom i traje do nekoliko dana ili nedelju dana nakon prekida. Kod većine pacijenata to je generalizovani, makulopapulozni osip sa svrabom. Zbog toga se ne preporučuje upotreba ampicilina kod pacijenata sa mononukleozom. Nije poznato da li su ovi pacijenti zaista alergični na ampicilin.

Pacijenti sa oštećenjemfunkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, dozu treba prilagoditi prema klirensu kreatinina (videti odeljak 4.2). Tokom terapije preporučuje se praćenje funkcije bubrega.

Procena funkcija sistema organa

Pri dugotrajnoj upotrebi visokih doza preporučuje se praćenje funkcije jetre, bubrega i hematopoetske funkcije.

Hematološki poremećaji izazvani lekovima

Ispitivanje antitela se posebno preporučuje kod hemolitičke anemije da bi se otkrile trenutne reakcije (videti odeljak 4.8).

Produženo protrombinsko vreme

Kod pacijenata koji su primali ampicilin primećeno je produženo protrombinsko vreme. Ako se istovremeno propisuju antikoagulansi, stoga treba sprovesti odgovarajuće praćenje. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze oralnih antikoagulansa (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Uticaj na određivanje glukoze u urinu

Tokom terapije ampicilinom treba koristiti enzimske metode glukoza oksidaze kada je neophodno određivanje glukoze u urinu, jer neenzimske metode mogu dati lažno pozitivne rezultate.

Ovaj lek sadrži 66,7 mg natrijuma po bočici, što odgovara 3,33% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

Alopurinol

Istovremena primena alopurinola tokom terapije ampicilinom znatno povećava učestalost pojave reakcija na koži.

3 od 10

Probenecid

Istovremena primena probenecida inhibira bubrežnu tubularnu sekreciju ampicilina. Istovremena primena probenecida može dovesti do većih i dugotrajnijih koncentracija ampicilina u plazmi.

Antikoagulansi

Ako se antikoagulansi kumarinskog tipa daju istovremeno, INR se može povećati.

Metotreksat

Ampicilin može inhibirati klirens metotreksata i povećati koncentraciju u serumu. Ovo može povećati neželjene efekte metotreksata. Potrebno je pratiti koncentraciju metotreksata u krvi.

Oralna vakcinacija protiv tifusa živom vakcinom

Oralnu vakcinaciju protiv tifusa živom vakcinom treba dati u razmaku od 3 dana od upotrebe antibiotika kao što je ampicilin.

Trudnoća

Dugotrajno kliničko iskustvo ukazuje na nizak rizik od neželjenih reakcija na trudnoću, plodili novorođenče. Međutim, trenutno ne postoje sveobuhvatne kontrolisane studije kodtrudnica.

Lek se može koristiti tokom trudnoće nakon što lekar pažljivo odmeri odnos koristi i rizika za majku i nerođeno dete.

Dojenje

U terapijskim dozama, ampicilin se izlučuje u majčino mleko u malim količinama (1 mikrogram/mL nakon injekcije 2-4 g ampicilina). Zbog toga se kod odojčadi mogu javitireakcije preosetljivosti, dijareja ili gljivična kolonizacija sluzokože, zbog čega u nekim slučajevima može biti neophodno prekinuti dojenje.

Plodnost

U studijama na životinjama, ampicilin nije pokazao uticaj na plodnost.

Lek Ampicillin Atb 1000 mgnema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva su rangirana unutar klase sistema organa prema sledećoj učestalosti:

Veoma često (≥ 1/10)

Često (≥ 1/100 do <1/10) Povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100)

Retko Veoma retko

Nepoznata učestalost

(≥ 1/10000 do < 1/1000) (< 1/10000)

(ne može se proceniti na osnovu dostupnihpodataka)

Klasa sistema organa sistema Infekcije i infestacije

Učestalost Povremeno

Neželjena reakcija Pseudomembranozni kolitis

Poremećajikrvi i limfnog sistema Povremeno Anemija, trombocitopenija, eozinofilija, leukopenija i agranulocitoza

4 od 10

Poremećaji imunskogsistema Često

Povremeno

Pruritus, osip

Serumska bolest, angioneurotski edem, edem larinksa, groznica, hemolitička anemija, alergijski

vaskulitis ili nefritis, plikovi,

Retko

Gastrointestinalniporemećaji Često

Povremeno

reakcije na koži

Anafilaktička reakcija, eksfoliativni dermatitis, Lyell-ov sindrom, eritema eksudativum multiforme, Stevens Johnson-ov sindrom

Meka stolica

Glositis, stomatitis, mučnina, povraćanje, enterokolitis, dijareja

Poremećaji nervnog sistema Retko Vrtoglavica, glavobolja, mioklonus i napadi (u slučajevima bubrežne insuficijencije ili u veoma visokim dozama)

Hepatobilijarni poremećaji Retko Hepatitis i holestatska žutica, umereno i prolazno povećanje vrednosti transaminaza jetre

Poremećaji kože i potkožnog tkiva Često Povremeno Retko

Osip Urtikarija

Eksfolijativni dermatitis i

multiformni eritem

Nepoznata učestalost Akutni generalizovani egzantem pustuloza (AGEP)

Poremećaji bubrega i urinarnog Povremeno Kristalurija

sistema Retko Akutni intersticioni nefritis (sa intravenskom primenom visokih doza)

Opšti poremećaji i reakcije na Retko Bol i otok na mestu injekcije mestu primene

Gljivične infekcije mogu se javiti u ustima i genitalnom području.

Lokalni bol je moguć kod intramuskularne primene.

U slučaju mononukleoze često se javljaju osip. Pojačani osip je takođe primećen kod leukemije.

Povećane koncentracije AST su zabeležene zbog lokalnog oslobađanja na mestu injekcije. Ovo nije nužno indikacija zahvaćenosti jetre.

Za lečenje anafilaktičkih reakcija videti odeljak 4.9.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstvaSrbije (ALIMS):

5 od 10

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail:[email protected]

Toksičnost

Visoke doze se generalno dobrotolerišu. Međutim, neželjeni efekti su se javili kada su visoke doze primenjene parenteralno.

Simptomi

Toksične reakcije, mučnina, povraćanje, dijareja, neravnoteža elektrolita, gubitak svesti, trzaji fascikularnih mišića, mioklonus, napadi, koma. Hemolitičke reakcije, bubrežna insuficijencija, acidoza.

Terapijske mere

Simptomatske mere. U teškim slučajevima hemoperfuzija ili hemodijaliza. Korekcija ravnoteže elektrolita i zamena tečnosti.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekoviza sistemsku primenu; penicilini širokog spektra

ATCšifra: J01CA01

Ampicilin je polusintetički, betalaktamaza osetljiv aminopenicilin.

Mehanizam dejstva

Mehanizam dejstva ampicilina zasniva se na inhibiciji sinteze bakterijskog ćelijskog zida (u fazi rasta) blokadom penicilin vezujućih proteina (PBP) kao što su na primer transpeptidaze što rezultuje baktericidnim dejstvom.

Odnos između farmakokinetikeifarmakodinamike

Efiksnost zavisiuglavnomodperioda u komjekoncentracija aktivnesupstanceveća odminimalne inhibitorne koncentracije (MIC) patogena.

6 od 10

Mehanizmi rezistencije

Rezistencija na ampicilin može se zasnivati na sledećim mehanizmima:

- Inaktivacija putem betalaktamaza: ampicilin raspolaže samo malom količinom betalaktamaza-stabilnosti, tako da ne deluje na bakterije koje proizvode beta-laktamaze. Skoro svi sojevi nekih vrsta bakterija stvaraju beta-laktamaze. Takvi sojevi su prirodno rezistentni na ampicilin (npr. Enterobacter cloacae, Klebsiella pneumoniae).

- Smanjeni afinitet PBP-a prema ampicilinu: stečena rezistencija kod pneumokoka i drugih streptokoka zasniva se na modifikaciji postojećih PBP-a koje su rezultat mutacije. Suprotno tome, za rezistenciju meticilin (oksacilin) rezistentnih stafilokoka odgovorno je formiranje dodatnog PBP-a sa smanjenim afinitetom ka ampicilinu.

- Nedovoljno prodiranje ampicilina kroz spoljašnji ćelijski zid može, kod gram negativnih bakterija, dovesti do nedovoljne inhibicije PBP-a.

- Ampicilin se može aktivno transportovati iz ćelije putem efluks pumpe.

Postoji potpuna unakrsna rezistencija ampicilina sa amoksicilinom kao i delimična sa drugim penicilinima i cefalosporinima.

Granične vrednosti

Testiranjeampicilina vršiseuobičajenimnizomrazblaživanja.Ustanovljenesu sledeće minimalne inhibitorne koncentracije za osetljiveirezistentne klice:

EUCAST (European Committee on Antimicrobial Susceptibility testing)kliničkegranične vrednostiMIC:

Uzročnik Enterobacteriaceae Enterococcus spp. Haemophilusinfluenzae Staphlococcusspp. 1)

Streptococcus spp.A, B,CG 1) Streptococcus pneumoniae Streptokoke “Viridans” grupe Neisseria meningitidis

Gram-negativnianaerobi Gram-pozitivnianaerobi

Nespecifične granične vrednosti* Listeria monocytogenes Neisseriagonorrhoeae 1)

Moraxella catarrhalis 2)

Osetljivi ≤ 8 mg/L ≤ 4 mg/L ≤ 1 mg/L - 1)

- 1)

≤ 0,5 mg/L

≤ 0,12mg/L ≤ 0,5mg/L ≤ 4 mg/L

≤ 2 mg/L ≤ 1 mg/L

- 1)

- 2)

Rezistentni >8mg/L >8mg/L

> 1 mg/L - 1)

- 1)

> 2 mg/L ≥ 2 mg/L > 1 mg/L > 2 mg/L > 8 mg/L >8 mg/L >1mg/L

- 1)

- 2)

1) Za Staphylococcusspp., Streptococcus spp. (grupeA,B,C,G) i Neisseriagonorrhoeae preuzima serezultat testa penicilina G.

2) betalaktamaza formirajući sojeviMoraxella catarrhalistreba oceniti kao rezistentne. *zasnivaju se uglavnom na farmakokinetici seruma

Prevelenca stečene rezistencije

Prevelenca stečene rezistencije pojedinih vrsta može se razlikovati lokalno i tokom vremena. Zato su poželjne lokalne informacije o rezistentnosti, naročito pri lečenju teških infekcija. Ukoliko se, na osnovu informacija o lokalnoj rezistentnosti, dejstvo ampicilina dovodi u pitanje, potrebno je potražiti stručni savet. Naročito kod teških infekcija ili izostanka terapijskog dejstva, potrebno je uraditi mikrobiološku dijagnostiku sa dokazivanjem izazivača iosetljivosti na ampicilin.

Uobičajene osetljive vrste Gram pozitivni aerobi Listeria monocytogenes Streptococcus agalactiae Streptococcus pyogenes

7 od 10

Gram negativni aerobi Neisseria meningitides Anaerobi Bacteroidesspp. Clostridiumspp. Fusobacteriumspp. Peptostreptococci

Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem Gram pozitivni aerobi

Enterococcus fecalis Staphylococcus aureus Streptococcus pneumoniae Gram negativni aerobi Echerichia coli Haemophilusinfluenzae Haemophilus para-influenzae Moraxella catarhallis Neisseniagonorrboae Proteus spp.

Salmonellaspp. Shigellaspp.

Prirodno rezistentni organizmi Gram negativni aerobi Acinetobacter spp. Citrobacterspp.

Enterobacter spp. Klebsiellaspp. Pseudomonas spp. Serratia spp.

Ostali Chlamydia Mycoplasma Legionella

Resorpcija

Maksimalna koncentracija userumu postiže se 1 sat nakoni.m. primeneDistribucija

Distribucija

Distribucija u tkiva i telesne tečnosti uključujući inflamatorne sekrete je dobra. Kod intaktne funkcije jetre postižu se visoke koncentracije u žuči. U likvor, kod intaktnih meninga, prelazi samo 5% od koncentracije ampicilina u plazmi. Kod zapaljenja meninga, koncentracija ampicilina u likvoru dostiže 50% koncentracije ampicilina u plazmi. Ampicilin prolazi kroz placentu i izlučuje se u majčinom mleku. Vezivanje za protein plazme je nisko (oko 15%).Prividni volumen distribucije iznosioko15litara.

Biotransformacija

Ampicilin se delimično razgrađuje do mikrobiološki neaktivnih penicilinoata.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije (uglavnom putem bubrega) iznosi 1-2 sata. Veliki deo primenjene doze (oko 70%) nalazi se u urinu u terapijski aktivnom obliku. Do 10% od primenjene doze biće izlučeno u obliku metabolita.

8 od 10

Kod oligurije poluvreme eliminacije može biti produženo do 8-20 sati. Kod novorođenčadi je poluvreme eliminacije takođe produženo (2-4 sata).

Ampicilinsemože eliminisati iz organizma putem hemodijalize, alineputem peritonealne dijalize.

Na osnovu konvencionalnih studija farmakološke bezbednosti i toksičnosti ponovljenih doza, reproduktivne toksičnosti, genotoksičnosti i kancerogenog potencijala nema posebnih rizika za ljude. Uobičajeni in-vitro testovi i ispitivanja na životinjama ne ukazuju na teratogeni ili mutageni potencijal ampicilina. Nema sistematičnih pretkliničkihdugoročnih studija za karcinogenezu, mutagenost iuticaj na plodnost.

Lek Ampicillin Atb 1000 mg ne sadrži pomoćne supstance

Ne koristiti lek Ampicillin Atb 1000 mg u kombinaciji sa krvnim derivatima, hidrolizatima proteina, intravenskim lipidima. Ampicilin ne treba rekonstituisati u istom špricu sa aminoglikozidima (videti odeljke 4.4 i 4.5)

4 godine.

Rok upotrebe nakonprvog otvaranja/rekonstitucije /razblaživanja: upotrebiti odmah

Za intramuskularnu ili direktnu intravensku primenu:

Pokazana je fizička i hemijska stabilnost rastvora, nakon rastvaranja sterilnom vodom za injekcije kao rastvaračem (koncentracija 175mg/mL), na sobnoj temperaturi (25°C)utoku 30minuta.

Za intravenskuprimenu (kapanjem):

Pokazana je fizička ihemijska stabilnost rastvora nakon rekonstitucije i daljeg razblaženja:

- rastvor nakon razblaženja 0,9% rastvoromnatrijum-hlorida (NaCl) i Ringerovimlaktatnim rastvorom do koncentracije 20 mg/mL je stabilna 8 sati na sobnoj temperaturi (25°C)

- rastvor nakon razblaženja 5% rastvorom glukoze do koncentracije 20 mg/mL je stabillan 1 sat na sobnoj temperaturi (25°C)

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani lek treba odmah primeniti, osim ako se otvaranje/rekonstitucija/razblaženje vrši pod kontrolisanim ivalidiranim aseptičnim uslovima. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme iuslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik.

Čuvati na temperaturi do 25°C. Čuvatiuoriginalnom pakovanju.

Za uslove čuvanja leka nakon otvaranja/rekonstitucije/razblaženja videti odeljak 6.3.

Unutrašnjepakovanjejebočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti III) sa gumenim (brombutil guma) čepom ialuminijumskim zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje jesloživa kartonska kutija u kojojsenalazi50 bočica iUputstvoza lek.

9 od 10

Rekonstitucija praška: Intramuskularna injekcija:

Rastvor se priprema rastvaranjem sadržaja bočice sa 3,5 mL vode za injekcije ili sterilnim , izotoničnim rastvorom natrijum-hlorida. Mućkati do dobijanja bistro rastvora

Intravenska injekcija:

Rastvoriti sadržaj jedne boćice sa 10 mL rastvarača ( voda za injekciju ili sterilni . izotonični rastvor natrijum-hlorida) Nakon rekonstitucije rastvor se sporo daje intravenski tokom10-15 minuta. Brža primena povećava rizik od nastanka konvulzija.

Intravenska infuzija:

Rastvoriti sadržaj jedne bočice sa 10 mL vode za injekcije. Mućkati do dobijanja bistrog rastvora. Razblažiti dobijeni rastvor sa jednim od sledećih rastvora namenjenih za intravensku primenu: izotonični rastvor natrijum-hlorida, Ringerov laktatni rastvor, 10% rastvor glukoze u void, 5% ratvor glukoze u vodi.

Rastvor bi uvek trebalo pripremiti pre same primene i proveriti da li je bistar. Ne koristiti zamućene rastvore ili rastvore kod kojih je došlo do pojave taloga

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakonnjegoveupotrebetreba uskladitisa važećim propisima.

Lek Ampicillin Atb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, je lek za lečenje bakterijskih infekcija (antibiotik) koji deluje tako što ubija bakterije koje uzrokuju infekcije. Lek Ampicillin Atb 1000 mg kao aktivnu supstancu sadrži ampicilin. Ampicillin Atb 1000 mg pripada grupi lekova koji se zovu „penicilini“.

Lek Ampicillin Atb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, se koristi za lečenje sledećih infekcija: - infekcije uha, grla i nosa

- infekcije respiratornog trakta, kao što su bronhitis i pneumonija - infekcije urinarnog trakta

- gonoreja

- ginekološke infekcije - enterička groznica

- peritonitis

- endokarditis - meningitis.

Lek Ampicillin Atb 1000 mg ne smete primati:

Ako ste alergični (preosetljivi) na ampicilin. Dokazana ili sumnja na preosetljivost na beta-laktamske antibiotike (npr. penicilini ili cefalosporini).

Ako ste nekada imali problemesa jetrom ili žuticu tokom uzimanja ampicilina.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primenitelek Ampicillin Atb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, ako:

- imate temperaturu sa otečenim limfnim čvorovima (infektivnu mononukleozu), infekciju citomegalovirusom ili limfocitnu leukemiju

-se lečite zbog problema sa bubrezima -neredovno mokrite

Antibiotici se koriste kod blažih zapaljenja želudačne kese i žučnih puteva samo ukoliko nema začepljenja žučnih kanala.

Ako niste sigurni da li se nešto od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre početka primene leka Ampicillin Atb 1000 mg.

Stanja na koja treba obratiti pažnju

Lek Ampicillin Atb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, može pogoršati neka stanja ili uzrokovati ozbiljna neželjena dejstva. To uključuje alergijske reakcije, konvulzije (napadi) i zapaljenje debelog creva, a ukoliko se oni pojave kod Vas potrebno je odmah prekinuti primenu leka. Kako bi smanjili rizik od bilo kakvih problema, obratite pažnju na određene simptome u periodu kada primate ovaj lek (videti odeljak 4).

Pseudomembranozni kolitis (zapaljenje debelog creva) povezan sa primenom antibiotika zapažen je kod gotovo svih antibakterijskih lekova, uključujući ampicilin, a može varirati od blagog do opasnog po život. Ako se pojave simtomi kolitisa (npr. proliv, bol u trbuhu) tokom primene ovog leka, odmah se obratite Vašem lekaru.

Analiza krvi i urina

Ako radite analizu krvi ili urina (na glukozu), recite lekaru ili medicinskoj sestri da primate lek Ampicillin Atb 1000 mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju. Ovo je iz razloga što lek Ampicillin Atb 1000 mg može uticati na rezultate ovih analiza

2 od 10

Drugi lekovi i lek Ampicillin Atb 1000 mg

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lekovi koji mogu uticati na dejstvo leka Ampicillin Atb 1000 mg:

-Alopurinol (lek za lečenje gihta); veća je verovatnoća da ćete dobiti alergijsku reakciju na koži. -Probenecid (lek za lečenje gihta); lekar može odlučiti da prilagodi dozu Ampicillin Atb 1000 mg.

Lekovi na koje može uticati lek Ampicillin Atb 1000 mg

- Lekovi za sprečavanje zgrušavanja krvi. Ako uzimate lekove koji sprečavaju zgrušavanje krvi u isto vreme sa lekom Ampicillin Atb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, Vaš lekar će sprovoditi redovno praćenje nekih analiza krvi.

- Metotreksat (lek za lečenje malignih bolesti ili reumatskih bolesti). Lek Ampicillin Atb 1000 mg može uticati na dejstvo metotreksata.

- Atenolol (lek u terapiji oboljenja srca). Lek Ampicillin Atb 1000mg može smanjiti izlučivanje atenolola putem urina.

-Efikasnost oralne vakcine protiv tifusa može biti smanjena ukoliko se primeni istovremeno sa ampicilinom.

Uzimanje leka Ampicillin Atb 1000 mg sa hranom ili pićima

Nema uticaja.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Ampicilin se može primenjivati tokom trudnoće ako Vaš lekar smatra da je to neophodno.

Ampicilin se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Zbog toga odojčadi, koja su dojena, mogu da dobiju reakcije preosetljivosti, proliv (dijareju) ili gljivice na sluzokoži, što u nekim slučajevima može zahtevati prekid dojenja.

U studijama na životinjama, ampicilin nije pokazao uticaj na plodnost.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Ampicillin Atb 1000 mg nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Ampicillin Atb 1000 mg sadrži natrijum.

Ovaj lek sadrži 2,9 mmol (66,7 mg) natrijuma po gramu aktivne supstance. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenta koji su na dijeti u kojoj se kontrolše unos natrijuma.

Ovaj lek će uvek da Vam dajelekar ili medicinska sestra. Lek se može primeniti intramuskularnom ili intravenskom injekcijom ili intravenskom infuzijom

Odrasli i stariji:

Uobičajena doza je 500 mg na svakih 4 do 6 sati.

Intravensku dozu treba primeniti putem spore injekcije (3-4 minuta), takođe može biti dodata infuzionoj tečnosti, ili injektovana, pogodno razblažena, ucev sa kapaljkom tokom 3-4 minuta. Endokarditis: 500 mg, 4 do 6 puta dnevno, intravenski ili intramuskularno, tokom jedne do šest nedelja. Peritonitis: 500 mg, 4 puta dnevno, intramuskularno ili intravenski.

Meningitis: 2 g, na svaka 4 sata, intravenski.

3 od 10

Deca

Novorođenčad mlađa od 7 dana:30 mg/kg na svakih 12 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrasta od 7 do 21 dan:30 mg/kg na svakih 8 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrasta od 21 do 28 dana: 30 mg/kg na svakih 6 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Deca uzrasta od 1 mesec do 18 godina: 25 mg/kg (maksimalno 500 mg) na svakih 6 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, dozu je potrebno udvostručiti.

U terapiji listerijalnog meningitisa, infekcije straptokokama grupe B i enterokoknog endokarditisa (u kombinacijisa drugim antibakterijskim lekovima):

Novorođenčad mlađa od 7 dana:50 mg/kg na svakih12 sati, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrasta od 7 do 21 dan:50 mg/kg na svakih 8 sati, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrasta od 21 do 28 dana: 50 mg/kg na svakih 6 sati, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Deca uzrasta od 1 mesec do 18 godina: 50 mg/kg na svakih 4 do 6 sati (maksimalno 1 g na svaka 4 sata)

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa klirensom kreatinina većim od 30 mL/min.

Kod teškog oštećenja funkcije bubrega sa klirensom kreatinina od 30 mL/min i manje, preporučuje se smanjenje doze jer se očekuje nakupljanje ampicilina:

-pri klirensu kreatinina od 20do30 mL/min uobičajenu dozu treba smanjiti na 2/3 -pri klirensu kreatinina ispod 20 mL/min uobičajenu dozu treba smanjiti na 1/3

Po pravilu kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega doza ampicilina od 1 g na 8 sati se ne sme prekoračiti.

Ako ste primili više leka Ampicillin Atb 1000 mg nego što treba

Malo je verovatno da ćete dobiti veću dozu nego što bi trebalo, s obzirom na to da terapiju dobijate od stručnog medicinskog osoblja.

Ako ste zaboravili da primite lek Ampicillin Atb 1000 mg

Vaš lekar ili medicinska sestra će se pobrinuti da redovno dobijate lek. Ne uzimajteduplu dozu da biste nadoknadilipropuštenu dozu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ilimedicinskoj sestri.

4 od 10

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Prestanite da koristite lek AmpicillinAtb 1000 mgi odmah obavestite lekara ili idite u hitnu pomoć najbliže bolnice ako osetite sledeća neželjena dejstva:

- Teška, akutna alergijska reakcija (anafilaktički šok). Takve reakcije mogu biti opasne po život. Mogu se javiti sledeći simptomi: crvenilo kože, svrab sa osipom nalik koprivnjači (urtikarija), kratak dah i vrtoglavica (retka neželjena dejstva, mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek).

- Ampicilin može uticati na bela krvna zrnca, čineći vas osetljivijim na infekcije. Ako doživite infekciju sa simptomima kao što su groznica i pogoršanje vašeg opšteg stanja, ili groznica i lokalni znaci infekcije kao što su bol u grlu ili ždrelu, bol u ustima ili problemi sa mokrenjem, trebalo bi što pre da posetite lekara koji će proveriti nedostatak belih krvnih zrnaca pomoću testa krvi (agranulocitoza). Morate obavestiti lekara o svom lečenju (povremena neželjena dejstva, mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

- Zapaljenje creva, koje je često praćeno simptomima poput vodenog proliva (dijareje)u komese može nalaziti krv i sluz, bol u stomaku i/ili groznica (povremena neželjena dejstva, mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

Druga moguća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): - Osip, svrab

- Meka stolica

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

- Smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca, uzrokujući bledu kožu, slabost i može izazvati kratak dah (anemija)

- Smanjenje broja trombocita (trombocitopenija)

- Smanjenje ili povećanje broja belih krvnih zrnaca (leukopenija, eozinofilija) - Zapaljenjejezika i oralne sluzokože

- Zapaljenje oralne sluzokože (stomatitis) i sluzokože jezika (glositis), bol u stomaku - Mučnina i povraćanje

- Zapaljenje debelog creva - Proliv (dijareja)

- Koprivnjača (urtikarija)

- Pojava kristala u urinu, što ukazuje na iritaciju bubrega (kristalurija)

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): - Teškozapaljenjekože sa pilingom (eksfolijativni dermatitis)

- Promene na koži, koje su u nekim slučajevima teške (multiformni eritem, Stevens Johnson-ovsindrom, Lyell-ov sindrom)

- Vrtoglavica, glavobolja, grčevi u mišićima ili kontrakcije (mioklonus) i napadi

- Zapaljenje jetre (hepatitis) i holestatska žutica; moguće povećanje vrednosti transaminaza jetre - Zapaljenje bubrega (akutni intersticijski nefritis)

- Bol i otok na mestu injekcije

- Kolonizacija gljivica u usnoj i trbušnoj duplji

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

5 od 10

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail:[email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Ampicillin Atb 1000 mg posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe odnosi se na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C. Čuvatiu originalnom pakovanju.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/rekonstitucije /razblaživanja: upotrebiti odmah

Za intramuskularnu ili direktnu intravensku primenu:

Pokazana je fizička i hemijska stabilnost rastvora, nakon rastvaranja sterilnom vodom za injekcije kao rastvaračem (koncentracija 175mg/mL), na sobnoj temperaturi (25°C) utoku 30minuta.

Za intravenskuprimenu (kapanjem):

Pokazana je fizička ihemijska stabilnost rastvora nakon rekonstitucije i daljeg razblaženja:

- rastvor nakon razblaženja 0,9% rastvoromnatrijum-hlorida (NaCl) i Ringerovim laktatnimrastvorom do koncentracije 20 mg/mL je stabilna 8 satina sobnoj temperaturi (25°C)

- rastvor nakon razblaženja 5% rastvorom glukoze do koncentracije 20 mg/mL je stabillan 1 sat na sobnoj temperaturi (25°C)

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani lek treba odmah primeniti, osim ako se otvaranje/rekonstitucija/razblaženje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme iuslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Ampicillin Atb 1000 mg

Aktivna supstanca jeampicilin. Jedna bočica sadrži 1000 mg ampicilina u obliku ampicilin-natrijuma. Lek Ampicillin Atb 1000 mg ne sadrži pomoćne supstance.

Kako izgleda lek Ampicillin Atb 1000 mg i sadržaj pakovanja

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju. Beli do skoro beli prašak.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti III) sa gumenim (brombutil guma) čepom i aluminijumskim zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 50 bočica i Uputstvo za lek.

6 od 10

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

ATB PHARMA DOO, Hrastova 5, Sremska Kamenica

Proizvođač:

ANTIBIOTICE SA, Str. Valea Lupului nr. 1, Iasi, jud. Iasi, Rumunija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno:

Jul, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavatiu zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:.

000454934 2023 od 05.07.2024.

7 od 10

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek AmpicillinAtb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, je indikovan u terapiji širokog spektra bakterijskih infekcija prouzrokovanih organizmima osetljivim na ampicilin, uslučajevima kada oralna terapija nije odgovarajuća:

- infekcije uha, grla inosa

- infekcije respiratornog trakta, kao što su bronhitis ipneumonija - infekcije urinarnog trakta

- gonoreja

- ginekološke infekcije - enterička groznica

- peritonitis

- endokarditis - meningitis

Potrebno je uraditi odgovarajuća bakteriološka ispitivanja kako bi seidentifikovao mikroorganizam koji je ili koji su uzročnici infekcije iodredila osetljivost na penicilin. Terapija se može započeti ipre nego što se dobiju rezultatiispitivanja osetljivosti mikroorganizama na ampicilin.

Treba uzeti uobzir važeće smerniceoadekvatnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje ampicilina zavisi od starosti, telesne mase i funkcije bubrega pacijenta, kao i težine i mesta infekcije i od očekivanog ili dokazanog uzročnika.

Odrasli (uključujući starije)

Uobičajena doza je 500 mg na svakih 4 do 6 sati. (dnevna doza se može u slučaju teških infekcija povećati do 6 g)

Endokarditis: 500 mg, 4 do 6 puta dnevno, intravenski ili intramuskularno, tokom jedne do šest nedelja. Peritonitis: 500 mg, 4 puta dnevno, intramuskularno ili intravenski.

Meningitis: 2 g, na svaka 4 sata, intravenski.

Pedijatrijska populacija

Novorođenčad mlađa od 7 dana: 30 mg/kg na svakih 12 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrasta od 7 do 21 dan: 30 mg/kg na svakih8 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrasta od 21 do 28 dana: 30 mg/kg na svakih 6 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, vanbolnički stečene pneumonije ili salmoneloze, dozu je potrebno udvostručiti.

Deca uzrasta od 1 mesec do 18 godina: 25 mg/kg (maksimalno 500 mg) na svakih 6 sati, intravenska injekcija ili infuzija; u slučaju ozbiljnih infekcija, dozu je potrebno udvostručiti.

U terapiji meningitisa uzrokovanog bakterijom Listeria monocytogenes infekcije streptokokama grupe B i enterokoknog endokarditisa (u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima):

Novorođenčad mlađa od 7 dana: 50 mg/kg na svakih 12 sati, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Novorođenčad uzrasta od 7 do 21 dan: 50 mg/kg na svakih 8 sati, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

8 od 10

Novorođenčad uzrasta od 21 do 28 dana: 50 mg/kg na svakih 6 sati, intravenska infuzija; u slučaju meningitisa dozu je potrebno udvostručiti.

Deca uzrasta od 1 mesec do 18 godina: 50 mg/kg na svakih 4 do 6 sati (maksimalno 1 g na 4-6 sati)

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa klirensom kreatinina većim od 30 mL/min.

Kod teškog oštećenja funkcije bubrega sa glomerularnom filtracijom od 30 mL/min i manje, preporučuje se smanjenje doze jer se očekuje nakupljanje ampicilina:

-pri klirensu kreatinina od 20 od 30 mL/min uobičajenu dozu treba smanjiti na 2/3 -pri klirensu kreatinina ispod 20 mL/min uobičajenu dozu treba smanjiti na 1/3

Po pravilu kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega doza ampicilina od 1 g na 8 sati se ne sme prekoračiti.

Način primene

Lek Ampicillin Atb 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, namenjen je za intravensku ili intramuskularnu primenu.

Za uputstva o rekonstituciji leka pre primene videte odeljak „Posebne mere opreza priodlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Lista pomoćnih supstanci

Lek Ampicillin Atb 1000 mg ne sadrži pomoćne supstance

Inkompatibilnost

Ne koristiti lek Ampicillin Atb 1000 mg u kombinaciji sa krvnim derivatima, hidrolizatima proteina, intravenskim lipidima. Ampicilin ne treba rekonstituisati u istom špricu sa aminoglikozidima (videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka i „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija” u Sažetku karakteristika leka)

Rok upotrebe

4 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/rekonstitucije /razblaživanja: upotrebiti odmah

Za intramuskularnu ili direktnu intravensku primenu:

Pokazana je fizička i hemijska stabilnost rastvora, nakon rastvaranja sterilnom vodom za injekcije kao rastvaračem (koncentracija 175 mg/mL), na sobnoj temperaturi (25°C) u toku 30 minuta.

Za intravensku primenu (kapanjem):

Pokazana je fizička i hemijska stabilnost rastvora nakon rekonstitucije i daljeg razblaženja:

- rastvor nakon razblaženja 0,9% rastvorom natrijum-hlorida (NaCl) i Ringerovim laktatnim rastvorom do koncentracije 20 mg/mL je stabilna 8 sati na sobnoj temperaturi (25°C)

- rastvor nakon razblaženja 5% rastvorom glukoze do koncentracije 20 mg/mL je stabillan 1 sat na sobnoj temperaturi (25°C)

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani lek treba odmah primeniti, osim ako se otvaranje/rekonstitucija/razblaženje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25°C. Čuvati u originalnom pakovanju.

9 od 10

Za uslove čuvanja leka nakon otvaranja/rekonstitucije/razblaženja videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti III) sa gumenim (brombutil guma) čepom i aluminijumskim zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 50 bočica i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rekonstitucija praška: Intramuskularna injekcija:

Rastvor se priprema rastvaranjem sadržaja bočice sa 3,5 mL vode za injekcije ili sterilnim , izotoničnim rastvorom natrijum-hlorida. Mućkati do dobijanja bistro rastvora

Intravenska injekcija:

Rastvoriti sadržaj jedne boćice sa 10 mL rastvarača ( voda za injekciju ili sterilni . izotonični rastvor natrijum-hlorida) Nakon rekonstitucije rastvor se sporo daje intravenski tokom10-15 minuta. Brža primena povećava rizik od nastanka konvulzija.

Intravenska infuzija:

Rastvoriti sadržaj jedne bočice sa 10 mL vodeza injekcije. Mućkati do dobijanja bistrog rastvora. Razblažiti dobijeni rastvor sa jednim od sledećih rastvora namenjenih za intravensku primenu: izotonični rastvor natrijum-hlorida, Ringerov laktatni rastvor, 10% rastvor glukoze u void, 5% ratvor glukoze u vodi. Rastvor bi uvek trebalo pripremiti pre same primene i proveriti da li je bistar.

Ne koristiti zamućene rastvore ili rastvore kod kojih je došlo do pojave taloga

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba uskladiti sa važećim propisima.

10 od10