Zeldox® 20mg/mL prašak i rastvarač za rastvor za injekciju

Ziprasidon prašak i rastvarač za rastvor za injekciju je indikovan za brzo postizanje kontrole agitacije kod pacijenata koji boluju od shizofrenije, kada se oralna terapija smatra neodgovarajućom, i u trajanju od maksimalno tri uzastopna dana.

Intramuskularnu primenu ziprasidona potrebno je obustaviti i preći na oralnu primenu leka što je pre klinički moguće.

Doziranje

Isključivo za intramuskularnu primenu. Ne sme se primenjivati intravenski!

Terapija intramuskularnom formulacijom se primenjuje samo kod pacijenata kod kojih se terapija oralnim formulacijama smatra neodgovarajućom.

Odrasli

Preporučuje se doza od 10 mg i primenjuje se po potrebi sve do maksimalne doze od 40 mg dnevno. Doze od 10 mg mogu se primenjivati na svaka 2 sata. Nekim pacijentima može biti potrebna početna doza od 20 mg uz primenu dodatnih 10 mg nakon 4 sata od početne doze. Doze od 10 mg mogu se primenjivati svaka 2 sata

do maksimalne dnevne doze od 40 mg. Intramuskularna primena ziprasidona u trajanju dužem od 3 uzastopna dana nije ispitivana.

Ukoliko je indikovana dugotrajna terapija, intramuskularnu primenu je potrebno zameniti, što je pre klinički moguće, kapsulama ziprasidon hidrohlorida za oralnu upotrebu (do 80 mg dva puta dnevno).

Stariji pacijenti

Kliničko iskustvo sa primenom intramuskularnih injekcija kod starijih pacijenata (starijih od 65 godina) je ograničeno. Primena intramuskularnih injekcija se ne preporučuje kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost nije utvrđena kod dece mlađe od 18 godina.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Ziprasidon u obliku intramuskularne injekcije treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 5.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa insuficijencijom jetre, treba razmotriti primenu nižih doza (videti odeljke 4.4 i 5.2). Za uputstvo o rekonstituciji, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Poznato produženje QT intervala, uključujući sindrom kongenitalno produženog QT intervala; Skori akutni infarkt miokarda;

Dekompenzovana srčana insuficijencija;

Aritmije koje zahtevaju terapiju antiaritmicima klase IA i III;

Istovremena terapija lekovima koji produžavaju QT interval: antiaritmici klase IA i III, arsen trioksid, halofantrin, levometadil acetat, mezoridazin, tioridazin, pimozid, sparfloksacin, gatifloksacin, moksifloksacin, dolasetron mesilat, meflohin, sertindol ili cisaprid (videti odeljke 4.4. i 4.5.)

QT interval

Ziprasidon izaziva blago do umereno, dozno-zavisno, produženje QT intervala (videti odeljke 4.8 i 5.1). Ziprasidon ne treba istovremeno primenjivati sa lekovima za koje je poznato da produžavaju QT interval (videti odeljke 4.3. i 4.5.). Ziprasidon treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa značajnom bradikardijom. Narušavanje ravnoteže elektrolita kao što su hipokalemija i hipomagnezemija povećava rizik od malignih aritmija i stoga je potrebno uspostaviti ravnotežu elektrolita pre početka lečenja ziprasidonom. Kod pacijenata sa stabilnim srčanim oboljenjem, treba izvršiti EKG pregled pre početka lečenja ziprasidonom.

Ukoliko se pojave simptomi kao što su palpitacije, vertigo, sinkopa ili konvulzije, treba uzeti u obzir mogućnost pojave malignih srčanih aritmija i uraditi kardiološku dijagnostiku, uključujuči i pregled EKG-a. Ukoliko je QTc interval 500 msec, preporučuje se prekid terapije (videti odeljak 4.3).

Postoje retki postmarketinški izveštaji o pojavi „torsade de pointes‟, kod pacijenata sa prisutnim višestrukim faktorima rizika koji uzimaju ziprasidon.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene ziprasidona u vidu intramuskularne injekcije nije utvrđena kod dece mlađe od 18 godina.

Stariji pacijenti (>65 godina)

Klinička ispitivanja nisu uključila dovoljan broj starijih pacijenata da bi se dale odgovarajuće preporuke za doziranje. Stoga se intramuskularna primena ziprasidona u ovoj populaciji ne preporučuje.

Neuroleptički maligni sindrom (NMS)

Neuroleptički maligni sindrom (NMS) je redak, ali kompleks sa mogućim smrtnim ishodom, prijavljen pri primeni antipsihotičkih lekova, uključujući i ziprasidon. U slučaju razvoja neuroleptičkog malignog sindroma primenu svih antipsihotičnih lekova treba odmah obustaviti.

Teške neželjene reakcije koje se javljaju na koži

U toku primene ziprasidona prijavljene su reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (Drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms - DRESS). DRESS podrazumeva kombinaciju tri ili više sledećih reakcija: reakcije na koži (kao što su osip ili eksfolijativni dermatitis), eozinofilija, groznica (povišena telesna temperatura), limfadenopatija i jedna ili više sistemskih komplikacija kao što su hepatitis, nefritis, pneumonitis, miokarditis i perikarditis.

Prijavljene su i druge teške neželjene reakcije na koži poput Stevens-Johnson-ovog sindroma u toku primene ziprasidona.

Teške neželjene reakcije na koži ponekad mogu dovesti do smrtnog ishoda. Ukoliko se jave teške reakcije na koži, treba odmah prekinuti primenu ziprasidona.

Kardiovaskularni poremećaji

Klinička ispitivanja nisu uključila dovoljan broj pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima. Bezbednost primene ziprasidona intramuskularnim putem nije ustanovljena kod ove populacije (videti odeljak 4.3).

Krvni pritisak

Vrtoglavica, tahikardija i posturalna hipotenzija mogu se javiti kod pacijenata posle intramuskularne primene ziprasidona. Zabeleženi su i izolovani slučajevi hipertenzije. Oprez je neophodan, posebno kod ambulantnih pacijenata.

Tardivna diskinezija

Postoji mogućnost da nakon dugotrajne terapije ziprasidon izazove tardivnu diskineziju i druge tardivne ekstrapiramidalne sindrome. Ukoliko se pojave znaci i simptomi tardivne diskinezije, potrebno je smanjiti dozu ili razmotriti obustavljanje terapije ziprasidonom.

Padovi

Ziprasidon može da izazove somnolenciju, vrtoglavicu, posturalnu hipotenziju, poremećaj hoda, koji mogu da dovedu do padova. Neophodan je oprez u lečenju pacijenata kod kojih je povećan rizik i treba razmotriti primenu manje početne doze (npr. kod starijih ili slabih pacijenata) (videti odeljak 4.2).

Konvulzije

Savetuje se oprez u lečenju pacijenata sa konvulzijama u anamnezi.

Oštećenje funkcije jetre

Nema dovoljno iskustva kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre. Ziprasidon treba primenjivati sa oprezom kod ovih pacijenata (videti odeljke 4.2 i 5.2).

Povećan rizik od cerebrovaskularnih događaja kod pacijenata sa demencijom

U randomiziranoj, placebo kontrolisanoj kliničkoj studiji u populaciji pacijenata sa demencijom lečenih nekim atipičnim antipsihotičnim lekovima, zabeleženo je približno trostruko povećanje rizika od cerebrovaskularnih neželjenih događaja. Mehanizam ovog povećanja rizika je nepoznat. Ne može se isključiti ni povećanje rizika pri terapiji drugim antipsihoticima ili kod ostalih populacija pacijenata. Ziprasidon bi trebalo primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa faktorima rizika za nastanak moždanog udara.

Povećan mortalitet kod starijih pacijenata sa demencijom

Podaci iz dve velike opservacione studije su pokazali da stariji pacijenti sa demencijom koji su lečeni antipsihoticima imaju blago povećan rizik od smrtnog ishoda i/ili potencijalno od cerebrovaskularnih događaja u odnosu na pacijente koji nisu lečeni antipsihoticima. Podaci nisu dovoljni da bi se dala precizna procena značaja ovog rizika. Uzrok povećanog rizika takođe nije poznat.

Lek Zeldox nije odobren za terapiju poremećaja ponašanja udruženih sa demencijom.

Venska tromboembolija

Prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije (VTE) kod pacijenata lečenih antipsihoticima. Kako ovi pacijenti već imaju stečene faktore rizika za razvoj VTE, sve faktore za razvoj VTE treba identifikovati pre započinjanja/tokom terapije ziprasidonom i preduzeti odgovarajuće preventivne mere.

Prijapizam

Prijavljeni su slučajevi prijapizma pri upotrebi antipsihotika, uključujući ziprasidon. Čini se da ova neželjena reakcija, kao i kod drugih psihotropnih lekova, ne zavisi od doze niti je povezana sa dužinom trajanja terapije.

Postmarketinški izveštaji o mortalitetu

Kao i kod drugih intramuskularno primenjenih antipsihotika, zabeleženi su smrtni slučajevi nakon što je ziprasidon primenjen intramuskularno, obično kod pacijenata sa istovremeno prisutnim višestrukim faktorima rizika. Iako uzročno-posledična veza nije ustanovljena, intramuskularnu primenu ziprasidona treba sprovoditi sa oprezom.

Lek Zeldox sadrži natrijum

Lek Zeldox sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po mL rekonstituisanog rastvora za injekcije. Pacijenti na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma mogu smatrati da je ovaj lek u suštini „bez natrijuma“.

Farmakokinetička i farmakodinamska ispitivanja primene ziprasidona u kombinaciji sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval nisu sprovedene. Pošto se aditivni efekat ovih lekova i ziprasidona ne može isključiti, ziprasidon ne treba primenjivati sa lekovima koji produžavaju QT interval, kao što su: antiaritmici klase IA i III, arsen trioksid, halofantrin, levometadil acetat, mezoridazin, tioridazin, pimozid, sparfloksacin, gatifloksacin, moksifloksacin, dolasetron mesilat, meflohin, sertindol ili cisaprid (videti odeljak 4.3).

Lekovi koji deluju na CNS/alkohol

Imajući u vidu primarno delovanje ziprasidona, neophodan je oprez kada se koristi u kombinaciji sa drugim lekovima koji deluju na CNS i alkoholom.

Dejstvo ziprazidona na druge lekove

Ispitivanja interakcija sprovedena su samo sa oralnim formulacijama ziprasidona.

In vivo ispitivanja sa dekstrometorfanom nisu pokazala značajnu inhibiciju CYP2D6 pri koncentraciji u plazmi 50% manjoj u odnosu na onu koja se postiže pri primeni 40 mg ziprasidona dva puta dnevno. In vitro podaci ukazuju da ziprasidon može biti umeren inhibitor CYP2D6 i CYP3A4. Ipak, nije verovatno da će ziprasidon uticati na farmakokinetiku lekova koji se metabolišu putem citohrom P450 izoformi u klinički značajnoj meri.

Oralni kontraceptivi – primena ziprasidona ne dovodi do značajnih promena u farmakokinetici komponente estrogena (etinil estradiola, supstrata za CYP3A4) ili progesterona.

Litijum – istovremena primena ziprasidona nije uticala na farmakokinetiku litijuma.

Dejstvo drugih lekova na ziprasidon

Ketokonazol, inhibitor CYP3A4, u dozi od 400 mg/dan, doveo je do povećanja koncentracije ziprasidona u plazmi za manje od 40%. Koncentracije u serumu S-metil-dihidroziprasidona i ziprasidon sulfoksida, u

odnosu na očekivano Tmax ziprasidona, bile su povećane za 55% odnosno 8%. Nije zapaženo dodatno produženje QTc intervala. Nije verovatno da će promene u farmakokinetici izazvane istovremenom primenom snažnih CYP3A4 inhibitora biti od kliničkog značaja, i zbog toga nije potrebno podešavanje doze.

Primena karbamazepina u dozi od 200 mg dva puta dnevno, u periodu od 21 dan, dovela je do smanjenja izloženosti ziprasidonu u plazmi za oko 35%.

Antacidi – višestruke doze antacida koje sadrže aluminijum i magnezijum, ili cimetidin, nisu imale klinički značajan efekat na farmakokinetiku ziprasidona u ispitivanjima nakon unosa hrane.

Serotonergički lekovi

Postoje izveštaji o izolovanim slučajevima serotoninskog sindroma vremenski povezanog sa terapijskom primenom ziprasidona u kombinaciji sa drugim serotonergičkim lekovima, kakvi su SSRI (videti odeljak 4.8). Klinička slika serotoninskog sindroma može uključiti konfuziju, agitaciju, groznicu, znojenje, ataksiju, hiperrefleksiju, mioklonus i dijareju.

Vezivanje za proteine

Ziprasidon se intenzivno vezuje za proteine plazme. Vezivanje ziprasidona za proteine plazme in vitro nije bilo izmenjeno varfarinom ili propranololom, dva leka koja se u velikoj meri vezuju za proteine plazme, niti je ziprasidon izmenio vezivanje ovih lekova u humanoj plazmi. Zato je potencijal za interakcije sa ziprasidonom usled istiskivanja iz veze sa proteinima plazme malo verovatan.

Studije reproduktivne toksičnosti pokazuju neželjene efekte na reproduktivni proces u dozama koje se mogu dovesti u vezu sa toksičnošću kod majke i/ili sedacijom. Ne postoje dokazi o teratogenosti ziprasidona (videti odeljak 5.3).

Trudnoća

Nisu sprovedena ispitivanja kod trudnica. Pošto su iskustva kod ljudi ograničena, primena ziprasidona ne preporučuje se u trudnoći osim ukoliko očekivana korist za majku prevazilazi potencijalni rizik za fetus.

Klasni efekat antipsihotika

Kod novorođenčadi koja su bila izložena antipsihotičnim lekovima tokom trećeg trimestra trudnoće postoji povećan rizik od pojave neželjenih reakcija koje uključuju ekstrapiramidalne simptome i/ili simptome obustave leka i mogu varirati u težini i dužini trajanja nakon porođaja. Prijavljeni su agitacija, hipertonija, hipotonija, tremor, somnolencija, respiratorni distres ili poremećaji vezani za uzimanje hrane, tako da se savetuje pažljivo praćenje ove novorođenčadi.

Dojenje

Nema odgovarajućih i dobro kontrolisanih studija sprovedenih kod dojilja. Prijavljen je jedan slučaj u kom je ziprasidon detektovan u majčinom mleku. Pacijentkinje treba savetovati da ne doje ukoliko primaju ziprasidon. Ukoliko je terapija ziprasidonom neophodna, dojenje treba prekinuti.

Plodnost

Nema odgovarajućih i dobro kontrolisanih studija sprovedenih kod žena i muškaraca izloženih ziprasidonu.

Kontracepcija - Žene u reproduktivnom periodu koje primaju ziprasidon treba savetovati da primenjuju odgovarajuće mere kontracepcije.

Ziprasidon može izazvati pospanost i može uticati na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Pacijente treba upozoriti da ne upravljaju vozilima ni da rukuju mašinama tokom terapije ovim lekom.

Ziprasidon primenjen intramuskularno

Tabela u nastavku sadrži neželjene događaje zabeležene u ispitivanjima faze 2/3 čija je korelacija sa primenom ziprasidona okarakterisana kao moguća, verovatna ili nepoznata. Najčešće neželjene reakcije bile su mučnina, sedacija, vrtoglavica, bol na mestu primene injekcije, glavobolja i somnolencija.

Sve neželjene reakcije navedene su prema klasama sistema organa i sledećim kategorijama učestalosti:

veoma česte (≥1/10), česte (≥1/100 do <1/10), povremene (≥1/1000 do <1/100), retke (≥1/10000 do

<1/1000), veoma retke (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Lista neželjenih reakcija koje su date u sledećoj tabeli takođe mogu biti povezane sa osnovnim oboljenjem i/ili istovremenom terapijom.

Najčešći kardiovaskularni neželjeni događaji zabeleženi u kliničkim ispitivanjima sa fiksnom dozom ziprasidona primenjenog intramuskularno bili su: vrtoglavica (10 mg – 11%, 20 mg – 12%), tahikardija (10 mg – 4%, 20 mg – 4%) i posturalna vrtoglavica (10 mg – 2%, 20 mg – 2%), ortostatska hipotenzija

(20 mg – 5%) i hipotenzija (10 mg – 2%).

U premarketinškim kliničkim ispitivanjima sa fiksnom dozom ziprasidona primenjenog kao intramuskularna injekcija, povišen krvni pritisak i hipertenzija su primećeni kod 2,2% pacijenata koji su primali 10 mg ziprasidona i povišen krvni pritisak kod 2,8% pacijenata koji su primali 20 mg ziprasidona.

U kratkotrajnim i dugotrajnim kliničkim ispitivanjima primene ziprasidona kod pacijenata sa shizofrenijom i bipolarnom manijom, učestalost tonično-kloničkih grčeva i hipotenzije bila je povremena, i javljala se kod manje od 1% pacijenata koji su lečeni ziprasidonom.

Ziprasidon je uzrokovao blago do umereno dozno-zavisno produženje QT intervala (videti odeljak 5.1). U kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa shizofrenijom produženje od 30-60 msec je zabeleženo na EKG traci kod 12,3% (976/7941) pacijenata lečenih ziprasidonom i kod 7,5% (73/975) pacijenata koji su bili na placebu. Produženje veće od 60 msec zabeleženo je na EKG traci kod 1,6% (128/7941) pacijenata lečenih ziprasidonom i 1,2% (12/975) pacijenata koji su bili na placebu. Učestalost produženja QT intervala većeg

od 500 msec zabeleženo je kod 3 od ukupno 3266 (0,1%) pacijenata koji su primali ziprasidon i kod 1 pacijenta od ukupno 538 (0,2%) koji su bili na placebu. Uporedive vrednosti su dobijene i u kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa bipolarnom manijom.

U kliničkim ispitivanjima koja su pratila dugotrajnu terapiju održavanja kod pacijenata sa shizofrenijom, uočeno je da ponekad dolazi do povećanja vrednosti prolaktina, ali kod najvećeg broja pacijenata vrednosti prolaktina se vraćaju na normalni nivo bez prekida primene ziprasidona. Takođe, veoma retko su uočene i kliničke manifestacije (kao npr. ginekomastija i povećanje grudi).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Iskustva sa predoziranjem ziprasidonom su ograničena. Najveća potvrđeno uzeta pojedinačna oralna doza iznosila je 12800 mg. U ovom slučaju zabeleženi su ekstrapiramidalni simptomi i QTc interval od 446 msec (bez srčanih sekvela). Uopšte, najčešće zabeleženi simptomi kod predoziranja su ekstrapiramidalni simptomi, pospanost, tremor i anksioznost.

Mogućnost pojave smanjene svesti, konvulzija ili distoničnih reakcija glave i vrata, nakon predoziranja, može stvoriti rizik od aspiracije pri indukovanom povraćanju. Potrebno je uspostaviti kardiovaskularni nadzor odmah i on treba da obuhvati kontinuirani EKG monitoring, da bi se otkrile moguće aritmije. Ne postoji specifičan antidot za ziprasidon.

Farmakoterapijska grupa: Psiholeptici; derivati indola

ATC šifra: N05AE04

Ziprasidon poseduje veliki afinitet za dopaminske receptore tipa 2 (D2) i značajno veći afinitet za serotoninske receptore tipa 2A (5HT2A). Dvanaest sati nakon pojedinačne oralne doze od 40 mg ziprasidona blokada receptora bila je veća od 80 % kod 5HT2A i veća od 50% kod D2, što je utvrđeno korišćenjem pozitronske emisione tomografije (PET). Ziprasidon takođe stupa u interakciju sa serotoninskim receptorima tipa 5HT2C, 5HT1D, i 5HT1A, gde je njegov afinitet za ove receptore jednak ili veći u odnosu na afinitet za D2 receptore. Ziprasidon ima umeren afinitet za neuronske transportere serotonina i noradrenalina. Ziprasidon pokazuje umereni afinitet za histaminske H1 i adrenergičke alfa1 receptore. Ziprasidon pokazuje zanemarljiv afinitet za muskarinske M1 receptore.

Pokazano je da je ziprasidon antagonist i serotoninskih 2A (5HT2A) i dopaminskih 2 (D2) receptora. Pretpostavlja se da je medijator antipsihotičnog delovanja, bar delom, ova kombinacija antagonističke aktivnosti. Ziprasidon je takođe snažan antagonista 5HT2C, 5HT1D receptora, snažan agonista 5HT1A receptora i inhibira ulazak noradrenalina i serotonina u nervne završetke.

Ostale informacije iz kliničkih studija

U kliničkim ispitivanjima pokazana je bezbednost i podnošljivost intramuskularne primene sa prelaskom na oralnu terapiju.

Rezultati velike postmarketinške studije bezbednosti

Randomizovana, postmarketinška studija sa opservacionim periodom praćenja od jedne godine sprovedena je na 18239 pacijenata sa shizofrenijom da bi se utvrdilo da li je efekat ziprasidona na QTc interval povezan sa povećanim rizikom od smrtnosti nesuicidnog uzroka. Ova studija, koja je sprovedena prema uobičajenoj kliničkoj praksi, nije pokazala razliku u mortalitetu nesuicidnog uzroka (što je bio primarni cilj praćenja) između terapije ziprasidonom i olanzapinom. Studija takođe nije pokazala razliku u sekundarnom cilju praćenja koji se sastojao od mortaliteta usled svih uzroka, mortaliteta usled suicida, mortaliteta usled iznenadne smrti, dok je nesignifikantna, numerički veća incidencija kardiovaskulanog mortaliteta primećena u grupi sa koja je primala ziprasidon. Statistički značajno veća incidencija hospitalizacije usled svih uzroka, pre svega zbog razlike u broju psihijatrijskih hospitalizacija, takođe je primećena u grupi koja je primala ziprasidon.

Resorpcija

Bioraspoloživost intramuskularno primenjenog ziprasidona iznosi 100%. Posle intramuskularne primene pojedinačne doze, maksimalne koncentracije u serumu obično se postižu za oko 30 do 60 minuta posle primene. Koncentracije leka u serumu rastu u dozno-zavisnom odnosu i posle 3 dana od intramuskularnog doziranja, jedva da se zapaža bilo kakva akumulacija.

Distribucija

Volumen distribucije je približno 1,1 L/kg. Ziprasidon se u velikoj meri vezuje za proteine plazme (99%).

Biotransformacija i eliminacija

Srednje terminalno poluvreme eliminacije trećeg dana nakon primene doze iznosi od 8 do 10 sati. Srednje terminalno poluvreme eliminacije nakon intravenske primene iznosi 6 sati. Prosečni sistemski klirens ziprasidona primenjenog intravenski iznosi 5 mL/min/kg. Približno 20% doze izlučuje se urinom, a 66% se eliminiše stolicom.

Ziprasidon se posle oralne primene u velikoj meri metaboliše, a samo mali deo se izlučuje u nepromenjenom obliku urinom (1%) ili fecesom (4%). Ziprasidon se primarno izlučuje preko tri metabolička puta koji daju četiri glavna metabolita u cirkulaciji, benzizotiazol piperazin (BITP) sulfoksid, BITP sulfon, ziprasidon sulfoksid i S-metil-dihidroziprasidon. Nepromenjeni ziprasidon predstavlja oko 44% ukupnog materijala poreklom od leka koji se nalazi u serumu.

Ziprasidon se primarno metaboliše preko dva metabolička puta: redukcija i metilacija do S-metil- dihidroziprasidona, koji čine približno dve trećine metabolizma, kao i putem oksidativnog metabolizma, koji čini preostalu trećinu. In vitro studije na subćelijskim frakcijama humane jetre ukazuju da S-metil- dihidroziprasidon nastaje u dva koraka. Ove studije ukazuju da prvi korak predstavlja primarno hemijska redukcija putem glutationa, kao i enzimska redukcija putem aldehid oksidaze. Drugi korak je metilacija posredovana putem tiol metiltransferaze. In vitro studije ukazuju da najveći udeo citohroma P450 u oksidativnom metabolizmu ziprasidona ima CYP3A4, uz mogući manji doprinos CYP1A2.

Ziprasidon, S-metil-dihidroziprasidon i ziprasidon sulfoksid, ispitani u in vitro uslovima, pokazuju zajedničke osobine kojima može da se predvidi efekat produženja QTc. S-metil-dihidroziprasidon se uglavnom eliminiše putem fecesa, verovatno izlučivanjem preko žuči i metabolizmom koji katalizuje CYP3A4. Sulfoksid se eliminiše preko bubrega i sekundarnim metabolizmom koji katalizuje CYP3A4.

Posebne populacije

Farmakokinetička evaluacija koncentracije ziprasidona u serumu pacijenata lečenih oralno nije otkrila značajne razlike u farmakokinetici leka kod pušača i nepušača.

Posle oralne primene, nisu zapažene klinički značajne razlike u farmakokinetici kod mladih i starih osoba, muškog i ženskog pola.

U skladu sa činjenicom da renalni klirens malo doprinosi celokupnom klirensu, nisu primećena progresivna povećanja u izloženosti ziprasidonu kod primene ziprasidona pacijentima sa različitim stepenima funkcije bubrega. Izloženost ispitanika sa blagim (klirens kreatinina 30-60 mL/min), umerenim (klirens kreatinina 10- 29 mL/min) i teškim oštećenjem funkcije bubrega (koje zahteva dijalizu) je iznosila 146%, 87% i 75% u poređenju sa ispitanicima sa očuvanom funkcijom bubrega (klirens kreatinina >70 mL/min) nakon oralne primene 20 mg, dva puta dnevno, tokom sedam dana. Nije poznato da li su povećane koncentracije metabolita u serumu kod ovih pacijenata.

U blagom do umerenom poremećaju funkcije jetre (Child Pugh A ili B) uzrokovanom cirozom, koncentracije u serumu posle oralne primene bile su za 30% veće, a terminalno poluvreme eliminacije bilo je oko 2 sata duže nego kod pacijenta sa očuvanom funkcijom jetre. Uticaj oštećene funkcije jetre na koncentracije metabolita u serumu je nepoznat.

Pretklinički podaci oralno primenjenog ziprasidona dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. Reproduktivne studije sprovedene na pacovima i kunićima nisu pružile dokaze o teratogenosti ziprasidona. Neželjeni efekti na plodnost i povećan broj mrtvorođenih mladunaca, smanjena telesna masa mladunaca i odložen funkcionalni razvoj, zapaženi su pri primeni doza koje su izazvale toksičnost kod majki (npr. sedacija, smanjeno povećanje telesne mase).

Povećanje perinatalnog mortaliteta i usporen funkcionalni razvoj potomaka javljali su se kada su koncentracije u plazmi majke ekstrapolirane tako da budu slične maksimalnim koncentracijama kod ljudi koji dobijaju terapijske doze.

Ispitivanja kod kojih je ziprasidon primenjen parenteralno, nisu pokazala neželjene nalaze od značaja za kliničku upotrebu ovog leka.

Promene koštanog sistema (ali ne tipa malformacija) zabeležene su u studijama teratogenosti pomoćne supstance SBECD (sulfobutil etar beta-ciklodekstrin-natrijum) kod kunića.

Prašak za rastvor za injekciju:

sulfobutil etar beta-ciklodekstrin-natrijum

Rastvarač za rastvor za injekciju:

voda za injekcije

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima ili rastvaračima osim vode za injekcije kao što je navedeno u odeljku 6.6.

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine. Rok upotrebe nakon rekonstitucije leka:

Upotrebiti odmah. Dokazana je fizička i hemijska stabilnost rastvora u toku 24 sata na temperaturi do 25C ili 7 dana na temperaturi od 2 do 8C. Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor treba primeniti odmah nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2 do 8C, osim ako se rastvaranje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Uslovi čuvanja neotvorenog leka: čuvati na temperaturi do 30C, u originalnom pakovanju. Ne zamrzavati. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je za:

• prašak: bočica od bezbojnog stakla tip I sa zatvaračem od butil gume i aluminijumskom kapicom sa plastičnim poklopcem (flip-off).
• rastvarač: ampula od bezbojnog stakla tip I.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jednu bočicu sa praškom (1 x 20 mg), jednu ampulu sa rastvaračem (1 x 1,2 mL) i Uputstvo za lek.

Sadržaj bočice sa praškom se rekonstituiše dodavanjem 1,2 mL priloženog rastvarača (voda za injekcije) da se dobije rastvor za injekciju koji sadrži 20 mg ziprasidona po mL, i mućka se dok ne dođe do potpunog rastvaranja. Koriste se samo bistri rastvori, bez vidljivih čestica. Iz svake bočice treba da se izvuče samo jedna doza (0,5 mL što odgovara 10 mg ziprasidona, ili 1 mL što odgovara 20 mg ziprasidona), a neupotrebljeni ostatak treba odbaciti.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Zeldox sadrži aktivnu supstancu ziprasidon koja pripada grupi lekova koji se zovu antipsihotici.

Lek Zeldox prašak i rastvarač za rastvor za injekciju se koristi za brzo postizanje kontrole uznemirenosti (anksioznosti) u terapiji shizofrenije kod odraslih, kada se lečenje oralnim putem smatra neodgovarajućim. Shizofrenija je mentalni poremećaj koji se karakteriše sledećim simptomima: da pacijent čuje, vidi ili oseća stvari koje ne postoje, veruje u nešto što nije istinito, bude neuobičajeno sumnjičav, povučen (odsutan) i ima poteškoća pri uspostavljanju međuljudskih odnosa, nervozan, depresivan ili uznemiren (anksiozan).

Lek Zeldox injekcije se može primenjivati maksimalno 3 uzastopna dana. Intramuskularnu primenu potrebno je obustaviti i preći na oralnu primenu leka što je pre klinički moguće.

Postoji mogućnost da ćete ovo uputstvo čitati nakon što ste primili lek Zeldox injekcije prilikom hitnog prijema. Vaš lekar je već uzeo u obzir sledeća upozorenja, ali proverite još jednom sami, u slučaju potrebe za ponovnom primenom leka Zeldox injekcije.

Lek Zeldox ne smete primati:

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na ziprasidon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Znaci alergijske reakcije uključuju osip, svrab, otok lica, otok usana ili otežano disanje;
• ukoliko imate ili ste bilo kada imali srčanih tegoba (produženje QT intervala, uključujući sindrom kongenitalno produženog QT intervala, dekompenzovana srčana insuficijencija) ili ste nedavno imali srčani napad;
• ukoliko uzimate lekove za lečenje poremećaja srčanog ritma ili lekove koji mogu uticati na srčani ritam (antiaritmici klase IA i III, arsen trioksid, halofantrin, levometadil acetat, mezoridazin, tioridazin, pimozid, sparfloksacin, gatifloksacin, moksifloksacin, dolasetron mesilat, meflohin, sertindol ili cisaprid).

Takođe, molimo Vas pogledajte odeljak „Drugi lekovi i lek Zeldox“. Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Zeldox injekcije:

• ukoliko Vi ili neko iz Vaše porodice ima problema sa stvaranjem krvnih ugrušaka, jer je primena lekova iz ove grupe povezana sa njihovim stvaranjem;
• ukoliko imate problema sa jetrom;
• ukoliko imate ili ste bilo kada imali konvulzije ili epilepsiju;
• ukoliko ste starija osoba (preko 65 godina), bolujete od demencije i imate visok rizik od moždanog udara;
• ukoliko imate usporen srčani ritam u mirovanju i/ili Vam je poznato da imate nedostatak elektrolita usled dugotrajnog teškog proliva i povraćanja ili upotrebe diuretika (lekova za izbacivanje viška tečnosti iz organizma);
• ukoliko osećate ubrzane ili nepravilne otkucaje srca, nesvesticu, kolaps ili vrtoglavicu pri ustajanju, što može ukazivati na izmenjenu funkciju srčanog ritma.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite bilo koji od sledećih simptoma:

• ozbiljne reakcije na koži: osip sa plikovima, i moguće ranice u ustima, ljuštenje kože, groznica i tačkaste promene na koži koje liče na mete – to mogu biti simptomi Stevens-Johnsonov-og sindroma. Ove reakcije na koži mogu biti životno ugrožavajuće.
• lek Zeldox injekcije može da izazove pospanost, pad krvnog pritiska prilikom ustajanja, vrtoglavicu, dugotrajnu patološku erekciju, nevoljne pokrete mišića lica ili ekstremiteta i poremećaje hoda, koji

mogu da dovedu do padova. Neophodan je oprez, posebno ukoliko ste stariji pacijent ili imate neku fizičku slabost.

Ukoliko treba da uradite laboratorijske testove (na primer testove krvi ili urina ili testove za ispitivanje funkcije jetre ili srčanog ritma itd.), recite Vašem lekaru da ste primili Zeldox injekcije jer one mogu da izmene rezultate ovih testova.

Deca i adolescenti

Ne treba primenjivati lek Zeldox injekcije kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Drugi lekovi i lek Zeldox

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujuči i one koji se izdaju bez lekarskog recepta.

Lek Zeldox injekcije ne smete primiti ukoliko već uzimate lekove za lečenje poremećaja srčanog ritma ili lekove koji mogu uticati na srčani ritam, kao što su:

• antiaritmici klase IA i III, arsen-trioksid, halofantrin, levometadil acetat, mezoridazin, tioridazin, pimozid, sparfloksacin, gatifloksacin, moksifloksacin, dolasetron mesilat, meflohin, sertindol ili cisaprid. Ovi lekovi utiču na srčani ritam tako što produžavaju QT interval. Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa navedenim, obratite se Vašem lekaru.

Konsultujte se sa Vašim lekarom pre nego što počnete da primate lek Zeldox injekcije. Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, ili ste donedavno uzimali lekove za lečenje:

• kožnih i gljivičnih infekcija kao što je ketokonazol;
• promena raspoloženja (koje variraju od depresije do euforije), uznemirenosti i razdražljivosti (ovi lekovi se nazivaju stabilizatori raspoloženja, npr. litijum, karbamazepin, valproat)
• depresije, uključujući lekove iz grupe SSRI (fluoksetin, paroksetin, sertralin)
• epilepsije (fenitoin, fenobarbital, karbamazepin, etosuksimid)
• Parkinsonove bolesti (levodopa, bromokriptin, ropinirol, pramipeksol).

Molimo pogledajte i odeljak 2 „Lek Zeldox ne smete primati”. Primena leka Zeldox sa hranom i pićima

Nemojte konzumirati alkohol tokom terapije ovim lekom jer uzimanje alkohola može povećati rizik od neželjenih reakcija na lek.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Lek Zeldox ne treba da primenjujete tokom trudnoće osim ako Vaš lekar ne odluči drugačije, jer postoji rizik da ovaj lek može naškoditi plodu.

Kod novorođenčad čije su majke koristile antipsihotike tokom poslednjeg tromesečja trudnoće, se mogu razviti neželjena dejstva u vidu: drhtavice, zgrčenosti i/ili opuštenosti mišića, pospanosti, uznemirenosti, otežanog disanja, poteškoće prilikom uzimanja hrane. Ukoliko se kod Vašeg deteta javi bilo koji od navedenih simptoma, obratite se lekaru.

Dojenje

Ne treba da dojite dete ukoliko ste na terapiji lekom Zeldox injekcije, jer male količine ovog leka mogu preći u majčino mleko.

Kontracepcija

Ukoliko ste žena u reproduktivnom periodu treba da koristite odgovarajuće mere kontracepcije tokom terapije ovim lekom.

Pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta za savet pre uzimanja bilo kog leka.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Zeldox može izazvati pospanost. Ukoliko osetite pospanost tokom primene leka Zeldox, ne treba da upravljate vozilima ili rukujete mašinama.

Lek Zeldox injekcije sadrže natrijum.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po mL rekonstituisanog rastvora za injekcije, odnosno u suštini je “bez natrijuma”.

Ovaj lek će Vam primeniti medicinsko osoblje.

Odrasli

Lek Zeldox se primenjuje putem injekcije u mišić.

Vaš lekar će da odluči koliko leka Zeldox injekcije treba da primite. Uobičajena doza je 10 mg, a nekim pacijentima može biti potrebna primena početne doze od 20 mg. Ako je Vaša prva doza iznosila 10 mg, druga injekcija Vam može biti primenjena nakon dva sata. Ako je Vaša prva doza iznosila 20 mg, druga injekcija Vam može biti primenjena nakon četiri sata.

Vaš lekar će prilagoditi količinu ovog leka Vašem stanju i na taj način će održati kontrolu simptoma bolesti.

Lek Zeldox injekcije se može primenjivati maksimalno 3 uzastopna dana. Nakon toga, lekar Vam može propisati lek Zeldox kapsule za nastavak terapije.

Lek Zeldox injekcije se ne smeju primeniti u venu.

Deca i adolescenti

Ne preporučuje se primena leka Zeldox injekcije kod dece i adolescenata (mlađih od 18 godina).

Stariji pacijenti (preko 65 godina)

Ne preporučuje se primena leka Zeldox injekcije kod starijih pacijenata.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Ukoliko imate problema sa funkcijom jetre verovatno ćete primiti manje doze od uobičajenih. Vaš lekar će odrediti odgovarajuću dozu za Vas.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Obavestite Vašeg lekara ukoliko imate problema sa funkcijom bubrega, jer to može uticati na dozu leka koju će Vam lekar propisati.

Ako ste primili više leka Zeldox nego što treba

Ovaj lek će Vam primeniti medicinsko osoblje. Zbog toga je malo verovatno da primite manju ili veću dozu leka od propisane. Ukoliko mislite da Vam je ipak data veća doza od potrebne, odmah obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru.

Ukoliko ste primili veću dozu nego što bi trebalo, kod Vas se mogu javiti pospanost, drhtavica, konvulzije, anksioznost i nekontrolisani pokreti glave i vrata.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Većina neželjenih dejstava su prolaznog karaktera. Nekada može biti teško razlikovati simptome Vaše bolesti od neželjenih dejstava leka.

Vaš lekar mora PREKINUTI primenu Zeldox injekcija ukoliko se kod Vas pojavi bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• ubrzani ili nepravilni otkucaji srca, vrtoglavica pri ustajanju, što može ukazivati na izmenjenu srčanu funkciju. Ovo stanje sa opisanim simptomima naziva se posturalna hipotenzija.
• nevoljni/neuobičajeni pokreti, posebno lica i jezika.
• trajna, neuobičajena i bolna erekcija penisa.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• otok lica, usana, jezika i ždrela, problemi sa gutanjem i disanjem, koprivnjača. Ovo mogu biti simptomi teške alergijske reakcije koja se naziva angioedem;
• groznica, ubrzano disanje, znojenje, ukočenost mišića, drhtavica, otežano gutanje i smanjen nivo svesti. Ovo mogu biti simptomi stanja koje se naziva neuroleptički maligni sindrom;
• reakcije na koži, naročito osip, groznica i otečeni limfni čvorovi mogu biti simptomi stanja koje se naziva reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS). Ove reakcije mogu biti životno ugrožavajuće;
• konfuzija, uznemirenost, povišena telesna temperatura, znojenje, nedostatak mišićne koordinacije, grčevi u mišićima. Ovo mogu biti simptomi stanja koje se naziva serotoninski sindrom;
• ubrzani, nepravilni otkucaji srca i nesvestica. Ovo mogu biti simptomi životno ugrožavajućeg stanja koje se naziva „Torsade de pointes‟.

Takođe možete osetiti neko od neželjenih dejstava navedenih u nastavku. Ova moguća neželjena dejstva su obično blaga do umerena i vremenom se mogu povući. Ipak, ukoliko neko od navedenh neželjenih dejstava postane teško ili ne prolazi, potrebno je da kontaktirate Vašeg lekara.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• poteškoće sa spavanjem (otežano uspavljivanje)
• osećaj uznemirenosti i razdražljivosti
• nemir
• neuobičajeni pokreti uključujući ukočenost mišića, usporene pokrete, drhtavicu
• pospanost
• glavobolja
• vrtoglavica
• visok krvni pritisak
• nizak krvni pritisak
• mučnina, povraćanje
• zatvor
• suva usta
• osećaj slabosti ili gubitak snage
• osećaj žarenja i/ili bol na mestu primene injekcije
• izražen zamor

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjen apetit
• izražene poteškoće u uspostavljanju međuljudskih odnosa (nesocijalno ponašanje), pojava da vidite ili čujete stvari koje ne postoje
• manija (izuzetna visoka energija raspoloženja, neuobičajeni obrasci razmišljanja i hiperaktivnost)
• poteškoće u kontrolisanju pokreta ili ispuštanje nevoljnih zvukova kao što je krkljanje, šmrkanje, groktanje, poteškoće i/ili nemogućnost pokretanja određenih delova tela, trapavost
• gubitak svesti
• poremećaj govora
• usporen srčani ritam
• gubitak ravnoteže, nesvestica
• naleti crvenila
• stomačni problemi kao što je proliv
• pojačano i/ili obilno znojenje
• osip
• simptomi slični gripu
• nelagodnost, crvenilo na mestu primene injekcije
• simptomi obustave nakon prekida terapije
• povećanje vrednosti enzima jetre

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• inkontinencija (nemogućnost zadržavanja) urina, otežano i bolno mokrenje

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• opuštenost lica
• stvaranje krvnih ugrušaka u venama, posebno venama nogu (simptomi obuhvataju otok, bol i crvenilo noge), koji se mogu putem krvi preneti do pluća gde mogu izazvati bol u grudima i otežano disanje. Ukoliko Vam se jave ovi simptomi, hitno potražite savet lekara.
• nevoljno mokrenje
• simptomi obustave nakon prestanka uzimanja leka kod novorođenčadi
• neuobičajeno lučenje mleka Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Zeldox posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30C, u originalnom pakovanju. Ne zamrzavati.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je ziprasidon.

Prašak za rastvor za injekciju:

Jedna bočica sadrži 20 mg ziprasidona (u obliku ziprasidon-mesilat, trihidrata).

Rastvarač za rastvor za injekciju:

Jedna ampula sadrži 1,2 mL vode za injekcije.

Nakon rekonstitucije, 1 mL rastvora za injekciju sadrži 20 mg ziprasidona.

• Pomoćne supstance su:

Prašak za rastvor za injekciju: sulfobutil etar beta-ciklodekstrin-natrijum (videti odeljak 2 Lek Zeldox injekcije sadrži natrijum).

Rastvarač za rastvor za injekciju: voda za injekcije.

Kako izgleda lek Zeldox i sadržaj pakovanja

Prašak: beli do skoro beli liofilizovani prašak. Rastvarač: bistar, bezbojan rastvor.

Rekonstituisani rastvor: bistar rastvor bez prisustva vidljivih čestica.

Unutrašnje pakovanje je za:

prašak: bočica od bezbojnog stakla tip I sa zatvaračem od butil gume i aluminijumskom kapicom sa plastičnim poklopcem (flip-off);

rastvarač: ampula od bezbojnog stakla tip I.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jednu bočicu sa praškom (1 x 20 mg) i jednu ampulu sa rastvaračem (1 x 1,2 mL) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

VIATRIS HEALTHCARE D.O.O.

Bulevar Mihajla Pupina 115a Beograd - Novi Beograd

Proizvođač:

FAREVA AMBOISE,

29 Route des Industries, Zone Industrielle, Poce Sur Cisse, Francuska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Januar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole: 515-01-00268-22-001 od 27.01.2023.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA

Terapijske indikacije

Ziprasidon prašak i rastvarač za rastvor za injekciju je indikovan za brzo postizanje kontrole agitacije kod pacijenata koji boluju od shizofrenije, kada se oralna terapija smatra neodgovarajućom, i u trajanju od maksimalno tri uzastopna dana.

Intramuskularnu primenu ziprasidona potrebno je obustaviti i preći na oralnu primenu leka što je pre klinički moguće.

Doziranje i način primene

Doziranje

Isključivo za intramuskularnu primenu. Ne sme se primenjivati intravenski!

Terapija intramuskularnom formulacijom se primenjuje samo kod pacijenata kod kojih se terapija oralnim formulacijama smatra neodgovarajućom.

Odrasli

Preporučuje se doza od 10 mg i primenjuje se po potrebi sve do maksimalne doze od 40 mg dnevno. Doze od 10 mg mogu se primenjivati na svaka 2 sata. Nekim pacijentima može biti potrebna početna doza od 20 mg uz primenu dodatnih 10 mg nakon 4 sata od početne doze. Doze od 10 mg mogu se primenjivati svaka 2 sata do maksimalne dnevne doze od 40 mg. Intramuskularna primena ziprasidona u trajanju dužem od 3 uzastopna dana nije ispitivana.

Ukoliko je indikovana dugotrajna terapija, intramuskularnu primenu je potrebno zameniti, što je pre klinički moguće, kapsulama ziprasidon hidrohlorida za oralnu upotrebu (do 80 mg dva puta dnevno).

Stariji pacijenti

Kliničko iskustvo sa primenom intramuskularnih injekcija kod starijih pacijenata (starijih od 65 godina) je ograničeno. Primena intramuskularnih injekcija se ne preporučuje kod ovih pacijenata (videti odeljak

„Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost nije utvrđena kod dece mlađe od 18 godina.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Ziprasidon u obliku intramuskularne injekcije treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa insuficijencijom jetre, treba razmotriti primenu nižih doza (videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Za uputstvo o rekonstituciji, videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”.

Lista pomoćnih supstanci

Prašak za rastvor za injekciju:

sulfobutil etar beta-ciklodekstrin-natrijum

Rastvarač za rastvor za injekciju:

voda za injekcije

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima ili rastvaračima osim vode za injekcije kao što je navedeno u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine. Rok upotrebe nakon rekonstitucije leka:

Upotrebiti odmah. Dokazana je fizička i hemijska stabilnost rastvora u toku 24 sata na temperaturi do 25C

ili 7 dana na temperaturi od 2 do 8C. Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor treba primeniti odmah nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2 do 8C, osim ako se rastvaranje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Uslovi čuvanja neotvorenog leka: čuvati na temperaturi do 30C, u originalnom pakovanju. Ne zamrzavati. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je za:

• prašak: bočica od bezbojnog stakla tip I sa zatvaračem od butil gume i aluminijumskom kapicom sa plastičnim poklopcem (flip-off).
• rastvarač: ampula od bezbojnog stakla tip I.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jednu bočicu sa praškom (1 x 20 mg), jednu ampulu sa rastvaračem (1 x 1,2 mL) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Sadržaj bočice sa praškom se rekonstituiše dodavanjem 1,2 mL priloženog rastvarača (voda za injekcije) da se dobije rastvor za injekciju koji sadrži 20 mg ziprasidona po mL, i mućka se dok ne dođe do potpunog rastvaranja. Koriste se samo bistri rastvori, bez vidljivih čestica. Iz svake bočice treba da se izvuče samo jedna doza (0,5 mL što odgovara 10 mg ziprasidona, ili 1 mL što odgovara 20 mg ziprasidona), a neupotrebljeni ostatak treba odbaciti.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.