AMIKACIN MEDOCHEMIE 500mg/2mL rastvor za injekciju/infuziju

Lek AMIKACIN MEDOCHEMIE je indikovan za terapiju ozbiljnih infekcija kod odraslih, adolescenata i dece

(uključujući novorođenčad) kada se očekuje da bi primena drugihantimikrobnih lekova bila neefikasna (videti odeljak 5.1).

- Nozokomijalne infekcije donjih disajnih puteva uključujući bolnički stečenu pneumoniju (HAP) i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom (VAP)

- Komplikovane i rekurentne infekcije urinarnog trakta, uključujući pijelonefritis - Komplikovane intra-abdominalne infekcije, uključujući peritonitis

- Akutne bakterijske infekcije kože i kožnih struktura, uključujući infekcije rana od opekotina - Bakterijski endokarditis (samo u kombinaciji sa drugim antibioticima).

Lečenje pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana sa ili se sumnja da je povezana sa bilo kojom od napred navedenih infekcija.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične preporuke o odgovarajućoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Rastvor amikacin-sulfata se može primeniti intramuskularno ili intravenski.

Amikacin ne treba mešati sa drugim lekovima, već ga treba davati odvojeno u skladu sa preporučenom dozom i načinom primene.

Pre terapije je potrebno izmeriti telesnu masu pacijenta, da bi se mogla izračunati pravilna doza leka. Stanje funkcije bubrega bi trebalo proceniti merenjem koncentracije serumskog kreatinina ili na osnovu proračuna klirensa endogenog kreatinina. Određivanje koncentracije azotnih materija u krvi je mnogo manje pouzdan metod za procenu funkcijebubrega. Funkciju bubrega treba kontrolisati periodičnotokom terapije.

Kad god je moguće, treba odrediti koncentraciju amikacina u serumu kako bi se obezbedila dovoljna, ali ne i prekomerna doza leka. Poželjno je meriti maksimalnu koncentraciju, kao i povremene oscilacije koncentracije leka tokom terapije. Maksimalne koncentracije (30-90 minuta nakon injekcije) preko 35 mikrograma/mL i minimalne koncentracije (neposredno pre primene sledeće doze) veće od 10 mikrograma/mL treba izbegavati. Dozu leka treba prilagoditi, kao što je naznačeno. Kod pacijenata sa

1 od 15

normalnom funkcijom bubrega, lek se može primeniti u jednoj dnevnoj dozi. Maksimalna koncentracija u ovim slučaju može da bude veća od 35 mikrograma/mL.

Kod većine infekcija preporučuje se intramuskularna primena, ali kod životno ugrožavajućih infekcija ili u slučaju kada nije moguće primeniti intramuskularno, može se primenjivati intravenski, kao spora bolus injekcija (2 do 3 minuta) ili infuzija (0,25% tokom 30 minuta).

Intramuskularna i intravenska primena

Pri preporučenoj dozi, tokom 24-48 sati bi trebao da se javi terapijski odgovor kod nekomplikovanih infekcija izazvanih osetljivim mikroorganizmima. Ukoliko tokom 3-5 dana izostane klinički manifestan terapijski odgovor, potrebno je razmotriti primenu druge odgovarajućeterapije.

Ako je potrebno, pogodni sterilni rastvarači za intravensku primenu su fiziološki rastvor ili 5% rastvor dekstroze u vodi. Jednom razblaženi rastvor mora se što je pre moguće primeniti i ne sme se čuvati.

Odrasli i deca starija od 12 godina

Preporučena intramuskularna ili intravenska doza za odrasle i adolescente sa normalnom funkcijom bubrega (klirens kreatinina ≥50 mL/min) je 15 mg/kg dnevno, koja može da se primeni kao jedna dnevna doza ili podeljena u dve jednake dozeod7,5 mg/kg na 12 sati. Ukupna dnevna doza ne sme da bude veća od 1,5 g.

Kod pacijenata sa endokarditisom i febrilnom neutropenijom, doziranje treba da bude dva puta dnevno, jer ne postoje podaci koji opravdavaju doziranje jednom dnevno.

Deca uzrasta od 4 nedelje do 12 godina

Preporučena intramuskularna ili intravenska (spora intravenska infuzija) doza za decu sa normalnom funkcijom bubrega je 15-20 mg/kg dnevno, koja može da se primeni kao jedna dnevna doza od 15-20 mg/kg ilipodeljena u dve doze od7,5 mg/kg na 12 sati.

Kod pacijenata sa endokarditisom i febrilnom neutropenijom, doziranje treba da bude dva puta dnevno, jer ne postojepodacikoji opravdavaju doziranje jednom dnevno.

Novorođenčad

Početna udarna doza je10 mg/kg, a nakon toga sledi 7,5 mg/kg na 12 sati (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Prevremeno rođena deca

Preporučena doza je 7,5 mg/kg na 12 sati (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Trajanje terapije

Uobičajeno trajanje terapije je 7 do 10 dana. Ukupna dnevna doza leka, primenjenog i intramuskularno i intravenski, ne sme preći 15-20 mg/kg dnevno. U slučaju teških i komplikovanih infekcija, kada se razmatra nastavak terapije duže od 10 dana, treba ponovo proceniti primenu amikacina. Ukoliko se nastavi sa lečenjem, neophodno je pratiti funkciju bubrega, sluha i centra za ravnotežu, kao i koncentraciju amikacina u serumu.

Ukoliko tokom 3-5 dana nema kliničkog odgovora, potrebno je prekinuti terapiju i ponovo uraditi antibiogram. Neuspeh terapije može da nastane zbog rezistencije mikroorganizma ili zbog prisustva apscesa koji zahtevaju hiruršku drenažu.

Intravenska primena

Rastvor treba primeniti kod odraslih u obliku infuzije tokom 30 do 60 minuta.

Posebne preporuke za intravensku primenu

Kod pedijatrijskih pacijenata količina korišćenog rastvarača zavisi od količine amikacina koju pacijent može da toleriše. Rastvor treba obično primeniti u obliku infuzije tokom 30 do 60 minuta. Infuziju kod odojčadi treba davati tokom 1 do 2 sata.

2 od 15

Stariji pacijenti

Amikacin se izlučuje putem bubrega. Kada god je moguće, potrebno je proceniti funkciju bubrega i prilagoditi dozu na način koji je opisan ispod.

Infekcije opasne po život i/ili one koje uzrokoje Pseudomonas

Doza za odrasle može se povećati na 500 mg svakih 8 sati, ali ne sme nikada preći 1.5 g dnevno. Trajanje terapije ne sme biti duže od 10 dana. Maksimalna ukupna doza za odrasle od 15 g se ne sme prekoračiti.

Infekcije urinarnog trakta (osim Pseudomonas infekcija)

Dnevna doza od 7.5 mg/kg podeljena u dve jednake doze (što je ekvivalentno 250 mg dva puta dnevno kod odraslih). Budući da se aktivnost amikacina povećava sa porastom pH vrednosti, istovremeno se može dati sredstvo za alkalizaciju urina.

Oštećena funkcija bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (što se manifestuje klirensom kreatinina < 50 mL/min), nije poželjna primena ukupne preporučene doze amikacina u obliku jedne dnevne doze, jer ovi pacijenti mogu biti produženo izloženi visokim oscilacijama koncentracije leka. Videti dole prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega koji lek primaju u dve ili tri podeljene dnevne doze, potrebno je odgovarajućim metodama pratiti koncentraciju amikacina u serumu, kad god je to moguće. Kod ovih pacijenata režim doziranja treba prilagoditi na taj način što se smanjuje doza leka (koja se primenjuje u preporučenim intervalima) ili se produžavaju intervali između preporučenih doza.

Obe metode prilagođavanja doznog režima se baziraju na klirensu kreatinina ili vrednostima serumskog kreatinina, s obzirom da je utvrđeno da su ovi parametri u korelaciji sa poluvremenom eliminacije aminoglikozida kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega. Prilagođeni režim doziranja je potrebno pažljivo kontrolisati na osnovu kliničkih i laboratorijskih parametara, i ukoliko je neophodno ponovo ga uskladiti, uključujući i prilagođavanje u toku dijalize.

Primena preporučenih doza u produženim intervalima

Ukoliko nije moguće odrediti klirens kreatinina, a stanje pacijenta je stabilno, onda se dozni interval u satima za preporučenu dozu (ona koja bi se primenila kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom, tj. 7,5 mg/kg dva puta dnevno), može izračunati množenjem kncentracije kreatinina u serumu (mg/100 mL) sa 9; npr. ako je koncentracije kreatinina u serumu 2 mg/100 mL, onda se preporučena pojedinačna doza (7,5 mg/kg) primenjuje svakih 18 sati.

3 od 15

Kako se funkcija bubrega može znatno menjati tokom trajanja terapije, potrebno je često kontrolisati koncentraciju kreatinina u serumu i ukoliko je potrebno, prilagođavati režim doziranja.

Pacijenti koji su na hemodijalizi ili peritonealnoj dijaliziprimaju polovinu uobičajene doze na kraju dijalize.

Smanjenje doze pri primeni u preporučenim intervalima

Kad postoji oštećenje funkcije bubrega i ukoliko je poželjna primena injekcija amikacina u fiksnim vremenskim intervalima,doza leka se mora smanjiti.

Kod ovih pacijenata je potrebno meriti koncentraciju serumskog amikacina, da bi se obezbedila pravilna primena i izbegla prekomerna koncentracija leka u serumu. Ukoliko metode za određivanje koncentracije amikacina u serumu nisu dostupne, a stanje pacijenta je stabilno, onda se za određivanje adekvatne doze leka mogu koristiti serumski kreatinin i klirens kreatinina kao pouzdani parametri stepena oštećenja funkcije bubrega.

Terapiju treba započeti primenom udarne doze od 7,5 mg/kg. Ova inicijalna doza je ista ona koja se preporučuje kod pacijenata sa normalnom funkcijombubrega, kao što je napred navedeno..

Da bi se odredila doza održavanja koja se primenjuje na svakih 12 sati, udarnu dozu treba smanjiti proporcionalno smanjenju klirensa kreatinina pacijenta:

doza održavanja na svakih 12 sati= utvrđeni klirens kreatinina (mL/min) x izračunata udarna doza (mg) normalni klirens kreatinina (mL/min)

Takođe i druga preporuka za prilagođavanje doze u dvanaestočasovnom intervalu doziranja (za pacijente čije su koncentracije kreatinina u serumu u stanju ravnoteže poznate) je da se preporučena doza podeli sa koncentracijom kreatinina u serumu pacijenta.

Napred navedeni dozni režimi nisu stroge preporuke, već predstavljaju smernice za prilagođavanje doze kada određivanje koncentracijeamikacina u serumu nije moguće.

Gojazni pacijenti

Amikacin se slabo distribuira u masno tkivo. Odgovarajuća doza se može izračunati tako što se na procenjenu idealnu masu pacijenta 40% viška telesne mase, i prema toj težini se određuje doza od mg/kg. Maksimalna doza od 1,5 g dnevno ne smebitiprekoračena.

4 od 15

Pacijenti sa ascitesom

Moraju se primeniti veće doze kako bi se dobile adekvatne koncentracije u serumu s obzirom na relativno veću distribuciju tečnosti u ekstracelularnom prostoru.

Intraperitonealna primena

Nakon eksplorativnog postupka kod utvrđenog peritonitisa ili nakon peritonealne kontaminacije nastale zbog izlivanja crevnog sadržaja za vreme operativnog zahvata, amikacin se može upotrebiti kao sredstvo za irigaciju nakon prestanka anestezije u koncentraciji od 0,25% (2,5 mg/mL). Intraperitonealna primena amikacina se ne preporučuje kod mlađe dece.

Ostali načini primene

Amikacin se u koncentraciji od 0,25% (2,5 mg/mL) može koristiti i kao rastvor za ispiranje apscesnih šupljina, pleuralne i peritonealne duplje kao i moždanih komora.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Hipersenzitivnost ili teške reakcije toksičnosti na aminoglikozide u anamnezi mogu biti kontraindikacija za upotrebu bilo kog aminoglikozida zbog poznate ukrštene osetljivosti pacijenata na lekove iz ove grupe.

Aminoglikozidi mogu poremetiti neuromuskularnu transmisiju i ne treba ih davati pacijentima sa mijastenijom gravis.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

Pacijenti treba da budu dobro hidrirani tokom terapije amikacinom.

Potreban je oprez kod pacijenata sa postojećom insuficijencijom bubrega ili oštećenjem sluha ili centra za ravnotežu ili smanjenom glomerularnom filtracijom. Pacijenti koji primaju aminoglikozide parenteralnim putem treba da budu pod strogim kliničkim nadzorom zbog potencijalne ototoksičnosti i nefrotoksičnosti povezane sa upotrebom ovih lekova. Nije utvrđena bezbednost pri primeni leka u periodu dužem od 14 dana. Ukoliko se očekuje da će terapija trajati sedam ili više dana kod pacijenata sa oštećenjem bubrega, ili 10 dana kod drugih pacijenata, potrebno je uraditiaudiogram pre tretmana i ponoviti ga tokom terapije.

Neurotoksičnost

Neurotoksičnost, koja se manifestuje kao vestibularna i/ili bilateralna ototoksičnost, može se javiti kod pacijenata koji su na terapiji aminoglikozidima. Rizik od ototoksičnosti izazvane aminoglikozidima je veća kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, onih na terapiji visokim dozama leka, kao i kod pacijenata koji su na terapiji duže od 5-7 dana. Obično se prvo javlja gubitak sluha za tonove visoke frekvence, što je moguće utvrditi jedino audiometrijom. Može doći do pojave vertiga koji može biti dokaz vestibularnog oštećenja. Neurotoksičnost se može ispoljiti i kroz osećaj utrnulosti, mravinjanja po koži, podrhtavanje mišića i konvulzije.

Ototoksičnost

Rizik od ototoksičnosti usled primene aminoglikozida se povećava sa stepenom izloženosti perzistentno visokim maksimalnim ili visokim koncentracijama leka u serumu pre primene naredne doze leka. Pacijenti kod kojih dođe do razvoja kohlearnog ili vestibularnog oštećenja možda u toku terapije neće imati simptome koji bi ih upozorili na razvoj toksičnosti osmog kranijalnog nerva pa se potpuna ili delimična ireverzibilna bilateralna gluvoća ili onesposobljavajući vertigo mogu javiti po obustavi terapije lekom. Ototoksičnost izazvana aminoglikozidima je obično ireverzibilna.

Postoji povećan rizik od ototoksičnosti kod pacijenata sa mitohondrijskim DNK mutacijama (naročito substitucija nukleotida 1555 A sa G u 12S rRNK genu), čak i ako su koncentracije aminoglikozida u serumu unutar preporučenog opsega tokom lečenja. Kod takvih pacijenata treba razmotriti primenu druge odgovarajuće terapije. Kod pacijenata sa porodičnom anamnezom relevantnih mutacija ili gubitka sluha izazvanog aminoglikozidima treba razmotriti primenu druge odgovarajuće terapije ili gensko testiranje pre primene.

5 od 15

Neuromuskularna toksičnost

Nakon parenteralne primene, lokalne instilacije (irigacija kod intervencija u ortopediji ili na abdomenu ili u lokalnojterapijiempiema) i oralne primene aminoglikozida prijavljeni su slučajevi neuromuskularne blokade i respiratorne paralize. Treba razmotriti mogućnost pojave respiratorne paralize prilikom bilo kog načina primene leka, a posebno kod pacijenata koji primaju anestetike, neuromuskularne blokatore (videti odeljak 4.5) ili kod pacijenata koji su na obilnoj transfuziji krvi koja kao antikoagulans sadrži citrat. Ukoliko do neuromuskularne blokade dođe, soli kalcijuma mogu delovati reverzibilno na respiratornu paralizu, ali će možda biti neophodna i mehanička ventilacija. Neuromuskularna blokada i paraliza mišića su pokazane na laboratorijskim životinjama kojima su primenjene visoke doze amikacina.

Amikacin se ne sme koristiti kod pacijenata koji boluju od miastenije gravis. Aminoglikozide treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa mišićnim poremećajima kao što je parkinsonizam, obzirom da ovi lekovi mogu pogoršati slabost mišića usled njihovog potencijalnog efekta na neuromuskularnu spojnicu koji je sličan dejstvu kurarea.

Nefrotoksičnost

Aminoglikozidi su potencijalno nefrotoksični. Ova vrsta toksičnosti ne zavisi od postignute maksimalne koncentracije leka u plazmi (Cmax). Rizik od razvoja nefrotoksičnosti je veći kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, onih na terapiji visokim dozama leka ili kod pacijenata čija je terapija produžena. Tokom terapije pacijent treba da bude adekvatno hidriran, dok funkciju bubrega treba procenjivati uobičajenim metodama pre početka terapije i na dnevnom nivou tokom njenog trajanja. Potrebno je smanjiti dozu u slučaju pojave dokaza o poremećaju funkcije bubrega, kao što su pojava kristala, leukocita ili eritrocita u urinu, albuminurija, smanjen klirens kreatinina, smanjenje specifične težine urina, povećanje nivoa azotnih materija u krvi, povećanje nivoa kreatinina u serumu ili oligurija. Terapiju treba obustaviti u slučaju povećanja koncentracijeazotnih materija u krvi ili progresivnog smanjenja izlučivanja urina.

Stariji pacijenti mogu imati smanjenu funkciju bubrega koja možda neće biti očigledna iz rutinskih testova kakvi su utvrđivanje koncentracije azotnih materija u krvi ili koncentracije kreatinina u serumu. Određivanje klirensa kreatinina može biti od veće koristi. Praćenje funkcije bubrega tokom terapije aminoglikozidima je od posebnog značaja kod starijih pacijenata.

Potrebno je pažljivo praćenje funkcije bubrega i osmog kranijalnog nerva, posebno kod pacijenata sa utvrđenim ili suspektnim oštećenjem bubrega na početku terapije, kao i kod onih čija je bubrežna funkcija na početku normalna ali se tokom terapije razviju znaci disfunkcije bubrega. Kada je to moguće, potrebno je pratiti koncentraciju amikacina u serumu kako bi se osigurali adekvatni i izbegli potencijalno toksični nivoi leka. Analizom urina treba pratiti eventualno smanjenje njegove specifične težine, povećano izlučivanje proteina, kao i prisustvo ćelija ili kristala. Periodično treba meriti koncentracije azotnih materija u krvi, kreatinina u serumu ili klirens kreatinina. Kada je to moguće, potrebno je pribaviti niz audiograma kod pacijenata koji su dovoljno stari da bi bili testirani, a posebno kod visoko rizičnih pacijenata. Dokazi ototoksičnosti (vrtoglavica, vertigo, tinitus, buka u ušima i gubitak sluha) ili nefrotoksičnosti zahtevaju obustavu terapije ili prilagođavanje doziranja.

Treba izbegavati istovremenu i/ili uzastopnu sistemsku ili lokalnu primenu drugih neurotoksičnih ili nefrotoksičnih lekova, a posebno bacitracina, cisplatina, amfotericina B, cefaloridina, paromomicina, viomicina, polimiksina B, kolistina, vankomicina ili drugih aminoglikozida. Drugi faktori koji mogu povećati rizik od toksičnosti su starije životno doba i dehidratacija.

Inaktivacija aminoglikozida je klinički značajna samo kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega. Inaktivacija se može nastaviti u uzorcima telesnih tečnosti prikupljenim za analizu, što dalje vodi do netačnih rezultata o koncentraciji aminoglikozida. Potrebno je adekvatno rukovanje takvim uzorcima (ispitati ih što pre, zamrznuti ili tretirati beta laktamazom).

- U slučaju već postojećeg ili novonastalog oštećenja bubrega, smanjite dozu u skladu sa klirensom kreatinina (videti odeljak 4.2)

Alergijske reakcije

6 od 15

Lek AMIKACIN MEDOCHEMIE rastvor za injekciju/infuziju sadrži kao pomoćnu supstancu natrijum-metabisulfit (E223). Natrijum-metabisulfit kod izvesnog broja osetljivih osoba može izazvati reakcije alergijskog tipa, uključujući simptome anafilakse i životno ugrožavajuće ili manje ozbiljne astmatične epizode. Ukupna prevalenca preosetljivosti na sulfite u opštoj populaciji je povremena i verovatno niska. Preosetljivost na sulfite se češće uočava kod osoba koje boluju od astme, nego u opštoj populaciji.

Upotreba amikacina kod pacijenata sa istorijom alergije na aminoglikozide ili kod pacijenata koji mogu imati subkliničko oštećenje bubrega ili osmog nerva, izazvano prethodnom primenom nefrotoksičnih i/ili ototoksičnih agenasa kao što su streptomicin, dihidrostreptomicin, gentamicin, tobramicin, kanamicin, polimiksin B, kolistin, cefaloridin ili viomicin treba uzeti u obzir sa oprezom, jer toksičnost može biti aditivna. Kod ovih pacijenata amikacin treba koristiti samo ako, po mišljenju lekara, terapijske prednosti prevazilaze potencijalne rizike.

Velike doze amikacina primenjene tokom operacije su odgovorne za prolazni mijastenični sindrom.

Pedijatrijska populacija

Aminoglikozide treba koristiti sa oprezom kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi, zbog nezrelosti funkcije bubrega što dovodi do produženog poluvremena eliminacije navedenih aktivnih supstanci.

Drugo

- U slučaju operacije, anesteziolog treba da bude obavešten o lečenju amikacin sulfatom.

- Praćenje koncentracije antibiotika u serumu pomaže u proceni i sprečavanju rizika od bubrežne i slušne toksičnosti.

- Kada se koriste lokalno tokom nekih hirurških zahvata, aminoglikozidi se skoro potpuno apsorbuju osim kada se primenjuju intravaskularno. Bilo je izveštaja o nepovratnoj gluvoći, oštećenju bubrega i smrti usled neuromišićne blokade nakon navodnjavanja hirurškog područja preparatom koji sadrži aminoglikozide.

- Kao i kod drugih antibiotika, upotreba amikacina može dovesti do prekomernog rasta neosetljivih organizama. Ako se to dogodi, potrebno je uvesti odgovarajuću terapiju.

- Aminoglikozidi se brzo i skoro potpuno apsorbuju kada se primenjuju lokalno, osim na mokraćnu bešiku, u

kombinaciji sa hirurškim neuromuskularne blokade

zahvatima. Ireverzibilna gluvoća, bubrežna insuficijencija i smrt usled su prijavljeni nakon navodnjavanja malih i velikih hirurških polja

aminoglikozidnim preparatom.

- Prijavljen je makularni infarkt koji ponekad dovodi do trajnog gubitka vida nakon intravitrealne primene (injekcije u oko) amikacina.

Jedna ampula (2 mL) leka AMIKACIN MEDOCHEMIE sadrži 0,65 mmol natrijuma. Ovaj lek sadrži manje od 1 mmoL (23 mg) natrijuma po ampuli, odnosno esencijalnog „slobodnog natrijuma“.

Treba izbeći istovremenu ili uzastopnu sistemsku ili lokalnu primenu sa drugim neurotoksičnim, ototoksičnim ili nefrotoksičnim lekovima, a posebno bacitracinom, cisplatinom, amfotericinom B, ciklosporinom, takrolimusom, cefaloridinom, paromomicinom, viomicinom, polimiksinom B, kolistinom, vankomicinom ili drugim aminoglikozidima zbog mogućih aditivnih efekata. Prijavljen je porast nefrotoksičnosti nakon istovremene parenteralne primene aminoglikozida i cefalosporina. Istovremena primena sa cefalosporinima može pri određivanju kreatinina u serumu dovesti do lažno povišenih rezultata. Ukoliko nije moguće izbeći istovremenu primenu, potrebno je pažljivo pratiti pacijenta. Rizik od ototoksičnosti je povećan kada se amikacin koristi zajedno sa diureticima brzog dejstva, a posebno kada je diuretik primenjen intravenskim putem. Diuretici mogu povećati toksičnost aminoglikozida izmenom koncentracije antibiotika u serumu i tkivu. U ove diuretike spadaju furosemid i etakrinska kiselina, koja je sama po sebi ototoksična. Može se javitiireverzibilna gluvoća.

Zbog mogućnosti razvoja neuromuskularne blokade i posledične respiratorne depresije ne preporučuje se upotreba amikacina kod pacijenata koji su pod uticajem anestetika ili miorelaksanasa (uključujući etar, halotan, d-tubokurarin, sukcinilholin, dekametonijum, atrakurijum, rokuronijum, vekuronijum ili kod pacijenata koji su na obilnoj transfuziji krvi koja kao antikoagulans sadrži citrat). Ukoliko do blokade dođe, soli kalcijuma mogu delovati reverzibilno na ovaj fenomen.

7 od 15

Kod novorođenčadiindometacin može povećati koncentraciju amikacina u plazmi.

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega može doći do smanjenja aktivnosti aminoglikozida tokom istovremeneprimene sa penicilinima.

Mešanje aminoglikozidnih sa beta laktamskim antibioticima (penicilini ili cefalosporini) in vitro može dovesti do značajne uzajamne inaktivacije. Do smanjenja aktivnosti u serumu takođe može doći kada se aminoglikozid ili penicilinski antibiotik primenjuju in vivo, različitim putevima. Inaktivacija aminoglikozida je klinički značajna samo kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega. Inaktivacija se može nastaviti u uzorcima telesnih tečnosti prikupljenim za analizu, što dalje vodi do netačnih rezultata o koncentraciji aminoglikozida. Potrebno je adekvatno rukovanje takvim uzorcima (ispitati ih što pre, zamrznuti ili tretirati beta laktamazom).

Kada se aminoglikozidi istovremeno primenjuju sa bifosfonatima postoji povećan rizik od hipokalcemije. Kada se aminoglikozidi istovremeno primenjuju sa jedinjenjima platine postoji povećan rizik od nefrotoksičnosti, a moguće i ototoksičnosti.

Istovremeno primenjen tiamin (vitamin B1) može biti razgrađen dejstvom natrijum-metabisulfita koji je pomoćna supstanca ovog leka.

Trudnoća

Podaci o primeni aminoglikozida kod trudnica su ograničeni. Amikacin treba primeniti kod trudnica i novorođenčadipod lekarskim nadzorom, samo onda kada je to jasno indikovano(videti odeljak 4.4).

Podaci o primeni aminoglikozida kod trudnica su ograničeni. Aminoglikozidi mogu štetno delovati na fetus. Aminoglikozidi prolaze placentu i postoje izveštaji o potpunoj ireverzibilnoj bilateralnoj kongenitalnoj gluvoći kod dece čije su majke primale streptomicin u toku trudnoće. Iako neželjene reakcije kod fetusa ili novorođenčadi nisu prijavljene kod trudnica na terapiji drugim aminoglikozidima, rizik ne može biti isključen. Ukoliko se amikacin primenjuje tokom trudnoće ili pacijentkinja ostane u drugom stanju tokom terapije ovim lekom, potrebnoju je upoznatisa potencijalnimrizikompo plod.

Dojenje

Amikacin se izlučuje u humano mleko. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija lekom AMIKACIN MEDOCHEMIE mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije lekom AMIKACIN MEDOCHEMIE za ženu.

Plodnost

Ispitivanja reproduktivne toksičnosti na miševima i pacovima nisu ukazala na toksičnost po fetus ili fertilitet.

Nisu sprovedene studije o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Usled pojave nekih neželjenih dejstava (videti odeljak 4.8) sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama može biti umanjena.

Lista neželjenih dejstava je navedena u skladu sa MedDRA terminologijom klasa sistema organa, a učestalost po sledećim kategorijama: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko(<1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Klasa sistema organa Učestalost MedDRA termin

8 od 15

Infekcije i infestacije

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Poremećaji imunskog sistema Poremećaji metabolizma i ishrane

Poremećaji nervnog sistema

Poremećaji oka

Poremećaji uha i labirinta

Vaskularni poremećaji

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Gastrointestinalni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Povremeno Retko

Nepoznato Retko Nepoznato Retko Retko Retko Nepoznato Retko

Nepoznato Povremeno Povremeno Retko

Retko

Nepoznato

Retko

Retko

Superinfekcije ili kolonizacija rezistentnim bakterijama ili gljivicamaa

Anemija, eozinofilija

Anafilaktički odgovor (anafilaktička reakcija, anafilaktički šok ili anafilaktoidna reakcija), preosetljivost

Hipomagnezemija Paralizaa

Tremora, parestezijaa, glavobolja, poremećaj ravnotežea Slepilob, infarkt retineb

Tinitusa, hipoakuzijaa

Gluvoćaa, neurosenzorna gluvoćaa Hipotenzija

Apneja, bronhospazam Mučnina, povraćanje Osip

Svrab, urtikarija

Artralgija, podrhtavanje mišićaa

Akutna insuficijencija bubrega, toksična nefropatija, prisustvo ćelija u urinua

Oligurijaa, povišena koncentracija kreatinina u krvia, albuminurijaa, azotemijaa, prisustvo eritrocita u urinua, prisustvo leukocita u urinua

Pireksija

aVideti odeljak 4.4.

bAmikacin nije namenjen za intravitrealnu upotrebu. Slepilo i infarktretine su prijavljeni nakon intravitrealne primene amikacina.

Svi aminoglikozidi imaju potencijal da izazovu ototoksičnost, renalnu toksičnost i neuromišićnu blokadu. Ove toksičnosti se češće javljaju kod pacijenata sa oštećenjem bubrega, kod pacijenata koji se leče drugim ototoksičnim ili nefrotoksičnim lekovima i kod pacijenata koji se leče duže i/ili sa većim dozama od preporučenih (videti odeljak 4.4).

Promene u funkciji bubrega su obično reverzibilne po obustavi primene leka.

Toksičnost osmog kranijalnog nerva može dovesti do gubitka sluha, poremećaja ravnoteže ili oboje. Amikacin primarno utiče na funkciju čula sluha. Kohlearno oštećenje uključuje gubitak sluha za tonove visoke frekvence i obično se javlja pre nego što se klinički gubitak sluha može utvrditiaudiometrijom (videti odeljak 4.4).

Prijavljen je makularni infarkt koji ponekad dovodi do trajnog gubitka vida nakon intravitrealne primene (injekcije u oko) amikacina.

Kada se poštuju preporučene mere predostrožnosti i doze, učestalost toksičnih reakcija, kao što su tinitus, vrtoglavica i delimična reverzibilna gluvoća, kožni osip, groznica, glavobolja, parestezija, mučnina i povraćanje je niska. Prijavljeni su urinarni znaci iritacije bubrega (albumin, kristali, eritrociti i lekuociti), azotemija i oligurija, iako su retki.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

9 od 15

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

U slučaju predoziranja generalno postoji rizik od reakcija nefrotoksičnosti, ototoksičnosti i neurotoksičnosti (neuromusklarna blokada). Neuromuskularna blokada sa zastojem disanja zahteva adekvatnu terapiju, uključujući primenu jona kalcijuma (npr. u obliku glukonata ili laktobionata u 10-20% rastvoru) (videti odeljak 4.4). U slučaju predoziranja ili reakcije toksičnosti, peritonealna dijaliza ili hemodijaliza će pomoći u uklanjanju amikacina iz krvi.

Koncentracija amikacina se takođe smanjuje tokom kontinuirane arteriovenske hemofiltracije. Kod novorođenčadi se takođe može razmotriti i zamena krvi transfuzijom.

Farmakoterapijska grupa: Aminoglikozidni antibakterijski lekovi

ATC šifra: J01GB06

Amikacin je polusinteski aminoglikozidni antibiotik, derivat kanamikacina. Dobija se acilacijom aminohidroksibuternomkiselinom u amino skupini C-1 frakcije 2-deoksistreptamina.

Mehanizam dejstva

Mehanizam delovanja amikacina zasniva se na inhibiciji sinteze proteina na bakterijskim ribozomima putem interakcije sa rRNS i sledstvenom inhibicijom translacije kod osetljivih mikroorganizama. Na ovaj način se ispoljava baktericidno dejstvo.

PK/PD

Najvažniji PK/PD parametar koji ukazuje na baktericidno dejstvo amikacina je odnos maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) tog patogena. Odnos Cmax/MIC od 8:1 ili 10:1 smatra se efikasnim za ubijanje bakterija i prevenciju ponovnog rastabakterija.

Amikacin pokazuje postantibiotski efekat in vitro i in vivo. Postantibiotski efekat dozvoljava produžetak intervala između doza bez gubitka efikasnosti protiv većine Gram-negativnih bakterija.

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na amikacin može nastati posredstvom sledećih mehanizama:

– Enzimska inaktivacija: Enzimska promena molekula aminoglikozida najčešći je mehanizam rezistencije. Za to su zaslužne acetiltransferaze, fosfotransferaze ili nukleotidiltransferaze, od kojih je većina kodirana plazmidom. Dokazana je efikasnost amikacina protiv mnogih sojeva rezistentnih na aminoglikozide zbog sposobnosti amikacina da se odupre razgradnji enzimima koji inaktiviraju aminoglikozide.

– Smanjena penetracija i aktivno izbacivanje iz ćelije: Ovi mehanizmi rezistencije primećeni su kod Pseudomonas aeruginosa. Skorašnji podaci ukazuju na pojavu sličnih mehanizama rezistencije kod Acinetobacter spp.

10 od 15

– Promena ciljne strukture: Promene unutar ribozoma uočavaju se samo povremeno kao uzrok nastanka rezistencije.

Nastanak rezistencije tokom primene terapije je neuobičajen. Amikacin pokazuje delimičnu ukrštenu rezistenciju sa drugim aminoglikozidnim antibioticima.

EUCAST-a (European Commitee on Antimicrobial Susceptibility Testing) V 10.0, na snazi od 01.01.2020. koje važe za amikacin:

1 Granične vrednosti se ne primenjuju na Plesiomonas shigelloides jer aminoglikozidi imaju nizak stepen intrinzičkeaktivnosti protiv ove vrste mikroorganizma.

2 Kod sistemskih infekcija, aminoglikozidi se moraju koristiti u kombinaciji sa drugom aktivnom terapijom.

U

ovom slučaju, granične vrednosti/ECOFF (engl. Epidemiological Cut-off) u zagradama mogu se koristiti za razdvajanje osetljivih od rezistentnih mikroorganizama. Za izolate bez mehanizama rezistencije, uključite komentar u izveštaj: „Aminoglikozidi se često daju u kombinaciji sa drugim agensima, bilo kao potpora za aktivnost aminoglikozida ili u cilju da se proširi terapijski spektar. Kod sistemskih infekcija, druga aktivna terapija se mora dati kao potpora aminoglikozidu.” Za više informacija videti http://www.eucast.org/guidance_documents/.

3 Rezistencija na amikacin se najpouzdanije utvrđuje ispitivanjem sa kanamicinom (MIC > 8 mg/L). Na diskovima sa 30 mikrograma kanamicina, treba da se formira zona prečnika R< 18 mm za S. aureus i R <22 mm za koagulazanegativnestafilokoke.

Spektar aktivnosti amikacina

Prevalenca stečene rezistencije može da varira kako geografski, tako i sa vremenom kod određenih vrsta mikroorganizama, te su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno pri lečenju teških infekcija. Po potrebi, treba potražiti savet stručnjaka ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da se korist od primene leka dovodi u pitanje kod pojedinih vrsta infekcija.

11 od 15

° U vreme objavljivanja ove tabele nisu bili dostupni trenutni podaci. Osetljivost se pretpostavlja u primarnoj literaturi, svakodnevnoj praksi i terapijskim preporukama.

1 Stopa rezistencije izolata kod specijalnih grupa pacijenata npr. pacijenata sa cističnom fibrozom je ≥ 10%.

12 od 15

Ostale napomene:

Aminoglikozidi su pogodni za kombinaciju sa drugim antibioticima protiv Gram-pozitivnih koka.

Nakon primene intramuskularnom injekcijom amikacin se brzo resorbuje. Maksimalne koncentracije u plazmi od oko 20 mg/mL se postižu jedan sat od intramuskularne primene doze od 500 mg. Nakon 10 sati od injekcije koncentracija leka je oko 2 mikrograma/mL.

Za proteine u serumu se vezuje 20% leka ili manje, a serumske koncentracije za osetljive mikroorganizme ostaju u baktericidnom opsegu tokom 10-12 sati.

Pojedinačne doze od 500 mg primenjene u obliku i.v. infuzije u trajanju od 30 minuta, daju srednje maksimalne koncentracije u serumu od 38 mikrograma/mL na kraju infuzije. Ponovljene infuzije ne dovode do akumulacije leka kod odraslih osoba sa normalnom funkcijom bubrega. Ipak, smanjena funkcija bubrega dovodi do akumulacije leka.

Kod odraslih sa normalnom funkcijom bubrega, poluvreme eliminacije iz plazme je 2 – 3 sata. 94- 98% pojedinačne i.m ili i.v doze leka izlučuje se neizmenjeno glomerularnom filtracijom tokom 24 sata. Nakon pojedinačne doze od 250 mg primenjene intramuskularno, koncentracije u urinu su oko 563 mikrograma/mL u prvih 6 sati i 163 mikrograma/mL tokom narednih 6 do 12 sati. Srednje koncentracije u urinu nakon pojedinačne doze od 500 mg primenjene intramuskularno iznose oko 832 mikrograma/mL kod odraslih sa normalnom funkcijom bubrega.

Amikacin difunduje kroz ekstracelularne tečnosti i izlučuje se putem urina nepromenjen, najviše glomerularnom filtracijom. Nakon parenteralne primene, amikacin distribuira u pleuralnu i amnionsku tečnost, kao i u peritonealnu šupljinu.

Podaci iz studija nakon primene višestrukih dnevnih doza pokazuju da koncentracije leka u cerebrospinalnoj tečnosti kod zdrave odojčadi iznose približno 10 do 20% serumske koncentracije, a kod meningitisa mogu dostići i50%.

Intramuskularna primenai intravenska primena

Kod novorođenčadi i naročito kod prevremeno rođene dece, bubrežna eliminacija amikacina je smanjena. U studiji na novorođenčadi (starosti 1 do 6 dana), koji su grupisani na osnovu telesne mase pri rođenju (< 2000, 2000-3000 g i više od 3000 g), amikacin je primenjen intramuskularno i/ili intravenski u dozi od 7.5 mg/kg. Klirens kod novorođenčadi telesne mase > 3000 g je bio 0.84 mL/min/kg, a terminalno poluvreme eliminacije oko 7 sati. U ovoj grupi, inicijalni volumen distribucije i volumen distribucije u stanju ravnoteže iznosili su 0.3 mL/kg i 0.5 mL/kg, respektivno. U grupama novorođenčadi sa manjom telesnom masom, klirens po kilogramu je manji, a poluvreme eliminacije duže. Pri ponovljenom doziranju svakih 12 sati, u svim gore navedenim grupama nije pokazana akumulacija nakon 5 dana.

Nema relevantnih pretkliničkih podataka, a koji nisu već uključeni u druge odeljke Sažetka karakteristika leka..

Natrijum-citrat, dihidrat Natrijum-metabisulfit (E223)

Sumporna kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH)

13 od 15

Voda za injekcije

Lek AMIKACIN MEDOCHEMIE, rastvor za injekciju/infuziju, inkompatibilan je sa nekim penicilinima i cefalosporinima, amfotericinom, hlorotiazid-natrijumom, eritromicin-gluceptatom, heparinom, nitrofurantoin-natrijumom, fenitoin-natrijumom, tiopenton-natrijumom i varfarin-natrijumom, a u zavisnosti od sastava i jačine rastvarača i sa tetraciklinima, vitaminima B grupe sa vitaminom C i kalijum-hloridom.

Povremeno, lek AMIKACIN MEDOCHEMIE može biti indikovan za istovremenu terapiju sa drugim antibakterijskim lekovima u slučaju mešovitih infekcija ili superinfekcija. U tim slučajevima, lek AMIKACIN MEDOCHEMIE ne treba fizički mešati sa drugim antibakterijskim lekovima u istom špricu, boci za infuziju ili bilo komdrugom delu opreme za primenu leka. Svaki lek treba primeniti zasebno.

Rok upotrebe neotvorenog leka: 4 godine.

Uslovi čuvanja neotvorenog leka

Čuvati na temperaturi do 30°C. Ne čuvati u frižideru. Ne zamrzavati.

Rok upotrebe i uslovi čuvanja nakonrazblaživanja

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost nakon razblaživanja sa 0,9% rastvorom natrijum-hlorida i 5% rastvoromglukoze u toku 24 sata na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, razblaženi lek treba upotrebiti odmah.

Ako se ne upotrebi odmah, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2-8°C, osim ako se razblaživanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Unutrašnje pakovanje je ampula od bezbojnog stakla tipa I, 2 mL. Pet ampula je upakovano u providni PVC uložak.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 providna PVC uloška sa po 5 ampula (ukupno 10 ampula) i Uputstvo za lek.

Samo za jednokratnu upotrebu. Rastvor može promeniti boju od bezbojne do slabožute, ali ovo ne ukazuje na gubitak efikasnosti leka.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek AMIKACIN MEDOCHEMIE je antibiotik i pripada grupi lekova, koji se nazivaju aminoglikozidi.

Lek AMIKACIN MEDOCHEMIE se koristi za lečenje ozbiljnih infekcija, izazvanih bakterijama osetljivim na amikacin.

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek AMIKACIN MEDOCHEMIE

LekAMIKACIN MEDOCHEMIEne smete primati:

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na amikacin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);

ukoliko ste već imali alergijske ili toksične reakcije pri primeni lekova iz iste grupe antibiotika (npr. gentamicin, tobramicin itd).

ako bolujete od mijastenije gravis (bolesti koja uzrokuje slabost mišića).

ako bilo šta od napred navedenog utiče na vas, ili niste sigurni da li utiče, recite svom lekaru koji će moći da vas posavetuje;

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek AMIKACIN MEDOCHEMIE ukoliko:

imate problema sa bubrezima, imate problema sa sluhom,

ako već koristite druge lekove, pročitajte i odeljak „Drugi lekovi i AMIKACIN MEDOCHEMIE “.Vi ili neko iz Vaše porodice imate oboljenje izazvano mutacijom mitohondrijalne DNK (stanje izazvano varijacijama u genomu mitohondrija, dela ćelije odgovornog za stvaranje energije) ili gubitak sluha usled primene antibiotika. Određene mitohondrijalne mutacije mogu povećati rizik od gubitka sluha izazvanog primenom ovog leka.

ste alergični na sulfite.

Deca

Aminoglikozide treba koristiti sa oprezom kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi

Drugilekovi i AMIKACIN MEDOCHEMIE

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta i biljne lekove. a naročito sledeće:

diuretike (npr. furosemid ili etakrinska kiselina) (lekovi za izbacivanje tečnosti), ostale antibiotike koji mogu delovati na bubrege, sluh i ravnotežu,

anestetike i miorelaksanse (lekove koji sa koriste za anesteziju i opuštanje mišića), indometacin (antiinflamatorni lek),

antibiotike iz grupe beta-laktama (penicilini i cefalosporini), bisfosfonate (koriste se za lečenje osteoporoze),

preparate platine u hemioterapiji (npr. cisplatin), tiamin (vitamin B1).

Trudnoćai dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

AMIKACIN MEDOCHEMIE se ne sme koristiti tokom trudnoće osim ako kliničko stanje žene ne zahteva lečenje amikacinom.

2 od 11

Nema dovoljno podataka o primeni amikacina kod trudnica i dojilja. Vaš lekar će, na osnovu procene odnosa koristi i rizika, doneti odluku o potrebi primene ovog leka.

Nema podataka o upotrebi amikacina i plodnosti kod muškaraca i žena u reproduktivnom dobu.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nemojte upravljati vozilima i rukovati mašinama ukoliko se ne osećate dobro, ili dođe do pojave bilo kog neželjenog dejstva (vidite odeljak 4 - Moguća neželjena dejstva) koje može umanjiti Vašu sposobnost izvođenja ovih aktivnosti.

Lek AMIKACIN MEDOCHEMIEsadrži natrijum-metabisulfit i natrijum

Lek AMIKACIN MEDOCHEMIE, rastvor za injekciju/infuziju, kao pomoćnu supstancu sadrži natrijum-metabisulfit koji retko može izazvati teške reakcije preosetljivosti i bronhospazam (suženje disajnih puteva i poteškoće sa disanjem).

Svaka ampula (2 mL) leka AMIKACIN MEDOCHEMIE sadrži 0,65 mmol natrijuma. Ovaj lek sadrži manje od 1 mmoL (23 mg) natrijuma po ampuli, odnosno esencijalnog „slobodnog natrijuma“.

Zbog činjenice da se daje putem injekcije ili infuzije(a ponekad i kao rastvor za ispiranje), nikada nećete biti u prilici da samostalno primenjujete ovaj lek.

AMIKACIN MEDOCHEMIE se može primeniti intramuskularno ili intravenozno polako (2 do 3 minuta) ili bolje kao infuzija (pogledajte posebne preporuke za intravensku primenu). Povremeno se može primeniti u stomak. Telesnu težinu pacijenta pre tretmana treba dobiti da bi se izračunala tačna doza. Uobičajeno trajanje lečenja je 7 do 10 dana. Ukupna dnevna doza za sve načine primene ne bi trebalo da prelazi 15-20 mg/kg/dan.

Individualna doza, ukupna dnevna doza i trajanje lečenja su identični tokom intramuskularne i intravenske primene.

U slučaju produženog lečenja, potrebno je izvršiti temeljno ispitivanje funkcionisanja bubrega, sluha i ravnoteže pacijenta.

Pacijenti sa normalnom funkcijom bubrega

Odrasli i deca starija od 12 godina

Preporučena intramuskularna ili intravenska doza za odrasle i decu stariju od 12 godina sa normalnom funkcijom bubrega je 15 mg/kg na dan, koja se može primeniti kao jedna dnevna doza ili podeljeno u dve jednake doze (po 7,5 mg/kg) na 12 sati.

Ukupna dnevna doza ne bi trebalo da prelazi 1,5 g ni na koji način primene.

U slučaju nekomplikovane infekcije urinarnog trakta, doza je 250 mg dva puta dnevno ili 500 mg u jednoj primeni.

Deca uzrastaod 4 nedelje do 12 godina

Preporučena intramuskularna ili intravenska doza za decu uzrasta od 4 nedelje do 12 godina sa normalnom funkcijom bubrega je 15-20 mg/kg na dan, koja se možeprimeniti kao jedna dnevna doza ili podeljeno u dve jednake doze(po 7,5 mg/kg) na 12 sati.

Novorođenčad

Početna doza je 10 mg/kg, a nakon toga sledi 7,5 mg/kg svakih 12 sati.

Prevremeno rođena deca

Preporučena doza je 7,5 mg/kg svakih 12 sati.

Tipično trajanje lečenja: 7 do 10 dana. Dnevna doza na sve načine primene ne bi trebalo da prelazi 15-20 mg/kg. Za teške i komplikovane infekcije koje zahtevaju lečenje duže od 10 dana, primenu amikacin sulfata

3 od 11

za injekcije treba ponovo proceniti i, ako se nastavi, prekinuti. Treba pratiti bubrežne, slušne i vestibularne funkcije, kao i nivoe amikacina u serumu.

Ako se u roku od 3 do 5 dana ne javi ponovni odgovor na lečenje, obratite se svom lekaru.

Infekcije opasne po život i/ili one koje uzrokoje Pseudomonas

Doza za odrasle može se povećati na 500 mg na svakih 8 sati, ali ne sme da pređe 1,5 g na dan, niti da bude primenjena u periodu dužem od 10 dana.

Infekcije urinarnog trakta

Primenjuje se doza od 7,5 mg/kg na dan podeljena u dve jednake doze.

Posebne situacije

Za posebne slučajeve kao što su pacijenti na hemodijalizi, gojazni pacijenti, ascitični pacijenti i intratekalna primena, treba uputiti lekaru.

Upotreba veštačkog bubrega olakšava uklanjanje amikacina.

Jednokratno doziranje

Kod pacijenata čiji bubrezi funkcionišu na zadovoljavajući način prema mišljenju lekara, pojedinačna dnevna intravenska doza od 15 mg/kg/dan kod odraslih i adolescenata, ili 15 do 20 mg/kg/dan kod dece (4 nedelje ili starije) se može koristiti u sledećim slučajevima: infekcije krvi, respiratornog i intraabdominalnog trakta i komplikacije nakon infekcija urinarnog trakta.

Posebna preporuka za intravensku primenu

Rastvor za intravensku upotrebu se priprema dodavanjem željene doze u 100 mL ili 200 mL sterilnog razblaživača kao što je normalni fiziološki rastvor ili 5% dekstroza u vodi ili bilo kom drugom kompatibilnom rastvoru.

Kod pedijatrijskih pacijenata količina korišćenih razblaživača zavisiće od količine amikacina koju pacijent toleriše. Rastvor obično treba da se infundira u periodu od 30 do 60 minuta. Bebe treba da dobiju infuziju u periodu od 1 do 2 sata.

Gojazni pacijenti

Amikacin se slabo raspoređuje u masnom tkivu. Težina na kojoj se zasniva doza u mg/kg je procena idealne telesne težine pacijenta plus 40% viška. Maksimalna doza od 1,5 g / dan ne treba da bude prekoračena.

Pacijenti sa ascitesom

Adekvatne koncentracije u serumu treba postići samo primenom većih doza.

Ako uzmete više leka AMIKACIN MEDOCHEMIE nego što bi trebalo: odmah se obratite svom lekaru, farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Klasa organa sistema Učestalost Neželjeni efekti

Infekcije i infestacije Povremeno Superinfekcija ili kolonizacija otpornim bakterijama ili gljivicama

Poremećaji krvi i limfnog sistema Bolesti imunološkog sistema

Retko Nepoznato

Anemija, eozinofilija Anafilaktička (anafilaktička

odgovor reakcija,

anafilaktički šok i anafilaktoidna

4 od 11

Poremećaji metabolizma i ishrane Bolesti nervnog sistema

Oštećenja očiju Bolesti uha i lavirinta

Vaskularne bolesti

Retko Nepoznato/Retko Retko

Retko Retko Nepoznato Retko

reakcija), preosetljivost (alergija) Hipomagnezijemija

Paraliza

Tremor, parestezija, glavobolja, poremećajravnoteže

Slepilo, infarkt mrežnjače Tinitus, gubitak sluha

Gluvoća, neurosenzorna gluvoća Hipotenzija

Respiratorni, torakalni medijastinalni poremećaji Gastrointestinalni poremećaji

i Nepoznato

Povremeno

Apneja i bronhospazam

Mučnina i povraćanje

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno Retko

Osip

Svrab, koprivnjača

Muskuloskeletni i sistemski Retko Artralgija i konvulzije poremećaji

Poremećaji bubrega i urinarnog Nepoznato Akutna bubrežna insuficijencija, sistema toksična nefropatija, ćelije u

urinu

Retko Oligurija, povećan kreatinin u krvi, albuminurija, azotemija, crvena krvna zrnca u urinu, bela krvna zrnca u urinu

Opšti poremećaji i stanja na Retko Groznica mestu primene

Svi lekovi iz grupe aminoglikozidnih antibiotika mogu da izazovu neželjena dejstva na nervni sistem, sluh i bubrege. Ova neželjena dejstva su češća kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, onih koji istovremeno primaju druge lekove koji takođe ispoljavaju štetne efekte na nervni sistem sluh i bubrege, pacijenata koji primaju više doze leka od preporučenih i/ili su na produženoj terapiji - duže od 5-7 dana u poređenju sa preporukama i/ili kod onih koji primaju veće doze od preporučenih, ili kod dehidriranih pacijenata..

Promene u funkciji bubrega su obično reverzibilne kada se prekine terapija lekom.

Toksični efekti na osmi kranijalni nerv mogu izazvati gubitak sluha, gubitak ravnoteže ili oboje. Amikacin uglavnom utiče na funkciju sluha. Oštećenje kohleara uključuje gluvoću visoke frekvencije i obično se javlja pre nego što je moguće otkriti klinički gubitak sluha audiometrijskim testiranjem.

Prijavljivanjeneželjenihreakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjenereakcije možete da prijavite Agencijiza lekovei medicinska sredstva Srbije(ALIMS):

Agencija za lekovei medicinska sredstva Srbije Nacionalnicentar za farmakovigilancu VojvodeStepe458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

5 od 11

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek AMIKACIN MEDOCHEMIE posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Samo za jednokratnu upotrebu. Neupotrebljen sadržaj odbaciti.

Rastvor može promeniti boju od bezbojne do slabožute, ali ovo ne ukazuje na gubitak efikasnosti leka.

Čuvati na temperaturi do 30°C. Ne čuvati u frižideru. Ne zamrzavati.

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost nakon razblaživanja sa 0,9% rastvorom natrijum-hlorida i 5% rastvorom glukoze u toku 24 sata na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, razblaženi lek treba upotrebiti odmah.

Ako se ne upotrebi odmah, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2-8°C, osim ako se razblaživanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

ŠtasadržilekAMIKACIN MEDOCHEMIE

Aktivna supstanca je amikacin-sulfat.

Jedna ampula (2 mL) sadrži 500 mg amikacina (u obliku amikacin-sulfata).

Pomoćne supstance su: natrijum-citrat, dihidrat; natrijum-metabisulfit (E223); sumporna kiselina, koncentrovana; voda za injekcije.

Za više informacija o natrijum-metabisulfitu vidite odeljak 2 Lek AMIKACIN MEDOCHEMIE sadrži natrijum-metabisulfit.

Kako izgledalekAMIKACIN MEDOCHEMIE isadržaj pakovanja

Bistar, bezbojan do slabožut rastvor.

Unutrašnje pakovanje je ampula od bezbojnog stakla tipa I, 2 mL. Pet ampula je upakovano u providni PVC uložak.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 providna PVC uloška sa po 5 ampula (ukupno10 ampula) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole iproizvođač

Nosilac dozvole: FARMALOGIST D.O.O. BEOGRAD, Mirijevski bulevar 3, Beograd

Proizvođač: MEDOCHEMIE LIMITED, 48 Iapetou Street, Agios Athanassios Industrial Area, Agios Athanassios, Limassol, Kipar

Ovo uputstvo je poslednjiput odobreno

Januar,2025.

Režimizdavanjaleka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

6 od 11

Broj idatumdozvole:

000457023 2023 od 13.01.2025.

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Amikacin Medochemie je indikovan za terapiju ozbiljnih infekcija kod odraslih, adolescenata i dece (uključujući novorođenčad) kada se očekuje da bi primena drugihantimikrobnih lekova bila neefikasna (videti odeljak 5.1 Sažetka karakteristika leka).

- Nozokomijalne infekcije donjih disajnih puteva uključujućibolnički stečenu pneumoniju (HAP) i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom (VAP)

- Komplikovane i rekurentne infekcije urinarnog trakta, uključujući pijelonefritis - Komplikovane intra-abdominalne infekcije, uključujući peritonitis

- Akutne bakterijske infekcije kože i kožnih struktura, uključujući infekcije rana od opekotina - Bakterijski endokarditis (samo u kombinaciji sa drugim antibioticima).

Lečenje pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana sa ili se sumnja da je povezana sa bilo kojom od napred navedenih infekcija.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične preporuke o odgovarajućoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Rastvor amikacin-sulfata se može primeniti intramuskularno ili intravenski.

Amikacin ne treba mešati sa drugim lekovima, već ga treba davati odvojeno u skladu sa preporučenom dozom i načinom primene.

Pre terapije je potrebno izmeriti telesnu masu pacijenta, da bi se mogla izračunati pravilna doza leka. Stanje funkcije bubrega bi trebalo proceniti merenjem koncentracije serumskog kreatinina ili na osnovu proračuna klirensa endogenog kreatinina. Određivanje koncentracije azotnih materija u krvi je mnogo manje pouzdan metod za procenu funkcijebubrega. Funkciju bubrega treba kontrolisati periodično tokom terapije.

Kad god je moguće, treba odrediti koncentraciju amikacina u serumu kako bi se obezbedila dovoljna, ali ne i prekomerna doza leka. Poželjno je meriti maksimalnu koncentraciju, kao i povremene oscilacije koncentracije leka tokom terapije. Maksimalne koncentracije (30-90 minuta nakon injekcije) preko 35 mikrograma/mL i minimalne koncentracije (neposredno pre primene sledeće doze) veće od 10 mikrograma/mL treba izbegavati. Dozu leka treba prilagoditi, kao što je naznačeno. Kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, lek se može primeniti u jednoj dnevnoj dozi. Maksimalna koncentracija u ovim slučaju može da bude veća od 35 mikrograma/mL.

Kod većine infekcija preporučuje se intramuskularna primena, ali kod životno ugrožavajućih infekcija ili u slučaju kada nije moguće primeniti intramuskularno, može se primenjivati intravenski, kao spora bolus injekcija (2 do 3 minuta) ili infuzija (0,25% tokom 30 minuta).

Intramuskularna i intravenska primena

Pri preporučenoj dozi, tokom 24-48 sati bi trebao da se javi terapijski odgovor kod nekomplikovanih infekcija izazvanih osetljivim mikroorganizmima. Ukoliko tokom 3-5 dana izostane klinički manifestan terapijski odgovor, potrebno je razmotriti primenu druge odgovarajućeterapije.

Ako je potrebno, pogodni sterilni rastvarači za intravensku primenu su fiziološki rastvor ili 5% rastvor dekstroze u vodi. Jednom razblaženi rastvor mora se što je pre moguće primeniti i ne sme se čuvati.

7 od 11

Odrasli i deca starija od 12 godina

Preporučena intramuskularna ili intravenska doza za odrasle i adolescente sa normalnom funkcijom bubrega (klirens kreatinina ≥50 mL/min) je 15 mg/kg dnevno, koja može da se primeni kao jedna dnevna doza ili podeljena u dve jednake dozeod7,5 mg/kg na 12 sati. Ukupna dnevna doza ne sme da bude veća od 1,5 g .

Kod pacijenata sa endokarditisom i febrilnom neutropenijom, doziranje treba da bude dva puta dnevno, jer ne postoje podaci koji opravdavaju doziranje jednom dnevno.

Deca uzrasta od 4 nedelje do 12 godina

Preporučena intramuskularna ili intravenska (spora intravenska infuzija) doza za decu sa normalnom funkcijom bubrega je 15-20 mg/kg dnevno, koja može da se primeni kao jedna dnevna doza od 15-20 mg/kg ilipodeljena u dve doze od7,5 mg/kg na 12 sati.

Kod pacijenata sa endokarditisom i febrilnom neutropenijom, doziranje treba da bude dva puta dnevno, jer ne postojepodacikoji opravdavaju doziranje jednom dnevno.

Novorođenčad

Početna udarna doza je 10 mg/kg, a nakon toga sledi 7,5 mg/kg na 12 sati (videti odeljke 4.4 i 5.2 Sažetka karakteristika leka).

Prevremeno rođena deca

Preporučena doza je 7,5 mg/kg na 12 sati (videti odeljke 4.4 i 5.2 Sažetka karakteristika leka).

Trajanje terapije

Uobičajeno trajanje terapije je 7 do 10 dana. Ukupna dnevna doza leka, primenjenog i intramuskularno i intravenski, ne sme preći 15-20 mg/kg dnevno. U slučaju teških i komplikovanih infekcija, kada se razmatra nastavak terapije duže od 10 dana, treba ponovo proceniti primenu amikacina. Ukoliko se nastavi sa lečenjem, neophodno je pratiti funkciju bubrega, sluha i centra za ravnotežu, kao i koncentraciju amikacina u serumu.

Ukoliko tokom 3-5 dana nema kliničkog odgovora, potrebno je prekinuti terapiju i ponovo uraditi antibiogram. Neuspeh terapije može da nastane zbog rezistencije mikroorganizma ili zbog prisustva apscesa koji zahtevaju hiruršku drenažu.

Intravenska primena

Rastvor treba primeniti kod odraslih u obliku infuzije tokom 30 do 60 minuta.

Posebne preporuke za intravensku primenu

Kod pedijatrijskih pacijenata količina korišćenog rastvarača zavisi od količine amikacina koju pacijent može da toleriše. Rastvor treba obično primeniti u obliku infuzije tokom 30 do 60 minuta. Infuziju kod odojčadi treba davati tokom 1 do 2 sata.

Stariji pacijenti

Amikacin se izlučuje putem bubrega. Kada god je moguće, potrebno je proceniti funkciju bubrega i prilagoditi dozu na način koji je opisan ispod.

Infekcije opasne po život i/ili one koje uzrokoje Pseudomonas

Doza za odrasle može se povećati na 500 mg svakih 8 sati, ali ne sme nikada preći 1.5 g dnevno. Trajanje terapije ne sme biti duže od 10 dana. Maksimalna ukupna doza za odrasle od 15 g se ne sme prekoračiti.

Infekcije urinarnog trakta (osim Pseudomonas infekcija)

8 od 11

Dnevna doza od 7.5 mg/kg podeljena u dve jednake doze (što je ekvivalentno 250 mg dva puta dnevno kod odraslih). Budući da se aktivnost amikacina povećava sa porastom pH vrednosti, istovremeno se može dati sredstvo za alkalizaciju urina.

Oštećena funkcija bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (što se manifestuje klirensom kreatinina < 50 mL/min), nije poželjna primena ukupne preporučene doze amikacina u obliku jedne dnevne doze, jer ovi pacijenti mogu biti produženo izloženi visokim oscilacijama koncentracije leka. Videti dole prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega koji lek primaju u dve ili tri podeljene dnevne doze, potrebno je odgovarajućim metodama pratiti koncentraciju amikacina u serumu, kad god je to moguće. Kod ovih pacijenata režim doziranja treba prilagoditi na taj način što se smanjuje doza leka (koja se primenjuje u preporučenim intervalima) ili se produžavaju intervali između preporučenih doza.

Obe metode prilagođavanja doznog režima se baziraju na klirensu kreatinina ili vrednostima serumskog kreatinina, s obzirom da je utvrđeno da su ovi parametri u korelaciji sa poluvremenom eliminacije aminoglikozida kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega. Prilagođeni režim doziranja je potrebno pažljivo kontrolisati na osnovu kliničkih i laboratorijskih parametara, i ukoliko je neophodno ponovo ga uskladiti, uključujući i prilagođavanje u toku dijalize.

Primena preporučenih doza u produženim intervalima

Ukoliko nije moguće odrediti klirens kreatinina, a stanje pacijenta je stabilno, onda se dozni interval u satima za preporučenu dozu (ona koja bi se primenila kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom, tj. 7,5 mg/kg dva puta dnevno), može izračunati množenjem kncentracije kreatinina u serumu (mg/100 mL) sa 9; npr. ako je koncentracije kreatinina u serumu 2 mg/100 mL, onda se preporučena pojedinačna doza (7,5 mg/kg) primenjuje svakih 18 sati.

Kako se funkcija bubrega može znatno menjati tokom trajanja terapije, potrebno je često kontrolisati koncentraciju kreatinina u serumu i ukoliko je potrebno, prilagođavati režim doziranja.

Pacijenti koji su na hemodijalizi ili peritonealnoj dijaliziprimaju polovinu uobičajene doze na kraju dijalize.

Smanjenje doze pri primeni u preporučenim intervalima

Kad postoji oštećenje funkcije bubrega i ukoliko je poželjna primena injekcija amikacina u fiksnim vremenskim intervalima,doza leka se mora smanjiti.

9 od 11

Kod ovih pacijenata je potrebno meriti koncentraciju serumskog amikacina, da bi se obezbedila pravilna primena i izbegla prekomerna koncentracija leka u serumu. Ukoliko metode za određivanje koncentracije amikacina u serumu nisu dostupne, a stanje pacijenta je stabilno, onda se za određivanje adekvatne doze leka mogu koristiti serumski kreatinin i klirens kreatinina kao pouzdani parametri stepena oštećenja funkcije bubrega.

Terapiju treba započeti primenom udarne doze od 7,5 mg/kg. Ova inicijalna doza je ista ona koja se preporučuje kod pacijenata sa normalnom funkcijombubrega, kao što je napred navedeno..

Da bi se odredila doza održavanja koja se primenjuje na svakih 12 sati, udarnu dozu treba smanjiti proporcionalno smanjenju klirensa kreatinina pacijenta:

doza održavanja na svakih 12 sati= utvrđeni klirens kreatinina (mL/min) x izračunata udarna doza (mg) normalni klirens kreatinina (mL/min)

Takođe i druga preporuka za prilagođavanje doze u dvanaestočasovnom intervalu doziranja (za pacijente čije su koncentracije kreatinina u serumu u stanju ravnoteže poznate) je da se preporučena doza podeli sa koncentracijom kreatinina u serumu pacijenta.

Napred navedeni dozni režimi nisu stroge preporuke, već predstavljaju smernice za prilagođavanje doze kada određivanje koncentracijeamikacina u serumu nije moguće.

Gojazni pacijenti

Amikacin se slabo distribuira u masno tkivo. Odgovarajuća doza se može izračunati tako što se na procenjenu idealnu masu pacijenta 40% viška telesne mase, i prema toj težini se određuje doza od mg/kg. Maksimalna doza od 1,5 g dnevno ne sme biti prekoračena.

Pacijenti sa ascitesom

Moraju se primeniti veće doze kako bi se dobile adekvatne koncentracije u serumu s obzirom na relativno veću distribuciju tečnosti u ekstracelularnom prostoru.

Intraperitonealna primena

Nakon eksplorativnog postupka kod utvrđenog peritonitisa ili nakon peritonealne kontaminacije nastale zbog izlivanja crevnog sadržaja za vreme operativnog zahvata, amikacin se može upotrebiti kao sredstvo za irigaciju nakon prestanka anestezije u koncentraciji od 0,25% (2,5 mg/mL). Intraperitonealna primena amikacina se ne preporučuje kod mlađe dece.

Ostali načini primene

Amikacin se u koncentraciji od 0,25% (2,5 mg/mL) može koristiti i kao rastvor za ispiranje apscesnih šupljina, pleuralne i peritonealne duplje kao i moždanih komora.

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-citrat, dihidrat Natrijum-metabisulfit (E223)

Sumporna kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH) Voda za injekcije

Inkompatibilnost

Lek AMIKACIN MEDOCHEMIE, rastvor za injekciju/infuziju, inkompatibilan je sa nekim penicilinima i cefalosporinima, amfotericinom, hlorotiazid-natrijumom, eritromicin-gluceptatom, heparinom, nitrofurantoin-natrijumom, fenitoin-natrijumom, tiopenton-natrijumom i varfarin-natrijumom, a u zavisnosti od sastava i jačine rastvarača i sa tetraciklinima, vitaminima B grupe sa vitaminom C i kalijum-hloridom.

10 od 11

Povremeno, lek AMIKACIN MEDOCHEMIE može biti indikovan za istovremenu terapiju sa drugim antibakterijskim lekovima u slučaju mešovitih infekcija ili superinfekcija. U tim slučajevima, lek AMIKACIN MEDOCHEMIE ne treba fizički mešati sa drugim antibakterijskim lekovima u istom špricu, boci za infuziju ili bilo kom drugom delu opreme za primenu leka. Svaki lek treba primeniti zasebno.

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka: 4 godine.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Uslovi čuvanja neotvorenog leka

Čuvati na temperaturi do 30°C. Ne čuvati u frižideru. Ne zamrzavati.

Rok upotrebe i uslovi čuvanja nakon razblaživanja

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost nakon razblaživanja sa 0,9% rastvorom natrijum-hlorida i 5% rastvorom glukoze u toku 24 sata na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, razblaženi lek treba upotrebiti odmah.

Ako se ne upotrebi odmah, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2-8°C, osim ako se razblaživanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je ampula od bezbojnog stakla tipa I, 2 mL. Pet ampula je upakovano u providni PVC uložak.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 providna PVC uloška sa po 5 ampula (ukupno 10 ampula) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Samo za jednokratnu upotrebu. Rastvor može promeniti boju od bezbojne do slabožute, ali ovo ne ukazuje na gubitak efikasnosti leka.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

11 od 11