HALOPERIDOL KRKA DEPO 50mg/ml rastvor za injekciju

Lek Haloperidol Krka depoje indikovan kao terapija održavanja za shizofreniju i shizoafektivni poremećaj kod odraslih pacijenata koji su trenutno stabilizovani sa oralnim haloperidolom (videti odeljak 5.1).

Uvođenje terapije i titracija doze se moraju sprovoditi pod pažljivim kliničkim nadzorom.

Doziranje

Pojedinačne doze će zavisiti i od težine simptoma i od trenutne doze oralnog haloperidola. Pacijenti se uvek moraju održavati primenom najmanje efektivne doze.

Početna doza haloperidoldekanoatase određuje u odnosu na oralnu dnevnu dozu haloperidola. Ne mogu se dati specifične smernice za prelazak sa drugih antipsihotika (videti odeljak 5.1).

Odrasli pacijenti uzrasta 18 godina i više

Tabela 1: Preporuke za doziranje haloperidoldekanoata kod odraslih osoba, uzrasta 18 godina i više

Prelazak sa oralnog haloperidola

Preporučuje se od 10 do 15 puta veća doza haloperidoldekanoata od prethodne dnevne doze oralnog haloperidola.

Na osnovu ove konverzije, doza haloperidoldekanoata će biti od 25 do 150 mg kod većine pacijenata.

Nastavak terapije

Preporučuje se povećanje doze do 50 mg na 4 nedelje (na osnovu pojedinačnih odgovora pacijenata) dok se ne postigne optimalno terapijsko dejstvo.

Očekuje se da najefektivnija doza bude u opsegu između 50 i 200mg.

Kada se razmatraju doze veće od 200 mg svake 4 nedelje, preporučuje se procena odnosa koristi i rizika za svakog pacijenta pojedinačno.

Ne sme se prekoračiti maksimalna doza od 300 mg na 4 nedelje zato što mogući bezbednosni problemi prevazilaze kliničke koristi terapije.

Interval doziranja

Uobičajeno4 nedelje između injekcija.

Može biti potrebno prilagođavanje intervala doziranja (na osnovu individualnog odgovora pacijenata).

Dodavanje haloperidola koji nije u obliku dekanoata

Može se razmotriti dodavanje haloperidola koji nije u obliku dekanoata tokom prelaska na lek Haloperidol Krka depo, tokom prilagođavanja doze ili epizoda pogoršanja psihotičkih simptoma (na osnovu individualnog odgovora pacijenta).

Kombinovana ukupna doza haloperidola iz obe formulacije ne sme da pređe odgovarajuću maksimalnu dozu oralnog haloperidola od 20 mg/dan.

Posebne populacije

Starije osobe

Tabela 2: Preporuke za doziranje haloperidoldekanoata kod starijih pacijenta

Prelazak sa oralnog haloperidola

Preporučuje se mala doza haloperidoldekanoata od 12,5 do 25 mg. Nastavak terapije

Preporučuje se prilagođavanje doze haloperidoldekanoata samo ako je neophodno (na osnovu individualnog odgovora pacijenta), dok se ne postigne optimalno terapijsko dejstvo.

Očekuje se da najefektivnija doza bude u opsegu između 25 i 75 mg.

Doze veće od 75 mg na 4 nedelje mogu se razmatrati samo kod pacijenata koji su podnosili veće doze i nakon ponovne procene odnosa koristi i rizika za pacijenta pojedinačno.

Interval doziranja

Uobičajeno 4 nedelje između injekcija.

Može biti potrebno prilagođavanje intervala doziranja (na osnovu pojedinačnog odgovora pacijenta).

Dodavanje haloperidola koji nije u obliku dekanoata

Može se razmotriti dodavanje haloperidola koji nije u obliku dekanoata tokom prelaska na Haloperidol Krka depo, tokom prilagođavanja doze ili kod epizoda pogoršanja psihotičkih simptoma (na osnovu pojedinačnih odgovora pacijenata).

Kombinovana ukupna doza haloperidola iz obe formulacije ne sme da pređe odgovarajuću maksimalnu oralnu dozu haloperidola od 5 mg/dan ili prethodno primenjenu oralnu dozu haloperidola kod pacijenata koji su bili na dugotrajnoj terapiju sa oralnim haloperidolom.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije bubrega na farmakokinetiku haloperidola. Ne preporučuje se prilagođavanje doze, ali se savetuje oprez kada se leče pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega. Međutim, pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije bubrega će možda biti potrebna manja početna

doza, sa kasnijim prilagođavanjem u manjim koracima i dužim intervalima nego kod pacijenata bez oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku haloperidola. Pošto se haloperidol ekstenzivno metaboliše u jetri, preporučuje se smanjenje početne doze na polovinu i prilagođavanje doze u manjim koracima i u dužim intervalima nego kod pacijenata bez oštećenja funkcijejetre (videti odeljak 4.4 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost haloperidoldekanoata kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nisu utvrđene. Nema dostupnih podataka.

Način primene

Lek Haloperidol Krka depoje namenjen isključivo za intramuskularnu primenu i ne sme se primenjivati intravenski. Primenjuje se u obliku duboke intramuskularne injekcije u glutealnu regiju. Preporučuje se da injekcije daju naizmenično u u levi i desni glutealni mišić. Ubrizgavanjezapremine veće od 3 mL je neprijatno za pacijente, pa se primena ovako velikih zapremina leka ne preporučuje. Za uputstvo za rukovanje lekom Haloperidol Krka depovideti odeljak6.6.

- Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

- Komatozno stanje.

- Depresija centralnog nervnog sistema (CNS). - Parkinsonova bolest.

- Demencija sa Levijem telima.

- Progresivna supranuklearna paraliza.

- Potvrđeno produženje QTc intervala ili urođeni sindromdugog QT intervala. - Nedavni akutni infarkt miokarda.

- Nekompenzovana srčana insuficijencija.

- Ventrikularna aritmija ili torsades de pointes u anamnezi. - Nekorigovana hipokalemija.

- Istovremena terapija lekovima koji produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5).

Povećani mortalitet kod starijih osoba sa demencijom

Zabeleženi su retki slučajevi iznenadne smrti kod psihijatrijskih pacijenata koji su dobijali antipsihotike, uključujući haloperidol (videtiodeljak 4.8).

Stariji pacijenti sa psihozama povezanim sa demencijom koji uzimaju antipsihotike imaju povećani rizik od smrti. Analize sedamnaest ispitivanja kontrolisanih placebom (uslovno trajanje od 10 nedelja), najviše sa pacijentima koji su uzimali atipične antipsihotike, otkrile su rizik od smrtnog ishoda kod pacijenata koji su primali lek, između 1,6 i 1,7 puta veći nego kod pacijenata koji su dobijali placebo. Tokom terapije od obično 10 nedelja kontrolisanog ispitivanja, stopa smrtnosti kod pacijenata koji su lečeni antipsihoticima bila je oko 4,5%, u poređenju sa stopom od oko 2,6% u placebo grupi. Iako su se smrtni slučajevi razlikovali, deluje da je većina smrtnih slučajeva po prirodi bila ili kardiovaskularna (npr. srčana insuficijencija, iznenadna smrt) ili infektivna (npr. pneumonija). Opservaciona ispitivanja ukazuju da je terapija haloperidolom kod starijih pacijenata takođe povezana

sa povećanim mortalitetom. Ova povezanost je možda jača za haloperidol nego za atipične antipsihotike i najizraženija je u prvih 30 dana po započinjanju terapije i nastavlja se najmanje 6 meseci. Stepen u kojem se ova povezanost može pripisati leku, u odnosu na povezanost sa karakteristikama pacijenta, još uvek nije rasvetljen.

Lek Haloperidol Krka depo nije indikovan za lečenje poremećaja ponašanja povezanih sa demencijom.

Kardiovaskularna dejstva

Osim iznenadne smrti, sa haloperidolom je zabeležen produžetak QTc intervala i/ili ventrikularne aritmije (videti odeljak 4.3 i 4.8). Deluje da se rizik od ovih događaja povećava sa velikim dozama, velikim koncentracijama u plazmi, kod predisponiranih pacijenata ili kod parenteralne primene, pre svega kod intravenske primene.

Lek Haloperidol Krka depose ne sme davati intravenski.

Savetuje se oprez kod pacijenata sa bradikardijom, srčanim oboljenjima, produženim QTc intervalom u porodičnoj anamnezi ili istorijom teške izloženosti alkoholu. Neophodan je oprez i kod potencijalno visokih koncentracija u plazmi (videti odeljak 4.4, Slabi metabolizeri CYP2D6).

Preporučuje se da se pre uvođenja terapije uradi EKG. Tokom terapije se kod svih pacijenata mora proceniti potreba za sprovođenjem EKG-a radi praćenja produženog QTc intervala i ventrikularnih aritmija. Tokom trajanja terapije, savetuje se smanjenje doze ukoliko dođe do produženja QTc intervala, ali se primena haloperidola mora prekinuti ukoliko QTc pređe vrednost od 500 ms.

Pre otpočinjanja terapije haloperidolom moraju se korigovati poremećaji u ravnoteži elektrolita, kao što su hipokalemija i hipomagnezemija, zato što oni povećavaju rizik od ventrikularne aritmije. Zbog toga se savetuje provera elektrolita na početku terapije i periodično tokom nje.

Tahikardija i hipotenzija (uključujući ortostatsku hipotenziju) su takođe bile zabeležene (videti odeljak4.8). Savetuje se oprez kada se haloperidol primenjuje kod pacijenata sa ispoljenom hipotenzijom ili ortostatskom hipotenzijom.

Cerebrovaskularni događaji

U randomizovanim kliničkim ispitivanjima kontrolisanim placebom u populaciji pacijenata sa demencijom, javio se približno 3 puta veći rizik od cerebrovaskularnih neželjenih događaja sa nekim atipičnim antipsihoticima. Nalazi opservacionih ispitivanja u kojima je poređena stopa moždanog udara kod starijih pacijenata koji su bili izloženi bilo kojim antipsihoticima sa stopom moždanog udara kod onih koji nisu bili izloženi ovakvim lekovima, pokazuju povećanu stopu moždanog udara među izloženim pacijentima. Ovo povećanje može biti veće sa svim butirofenonima, uključujući haloperidol. Mehanizam ovog povećanja rizika nijepoznat. Povećanje rizika se ne može isključiti ni za druge grupe pacijenata. Lek Haloperidol Krka depose mora oprezno koristiti kod pacijenata sa faktorima rizika od moždanog udara.

Neuroleptički maligni sindrom

Haloperidol je bio povezan sa neuroleptičkim malignim sindromom: retkimidiosinkratskim odgovoromkoji se ispoljava kao hipertermija, opšta ukočenost mišića, nestabilnost autonomnog nervnog sistema, izmenjeno stanje svesti i povećana koncentracija kreatin fosfokinaze u serumu. Hipertermija je obično rani znak ovog sindroma. Antipsihotična terapija se mora odmah prekinuti i uvesti odgovarajuća suportivna terapija i pažljivo praćenje.

Tardivna diskinezija

Tardivna diskinezija može da se javi kod nekih pacijenata tokom dugotrajne terapije ili nakon prekida korišćenja ovog leka. Ovaj sidrom obično karakterišu nevoljni ritmični pokreti jezika, lica, usta ili vilice. Ove manifestacije kod nekih pacijenata mogu biti trajne. Ovaj sindrom može biti prikriven kada se terapija ponovo započinje, kada se doza povećava ili kada se prelazi na drugi antipsihotični lek. Ako se pojave znakovi i simptomi tardivne diskinezije, mora se razmotriti prekid svih terapija antipsihoticima, uključujući Haloperidol Krka depo.

Ekstrapiramidalni simptomi

Mogu se javiti ekstrapiramidalni simptomi (npr. tremor, ukočenost, hipersalivacija, bradikinezija, akatizija, akutna distonija). Primena haloperidola je bila povezana sa razvojem akatizije, koja se manifestovala subjektivno neprijatnim ili stresnim nemirom i potrebom za kretanjem, što je često praćeno nemogućnošću mirnog sedenja ili stajanja. Najveća verovatnoća da se ovo javi je tokom prvih nekoliko nedelja terapije. Kod pacijenata kod kojih se jave ovi simptomi, povećanje doze može biti škodljivo.

Akutna distonija može da se javi tokom prvih nekoliko dana terapije haloperidolom, ali su bili zabeleženi i slučajevi kasnije pojave simptoma kao i pojava simptoma nakon povećanja doze. Simptomi distonije mogu da uključuju, ali nisu ograničeni na tortikolis, grimase lica, trizmus, protruziju jezika i neprirodne pokrete očiju, uključujući okulogirne krize. Muškarci i pacijenti mlađe životne dobi imaju veći rizik od pojave ovakvih reakcija. Akutna distonija može biti razlog za prekid primene ovog leka.

Po potrebi se mogu propisati antiparkinsonici antiholinergičkog tipa za kontrolu ekstrapiramidalnih simptoma, ali se savetuje da se ne propisuju rutinski kao preventivna mera. Ako je neophodna istovremena primena antipakinsonika, ona će možda morati da se nastavi nakon ukidanja terapije lekom Haloperidol Krka depo, ako je njegovo izlučivanje brže od haloperidola, da bi se izbegao nastanak ili pogoršanje ekstrapiramidalnih simptoma. Mora se imati u vidu moguće povećanje intraokularnog pritiska kada se antiholinergici, uključujući antiparkinsonike, primenjuju istovremeno sa lekom Haloperidol Krka depo.

Epileptični napadi/konvulzije

Zabeleženo je da epileptični napadi mogu biti aktivirani haloperidolom. Savetuje se oprez kod pacijenata koji boluju od epilepsije i stanja u kojima su konvulzije predisponirane (npr. obustava alkohola i oštećenje mozga).

Mere opreza za hepatobilijarni sistem

Pošto se haloperidol metaboliše u jetri, savetuje se oprez i prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.2 i 5.2). Zabeleženi su izolovani slučajevi oštećenja funkcijejetre ili hepatitisa, najčešće holestatskog (videti odeljak 4.8).

Mere opreza za endokrini sistem

Tiroksin može da izazove toksičnost haloperidola. Antipsihotična terapija kod pacijenata sa hipertireoidizmom se mora primenjivati samo uz veliki oprez i uvek mora da je prati terapija kojom se postiže eutireoidno stanje.

Hormonska dejstva antipsihotika uključuju hiperprolaktinemiju, koja može da prouzrokuje galaktoreju, ginekomastiju i oligomenoreju ili amenoreju (videti odeljak 4.8). Ispitivanja sa kulturama tkiva ukazuju na to da rast ćelija u tumorima dojke u humanoj populaciji može biti stimulisan prolaktinom. Iako do sada nije dokazana jasna povezanost tumora dojke u humanoj populaciji sa primenom antipsihotika u kliničkim i epidemiološkim ispitivanjima, preporučuje se oprez kod

pacijenata sa relevantnom anamnezom. Lek Haloperidol Krka depose mora koristiti uz oprez kod pacijenata sa ranije postojećom hiperprolaktinemijom i pacijentima sa mogućim tumorima zavisnim od prolaktina (videti odeljak 5.3).

Sa haloperidolom je bila zabeležena hipoglikemija i sindrom neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (videti odeljak 4.8).

Venska tromboembolija

Zabeleženi su slučajevi venske tromboembolije (VTE) sa antipsihoticima. Pošto kod pacijenata koji se leče antipsihoticima često postoje stečeni faktori rizika za VTE, sve moguće faktore rizika za VTE treba identifikovati pre terapije lekom Haloperidol Krka depoi tokom nje, i preduzeti preventivne mere.

Uvođenje terapije

Pacijenti kod kojih se razmatra terapija lekom Haloperidol Krka depo moraju se prvo lečiti oralnim haloperidolom da bi se isključila mogućnost pojave neočekivane preosetljivosti na haloperidol.

Pacijenti sa depresijom

Preporučuje se da se lek Haloperidol Krka depone koristi samostalno kod pacijenata kod kojih je depresija predominantna. On se može kombinovati sa antidepresivima za lečenje stanja kada istovremeno postoje i depresija i psihoze (videti odeljak 4.5).

Slabi metabolizeri CYP2D6

Lek Haloperidol Krka depotreba sa oprezom koristiti kod pacijenata za koje se zna da su slabi metabolizeri citohroma P450 (CYP) 2D6 i koji istovremeno dobijaju inhibitor CYP3A4.

Posebna upozorenja opomoćnim supstancama

Lek Haloperidol Krka deposadrži 15 mg benzilalkohola (E1519) u 1 mL rastvora za injekciju (jedna ampula), što odgovara unosu od 0,2 mg/kg (za prosečnu telesnu masu od 75 kg). Benzilalkohol moze izazvati alergijske reakcije. Velike zapremine treba primenjivati sa oprezom i samo ukoliko je neophodno, posebno kod osoba sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega zbog rizika od akumulacije i toksičnosti (metabolička acidoza).

Lek Haloperidol Krka deposadrži susamovo ulje, rafinisano. Retko može izazvati teške alergijske reakcije.

Studije interakcije su sprovedene samo kod odraslih pacijenata.

Kardiovaskularna dejstva

Lek Haloperidol Krka depoje kontraindikovan u kombinaciji sa lekovima za koje se zna da produžavaju QTc interval (videti odeljak4.3). Na primer:

- antiaritmici klaseIA (npr. dizopiramid, hinidin),

- antiaritmici klase III (npr. amjodaron, dofetilid, dronedaron, ibutilid, sotalol), - određeni antidepresivi (npr. citalopram, escitalopram),

- određeni antibiotici (npr. azitromicin, klaritromicin, eritromicin, levofloksacin, moksifloksacin, telitromicin),

- drugi antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, sertindol, pimozid, ziprasidon), - određeni antimikotici (npr. pentamidin),

- određeni antimalarici (npr. halofantrin),

- određeni gastrointestinalni lekovi (npr. dolasetron),

- određeni lekovi koji se koriste u terapiji karcionoma (npr. toremifen, vandetanib). - određeni drugi lekovi (npr. bepridil, metadon).

Ovaj spisak ne obuhvata sve lekove.

Savetuje se oprez kada se lek Haloperidol Krka depokoristi u kombinaciji sa lekovima za koje se zna da prouzrokuju disbalans elektrolita (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji mogu da povećaju koncentraciju haloperidola u plazmi

Haloperidol se metaboliše na nekoliko načina (videti odeljak 5.2). Glavni putevi su glukuronidacija i redukcija ketona. Uključen je i sistem enzima citohrom P450, pre svega CYP3A4 i u manjoj meri CYP2D6. Inhibicija ovih puteva metabolizma drugim lekovima ili smanjenjem aktivnosti enzima CYP2D6 može da dovede do povećanja koncentracija haloperidola. Dejstva inhibicije CYP3A4 i smanjenja aktivnosti enzima CYP2D6 mogu biti aditivna (videti odeljak 5.2). Na osnovu ograničenih i ponekad protivrečnih informacija, potencijalna povećanja koncentracije haloperidola u plazmi, kada se istovremeno primenjuju inhibitori CYP3A4 i/ili CYP2D6, mogu da se kreću između 20 i 40%, iako je u nekim slučajevima bilo zabeleženo i povećanje do 100%. Primeri lekova koji mogu da povećaju koncentraciju haloperidola u plazmi (na osnovu kliničkog iskustva ili mehanizma interakcije lekova) obuhvataju:

- inhibitore CYP3A4 – alprazolam, fluvoksamin, indinavir, itrakonazol, ketokonazol, nefazodon, posakonazol, sakvinavir, verapamil, vorikonazol,

- inhibitore CYP2D6 – bupropion, hlorpromazin, duloksetin, paroksetin, prometazin, sertralin, venlafaksin,

- kombinaciju inhibitora CYP3A4 i CYP2D6 – fluoksetin, ritonavir, - neutvrđen mehanizam – buspiron.

Ovaj spisak ne obuhvata sve lekove.

Povećane koncentracije haloperidola u plazmi mogu da dovedu do povećanog rizika od neželjenih događaja, uključujući produženje QTc intervala (videti odeljak 4.4). Povećanje QTc intervala je zabeleženo kada je haloperidol davan u kombinaciji sa metaboličkim inhibitorima – ketokonazolom (400 mg/dan) i paroksetinom (20 mg/dan).

Savetuje se da se kod pacijenata koji istovremeno uzimaju haloperidol i ovakve lekove, prate znakovi i simptomi produženih farmakoloških dejstva haloperidola, i da se po potrebi smanji doza leka Haloperidol Krka depo.

Lekovi koji mogu da smanje koncentraciju haloperidola u plazmi

Istovremena primena haloperidola sa snažnim induktorom enzima CYP3A4 može postepeno da smanjuje koncentraciju haloperidola u plazmi do te mere da efikasnost može biti umanjena. Na primer:

- karbamazepin, fenobarbital, fenitoin, rifampicin, kantarion (Hypericum perforatum).

Ovaj spisak ne obuhvata sve lekove.

Indukcija enzima se može zabeležiti nakon nekoliko dana terapije. Maksimalna indukcija enzima je obično zabeležena posle približno 2 nedelje i nakon prekida primene leka se može zadržati isti vremenski period. Tokom kombinovane terapije sa induktorima CYP3A4, preporučuje se da se pacijenti prate i da se poveća doza leka Haloperidol Krka depo, ako je neophodno. Nakon povlačenja induktora CYP3A4, koncentracija haloperidola može postepeno da se povećava i zbog toga može biti potrebno smanjenje doze leka Haloperidol Krka depo.

Natrijum-valproat, lek za koji se zna da inhibira glukuronidaciju, ne utiče na koncentracije haloperidola u plazmi.

Dejstvo haloperidola na druge lekove

Haloperidol može da poveća depresiju CNS-a izazvanu alkoholom ili depresorima CNS-a, uključujući hipnotike, sedative ili jake analgetike. Zabeleženo je i pojačano dejstvo na CNS u kombinaciji sa metildopom.

Haloperidol može da ispolji antagonističko dejstvo u odnosu na adrenalin i druge simpatomimetičke lekove (npr. stimulansi kao što su amfetamini) i da preokrene dejstvo adrenergičkih blokatora koji snižavaju krvni pritisak, na primer gvanetidina.

Haloperidol može da ispolji antagonističko dejstvo u odnosu na levodopu i druge dopaminske agoniste.

Haloperidol je inhibitor enzima CYP2D6. Haloperidol inhibira metabolizam tricikličnih antidepresiva (npr. imipramina, desipramina), čime se povećavaju koncentracije ovih lekova u plazmi.

Drugi oblici interakcije

U retkim slučajevima zabeleženi su sledeći simptomi tokom istovremene primene litijuma i haloperidola: encefalopatija, ekstrapiramidalni simptomi, tardivna diskinezija, neuroleptički maligni sindrom, akutni moždani sindrom i koma. Većina ovih simptoma je bila reverzibilna. Ostaje nejasno da li oni predstavljaju poseban klinički entitet.

Ipak, savetuje se da se kod pacijenata koji se istovremeno leče litijumom i lekom Haloperidol Krka depo, terapija mora odmah prekinuti ako se jave ovakvi simptomi.

Zabeležen je antagonizam dejstva antikoagulansa, fenindiona.

Trudnoća

Umerena količina podataka vezana za primenu kod trudnica (više od 400 ishoda trudnoće) ukazuje na to da haloperidol ne ispoljava malformativnu i fetalnu/neonatalnu toksičnost. Međutim, bilo je izolovanih slučajeva urođenih mana nakon izlaganja fetusa haloperidolu u kombinaciji sa drugim lekovima. Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Kao mera predostrožnosti, treba izbegavati primenu leka Haloperidol Krka depotokom trudnoće.

Kod novorođenih beba koje su bile izložene antipsihoticima (uključujući i haloperidol) tokom trećeg tromesečja trudnoće, postoji rizik od neželjenih reakcija koje obuhvataju ekstrapiramidalne i/ili simptome obustave koji mogu varirati u pogledu ozbiljnosti itrajanja posle porođaja. Bilo je izveštaja o uznemirenosti, hipertoniji, hipotoniji, tremoru, somnolenciji, respiratornom distresu i poremećajima u uzimanju hrane. Zbog toga se savetuje da se novorođenčad pažljivo prati.

Dojenje

Haloperidol se izlučuje u mleko majke. Otkrivene su male količine haloperidola u plazmi i urinu onih novorođenčadi koje su dojile majke lečene haloperidolom. Nema dovoljno informacija o dejstvima haloperidola kod odojčadi. Mora se doneti odluka da li je bolje prekinuti dojenje ili terapiju lekom Haloperidol Krka depo, uzimajući u obzir koristi dojenja za dete i koristi terapije za ženu.

Plodnost

Haloperidol povećava koncentraciju prolaktina. Hiperprolaktinemija može suprimirati GnRH iz hipotalamusa, što dovodi do smanjenog lučenja gonadotropina iz hipofize. To može da inhibira reproduktivnu funkciju umanjenjem steroidogeneze u gonadama kod pacijenata oba pola (videti odeljak 4.4).

Lek Haloperidol Krka depoima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti, za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilom, niti rad sa mašinama.

Pacijentu treba skrenuti pažnju da lek može izazvati određeni stepen sedacije ili smanjene budnosti, naročito sa većim dozama i na početku terapije. Ovi efekti mogu biti pojačani alkoholom. Pacijenta treba savetovati da za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilom, niti rad sa mašinama.

Bezbednost leka haloperidoldekanoat procenjivana je kod 410 pacijenata koji su učestvovali u 3 studije poređenja (jedna koja je upoređivala haloperidoldekanoat i flufenazin i dve koje su poredile formulaciju dekanoata sa formulacijom haloperidola za oralnu primenu), 9 otvorenih ispitivanja i 1 ispitivanje odgovora na dozu.

Na osnovu objedinjenih podataka o bezbednosti iz ovih kliničkih ispitivanja, najčešće zabeležene neželjene reakcije bile su: ekstrapiramidalni poremećaj (14%), tremor (8%), parkinsonizam (7%), ukočenost mišića (6%) isomnolencija(5%).

Osim toga, bezbednost haloperidola bila je proučavana kod 284 pacijenata lečenih haloperidolom, koji su učestvovali u 3 ispitivanja kontrolisana placebom i kod 1295 pacijenata lečenih haloperidolom koji su učestvovali u 16 dvostruko slepih kliničkih ispitivanja, kontrolisanih aktivnim komparatorom.

U Tabeli3 su navedene neželjene reakcije na sledeći način:

- Zabeležene u kliničkim ispitivanjima sa haloperidoldekanoatom.

- Zabeležene u kliničkim ispitivanjima sa haloperidolom (formulacije koje nisu u obliku dekanoata) i koje su povezane sa aktivnim entitetom.

- Iz postmarketinškog iskustava sa haloperidoldekanoatom i haloperidolom.

Učestalost neželjenih reakcija je određena (ili procenjena) na osnovu kliničkih ispitivanja ili epidemioloških studija sa haloperidoldekanoatom i klasifikovana prema sledećoj konvenciji:

Veoma često: Često: Povremeno: Retko: Veoma retko: Nepoznato:

≥1/10

≥1/100 do <1/10 ≥1/1000 do <1/100 ≥1/10000 do <1/1000 <1/10000

ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.

Neželjene reakcije su navedene prema klasi sistema organa i prema opadajućem stepenu ozbiljnosti u okviru svake kategorije učestalosti.

Tabela 3: Neželjene reakcije

Klasa sistema organa

Neželjene reakcije Učestalost

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Poremećaji imunskog sistema

Endokrini poremećaji

Poremećaji metabolizma i ishrane Psihijatrijski poremećaji

Poremećaji nervnog sistema

Poremećaji oka

Kardiološki poremećaji

Vaskularni poremećaji

Veoma često

ekstrapiramid alni poremećaj

Često

depresija, insomnija

akatizija, parkinsonizam, lice poput maske, tremor, somnolencija, sedacija

Povremen

o

akinezija, diskinezija , distonija, fenomen „zupčastog točka” (engl. cogwheel rigidity), hipertonija

,

glavobolja

okulogirne krize, zamućeni vid, poremećaj vida tahikardija

Retko Nepoznato

pancitopenija, agranulocitoza, trombocitopenija , leukopenija, neutropenija anafilaktične reakcije, preosetljivost nedovoljno lučenje antidiuretskog hormona, hiperprolaktinem ija

hipoglikemija

psihotični poremećaji, agitacija, stanje konfuzije, gubitak libida, smanjenje libida, nemir neuroleptički maligni sindrom, tardivna diskinezija, konvulzije, bradikinezija, hiperkinezija, hipokinezija, vrtoglavica, nevoljne kontrakcije mišića, motorna disfunkija, nistagmus

ventrikularna fibrilacija, torsade de pointes, ventrikularna tahikardija, ekstrasistole hipotenzija, ortostatska

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Trudnoća, puerperijum i perinatalna stanja

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

konstipacija, suvoća usta, hipersekrecija pljuvačke

ukočenost mišića

seksualna disfunkcija

hipotenzija edem larinksa, bronhospazam, laringospazam, dispneja mučnina, povraćanje

akutna insuficijencija jetre, hepatitis, holestaza, žutica, poremećaj vrednostiu testovima funkcije jetre angioedem, eksfolijativni dermatitis, leukocitoklastičn i vaskulitis, reakcije fotosenzitivnosti, urtikarija, pruritis, osip, hiperhidroza rabdomioliza, tortikolis, trizmus, mišićni spazmi, trzanje mišića, mišićnoskeletna ukočenost retencija urina

sindrom obustave leka kod novoronđenčadi (videti odeljak 4.6) Prijapizam, amenoreja, galaktoreja, dismenoreja, menoragija, erektilna disfunkcija, ginekomastija, menstrualni

poremećaji, bol u dojkama, osećaj nelagodnosti u

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Ispitivanja

reakcije na mestu injekcije

povećanje telesne mase

dojkama iznenadna smrt, edem lica, edem, hipertermija, hipotermija, poremećaj hoda, absces na mestu uboda

produžen QT na EKG zapisu, smanjenje telesne mase

Sa haloperidolom su bile zabeležene i sledeće reakcije: produžen QT na EKG zapisu, ventrikularne aritmije (ventrikularna fibrilacija, ventrikularna tahikardija), torsade de pointesi iznenadna smrt.

Dejstva antipsihotika kao klase lekova

Sa antipsihoticima je bio zabeležen srčani arest.

Sa antipsihoticima su zabeleženi i slučajevi venske tromboembolije, uključujući slučajeve plućne embolije i slučajeve duboke venske tromboze. Učestalost je nepoznata.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Iako je malo verovatno da će doći do predoziranja parenteralnim lekom u odnosu na oralni, sledeće informacije su zasnovane na oralnoj primeni haloperidola, uz uzimanje u obzir produženog trajanja dejstva leka Haloperidol Krka depo.

Simptomi i znakovi

Manifestacije predoziranja haloperidolom su pojačana poznata farmakološka dejstva i neželjene reakcije. Najizraženiji simptomi su teške ekstrapiramidalne reakcije, hipotenzija i sedacija. Ekstrapiramidalne reakcije karakteriše ukočenost mišića i opšti ili lokalizovani tremor. Moguća je i pojava hipertenzije, pre nego hipotenzije.

U ekstremnim slučajevima, pacijent može da deluje komatozno sa respiratornom depresijom i hipotenzijom koje mogu biti dovoljno ozbiljne da izazovu stanje slično šoku. Mora se razmotriti rizik od ventrikularnih aritmija, verovatno povezan sa produženim QTc intervalom.

Terapija

Ne postoji specifični antidot. Terapija je suportivna. Ne preporučuje se dijaliza u terapiji predoziranja zato što ona uklanja samo veoma male količine haloperidola (videti odeljak 5.2).

Kod komatoznih pacijenata mora se obezbediti prohodnost disajnih puteva pomoću orofaringealnog ili endotrahealnog tubusa. U slučaju respiratorne depresije može biti neophodno veštačko disanje.

Preporučuje se EKG praćenje i praćenje vitalnih znakova. Ovo praćenje se mora sprovoditi sve dok se EKG zapis ne normalizuje. Savetuje se i terapija teških aritmija odgovarajućim antiaritmijskim merama.

Hipotenzija i cirkulatorni kolaps se mogu zbrinuti primenom intravenskih tečnosti, plazme ili koncentrovanog albumina i vazporesorskih lekova, kao što su dopamin ili noradrenalin. Ne sme se koristiti adrenalin zato što on može da prouzrokuje tešku hipotenziju u prisustvu haloperidola.

U slučajevima teških ekstrapiramidalnih reakcija, savetuje se primena antiparkinsonika koju treba nastaviti nekoliko nedelja. Antiparkinsonici se moraju veoma oprezno obustavljati zato što se mogu javiti ekstrapiramidalni simptomi.

Farmakoterapijska grupa: psiholeptici; derivati butirofenona

ATC šifra: N05AD01

Mehanizam dejstva

Haloperidoldekanoat je estar haloperidola i dekanske kiseline i kao takav predstavlja depo antipsihotik koji pripada grupi butirofenona. Nakon intramuskularne injekcije, haloperidoldekanoat se postepeno oslobađa iz mišićnog tkiva i polako hidrolizuje u slobodni haloperidol koji zatim ulazi u sistemsku cirkulaciju.

Haloperidol je snažan antagonista dopaminskih receptora tip 2 u CNS-u i u preporučenim dozama ispoljava slabu alfa-1 antiadrenergičnu aktivnost i nema antihistaminergičku niti antiholinergičku aktivnost.

Farmakodinamsko dejstvo

Haloperidol suzbija deluzije i halucinacije što je direktna posledica blokiranja dopaminergičkih signala u mezolimbičkom putu. Blokada dopamina u CNS-u utiče na bazalne ganglije (nigrostrijatni put). Haloperidol izaziva efikasnu psihomotornu sedaciju, čime se objašnjavaju povoljna dejstva na maniju i druge sindrome agitacije.

Dejstvo na bazalne ganglije verovatno stoji u osnovi neželjenih ekstrapiramidalnih motornih dejstva (distonija, akatizija i parkinsonizam).

Antidopaminergička dejstva haloperidola na laktotrope u prednjem režnju hipofize objašnjavaju hiperprolaktinemiju usled inhibicije tonične inhibicije lučenja prolaktina posredstvom dopamina.

Klinička ispitivanja

U kliničkim ispitivanjima pacijenti su najčešće prethodno dobijali terapiju haloperidolom primenjenim

oralno, pre prelaska na haloperidoldekanoat. U pojedinim slučajevima pacijenti su prethodno bili lečeni drugim antipsihotikom primenjivanim oralno.

Resorpcija

Primena haloperidoldekanoata u obliku depo intramuskularne injekcije rezultira sporim i postepenim oslobađanjem slobodnog haloperidola. Koncentracije u plazmi se postepeno povećavaju, i obično dostignu maksimum u roku od 3 do 9 dana nakon injekcije.

Kod pacijenta koji injekcije dobijaju jednom mesečno, koncentracije u plazmi dostižu stanje ravnoteže u roku od 2 do 4 meseca.

Distribucija

Srednja vrednost vezivanja haloperidola za proteine plazme kod odraslih je približno 88 do 92%. Postoji velika interindividualna varijabilnost u vezivanju za proteine plazme. Haloperidol se brzo distribuira u različita tkiva i organe, na šta ukazuje veliki volumen distribucije (srednje vrednosti 8 do 21 L/kg nakon intravenske primene). Haloperidol lako prolazi kroz hematoencefalnu barijeru. Prolazi i kroz placentu i izlučuje se u majčino mleko.

Biotransformacija

Haloperidol se u velikoj meri metaboliše u jetri. Glavni metabolički putevi haloperidola kod ljudi uključuju glukuronidaciju, redukciju ketona, oksidativnu N-dealkilaciju i formiranje piridinskih metabolita. Smatra se da metaboliti haloperidola ne doprinose u značajnoj meri njegovoj aktivnosti, međutim, redukcioni put iznosi 23% od ukupne biotransformacije, a povratna konverzija redukovanog metabolita haloperidola u haloperidol se ne može u potpunosti isključiti. Enzimi sistema citohroma P450: CYP3A4 i CYP2D6 su uključeni u metabolizam haloperidola. Inhibicija ili indukcija enzima CYP3A4, ili inhibicija enzima CYP2D6, mogu da utiču na metabolizam haloperidola. Smanjenje aktivnosti enzima CYP2D6 može da dovede do povećane koncentracije haloperidola.

Eliminacija

Terminalno poluvreme eliminacije haloperidola nakon intramuskularne injekcije haloperidoldekanoata je prosečno 3 nedelje. To je duže u odnosu na formulacije koje nisu u obliku dekanoata, kod kojih je terminalno poluvreme eliminacije haloperidola prosečno 24 sata nakon oralne primene i 21 sat nakon intramuskularne primene.

Prividni klirens haloperidola nakon ekstravaskularne primene je u opsegu od 0,9 do 1,5 L/h/kg i smanjuje se kod slabih metabolizera CYP2D6. Smanjena aktivnost enzima CYP2D6 može da dovede do povećanih koncentracija haloperidola. Interindividualna varijabilnost (koeficijent varijacije, %) u klirensu haloperidola procenjena je na 44% u populacionoj farmakokinetičkoj analizi kod pacijenata sa shizofrenijom. Nakon intravenske primene haloperidola, 21% doze je bio eliminisan u fecesu, a 33% u urinu. Manje od 3% doze se izlučuje u nepromenjenom obliku u urinu.

Linearnost/nelinearnost

Farmakokinetika haloperidola nakon intramuskularne injekcije haloperidoldekanoata je dozno zavisna. Odnos između doze i koncentracije haloperidola u plazmi je približno linearan za doze ispod 450 mg.

Posebne populacije

Starije osobe

Koncentracije haloperidola u plazmi kod starijih pacijenata su bile veće nego kod mlađih odraslih osoba koji su dobili istu dozu.

Rezultati malih kliničkih ispitivanja ukazuju na manji klirens i duže poluvreme eliminacije haloperidola kod starijih pacijenata. Ovi rezultati su u okviru uočene varijabilnostifarmakokinetike haloperidola. Preporučuje se prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije bubrega na farmakokinetiku haloperidola. Oko jedne trećine doze haloperidola se izlučuje u urinu, većinom u obliku metabolita.

Manje od 3% primenjenog haloperidola se eliminiše urinom u neizmenjenom obliku.. Smatra se da metaboliti haloperidola ne doprinose u značajnoj meri njegovoj aktivnosti, mada sepovratna konverzija redukovanog metabolita haloperidola u haloperidol ne može u potpunosti isključiti. Iako se ne očekuje da oštećenje funkcijebubrega utiče na eliminaciju haloperidola u klinički značajnoj meri, savetuje se oprez kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, a posebno kod pacijenata sa teškim oštećenjem, zbog dugog poluvremena eliminacije haloperidola i njegovog redukovanog metabolita, i mogućnostiakumulacije (videti odeljak 4.2).

Zbog velikog volumena distribucije haloperidola i njegovog visokog stepena vezivanja za proteine, samo se veoma male količine uklanjaju dijalizom.

Oštećenje funkcije jetre

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku haloperidola. Međutim, oštećenje funkcije jetre može da ima značajan uticaj na farmakokinetiku haloperidola zato što se on u velikoj meri metaboliše u jetri. Zbog toga se savetuje prilagođavanje doze i oprez kod pacijenta sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2 i 4.4).

Odnos farmakokinetike/farmakodinamike

Terapijske koncentracije

Na osnovu objavljenih podataka iz više kliničkih ispitivanja, terapijski odgovor se kod većine pacijenata sa akutnom ili hroničnom shizofrenijom postiže pri koncentracijama u plazmi od 1 do 10 nanograma/mL. Određenoj podgrupi pacijenata mogu biti potrebne veće koncentracije kao posledica velike interindividualne varijabilnosti farmakokinetike haloperidola.

Kod pacijenata sa prvom epizodom shizofrenije lečenih formulacijama haloperidola sa kratkim delovanjem, terapijski odgovor može da se postigne sa niskim koncentracijama, od 0,6 do

3,2 nanograma/mL, kako je procenjeno na osnovu merenja zauzimanja D2 receptora i pod pretpostavkom da je nivo zauzetostiD2 receptora od 60 do 80% najprikladniji za postizanje terapijskog odgovora i ograničavanje ekstrapiramidalnih simptoma.. U proseku, koncentracije u ovom opsegu mogu da se postignu sa dozama od 1 do 4 mg dnevno.

Zbog velike interindividualne varijabilnosti u farmakokinetici haloperidola i odnosa između koncentracije i dejstva, preporučuje se prilagođavanje individualne doze haloperidoldekanoata na osnovu odgovora

pacijenta. Ovde se mora uzeti u obzir vreme nakon promene doze potrebno za postizanja novih koncentracija u plazmi u stanju ravnoteže i dodatno vreme za postizanje terapijskog odgovora.. U pojedinačnim slučajevima se može razmotriti i merenje koncentracije haloperidola u krvi.

Kardiovaskularna dejstva

Rizik od produženja QTc intervala se povećava sa dozom haloperidola i sa koncentracijom

haloperidola u plazmi.

Ekstrapiramidalni simptomi

Ekstrapiramidalni simptomi se mogu javiti u terapijskom opsegu, iako je njihova učestalost obično veća sa dozama koje dovode do postizanja većih koncentracija od terapijskih.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija lokalne podnošljivosti, toksičnosti ponovljenih doza i genotoksičnosti ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. Kod glodara je primena haloperidola pokazala umanjenje fertiliteta, ograničenu teratogenost, kao i embriotoksična dejstva.

U studiji karcinogenosti haloperidola, primećena su dozno zavisna povećanja adenoma hipofize i karcinoma mlečnih žlezda kod ženki miševa. Ovi tumori mogu biti izazvani dugotrajnim antagonizmom dopaminskih D2 receptora i hiperprolaktinemijom. Značaj ovih nalaza tumora kod glodara, kada je u pitanju rizik po ljude, nije poznat.

U nekoliko objavljenih in vitro studija pokazano je da haloperidol blokira srčani hERG kanal. U brojnim in vivo studijama intravenska primena haloperidola na nekim životinjskim modelima prouzrokovala je značajan produžetak QTc intervala, pri dozama oko 0,3 mg/kg, dajući maksimalnu koncentraciju u plazmi najmanje 7 do 14 puta veću od terapijskih koncentracija u plazmi, od 1 do 10 nanograma/mL, koje su bile efikasne kod većine pacijenata u kliničkim ispitivanjima. Ove

intravenske doze koje su produžile QTc interval nisu prouzrokovale aritmije. U nekim ispitivanjima na životinjama, veće intravenske doze haloperidola od 1 mg/kg ili više, prouzrokovale su produženje QTc intervala i/ili ventrikularne aritmije pri vrednostima Cmax u plazmi najmanje 38 do 137 puta većim od terapijskih koncentracija u plazmi, koje su bile efikasne kod većine pacijenata u kliničkim ispitivanjima.

benzilalkohol (E1519) susamovo ulje, rafinisano

Haloperidol Krka depo50 mg/1 mL rastvor za injekciju nije kompatibilan sa ostalim rastvorima za injekciju.

Rastvor za injekciju ne sme se mešati sa ostalim rastvorima za injekciju.

5 godina.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je ampula od stakla sa belom identifikacionom tačkomkoja sadrži 1 mL

rastvora za injekciju.

Spoljašnje pakovanje jesloživa kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan blister sa 5 ampula i Uputstvo za lek.

- Pre korišćenja ampule, kratko je protrljajte između dlanova da bise lekugrejao.

- Držite ampulu između palca i kažiprsta, tako da vrh ampuleostaneslobodan.

- Drugom rukom uhvatite vrh ampule, tako da kažiprst položite uz vrat ampule, a palac na belu identifikacionu tačku.

- Držeći palac na toj tački, naglo prelomite vrh ampule, držeći drugi deo ampule čvrsto u ruci.

Obojena tačka Tačka lomljenja

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

3. Kako se primenjujelek Haloperidol Krka depo

Koju dozu leka ćete primiti

Lekar će odlučiti koju dozu leka Haloperidol Krka depotreba da primite i koliko dugo ćete lek primati.

Vaš lekar će takođe pažljivo individualno prilagoditi dozu leka i može Vam takođe dati oblik haloperidola koji se uzima oralno. Doza haloperidoldekanoata zavisi od:

- starosnog doba

- toga da li imate poremećaj funkcije bubrega i jetre - Vaše reakcije na terapiju haloperidolom u prošlosti - drugih lekova koje uzimate.

Odrasli

- Uobičajena početna doza je između 25 mg i 150 mg.

- Vaš lekar može prilagođavati dozu za po 50 mg svake 4 nedelje kako bi prilagodio dozu koja Vam najviše odgovara (najčešće između 50 mg i 200 mg svake 4 nedelje).

- Nećete dobiti više od 300 mg na svake 4 nedelje.

Starije osobe

- Starije osobe terapiju obično počinju sa manjim dozama. Doza je obično 12,5 mg do 25 mg na svake 4 nedelje.

- Lekar će Vam možda promeniti dozu kako bi je prilagodio Vašim potrebama (obično je između 25 mg i 75 mg na svake 4 nedelje).

- Dozu veću od 75 mg na svake 4 nedelje možete primiti samo ukoliko lekar ustanovi da je to bezbedno.

Kako se primenjuje lekHaloperidol Krkadepo

LekHaloperidol Krka depoće Vamdatilekar ili medicinska sestra. Namenjenjeza intramuskularnu primenu, tj. kaoinjekcija dubokou mišić. Dejstvopojedinačne doze leka Haloperidol Krka depo običnotraje4 nedelje. LekHaloperidol Krka depose nesmeprimenitiu venu.

Ako ste primiliviše lekaHaloperidol Krkadepo nego što treba

Lekar ili medicinska sestra ćeVamdati ovajlek, pa sene očekuje da primite višeleka negoštoje propisano. Ukolikostezabrinuti, recitetosvomlekaru ili medicinskojsestri.

Ako ste zaboravili da primite iliako naglo prestanete daprimate lekHaloperidol Krkadepo Nesmeteprekinutiterapiju lekomHaloperidol Krka depo, osimukoliko VamtonijesavetovaoVaš lekar, jer sesimptomibolesti mogu vratiti. Ukolikopropustite dozu, kontaktirajtelekara štopre.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o primeni ovog leka, obratite se lekaru ili medicinskojsestri.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

Šta sadrži lek Haloperidol Krkadepo

- Aktivna supstanca je haloperidoldekanoat. 1 mL rastvora za injekciju (1 ampula) sadrži50 mg haloperidola u obliku haloperidoldekanoata.

- Pomoćne supstance: benzilalkohol (E1519) i susamovo ulje, rafinisano.

Kako izgleda lek Haloperidol Krkadepo i sadržaj pakovanja

Slabo viskozan rastvor, svetložute do žućkasto-smeđe boje bez vidljivih čestica.

Unutrašnje pakovanje je ampula od stakla sa belom identifikacionom tačkomkoja sadrži 1 mL rastvora za injekciju.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan blister sa 5 ampula i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd Proizvođač:

KRKA, D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-04536-22-001 od 09.11.2023.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Haloperidol Krka depoje indikovan kao terapija održavanja za shizofreniju i shizoafektivni poremećaj kod odraslih pacijenata koji su trenutno stabilizovani sa oralnim haloperidolom (videti odeljak Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).

Doziranje i način primene

Uvođenje terapije i titracija doze se moraju sprovoditi pod pažljivim kliničkim nadzorom.

Doziranje

Pojedinačne doze će zavisiti i od težine simptoma i od trenutne doze oralnog haloperidola. Pacijenti se uvek moraju održavati primenomnajmanje efektivne doze.

Početna doza haloperidoldekanoata se određuje u odnosu na oralnu dnevnu dozu haloperidola. Ne mogu se dati specifične smernice za prelazak sa drugih antipsihotika (videti odeljak Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).

Odrasli pacijenti uzrasta 18 godina i više

Tabela 1: Preporuke za doziranje haloperidoldekanoata kod odraslih osoba, uzrasta 18 godina i više

Prelazak sa oralnog haloperidola

Preporučuje se od 10 do 15 puta veća doza haloperidoldekanoata od prethodne dnevne doze oralnog haloperidola.

Na osnovu ove konverzije, doza haloperidoldekanoata će biti od 25 do150 mg kod većine pacijenata.

Nastavak terapije

Preporučuje se povećanje doze do 50 mg na 4 nedelje (na osnovu pojedinačnih odgovora pacijenata) dok se ne postigne optimalno terapijsko dejstvo.

Očekuje se da najefektivnija doza bude u opsegu između 50 i 200 mg.

Kada se razmatraju doze veće od 200 mg svake 4 nedelje, preporučuje se procena odnosa koristi i rizika za svakog pacijenta pojedinačno.

Ne sme se prekoračiti maksimalna doza od 300 mg na 4 nedelje zato što mogući bezbednosni problemi prevazilaze kliničke koristi terapije.

Interval doziranja

Uobičajeno4 nedelje između injekcija.

Može biti potrebno prilagođavanje intervala doziranja (na osnovu pojedinačnih odgovora pacijenata).

Dodavanje haloperidola koji nije u obliku dekanoata

Može se razmotriti dodavanjehaloperidola koji nije u obliku dekanoata tokom prelaska na Haloperidol Krka depo, tokom prilagođavanja doze ili epizoda pogoršanja psihotičkih simptoma (na osnovu pojedinačnogodgovora pacijenta).

Kombinovana ukupna doza haloperidola iz obe formulacije ne sme da pređe odgovarajuću maksimalnu dozu oralnog haloperidola od 20 mg/dan.

Posebne populacije

Starije osobe

Tabela 2: Preporuke za doziranje haloperidoldekanoata kod starijih pacijenta

Prelazak sa oralnog haloperidola

Preporučuje se mala doza haloperidoldekanoata od 12,5 do 25 mg. Nastavak terapije

Povećanje doze se savetuje samo ako je neophodno (na osnovu pojedinačnih odgovora pacijenata), dok se ne postigne optimalno terapijsko dejstvo.

Očekuje se da najefektivnija doza bude u opsegu između 25 i 75 mg.

Doze veće od 75 mg na 4 nedelje mogu se razmatrati samo kod pacijenata koji su podnosili veće doze i nakon ponovne procene odnosa koristi i rizika za pacijenta individualno.

Interval doziranja

Uobičajeno4 nedelje između injekcija.

Može biti potrebno prilagođavanje intervala doziranja (na osnovu pojedinačnog odgovora pacijenta).

Dodavanje haloperidola koji nije u obliku dekanoata

Može se razmotriti dodavanjehaloperidola koji nije u obliku dekanoata tokom prelaska na Haloperidol Krka depo, tokom prilagođavanja doze ili kod epizoda pogoršanja psihotičkih simptoma (na osnovu pojedinačnih odgovora pacijenata).

Kombinovana ukupna doza haloperidola iz obe formulacije ne sme da pređe odgovarajuću maksimalnu oralnu dozu haloperidola od 5 mg/dan ili prethodno primenjenu oralnu dozu haloperidola kod pacijenata koji su bili na dugotrajnoj terapiju sa oralnim haloperidolom.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije bubrega na farmakokinetiku haloperidola. Ne preporučuje se prilagođavanje doze, ali se savetuje oprez kada se leče pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega. Međutim, pacijentima sa teškim oštećenjem funkcijebubrega će možda biti potrebna manja početna doza, sa kasnijim prilagođavanjem u manjim koracima i dužim intervalima nego kod pacijenata bez oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak Farmakokinetičkipodaci u Sažetku karakteristika leka).

Oštećenje funkcije jetre

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku haloperidola. Pošto se haloperidol ekstenzivno metaboliše u jetri, preporučuje se smanjenje početne doze na polovinu i prilagođavanje doze u manjim koracima i u dužim intervalima nego kod pacijenata bez oštećenja funkcije jetre (videti odeljakPosebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost haloperidoldekanoata kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nisu utvrđene. Nema dostupnih podataka.

Način primene

Lek Haloperidol Krka depoje namenjen isključivo za intramuskularnu primenu i ne sme se primenjivati intravenski. Primenjuje se u obliku duboke intramuskularne injekcije u glutealnu oblast. Preporučuje se da injekcije daju naizmenično u dva glutealna mišića. Ubrizgavanje zapremine veće od 3 mL je neprijatno za pacijente, pa se primena ovako velikih zapremina leka ne preporučuje. Za uputstvo za rukovanje lekom Haloperidol Krka depo(videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakonprimene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom u Sažetku karakteristika leka).

Lista pomoćnih supstanci

benzilalkohol (E1519) susamovo ulje, rafinisano

Inkompatibilnost

Haloperidol Krka depo50 mg/1 mL rastvor za injekciju nije kompatibilan sa ostalim rastvorima za injekciju.

Rastvor za injekciju ne sme se mešati sa ostalim rastvorima za injekciju.

Rok upotrebe

5 godina.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanjejeampula od stakla sa belom identifikacionom tačkomkoja sadrži1 mL rastvora za injekciju.

Spoljašnje pakovanje jesloživa kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan blister sa 5 ampula i Uputstvo

za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Nema posebnih zahteva.

Rastvor za injekciju se ne sme mešati sa drugim rastvorima za injekciju.

- Pre korišćenja ampule, kratko je protrljajte između dlanova da bi se lek ugrejao.

- Držite ampulu između palca i kažiprsta, tako da vrh ampule ostane slobodan.

- Drugom rukom uhvatite vrh ampule, tako da kažiprst položite uz vrat ampule, a palac na belu identifikacionu tačku.

- Držeći palac na toj tački, naglo prelomite vrh ampule, držeći drugi deo ampule čvrsto u ruci.

Obojena tačka Tačka lomljenja

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećimpropisima.