PEPTIX® 40mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Peptix, prašak za rastvor za injekciju/infuziju je indikovankod odraslihza:

Gastričnu antisekretornu terapiju kada oralna primena nije moguća, kao za:

- gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB) kod pacijenata sa ezofagitisom i/ili teškim simptomima refluksa,

- lečenje gastričnih ulkusa povezanih sa upotrebom NSAIL,

- sprečavanje pojave gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa terapijom NSAIL, kod pacijenata izloženih riziku.

Prevenciju ponovnog krvarenja nakon terapijske endoskopije primenjene radi zaustavljanja akutnog krvarenja želudačnog ili duodenalnog ulkusa.

Lek Peptix, prašak za rastvor za injekciju/infuziju je indikovan kod dece i adolescenata uzrasta 1-18 godina za:

Gastričnu antisekretornu terapiju kada oralna primena nije moguća, kao za:

- gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB) kod pacijenata sa erozivnim refluksnim ezofagitisom i/ili teškim simptomima refluksa.

Doziranje

Odrasli

Gastrična antisekretorna terapija kada oralna primena nije moguća

Pacijente koji ne mogu da uzimaju terapiju oralnim putem treba lečiti parenteralno sa 20-40 mg jednom dnevno. Pacijente sa refluksnim ezofagitisom treba lečiti sa 40 mg jednom dnevno. Pacijente koji se leče simptomatski od refluksne bolesti treba lečiti sa 20 mg jednom dnevno.

Za lečenje gastričnih ulkusa povezanih sa terapijom NSAIL uobičajena doza je 20 mg jednom dnevno.

Za prevenciju gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa terapijom NSAIL pacijenti izloženi riziku treba da primaju 20 mg jednom dnevno.

Uobičajeno je da intravenska terapija traje kratko i da se prelazi na oralni način primene čim to bude moguće.

Prevencija ponovnog krvarenja gastričnog i duodenalnog ulkusa

Nakon terapijske endoskopije kod akutnog krvarenja gastričnog ili duodenalnog ulkusa, primeniti dozu od 80 mg, kao bolus infuziju tokom 30 minuta, nakon toga kontinuirano primeniti intravensku infuziju 8 mg/sat tokom 3 dana (72 sata).

Nakon parenteralne terapije treba primeniti oralnu terapiju za supresiju želudačne kiseline.

Način primene

Za pripremu rekonstituisanog rastvora pre primene, videti odeljak 6.6.

Injekcije

Doza od 40 mg

5 mL rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba dati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta.

Doza od 20 mg

2,5 mL ili polovinu rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba dati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Infuzija

Doza od 40 mg

Rekonstituisani rastvor treba dati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Doza od 20 mg

Polovinu rekonstituisanog rastvora treba dati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Bolus doza od 80 mg

Rekonstituisani rastvor treba dati kao kontinuiranu intravensku infuziju tokom 30 minuta. Doza od 8 mg/sat

Rekonstituisani rastvor treba dati kao kontinuiranu intravensku infuziju tokom perioda od 71,5 sati (podešena brzina infuzije je 8 mg/sat), (videti odeljak 6.3 u vezi sa rokom upotrebe rekonstituisanog rastvora).

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Zbog ograničenog iskustva sa pacijentima koji imaju tešku bubrežnu insuficijenciju, ove pacijente treba lečiti oprezno (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

GERB: Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa blagim do umerenimoštećenjemfunkcije jetre. Za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije jetre, ne sme se prekoračiti maksimalna dnevna doza od 20 mg esomeprazola i.v. (videti odeljak 5.2).

Krvarenje ulkusa: Prilagođavanje doza nije potrebno kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije jetre, nakon inicijalne bolus doze od 80 mg esomeprazola i.v., kontinuirana intravenska infuzija u dozi od 4 mg/sat za 71,5 sati može biti dovoljna (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Doziranje

Deca i adolescenti uzrasta 1–18 godina

Gastrična antisekretorna terapija kada oralna primena nije moguća

Pacijenti koji ne mogu da uzimaju lek oralnim putem mogu dobijati parenteralnu terapiju jednom dnevno, kao deo celokupne terapije za GERB (videti doze u tabeli niže).

Trebalo bi da intravenska terapija traje što kraće i da se zameni oralnom terapijom što pre je moguće.

Preporučene intravenske doze esomeprazola

Uzrast

1-11 godina

12-18 godina

Terapija erozivnog refluksnog ezofagitisa Telesna masa < 20 kg: 10 mg jednom dnevno Telesna masa ≥ 20 kg: 10 mg ili 20 mgjednom dnevno

40 mg jednom dnevno

Simptomatska terapija GERB-a 10 mg jednom dnevno

20 mg jednom dnevno

Način primene

Za pripremu rekonstituisanog rastvora pre primene, videti odeljak 6.6.

Injekcije

Doza od 40 mg

5 mL rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba dati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta.

Doza od 20 mg

2,5 mL ili polovinu rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba dati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Doza od 10 mg

1,25 mL rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba dati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Infuzija

Doza od 40 mg

Rekonstituisani rastvor treba dati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Doza od 20 mg

Polovinu rekonstituisanog rastvora treba dati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Doza od 10 mg

Četvrtinu rekonstituisanog rastvora treba dati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili na bilo koju od pomoćnih supstancinavedenihu odeljku 6.1.

Esomeprazol se ne sme koristiti istovremeno sa nelfinavirom (videti odeljak 4.5).

U prisustvu bilo kakvih alarmantnih simptoma (npr. značajni nenamerni gubitak telesne mase, često povraćanje, disfagija, hematemeza ili melena) i kada se sumnja na čir na želucu ili kada je on potvrđen, treba isključiti malignitet jer terapija esomeprazolom može da ublaži simptome i odloži dijagnozu.

Dugotrajna upotreba

Pacijenti na dugotrajnom lečenju (posebno oni koji se leče duže od godinu dana) treba da budu pod redovnim nadzorom.

Lečenje na zahtev

Pacijenti koji primaju terapiju na zahtev treba da budu upućeni da kontaktiraju svog lekara ukoliko dođe do promene u karakteru njihovih simptoma.

Eradikacija Helycobacter pylori

Kada se esomeoprazol prepisuje za eradikaciju Helicobacter pylori, treba uzeti u obzir moguće interakcije lekova za sve komponente u trojnoj terapiji. Klaritromicin je snažan inhibitor CYP3A4, pa stoga treba razmotriti kontraindikacije i interakcije za klaritromicin kada se trojna terapija koristi kod pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji se metabolišu putem CYP3A4, kao što je cisaprid.

Gastrointestinalne infekcije

Terapija inhibitorima protonske pumpe može da dovede do neznatno povećanog rizika od gastrointestinalnih infekcija kao što su Salmonellai Campylobacter (videti odeljak 5.1).

Resorpcija vitamina B12

Esomeprazol, kao i svi lekovi koji blokiraju lučenje kiseline u želucu, mogu smanjiti resorpciju vitamina B12(cijanokobalamin) zbog hipo- ili ahlorhidrije. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata sa smanjenim depoom u organizmu ili sa postojećim faktorima rizika za smanjenu resorpciju vitamina B12,koji su na dugotrajnoj terapiji esomeprazolom.

Hipomagnezemija

Teška hipomagnezemija je prijavljena kod pacijenata koji su bili na terapiji inhibitorima protonske pumpe (IPP), kao što je esomeprazol, tokom najmanje tri meseca a u najvećem broju slučajeva tokom jedne godine. Ozbiljne manifestacije hipomagnezemije, kao što su umor, tetanija, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularne aritmije se mogu javiti, ali mogu početi neprimetno tako da se mogu prevideti. Kod većine pacijenata, hipomagnezemija se poboljšala posle supstitucione terapije magnezijumom i prekida terapije inhibitorima protonske pumpe. Kod pacijenata kod kojih se očekuje da će biti na produženoj terapiji inhibitorima protonske pumpe ili koji istovremeno uzimaju digoksin ili lekove koji mogu da dovedu do smanjenja koncentracije magnezijuma (npr. diuretici), lekari bi trebalo da razmotre merenje koncentracije magnezijuma pre početka terapije inhibitorima protonske pumpe i periodično tokom terapije.

Rizik od preloma

Inhibitori protonske pumpe, posebno ukoliko se primenjuju u većim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (više od 1 godine), mogu umereno povećati rizik od preloma kuka, ručnog zgloba i kičme, posebno kod starijih osoba ili u prisustvu drugih faktora rizika.

Opservacione studije ukazuju da inhibitori protonske pumpe mogu povećati ukupan rizik od preloma za 10-40%. Ovo povećanje rizika, može delimično biti posledica i drugih faktora rizika. Pacijenti sa rizikom od nastanka osteoporoze treba lečiti u skladu sa postojećim kliničkim vodičima uz adekvatan unos vitamina D i kalcijuma.

Subakutni kožni eritemski lupus (SKEL)

Primena inhibitora protonske pumpe je povezana sa veoma retkim slučajevima SKEL. Ukoliko dođe do pojave lezija, naročito na delovima kože koji su izloženi suncu, kao i ukoliko su praćene pojavom artralgije, pacijent bi odmah trebalo da potraži medicinsku pomoć, a zdravstveni radnik treba da razmotri prestanak primene esomeprazola. Pojava SKEL nakon primene inhibitora protonske pumpe povećava rizik od njegovog nastanka i prilikom primene drugih inhibitora protonske pumpe.

Istovremena primena sa drugim lekovima

Istovremena primena esomeprazola i atazanavira se ne preporučuje (videti odeljak 4.5). Ukoliko se smatra da je kombinacija atazanavira i inhibitora protonske pumpe neophodna, preporučuje se pažljiv medicinski nadzor uz povećanje doze atazanavira na 400 mg sa 100 mg ritonavira; dozu od 20 mg esomeprazola ne treba prekoračiti.

Esomeprazol je CYP2C19 inhibitor. Zato je potrebno razmotriti potencijalne interakcije sa lekovima koji se metabolišu preko CYP2C19 enzima, naročito pri započinjanju i prilikom obustavljanja terapije esomeprazolom. Primećena je interakcija između klopidogrela i esomeprazola (videti odeljak 4.5). Klinički značaj ove interakcije je nejasan. Kao mera opreza, istovremenu primenu esomeprazola i klopidogrela treba izbegavati.

Kada se esomeprazol prepisuje za lečenje na zahtev, treba uzeti u obzir povećanje mogućnosti za interakciju sa drugim lekovima, zbog fluktuacije plazma koncentracije esomeprazola (videti odeljak 4.5).

Teške kožne neželjene reakcije (engl. severe cutaneous adverse reactions - SCARs)

Teške kožne neželjene reakcije kao što su multiformni eritem (EM), Stivens-Džonsonov (engl. Stevens-Johnson-ov) sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN) i reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms - DRESS), koje mogu da budu životno ugrožavajuće, prijavljene su veoma retko tokom terapije esomeprazolom.

Pacijente treba upoznati sa znacima i simptomima ovih teških kožnih reakcija i treba ih uputiti da odmah potraže medicinsku pomoć od svog lekara ukoliko primete neki od ovih znakova ili simptoma.

Ukoliko se primete znaci i simptomi teških kožnih reakcija terapiju esomeprazolom treba odmah prekinuti i po potrebi treba obezbediti dodatnu medicinsku negu/pažljiv medicinski nadzor.

Ponovno započinjanje terapije kod pacijenata kod kojih je bilo teških kožnih reakcija ne treba sprovoditi.

Uticaj na rezultatelaboratorijskihtestova

Povećane vrednosti humanog hromogranina A (CgA) mogu uticati na rezultate analiza koje se koriste u ispitivanju neuroendokrinih tumora. Da bi se izbegla ova interferencija, terapiju esomeprazolom treba prekinuti najmanje 5 dana pre merenja vrednosti CgA (videti odeljak 5.1). Ukoliko se pokaže da nakon inicijalnog merenja vrednosti CgA i gastrina nisu u opsegu referentnih vrednosti, merenja treba ponoviti 14 dana nakon prestanka terapije inhibitorima protonske pumpe.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Peptix sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Dejstvo esomeprazola na farmakokinetiku drugih lekova

Inhibitori proteaze

Prijavljena je interakcija omeprazola sa nekim inhibitorima proteaze. Klinički značaj i mehanizmi u osnovi ovih interakcija nisu uvek poznati. Povećana pH vrednost u želucu tokom primene omeprazola

može promeniti resorpciju inhibitora proteaze. Drugi mogući mehanizmi interakcije su preko inhibicije CYP2C19.

Prijavljeni su slučajevi smanjenih koncentracija atazanavira i nelfinavira u serumu pri istovremenoj terapiji sa omeprazolom tako da se ne preporučuje njihova istovremena primena. Istovremena primena omeprazola (40 mg jednom dnevno) sa atazanavirom u dozi od 300 mg i ritonavirom u dozi od 100 mg kod zdravih dobrovoljaca dovela je do znatnog smanjenja izloženosti atazanaviru (smanjenje od približno 75% u parametrima PIK, Cmax i Cmin). Povećanje doze atazanavira na 400 mg nije kompenzovalo uticaj omeprazola na izloženost atazanaviru. Istovremena primena omeprazola (20 mg dnevno) sa atazanavirom 400 mg/ritonavirom 100 mg kod zdravih ispitanika je dovela do smanjenja izloženosti atazanaviru za oko 30% u odnosu na izloženost pri primeni 300 mg atazanavira/100 mg ritonavira na dan, bez omeprazola u dozi od 20 mg dnevno. Istovremena primena omeprazola (40 mg na dan) je dovela do smanjenja srednjih vrednosti PIK, Cmax i Cmin nelfinaviraza 36-39%, odnosno, do smanjenja ovih srednjih vrednosti farmakološki aktivnog metabolita M8 za 75-92%. Zbog sličnih farmakodinamskih dejstava i farmakokinetičkih osobina omeprazola i esomeprazola, istovremena primena esomeprazola i atazanavira se ne preporučuje (videti odeljak 4.4), a istovremena primena esomeprazola i nelfinavira je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Za sakvinavir (primenjen uz ritonavir), prijavljena je povećana koncentracija u serumu (80 – 100%) tokom istovremene primene sa omeprazolom (40 mg na dan). Terapija omeprazolom od 20 mg dnevno, nije imala uticaj na izloženost darunaviru (primenjen uz ritonavir) i amprenaviru (primenjen uz ritonavir). Terapija esomeprazolom u dnevnoj dozi od 20 mg, nije imala uticaj na izloženost amprenaviru (sa ili bez ritonavira). Terapija omeprazolom 40 mg na dan, nije imala uticaj na izloženost lopinaviru (primenjen sa ritonavirom).

Metotreksat

Prijavljeno je i povećanje koncentracije metotreksata kod nekih pacijenata pri istovremenoj primeni sa inhibitorima protonske pumpe. Tokom primene velikih doza metotreksata, može se razmotriti privremena obustava terapije esomeprazolom.

Takrolimus

Pri istovremenoj primeni sa omeprazolom, prijavljeno je povećanje koncentracije takrolimusa u serumu. Potrebno je sprovesti pojačano praćenje koncentracija takrolimusa, kao i funkcije bubrega (klirens kreatinina) iprilagoditi doziranje takrolimusa ako je potrebno.

Lekovi čija resorpcija zavisi od pH

Supresija lučenja želudačne kiseline tokom terapije esomeprazolom i drugim inhibitorima protonske pumpe može da poveća ili smanji resorpciju lekova čija resorpcija zavisi od pH vrednosti u želucu. Kao i sa upotrebom ostalih lekova koji smanjuju kiselost u želucu, resorpcija ketokonazola, itrakonazola i erlotiniba može da bude smanjena, a resorpcija digoksina povećana tokom terapije esomeprazolom. Istovremena primena omeprazola (20 mg dnevno) i digoksina kod zdravih ispitanika je povećala bioraspoloživost digoksina za 10% (i do 30% kod dva od deset ispitanika). Toksičnost digoksina je retko prijavljena. Međutim, oprez je potreban kada se omeprazol primenjuje u većim dozama kod starijih pacijenata. Terapijski monitoring koncentracije digoksina tada treba pojačati.

Lekovi koji se metabolišu preko CYP2C19

Esomeprazol inhibira CYP2C19, glavni enzim koji metaboliše esomeprazol. Prema tome, kada se esomeprazol kombinuje sa lekovima koji se metabolišu preko CYP2C19, kao što su diazepam, citalopram, imipramin, klomipramin, fenitoin itd., koncentracije ovih lekova u plazmi mogu da budu povećane, i može da bude potrebno smanjenje doze. Nisu sprovedene in vivo studije interakcija lekova sa visokim intravenskim dozama esomeprazola (80 mg+8 mg/sat). Uticaj esomeprazola na lekove koji se metabolišu preko CYP2C19 može biti veoma izražen tokom ovog režima davanja, pa je neophodno da tokom 3 dana intravenske terapije pacijenti budu pažljivo praćeni zbog mogućih neželjenih reakcija na lek.

Diazepam

Istovremena oralna primena 30 mg esomeprazola dovela je do 45%-nogsmanjenja klirensa CYP2C19 supstrata diazepama.

Fenitoin

Istovremena oralna primena 40 mg esomeprazola i fenitoina dovela je do 13%-nog povećanja minimalnih vrednosti fenitoina u plazmi pacijenata sa epilepsijom. Preporučuje se praćenje koncentracija fenitoina u plazmi kada se uvodi ili obustavlja terapija esomeprazolom.

Vorikonazol

Omeprazol (40 mg jednom dnevno) je povećavao i vrednosti vorikonazola (supstrata CYP2C19): Cmax za 15%, a PIK za 41%.

Cilostazol

Omeprazol, kao i esomeprazol, delujekao inhibitor CYP2C19. Omeprazol, primenjen u dozama od 40 mg kod zdravih ispitanika u cross-over studiji, povećao je vrednosti Cmax i PIK za cilostazol za 18% odnosno 26%, a jednog od njegovih aktivnih metabolita za 29% odnosno 69%.

Cisaprid

Kod zdravih ispitanika, istovremena oralna primena 40 mg esomeprazola i cisaprida, dovela je do 32%-nog povećanja površine ispod krive koncentracije u plazmi u funkciji vremena (PIK) i do 31%-nog produžetka poluvremena eliminacije (t1/2), ali ne i do značajnog povećanja maksimalnih koncentracija cisaprida u plazmi. Neznatno produženje QTc intervala zabeleženo posle primene samo cisaprida nijese dodatno produžavalo kada se cisaprid primenjivaou kombinaciji sa esomeprazolom.

Varfarin

U toku kliničkog ispitivanja istovremena oralna primena 40 mg esomeprazola kod pacijenata koji su na terapiji varfarinom, pokazala je da su vremena koagulacije ostajala u prihvatljivom opsegu. Međutim, nakon stavljanja u promet oralnog oblika esomeprazola, prijavljeno je nekoliko izolovanih slučajeva klinički značajnog povećanja vrednosti INR-a kod istovremene primene ova dva leka. Prema tome, preporučuje se praćenje prilikom uvođenja ili obustavljanja terapije esomeprazolom kod pacijenata koji su na terapiji varfarinom ili nekim drugim kumarinskim derivatom.

Klopidogrel

Rezultati studija na zdravim ispitanicima su pokazali da farmakokinetičke/farmakodinamske interakcije između klopidogrela (300 mg udarna doza/75 mg na dan doza održavanja) i esomeprazola (40 mg per os na dan) dovode do smanjenja izloženosti aktivnom metabolitu klopidogrela u proseku za 40% i smanjenja maksimalne inhibicije agregacije trombocita (ADP indukovane) u proseku za 14%.

Kada je klopidogrel primenjen zajedno sa fiksnom kombinacijom esomeprazol 20 mg + acetilsalicilna kiselina 81 mg u odnosu na klopidogrel primenjen u monoterapiji, u studiji na zdravim ispitanicima došlo je do smanjenja izloženosti aktivnom metabolitu klopidogrela za skoro 40%. Međutim, maksimalni nivoi inhibicije agregacije trombocita (indukovane ADP-om) kod ovih ispitanika su bili isti i u grupi na klopidogrelu i u grupi na kombinaciji (esomeprazol + acetilsalicilna kiselina).

U opservacionim i kliničkim studijama dobijeni su nekonzistentni podaci o kliničkim implikacijama farmakokinetičkih/farmakodinamskih interakcija esomeprazola u pogledu značajnih kardiovaskularnih događaja. Kao mera opreza, preporučuje se da istovremenu primenu esomeprazola i klopidogrela treba izbegavati.

Ispitivani lekovi čije interakcije nemaju klinički značaj Amoksicilin ili hinidin

Pokazano je da esomeprazol nema klinički relevantnih dejstava na farmakokinetiku amoksicilina ili hinidina.

Naproksen ili rofekoksib

Studije koje su proučavale istovremenu primenu esomeprazola i bilo naproksena ili rofekoksiba nisu pokazale klinički relevantne farmakokinetičke interakcije tokom kratkotrajnih studija.

Dejstva drugih lekova na farmakokinetiku esomeprazola Lekovi koji inhibiraju CYP2C19 i/ili CYP3A4

Esomeprazol se metaboliše preko CYP2C19 i CYP3A4. Istovremena oralna primena esomeprazola i inhibitora CYP3A4, klaritromicina (500 mg dva puta dnevno), dovela je do udvostručavanja izloženosti (PIK) esomeprazolu. Istovremena primena esomeprazola i kombinovanog inhibitora CYP2C19 i CYP3A4 može da dovede do više od dvostruko povećane izloženosti esomeprazolu. Inhibitor CYP2C19 i CYP3A4, vorikonazol, povećava vrednost PIK omeprazola za 280%. Prilagođavanje doze esomeprazola nije uvek neophodno ni u jednoj od ovih situacija. Međutim, potrebno je razmotriti prilagođavanje doze kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ako je indikovana dugotrajna terapija.

Lekovi koji indukuju CYP2C19 i/ili CYP3A4

Lekovi za koje se zna da indukuju CYP2C19 ili CYP3A4 ili oba (kao što su rifampicin i kantarion) mogu dovesti do sniženja koncentracije esomeprazola u serumu tako što povećavaju metabolizam esomeprazola.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih osoba.

Trudnoća

Nema dovoljno kliničkih podataka o izloženosti esomeprazolu tokom trudnoće. Podaci dobijeni iz epidemioloških studija na velikom broju izloženih trudnica ukazuju da racemska smeša omeprazola nema malformativni niti ima fetotoksičan uticaj. Ispitivanja sa esomeprazolom na životinjama nisu ukazala ni na neposredna, niti na posredna štetna dejstva na embriofetalni razvoj. Ispitivanja na životinjama sa racemskom smešom ne ukazuju ni na neposredna, niti na posredna štetna dejstva na trudnoću, porođaj ili postnatalni razvoj. Potreban je oprez pri propisivanju leka Peptix trudnicama.

Umereni obim podataka koji su prikupljeni od trudnica (između 300-1000 ispitanih trudnoća), pokazuje da esomeprazol nema malformativnu nitifeto/neonatalnu toksičnost.

Ispitivanja na životinjama nisu ukazala ni na neposrednu, niti na posrednu reproduktivnu toksičnost (videtiodeljak 5.3).

Dojenje

Nije poznato da li se esomeprazol izlučuje u majčino mleko, nedovoljno je informacija o uticaju esomeprazola na novorođenčad/odojčad.

Prema tome, esomeprazol ne treba koristiti u periodu dojenja.

Plodnost

Studije na životinjama sa racemskom smešom omeprazola, koja je primenjena oralno, nisu pokazale uticajna plodnost.

Esomeprazol ima neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Zabeležene su neželjene reakcije kao što su vrtoglavica (povremeno) i zamućen vid (povremeno) (videti odeljak 4.8). Ukoliko se one jave pacijent ne treba da upravlja vozilima niti da rukuje mašinama.

Sažetakbezbednosnog profila

Glavobolja, abdominalni bol, dijareja i mučnina su među najčešće prijavljenim neželjenim reakcijama tokom kliničkih studija (i takođe tokom postmarketinškog praćenja). Dodatno, bezbednosni profil je sličan za različite farmaceutske oblike, terapijske indikacije, uzrasne grupe i populacije pacijenata. Nisu zabeležene dozno-zavisne neželjene reakcije.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeće neželjene reakcije su identifikovane ili se na njih sumnjalo u programu kliničkog ispitivanja za esomeprazol (oralna ili intravenska primena) i po stavljanju leka u promet (oralna primena). Reakcije su klasifikovane po učestalosti: veoma često ≥1/10), često ≥1/100 do <1/10; povremeno ≥ 1/1000 do <1/100; retko≥1/10000 do <1/1000; veoma retko<1/10000, nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Klasasistema organa Poremećaji krvi i limfnog sistema

Poremećaji imunskog sistema

Poremećaji metabolizma i ishrane

Psihijatrijski poremećaji

Poremećaji nervnog sistema

Poremećajioka Poremećaji uha i labirinta Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Učestalost Retko Veoma retko

Retko

Povremeno Retko

Nepoznata učestalost

Povremeno Retko Veoma retko Često Povremeno Retko Povremeno Povremeno

Retko

Često

Povremeno Retko Nepoznata učestalost Povremeno Retko

Veoma retko

Često Povremeno Retko

Neželjena reakcija leukopenija, trombocitopenija agranulocitoza, pancitopenija

reakcije preosetljivosti, npr. povišena telesna temperatura, angioedem i anafilaktička reakcija/šok periferni edem

hiponatremija

hipomagnezemija (videti odeljak 4.4), teška hipomagnezemija može biti povezana sa hipokalcemijom. Hipomagnezemija se može dovesti u vezu isa hipokalemijom.

insomnija

agitacija, konfuzija, depresija agresija, halucinacije glavobolja

vrtoglavica, parestezija, somnolencija poremećaj čula ukusa

zamućen vid vertigo

bronhospazam

abdominalni bol, konstipacija, dijareja, flatulencija, mučnina/povraćanje, benigni polipi fundusnih žlezda suvoća usta

stomatitis, gastrointestinalna kandidijaza

mikroskopski kolitis

povećane vrednosti enzima jetre hepatitis sa žuticom ili bez nje

teška insuficijencija jetre, encefalopatija kod pacijenata koji su već imali oboljenje jetre reakcije na mestu primene*

dermatitis, pruritus, osip, urtikarija alopecija, osetljivost na svetlost

Poremećaji mišićno-koštanog i vezivnogtkiva

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Veoma retko

Nepoznata učestalost

Povremeno

Retko Veoma retko

Veoma retko

Veoma retko

Retko

multiformni eritem, Stivens-Džonsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza (TEN), reakcija na lek sa eozinofilijom isistemskim simptomima (DRESS).

subakutni kožni eritemski lupus (videti odeljak 4.4)

prelom kuka, ručnog zgloba ili kičme (videti odeljak 4.4)

artralgija, mijalgija mišićna slabost

intersticijalni nefritis; kod nekih pacijenata je istovremeno prijavljena i insuficijencija bubrega ginekomastija

slabost, pojačano znojenje

* reakcije na mestu primene su uglavnom bile primećene u studiji sa primenom visokih doza, tokom 3 dana (72 sata). Videti odeljak 5.3.

Ireverzibilni poremećaj vida zabeležen je u izolovanim slučajevima kritično obolelih pacijenata koji su primali intravenske injekcije omeprazola (racemata), posebno u visokim dozama, ali uzročna veza nije potvrđena.

Pedijatrijska populacija

Randomizovana, otvorena, multinacionalna studija je sprovedena radi procene farmakokinetike ponovljenih intravenskih doza esomeprazola jednom dnevno tokom 4 dana kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 0-18 godina (videti odeljak 5.2). Procena bezbednosti je rađena na uzorku od 57 pacijenata (od toga osmoro dece je bilo uzrasta od 1-5 godina). Rezultati koji su dobijeni su u skladu sa već poznatim bezbednosnim profilom esomeprazola, a novi bezbednosni signali nisu registrovani.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Postoje veoma ograničena iskustva sa namernim predoziranjem do sada. Simptomi koji su opisani a povezani su sa oralnom dozom od 280 mg su bili gastrointestinalni simptomi i slabost. Pojedinačne oralne doze od 80 mg esomeprazola i intravenske doze od 308 mg esomeprazola tokom 24 sata su prolazile bez posledica. Nije poznat specifični antidot. Esomeprazol se u velikoj meri vezuje za proteine plazme, tako da se ne može ukloniti dijalizom. Kao u slučaju svakog drugog predoziranja, terapija treba da bude simptomatska i treba primeniti opšte suportivne mere.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi za poremećaje aciditeta; inhibitoriprotonske pumpe ATC kod: A02BC05

Esomeprazol je S-izomer omeprazola i smanjuje sekreciju želudačne kiseline posredstvom specifičnog, ciljnog mehanizma dejstva. On je specifični inhibitor protonske pumpe u parijetalnim ćelijama. R-i S-izomer omeprazola imaju slično farmakodinamsko dejstvo.

Mehanizam dejstva

Esomeprazol je slaba baza i koncentriše se i konvertuje u aktivni oblik u visoko kiseloj sredini sekretornih kanalikula parijetalnih ćelija gde inhibira enzim H+K+-ATP-azu - protonsku pumpu i tako inhibira i bazalno i stimulisano lučenjekiseline.

Farmakodinamska dejstva

Posle 5 dana oralne primene doza od 20 mg i 40 mg esomeprazola, intragastrični pH održavan je na vrednosti preko 4 tokom prosečno 13 odnosno 17 sati, tokom 24 sata praćenja kod simptomatskih pacijenata sa GERB. Dejstvo je slično i nezavisno od toga da li se esomeprazol primenjuje oralno ili intravenski.

Korišćenjem PIK parametra kao zamene za koncentraciju u plazmi, pokazan je odnos između inhibicije sekrecije kiseline i izloženosti posle oralnog primene esomeprazola.

Tokom 24-satnog perioda intravenske primene: 80 mg esomeprazola u vidu bolus infuzije tokom 30 minuta, nakon čega je usledila kontinuirana intravenska infuzija od 8 mg/sat tokom 23,5 sati, pH vrednost iznad 4 je održana u želucu tokom 21 sata, a pH vrednost iznad 6 je održana tokom 11 do 13 sati, kod zdravih ispitanika.

Kada se daje esomeprazol 40 mg do izlečenja refluksnog ezofagitisa dolazi kod oko 78% pacijenata posle 4 nedelje, i kod 93% posle 8 nedelja oralne terapije.

U randomizovanoj, dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj kliničkoj studiji, pacijenti sa endoskopski potvrđenim krvarenjem peptičkog ulkusa, klasifikovani po Forrest klasifikaciji kao Ia, Ib, IIa ili lIb (9%, 43%, 38% i 10%) su randomizovani da prime esomeprazol rastvor za infuziju (n=375) ili placebo (n=389). Nakon endoskopske hemostaze, pacijenti su primili ili 80 mg esomeprazola kao intravensku infuziju tokom 30 minuta, nakon čega je usledila kontinuirana infuzija od 8 mg/sat ili placebo, u toku 72 sata. Nakon inicijalnog perioda od 72 sata, svi pacijenti su u otvorenom delu studije primili 40 mg esomeprazola oralno tokom 27 dana radi supresije želudačne kiseline. Pojavljivanje ponovnog krvarenja u toku 3 dana je bilo 5,9% u grupi pacijenata lečenih esomeprazolom u poređenju sa 10,3% u grupi pacijenata koji su primali placebo. Nakon 30 dana terapije, pojava ponovnog krvarenja u esomeprazol grupi je bila 7,7 % u odnosu na 13,6 % u placebo grupi.

Tokom terapije antisekretornim lekovima, koncentracije gastrina u serumu rastu kao odgovor na smanjenu sekreciju kiseline. Nivo hromogranina A (CgA) se takođe povećava zbog smanjene kiselosti u želucu, što može uticati na vrednosti dijagnostičkih testova za neuroendokrine tumore. Dostupni podaci iz literature ukazuju na to da se terapija inhibitorima protonske pumpe obustavi između 5 dana

i 2 nedelje pre merenja vrednosti CgA. Time se omogućava da se vrednosti CgA koje mogu biti lažno povećane nakon terapije inhibitorom protonske pumpe vrate u okvir referentnih vrednosti.

Povećani broj ECL ćelija (engl. enterochromaffin-like cells, ECL), koji je možda povezan sa povećanim koncentracijama gastrina u serumu zabeležen je kod nekih pacijenata (i kod odraslih i kod dece) koji su bili na dugotrajnoj terapiji esomeprazolom. Smatra se da ovi nalazi nemaju klinički značaj.

Tokom dugotrajne oralne terapije antisekretornim lekovima, beleži se pojava gastričnih glandularnih cisti sa nešto povećanom učestalošću. Ove promene su fiziološka posledica izražene inhibicije sekrecije kiseline, benigne su i izgleda da su reverzibilne.

Smanjena kiselost želuca iz bilo kog razloga, uključujući i primenu inhibitora protonske pumpe, povećava broj bakterija u želucu koje su inače normalno prisutne u gastrointestinalnom traktu. Terapija inhibitorima protonske pumpe može da dovede do neznatno povećanog rizika od gastrointestinalnih infekcija bakterijama kao što su Salmonella i Campylobacter, a kod hospitalizovanih pacijenata, moguća je iinfekcija bakterijomClostridium difficile.

Pedijatrijska populacija

U placebo-kontrolisanoj studiji (98 pacijenata uzrasta 1-11 meseci) ispitivani su efikasnost i bezbednost kod pacijenata sa znacima i simptomima GERB. Esomeprazol 1 mg/kg jednom na dan je primenjivan oralnim putem tokom 2 nedelje (otvorena faza) i 80 pacijenata je uključeno za dodatne 4 nedelje (dvostruko-slepa, faza prekida terapije). Nije bilo značajne razlike između esomeprazola i placeba za primarni parametar praćenja, a to je bilo vreme do obustave terapije usled pogoršanja simptoma.

U placebo-kontrolisanoj studiji (52 pacijenta uzrasta <1 meseca) ispitivani su efikasnost i bezbednost kod pacijenata sa simptomima GERB-a. Esomeprazol 0,5 mg/kg jednom na dan je primenjen oralno tokom najmanje 10 dana. Nije bilo značajne razlike između esomeprazola i placeba za primarni parametar praćenja, a to je bila promena u odnosu na početne vrednosti u učestalosti pojavesimptoma GERB.

Rezultati iz pedijatrijskih studija dalje pokazuju da 0,5 mg/kg kod uzrasta <1 meseca i 1,0 mg/kg esomeprazola kod uzrasta 1-11 meseci, smanjuju prosečan procenat vremena u kome je intraezofagealni pH <4.

Bezbednosni profil se pokazao sličnim profilu zapaženom kod odraslih.

U studiji sprovedenoj sa pedijatrijskim pacijentima sa GERB-om (<1 do 17 godina) dugotrajna terapija inhibitorima protonske pumpe dovela je do hiperplazije manjeg stepena ECL ćelija kod 61% ispitanika. Ova promena nije bila klinički značajna i nije izazvala atrofični gastritis ili karcinoidni tumor.

Distribucija

Prividni volumen distribucije u stanju ravnoteže kod zdravih ispitanika iznosi približno 0,22 L/kg telesne mase. Esomeprazol se 97% vezuje za proteine plazme.

Biotransformacija

Esomeprazol se potpuno metabolišepomoću sistema citohroma P450 (CYP). Glavni deo metabolizma esomeprazola zavisi od polimorfnog CYP2C19, koji je odgovoran za formiranje hidroksi- i desmetil metabolita esomeprazola. Preostali deo zavisi od drugog specifičnog enzima izoforme CYP3A4, koji je odgovoran za stvaranje esomeprazol sulfona, glavnog metabolita u plazmi.

Eliminacija

Parametri navedeni u nastavku teksta se odnose uglavnom na farmakokinetiku kod pojedinaca sa funkcionalnim CYP2C19 enzimom, kod kojih selek ekstenzivno metaboliše.

Ukupni klirens iz plazme je oko 17 L/sat posle pojedinačne doze, i oko 9 L/sat posle ponavljanih doza. Poluvreme eliminacije iz plazme iznosi oko 1,3 sati posle ponavljanog doziranja jednom dnevno.

Esomeprazol se potpuno eliminiše iz plazme između doza bez tendencije da se kumulira kada se daje jednom dnevno.

Glavni metaboliti esomeprazola nemaju uticaj na sekreciju želudačne kiseline. Skoro 80% oralne doze esomeprazola se izlučuje u vidu metabolita u urinu, a preostali deo u fecesu. U urinu se nalazi manje od 1% nepromenjenog leka.

Linearnost/nelinearnost

Ukupna izloženost (PIK) povećava se sa ponavljanim davanjem esomeprazola. Ovo povećanje je dozno

zavisno i dovodi do nelinearnog odnosa doze i vrednosti PIK posle ponavljanog davanja. Ova zavisnost od vremena i visine doze posledica je smanjenja metabolizma prvog prolaza i sistemskog klirensa, verovatno izazvanih inhibicijom enzima CYP2C19 pomoću esomeprazola i/ili njegovog sulfonskog metabolita.

Po ponovljenom davanju doze od 40 mg u vidu intravenske injekcije, postiže se srednja vrednost maksimalne koncentracije u plazmi od oko 13,6 mikromol/L. Srednja vrednost maksimalne koncentracije u plazmi posle odgovarajuće oralne doze je približno 4,6 mikromol/L. Manje povećanje (od oko 30%) ukupne izloženosti može se uočiti pri intravenskoj primeni u poređenju sa oralnom primenom. Postoji dozno-linearno povećanje ukupne izloženosti nakon intravenske primene esomeprazola u vidu 30-minutne infuzije (40 mg, 80 mg, ili 120 mg) praćene kontinuiranom infuzijom (4 mg/sat ili 8 mg/sat) u toku 23,5 sati.

Posebne populacije pacijenata Spori metabolizeri

Približno 2,9±1,5% populacije nema funkcionalni CYP2C19 enzim i oni predstavljaju tzv. spore metabolizere. Kod ovih ljudi, metabolizam esomeprazola se verovatno odvija pomoću CYP3A4. Posle ponovljene oralne primene doze od 40 mg esomeprazola jednom dnevno, srednja vrednost ukupne izloženostibila je otprilike 100% veća kod sporih metabolizera nego kod ispitanika koji imaju funkcionalni enzim CYP2C19 (oni koji se ekstenzivno metabolišu). Srednje vrednosti maksimalnih koncentracija u plazmi su bile povećane za oko 60%. Slične razlike zabeležene su i kada se radi o intravenskoj primeni esomeprazola. Ovi nalazi nemaju nikakvih implikacija na doziranje esomeprazola.

Pol

Posle pojedinačne oralne doze od 40 mg esomeprazola, srednja vrednost ukupne izloženosti je približno 30% veća kod žena nego kod muškaraca. Nisu zabeležene nikakve razlike između polova kada se doze ponavljaju jednom dnevno. Slične razlike su zabeležene i kada se radi o intravenskoj primeniesomeprazola. Ovi nalazi nemaju nikakvih implikacija na doziranje esomeprazola.

Oštećenje funkcije jetre

Metabolizam esomeprazola može da bude narušen kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Brzina metabolizma je umanjena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre što dovodi do udvostručene vrednosti ukupne izloženosti esomeprazolu. Prema tome, kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcijejetrekoji imaju GERBne treba prekoračiti dozu od 20 mg. Kodpacijenata sa ulkusima koji krvare i teškim oštećenjem funkcije jetre, nakon inicijalne bolus doze od 80 mg, maksimalna doza od 4 mg/sat za 71,5 sati, primenjena kontinuiranom intravenskom infuzijom može biti dovoljna. Esomeprazol kao ni njegovi glavni metaboliti ne pokazuju tendenciju da se kumuliraju kada se daju jednom dnevno.

Oštećenje funkcije bubrega

Nisu sprovedena ispitivanja kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega. Budući da je bubreg odgovoran za izlučivanje metabolita esomeprazola, ali ne i za osnovno jedinjenj, ne očekuje se da metabolizam esomeprazola bude izmenjen kod pacijenata sa oštećenomfunkcijom bubrega.

Stariji pacijenti

Metabolizam esomeprazola nije značajnije promenjen kod starijihpacijenata (starosti 71-80 godina).

Pedijatrijska populacija

U randomizovanoj, otvorenoj, multinacionalnoj studiji sa ponovljenim dozama, esomeprazol je primenjivan jednom na dan, kao injekcija u trajanju od 3 minuta, tokom 4 dana. Studija je uključila ukupno 59 pedijatrijskih pacijenata uzrasta 0-18 godina od kojih je 50 pacijenata (7 dece u uzrasnoj grupi 1 do 5 godina) učestvovalo do kraja studije i bilo evaluirano u pogledu farmakokinetičkih parametara esomeprazola.

Tabela navedena u nastavku teksta opisuje sistemsku izloženost esomeprazolu nakon intravenske primene 3-minutne injekcije kod pedijatrijskih pacijenata i odraslih zdravih ispitanika. Vrednosti u tabeli su srednje geometrijske vrednosti (raspon vrednosti). Doza od 20 mg za odrasle je primenjivana tokom 30-minutne infuzije. Vrednost Css, max je merena 5 minuta po doziranju u svim pedijatrijskim grupama i 7 minuta po doziranju 40 mg kod odraslih kao i po završetku infuzije od 20 mg kod odraslih.

Uzrasna grupa 0-1 mesec*

1-11 meseci* 1-5 godina

6-11 godina

12-17 godina

Odrasli

Dozna grupa 0,5 mg/kg (n=6) 1,0 mg/kg (n=6) 10 mg (n=7)

10 mg (n=8) 20 mg (n=8) 20 mg (n=6)** 20 mg (n=6) 40 mg (n=8) 20 mg(n=22) 40 mg (n=41)

PIK (mikromol*sat/L) 7,5 (4,5 –20,5)

10,5 (4,5 –22,2) 7,9 (2,9 –16,6) 6,9 (3,5 –10,9) 14,4 (7,2 –42,3) 10,1 (7,2 –13,7) 8,1 (4,7 –15,9) 17,6 (13,1 – 19,8) 5,1 (1,5 –11,8) 12,6 (4,8 –21,7)

Css, max (mikromol/L) 3,7 (2,7 –5,8)

8,7 (4,5 –14,0) 9,4 (4,4 –17,2) 5,6 (3,1 –13,2) 8,8 (3,4 –29,4) 8,1 (3,4 –29,4) 7,1 (4,8 –9,0) 10,5 (7,8 –14,2) 3,9 (1,5 –6,7) 8,5 (5,4 –17,9)

*Pacijent u grupi od 0-1 mesec je definisan kao pacijent sa korigovanim uzrastom od ≥ 32 pune nedelje i < 44 pune nedelje, gde je korigovani uzrast bio zbir gestacionog uzrasta i uzrasta po rođenju u punimnedeljama. Pacijent u grupi 1-11 meseci je imao korigovan uzrast od ≥ 44 punenedelje. **Dva pacijenta su bila isključena od kojih 1 najverovatnije sa sporim CYP2C19 metabolizmom i 1 na istovremenoj terapiji sa CYP3A4 inhibitorom.

Predviđanja bazirana na modelima ukazuju da se vrednosti Css,max nakon intravenske primene esomeprazola tokom 10 minuta, 20 minuta i 30 minuta smanjuju prosečno za 37% do 49%, 54% do 66% i 61% do 72%, tim redom, u svim uzrasnim i doznim grupama u odnosu na primenu esomeprazola u vidu 3-minutneinjekcije.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Neželjene reakcije koje nisu zabeležene u kliničkim ispitivanjima, ali su zabeležene na životinjama pri nivoima izloženosti sličnim kliničkim nivoima izloženosti i sa mogućim značajem za kliničku primenu leka bile su sledeće:

Ispitivanje oralne karcinogenosti na pacovima sa racemskom smešom pokazalo je gastričnu hiperplaziju ECL-ćelija i karcinoide. Ova gastrična dejstva su rezultat održane, izražene hipergastrinemije usled smanjenog stvaranja želudačne kiseline, i beleže se posle dugotrajne terapije

inhibitorima sekrecije želudačne kiseline kod pacova. U toku pretkliničkih ispitivanja intravenskog farmaceutskog oblika esomeprazola, nije bilo dokaza o iritaciji krvnih sudova, ali je primećena blaga inflamatorna reakcija na mestu primene nakon supkutane (paravenske) injekcije (videti odeljak4.8).

Dinatrijum-edetat; Natrijum-hidroksid.

Ovaj lek se sme mešatisa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeniu odeljku 6.6.

3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije i razblaživanja:

Rekonstituisan rastvor (40 mg/5 mL, odnosno 8 mg/mL) je stabilan 12 sati, na temperaturi do 30°C, zaštićen od svetlosti.

Razblaženi rastvor (0,20 – 0,80 mg/mL) je stabilan 12 sati, na temperaturi do 25°C, zaštićen od svetlosti.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisan rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i način čuvanja nakon rekonstitucije su odgovornost korisnika.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucijeleka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je providna staklena bočica (hidrolitičke otpornosti tipa I), zatvorena čepom od brombutil gume, aluminijumskim prstenom i flip-offzatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica (10 x 40 mg) i Uputstvo za lek.

Rastvor za injekciju se priprema dodavanjem 5,2 mL 0,9% rastvora NaCl za intravensku primenu u bočicu sa esomeprazolom. Rekonstituisani rastvor za injekciju je bistar, bezbojan do svetlo žut rastvor, praktično bez vidljivih čestica.

Rastvor za infuziju se priprema najpre rekonstitucijom sadržaja jedne bočice sa 5,2 mL 0,9% rastvora NaCl za intravensku primenu, a zatim daljim razblaženjem potrebne količine dobijenog rastvora do 100 mL 0,9% rastvora NaCl za intravensku primenu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

3. Kako se primenjujelek Peptix

Lek Peptix se može primeniti kod dece i adolescenta uzrasta od 1 do 18 godina i kod odraslih, uključujući starije osobe.

Upotreba kod odraslih

Lek Peptix će Vam dati lekar koji će odlučiti koliko Vam je leka potrebno; Preporučena doza iznosi 20 mg ili 40 mg jednom dnevno;

Ako imate teških problema sa jetrom, maksimalna doza je 20 mg na dan(GERB);

Ovaj lek se daje injekcijom ili infuzijom u venu. Primena leka traje najduže 30 minuta.

Preporučena doza u prevenciji ponovnog krvarenja čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu je 80 mg, primenjeno tokom 30-minutne intravenske infuzije, nakon čega se primenjuje kontinuirana infuzija od 8 mg/sat tokom 3 dana. Ukoliko imate teških problema sa jetrom, kontinuirana infuzija od 4 mg/sat primenjena tokom 3 dana je dovoljna u ovoj indikaciji.

Upotreba kod dece i adolescenata (uzrasta od 1 do 18 godina)

- Lek Peptix će primeniti lekar koji će odlučiti koliko leka jepotrebno.

- Preporučena doza za decu uzrasta od 1 do 11 godina iznosi 10 mg ili 20 mg jednom dnevno. - Preporučena doza za decu uzrasta od 12 do 18 godina iznosi 20 mg ili 40 mg jednom dnevno. - Ovaj lek se daje injekcijom ili infuzijom u venu. Primena leka traje najduže 30 minuta.

Ako ste primiliviše leka Peptixnego što treba

Ako mislite da ste primili više leka Peptix nego što treba,odmah se obratiteVašemlekaru.

Ako ste zaboravili da primite lek Peptix

Ovaj lek ćete primiti u zdravstvenoj ustanovi i primeniće ga zdravstveni radnik, tako da je malo verovatno da će doza biti zaboravljena.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

5. Kako čuvati lek Peptix

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Peptix posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije i razblaživanja:

Rekonstituisan rastvor (40 mg/5 mL, odnosno 8 mg/mL) je stabilan 12 sati, na temperaturi do 30°C, zaštićen od svetlosti.

Razblaženi rastvor (0,20 – 0,80 mg/mL) je stabilan 12 sati, na temperaturi do 25°C, zaštićen od svetlosti.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisan rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i način čuvanja nakon rekonstitucije su odgovornost korisnika.

Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljeni lekovi od građana. Neupotrebljeni lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.