Zofecard®Plus 30mg+12.5mg film tableta

Terapija blage do umerene esencijalne hipertenzije.

Ova kombinacija fiksnih doza indikovana je kod pacijenata čiji se krvni pritisak ne može odgovarajuće kontrolisati samo zofenoprilom.

Doziranje

Odrasli

Preporučuje se prilagođavanje doza pojedinačnih supstanci (zofenoprila i hidrohlortiazida) pre prelaska na fiksnu kombinaciju.

Kada je to klinički opravdano, može se razmotriti direktni prelaz sa monoterapije na fiksnu kombinaciju.

Pacijenti kod kojih ne postoji gubitak volumena ili soli:

Uobičajena doza je jedna tableta, jednom dnevno.

Pacijenti kod kojih se sumnja na postojanje gubitka volumena ili soli:

Primena leka Zofecard Plus se ne preporučuje.

Stariji pacijenti (iznad 65 godina života)

Nije potrebno prilagodjavanje doze kod starijih pacijenata koje imaju normalne vrednosti klirensa kreatinina.

Starijim pacijentima sa smanjenom vrednošću klirensa kreatinina (manjim od 45 mL/min) ne preporučuje se primena leka Zofecard Plus.

Vrednost klirens kreatinina može se izračunati iz koncentracije kreatinina u serumu uz pomoć sledeće

Cockroft Gaultove formule:

[(140 – godine starosti) x telesna masa (kg) Klirens kreatinina (mL/min) = ----------------------

72 x koncentracija kreatinina u serumu (mg/dL)

Navedena metoda se primenjuje za izračunavanje vrednosti klirensa kreatinina kod muškaraca. Kod žena potrebno je dobijenu vrednost pomnožiti sa 0,85.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Zofecard Plus kod dece i adolescenata uzrasta mlađeg od 18 godina nisu ustanovljene. Zato se ne preporučuje primena kod ove grupe pacijenata.

Oštećenje funkcije bubrega i dijaliza

Pacijentima sa hipertenzijom i blagim oštećenjem funkcije bubrega (vrednost klirens kreatina>45 mL/min) može se davati jednaka doza leka Zofecard Plus, jednom dnevno, kao kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega.

Kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega (vrednost klirens kreatinina < 45 mL/min) primena leka Zofecard Plus se ne preporučuje (videti odeljak 4.4.). Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (vrednost klirens kreatinina < 30 mL/min) primena leka Zofecard Plus je kontraindikovana (videti odeljak 4.3.).

Ne preporučuje se primena leka Zofecard Plus kod pacijenata sa hipertenzijom koji su na dijalizi.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa hipertenzijom i blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, kod kojih je postignuta doza od 30 mg samog zofenoprila, doziranje može biti identično kao kod pacijenata sa normalnom funkcijom jetre.

Kod pacijenata sa hipertenzijom i teškim oštećenjem funkcije jetre primena leka Zofecard Plus je kontraindikovana.

Način primene

Lek Zofecard Plus treba uzimati jednom dnevno, sa ili bez hrane.

Radi lakšeg gutanja, tablete se mogu podeliti na dva dela i polovine tableta progutati jednu za drugom, u vreme predvidjeno za uzimanje terapije.

• Preosetljivost na zofenopril-kalcijum ili na bilo koji drugi ACE inhibitor, na hidrohlortiazid ili na druge derivate sulfonamida ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4. i 4.6.)
• Angioneurotski edem u anamnezi uzrokovan prethodnom terapijom ACE inhibitorima
• Nasledni/idiopatski angioneurotski edem
• Teško oštećenje funkcije jetre
• Teško oštećenje funkcije bubrega (vrednost klirens kreatinina < 30 mL/min)
• Bilateralna stenoza renalne arterije ili unilateralna stenoza renalne arterije kod postojanja jednog bubrega
• Istovremena primena leka Zofecard Plus sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5. i 5.1.).

ZOFENOPRIL

Hipotenzija:

Kao i drugi ACE inhibitori, lek Zofecard Plus može uzrokovati značajan pad krvnog pritiska, naročito nakon prve doze, mada je simptomatska hipotenzija retka kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom.

Ova pojava je najpre moguća kod pacijenata kod kojih postoji gubitak volumena tečnosti i elektrolita usled terapije diureticima, dijetetske restrikcije soli, dijalize, dijareje ili povraćanja ili kod onih koji imaju tešku renin-zavisnu hipertenziju (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Simptomatska hipotenzija je prijavljivana, uglavnom, kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom sa ili bez udružene renalne insuficijencije. Verovatnija je kod pacijenata koji su u težim stadijumima srčane insuficijencije, a koji primaju velike doze diuretika Henleoeve petlje, kod onih sa hiponatrijemijom ili funkcionalnim oštećenjem bubrega.

Kod ovih pacijenata terapiju treba započeti pod strogim medicinskim nadzorom, najbolje u bolnici, sa malim dozama i pažljivim podešavanjem doza. Ukoliko je moguće, terapiju diureticima treba privremeno prekinuti kod započinjanja terapije lekom Zofecard Plus.

Ovo se takođe odnosi i na pacijente sa anginom pektoris ili cerebrovaskularnim oboljenjem kod kojih prekomerni pad krvnog pritiska može izazvati infarkt miokarda ili cerebrovaskularni akcident.

Ukoliko se razvije hipotenzija pacijenta treba postaviti u ležeći položaj. Može biti neophodna nadoknada tečnosti intravenskim davanjem fiziološkog rastvora. Pojava hipotenzije nakon inicijalne doze ne isključuje dalje pažljivo prilagođavanje doze svake komponente leka, nakon uspešne sanacije stanja.

Pacijenti sa renovaskularnom hipertenzijom:

Tokom primene ACE inhibitora kod pacijenata sa renovaskularnom hipertenzijom i već postojećom bilateralnom stenozom bubrežne arterije ili stenozom bubrežne arterije u prisustvu samo jednog bubrega, postoji povećan rizik od teške hipotenzije i bubrežne insuficijencije. Terapija diureticima može biti pridruženi faktor.

Gubitak funkcije bubrega se može manifestovati blagim promenama koncentracije kreatinina u serumu, čak i kod pacijenata sa unilateralnom stenozom bubrežne arterije.

Kod ovih pacijenata, terapiju lekom Zofecard Plus treba započeti u bolnici pod strogim medicinskim nadzorom, sa malim dozama i pažljivim prilagođavanjem doza, kao i praćenjem funkcije bubrega.

Pacijenti sa bubrežnom insuficijencijom:

Lek Zofecard Plus treba pažljivo primenjivati kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Prijavljeni su slučajevi bubrežne insuficijencije usled primene ACE inhibitora, uglavnom kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili već postojećim bubrežnim oboljenjem, uključujući i stenozu bubrežne arterije. Kod nekih pacijenata bez očiglednog postojećeg oboljenja bubrega došlo je do porasta koncentracije uree i kreatinina u krvi, naročito kod istovremene primene diuretika. Može biti neophodna redukcija doze jedne od komponenata. Preporučuje se pažljivo praćenje funkcije bubrega tokom prvih nekoliko nedelja terapije.

Pacijenti na dijalizi:

Pacijenti na dijalizi visokoprotočnim (engl.high-flux) poliakrilonitrilnim membranama (na primer AN 69) i na terapiji sa ACE inhibitorima mogu, u prvih nekoliko minuta od početka hemodijalize, ispoljiti anafilaktoidne reakcije, kao što su oticanje lica, crvenilo lica, hipotenzija i dispneja. Preporučuje se upotreba drugih membrana ili drugih antihipertenzivnih lekova.

Nije ustanovljena efikasnost i bezbednost primene leka Zofecard Plus kod pacijenata sa infarktom miokarda koji su na hemodijalizi. Zato lek Zofecard Plus ne treba primenjivati u lečenju ovih pacijenata.

Pacijenti na LDL aferezi:

Pacijenti na terapiji ACE inhibitorima koji su na LDL aferezi dekstran-sulfatom mogu ispoljiti anafilaktoidne reakcije slične onima koje se viđaju kod pacijenata na dijalizi visokoprotočnim (engl.high-flux)

poliakrilonitrilnim membranama (videti prethodno). Preporučuje se primena druge grupe antihipertenzivnih lekova kod ovih pacijenta.

Anafilaktičke reakcije tokom desenzibilizacije ili nakon ujeda insekta:

Retko, pacijenti koji su uzimali ACE inhibitore tokom terapije desensibilizacije (npr. pčelinji otrov) ili nakon ujeda insekta mogu ispoljiti anafilaktoidne reakcije koje ugrožavaju život. Ovakve reakcije se mogu izbeći privremenim prekidom terapije ACE inhibitorima, ali se ponovo javljaju nakon uvođenja leka. Zato je važno biti oprezan kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima, a prolaze kroz terapiju desenzibilizacije.

Transplantacija bubrega:

Ne postoje iskustva koja se odnose na primenu leka Zofecard Plus kod pacijenata sa nedavnom transplantacijom bubrega. Iz tog razloga primena leka se ne preporučuje kod pacijenta sa transplantiranim bubregom.

Primarni aldosteronizam:

Pacijenti sa primarnim aldosteronizmom generalno neće reagovati na terapiju antihipertenzivnim lekovima koji deluju preko inhibicije renin-angiotenzin sistema. Zato se ne preporučuje primena zofenoprila.

Preosetljivost/angioedem:

Angioedem lica, ekstremiteta, usana, mukoznih membrana, jezika, glotisa i/ili larinksa može se javiti kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima, najčešće tokom prvih nedelja terapije. Međutim, u retkim slučajevima, teški angioedem se može razviti nakon dugotrajne terapije inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima. Primena ACE inhibitora se mora odmah prekinuti i zameniti lekom koji pripada drugoj grupi antihipertenziva.

Angioedem koji zahvata jezik, glotis ili larinks može biti sa smrtnim ishodom. Odmah treba primeniti urgentnu terapiju, koja uključuje (ali nije ograničena samo na) supkutanu primenu rastvora adrenalina 1: 1000 (0,3 do 0,5 mL) ili sporu intravensku primenu adrenalina 1 mg/ mL (razblažuje se prema uputstvu) uz pažljiv nadzor EKG-a i krvnog pritiska. Pacijent mora biti hospitalizovan i opserviran najmanje 12 do 24 sata i ne treba ga otpuštati do potpunog povlačenja simptoma.

Čak i u situaciji gde postoji samo otok jezika, bez respiratornog distresa, pacijenta treba zadržati na posmatranju sve dok terapija antihistaminicima i kortikosteroidima više nije potreban.

Kod pacijenata crne rase ACE inhibitori češće izazivaju angioedem nego kod pacijenata ostalih rasa.

Pacijenti sa angioedemom u anamnezi, koji nije bio izazvan terapijom ACE inhibitorima, su pod većim rizikom od pojave angioedema dok primaju ACE inhibitore (videti odeljak 4.3)

Istovremena upotreba mTOR inhibitora (kao što su sirolimus, everolimus, temsirolimus):

Pacijenti koji istovremeno uzimaju mTOR inhibitore (kao što su sirolimus, everolimus, temsirolimus) su pod većim rizikom od pojave angioedema (otok vazdušnih puteva ili jezika, sa ili bez oštećenja respiratorne funkcije) (videti odeljak 4.5)

Kašalj:

Tokom terapije ACE inhibitorima može se javiti suvi neproduktivni kašalj koji nestaje sa prekidom terapije. Kašalj izazvan ACE inhibitorima treba razmotriti prilikom postavljanja diferencijalne dijagnoze kašlja.

Insuficijencija jetre:

Lečenje ACE inhibitorima retko je bilo povezano sa sindromom koji započinje holestatskom žuticom, a napredovao je do fulminantne nekroze jetre, a ponekada i smrti. Mehanizam ovog sindroma je još uvek

nejasan. Pacijentima koji su na terapiji ACE inhibitorima, a kojima se pojavi žuticu ili povećanje vrednosti enzima jetre, treba isključiti ACE inhibitore i uključiti odgovarajuću terapiju.

Hiperkalemija:

Tokom terapije ACE inhibitorima može doći do hiperkalemije. Ovaj uticaj je obično oslabljen usled delovanja tiazidnih diuretika na izlučivanje kalijuma.

Pacijenti koji imaju rizik od razvija hiperkalemije uključuju one koji imaju renalnu insuficijenciju, dijabetes melitus, hipoaldosteronizam ili oni koji istovremeno uzimaju diuretike koji štede kalijum, suplemente kalijuma ili supstituente soli koji sadrže kalijum; ili kod pacijenata koji su na terapiji drugim aktivnim supstancama koje povećavaju koncentraciju kalijuma u plazmi (npr. Heparin, kotrimoksazol, takodje poznat i kao trimetoprim/sulfametoksazol). Ukoliko je neophodna istovremena upotreba ovih lekova, treba je sprovesti uz česte kontrole koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.5).

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS):

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzin II ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega). Dvostruka blokada RAAS-a kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotensin II receptora ili aliskirena iz tog razloga se ne preporučuje (videti odeljke 4.5. i 5.1.).

Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, sme se sprovoditi samo pod nadzorom lekara specijaliste i uz pažljivo praćenje funkcije bubrega, elektrolita i krvnog pritiska.

ACE inhibitori i blokatori angiotenzin II receptora ne smeju se koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetičkom nefropatijom.

Hiruške procedure/ anestezija:

Kod pacijenata u toku veće hiruške intervencije ili tokom anestezije, ACE inhibitori mogu uzrokovati hipotenziju ili čak hipotenzivni šok,, zato što mogu da inhibiraju stvaranje angiotenzina II do kojeg dolazi zbog kompenzacijske sekrecije renina. Ukoliko nije moguće prekinuti terapiju ACE inhibitorima, treba pažljivo pratiti intravaskularni volumen i volumen plazmei.

Aortna stenoza, stenoza mitralnih zalistaka/ hipertrofična kardiomiopatija:

ACE inhibitore treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa stenozom mitralnih zalistaka i sa opstrukcijom protoka iz leve komore, a izbegavati ih u slučajevima kardiogenog šoka i hemodinamski značajne opstrukcije.

Neutropenija/agranulocitoza :

Kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore prijavljeni su slučajevi neutropenije/agranulocitoze, trombocitopenije i anemija. Rizik od neutropenije zavisi od doze i vrste leka, kao i od kliničkog stanja pacijenta. Retko se viđa kod pacijenata bez komplikacija, ali se može javiti kod pacijenata sa izvesnim stepenom oštećenja funkcije bubrega, pogotovu ako je udružen sa oboljenjima vaskularnog kolagena npr. sistemskim eritemskim lupusom, sklerodermijom i terapijom imunosupresivima, primenom alopurinola ili prokainamida, ili kombinacija ovih komplikujućih faktora. Kod nekih od ovih pacijenata razvile su se ozbiljne infekcije koje u nekoliko slučajeva nisu odgovarale na intenzivnu antibiotsku terapiju.

Ako se zofenopril koristi kod ovih pacijenata, preporuka je da se utvrdi broj belih krvnih ćelija i da se radi diferencijalno brojanje u odnosu na stanje pre početka terapije, svake dve nedelje tokom prva tri meseca terapije zofenoprilom, a kasnije periodično. Pacijente treba upozoriti da prijave bilo koji znak infekcije, tokom terapije (npr. bol u grlu, povišenu telesnu temperaturu) kada treba uraditi diferencijalno brojanje belih krvnih ćelija. Potrebno je prekinuti uzimanje zofenoprila, i bilo kojeg drugog leka koji se uzima istovremeno (videti odeljak 4.5) ukoliko se utvrdi neutropenija (broj neutrofila manje od 1000/ mm3 neutrofila) ili se posumnja na nju. Neutropenija je reverzibilna nakon prekida upotrebe ACE inhibitora.

Psorijaza:

Kod pacijenata sa psorijazom ACE inhibitori se moraju sa oprezom primenjivati..

Proteinurija:

Proteinurija se posebno javlja kod pacijenata sa postojećim oštećenjem funkcije bubrega, ili pri relativno velikim dozama ACE inhibitora. Pacijenti sa oboljenjem bubrega u anamnezi, pre terapije treba da utvrde koncentraciju proteina u urinu (indikator traka se nakvasi prvim jutrnjim urinom) i da to nastave da rade periodično.

Pacijenti sa dijabetesom:

Tokom prvih meseci terapije sa ACE inhibitorima potrebno je pažljivo pratiti koncentraciju glukoze kod pacijenata sa dijabetesom koji su na terapiji oralnim antidijabeticima ili insulinom (videti odeljak 4.5).

Litijum:

Ne preporučuje se kombinacija litijuma i leka Zofecard Plus (videti odeljak 4.5).

Rasa:

Kao i ostali ACE inhibitori, zofenopril može imati manju efikasnost u pogledu snižavanja krvnog pritiska kod pripadnika crne rase, u odnosu na pacijente drugih rasa.

Kod pacijenata crne rase ACE inhibitori češće izazivaju angioedem kod pacijenata drugih rasa.

Trudnoća:

Ne treba započinjati terapiju ACE inhibitorima tokom trudnoće. Ukoliko se terapija ACE inhibitorima ne smatra neophodnom, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da pređu na drugu antihipertenzivnu terapiju koja ima utvrđen bezbednosni profil za upotrebu u trudnoći. Kada se ustanovi trudnoća, terapiju ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i započeti, ukoliko je odgovarajuće, drugu terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

HIDROHLORTIAZID

Oštećenje funkcije bubrega:

Kod pacijenata sa bolešću bubrega tiazidi mogu povećati azotemiju. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega može se razviti kumulativni uticaj ove aktivne supstance. U slučaju progresivne bubrežne insuficijencije koja se ispoljava povećanjem koncentracije neproteinskog azota, potrebno je pažljivo proceniti terapiju i razmotriti prekid terapije diureticima.

Oštećenje funkcije jetre:

Tiazide treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili progresivnom bolešću jetre, jer manje promene ravnoteže tečnosti i elektrolita mogu precipitirati hepatičku komu.

Metabolički i endokrini uticaji:

Lečenje tiazidima može smanjiti toleranciju glukoze. Može biti potrebno prilagodjavanje doze insulina ili oralnih hipoglikemika (videti odeljak 4.5). Tokom lečenja tiazidima latentni dijabetes melitus može postati manifestan.

Povećanje koncentracije holesterola i triglicerida povezano je sa terapijom tiazidnim diureticima. Kod nekih pacijenata tiazidni diuretici mogu pospešiti nastajanje hiperurikemije i/ili gihta.

Poremećaj ravnoteže elektrolita:

Kod svih pacijenata koji se leče diureticima potrebno je u odgovarajućim vremenskim intervalima odredjivati koncentraciju elektrolita u serumu.

Tiazidi, uključujući hidrohlortiazid, mogu izazvati poremećaj ravnoteže tečnosti i elektrolita (hipokalemija, hiponatremija i hipohloremična alkaloza). Upozoravajući znaci poremećaja ravnoteže tečnosti i elektrolita su suva usta, žedj, opšta slabost, letargija, malaksalost, nemir, bol ili grčevi u mišićima, umor u mišićima, hipotenzija, oligurija, tahikardija i gastrointestinalni poremećaji kao što su mučnina i povraćanje.

Iako se hipokalemija može razviti tokom primene tiazidnih diuretika, istovremena primena zofenoprila može smanjiti hipokalemiju koja je izazvana diureticima. Rizik od hipokalemije najveći je kod pacijenata sa cirozom jetre, kod pacijenata sa pojačanom diurezom, kod pacijenata koji ne primaju odgovarajuće količine elektrolita oralnim putem, kao i kod pacijenata koji istovremeno primaju kortikosteroide ili ACTH (videti odeljak 4.5).

Tokom vrelih dana kod pacijenata sa edemima može se pojaviti diluciona hiponatremija. Nedostatak hlorida je obično blag i ne zahteva lečenje.

Tiazidi mogu smanjiti urinarnu ekskreciju kalcijuma i mogu izazvati intermitentno i blago povećanje koncentraciju kalcijuma u serumu u odsustvu poznatih poremećaja metabolizma kalcijuma. Izražena hiperkalcemija može biti znak prikrivenog hiperparatiroidizma. Tiazide treba prestati uzmati pre sprovodjenja ispitivanja paratiroidne funkcije.

Pokazalo se da tiazidi povećavaju urinarnu ekskreciju magnezijuma, što može dovesti do hipomagnezijemije.

Lupus eritematozus:

Egzacerbacija ili aktivacija sistemskog eritematoznog lupusa prijavljena je tokom primene tiazida.

Nemelanomski karcinom kože

Povećan rizik od nemelanomskog karcinom kože (eng. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (eng. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (eng. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlorotiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlorotiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlorotiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

Anti-doping test:

Hidrohlortiazid, jedna od supstanci u leku, može uzrokovati pozitivan rezultat anti-doping testa.

Ostalo:

Reakcije preosetljivosti mogu se javiti kod pacijenata sa ili bez alergije ili bronhijalne astme u anamnezi.

Tokom korišćenja tiazidnih diuretika prijavljeni su slučajevi reakcija fotosenzitivnosti (videti odeljak 4.8.). Ako se tokom lečenja pojavi reakcija fotosenzitivnosti, preporučuje se prekid lečenja. Ako je neophodno ponovno započeti lečenje, preporučuje se zaštita područja izloženih suncu ili veštačkom UV zračenju.

KOMBINACIJA ZOFENOPRIL/HIDROHLORTIAZID

Uz upozorenja koja se odnose na pojedine komponente leka, potrebno je uzeti u obzir sledeće:

Trudnoća:

Primena leka Zofecard Plus se ne preporučuje u prvom tromesečju trudnoće (videti odeljak 4.6.).

Pacijenti sa bubrežnom insuficijencijom:

Uzimajući u obzir uticaj zofenoprila i hidrohlortiazida kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, lek Zofecard Plus ne treba primenjivati kod pacijenata sa umerenom do teškom bubrežnom insuficijencijom ( vrednost klirens kreatinina < 45 mL/min).

Rizik od hipokalemije:

Kombinacija ACE inhibitora sa tiazidnim diuretikom ne isključuje mogućnost pojave hipokalemije. Potrebno je redovno pratiti koncentraciju kalijuma u serumu.

Ovaj lek sadrži laktozu.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

ZOFENOPRIL

Istovremena primena koja se ne preporučuje

Diuretici koji štede kalijum i suplementi kalijuma:

ACE inhibitori smanjuju gubitak kalijuma koji je izazvan diureticima. Diuretici koji štede kalijum, npr. spironolakton, triamteren ili amilorid, suplemeti kalijuma ili zamene za soli koji sadrže kalijum, mogu dovesti do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Ukoliko je neophodna njihova istovremena primena zbog pojave hipokalemije, treba ih koristiti sa oprezom uz čestu kontrolu koncentracije kalijuma u serumu i EKG-a (videti odeljak 4.4).

ACE inhibitori, blokatori angiotenzin II receptora ili aliskiren:Podaci dobijeni iz kliničkih ispitivanja pokazali su da je dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzin II ili aliskirena povezana sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena funkcija bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poredjenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Istovremena primena koja zahteva oprez

mTOR inhibitori (kao što su sirolimus, everolimus, temsirolimus)

Kod pacijenta koji istovremeno primenjuju mTOR inhibitore povećan je rizik od pojave angioedema (videti odeljak 4.4).

Kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol)

Kod pacijenta koji istovremeno primenjuju kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol) povećan je rizik od pojave hiperkalemije (videti odeljak 4.4).

Diuretici (tiazidni ili diuretici Henlejeve petlje)

Prethodno uzimanje velikih doza diuretika može dovesti do gubitka volumena i rizika od hipotenzije nakon započinjanja terapije zofenoprila (videti odeljak 4.4). Verovatnoća hipotenzivnog dejstva se može smanjiti ukidanjem diuretika, povećanjem unosa tečnosti ili soli ili započinjanjem terapije manjim dozama zofenoprila.

Anestetici

ACE inhibitori mogu pojačati hipotenzivno dejstvo određenih anestetika.

Narkotici / triciklički antidepresivi / antipsihotici / barbiturati

Može se javiti posturalna hipotenzija.

Drugi antihipertenzivni lekovi (npr. beta blokatori, alfa blokatori, antagonisti kalcijuma)

Mogu imati dodatno ili pojačano hipotenzivno delovanje. Oprezno treba primenjivati terapiju sa nitroglicerinom, ostalim nitratima, ili vazodilatatorima.

Cimetidin

Može povećati rizik od hipotenzivnog delovanja.

Ciklosporin

Istovremena primena sa ACE inhibitorima može povećati rizik od bubrežne disfunkcije.

Alopurinol, prokainamid, sistemski kortikosteroidi, citostatici i imunosupresivni lekovi

Istovremena primena sa ACE inhibitorima povećava rizik od hipersenzitivnih reakcija. Podaci o drugim ACE inhibitorima ukazuju na povećan rizik od leukopenije kada se primenjuju istovremeno.

Antidijabetici

Retko ACE inhibitori mogu potencirati hipoglikemijsko dejstvo insulina i oralnih antidijabetika kao što su derivati sulfonilurea, kod pacijenata sa dijabetesom

U tim slučajevima može biti potrebno smanjenje doze antidijabetika tokom njihove istovremene primene sa ACE inhibitorima.

Hemodijaliza visokoprotočnim membranama

Pri istovremenoj primeni ACE inhibitora, povećan je rizik od anafilaktoidnih reakcija.

Simpatomimetici

Mogu smanjiti antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora; pacijente treba pažljivo pratiti kako bi se potvrdilo da je postignuto željeno dejstvo.

Antacidi

Smanjuju bioraspoloživost ACE inhibitora.

Hrana

Može smanjiti brzinu, ali ne i stepen resorpcije zofenopril-kalcijuma.

Soli zlata

Kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore češće su prijavljene nitritoidne reakcije (simptomi vazodilatacije, uključujući talase vrućine, mučninu, vrtoglavicu i hipotenziju koja može biti veoma teška) nakon injekcija zlata (npr. natrijum-aurotiomalat).

Dodatne informacije

CYP enzimi:

Nema direktnih kliničkih podataka o interakciji zofenoprila sa drugim lekovima

koji se metabolišu CYP enzimima. Međutim, in vitro metaboličke studije sa zofenoprilom su pokazale da nema potencijalnih interakcija sa lekovima koji se metabolišu CYP enzimima.

HIDROHLORTIAZID

Istovremena primena koja zahteva oprez

Holestiramin i smole holestipola:

Resorpcija hidrohlortiazida narušena je u prisustvu smola sa anjonskom izmenom. Pojedinačne doze holestiramina ili smola holestipola vežu hidrohlortiazid i smanjuju resorpciju u digestivnom traktu do 85, odnosno 43%.

Sulfonamidske diuretike treba uzimati najmanje jedan sat pre ili četiri do šest sati nakon tih lekova.

Kortikosteroidi, ACTH, amfotericin B (parenteralni), karbenoksolon, stimulirajući laksativi:

Kada se primenjuju istovremeno sa hidrohlortiazidom može doći do smanjenja koncentracije elektrolita, naročito može doći do pojave hipokalemije.

Soli kalcijuma:

Kod istovremene primene sa tiazidnim diureticima može doći do povećanja koncentracije kalcijuma u serumu kao posledice smanjenog izlučivanja.

Kardiotonični glikozidi:

Tiazidima izazvana hipokalemija ili hipomagnezijemija pojačava nastanak srčanih aritmija izazvanih digitalisom.

Lekovi povezani sa nastankom torsade de pointes:

Zbog rizika od pojave hipokalemije, potreban je oprez kod istovremene primene hidrohlortiazida i lekova koji se povezuju sa nastankom torsade de pointes, npr. Nekim antiaritmicima, nekim antipsihoticima i ostalim lekovima za koje se zna da izazivaju torsade de pointes.

Vazopresorni amini (npr. adrenalin):

Moguće je smanjenje reakcije na vazopresorne amine, ali ne u meri koja bi isključila njihovu primenu sa hidrohlortiazidom.

Nedepolarizirajući mišićni relaksansi (npr. tubokurarin):

Pri istovremenoj primeni sa hidrohlortiazidom moguć je pojačan odgovor na mišićni relaksans.

Amantadin:

Tiazidi mogu povećati rizik od neželjenih dejstava izazvanih amantadinom.

Lekovi koji se koriste za lečenje gihta (probenecid, sulfinpirazon, alopurinol):

Može biti potrebno prilagođavanje doze urikozurika budući da hidrohlortiazid može povećati koncentraciju mokraćne kiseline u serumu. Može biti potrebno povećanje doze probenecida ili sulfinpirazona. Istovremena primena sa tiazidnim diureticima može povećati učestalost reakcija preosetljivosti na alopurinol.

Dodatne informacije

Interakcije u laboratorijskim ispitivanjima: zbog dejstva na metabolizam kalcijuma, moguće su interakcije tiazida sa testovima ispitivanja paratiroidne funkcije.

KOMBINACIJA ZOFENOPRIL/HIDROHLORTIAZID

Dodatno uz interakcije vezane na pojedine komponente leka, treba uzeti u obzir i sledeće: Istovremena primena koja se ne preporučuje:

Litijum:

Istovremena primena tiazidnih diuretika može povećati rizik od toksičnosti litijuma i dodatno povećati već povećan rizik toksičnosti litijuma zbog ACE inhibitora.

Iz tog razloga se ne preporučuje istovremena primena leka Zofecarda Plus i litijuma, ali u slučaju da je ta kombinacija neophodna, potrebno je pažljivo pratiti koncentraciju litijuma u serumu.

Klinička hemija:

Tiazidi mogu smanjiti koncentraciju (engl. Protein Bound Iodine, PBI) (joda vezanog na proteine) u serumu, bez znakova poremećaja štitaste žlezde.

Istovremena primena pri kojoj je neophodan oprez

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (uključujući acetilsalicilnu kiselinu  3g/dan): Primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) može smanjiti antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora i diuretika. Takođe je opisano da NSAIL i ACE inhibitori pokazuju aditivno dejstvo na povećanje koncentracije kalijuma u serumu, dok se funkcija bubrega može smanjiti.Ova dejstva su,u principu, reverzibilna, a pojavljuju se naročito kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Retko se može javiti akutna bubrežna insuficijencija bubrega, naročito kod pacijenata sa ugroženom funkcijom bubrega, kao

što su stariji ili dehidrirani pacijenti.

Alkohol:

Pojačava hipotenzivno dejstvo ACE inhibitora i hidrohlortiazida.

Trimetoprim:

Istovremena primena ACE inhibitora i tiazida sa trimetoprimom povećava rizik od hiperkalemije.

Trudnoća

Zofenopril i hidrohlortiazid

Zbog dejstva pojedinih komponenata leka na trudnoću, ne preporučuje se primena leka Zofecarda Plus tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Lek Zofecard Plus je kontraindikovan tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Zofenopril

Ne preporučuje se primena ACE inhibitora tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena ACE inhibitora je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Na osnovu epidemioloških dokaza o riziku od teratogenosti nakon terapije ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće ne može se doneti konačan zaključak. Međutim, blago povećanje rizika se ne može isključiti. Osim ako se nastavak lečenja ACE inhibitorima ne smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću trebaju preći na lečenje drugim antihipertenzivnim lekovima sa utvrdjenim bezbednosnim profilom za primenu u trudnoći. Kada se trudnoća dijagnostikuje, terapiju ACE inhibitorima treba odmah prekinuti. Takodje, ukoliko je to odgovarajuće, započeti drugi terapiju..

Poznato je da izloženost ACE inhibitorima tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće kod ljudi dovodi do toksičnog uticaja na fetus (smanjena funkcija bubrega, oligohidramnion, zastoj u okoštavanju lobanje) i na novorođenče (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3). Kod pacijentkinja koje su izložene dejstvu ACE inhibitora od drugog trimestra trudnoće, preporučljivo je uraditi ultrazvučne kontrole funkcije bubrega i lobanje. Odojčad čije su majke uzimale ACE inhibitore moraju biti pažljivo praćena zbog moguće pojave hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Hidrohlortiazid

Postoji ograničeno iskustvo sa hidrohlortiazidom tokom trudnoće, naročito tokom prvog trimestra. Ispitivanja na životinjama nisu dovoljna.

Hidrohlortiazid prolazi kroz placentu. S obzirom na mehanizam delovanja, njegova primena tokom drugog i trećeg trimestra može kod fetusa/novorođenčeta može da ugrozi feto- placentalnu perfuziju i time prouzrokovati fetalna i neonatalna dejstva kao što su kao što su ikterus, poremećaje ravnoteže elektrolita, kao i trombocitopeniju.

Hidrohlortiazid se ne treba primenjivati kod gestaciskog edema, gestacijske hipertenzije ili

preeklampsije zbog rizika od smanjenja volumena plazme i hipoperfuzije placente, a bez korisnog dejstva na tok bolesti.

Hidrohlortiazid se ne treba primenjivati kod trudnica sa esencijalnom hipertenzijom, osim u retkim slučajevima gde se druga terapija ne može primeniti.

Dojenje:

Budući da nema podataka o primeni leka Zofecard Plus tokom dojenja, ne preporučuje se njegova primena i prednost se daje drugim lekovima koji imaju bolji bezbednosni profil tokom dojenja, posebno kada se doji novorođenče ili prevremeno rođeno dete.

Hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid se izlučuje u majčino mleko u malim količinama. Velike doze tiazida,izazivaju intenzivnu diurezu, mogu da inhibiraju stvaranje mleka. Ne preporučuje se primena leka Zofecard Plus tokom dojenja. Ukoliko se lek Zofecard Plus upotrebljava tokom dojenja, potrebno je primeniti najmanje moguće doze leka.

Nema studija o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Tokom upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama treba imati na umu da se ponekad mogu pojaviti pospanost, vrtoglavica ili umor.

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima u kojima je 597 pacijenata randomizirano da primaju zofenopril i hidrohlortiazid nisu primećene neželjene reakcije koje bi bile specifične za ovu fiksnu kombinaciju leka. Radilo se samo o neželjenim reakcijama koje su ranije bile prijavljene za zofenopril kalcijum ili hidrohlortiazid. Učestalost javljanja neželjenih rekacija ne pokazuje korelaciju sa polom ili životnom dobi pacijenta.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U tabeli u nastavku navedena su sva neželjena dejstva koja su prijavljena tokom kliničke prakse kod pacijenata koji su primali zofenopril/hidrohlortiazid 30/12,5 mg. Navedena su prema klasi sistema organa i rangirana po učestalosti javljanja prema sledećoj konvenciji: veoma često

(≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do ≤ 1/100); retko (≥1/10000 do ≤ 1/1000); veoma retko (≤/10000).

Dodatne informacije o pojedinačnim supstancama leka:

Neželjene reakcije koje su prijavljene za svaku supstancu leka kada se koriste kao monoterapija, mogu se javiti u toku terapije lekom Zofecard Plus:

ZOFENOPRIL

Najčešća neželjena dejstva koji se uobičajeno javljaju kod upotrebe ACE inhibitora, a koji su prijavljeni tokom kliničkih studija kod pacijenata koji su uzimali ziofenopril, su sledeći:

Primećena su sledeća neželjena dejstva tokom terapije ACE inhibitorima.

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Kod malog broja pacijenata može se javiti agranulocitoza i pancitopenija.

Kod pacijenata sa deficitom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze prijavljena je hemolitička anemija.

Endokrini poremećaji

Neodgovarajuća sekrecija anridiuretskog hormona se javlja sa nepoznatom učestalošću.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Veoma retko se javlja hipoglikemija

Psihijatrijski poremećaji

Retko se javlja depresija, promene raspoloženja, poremećaj sna, stanje konfuzije.

Poremećaji nervnog sistema

Povremeno se javlja parestezija, osećaj gadjenja, poremećaj ravnoteže.

Poremećaji oka

Retko se javlja zamagljen vid.

Poremećaji uha i labirinta

Retko se javlja zujanje u ušima.

Kardiološki poremećaji

Prijavljeni su individualni slučajevi tahikardije, palpitacija, aritmije, angine pektoris, infarkta miokarda za ACE inhibitore koji su udruženi sa hipotenzijom.

Vaskularni poremećaji

Primećena je pojava teške hipotenzije nakon započinjanja terapije ili usled povećanja doze. Ovo je naročito primećeno kod određenih rizičnih grupa (videti odeljak 4.4). Mogu se javiti simptomi kao što su vrtoglavica, osećaj slabosti, oslabljen vid, retko sa poremećajem svesti (sinkopa).

Retko se javlja crvenilo lica.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Retko su prijavljeni dispneja, sinusitis, rinitis, glositis, bronhitis i bronhospazam. Kod malog broja pacijenata, primena ACE inhibitora je izazvala pojavu angioneurotskog edema koji zahvata lice i orofaringealna tkiva. U izolovanim slučajevima, angioneurotski edem koji je zahvatio gornje disajne puteve uzrokovao je njihovu fatalnu opstrukciju.

Gastrointestinalni poremećaji

Povremeno se mogu javiti abdominalni bol, dijareja, konstipacija i suva usta.

Opisani su individualni slučajevi pankreatitisa i ileusa tokom primene ACE inhibitora. Veoma retko se može javiti angioedem tankog creva.

Hepatobilijarni poremećaji

Opisani su individualni slučajevi holestazne žutice i hepatitisa tokom primene ACE inhibitora.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno se mogu javiti alergijske reakcije i reakcije hipersenzitivnosti kao što su pruritis, urtikarija, multiformni eritem, Stevens-Johnson-ov-Johnson sindrom, toksična epidermalna nekroliza, eflorescencije slične psorijazi i alopecija.

Mogu biti praćene povišenom telesnom temperaturom, mijalgijom, artralgijom, eozinofilijom i/ili povećanjem titra ANA.

Retko se javlja hiperhidroza.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Povremeno se može javiti mijalgija.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Bubrežna insuficijencija se može pojaviti ili se pojačati. Prijavljena je pojava akutne bubrežne insuficijencije (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza).

Retko se može javiti abnormalna mikturija.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Retko se javlja erektilna disfunkcija.

Opšti poremećaji i rekacije na mestu primene

Veoma retko se javljaju periferni otoci i bol u grudima.

Ispitivanja

Može se javiti povećanje koncentracija uree i kratinina u plazmi, koji je reverzibilan po prekidu terapije, posebno kod postojanja bubrežne insuficijencije, teške srčane insuficijencije i renovaskularne hipertenzije.

Kod nekoliko pacijenata prijavljeno je smanjenje koncentracije hemoglobina, hematokrita, trombocita i belih krvnih zrnaca.

Takodje je prijavljen i porast vrednosti enzima jetre i koncentracije bilirubina u serumu.

HIDROHLORTIAZID

Neželjene reakcije koje su prijavljene kod primene samog hidrohlortiazida uključuju sledeće:

Neoplazme – benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe)

Učestalost nepoznato: nemelanomski karcinom kože (bazocelularni karcinom i planocelularni karcinom) Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinom kože (engl. Non-melanoma skin cancer, NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Leukopenija, neutropenija, agranulocitoza, trombocitopenija, aplastična anemija, hemolitička anemija, insuficijencija koštane srži.

Poremećaji imunskog sistema

Anafilaktička reakcija.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Anoreksija, dehidratacija, giht, diabetes melitus, metabolička alkaloza, hiperurikemija, poremećaj ravnoteže elektrolita (uključujući hiponatrijemiju, hipokalijemiju, hipomagnezemiju, hipohloremiju, hiperkalcemiju), hiperglikemija, hiperamilazemija.

Psihijatrijski poremećaji

Apatija, konfuzno stanje, depresija, nervoza, nemir, poremećaji spavanja.

Poremećaji nervnog sistema

Konvulzije, smanjen stepen svesti, koma, glavobolja, vrtoglavica, parestezija, pareza.

Poremećaji oka

Ksantopsija, zamagljen vid, miopija (pogoršana), smanjena lakrimacija.

Poremećaji uha i labirinta

Osećaj vrtoglavice.

Kardiološki poremećaji

Srčane aritmije, palpitacije.

Vaskularni poremećaji

Ortostatska hipotenzija, tromboza, embolizam, šok

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Pneumonitis, intersticijalna bolest pluća, plućni edem.

Gastrointestinalni poremećaji

Suva usta, mučnina, povraćanje, želudačne smetnje, proliv, konstipacija, bolovi u abdomenu, paralitički ileus, flatulencija, sijaloadenitis, pankreatitis.

Hepatobilijarni poremećaji

Holestatska žutica, holecistitis.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Pruritus, purpura, urtikarija, fotosenzitivne reakcije, osip, kožni eritematozni lupus, nekrotizirajući vaskulitis, toksična epidermalna nekroliza.

Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva

Mišićni spazmi, mialgija.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Oštećena funkcija bubrega, akutna insuficijencija bubrega, intersticijalni nefritis, glikozurija.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Erektilna disfunkcija.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Astenija, pireksija, umor, žeđ.

Ispitivanja

Promene u elektrokardiogramu, povećana koncentracija holesterola u krvi, povićane koncentracije trigliceridi u krvi.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi predoziranja su teška hipotenzija, šok, stupor, bradikardija, poremećaj elektrolita i insuficijencija bubrega.

Terapija je simptomatska i suportivna. U slučaju predoziranja pacijenta treba držati pod strogim nadzorom, najbolje na odeljenju intenzivne nege. Treba često kontrolisati koncentraciju elektrolita u serumu i kreatinin. Terapijske mere zavise od prirode i težine simptoma. U slučaju da od ingestije nije prošlo mnogo vremena, mogu se primeniti mere za prevenciju resorpcije, kao što su gastrična lavaža i primena adsorbenata i natrijum-sulfata. Ukoliko se javi hipotenzija, pacijenta treba postaviti u položaj pri šoku i razmotriti primenu ekspandera volumena i/ili terapiju angiotenzinom II. Bradikardiju i ekstenzivnu vagusnu reakciju treba lečiti atropinom. Može se razmotriti primena pejs mejkera. ACE inhibitori se mogu ukloniti iz cirkulacije primenom hemodijalize. Treba izbegavati primenu visokoprotočnih poliakrilonitrilnih membrana.

Predoziranje hidrohlortiazidom povezano je sa gubitkom elektrolita (hipokalemija, hipohloremija) i dehidratacijom kao posledicom preterane diureze. Najčešći znaci i simptomi predoziranja hidrohlortiazidom su mučnina i pospanost. Hipokalemija može dovesti do spazma mišića i/ili pojačati srčane aritmije povezane sa istovremenom primenom glikozida digitalisa i određenih antiaritmika.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem; inhibitori ACE i diuretici

ATC šifra: C09BA15

KOMBINACIJA ZOFENOPRILA I HIDROHLORTIAZIDA

Lek Zofecard Plus predstavlja fiksnu kombinaciju koja sadrži zofenopril, inhibitor angiotensin konvertujućeg enzima (ACE) i hidrohlortiazid, tiazidni diuretik. Obe supstance imaju komplementarno dejstvo i vrše aditivni antihipertenzivno dejstvo.

Zofenopril je sulfhidrilni ACE inhibitor koji blokira enzim koji katalizira konverziju angiotenzina I u vazokonstriktorni peptid angiotenzin II, što dovodi do smanjene vazopresorne aktivnosti i smanjenog lučenja aldosterona. To može, uz gubitak natrijuma i tečnosti, dovesti do povećane koncentracije kalijuma u serumu. Izostankom mehanizma negativne povratne sprege kojom angiotenzin II deluje na oslobadjanje renina, pojačava se aktivnost renina u plazmi.

Izgleda da je supresija sistema renin angioenzin-aldosteron primarni mehanizam kojim zofenopril snižava krvni pritisak. ACE je identičan kininazi II, enzimu koji razgrađuje bradikinin, moćan vazodilatatorni peptid za koji se čini da ima ulogu u terapijskom dejstvu ACE inhibitora.

Hidrohlortiazid je diuretik i antihipertenziv. Deluje na reapsorpciju elektrolita u distalnim bubrežnim tubulima. Hidrohlortiazid povećava izlučivanje natrijuma i hlorida u približno jednakim količinama. Natriureza može biti praćena gubitkom kalijuma i bikarbonata. Verovatno putem blokade renin-angiotenzin-aldosteron sistema istovremena primena zofenoprila poništava gubitak kalijuma koji je povezan sa ovim diureticima. Prilikom primene hidrohlortiazida do početka diureze dolazi za otprilike 2 sata, maksimalno dejstvo postiže se otprilike 4 sata nakon primene doze, a traje otprilike 6 do 12 sati.

Ostale informacije:

U dva velika randomizovana, kontrolisana ispitivanja (engl.ONgoing Telmisartan

Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial, ONTARGET ) i (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes, VA NEPHRON-D) ispitivana je primena kombinacije ACE inhibitora sa blokatorom angiotenzin II receptora.

ONTARGET je bilo ispitivanje sprovedeno kod pacijenata sa kardiovaskularnom ili cerebrovaskularnom bolešću u anamnezi, ili sa dijabetes melitusom tipa 2 uz

dokaze oštećenja ciljanih organa. VA NEPHRON-D je bilo ispitivanje kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i dijabetičkom nefropatijom.

Ova ispitivanja nisu pokazala značajan povoljan uticaj na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i smrtnost, a uočen je povećani rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poredjenju sa monoterapijom.

S obzirom na to da su njihova farmakodinamska svojstva slična, ti su rezultati relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora.

ACE inhibitori i blokatori angiotenzin II receptora se iz tog razloga ne smeju istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetičkom nefropatijom.

ALTITUDE (engl.Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bilo ispitivanje dizajnirano u cilju ispitivanje koristi dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom angiotenzin II receptora kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i hroničnom bolešću bubrega, kardiovaskularnom

bolešću ili oba. Ispitivanje je prevremeno prekinuto zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar bili su brojčano učestaliji u

grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo, a neželjeni dogadjaji i ozbiljni neželjeni dogadjaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) bili su učestalije zabeleženi u grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo.

Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških ispitivanja, zabeležena je povezanost zavisna od kumulativne doze izmedju hidrohlortiazida i nemelanomskog kancera kože. U jedno ispitivanje bila su uključena 71533 slučaja bazocelularnog kancera i 8629 slučajeva skvamocelularnog karcinoma, uparenih sa 1430833, odnosno 172462 kontrole iz populacije. Velika upotreba hidrohlortiazida (≥50000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za bazocelularni kancer, odnosno 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za skvamocelularni karcinom.

Primećena je jasna povezanost kumulativne doze i odgovora, i za bazocelularni kancer i za skvamocelularni karcinom. Druga studija pokazala je moguću povezanost između carcinoma usana (skvamocelularni karcinom) i izlaganja hidrohlortiazidu: 633 slučaja karcinoma usana uparena su sa 63067 kontrola iz populaciije, koristeći strategiju uzorkovanja iz rizične grupe (eng. risk-set sampling).

Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7 2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlortiazida (~25000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).

Istovremena primena zofenoprila i hidrohlortiazida nema ili ima mali uticaj na bioraspoloživost svake od aktivnih supstanci. Tableta koja sadrži kombinaciju aktivnih supstanci je bioekvivalentna istovremenoj primeni pojedinačnih komponenti.

ZOFENOPRIL

Zofenopril je prolek jer je aktivni inhibitor slobodna sulfhidrilna grupa zofenoprilat, koja nastaje hidrolizom tioestra.

Resorpcija:

Zofenopril se brzo i potpuno resorbuje nakon oralne primene i gotovo se u potpunosti pretvara u zofenoprilat, koji dostiže maksimalnu koncentraciju u krvi 1,5 sat nakon oralnog uzimanja zofenoprila. Kinetika pojedinačnih doza je linearna u rasponu doza od 10 do 80 mg zofenoprila, a nema akumulacije nakon primene 15-60 mg zofenoprila tokom 3 nedelje. Prisustvo hrane u gastrointestinalnom traktu smanjuje brzinu, ali ne i obim resorpcije, tako da je vrednost PIK zofenoprilata gotovo identičan natašte i posle jela.

Distribucija:

Približno 88% radioaktivnosti izmerene ex-vivo u cirkulaciji nakon primene radioaktivno obeleženog zofenoprila bilo je vezano na proteine plazme, a volumen distribucije u stanju ravnoteže iznosi 96 litara.

Biotransformacija:

Nakon primene doze radioaktivno obeleženog zofenoprila u ljudskom urinu nadjeno je osam metabolita koji su činili 76% radioaktivnosti izmerene u urinu. Glavni metabolit je zofenoprilat (22%), koji se potom metaboliše preko nekoliko metaboličkih puteva, uključujući konjugaciju sa glukuronskom kiselinom (17%), ciklizaciju i konjugaciju sa glukuronskom kiselinom (13%), konjugaciju sa cisteinom (9%) i S-metilaciju tiolne grupe (8%).

Eliminacija:

Radioaktivno obeleženi zofenoprilat primenjen intravenski izlučuje se u urin (76%) i feces (16%), a nakon oralne doze radioaktivno obeleženog zofenoprila izmereno je 69% radioaktivnosti u urinu, odnosno 26% u fecesu, što pokazuje da postoje dva puta eliminacije (bubrezi i jetra). Poluvreme eliminacije zofenoprila je 5,5 sati, a ukupan klirens je 1300 mL/min nakon oralne primene zofenoprila.

Linearnost/nelinearnost

Farmakokinetika u posebnim populacijama

Farmakokinetika kod starijih pacijenata

Nije potrebno prilagodjavanje doze kod starijih pacijenata ukoliko je funkcija bubrega normalna.

Farmakokinetika kod poremećaja funkcije bubrega

Poredjenje ključnih farmakokinetičkih parametara zofenoprilata, merenih nakon oralne primene radioaktivno obeleženog zofenoprila, pokazalo je da se zofenopril iz organizma kod pacijenata sa blago oštećenom funkcijom bubrega (vrednost klirens kreatinina > 45 i < 90 mL/min) eliminiše jednakom brzinom kao kod onih sa normalnom funkcijom bubrega (vrednost klirens kreatinina > 90 mL/min).

Kod pacijenata sa umereno do teško oštećenom funkcijom bubrega (7- 44 mL/min), brzina eliminacije smanjena je na otprilike 50% u odnosu na normalnu.

Kod pacijenata sa bolešću bubrega u završnoj fazi, koji se podvrgavaju hemodijalizi ili peritonealnoj dijalizi, brzina eliminacije smanjena je na 25% normalne.

Farmakokinetika kod poremećaja funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim poremećajem funkcije jetre, koji su primili pojedinačnu dozu radioaktivno obeleženog zofenoprila, vrednosti Cmax i Tmax zofenoprilata bile su slične onima kod zdravih ispitanika. Medjutim, vrednosti PIK kod pacijenata sa cirozom bile su otprilike dvostruko veće od onih kod

zdravih ispitanika, što pokazuje da početna doza zofenoprila kod pacijenata sa blagim do umerenim poremećajem funkcije jetre treba da bude polovina doze kod pacijenata sa normalnom funkcijom jetre.

Nema podataka o farmakokinetici zofenoprila kao ni zofenoprilata kod pacijenata sa ozbiljnim poremećajem funkcije jetre, te je iz tog razloga primena zofenoprila kod tih pacijenata kontraindikovana.

HIDROHLORTIAZID

Resoprcija:

Hidrohlortiazid se dobro resorbuje (65 do 75%) nakon oralne primene. Koncentracije u plazmi linearno su zavisne od primljene doze. Resorpcija hidrolortiazida zavisi od vremena prolaska kroz creva i veća je kad je vreme prolaska kroz creva sporo, na primer kad je lek uzet sa hranom. Kada su koncentracije u plazmi praćene najmanje 24 časa, uočeno je da poluvreme eliminacije u plazmi varira između 5,6 i 14,8 sati, a maksimalne koncentracije u plazmi uočene su izmedju 1 i 5 sati nakon primene doze.

Distribucija:

Tiazidi su široko raspodeljeni u telesnim tečnostima i u velikoj su meri vezani na proteine plazme (92%), naročito za albumin, a najjače su vezani supstituisani molekuli. Rezultat toga je smanjeni renalni klirens u odnosu na ranije primenjivane supstance i produženo dejstvo. Nije dokazana veza između koncentracije hidrohlortiazida u plazmi i stepena sniženja krvnog pritiska.

Eliminacija:

Hidrohlortiazid se primarno izlučuje putem bubrega. Većina tiazida se izlučuje nepromenjena preko urina, a više od 95% hidrohlortiazida pojavljuje se nepromenjeno u urinu u roku od 3-6 sati nakon oralne doze. Kod pacijenata sa bolešću bubrega koncentracije hidrohlortiazida u plazmi su povećane i poluvreme eliminacije produženo. Hidrohlortiazid prolazi placentarnu barijeru, ali ne i krvno-moždanu barijeru.

Fiksna kombinacija zofenopril/hidrohlortiazid nije ukazala na poseban rizik za ljude u ispitivanjima akutne toksičnosti, toksičnosti ponovljenih doza i genotoksičnosti.

Reproduktivna toksičnost kombinacije ispitivana je na pacovima i kunićima, pri čemu zofenopril i hidrohlortiazid nisu pokazali teratogenost. Međutim, kombinacija je značajno povećala maternalnu toksičnost izazvanu samim zofenoprilom kod skotnih pacova i kunića.

Nisu sprovedena ispitivanja kancerogenosti sa kombinacijom zofenopril/hidrohlortiazid. Ispitivanja kancerogenosti sprovedena na miševima i pacovima, samo sa zofenoprilom, nisu pokazala znake kancerogenosti.

Preklinički podaci za hidrohlortiazid ne ukazuju na poseban rizik za ljude na temelju konvencionalnih ispitivanja bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i kancerogenog potencijala.

Jezgro:

Celuloza, mikrokristalna; Laktoza, monohidrat; Skrob, kukuruzni; Hipromeloza;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete:

Opadry Pink 02B24436, sastav: Hipromeloza;

Titan-dioksid (E171);

Makrogol 400; Gvožđe(III)-oksid crveni (E172);

Makrogol 6000.

Nije primenjivo.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 30C.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVDC/Al) sa 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Zofecard Plus sadrži dve aktivne supstance zofenopril-kalcijum i hidrohlortiazid.

• Zofenopril-kalcijum pripada grupi lekova za snižavanje krvnog pritiska koji se nazivaju inhibitori konvertaze angiotenzina (ACE inhibitori).
• Hidrohlortiazid je diuretik koji deluje tako da povećava količinu izlučene mokraće.

Lek Zofecard Plus se koristi u lečenju blagog do umerenog visokog krvnog pritiska (hipertenzija), kada se krvni pritisak ne može na odgovarajući način kontrolisati samo zofenoprilom.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na zofenopril-kalcijum ili na bilo koji drugi ACE inhibitor (kao što su kaptopril ili enalapril), na hidrohlortiazid ili na druge derivate sulfonamida ili na bilo koju od od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6.),
• ukoliko ste ste trudni više od 3 meseca (takođe u ranoj trudnoći bolje izbegavati lek Zofecard Plus- videti odeljak: Trudnoća i dojenje),
• ukoliko ste osetili simptome kao što su zviždanje u grudima, oticanje lica ili jezika, izražen svrab ili težak osip na koži, pri prethodnoj terapiji ACE inhibitorom, ili ako ste Vi ili neko iz Vaše porodice imao ove simptome u bilo kojim drugim okolnostima (stanje koje se naziva angioedem),
• ukoliko imate teško oštećenje funkcije jetre ili bubrega,
• ukoliko imate suženje bubrežnih arterija sa obe strane,
• ako imate šećernu bolest (dijabetes) ili oštećenje funkcije bubrega i uzimate lek za snižavanje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren.

Upozorenja i mere opreza

Vaš lekar može proveravati Vašu funkciju bubrega, krvni pritisak i vrednosti elektrolita (npr. kalijuma) u krvi u redovnim intervalima.

Videti takođe informacije pod naslovom “Nemojte koristiti lek Zofecard Plus” Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Zofecard Plus:

• ukoliko imate poremećaj funkcije jetre ili bubrega,
• ukoliko imate visok krvni pritisak koji je izazvan oštećenjem funkcije bubrega ili sužavanjem arterija koja snabdeva bubrege krvlju (renovaskularna hipertenzija),
• ukoliko imate srčanu slabost (insuficijencija srca),
• ukoliko ste nedavno imali transplantaciju bubrega,
• ukoliko imate probleme sa bubrezima ili ako idete na dijalizu (ukoliko ste na hemodijalizi visokoprotočnim membranama),
• ukoliko ste podvrgnuti LDL aferezi (procedura slična dijalizi bubrega koja se sprovodi sa ciljem uklanjanja ,,lošeg” holesterola, pomoću aparata),
• ukoliko imate neuobičajeno visoke vrednosti hormona aldosterona u krvi (primarni aldosteronizam) ili smanjene vrednosti hormona aldosteron u krvi (hipoaldosteronizam),
• ukoliko pripadate crnoj rasi, učestalost angioedema (otok lica, usana, usta, jezika ili grla koje može da izazove probleme sa gutanjem ili disanjem) može biti povećana, a efikasnost u smanjenju krvnog pritiska smanjena,
• ukoliko imate suženje srčanih zalistaka (aortna stenoza) ili zadebljanje zidova srca (hipertrofična kardiomiopatija),
• ukoliko imate ili ste imali psorijazu (bolest kože za koju su karakteristični ljuspaste mrlje ružičaste boje),
• ukoliko ste na terapiji desenzitilizacije (injekcije alergena) protiv uboda insekata,
• ukoliko imate eritematozni lupus (poremećaj imunskog sistema, tj. odbrambenog sistema organizma)
• ukoliko ste skloni smanjenim vrednostima kalijuma u krvi, a posebno ako imate sindrom produženog QT intervala (vrsta neuobičajenog EKG nalaza) ili uzimate digitalis (koristi se za lečenje određenih srčanih smetnji tako što usporavaju srčani ritam, a povećavaju snagu srca za vreme otkucaja)
• ukoliko imate šećernu bolest,
• ukoliko imate anginu pektoris ili poremećaje koji zahvataju mozak, jer nizak krvni pritisak može dovesti do srčanog ili moždanog udara.
• ukoliko uzimate bilo koji od navedenih lekova za lečenje visokog krvnog pritiska:
• blokator receptora angiotenzina II (grupa lekova poznata i kao sartani, npr. valsartan, telmisartan, irbesartan), posebno ako imate probleme sa bubrezima povezane sa šećernom bolešću.
• Aliskiren
• ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova, rizik od nastanka angioedema je povećan: sirolimus, temsirolimus, everolimus i drugi lekovi koji pripadaju grupi lekova mTOR inhibitor (primenjuju se za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa)
• ako ste imali karcinom (rak) kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlortiazidom, naročito dugotrajna primena uz velike doze, može da poveća rizik od nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Zofecard Plus.

Vaš lekar može proveravati Vašu funkciju bubrega, krvni pritisak i vrednosti elektrolita (npr. kalijuma) u krvi u redovnim intervalima.

Videti takođe informacije u odeljku Lek Zofecard Plus ne smete uzimati

Tokom terapije ACE inhibitorima može se javiti suvi neproduktivni kašalj koji nestaje sa prekidom terapije.

Hidrohlortiazid u leku Zofecard Plus može dovesti do preosetljivosti Vaše kože na sunčevu svetlost ili veštačko UV svetlo. Prekinite sa uzimanjem leka Zofecard Plus i obavestite svog lekara ukoliko tokom lečenja dobijete osip, svrab kože ili primetite pojačanu osetljivost kože (videti odeljak 4.).

Anti-doping test: Lek Zofecard Plus može dovesti do pozitivnog rezultata anti-doping testa.

Lek Zofecard Plus može izazvati značajan pad krvnog pritiska, naročito nakon prve doze (ovo je najpre moguće kod pacijenata koji uzimaju diuretike (lekovi koji povećavaju količinu urina koju stvaraju bubrezi), koji su dehidrirani ili su na režimu ishrane sa ograničenim unosom soli ili ako koristite zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum (dobro regulisana vrednost kalijuma u krvi je veoma važna), ili kod pacijenata koji povraćaju ili imaju proliv). Ako Vam se ovo desi odmah obavestite lekara i lezite na leđa (videti odeljak 4).

Ukoliko treba da se podvrgnete operaciji, recite anesteziologu, pre operacije, da uzimate lek Zofecard Plus. Ova informacija će pomoći lekaru da kontroliše Vaš krvni pritisak i puls tokom operacije.

Morate reći Vašem lekaru ako mislite da ste (ili da možete biti) trudni. Lek Zofecard Plus se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati nakon trećeg meseca trudnoće, jer može ozbiljno naškoditi Vašem plodu ako se koristi nakon trećeg meseca trudnoće (videti odeljak Trudnoća).

Deca i adolescenti

Lek Zofecard Plus ne treba primenjivati kod dece i adolescenta uzrasta mlađeg od 18 godina jer bezbednost njegove primene u ovom uzrastu nije ispitana.

Drugi lekovi i lek Zofecard Plus

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Na terapiju lekom Zofecard Plus mogu da utiču drugi lekovi. Posebno obavestite svog lekara ukoliko uzimate:

• lekove koji povećavaju vrednost kalijuma u krvi (npr. suplementi kalijuma, diuretici koji štede kalijum, kao što su: spironolakton, triamteren, amilorid) i zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum, druge

lekove koji mogu povećati vrednost kalijuma u Vašem organizmu (kao što su heparin (lek koji se primenjuje protiv zgrušavanja krvi) i kotrimoksazol, poznat i kao trimetoprim/sulfametoksazol)

• druge lekove koji utiču na vrednost elektrolita u krvi (adrenokortikotropni hormon – ACTH – koji se primenjuje za stimulaciju stvaranja nekih hormona u telu, injekcije amfotericina B, karbenoksolon, stimulirajući laksativi),
• litijum ( koristi se za lečenje poremećaja raspoloženja),
• anestetetike,
• narkotike (kao što je morfin),
• antipsihotike (koriste se u terapiji šizofrenije i njoj sličnih bolesti),
• triciklične antidepresive npr. amitriptilin i klomipramin,
• barbiturate (koriste se u terapiji anksioznosti (uznemirenost), nesanice, i epileptičnih napada),
• ostale lekove za snižavanje visokog krvnog pritiska i vazodilatatore (uključujući beta-blokatore, alfa blokatore i diuretike kao što su hidrohlortiazid, furosemid, torasemid),
• Vaš lekar može imati potrebu da promeni dozu leka i/ili da preduzme druge mere opreza:
• ukoliko uzimate druge lekove za lečenje povišenog krvnog pritiska, uključujući uključujući blokatore receptora angiotenzina II ili aliskiren (videti odeljke Lek Zofecard Plus ne smete uzimati i Upozorenja i mere opreza).
• nitroglicerin i ostale nitrate koji se koriste za terapiju bola u grudima (angina),
• antacide, uključujući cimetidin (koriste se za lečenje gorušice i čira),
• ciklosporin (koristi se nakon transplantacije organa) i ostale imunosupresive (lekovi koji smanjuju imunski odgovor),
• lekove za lečenje gihta (na primer, probenecid, sulfinpirazon i alopurinol),
• lekove za terapiju šećerne bolesti (insulin ili oralne antidijabetike),
• citostatike (koriste se u terapiji kancera ili bolesti koje utiču na imuni sistem organizma),
• kortikosteroide (primenjuju se u terapiji različitih zapaljenskih stanja),
• prokainamid ( koristi se za lečenje poremećaja srčanog ritma),
• nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL), (npr. ibuprofen) za ublažavanje bolova ili velike doze acetilsalicilne kiseline,
• simpatomimetike (lekove koji deluju na nervni sistem, uključujući one koji se koriste za lečenje astme, polenske alergije ili presorne amine kao što je adrenalin),
• soli kalcijuma,
• digitalis,
• lekove povezane sa nastankom (Torsades de Pointes- životno-ugrožavajući nepravilni otkucaji srca) (npr. nekim antiaritmicima ( lekovi koja koja se koristi za lečenje nepravilnog ritma srca), nekim antipsihoticima (lekove koji se koriste za lečenje mentalnih poremećaja kao što su depresija, anksioznost, shizofrenija itd.)
• smole holestiramin i holestipol (koriste se za smanjenje vrednosti holesterola),
• lekove za relaksaciju mišića (npr. tubokurarin),
• amantadin (lek za lečenje virusnih infekcija),
• soli zlata, naročito kada se primenjuju intravenski (primenjuju se u terapiji simptoma reumatoidnog artritisa),
• lekove koji se najčešće koriste u sprečavanju odbacivanja transplantiranih organa (sirolimus, everolimus i ostali lekovi iz grupemTOR inhibitora). Videti odeljak Upozorenja i mere opreza.

Uzimanje leka Zofecard Plus sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Zofecard Plus se može uzeti sa hranom ili na prazan želudac. Tabletu je najbolje uzeti sa vodom.

Alkohol povećava hipotenzivno dejstvo leka Zofecard Plus (uticaj na snižavanje krvnog pritiska); pitajte svog lekara za savet ukoliko konzumirate alkohol dok uzimate ovaj lek.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek

Trudnoća

Morate obavestiti svog lekara ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Vaš lekar će Vas savetovati da prestanete sa uzimanjem leka Zofecard Plus pre nego što zatrudnite ili čim se utvrdi trudnoća, i preporučiće Vam da uzimate neki drugi lek umesto leka Zofecard Plus.

Lek Zofecard Plus se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati ako ste trudni duže od 3 meseca, zato što u tom stadijumu trudnoće može ozbiljno da naškodi Vašom plodu.

Dojenje

Obavestite svog lekara ako dojite ili ako nameravate da počnete da dojite. Lek Zofecard Plus se ne preporučuje za primenu kod majki koje doje i Vaš lekar može da odabere drugu terapiju za Vas ukoliko želite da dojite, naročito ako je Vaša beba novorođenče ili ako je rođena prevremeno.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ukoliko za vreme lečenja ovim lekom osetite pospanost, vrtoglavicu ili umor nemojte upravljati vozilima ni rukovati mašinama i odmah se obratite svom lekaru.

Lek Zofecard Plus sadrži laktozu.

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se svom lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza leka Zofecard Plus je jedna tableta dnevno.

Lek Zofecard Plus se može uzeti sa hranom ili na prazan želudac. Tabletu je najbolje progutati sa vodom.

Ukoliko ste stariji od 65 godina i imate oštećenu funkciju bubrega, lek Zofecard Plus možda neće biti pogodan za Vas (videti odeljak Upozorenja i mere opreza).

Upotreba kod dece i adolescenata

Ne preporučuje se primena ovog leka kod dece i adolescenata mladjih od 18 godina.

Ako ste uzeli više leka Zofecard Plus nego što treba

Ukoliko ste uzeli više leka nego što je trebalo, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć i ako je to moguće ponesite sa sobom ostatak tableta, ovo uputstvo ili kutiju leka.

Najčešći simptomi i znaci predoziranja su nizak krvni pritisak praćen nesvesticom (hipotenzija), usporen rad srca (bradikardija), poremećaj parametara krvi (elektroliti), poremećaj funkcije bubrega, preterano mokrenje sa posledičnom dehidratacijom, mučnina i pospanost, grčevi u mišićima, poremećaji srčanog ritma (posebno ako uzimate digitalis ili lekove za lečenje poremećaja srčanog ritma).

Ako ste zaboravili da uzmete lek Zofecard Plus

Ukoliko ste propustili da uzmete lek, uzmite narednu dozu leka čim se setite. Medjutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje naredne doze leka, nemojte uzimati zaboravljenu dozu i sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme.

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Zofecard Plus

Uvek se obratite svom lekaru pre nego što prestanete da uzimate lek Zofecard Plus. Ako imate dodatna pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceuta.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Sledeća neželjena dejstva prijavljena su tokom kliničkih ispitivanja leka Zofecard Plus.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• vrtoglavica
• glavobolja
• kašalj

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• naglo nastali otok lica, usana, usta, jezika ili grla koje može da izazove probleme sa gutanjem ili disanjem (angioedem). Ukoliko vam se javi neki od ovih simptoma, znači da imate ozbiljnu alergiju na Zofecard Plus. Možda će Vam biti potrebna hitna medicinska intervencija, ili ćete možda biti zadržani u bolnici.
• infekcije
• bronhitis (zapaljenje bronhija (velikih i srednjih disajnih puteva) u plućima)
• zapaljenje grla
• povišene vrednosti holesterola u krvi i/ili ostalih lipida, povišene vrednosti glukoze u krvi, kalijuma, mokraćne kiseline, kreatinina i enzima jetre.
• smanjene vrednosti kalijuma u krvi
• nesanica
• pospanost, iznenadni kratkotrajni gubitak svesti, povišen tonus mišića (hipertonija)
• angina, srčani udar, poremećaj srčanog ritma (treperenje pretkomora) (fibrilacija), palpitacije (subjektivan osećaj lupanja srca)
• naleti crvenila uz osećaj vrućine, nizak krvni pritisak, visok krvni pritisak
• mučnina, poremećaj varenja, gastritis (zapaljenje sluznice želuca), zapaljenje gingive (desni), suva usta, bol u stomaku
• bolest kože koja se karakteriše ljuspastim mrljama roze boje (psorijaza), akne, suva koža, svrab, koprivnjača (urtikarija)
• bolovi u ledjima
• pojačano mokrenje (poliurija)
• opšta slabost (astenija), simptomi slični gripu, periferni otoci (obično oko zglobova)
• nemogućnost postizanja erekcije (impotencija).

Sledeća neželjena dejstva prijavljena su tokom kliničkih ispitivanja sa lekom Zofecard Plus, ali su prijavljena pri uzimanju zofenopril-kalcijuma i/ili ostalih ACE inhibitora, tako da se mogu javiti i pri uzimanju leka Zofecard Plus:

• umor, ozbiljno sniženje krvnog pritiska na početku lečenja ili prilikom povećanja doze, praćeno vrtoglavicom, poremećajem vida, iznenadnim gubitkom svesti; nizak krvni pritisak pri ustajanju
• bolovi u grudima, bolovi i/ili grčevi u mišićima
• poremećaj svesti, iznenadna vrtoglavica, iznanadni poremećaj vida ili slabost i/ili gubitak osećaja dodira na jednoj strani tela (tranzitorni ishemični napad ili moždani udar)
• smanjena funkcija bubrega, promena u količini dnevnog urina, prisustvo proteina u urinu (proteinurija)
• povraćanje, proliv, konstipacija
• teške reakcije na koži uključujući osip kože, lezije na sluzokoži, svrab, plikovi na koži, naročito na nogama, rukama, šakama i stopalima, a mogu obuhvatiti i lice i usne, ljuštenje i oticanje kože (toksična epidermalna nekroliza, Stevens-Johnson-ov sindrom), multiformni eritem (osip na koži koji često počinje sa crvenim površinama na licu, rukama ili nogama koje svrbe), pogoršanje psorijaze, opadanje kose (alopecija)
• pojačano znojenje
• promene raspoloženja, depresija (osećaj tuge i očajanja), poremećaji spavanja
• izmenjene senzacije na koži kao što su: osećaj pečenja, utrnulost ili peckanje (parestezija)
• poremećaj ravnoteže, konfuzija (zbunjenost), zujenje u ušima (tinitus), poremećaj čula ukusa, zamagljenje vida
• teškoće pri disanju, sužavanje vazdušnih puteva u plućima (bronhospazam), sinuzitis (zapaljenje sinusa), zapušen nos ili curenje iz nosa (rinitis), zapaljenje jezika (glositis)
• žutica (bolest jetre koja izaziva žutu prebojenost kože i beonjača), zapaljenje jetre ili pankreasa (hepatitis ili pankreatitis), opstrukcija creva (ileus)
• promene vrednosti parametara krvi kao što su: crvena i bela krvna zrnaca ili trombociti, ili smanjenje broja svih krvnih ćelija (pancitopenija). Obavestite lekara ako otkrijete da lako dobijate modrice ili Vam se iz neobjašnjivih razloga javljaju bol u grlu ili povišena telesna temperatura.
• porast vrednosti bilirubina u krvi, porast vrednosti uree u krvi
• anemija usled propadanja crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija), što se može desiti ako patite od nedostatka enzima G6PD (glukozo-6-fosfat-dehidrogenaze).

Sledeća neželjena dejstva nisu bila prijavljena u kliničkim ispitivanjima sa lekom Zofecard Plus, ali su bila prijavljena sa hidrohlortiazidom, pa se mogu javiti i tokom primene leka Zofecard Plus:

• smanjena proizvodnja novih krvnih ćelija u koštanoj srži (insuficijencija koštane srži) (leukopenija smanjen broj (leukocita) belih krvnih zrnaca, neutropenija-smanjen broj (neutrofila) belih krvnih zrnaca u krvi, smanjeni broj belih krvnih ćelija (leukopenija, neutropenija, agranulocitoza), smanjeni broj krvnih pločica (trombocitopenija), poremećaj u stvaranju novih krvnih ćelija u koštanoj srži (aplastična anemija), smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija))
• povišena telesna temperatura, opšta, potencijalno po život opasna alergijska reakcija (anafilaktička reakcija)
• dehidratacija (smanjena količina vode udružena sa većim gubitkom elektrolita), poremećaj ravnoteže elektrolita, giht, šećerna bolest (dijabetes), metabolička alkaloza
• apatija, nervoza, nemir
• epileptični napadi, smanjen stepen svesti, koma, delimična oduzetost (pareza)
• žute mrlje u vidnom polju (ksantopsija), pogoršanje kratkovidnosti, smanjeno stvaranje suza
• vrtoglavica, glavobolja
• poremećaji srčanog ritma (aritmije), promene u elektrokardiogramu (EKG)
• stvaranje krvnih ugrušaka u venama (tromboza) i embolizam, cirkulatorni kolaps (šok)
• respiratorni distres, zapaljenje pluća (pneumonitis), stvaranje vezivnog tkiva u plućima (intersticijalna plućna bolest), nakupljanje tečnosti u plućima (edem pluća)
• žedj, gubitak apetita (anoreksija), zastoj u radu creva odnosno zastoj prolaska crevnog sadržaja (paralitički ileus), preterano stvaranje gasova u stomaku, zapaljenje pljuvačnih žlezda (sijaloadenitis), povišene vrednosti amilaze u krvi (enzim pankreasa, hiperamilazemija), zapaljenje žučne kese (holecistitits)
• ljubičaste tačke/mrlje na koži (purpura), povećana osetljivost kože na sunčevu svetlost, osip (posebno na licu) i/ili crvenilo nepravilnog oblika nakon koga mogu ostati ožiljci (kožni eritematozni lupus), zapaljenje krvnih sudova sa posledičnim odumiranjem tkiva (nekrotizirajući vaskulitis)
• akutna insuficijencija bubrega (smanjeno stvaranje mokraće i nagomilavanje tečnosti i štetnih materija u telu), zapaljenje vezivnog tkiva unutar bubrega (intersticijalni nefritis), pojava šećera (glukoze) u mokraći.
• Rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože) mogu se javiti, sa nepoznatom učestalošću.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece. Čuvati na temperaturi do 30C.

Ne smete koristiti lek Zofecard Plus posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji i blisteru nakon „Važi

do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance su zofenopril-kalcijum i hidrohlortiazid.

Jedna film tableta sadrži 30 mg zofenopril-kalcijuma, što odgovara 28,7 mg zofenoprila i 12,5 mg hidrohlortiazida.

Pomoćne supstance su:

Jezgro: celuloza, mikrokristalna; laktoza, monohidrat; skrob kukuruzni; hipromeloza; magnezijum-stearat; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Film (obloga) tablete:

Opadry Pink 02B24436 sastav: hipromeloza; titan-dioksid (E 171); makrogol 400; gvožđe(III)-oksid, crveno (E 172), makrogol 6000.

Kako izgleda lek Zofecard Plus i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Okrugle, blago bikonveksne, pastelno crvene tablete, sa podeonom linijom na jednoj strani. Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVDC/Al) sa 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:

PREDSTAVNIŠTVO BERLIN-CHEMIE AG BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

Đorđa Stanojevića 14, Beograd-Novi Beogard Proizvođač:

• A. MENARINI MANUFACTURING LOGISTICS AND SERVICES S.R.L., Via Campo di Pile,

L´Aquila (AQ), Italija

• MENARINI-VON HEYDEN GMBH, Leipziger Strasse 7-13, Dresden, Nemačka

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jul, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01931-16-002 od 20.07.2020.