CEFUROXIM-MIP® 1500mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Cefuroxim-MIP je indikovan za lečenje sledećih infekcija, kod odraslih i dece, uključujući novorođenčad (videti odeljke 4.4 i 5.1):

Vanbolničke pneumonije;

Akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa;

Komplikovane infekcije urinarnog trakta, uključujućii pijelonefritis; Infekcije mekih tkiva: celulitis, erizipel i infekcije rana;

Intraabdominalne infekcije (videti odeljak 4.4);

Profilaksa infekcija u gastrointestinalnoj (uključujući i ezofagealnu), ortopedskoj, kardiovaskularnoj i ginekološkoj hirurgiji(uključujući i sectio caesarea).

U lečenju i prevenciji infekcija kod kojih je vrlo verovatno prisustvo anaerobnih mikroorganizama, cefuroksim je potrebno primenjivati u kombinaciji sa odgovarajućim antimikrobnim lekovima.

Treba uzeti u obzir zvanične smernice o pravilnoj upotrebi antibiotika.

Tabela 1. Odrasli i deca ≥ 40 kg Indikacije

Vanbolnička pneumonija i akutna egzacerbacija hroničnog bronhitisa

Infekcije mekih tkiva: celulitis, erizipel i infekcije rana

Intraabdominalne infekcije

Komplikovane infekcije urinarnog trakta, uključujući pijelonefritis

Teške infekcije

Profilaksa infekcije u gastrointestinalnoj, ortopedskoj i ginekološkoj hirurgiji (uključujući i sectio caesarea)

Profilaksa infekcije u kardiovaskularnoj i ezofagealnoj hirurgiji.

Doza

750 mg svakih 8 sati (intravenski ili intramuskularno)

1500 mg svakih 8 sati (intravenski ili intramuskularno) 750 mg svakih 6 sati(intravenski)

1500 mg svakih 8 sati(intravenski)

1500 mg pri uvođenju u anesteziju. Dodatno mogu biti primenjene još dve doze od 750 mg (intramuskularno) jedna nakon 8 satii druga nakon 16 sati.

1500 mg pri uvođenju u anesteziju. U naredna 24 sata se, na svakih 8 sati, primenjuje doza od 750 mg (intramuskularno).

Tabela 2. Deca < 40kg

Vanbolnička pneumonija Komplikovane infekcije urinarnog trakta, uključujući pijelonefritis

Infekcije mekihtkiva: celulitis, erizipel i infekcije rana Intraabdominalne infekcije

Odojčad i mala deca > 3 nedelje i deca < 40 kg

30 do 100 mg/kg/dan(intravenski) podeljeno u 3 ili4 pojedinačne doze;

Doza od 60 mg/kg/dan je pogodna za većinu infekcija.

Odojčad (od rođenjado 3 nedelje starosti)

30 do 100 mg/kg/dan (intravenski) podeljeno u 2 ili3 pojedinačne doze (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Cefuroksim se primarno izlučuje putem bubrega. Zbog toga se, kao i prilikom primene drugih sličnih antibiotika, kod pacijenata sa značajnim oštećenjem funkcije bubrega preporučuje smanjenje doze leka Cefuroxim-MIP da bi se kompenzovalonjegovo sporije izlučivanje.

Tabela 3. Preporučene doze cefuroksima kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

Klirens kreatinina > 20 mL/min/1,73 m2

10-20 mL/min/1,73 m2 < 10 mL/min/1,73 m2

Pacijenti na hemodijalizi

Pacijenti sa insuficijencijom bubrega na kontinuiranoj arteriovenskoj hemodijalizi (engl. continuous

T 1/2 (h) 1,7-2,6

4,3-6,5 14,8-22,3

3,75

7,9-12,6 (CAVH) 1,6 (HF)

Doza (mg)

Nije neophodno smanjivati standardnu dozu (750 mg do 1500 mg tri puta dnevno)

750 mg dva puta dnevno 750 mg jednom dnevno

Treba dati dodatnu dozu od 750 mg intravenski ili intramuskularno na kraju svake dijalize; pored parenteralne upotrebe, cefuroksim-natrijum se može dodati u rastvor za peritonealnu dijalizu (obično 250 mg na svaka dva litra rastvora za peritonealnu dijalizu)

750 mg dva puta dnevno; kod niskoprotočne hemofiltracije(engl. low-flux) potrebno je pridržavati se preporučenih doza koje se

arteriovenous haemodialysis -CAVH) ili visokoprotočnoj hemofiltraciji (engl. high-flux, HF) u jedinicama intenzivne nege

primenjuju kodpacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Cefuroksim se primarno eliminiše putem bubrega. Kod pacijenata sa poremećajem funkcije jetre, ne očekuje seuticaj na farmakokinetiku cefuroksima.

Način primene

Lek Cefuroxim-MIP treba primenjivati putem intravenske injekcije u trajanju od 3 do 5 minuta direktno u venu, ili putem spore „kap po kap“ infuzije, ili u vidu infuzije u trajanju od 30 do 60 minuta, ili kao intramuskularnu injekciju duboko u mišić.

Intramuskularnu injekciju treba injektovati duboko u relativno veliki mišić, pri čemu, na jednom mestu ne treba primeniti više od 750 mg. Kod primene doza većih od 1500 mg, lek treba primenitiintravenski.

Za uputstvo o rekonstitucijileka pre primene videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Poznata preosetljivost na cefalosporinske antibiotike.

Teška reakcija preosetljivosti (npr. anafilaktička reakcija) u anamnezi izazvana nekim od beta-laktamskih antibakterijskih lekova (penicilina, monobaktama ili karbapenema).

Kao i kod svih beta-laktamskih antibiotika, zabeležene su ozbiljne i u nekim slučajevima i reakcije preosetljivostisa smrtnim ishodom. U slučaju teških reakcija preosetljivosti, terapija cefuroksimom mora biti odmah prekinuta i treba preduzeti odgovarajuće hitne mere.

Pre početka lečenja, potrebno je utvrditi da li pacijent ima istoriju teške reakcije preosetljivosti na cefuroksim, kao i na druge cefalosporine ili na bilo koji drugi beta-laktamski antibiotik. Potreban je poseban oprez ukoliko se cefuroksim daje pacijentima sa istorijom manje teških alergijskih reakcija na druge beta-laktamske antibiotike.

Istovremena primena sa snažnim diureticima ili aminoglikozidima

Cefalosporinske antibiotike u visokim dozama treba oprezno primenjivati kod pacijenata kod kojih se istovremeno primenjuju lekovi koji snažno stimulišu diurezu kao što je furosemid ili aminoglikozidi. Zabeleženi su slučajevi oštećenja funkcije bubrega prilikom primene ovih kombinacija lekova. Funkciju bubrega treba pratiti kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa već postojećim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Prekomeran rast mikroorganizama neosetljivih na cefuroksim

Upotreba cefuroksima može dovesti do prekomernog rasta Candida. Dugotrajna upotreba takođe može dovesti do prekomernog rasta i drugih neosetljivih mikroorganizama (npr. Enterococci i Clostridium difficile), što može zahtevati prekid terapije (videti odeljak 4.8).

Prilikom upotrebe cefuroksima zabeležena je pojava pseudomembranoznog kolitisa koji je u vezi sa primenom antibiotika, a koji može varirati od blagog do opasnog po život. Ovu dijagnozu treba razmotriti kod pacijenata sa dijarejom tokom ili nakon terapije cefuroksimom (videti odeljak 4.8). U tom slučaju, potrebno je razmotriti prekid primene cefuroksima i uvođenje odgovarajuće terapije za Clostridium difficile. Ne smeju se primenjivati lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Intraabdominalne infekcije

Zbog spektra delovanja, cefuroksim nije pogodan za lečenje infekcija izazvanih Gram-negativnim nefermentativnim bakterijama (videti odeljak 5.1).

Intrakameralna primena i poremećaji oka

Lek Cefuroxim-MIP nije namenjen za intrakameralnu primenu. Pojedinačni slučajevi i grupa ozbiljnih neželjenih reakcija na oku prijavljeni su kao posledica neodobrene intrakameralne primene cefuroksim-natrijuma koji je uzet iz bočica odobrenih za intravensku/intramuskularnu primenu. Ove reakcije su obuhvatale makularni edem, edem retine, ablaciju retine, retinalnu toksičnost, oštećenje vida, smanjenu vidnu oštrinu, zamagljen vid, neprozirnost rožnjače i edem rožnjače.

Uticaj na dijagnostičke testove

Pojava pozitivnog Coombs-ovog testa kod pacijenata koji su lečeni cefuroksimom može ometati crossmatch test (ispitivanje podudarnosti krvnih grupa) (videti odeljak 4.8).

Može doći do blage interferencije kod metoda koje se zasnivaju na redukciji bakra (Benedict, Fehling, Clinitest).

Međutim, ovo ne bi trebalo da dovede do pojave lažno pozitivnih rezultata, što se može desiti sa nekim drugim cefalosporinima.

Do lažno negativnog rezultata može doći u fericijanid testu, pa se zbog toga preporučuje da se za određivanje koncentracije glukoze u krvi/plazmi kod pacijenata koji primaju cefuroksim koriste ili glukoza-oksidaze ili heksokinaza metode.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Cefuroxim-MIP, 750 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Ovaj lek sadrži 40,65 mg (ili 1,77 mmol) natrijuma u dozi od 750 mg, što iznosi 2% od maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma za odraslu osobu, koji je preporučen od strane SZO. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata koji su na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma.

Cefuroxim-MIP, 1500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:

Ovaj lek sadrži 81,3 mg (ili 3,54 mmol) natrijuma u dozi od 1500 mg, što iznosi 4,1% od maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma za odraslu osobu, koji je preporučen od strane SZO. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata koji su na dijeti sa kontrolisanimunosomnatrijuma.

Cefuroksim se izlučuje glomerularnom filtracijom i tubularnom sekrecijom. Istovremena primena probenecida se ne preporučuje, jer produžava izlučivanje antibiotika i dovodi do povećanja njegovih vrednosti maksimalnih serumskih koncentracija.

Potencijalno nefrotoksični lekovi i diuretici Henleove petlje

Velike doze cefalosporina treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata kod kojih se istovremeno primenjuju lekovi koji snažno stimulišu diurezu (kao što je furosemid) ili potencijalno nefrotoksični lekovi (kao što su aminoglikozidni antibiotici), jer u tom slučaju može doći do oštećenja funkcijebubrega.

Ostale interakcije

Određivanje koncentracije glukoze u krvi/plazmi: videti odeljak 4.4.

Istovremena primena sa oralnim antikoagulansima može dovesti do povećanja INR (engl. International Normalised Ratio).

Postoji ograničen broj podataka o upotrebi cefuroksima kod trudnica. Ispitivanja na životinjama nisu pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Lek Cefuroxim-MIP se može propisati trudnicama samo u slučaju da potencijalna korist premašuje rizik od primene ovog leka.

Utvrđeno je da cefuroksim, nakon intramuskularne/intravenske primene kod majke, prolazi posteljicu i postiže terapijske koncentracije u amnionskoj tečnosti i krvi iz pupčanika.

Dojenje

Cefuroksim se izlučuje u majčino mleko u malim količinama. Ne očekuje se pojava neželjenih reakcija prilikom primene terapijskih doza, ali nije moguće isključiti rizik od pojave dijareje i gljivičnih infekcija mukoznih membrana. U tom slučaju mora se doneti odluka da li da se prekine sa dojenjem ili da se obustavi primena cefuroksima uzimajućiu obzir korist od dojenja za dete i koristi od terapije za majku.

Plodnost

Ne postoje podaci o uticaju cefuroksima na plodnost kod ljudi. Ispitivanja reproduktivne toksičnosti kod životinja nisu pokazala nikakav uticaj na plodnost.

Nisu sprovedena ispitivanja o uticaju cefuroksima na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, na osnovu poznatih neželjenih reakcija, cefuroksim verovatno neće imati uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Najčešće neželjene reakcije su neutropenija, eozinofilija, prolazno povećanje vrednosti enzima jetre ili bilirubina, posebno kod pacijenata sa već postojećim oboljenjem jetre, ali nema zabeleženih podataka o štetnom uticaju na jetru niti o reakcijama na mestu primene.

Kategorije učestalosti neželjenih reakcija koje su navedene u nastavku teksta, su zasnovane na proceni, pošto za većinu neželjenih reakcija nisu dostupni odgovarajući podaci za izračunavanje učestalosti. Pored toga učestalost neželjenih dejstava povezanih sa primenom cefuroksima može varirati u zavisnosti od indikacije.

Na osnovu podataka iz kliničkih ispitivanja neželjena dejstva su razvrstana prema učestalosti od vrlo čestih do retkih neželjenih reakcija. Učestalosti ostalih neželjenih dejstava (tj. onih koja se pojavljuju na < 1/10000) su uglavnom određene korišćenjem postmarketinških podataka, a odnose se pre svega na stopu prijavljivanja neželjenih dejstava, a ne na pravu učestalost.

Neželjene reakcije su navedene prema MedDRA klasifikaciji sistema organa, kategorijama učestalosti i stepenu ozbiljnosti. Kategorije učestalosti su definisane prema sledećoj konvenciji:

Veoma često ≥ 1/10

Često Povremeno Retko Veoma retko

≥ 1/100 do < 1/10

≥ 1/1000 do < 1/100

≥ 1/10000 do < 1/1000 < 1/10000

Nepoznata učestalost (ne može se procenitina osnovu dostupnihpodataka).

Sistem organa Infekcije i infestacije

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Poremećaji imunskog sistema

Gastrointestinalni poremećaji Hepatobilijarni poremećaji Poremećaji kože i

Često

neutropenija, eozinofilija, snižene vrednosti hemoglobina

prolazno povećanje vrednostienzima jetre

Povremeno

leukopenija, pozitivan Coombs-ov test

gastrointestinalne smetnje

prolazno povećanje vrednostibilirubina kožni osip, urtikarija,

Nepoznato

prekomeran rast Candidai Clostridium difficile trombocitopenija, hemolitička anemija

medikamentozna groznica, intersticijalni nefritis, anafilaksa, kožni vaskulitis pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.4)

multiformni eritem,

potkožnog tkiva

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

pruritus

reakcije na mestu primene, koje mogu da uključuju bol i tromboflebitis

toksična epidermalna nekroliza, Stevens-Johnson-ovsindrom, angioneurotski edem povećane koncentracije kreatinina u serumu, povećane koncentracije uree u krvi i smanjen klirens kreatinina (videti odeljak 4.4)

Opis odabranih neželjenih reakcija

Cefalosporini, kao klasa lekova, imaju tendenciju da se apsorbuju na površini ćelijske membrane crvenih krvnih zrnaca i reaguju sa antitelima usmerenim protiv leka što dovodi do pozitivnog Coombs-ovog testa (što može interferirati sa izvođenjem unakrsnih analiza krvi), a vrlo retko i do hemolitičke anemije.

Uočeno je prolazno povećanje vrednosti enzima jetre ili bilirubina u serumu, ali je ovo povećanje obično reverzibilno.

Bol na mestu primene intramuskularne injekcije je češći kod primene većih doza. Međutim, ovo najčešće nije razlog za prekid primene ovog leka.

Pedijatrijska populacija

Bezbednosni profil primene cefuroksim-natrijuma kod dece odgovara bezbednosnim informacijama koje su opisane kod odraslih pacijenata.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Predoziranje cefalosporinima može izazvati neurološke poremećaje, uključujući encefalopatiju, konvulzije i komu. Simptomi predoziranja mogu se pojaviti i kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega kod kojih doza nije adekvatno smanjena (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Serumske koncentracije cefuroksima mogu biti smanjene hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; cefalosporini druge generacije

ATC šifra: J01DC02

Mehanizam dejstva

Cefuroksim inhibira sintezu ćelijskog zida bakterija vezivanjem za penicilin-vezujuće proteine (engl. penicilin bunding proteins, PBPs). Kao rezultat nastaje prekid biosinteze peptidoglikana ćelijskog zida, što dovodi do lizei smrtibakterijske ćelije.

Mehanizam rezistencije

Do bakterijske rezistencije na cefuroksim može doći usled jednog ili više sledećih mehanizama:

Hidroliza pod dejstvom beta-laktamaza uključujući (ali ne i ograničavajući se na) beta-laktamaze proširenog spektra (engl. extended-spectrum beta-lactamases, ESBLs) i hromozomski-kodirane (AmpC) enzime, čija se indukcija ili stabilna derepresija može pojaviti u nekim vrstama aerobnih Gram-negativnih bakterija;

Smanjenje afiniteta penicilin-vezujućeg proteina za cefuroksim;

Nepermeabilnost spoljašnje membrane, koja ograničava pristup cefuroksima penicilin-vezujućim proteinima Gram-negativnih bakterija;

Aktivnost efluks pumpi u bakterijama.

Očekuje se da mikroorganizmi koji su razvili rezistenciju na druge injekcione cefalosporine budu rezistentni na cefuroksim.U zavisnosti od mehanizma rezistencije, mikroorganizmi koji su razvili rezistenciju na peniciline mogu

pokazati smanjenu osetljivost ili rezistenciju na cefuroksim.

Granične vrednosti za cefuroksim-natrijum

Granične vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) utvrđene od strane Evropskog komiteta za antimikrobno testiranje osetljivosti (eng. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing EUCAST) su sledeće:

Mikroorganizam Granične vrednosti (mg/L)

Enterobacteriaceae1 Staphylococcus spp. Streptococcus A,B,C i G Streptococcus pneumoniae Streptococcus (ostale vrste) Haemophilus influenzae Moraxella catarrhalis

Osetljiv

≤ 82 Napomena3 Napomena4 ≤ 0,5 ≤ 0,5 ≤ 1 ≤ 4

Rezistentan

> 8 Napomena3 Napomena4 > 1 > 0,5 > 2 > 8

Granične vrednosti koje nisu 5 5 vezane za vrstu1

1 Granične vrednosti MIK cefalosporina za Enterobacteriaceae će otkriti sve klinički važne mehanizme rezistencije (uključujući ESBL i plazmidima posredovane AmpC). Neki sojevi koji proizvode beta-laktamaze su osetljivi ili intermedijarno osetljivi na 3. ili 4. generaciju cefalosporina sa ovim graničnim vrednostima. Takve slučajeve treba prijaviti, onako kako su nađeni, jer prisustvo ili odsustvo ESBL samo po sebi ne utiče na kategorizaciju osetljivosti. U mnogim oblastima, detekcija i karakterizacija ESBL se preporučuje ili je obavezna u cilju kontrole infekcija.

2 Granična vrednost se odnosi na dozu 1500 mg x 3 samo za E. coli, P. mirabilis i Klebsiella spp.

3 Osetljivost stafilokoka na cefalosporine se određuje prema osetljivosti na meticilin osim za ceftazidim, cefiksim i ceftibuten za koje ne postoje granične vrednosti i ne treba ih koristiti za stafilokokne infekcije.

4 Osetljivost streptokoka grupe A, B, C i G se određuje prema osetljivosti na benzilpenicilin.

5 Granične vrednosti se primenjuju na dnevno doziranje od 750 mg, tri puta dnevno, i velike doze od

najmanje 1500 mg, tri puta dnevno, primenjene intravenskim putem.

Mikrobiološka osetljivost

Prevalenca stečene rezistencije može da varira geografski i sa vremenom za određene vrste i lokalne informacije o rezistenciji su poželjne, naročito kod lečenja teških infekcija. Po potrebi, treba tražiti savet stručnjaka kada je lokalna prevalenca rezistencije poznata i kada je korist leka kod bar nekih vrsta infekcija pod znakom pitanja.

Cefuroksim obično deluje protiv sledećih mikroorganizama in vitro: Uobičajeno osetljive vrste

Gram-pozitivni aerobi:

Staphylococcus aureus (methicillin-osetljiv)$ Streptococcus pyogenes

Streptococcus agalactiae

Gram-negativni aerobi: Haemophilus parainfluenzae Moraxella catarrhalis

Mikroorganizmi kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem Gram-pozitivni aerobi:

Streptococcus pneumoniae Streptococcus mitis(grupa viridans) Gram-negativni aerobi:

Citrobacterspp. ne uključujućiC. freundii

Enterobacter spp. ne uključujućiE. aerogenes i E. cloacae Escherichia coli

Haemophilus influenzae Klebsiella pneumonia Proteus mirabilis

Proteus spp. ne uključujući P. penneri i P. vulgaris Providencia spp.

Salmonellaspp.

Gram-pozitivni anaerobi: Peptostreptococcus spp. Propionibacterium spp. Gram-negativni anaerobi: Fusobacterium spp. Bacteroides spp.

Prirodno rezistentni mikroorganizmi Gram-pozitivni aerobi:

Enterococcus faecalis Enterococcus faecium Gram-negativni aerobi: Acinetobacter spp. Burkoholderia cepacia Campylobacter spp. Citrobacter freundii Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Morganella morganii Proteus penneri Proteus vulgaris

Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens Stenotrophomonas maltophilia

Gram-pozitivni anaerobi: Clostridioidesdifficile Gram-negativni anaerobi: Bacteroides fragilis Ostali:

Chlamydiaspp. Mycoplasma spp. Legionellaspp.

$ Svi meticilin-rezistentni S.aureus su rezistentni na cefuroksim.

Cefuroksim-natrijum u kombinaciji sa aminoglikozidnim antibioticima u in vitro uslovima pokazujeaditivno dejstvo, uz povremeno ispoljavanjesinergističkih efekata.

Nakon primene intramuskularne (i.m.) injekcije kod zdravih dobrovoljaca, srednje vrednosti maksimalnih koncentracija u serumu bile su u rasponu od 27 mikrograma/mL do 35 mikrograma/mL, za dozu od 750 mg i od 33 mikrograma/mL do 40 mikrograma/mL za dozu od 1000 mg. Navedene koncentracije su postignute između 30 i 60 minuta nakon primene leka. Nakon intravenske (i.v.) primene cefuroksima u dozi od 750 i 1500 mg, koncentracije u serumu su bile približno 50 mikrograma/mL, odnosno 100 mikrograma/mL, a postignute su 15 minuta nakon primene.

PIK i Cmax čini se da rastu linearno sa povećanjem doze u rasponu pojedinačnih doza od 250 do 1000 mg nakon intramuskularne i intravenske primene. Nema dokaza o nakupljanju cefuroksima u serumu kod zdravih dobrovoljaca nakon ponovljene intravenskeprimene doze od 1500 mg na svakih 8 sati.

Distribucija

U zavisnosti od korišćene metodologije, utvrđeno je da je vezivanje za proteine od 33 do 50%. Prosečan volumen distribucije, nakon intramuskularne ili intravenske primene doza u rasponu od 250 do 1000 mg, kreće se u rasponu od 9,3 L/l,73 m2 do 15,8 L/l,73 m2. Koncentracije cefuroksima veće od minimalnih inhibitornih koncentracija za uobičajene patogene mogu se postići u tonzilama, tkivu sinusa, sluzokoži bronhija, kostima, pleuralnoj tečnosti, zglobnoj tečnosti, sinovijalnoj tečnosti, intersticijalnoj tečnosti, žuči, sputumu i očnoj vodici. Cefuroksim prolazi hemato-encefalnu barijeru u slučaju zapaljenja meninga.

Biotransformacija Cefuroksim se ne metaboliše.

Eliminacija

Cefuroksim se izlučuje putem glomerularne filtracije i tubularne sekrecije. Poluvreme eliminacije u serumu nakon intramuskularne ili intravenske primene je oko 70 minuta. Nakon 24 sata od primene, 85 do 90% primenjenog cefuroksima se izluči urinom u nepromenjenom obliku, od čega se najveći deo izluči u prvih 6 sati. Prosečan renalni klirens kreće se u rasponu 114 mL/min/1,73 m2 do 170 mL/min/1,73 m2 nakon intramuskularne ili intravenske primene doza u rasponu od 250 do 1000 mg.

Posebne grupe pacijenata Pol

Nije uočena razlika u farmakokinetici cefuroksima kod muškaraca i žena nakon primene jedne intravenske bolus injekcije od 1000 mg cefuroksima (u obliku cefuroksim-natrijuma).

Stariji pacijenti

Nakon intramuskularne ili intravenske primene cefuroksima resorpcija, distribucija i eliminacija cefuroksima kod starijih pacijenata je slična kao kod mlađih pacijenata sa istom funkcijom bubrega. Budući da je kod starijih pacijenata veća verovatnoća da je funkcija bubrega oslabljena, potreban je oprez prilikom doziranja cefuroksima, a poželjno je i praćenje funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijska populacija

Poluvreme eliminacije cefuroksima u serumu je značajno produženo kod novorođenčadi u zavisnosti od gestacione starosti. Međutim, kod starije odojčadi (starosti > 3 nedelje) i dece, poluvreme eliminacije iz seruma je od 60 do 90 minuta, što je slično vrednostima kod odraslih.

Oštećenje funkcije bubrega

Cefuroksim se primarno izlučuje putem bubrega. Kao što je slučaj sa primenom svih sličnih antibiotika, kod pacijenata sa značajnim oštećenjem funkcije bubrega (tj. CLcr < 20 mL/min) preporučuje se da doza cefuroksima bude smanjena, kako bi se kompenzovalo njegovo sporije izlučivanje (videti odeljak 4.2). Cefuroksim se uspešno može eliminisati hemodijalizom i peritonealnom dijalizom.

Oštećenje funkcije jetre

Budući da se cefuroksim primarno eliminiše putem bubrega, ne očekuje se da oštećenje funkcije jetre može uticati na farmakokinetiku cefuroksima.

Farmakokinetički/farmakodinamski (PK/PD) odnos

Za cefalosporine, najvažniji farmakokinetičko-farmakodinamski indeks koji je u vezi sa in vivo efikasnošću jeste procenat doznog intervala (%T) koji omogućava da koncentracija slobodnog cefuroksima bude iznad minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) cefuroksima za određene sojeve mikroorganizama (npr. %T > MIK).

Pretklinički podaci ne pokazuju rizik od primene cefuroksima kod ljudi, na osnovu konvencionalnih ispitivanja bezbednosne farmakologije, ispitivanja toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, reproduktivne i razvojne toksičnosti. Nisu sprovedena ispitivanja kancerogenosti; međutim, ne postoje dokazi koji bi ukazivali na kancerogeni potencijal.

Aktivnost gama-glutamil transpeptidaze u urinu pacova jeste inhbirana različitim cefalosporinima. Ipak, nivo inhibicije je manji kod primene cefuroksima. Navedeno može bitiznačajnokod interferencije cefuroksima sa rezultatima laboratorijskihispitivanja kod ljudi.

pH vrednost injekcija natrijum-hidrogenkarbonata 2,74%, značajno utiče na boju rastvora i zbog toga se ovaj rastvor ne preporučuje za rastvaranje leka Cefuroxim-MIP. Međutim, ukoliko je neophodno da pacijent primi injekciju natrijum-hidrogenkarbonata u vidu infuzije, lek Cefuroxim-MIP se može direktno ubrizgati u cev infuzionog seta.

Lek Cefuroxim-MIP ne treba mešati u istom špricu sa aminoglikozidnim antibioticima.

Ovaj lekse ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeniu odeljku 6.6.

Prilikom intravenske primene cefuroksim se ne treba mešati sa rastvorima koji sadrže druge aktivne supstance.

Rok upotrebe neotvorene bočice: 2 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja: iskoristiti odmah.

Hemijska i fizička stabilnost rekonstituisanog rastvora su pokazane u sledećim uslovima: 3 sata na temperaturi od 25°C ili12 sati na temperaturi od 5°C .

S mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se ne primeni odmah, vreme i uslovičuvanja rekonstituisanog leka su odgovornost korisnika.

Čuvatiu originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje jebočica od bezbojnog stakla (tip II), zatvorena gumenim čepom (halogenbutil guma), Alkapicomi plastičnim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi10 bočica i Uputstvo za lek.

Uputstvoza rekonstituciju

Dodate količine vode i koncentracije rastvora, koji mogu biti od koristi kada su neophodne podeljene doze.

Tabela 4. Sadržaj i koncentracije rastvora cefuroksima prikazane su u sledećoj tablici:

Veličina bočice

750 mg

1500 mg

Način primene

intramuskularna injekcija intravenska bolus injekcija intravenska infuzija intramuskularna injekcija intravenska bolus injekcija intravenska infuzija

Dobijeni proizvod

suspenzija

rastvor

rastvor

suspenzija

rastvor

rastvor

Količina vode za injekciju koju je potrebno dodati (mL)

3 mL

najmanje 6 mL

najmanje 6 mL*

6 mL

najmanje 15 mL

15 mL*

Približna koncentracija cefuroksima (mg/mL)** 216

116

116

216

94

94

*Rekonstituisani rastvor dodaje se u 50 ili 100 mL kompatibilnog infuzionog rastvora (videti informacije o kompatibilnosti, u nastavku).

**Dobijeni volumen rastvora cefuroksima je uvećan zbog doprinosa zapremine praška zapremini rastvarača pa se dobijaju navedene koncentracije u mg/mL.

Za sve lekove koji se primenjuju parenteralno, potrebno je pre primene izvršiti vizuelnu proveru pripremljenih rastvora zbog eventualno prisutnih čestica ili promene boje.

Intravenske bolus injekcije ili intravenske infuzije: rastvor treba koristiti samo ako je rastvor bistar i praktično bez čestica.

Boja rastvora se kreće od bistre do žute boje, u zavisnosti od koncentracije, upotrebljenog rastvarača i uslova čuvanja.

Priprema rastvora za intravensku infuziju

Lek Cefuroxim-MIP treba rekonstituirati vodeći se uputstvima za rekonstituciju koja su navedena u tabeli 4.

Dodatno razređivanje vrši se dodavanjem 50-100 mL jednog od sledećih kompatibilnih infuzionih rastvora, pre primene intravenske infuzije:

voda za injekcije

0,9% rastvor natrijum hlorida 5%-tni rastvor glukoze

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.