Xolair® 150mg/mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu

Alergijska astma

Lek Xolair je indikovan kod odraslih pacijenata, adolescenata i dece (6 do < 12 godina starosti).

Lečenje lekom Xolair može se uzeti u obzir samo za pacijente sa potvrđenom IgE (imunoglobulin E) posredovanom astmom (videti odeljak 4.2).

Odrasli i adolescenti (starosti 12 godina i stariji)

Lek Xolair je indikovan kao dodatna terapija za poboljšanje kontrole astme kod pacijenata sa teškim perzistentnim oblikom astme koji imaju pozitivan kožni test ili in vitro preosetljivost na perenijalni aeroalergen i kod kojih je smanjena plućna funkcija (FEV1 < 80%), kao i kod učestalih simptoma koji se javljaju u toku dana ili buđenja u toku noći i kod kojih su zabeležene višestruke egzacerbacije teške astme uprkos primeni velikih dnevnih doza inhalacionih kortikosteroida uz dodatnu primenu dugodelujućih inhalacionih beta-2 agonista.

Deca (6 do < 12 godina starosti)

Lek Xolair je indikovan kao dodatna terapija za poboljšanje kontrole astme kod pacijenata sa teškim perzistentnim oblikom alergijske astme koji imaju pozitivan kožni test ili in vitro preosetljivosti na perenijalni aeroalergen i kod učestalih simptoma koji se javljaju u toku dana ili buđenja u toku noći i kod kojih su zabeležene višestruke egzacerbacije teške astme uprkos primeni velikih dnevnih doza inhalacionih kortikosterioda uz dodatnu primenu dugodelujućih inhalacionih beta-2 agonista.

Hronični rinosinuzitis sa nazalnim polipima (HRS sa NP)

Lek Xolair je indikovan kao dodatna terapija intranazalnim kortikosteroidima (INK) za lečenje odraslih pacijenata (18 godina i starijih) sa teškim HRS sa NP kod kojih terapija sa INK ne dovodi do adekvatne kontrole bolesti.

Hronična spontana urtikarija (HSU)

Lek Xolair indikovan je kao dodatna terapija za lečenje hronične spontane urtikarije kod odraslih i adolescenata (starosti 12 godina i stariji) sa neodgovarajućim odgovorom na lečenje antagonistima H1 histaminskih receptora.

Lek Xolair može da propiše samo lekar sa iskustvom u dijagnostikovanju i terapiji teške perzistentne astme ili hroničnog rinosinuzitisa sa nazalnim polipima (HRS sa NP) ili hronične spontane urtikarije.

Doziranje

Alergijska astma i hronični rinosinuzitis sa nazalnim polipima (HRS sa NP)

Doziranje kod alergijske astme ili HRS sa NP prati iste principe doziranja. Odgovarajuća doza i učestalost primene leka Xolair za ova stanja zavisi od početnih koncentracija IgE (i.j/mL) izmerenih pre započinjanja terapije i telesne mase (kg) pacijenta. Pre započinjanja lečenja pacijentima se moraju, nekim od komercijalnih testova za određivanje ukupnog IgE u serumu, ustanoviti individualne koncentracije IgE. Shodno dobijenim rezultatima, doze se mogu kretati od 75 do 600 mg, u vidu 1-4 injekcije koje bi bile potrebne pri svakoj aplikaciji.

Mala je verovatnoća da pacijenti sa alergijskom astmom sa koncentracijom IgE u krvi manjom od 76 i.j./mL mogu imati korist od terapije (videti odeljak 5.1). Nadležni lekar kod odraslih pacijenata i adolescenata sa IgE ispod 76 i.j./mL i dece (6 do < 12 godina starosti) sa IgE ispod 200 i.j./mL, pre uvođenja leka u terapiju, mora potvrditi postojanje in vitro pojačane reaktivnosti (RAST) na perenijalni aeroalergen.

Videti Tabelu 1 za preračunavanje doze i Tabele 2 i 3 za šemu određivanja doze.

Pacijentima kod kojih se početne koncentracije IgE u krvi ili telesna masa u kilogramima nalaze van granica doziranja navedenih u tabelama ne bi trebalo davati lek Xolair.

Maksimalna preporučena doza omalizumaba je 600 mg svake 2 nedelje.

Tabela 1. Preračunavanje doze prema broju injekcionih špriceva, broju injekcija i ukupnoj zapremini rastvora pri svakoj aplikaciji

Tabela 2. PRIMENA LEKA SVAKE 4 NEDELJE. Doze leka Xolair (mg/doza) date supkutano svake 4 nedelje

>800-900

>900-

1000

>1000-

1100

Primena leka svake 2 nedelje (videti tabelu 3)

*Telesna masa ispod 30 kg nije ispitivana u pivotalnom ispitivanju za HRS sa NP

Tabela 3. PRIMENA LEKA SVAKE 2 NEDELJE. Doze leka Xolair (mg/doza) date supkutano svake 2 nedelje

*Telesna masa ispod 30 kg nije ispitivana u pivotalnom ispitivanju za HRS sa NP

Dužina trajanja terapije, procena efikasnosti i prilagođavanje doza Alergijska astma

Lek Xolair je namenjen za dugotrajnu terapiju. Klinička ispitivanja su pokazala da je potrebno najmanje 12- 16 nedelja da bi efekat terapije lekom Xolair bio vidljiv. U toku 16. nedelje nakon početka terapije lekom Xolair nadležni lekar bi trebalo da proceni efikasnost terapije pre nastavka aplikacije injekcija. Odluku o tome da li će terapija biti nastavljena posle 16 nedelja ili prilikom neke od sledećih poseta zasnovana je na tome da li postoji značajno poboljšanje kontrole svih simptoma astme (videti odeljak 5.1; opšta ocena lekara o efikasnosti terapije).

Hronični rinosinuzitis sa nazalnim polipima (HRS sa NP)

U kliničkom ispitivanju HRS sa NP, izmene u skoru za nazalne polipe (NPS) i skoru za nazalnu kongestiju (NKS) su zapažene u 4. nedelji. Potrebu za nastavkom terapije treba periodično iznova procenjivati na osnovu težine oboljenja pacijenta i stepena kontrole simptoma.

Alergijska astma i hronični rinosinuzitis sa nazalnim polipima (HRS sa NP)

Prekid terapije obično rezultuje povratkom na povećane koncentracije slobodnog IgE i povezanih simptoma. Koncentracije ukupnog IgE povećane su tokom lečenja i na tom nivou se održavaju i godinu dana posle prekida primene terapije. Iz tog razloga, ponovljeno određivanje koncentracija IgE tokom primene terapije leka Xolair ne može se koristiti kao parametar za određivanje doze. Određivanje doze nakon prekida primene terapije koja je trajala manje od godinu dana, mora biti zasnovano na koncentracijama IgE u serumu pri inicijalnom određivanju doze. Ukupne koncentracije IgE u serumu se mogu ponovo utvrditi radi određivanja doze ako je lečenje bilo prekinuto 1 godinu ili duže.

Doze se moraju prilagoditi pri značajnoj promeni telesne mase pacijenta (videti tabele 2 i 3).

Hronična spontana urtikarija (HSU)

Preporučena doza je 300 mg supkutanom injekcijom svake četiri nedelje.

Lekarima koji propisuju lek savetuje se da periodično ponovo procene potrebu za nastavkom terapije. Iskustva iz kliničkih ispitivanja sa dugotrajnim lečenjem dužim od 6 meseci u ovoj indikaciji su ograničena.

Posebne populacije

Stariji pacijenti (65 godina i stariji)

Postoje ograničeni podaci o upotrebi leka Xolair kod pacijenata starijih od 65 godina, ali nema dokaza da je kod starijih pacijenata neophodno drugačije doziranje u odnosu na mlađe odrasle pacijente.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega

Ne postoje studije o efektu oštećenja funkcije bubrega ili jetre na farmakokinetiku leka Xolair. Pri kliničkim dozama, retikuloendotelni sistem (RES) kontroliše klirens omalizumaba i zbog toga je malo verovatno da će

biti promenjen usled oštećenja funkcije bubrega ili jetre. Iako se ne preporučuje posebno prilagođavanje doze za ove pacijente, lek Xolair bi trebalo oprezno primenjivati (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Kod alergijske astme, bezbednost i efikasnost leka Xolair nije ustanovljena kod pacijenata mlađih od 6 godina. Nema dostupnih podataka.

Kod HRS sa NP, bezbednost i efikasnost leka Xolair nije ustanovljena kod pacijenata mlađih od 18 godina. Kod hronične spontane urtikarije, bezbednost i efikasnost leka Xolair nije ustanovljena kod pacijenata mlađih od 12 godina.

Način primene

Lek se primenjuje isključivo supkutano. Lek Xolair se ne sme primenjivati intravenskim ili intramuskularnim putem.

Doze veće od 150 mg (Tabela 1) se moraju dati na dva ili više injekcionih mesta.

Pacijenti koji tokom istorije bolesti nisu imali anafilaktičke reakcije, mogu sami sebi primeniti lek Xolair ili im ga mogu primeniti oni koji se o njima brinu od 4. doze pa nadalje ako lekar utvrdi da je to prihvatljivo (videti odeljak 4.4). Pacijenti ili oni koji se brinu o pacijentima moraju biti podučeni o pravilnoj tehnici primene injekcija i prepoznavanju ranih znakova i simptoma ozbiljne alergijske reakcije.

Pacijentima ili onima koji se brinu o pacijentima treba da se naglasi da primene celokupnu količinu leka Xolair prema instrukcijama datim u Uputstvu za lek.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Sledljivost

Radi poboljšanja sledljivosti bioloških medicinskih proizvoda, ime leka i serija primenjenog leka treba da budu jasno zabeleženi.

Opšte

Lek Xolair nije indikovan u terapiji akutnog napada astme, akutnog bronhospazma ili status astmatikusa.

Lek Xolair nije ispitivan kod pacijenata sa hiperimunoglobulin E sindromom, alergijskim oblikom bronhopulmonalne aspergiloze ili za prevenciju anafilaktičkih reakcija, uključujući one izazvane alergijom na hranu, atopijskim dermatitisom ili alergijskim rinitisom. Lek Xolair nije indikovan za terapiju ovih stanja.

Lek Xolair nije ispitivan kod pacijenata sa autoimunskim bolestima, stanjima posredovanim imunskim kompleksima ili sa već postojećim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega (videti odeljak 4.2). Zbog toga se kod ove populacije pacijenata lek Xolair mora oprezno primenjivati.

Nakon započinjanja terapije lekom Xolair, nije preporučljiv nagli prekid terapije sistemskim kortikosteroidima ili inhalacionim kortikosteroidima kod alergijske astme i HRS sa NP. Smanjenje doze kortikosteroida treba sprovoditi pod lekarskim nadzorom i može zahtevati postepeno smanjivanje doze.

Poremećaji imunskog sistema

Alergijske reakcije tipa I

Primenom omalizumaba mogu se javiti sistemske ili lokalne alergijske reakcije tipa I, uključujući anafilaksu i anafilaktički šok, čak i posle dužeg perioda primene terapije. Ipak, u većini slučajeva, ove reakcije javljale su se unutar 2 sata od primene prve injekcije i narednih injekcija leka Xolair, ali neke reakcije su se javile i posle 2 sata od primene injekcije i čak nakon 24 sata od primene leka. Većina anafilaktičkih reakcija se javlja u toku primene prve 3 doze leka Xolair. Zbog toga, prve 3 doze leka Xolair se moraju primeniti od strane ili pod nadzorom zdravstvenog radnika. Anafilaksa u istoriji bolesti koja nije povezana sa omalizumabom može da bude faktor rizika za anafilaksu nakon primene leka Xolair. Zbog toga pacijentima koji su tokom istorije bolesti imali neku anafilaktičku reakciju, lek Xolair mora dati zdravstveni radnik koji treba uvek da ima lekove za lečenje anafilaktičkih reakcija dostupne za neposrednu primenu posle primene leka Xolair. Ako se javi anafilaktička ili druga ozbiljna alergijska reakcija, primena leka Xolair mora odmah da se prekine, i započne odgovarajuća medicinska terapija. Pacijentima treba reći da su ovakve reakcije moguće, i da će u tim situacijama biti sprovedene sve neophodne medicinske mere u zbrinjavanju alergijskih reakcija.

Antitela na omalizumab su se javila kod malog broja pacijenata u kliničkim studijama (videti odeljak 4.8). Nije dobro razjašnjen klinički značaj antitela na lek Xolair.

Serumska bolest

Serumska bolest i reakcije slične serumskoj bolesti, koje predstavljaju odloženu alergijsku reakciju tipa III, uočene su kod pacijenata koji su na terapiji humanim monoklonskim antitelima uključujući omalizumab.

Predloženi patofiziološki mehanizam uključuje stvaranje i taloženje imunskih kompleksa usled stvaranja antitela na omalizumab. Obično se javlja nakon 1 do 5 dana od primene prve doze ili ponovljenih injekcija kao i posle dugotrajne terapije. Simptomi koji ukazuju na serumsku bolest su artritis/artralgija, osip (urtikarija ili drugi oblici alergijskih reakcija), povišena telesna temperatura (groznica) i limfadenopatija. Antihistaminici i kortikosteroidi mogu da budu od koristi za prevenciju ili lečenje ovih poremećaja, a pacijente bi trebalo posavetovati da prijave bilo kakav sumnjivi simptom.

Churg-Strauss-ov sindrom i hipereozinofilni sindrom

Kod pacijenata sa teškim oblicima alergijske astme retko se može javiti hipereozinofilni sindrom ili alergijski eozinofilni granulomatozni vaskulitis (Churg-Strauss-ov sindrom). Ovi poremećaji leče se obično primenom sistemske kortikosteroidne terapije.

U retkim slučajevima, kod pacijenata koji uzimaju terapiju za lečenje astme, uključujući omalizumab, može se razviti sistemska eozinofilija i vaskulitis. Njihovo javljanje obično je vezano za smanjenje doza oralnih kortikosteroida.

Lekari uvek moraju imati u vidu da se kod ovih pacijenta mogu javiti izražena eozinofilija, vaskulitis sa osipom, pogoršanje plućne simptomatologije, abnormalnosti paranazalnih sinusa, srčani poremećaji i/ili neuropatije.

Prekid primene omalizumaba treba razmotriti kod svih teških slučajeva gore pomenutih poremećaja imunskog sistema.

Parazitske infekcije (helmintoze)

Koncentracije IgE mogu biti uključene u imunski odgovor koji prati pojedine parazitske infekcije. Kod pacijenata kod kojih je postojao hronično veliki rizik za razvoj parazitskih infekcija, u placebo kontrolisanom kliničkom ispitivanju pokazano je blago povećanje učestalosti infekcije sa omalizumabom, mada se klinički tok, težina i reagovanje na terapiju, nisu menjali. Učestalost parazitske infekcije u ukupnom kliničkom istraživanju, u kome nije planirano da se detektuju takve infekcije, iznosila je manje od 1 na 1000 pacijenata. Međutim, neophodan je oprez kod pacijenata sa većim rizikom za dobijanje parazitskih infekcija, prvenstveno onih koji putuju u endemična područja sa parazitskim infekcijama. Ako pacijenti ne reaguju na propisanu terapiju antihelminticima, treba razmotriti prekid terapije lekom Xolair.

Osobe osetljive na lateks

Poklopac igle napunjenog injekcionog šprica, koji se može ukloniti, sadrži derivat prirodnog gumenog

lateksa. Prirodni gumeni lateks još uvek nije otkriven u poklopcu koji se može ukloniti. Ipak, primena leka Xolair rastvora za injekciju u napunjenom injekcionom špricu kod pacijenata osetljivih na lateks nije ispitivana, pa postoji potencijalni rizik od reakcija preosetljivosti koji se ne može u potpunosti isključiti.

S obzirom da IgE može da učestvuje u imunskom odgovoru na neke infekcije helmintima, lek Xolair može indirektno da smanji efikasnost leka koji se koristi u terapiji infekcije helmintima ili drugih parazitskih infekcija (videti odeljak 4.4).

U metabolizmu omalizumaba ne učestvuju enzimi citohroma P450, nisu uključeni mehanizmi aktivnog transporta, niti se lek vezuje za proteine. Zbog toga je mali potencijal za razvoj interakcija sa drugim lekovima. Nisu sprovedene studije o interakcijama leka Xolair sa drugim lekovima ili vakcinama. Ne postoji nijedan farmakološki razlog koji bi ukazao da se mogu očekivati interakcije između omalizumaba i uobičajeno propisivanih lekova za lečenje alergijske astme ili HRS sa NP ili HSU.

Alergijska astma

Tokom kliničkih studija lek Xolair je često primenjivan istovremeno sa inhalacionim i oralnim kortikosteroidima, inhalacionim, kratko- i dugodelujućim beta-agonistima, modifikatorima leukotriena, teofilinom i oralnim antihistaminicima. Nema indikacija da je bezbednost leka Xolair promenjena upotrebom uobičajene terapije za lečenje astme. Dostupni su ograničeni podaci o upotrebi leka Xolair u kombinaciji sa specifičnom imunoterapijom (terapija hiposenzibilizacije). U kliničkim ispitivanjima gde je lek Xolair primenjivan istovremeno sa imunskom terapijom, nije utvrđena razlika u efikasnosti i bezbednosti leka Xolair u kombinaciji sa specifičnom imunskom terapijom u odnosu na to kada se lek Xolair primenjuje sam.

Hronični rinosinuzitis sa nazalnim polipima (HRS sa NP)

U kliničkim ispitivanjima lek Xolair je primenjen u kombinaciji sa intranazalnim sprejem mometazona prema protokolu. Drugi istovremeno korišćeni lekovi su uključivali druge intranazalne kortikosteroide, bronhodilatatore, antihistaminike, antagoniste leukotrijenskih receptora, adrenergike/simpatomimetike i lokalne nazalne anestetike. Nije bilo naznaka da je bezbednost leka Xolair izmenjena istovremenom primenom uobičajeno primenjenih lekova.

Hronična spontana urtikarija (HSU)

U kliničkim ispitivanjima HSU, lek Xolair se primenjivao zajedno sa antihistaminicima (anti-H1, anti-H2) i antagonistima leukotrijenskih receptora. Nije bilo dokaza da je bezbednost omalizumaba bila promenjena kada se koristio sa tim lekovima u odnosu na njegov poznati bezbednosni profil kod alergijske astme. Štaviše, populaciona farmakokinetička analiza nije pokazala nikakvo relevantno dejstvo H2 antihistaminika i antagonista leukotrijenskih receptora na farmakokinetiku omalizumaba (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Klinička ispitivanja HSU uključivala su neke pacijente starosti od 12 do 17 godina koji su primali lek Xolair zajedno sa antihistaminicima (anti-H1, anti-H2) i antagonistima leukotrijenskih receptora. Nisu sprovedena ispitivanja kod dece mlađe od 12 godina.

Trudnoća

Ograničena količina podataka o trudnicama (između 300-1000 trudnoća) na osnovu registra trudnoća i postmarketinškog spontanog prijavljivanja, ukazuje da nema malformativne ili feto/neonatalne toksičnosti. Prospektivna studija registra trudnoća (EXPECT) sa 250 trudnica sa astmom izloženih leku Xolair je pokazala sličnu prevalencu za opsežne kongenitalne anomalije (8,1% vs. 8,9%) između EXPECT-a i odgovarajućih

pacijenata u pogledu bolesti (umerena i teška astma). Metodološka ograničenost studije, uključujući malu veličinu uzorka i ne-randomizovani dizajn, mogu da utiču na interpretaciju podataka.

Omalizumab prolazi kroz placentu. Ipak, studije na životinjama nisu pokazale ni direktne niti indirektne štetne efekte na reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Kod nečovekolikih primata omalizumab je izazvao pad broja trombocita koji je bio u direktnoj vezi sa životnom dobi, a mlađe životinje ispoljile su znatno veću osetljivost (videti odeljak 5.3).

Ako je klinički opravdano, primena leka Xolair se može razmotriti tokom trudnoće. Dojenje

Imunoglobulini G (IgG) su prisutni u majčinom mleku i zbog toga se očekuje da će omalizumab biti prisutan i u majčinom mleku. Dostupni podaci kod nečovekolikih primata pokazuju da se omalizumab izlučuje u mleko (videti odeljak 5.3).

U studiju EXPECT, bilo je uključeno 154 odojčeta koji su bili na terapiji lekom Xolair tokom trudnoće i tokom dojenja i nije ukazala na neželjena dejstva kod odojčeta. Metodološka ograničenost studije, uključujući malu veličinu uzorka i ne-randomizovani dizajn, mogu da utiču na interpretaciju podataka.

Oralno primenjeni, proteini imunoglobulina G podležu intestinalnoj proteolizi i imaju slabu bioraspoloživost. Nisu očekivani efekti na novorođenče/odojče koje je dojeno. Posledično, ako je klinički opravdano, primena leka Xolair se može razmotriti tokom dojenja.

Plodnost

Nema podataka o uticaju omalizumaba na plodnost kod ljudi. U specifično dizajniranim nekliničkim ispitivanjima plodnosti, kod nečovekolikih primata, uključujući studije parenja, nije zabeležen poremećaj plodnosti kod ženki i mužjaka posle ponovljenog doziranja sa lekom omalizumab do 75 mg/ kg. Štaviše, nisu zabeleženi genotoksični efekti u posebnoj nekliničkoj studiji genotoksičnosti.

Lek Xolair nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama.

Alergijska astma i hronični rinosinuzitis sa nazalnim polipima (HRS sa NP)

Sažetak bezbednosnog profila

Tokom kliničkih studija kod odraslih pacijenata i adolescenata uzrasta 12 godina i starijih sa alergijskom astmom, najčešće prijavljene neželjene reakcije su bile glavobolja i reakcije na mestu primene, uključujući bol na mestu primene, otok, crvenilo i svrab. U kliničkim studijama kod dece uzrasta 6 do < 12 godina, najčešće prijavljivane neželjene reakcije bile su glavobolja, pireksija i bol u gornjem delu stomaka. Većina reakcija su bile blage ili umerene po težini. U kliničkim ispitivanjima kod pacijenata uzrasta ≥18 godina sa HRS sa NP, najčešće prijavljivane neželjene reakcije su bile glavobolja, vrtoglavica, artralgija, bol u gornjem delu trbuha i reakcija na mestu primene injekcije.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U Tabeli 4 navedene su neželjene reakcije prema MedDRA klasifikaciji sistema organa i učestalosti, zabeležene u kliničkim ispitivanjima na celoj populaciji sa alergijskom astmom i HRS sa NP tretiranoj lekom Xolair. U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su prikazane po opadajućoj težini. Kategorije učestalosti su definisane kao: veoma često (≥ 1/10), često (≥1/100, <1/10), povremeno (≥1/1000, <1/100),

retko (≥1/10000 do <1/1000) i veoma retko (<1/10000). Reakcije koji su zabeležene u post-marketinškom iskustvu su navedene kao nepoznato (ne može se proceniti iz dostupnih podataka).

Tabela 4. Neželjene reakcije kod alergijske astme i HRS sa NP

*: Veoma često kod dece uzrasta 6 do < 12 godina

**: Kod dece uzrasta 6 do < 12 godina

#: Često u ispitivanjima sa nazalnim polipima

†: Nepoznato u ispitivanjima sa alergijskom astmom Hronična spontana urtikarija (HSU)

Sažetak bezbednosnog profila

Bezbednost i podnošljivost omalizumaba ispitivane su sa dozama od 75 mg, 150 mg i 300 mg svake četiri nedelje kod 975 pacijenata sa HSU, od kojih je 242 primalo placebo. Ukupno je 733 pacijenata bilo lečeno omalizumabom do 12 nedelja, a 490 pacijenata do 24 nedelje. Od njih, 412 pacijenata je bilo lečeno do 12 nedelja, a 333 pacijenata je bilo lečeno do 24 nedelje dozom od 300 mg.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Posebna tabela (Tabela 5) navodi neželjene reakcije za indikaciju HSU koje su bile rezultat razlika u dozama i među lečenim populacijama (sa značajno različitim faktorima rizika, komorbiditetima, istovremeno primenjivanim lekovima i starosti [npr. ispitivanja astme su uključivala decu starosti od 6-12 godina]).

Tabela 5 navodi neželjene reakcije (događaje koji se javljaju kod ≥1% pacijenata u bilo kojoj terapijskoj grupi i ≥2% češće u bilo kojoj terapijskoj grupi koja je primala omalizumab u odnosu na placebo (nakon medicinske revizije) zabeležene sa 300 mg u tri objedinjena ispitivanja faze III. Navedene neželjene reakcije podeljene su u dve grupe: one uočene u 12-nedeljnom i one uočene u 24-nedeljnom periodu lečenja.

Neželjene reakcije su navedene prema klasifikaciji organskih sistema po MedDRA. U okviru svakog organskog sistema neželjene reakcije su navedene po učestalosti, počevši od najučestalijih. Odgovarajuće kategorije učestalosti za svaku neželjenu reakciju zasnivaju se na sledećoj konvenciji: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 i <1/10); povremeno (≥1/1000 i <1/100); retko (≥1/10000 i <1/1000); veoma retko (<1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti iz dostupnih podataka).

Tabela 5. Neželjene reakcije iz objedinjene baze bezbednosnih podataka o HSU (od 1. dana do 24. nedelje) sa 300 mg omalizumaba

Maksimalna podnošljiva doza leka Xolair nije određena. Jednokratna intravenska doza do 4000 mg data je pacijentima bez dokazane dozno zavisne toksičnosti. Najviša kumulativna doza od 44000 mg data pacijentima u toku perioda od 20 nedelja nije dovela do bilo kakvih akutnih neželjenih efekata.

Kada se sumnja na predoziranje, pacijent se mora pratiti na bilo koje neuobičajene znake ili simptome. Lečenje mora biti adekvatno započeto i vođeno.

Farmakoterapijska grupa: ostali lekovi za sistemsku primenu u opstruktivnim plućnim bolestima

ATC šifra: R03DX05

Omalizumab je rekombinantno, humanizovano monoklonsko antitelo poreklom iz DNK koje se selektivno vezuje za humani imunoglobulin E (IgE). Antitelo je IgG1 kapa sa humanom osnovom, dok je regija koja određuje komplementarnost i vezuje se za IgE dobijena iz mišjeg matičnog antitela.

Alergijska astma i hronični rinosinuzitis sa nazalnim polipima (HRS sa NP)

Mehanizam delovanja

Omalizumab se vezuje za IgE i sprečava vezivanje IgE za FcεRI (receptor sa velikim afinitetom za IgE) na bazofilima i mastocitima, dovodeći tako do smanjenja vrednosti slobodnog IgE koji je glavni okidač alergijske kaskade. Kod lečenja subjekata sa atopijom omalizumabom došlo je do značajne nishodne regulacije FcεRI receptora na bazofilima. Terapija lekom Xolair inhibira inflamaciju posredovanu IgE-om, što je dokazano redukovanim eozinofilima u krvi i tkivu i smanjenjem medijatora inflamacije, uključujući IL-4, IL-5 i IL-13 od urođenih, adaptivnih i ne-imunskih ćelija.

Farmakodinamska dejstva Alergijska astma

U in vitro uslovima kod subjekata koji su tretirani lekom Xolair došlo je do smanjenja količine histamina oslobođenog iz bazofila, posle stimulacije alergenom za oko 90% u poređenju sa vrednostima pre primene leka.

U kliničkim studijama kod pacijenata sa alergijskom astmom, vrednosti serumskog slobodnog IgE koje su dozno-zavisne, su snižene u toku jednog sata od prve doze i održavaju se i između doza. Posle jedne godine od prekida primene leka Xolair, vrednosti IgE su se vratile na vrednosti pre lečenja bez zabeleženog skoka u nivou IgE posle potpune eliminacije leka.

Hronični rinosinuzitis sa nazalnim polipima (HRS sa NP)

U kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa HRS sa NP, terapija lekom Xolair je dovela do smanjenja serumskog IgE (približno 95%) i povećanja ukupne koncentracije IgE u serumu, na sličan opseg koji je zapažen kod pacijenata sa alergijskom astmom. Ukupne koncentracije u serumu se povećavaju zbog formiranja kompleksa omalizumab-IgE koji imaju sporiju stopu eliminacije u poređenju sa slobodnim IgE.

Hronična spontana urtikarija (HSU)

Mehanizam dejstva

Omalizumab se veže za IgE i smanjuje vrednosti slobodnog IgE. Posledično tome, dolazi do nishodne regulacije IgE receptora (FcεRI) na ćelijama. Nije potpuno jasno kako to rezultuje poboljšanjem simptoma HSU.

Farmakodinamska dejstva

U kliničkim studijama kod pacijenata sa HSU najveća supresija slobodnog IgE-a bila je uočena 3 dana nakon prve supkutane doze. Nakon ponovnog doziranja jednom u svake 4 nedelje vrednosti slobodnog IgE u serumu pre doze su ostale stabilne između 12 i 24 nedelje lečenja. Nakon prekida primene leka Xolair, vrednosti slobodnog IgE su se povećale prema vrednostima pre lečenja tokom 16-nedeljnog perioda praćenja bez terapije.

Klinička efikasnost i bezbednost

Alergijska astma

Odrasli i adolescenti ≥ 12 godina starosti

Efikasnost i bezbednost primene leka Xolair prikazana je u dvostruko slepoj, placebom kontrolisanoj studiji koja je trajala 28 nedelja i uključila 419 pacijenata sa teškom alergijskom astmom (studija 1) uzrasta od 12

do 79 godina, sa redukovanom plućnom funkcijom (FEV1, očekivano 40%-80%) i slabom kontrolom simptoma astme uprkos primeni velikih doza inhalacionih kortikosteroida i dugo-delujućih beta2-agonista. Izabrani pacijenti su imali učestale egzacerbacije astme koje su zahtevale primenu sistemskih kortikosteroida, ili su morali da budu hospitalizovani, ili su bili primljeni na urgentni tretman zbog teške egzacerbacije astme u toku prethodnih godinu dana uprkos kontinuiranoj primeni velikih doza inhalacionih kortikosteroida i dugo-delujućih beta2-agonista. Supkutane injekcije leka Xolair ili placebo, uvedene su kao dopunska terapija uz > 1000 mikrograma beklometazon dipropionata (ili analognog preparata) i dugo- delujućeg beta2-agonista. Dozvoljena je bila i terapija održavanja oralnim kortikosteroidima, teofilinom i modifikatorima leukotriena (zastupljena kod 22%, 27% i 35% ispitanika).

Ciljni parametar za procenu efikasnosti terapije bila je učestalost egzacerbacija astmatičnih napada koja je zahtevala primenu sistemskih kortikosteroida. Omalizumab je smanjio učestalost egzacerbacija astme za 19% (p=0,153). Dalja procena pokazala je da je ovaj lek Xolair statistički značajno (p<0,05) umanjio teške egzacerbacije (kod pacijenata kod kojih je plućna funkcija bila redukovana ispod 60% od normalne i koji su primali sistemske kortikosteroide) i smanjena je potreba za hitnim posetama lekaru zbog astme (učestalim hospitalizacijama, boravcima u jedinicama intenzivne nege ili vanrednim posetama lekaru) i dobra efikasnost tretmana po proceni lekara je dovela do poboljšanja života pacijenata AQL (engl. Asthma-related Quality of Life), simptoma astme i funkcije pluća.

Analiza po podgrupama pokazala je da kod ispitanika sa početnim koncentracijama IgE ≥ 76 i.j./mL verovatno postoji klinički značajna korist od leka Xolair. U studiji 1 lek Xolair je smanjio učestalost egzacerbacija astme za 40% (p=0,002). Dodatno, još pacijenata je imalo klinički značajan odgovor kod populacije sa IgE ≥76 i.j./mL u sprovođenju programa tretmana teške astme sa lekom Xolair. Tabela 5 prikazuje rezultate kod učesnika u studiji 1.

Tabela 6. Rezultati studije 1

* značajno poboljšanje ili potpuna kontrola simptoma

** p-vrednost za ukupnu raspodelu efikasnosti

U studiji 2 procenjena je efikasnost i bezbednost primene leka Xolair u populaciji od 312 pacijenata sa teškom alergijskom astmom koji odgovaraju populaciji iz studije 1. U ovom otvorenom ispitivanju, kod 61%

pacijenata ostvareno je klinički značajno smanjenje učestalosti egzacerbacija astme u poređenju samo sa primenom uobičajenih lekova protiv astme.

Sprovedene su i 4 dodatne, obimne, placebom kontrolisane studije u kojima je procenjivana efikasnost i bezbednost leka Xolair koji je primenjivan u periodu od 28 do 52 nedelje i koje su uključile 1722 odrasle osobe i adolescenta (studije 3, 4, 5, 6) sa dugotrajnom perzistentnom astmom. Većina pacijenata nije adekvatno kontrolisana, ali su istovremeno primali manje doze uobičajenih lekova za terapiju astme nego pacijenti u studijama 1 i 2. U ispitivanjima 3-5 ciljni parametar je bila egzacerbacija bolesti, dok je studija 6 primarno procenjivala uštedu inhalacionih kortikosteroida.

U studijama 3, 4 i 5 kod pacijenata koji su primali lek Xolair zabeleženo je smanjenje učestalosti egzacerbacija astme od 37,5% (p=0,027), 40,3% (p<0,001) i 57,6% (p<0,001) u poređenju sa placebom.

U studiji 6, kod pacijenata sa veoma teškim oblikom alergijske astme, primenom leka Xolair, bilo je moguće smanjiti uobičajenu dozu flutikazona na ≤ 500 mikrograma/dan bez nepovoljnog efekta na kontrolu astme (60,3%) u poređenju sa placebo grupom (45,8%, p<0,05).

Ukupan kvalitet života procenjivan je Juniperovim upitnikom (engl. Juniper Asthma-related Quality of Life Questionnaire). U svih šest studija dokazano je statistički značajno poboljšanje kvaliteta života od početka studije kod pacijenata koji su dobijali lek Xolair u odnosu na grupu koja je primala placebo.

Opšta ocena lekara o efikasnosti terapije:

Opšta procena lekara izvedena u pet od navedenih studija bila je jasna mera u postupcima lekara za kontrolu astme. Lekari su uzimali u obzir vrednosti PEF (engl. peak expiratory flow), simptome u toku dana i noći, upotrebljene lekove, spirometriju i egzacerbacije. U svih pet studija zabeležen je značajno veći broj pacijenata koji su tretirani lekom Xolair i kod kojih je postignuto ili značajno poboljšanje ili potpuna kontrola astme u poređenju sa placebo pacijentima.

Deca 6 do < 12 godina starosti

Osnovni podaci o efikasnosti i bezbednosti leka Xolair u grupi uzrasta 6 do < 12 godina potiču iz jedne randomizovane, dvostruko-slepe, placebo kontrolisane, multicentrične studije (studija 7).

Studija 7 je placebo kontrolisana studija koja uključuje specifičnu podgrupu (N=235) pacijenata kao što je definisano u sadašnjoj indikaciji, koja je na terapiji velikim dozama inhalacionih kortikosteroida (≥500 mikrograma/dan ekvivalenta flutikazona) uz dodatnu primenu dugo-delujućih beta agonista.

Klinički značajna egzacerbacija je definisana kao pogoršanje simptoma astme, po kliničkoj proceni istraživača, koja zahteva dupliranje početnih doza inhalacionih kortikosteroida tokom najmanje 3 dana i/ili upotrebljenih sistemskih (oralnih ili intravenskih) kortikosteroida tokom najmanje 3 dana terapije.

U specifičnoj podgrupi pacijenata na velikim dozama inhalacionih kortikosteroida, grupa sa omalizumabom je imala statistički značajno manju stopu klinički značajne egzacerbacije astme u odnosu na grupu sa placebom. U 24. nedelji, razlika u stopi između terapijskih grupa je prikazana kao smanjenje za 34% (odnos stopa 0,662,

p=0,047) kod pacijenata na omalizumabu u odnosu na placebo. U drugom dvostruko-slepom 28-nedeljnom terapijskom periodu razlika u stopi između terapijskih grupa je prikazana kao smanjenje za 63% (odnos stopa 0,37, p<0,001) kod pacijenata na omalizumabu u odnosu na placebo.

Tokom 52–nedeljnog dvostruko-slepog terapijskog perioda (uključujući 24-nedeljnu fazu fiksne doze sterioda i 28-nedeljnu fazu podešavanja doze sterioda) razlika u stopi između terapijskih grupa je prikazana kao smanjenje za 50% (odnos stopa 0,504, p<0,001) kod pacijenata na omalizumabu u odnosu na egzacerbacije.

Grupa na omalizumabu je pokazala veće smanjenje upotrebe beta-agonista u odnosu na placebo grupu, na kraju 52-nedeljnog terapijskog perioda, mada razlika između terapijskih grupa nije statistički značajna. Za globalnu procenu efektivnosti terapije na kraju 52-nedeljnog dvostruko-slepog terapijskog perioda u podgrupi teških pacijenata sa velikim dozama inhalacionih kortikosterioda i dugo-delujućim beta-agonistima, proporcija pacijenata rangiranih kao ''odlična'' efikasnost terapije bila je veća, a proporcija pacijenata

rangiranih kao ''umerena'' i ''slaba'' efikasnost terapije bila je manja u grupi sa omalizumabom u odnosu na placebo grupu; razlika između grupa je statistički značajna (p<0,001), dok nije bilo razlika u subjektivnoj oceni kvaliteta života između grupe pacijenata sa omalizumabom i placebom.

Hronični rinosinuzitis sa nazalnim polipima (HRS sa NP)

Bezbednost i efikasnost primene leka Xolair je procenjena u dva randomizovana, dvostruko slepa, placebo kontrolisana ispitivanja kod pacijenata sa HRS sa NP (tabela 8). Pacijenti su supkutano primali lek Xolair ili placebo svake 2 ili 4 nedelje (videti odeljak 4.2). Svi pacijenti su primali osnovnu terapiju intranazalnim mometazonom tokom ispitivanja. Prethodna sinonazalna operacija ili prethodna primena sistemskih kortikosterioda nisu bile potrebne za uključivanje u studiju. Pacijenti su primali lek Xolair ili placebo tokom 24 nedelje sa 4-nedeljnim periodom praćenja. Demografske i početne karakteristike, uključujući alergijske komorbiditete, su opisane u tabeli 7.

Tabela 7 Demografski podaci i početne karakteristike ispitivanja sa nazalnim polipima

SD = standardna devijacija; SNOT-22 = upitnik za procenu 22 sinonazalna simptoma (engl. Sino-Nasal Outcome Test 22 Questionnaire); IgE = imunoglobulin E; IU = internacionalne jedinice. Kod NPS-a, NCS-a i SNOT-22, veći rezultati ukazuju na veću težinu bolesti.

Ko-primarni parametri su bili skorovi bilateralnih nazalnih polipa (NPS, engl. Nasal polyps score) i prosečni dnevni skor za nazalnu kongestiju NCS (engl. Nasal congestion score) u 24. nedelji. U oba ispitivanja sa nazalnim polipima 1 i 2, pacijenti koji su primali lek Xolair su imali statistički značajno veća poboljšanja NPS-a i prosečnog nedeljnog NCS-a u 24. nedelji u odnosu na početak, u odnosu na pacijente koji su primali placebo. Rezultati ispitivanja nazalnih polipa 1 i 2 su prikazani u tabeli 8.

Tabela 8 Promena u kliničkim skorovima u 24. nedelji u odnosu na početne vrednosti u studiji 1 nazalnih polipa, studiji 2 nazalnih polipa i objedinjenim podacima

LS= metoda najmanjih kvadrata (engl. Least-square); CI = interval pouzdanosti; TNSS = ukupni skor za nazalne simptome (engl. Total nasal symptom score); SNOT-22 = upitnik za procenu 22 sinonazalna simptoma (engl. Sino-Nasal Outcome Test 22 Questionnaire); UPSIT = test prepoznavanja mirisa prema Univerzitetu u Pensilvaniji (engl. University of Pennsylvania Smell Identification Test); MID = minimalna važna razlika (engl. Minimal important difference).

Slika 1 Srednja vrednost promene skora za nazalnu kongestiju od početka i srednja vrednost promene skora za nazalne polipe od početka praćenja, prema grupi na terapiji u ispitivanju 1 i ispitivanju 2 nazalnih polipa

U prethodno određenoj objedinjenoj analizi terapije za akutno ublažavanje simptoma (sistemski kortikosteroidi tokom ≥3 uzastopna dana ili nazalna polipektomija) tokom 24-nedeljnog perioda terapije, deo pacijenata kojima je bila potrebna terapija za akutno ublažavanje simptoma bio je manji kod onih koji su primali lek Xolair u poređenju sa onima koji su primali placebo (2,3% u odnosu na 6,2%). Razmera mogućnosti uzimanja terapije za akutno ublažavanje simptoma kod pacijenata koji su primali lek Xolair u poređenju sa onima koji su primali placebo bila je 0,38 (95% CI: 0,10; 1,49). Nije bilo prijavljenih sinonazalnih operacija ni u jednom ispitivanju.

Hronična spontana urtikarija(HSU)

Efikasnost i bezbednost leka Xolair su bile pokazane u dve randomizovane, placebom kontrolisane studije faze III (studija 1 i 2) kod pacijenata sa HSU koji su i dalje imali simptome iako su lečeni H1 antihistaminikom u odobrenoj dozi. Treća studija (studija 3) primarno je ocenjivala bezbednost leka Xolair kod pacijenata sa HSU koji su i dalje imali simptome iako su lečeni H1 antihistaminicima u dozi koja je bila do četiri puta veća od odobrene doze i H2 antihistaminikom i/ili terapijom antagonistom leukotrijenskih receptora. U te tri studije bilo je uključeno 975 pacijenata starosti od 12 do 75 godina (prosečna starost 42,3 godine; 39 pacijenata 12-17 godina, 54 pacijenata ≥65 godina; 259 muškaraca i 716 žena). Svi pacijenti su morali imati neodgovarajuću kontrolu simptoma, procenjenu nedeljnim rezultatom za aktivnost urtikarije (UAS7, engl. weekly urticaria activity score, raspon 0-42) od ≥16, i nedeljnim rezultatom za težinu svraba (koji je komponenta UAS7; raspon 0-21) od ≥8 tokom 7 dana pre randomizacije, upkos tome što su uzimali antihistaminik najmanje 2 nedelje pre toga.

U studijama 1 i 2 pacijenti su imali srednji nedeljni rezultat za težinu svraba između 13,7 i 14,5 na početku i srednji UAS7 rezultat od 29,5 odnosno 31,7.Pacijenti u studiji bezbednosti 3 su imali srednji nedeljni rezultat za težinu svraba od 13,8 i srednji UAS7 rezultat od 31,2 na početku. U sve tri studije pacijenti su prijavili primanje prosečno 4 do 6 lekova (uključujući H1 antihistaminike) za simptome HSU pre uključivanja u ispitivanje. Pacijenti su primali lek Xolair u dozi od 75 mg, 150 mg ili 300 mg ili placebo supkutanom injekcijom svake 4 nedelje tokom 24 nedelje u studiji 1 i tokom 12 nedelja u studiji 2, a 300 mg ili placebo supkutanom injekcijom svake 4 nedelje tokom 24 nedelje u studiji 3. Sve studije su imale 16-nedeljni period naknadnog praćenja bez lečenja.

Primarni cilj studije je bila promena od početne vrednosti do 12.nedelje u nedeljnom rezultatu za težinu svraba. Omalizumab u dozi od 300 mg je smanjio nedeljni rezultat za težinu svraba za 8,55, do 9,77 (p<0,0001) u poređenju sa smanjenjem od 3,63, do 5,14, za placebo (videti Tabelu 9). Statistički značajni rezultati su bili nadalje uočeni u broju osoba sa odgovorom UAS7≤6 (u 12. nedelji) kojih je bilo više u terapijskim grupama koje su primale 300 mg, sa rasponom od 52-66% (p<0,0001) u poređenju sa 11-19% za placebo grupe, a kompletan odgovor (UAS7=0) je postiglo 34-44% (p<0,0001) pacijenata lečenih dozom od 300 mg u poređenju sa 5-9% pacijenata u placebo grupama. Pacijenti u terapijskoj grupi koja je primala 300 mg postigli su najviši srednji udeo dana bez angioedema od 4. do 12. nedelje, (91,0-96,1%; p<0,001) u poređenju sa placebo grupama (88,1-89,2%). Srednja promena od početne vrednosti do 12. nedelje u ukupnom rezultatu dermatološkog indeksa kvaliteta života (DLQI) za terapijske grupe koje su primale 300 mg bila je veća (p<0,001) nego za placebo, sa poboljšanjem u rasponu od 9,7-10,3 poena u poređenju sa 5,1-6,1 poena za odgovarajuće placebo grupe.

Tabela 9. Promena od početne vrednosti do 12. nedelje u nedeljnom rezultatu za težinu svraba, studije 1, 2 i 3 (populacija mITT*)

Studija 1

Placebo

Omalizumab 300 mg

N 80 81

Srednja vrednost (SD) −3,63 (5,22) −9,40 (5,73)

Razlika u LS srednjim vrednostima u odnosu - −5,80 na placebo1

95% CI za razliku - −7,49,−4,10

P-vrednost u odnosu na placebo2 - <0,0001

Studija 2

N 79 79

Srednja vrednost (SD) −5,14 (5,58) −9,77 (5,95)

Razlika u LS srednjim vrednostima u odnosu - −4,81 na placebo1

95% CI za razliku - −6,49,−3,13

P-vrednost u odnosu na placebo2 - <0,0001

Studija 3

N 83 252

Srednja vrednost (SD) −4,01 (5,87) −8,55 (6,01)

Razlika u LS srednjim vrednostima u odnosu - -4,52 na placebo1

95% CI za razliku - −5,97, −3,08

P-vrednost u odnosu na placebo2 - <0,0001

*Modifikovana populacija sa namerom lečenja (engl. modified intent-to-treat -mITT): je uključivala sve pacijente koji su bili randomizovani i primili najmanje jednu dozu ispitivanog leka.

BOCF (engl. Baseline Observation Carried Forward – početno zapažanje preneseno nadalje) upotrebljen je za unos podataka koji nedostaju.

1 LS srednja vrednost (srednja vrednost dobijena metodom najmanjih kvadrata) bila je procenjena upotrebom modela ANCOVA. Nivoi su bili početni nedeljni rezultat za težinu svraba (<13 vs. ≥13) i početna težina (<80 kg vs. ≥80 kg).

2 p-vrednost je izvedena iz ANCOVA t-testa.

Slika 2 pokazuje srednji nedeljni rezultat za težinu svraba tokom vremena u studiji 1. Srednji nedeljni rezultati za težinu svraba značajno su se smanjili, sa najvećim efektom oko 12. nedelje koji se održao tokom 24-nedeljnog perioda lečenja. Rezultati su bili slični u studiji 3.

U sve tri studije, srednji nedeljni rezultat za težinu svraba povećao se postepeno tokom 16-nedeljnog perioda naknadnog praćenja bez terapije, što je u skladu sa ponovnom pojavom simptoma. Srednje vrednosti na kraju perioda praćenja su bile slične onima u placebo grupi, ali niže nego odgovarajuće srednje početne vrednosti.

Slika 2: Srednji nedeljni rezultat za težinu svraba tokom vremena, studija 1 (mITT populacija)

15

10

5

0

0 4 8 12 16 20 24 28 32 36 40

BOCF=početno opažanje preneseno nadalje; mITT=modifikovana populacija sa namerom lečenja

Efikasnost nakon 24 nedelja lečenja

Mera postignute efikasnosti uočena u 24. nedelji lečenja bila je uporediva sa onom uočenom u 12. nedelji:

Za 300 mg, u studijama 1 i 3, srednje smanjenje u odnosu na početnu vrednost nedeljnog rezultata za težinu svraba bilo je 9,8 odnosno 8,6, udeo pacijenata sa UAS7≤6 je bio 61,7% odnosno 55,6%, a udeo pacijenata sa kompletnim odgovorom (UAS7=0) je bio 48,1% odnosno 42,5%, (za sve p<0,0001, u poređenju sa placebom).

Klinička iskustva sa ponovljenim lečenjem pacijenata omalizumabom su ograničena.

Podaci iz kliničkih studija na adolescentima (starosti od 12 do 17 godina) su uključivali ukupno 39 pacijenata, od kojih je 11 primalo dozu od 300 mg. Rezultati za 300 mg dostupni su za 9 pacijenata nakon 12 nedelja i za 6 pacijenata nakon 24 nedelje i pokazuju sličan odnos odgovora na lečenje omalizumabom u poređenju sa odraslom populacijom. Srednja promena u odnosu na početnu vrednost u nedeljnom rezultatu za težinu svraba je pokazala smanjenje od 8,25 nakon 12 nedelja i od 8,95 nakon 24 nedelje. Broj osoba sa odgovorom je bio: 33% nakon 12 nedelja i 67% nakon 24 nedelje za UAS7=0, i 56% nakon 12 nedelja i 67% nakon 24 nedelje za UAS7≤6.

Farmakokinetika omalizumaba ispitivana je kod odraslih pacijenata i adolescenata sa alergijskom astmom kao i kod odraslih pacijenata sa hroničnim rinosinuzitisom sa nazalnim polipima i odraslih i adolescenata sa hroničnom spontanom urtikarijom. Opšte farmakokinetičke karakteristike omalizumaba su slične u ovim populacijama pacijenata.

Resorpcija

Posle supkutane primene leka, omalizumab se resorbuje i prosečna apsolutna biološka raspoloživost je 62%. Posle jednokratne primene supkutane doze kod odraslih pacijenata i adolescenata sa astmom ili HSU, resorpcija omalizumaba je spora, maksimum koncentracije u serumu se postiže nakon 6-8 dana. Kod pacijenata sa astmom, posle višestrukog doziranja omalizumaba, PIK (površine ispod krive serumska koncentracija-vreme) od dana 0 do 14, u stanju ravnoteže su bile oko 6 puta veće nego nakon prve doze.

Pri dozama većim od 0,5 mg/kg farmakokinetika omalizumaba je linearna. Nakon doza od 75 mg, 150 mg ili 300 mg primenjenih svake 4 nedelje kod pacijenata sa HSU, minimalne koncentracije omalizumaba u serumu su se povećavale proporcionalno sa nivoom doze.

Primena leka Xolair koji se proizvodi u liofilizovanom obliku ili kao rastvor dovodi do sličnih profila koncentracije/vreme omalizumaba u serumu.

Distribucija

In vitro, omalizumab sa IgE formira komplekse ograničene veličine. Kompleksi koji se talože ili oni mase veće od 1 milion Daltona, nisu posmatrani u in vitro ili in vivo ispitivanjima. Na osnovu populacione farmakokinetike, raspodela omalizumaba je bila slična kod pacijenata sa alergijskom astmom i kod pacijenata sa HSU. Zabeleženi volumen distribucije kod pacijenata sa astmom posle supkutane primene leka je 78 ± 32 mL/kg.

Eliminacija

Klirens omalizumaba uključuje i klirens IgG, kao i klirens kompleksa u kome je IgE kao krajnji ligand specifično vezan. Eliminacija IgG putem jetre podrazumeva razgradnju u retikuloendotelnom sistemu i endotelnim ćelijama. Intaktni IgG takođe se izlučuje i putem žuči. Kod pacijenata sa astmom poluvreme eliminacije omalizumaba iz seruma je prosečno 26 dana sa očiglednim prosečnim klirensom 2,4 ± 1,1 mL/kg/dan. Povećanje telesne mase za dva puta dovelo je do udvostručavanja vrednosti prividnog klirensa.

Kod HSU pacijenata, na osnovu simulacije populacione farmakokinetike, poluvreme eliminacije omalizumaba iz seruma u stanju ravnoteže je prosečno 24 dana, sa očiglednim prosečnim klirensom 3,0 mL/kg/dan kod pacijenta od 80 kg težine.

Farmakokinetičke karakteristike u specifičnim grupama pacijenata

Uzrast, rasa/ etnička pripadnost, pol, indeks telesne mase

Pacijenti sa alergijskom astmom i hroničnim rinosinuzitisom sa nazalnim polipima (HRS sa NP)

Populaciona farmakokinetika leka Xolair je ispitivana radi procene uticaja demografskih karakteristika na lek. Analizom ograničenih podataka utvrđeno je da prilagođavanje doze nije potrebno bez obzira na uzrast (6-76 godina za pacijente sa alergijskom astmom; 18 do 75 godina za pacijente sa HRS sa NP), rasu, etničku pripadnost, pol ili indeks telesne mase (videti odeljak 4.2).

Pacijenti sa HSU

Efekti demografskih karakteristika i drugih faktora na izloženost omalizumabu procenjivani su na osnovu populacione farmakokinetike. Dodatno, mešoviti efekti su procenjivani analizom odnosa između koncentracija omalizumaba i kliničkih odgovora. Ove analize sugerišu da nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa HSU u odnosu na uzrast (12-75 godina), rasu, etničku pripadnost, pol, telesnu masu, indeks telesne mase, početnu vrednost IgE, anti-FcεRI antitela ili istovremenu upotrebu H2 antihistaminika ili antagonista leukotrijenskih receptora.

Oštećenje funkcije jetre ili bubrega

Nema farmakokinetičkih i farmakodinamskih podataka kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega (videti odeljak 4.2 i 4.4).

Bezbednost primene omalizumaba ispitivana je kod cinomolgus majmuna, s obzirom da se omalizumab sa sličnim afinitetom vezuje za IgE i kod cinomolgus majmuna i kod ljudi. Antitela na omalizumab su pronađena kod nekih majmuna koji su primali ponovljene supkutane i intravenske injekcije. Ipak nije ustanovljena toksičnost kao što su: bolesti povezane sa imunskim kompleksima ili komplement zavisne citotoksičnosti. Nije bilo dokaza o anafilaktičkom odgovoru uslovljenim degranulacijom mastocita kod cinomolgus majmuna.

Hronična primena omalizumaba u velikim dozama do 250 mg/kg (najmanje 14 puta od najveće preporučene kliničke doze u mg/ kg prema preporučenoj tabeli doziranja) bila je dobro tolerisana kod nečovekolikih primata (i kod odraslih i kod mlađih životinja) sa izuzetkom pojave pada broja trombocita koji je bio zavisan od primenjene doze i starosti majmuna, sa povećanom osetljivošću kod mlađih životinja. Koncentracija u serumu koja je dovela do pada broja trombocita za 50% od osnovnih vrednosti kod odraslih cinomolgus majmuna je bila 4-20 puta veća od očekivanih maksimalnih kliničkih koncentracija u serumu. Dodatno, na mestu primene kod cinomolgus majmuna su zapažena akutna krvarenja i inflamacija.

Nisu sprovedene osnovne studije karcinogenosti omalizumaba.

U reproduktivnim studijama kod cinomolgus majmuna potvrđeno je da supkutane doze do 75 mg/kg nedeljno (najmanje 8 puta najviše preporučene kliničke doze u mg/kg tokom 4-nedeljnog perioda) nisu izazvale toksičnost po majku, embriotoksičnost ili teratogenost kada su date u toku organogeneze i nisu izazvale neželjena dejstva na fetalni ili neonatalni razvoj tokom primene u kasnoj gestaciji, tokom porođaja ili u postporođajnom periodu.

Omalizumab se izlučuje u mleko dojilja ženki cinomolgus majmuna. Koncentracija omalizumaba u mleku iznosi 0,15% od vrednosti koncentracije u serumu majke.

L-arginin-hidrohlorid L-histidin-hidrohlorid L-histidin

Polisorbat 20 Voda za injekcije

Omalizumab ne treba mešati sa drugim lekovima.

15 meseci.

Rok upotrebe uključuje moguća odstupanja temperature. Lek se može čuvati na temperaturi od 25C ukupno 4 sata. Ako je potrebno, lek je moguće vratiti u frižider radi kasnije primene, ali se ovo ne sme ponoviti više od jednog puta.

Čuvati u frižideru na temperaturi od 2ºC do 8ºC. Ne zamrzavati.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje je jedan napunjen injekcioni špric od 1 mL (staklo tip I) sa pričvršćenom iglom od nerđajućeg čelika 26G 1/2, zaštićen poklopcem sa sivim latex free bromobutil gumenim čepom obloženim smolom.

Intermedijerno pakovanje je plastična kadica pokrivena folijom u kojoj se nalazi jedan napunjeni injekcioni špric sa iglom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan napunjeni injekcioni špric od 1 mL sa pričvršćenom iglom od nerđajućeg ćelika u intermedijernom pakovanju i Uputstvo za lek

Lek Xolair, rastvor za injekciju, 150mg/1mL je upakovan u napunjeni injekcioni špric za pojedinačnu individualnu upotrebu. Špric treba izneti iz frižidera 20 minuta pre primene da bi dostigao sobnu temperaturu.

Instrukcije za odlaganje

Odložite iskorišćeni špric odmah u kontejner za oštre predmete.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Xolair sadrži aktivnu supstancu omalizumab. Omalizumab je sintetski protein koji je sličan prirodnim proteinima koji se proizvode u organizmu. Pripada grupi lekova koji se nazivaju monoklonska antitela.

Lek Xolair se koristi u terapiji:

• alergijske astme
• hroničnog rinosinuzitisa (zapaljenja nosa i sinusa) sa nosnim polipima
• hronične spontane urtikarije (HSU) (koprivnjače)

Alergijska astma

Ovaj lek se koristi za sprečavanje pogoršanja astme i kontrolu simptoma teške alergijske astme kod odraslih, adolescenata i dece (uzrasta 6 godina i starije) koji već primaju terapiju za astmu, koja se ne može dobro kontrolisati inhalacijom (udisanjem) velikih doza kortikosteroida ili inhalacijom (udisanjem) beta-agonista.

Hronični rinosinuzitis sa nosnim polipima

Ovaj lek se koristi za lečenje hroničnog rinosinuzitisa sa nosnim polipima kod odraslih (uzrasta 18 godina i starijih) koji već primaju intranazalne kortikosteroide (kortikosteroidni nosni sprej), ali čiji simptomi nisu dobro kontrolisani ovim lekovima. Nosni polipi su male izrasline na sluzokoži nosa. Lek Xolair pomaže u smanjenju veličine polipa i ublažava simptome kao što su začepljenost nosa, gubitak čula mirisa, sekret u zadnjem delu grla i curenje nosa.

Hronična spontana urtikarija (HSU)

Ovaj lek se koristi za lečenje hronične spontane urtikarije kod odraslih i adolescenata (uzrasta od 12 godina i starijih) koji već primaju antihistaminike, ali čiji simptomi hronične spontane urtikarije nisu dobro kontrolisani tim lekovima

Lek Xolair deluje tako što blokira supstancu koja se naziva imunoglobulin E (IgE), koja se normalno proizvodi u Vašem organizmu. IgE doprinosi vrsti zapaljenja koje igra ključnu ulogu u pojavi alergijske astme i/ili hroničnog rinosinuzitisa sa nosnim polipima i hronične spontane urtikarije.

• Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na omalizumab ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedenih u odeljku 6).

Ako mislite da ste preosetljivi (alergični) na bilo koji sastojak leka, razgovarajte sa Vašim lekarom jer ne bi trebalo da primenjujete lek Xolair.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primenite lek Xolair ukoliko:

• imate problema u funkcionisanju bubrega ili jetre
• imate poremećaj u kome Vaš imunski sistem napada delove sopstvenog organizma (autoimunska bolest)
• putujete u oblasti gde su česte infekcije parazitima, lek Xolair može da oslabi Vašu otpornost prema tim infekcijama
• ste imali ranije tešku alergijsku reakciju (anafilaksu), npr. zbog primene nekog leka, ujeda insekta ili hrane
• ste ikada imali alergijsku reakciju na lateks. Poklopac igle od šprica može da sadrži suvu gumu (lateks).

Lek Xolair ne leči akutne simptome astme, kao što je iznenadni napad astme. Zbog toga se lek Xolair ne sme primenjivati za lečenje takvih simptoma.

Ne koristite lek Xolair da bi ste sprečili ili lečili neke druge tipove alergija kao što su: iznenadne alergijske reakcije, sindrom hiperimunoglobulinemije E (nasledni imunski poremećaj), aspergiloze (bolest pluća izazvana gljivicama), alergija na hranu, ekcem ili povišena telesna temperatura, jer lek Xolair nije ispitivan u ovim stanjima.

Pripazite na znakove alergijske reakcije i drugih ozbiljnih neželjenih dejstava

Lek Xolair može potencijalno da izazove ozbiljna neželjena dejstva. Morate potražiti znakove ovih stanja za vreme primene leka Xolair. Odmah potražite medicinsku pomoć ako primetite bilo koje znakove koji ukazuju na tešku alergijsku reakciju ili drugo ozbiljno neželjeno dejstvo. Ovi znaci su navedeni u delu

„Ozbiljna neželjena dejstva” u odeljku 4.

Važno je da Vas lekar poduči kako da prepoznate rane znake teške alergijske reakcije, i kako da se ponašate ako se te reakcije pojave, pre nego što sami sebi primenite lek Xolair ili pre nego što vam lice koje nije zdravstveni radnik primeni injekciju leka Xolair (videti odeljak 3 „Kako se upotrebljava lek Xolairˮ). Većina teških alergijskih reakcija se javlja tokom prve 3 doze leka Xolair.

Deca i adolescenti

Alergijska astma

Lek Xolair se ne preporučuje kod dece mlađe od 6 godina. Njegova primena kod dece mlađe od 6 godina nije bila ispitivana.

Hronični rinosinuzitis sa nosnim polipima

Lek Xolair se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Njegova primena kod pacijenata mlađih od 18 godina nije bila ispitivana.

Hronična spontana urtikarija (HSU)

Primena leka Xolair se ne preporučuje kod dece mlađe od 12 godina. Njegova primena kod dece mlađe od 12 godina nije bila ispitivana.

Drugi lekovi i lek Xolair

Obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ovo je posebno važno ako uzimate:

• lekove protiv parazitskih bolesti jer lek Xolair može da smanji njihovu efikasnost,
• kortikosteroide za inhalaciju (udisanje) i druge lekove koji se propisuju kod alergijske astme.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Lekar će Vas upoznati sa svim prednostima i potencijalnim rizicima vezanim za primenu ovog leka u trudnoći.

Ako zatrudnite tokom lečenja lekom Xolair, odmah obavestite Vašeg lekara.

Lek Xolair prolazi u majčino mleko. Ako dojite ili planirate da dojite, pitajte Vašeg lekara za savet pre primene ovog leka.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Malo je verovatno da će lek Xolair uticati na upravljanje vozilima i/ili rukovanje mašinama.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Kako se primenjuje lek Xolair

Lek Xolair se primenjuje kao potkožna injekcija (supkutana injekcija).

Primena leka Xolair

• Vi i Vaš lekar ćete odlučiti da li treba sami sebi da primenite lek Xolair. Prve 3 doze leka uvek primenjuje ili njihovu primenu nadzire i kontroliše zdravstveni radnik (videti odeljak 2).
• Važno je da budete adekvatno obučeni o tome kako se lek primenjuje pre nego što ga primenite sami sebi.
• Osoba koja se brine o pacijentu (npr. roditelj) takođe Vam može primeniti injekciju leka Xolair nakon adekvatne obuke.

Za detaljna uputstva o tome kako se primenjuje lek Xolair, videti odeljak „Uputstva za upotrebu leka Xolair u napunjenom injekcionom špricuˮ na kraju ovog Uputstva.

Preporuke u vezi prepoznavanja ozbiljnih neželjenih alergijskih reakcija

Takođe je važno da sebi ne primenjujete lek Xolair dok ne prođete obuku od strane Vašeg lekara ili medicinske sestre a u vezi s tim:

• kako da prepoznate rane znakove ili simptome ozbiljnih neželjenih reakcija
• šta da radite ako se simptomi pojave

Za više informacija o ranim znacima i simptomima ozbiljnih alergijskih reakcija, videti odeljak 4.

Koliko leka Xolair primeniti

Alergijska astma i hronični rinosinuzitis sa nosnim polipima

Vaš lekar će da odluči koliko leka Xolair Vam je potrebno i koliko često. To zavisi od Vaše telesne mase i laboratorijskuh rezultata testova krvi koji će biti urađeni pre započinjanja terapije da bi se odredila koncentracija imunoglobulina (IgE) u Vašoj krvi.

Biće Vam potrebne 1-4 injekcije. Injekcije će Vam biti potrebne ili svake 2 nedelje ili svake 4 nedelje.

Nastavite sa uzimanjem lekova koje primate zbog alergijske astme i/ili nosnih polipa tokom terapije lekom Xolair. Nemojte prekidati njihovo uzimanje bez konsultacije sa svojim lekarom.

Može se desiti da ne osetite odmah poboljšanje posle započinjanja terapije lekom Xolair. Kod pacijenata sa nosnim polipima efekti se vide 4 nedelje nakon započinjanja terapije. Kod pacijenata sa alergijskom astmom obično je potrebno 12 do 16 nedelja da bi se ispoljio pun efekat leka.

Hronična spontana urtikarija (HSU)

Biće Vam potrebne dve injekcije od 150 mg svake četiri nedelje.

Tokom lečenja lekom Xolair nastavite da uzimate lek za hroničnu spontanu urtikariju koji ste i do tada koristili. Nemojte prestati da koristite niti jedan lek bez dogovora sa Vašim lekarom.

Primena kod dece i adolescenata

Alergijska astma

Lek Xolair se može primeniti kod dece i adolescenata uzrasta 6 godina i starijih, koji već primaju lek za lečenje astme, ali čiji simptomi astme nisu dobro kontrolisani lekovima kao što su velike doze inhalacionih steroida i inhalacionih beta-agonista. Vaš lekar će odrediti koliko leka je potrebno Vašem detetu i koliko često treba da se daje. Ovo zavisi od telesne mase deteta i laboratorijskih rezultata testova krvi koji se obavljaju pre započinjanja lečenja u cilju merenja koncentracije IgE u krvi deteta.

Od dece (uzrasta 6 do 11 godina) se ne očekuje da će sama sebi davati lek Xolair. Ipak, ako njihov lekar to smatra prikladnim, osoba koja se brine o njima može da im primeni injekciju leka Xolair nakon adekvatno obavljene obuke.

Hronični rinosinuzitis sa nosnim polipima

Lek Xolair ne treba primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Hronična spontana urtikarija (HSU)

Lek Xolair se može primenjivati kod adolescenata uzrasta od 12 godina i starijih koji već primaju antihistaminike, ali čiji simptomi hronične spontane urtikarije nisu dobro kontrolisani tim lekovima. Doza za adolescente uzrasta 12 godina i starijih je ista kao i za odrasle.

Ako ste zaboravili da primenite lek Xolair

Ako propustite kontrolu kod lekara, što pre kontaktitrajte Vašeg lekara ili bolnicu, kako biste ponovo zakazali dolazak.

Ako ste zaboravili da sebi primenite dozu leka Xolair, odmah je primenite čim se setite. Onda razgovarajte sa Vašim lekarom da biste potvrdili kada da sebi primenite sledeću dozu.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Xolair

Nemojte da prestanete sa terapijom lekom Xolair, osim ako Vam to Vaš lekar ne kaže. Prekid ili prestanak uzimanja leka Xolair može izazvati ponovno javljanje simptoma.

Međutim, ako se lečite zbog hronične spontane urtikarije, lekar Vam može povremeno prekinuti lečenje lekom Xolair kako bi se mogli proceniti Vaši simptomi. Sledite uputstva svog lekara.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva izazvana lekom Xolair su obično blagog do umerenog intenziteta, ali povremeno mogu biti ozbiljna.

Ozbiljna neželjena dejstva:

Odmah potražite medicinsku pomoć ako primetite bilo koje znakove sledećih neželjenih dejstava: Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Teške alergijske reakcije (uključujući anafilaksu). Simptomi mogu uključivati osip, svrab ili koprivnjaču na koži, otok lica, usana, jezika, larinksa (grkljana), dušnika ili drugih delova tela, ubrzan rad srca, vrtoglavicu ili blagu ošamućenost, stanje konfuzije, nedostatak vazduha, otežano ili čujno disanje, plavu prebojenost kože ili usana, kolaps i gubitak svesti. Ako u istoriji bolesti imate teške alergijske reakcije (anafilaksu) koje nisu povezane sa primenom leka Xolair možda ste pod većim rizikom za nastanak teške alergijske reakcije nakon primene leka Xolair.
• Sistemski lupus eritematozus (SLE). Simptomi mogu uključivati bol u mišićima, bol u zglobovima i oticanje, osip, povišena telesna temperatura, gubitak telesne mase, i umor.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• Churg-Strauss-ov sindrom ili hipereozinofilni sindrom. Simptomi mogu uključivati jedno ili više od sledećeg: otok, bol ili osip oko krvnih i limfnih sudova, povećan broj specifičnog tipa belih krvnih ćelija (označenih kao eozinofilija), pogoršanje problema sa disanjem, curenje iz nosa, problemi sa srcem, bol, utrnulost, osećaj mravinjanja u rukama i nogama.
• Smanjenje broja krvnih pločica sa simptomima kao što su krvarenje ili pojava modrica koji se javljaju lakše nego što je to uobičajeno.
• Serumska bolest. Simptomi mogu uključivati jedno ili više od sledećeg: bol u zglobovima sa ili bez oticanja ili ukočenosti, osip, povišena telesna temperatura, otečeni limfni čvorovi, bol u mišićima.

Ostala neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• povišena telesna temperatura (kod dece)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• reakcije na mestu primene uključujući bol, otok, svrab i crvenilo kože
• bol u gornjem delu stomaka
• glavobolja (veoma često kod dece)
• infekcije gornjih delova disajnih puteva, kao što je zapaljenje ždrela i česte prehlade
• osećaj pritiska ili bola u obrazima i čelu (sinuzitis, sinusne glavobolje)
• bol u zglobovima (artralgija)
• vrtoglavica

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• pospanost i osećaj umora
• trnjenje i ukočenost šaka i stopala
• gubitak svesti, pad krvnog pritiska prilikom sedenja ili stajanja (posturalna hipotenzija), crvenilo praćeno osećajem toplote
• bol u grlu (gušobolja), kašalj i smetnje pri disanju
• mučnina, proliv, poremećaj varenja
• svrab, koprivnjača, osip, preosetljivost kože pri izlaganju suncu
• povećanje telesne mase
• simptomi slični gripu
• otok ruku

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcije parazitima

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.

• bol u mišićima i otok zglobova
• gubitak kose Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Xolair posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u frižideru, na temperaturi od 2ºC do 8º C. Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca leka Xolair, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, 150mg/1mL je omalizumab.

Jedan napunjeni injekcioni špric od 1mL sadrži 150mg omalizumaba;

• Pomoćne supstance: L-arginin hidrohlorid; L-histidin hidrohlorid; L-histidin; Polisorbat 20; Voda za injekcije;

-poklopac igle na injekcionom špricu može sadržati suvu gumu (lateks).

Kako izgleda lek Xolair i sadržaj pakovanja

Lek Xolair rastvor za injekciju je bistar do blago opalescentan, bezbojan do bledo braonkasto-žut rastvor u napunjenom injekcionom špricu.

Unutrašnje pakovanje je jedan napunjen injekcioni špric od 1 mL (staklo tip I) sa pričvršćenom iglom od nerđajućeg čelika 26G 1/2, zaštićen poklopcem sa sivim latex free bromobutil gumenim čepom obloženim smolom.

Intermedijerno pakovanje je plastična kadica pokrivena folijom u kojoj se nalazi jedan napunjeni injekcioni špric sa iglom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan napunjeni injekcioni špric od 1 mL sa pričvršćenom iglom od nerđajućeg ćelika u intermedijernom pakovanju i Uputstvo za lek

Pakovanje sadrži jedan napunjen injekcioni špric od 1mL.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO NOVARTIS PHARMA SERVICES INC. BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

Omladinskih Brigada 90 A, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač:

NOVARTIS PHARMA GMBH

Roonstrasse 25 und Obere Turnstrasse 8, Nurnberg, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.

Broj i datum dozvole:

515-01-02943-20-001 od 14.06.2021.

UPUTSTVO ZA UPOTREBU LEKA XOLAIR NAPUNJEN INJEKCIONI ŠPRIC

Pročitajte ovo uputstvo DO KRAJA pre primene injekcije. Ako Vaš lekar odluči da Vi ili osoba koja se brine o Vama možete da primenite injekcije leka Xolair kod kuće, lekar, farmaceut ili medicinska sestra moraju da Vas obuče pre nego što injekciju primenite sebi ili drugima. Od dece (uzrasta od 6 do 12 godina) se ne očekuje da sami sebi primene injekciju leka Xolair, međutim, ako lekar to smatra primerenim, osoba koja se brine o njima može da primeni injekciju leka Xolair nakon odgovarajuće obuke. U kutiji leka Xolair nalazi se napunjeni injekcioni špric pojedinačno zapakovan u plastičnom ležištu.

Vaš Xolair 150 mg napunjeni injekcioni špric

Držač za prst

Nakon primene leka, štitnik igle će se aktivirati da pokrije iglu. Svrha ovoga je zaštita od slučajnih povreda ubodom igle.

Ostali predmeti koji su Vam potrebni za injekciju:

• Alkoholni tupfer.
• Pamučna vata ili gaza.
• Posuda za odlaganje oštrih predmeta.

Važne bezbednosne informacije

Upozorenje: Čuvajte špric van vidokruga i domašaja dece.

• Poklopac igle na špricu može da sadrži suvu gumu (lateks), sa kojom ne bi smele da rukuju osobe osetljive na ovu supstancu.
• Nemojte otvarati spoljašnju kutiju sa zaštitnom nalepnicom dok ne budete spremni da upotrebite ovaj lek.
• Nemojte upotrebljavati ovaj lek ako su zaštitna nalepnica na spoljašnjoj kutiji ili na plastičnom ležištu oštećene, jer lek možda nije bezbedan za upotrebu.
• Nikada ne ostavljajte špric negde gde bi neko kome nije namenjen mogao da dođe u kontakt sa njim.
• Ne tresite špric.
• Pazite da ne dodirujete krilca štitnika šprica pre upotrebe. Ako se krilca dodirnu, štitnik igle bi mogao prerano da se aktivira.
• Ne uklanjajte zatvarač igle sve do trenutka neposredno pre primene injekcije.
• Špric se ne može ponovo upotrebiti. Odložite iskorišćen špric odmah nakon korišćenja u posudu za oštre predmete.

Čuvanje Xolair napunjenog injekcionog šprica

• Čuvajte ovaj lek zatvoren u njegovoj spoljašnjoj kutiji radi zaštite od svetlosti. Čuvajte u frižideru na temperaturi između 2°C i 8°C. NE ZAMRZAVATI.
• Ne zaboravite da blagovremeno izvadite špric iz frižidera i omogućite da dostigne sobnu temperaturu (25°C) pre nego što ga pripremite za injekciju (za to je potrebno oko 20 minuta). Ostavite špric u kutiji radi zaštite od svetlosti. Vreme čuvanja šprica na sobnoj temperaturi (25°C) pre upotrebe ne sme biti duže od 4 sata.
• Ne upotrebljavajte špric nakon isteka roka trajanja koji je naveden na spoljašnjoj kutiji i nalepnici šprica. Ako je rok istekao, vratite celo pakovanje u apoteku.

Mesto primene injekcije

Mesto primene injekcije je mesto na telu na kome ćete primeniti injekciju.

• Preporučeno mesto primene leka je prednja strana butina. Možete primeniti i u donjem delu stomaka, ali ne u području pupka (najmanja udaljenost od pupka 5 centimetara).
• Ako morate da primenite više od jedne injekcije za postizanje celokupne doze, za svaku injekciju odaberite drugo mesto primene.
• Ne primenjujte lek u područja gde je koža osetljiva, sa modricama, crvena ili očvrsla. Izbegavajte područja sa ožiljcima ili strijama.

Ako osoba koja se brine o pacijentu primenjuje injekciju, može da je primeni i na spoljašnji deo nadlaktice.

Priprema Xolair 150 mg napunjenog injekcionog šprica za primenu

Napomena: u zavisnosti od toga koju dozu leka Vam je lekar propisao, možda ćete morati da pripremite jedan ili više napunjenih injekcionih špriceva i sve ih primenite. U sledećoj tabeli su dati primeri koliko je potrebno injekcija od svake jačine da biste postigli zahtevanu dozu:

• Izvadite kutiju sa špricem iz frižidera i ostavite je neotvorenu oko 20 minuta da bi dostigla sobnu temperaturu (ostavite špric u kutiji radi zaštite od svetlosti).
• Kada budete spremni da upotrebite špric, dobro operite ruke sapunom i vodom.
• Očistite mesto davanja injekcije sa alkoholnim tupferom.
• Izvadite plastično ležište iz kutije, odvojite papirni sloj. Držeći ljubičasta zaštitna krilca u sredini, podignite špric iz ležišta.
• Pregledajte špric. Tečnost u njemu treba da bude bistra do blago zamućena. Boja može da joj varira od bezbojne do bledo braonkasto-žute boje. Možda ćete videti mehurić vazduha, što je normalno. NEMOJTE KORISTITI špric ako je slomljen ili ako tečnost u njemu izgleda upečatljivo zamućeno ili upečatljivo braon, ili ima čestice. U svim ovim slučajevima, vratite celo pakovanje u apoteku.
• Držeći špric horizontalno pogledajte u kontrolni prozorčić kako biste proverili rok upotrebe odštampan na nalepnici. Napomena: moguće je okretati unutrašnji deo šprica kako bi nalepnica u kontrolnom prozorčiću mogla da se očita. NEMOJTE KORISTITI lek ako mu je istekao rok trajanja. Ako je leku istekao rok trajanja, vratite pakovanje leka u apoteku.

Kako primeniti Xolair napunjeni injekcioni špric

Pažljivo skinite poklopac igle sa šprica. Bacite poklopac igle. Možda ćete videti kap tečnosti na vrhu igle. To je normalno.

Nežno uhvatite kožu na mestu davanja injekcije i ubodite iglu kako je prikazano. Pritisnite iglu sve do kraja da bi bili sigurni da lek može potpuno da se ubrizga.

Držite špric kako je prikazano. Polako potiskujte klip sve do kraja tako da je glava klipa potpuno između zaštitnih krilaca šprica.

Držite klip potisnut do kraja dok pažljivo ravno izvlačite iglu iz mesta davanja injekcije.

Polako otpuštajte klip i pustite da zaštitni mehanizam šprica automatski pokrije izloženu iglu.

Možda će biti mala količina krvi na mestu davanja injekcije. Mesto davanja injekcije možete da pritisnete sa tupferom vate ili gazom i držite je 30 sekundi. Ne trljajte mesto davanja injekcije.

Mesto davanja injekcije možete da prekrijete sa malim flasterom, ako je potrebno.

Uputstva za odlaganje

Odmah bacite korišćeni špric u posudu za oštre predmete (koja se zatvara, koja je otporna na bušenje). Zbog bezbednosti i zdravlja, Vas i drugih, igle i korišćeni špricevi ne smeju nikad da se ponovo koriste. Bilo koji lek koji se ne upotrebi ili otpadni materijal, treba da se odloži u skladu sa važećim propisima. Nemojte bacati lek putem otpadnih voda ili kućnog otpada. Pitajte Vašeg farmaceuta kako da bacite neupotrebljive lekove. Ove mere će pomoći u očuvanju i zaštiti životne sredine.