URICIN® 400mg film tableta

Norfloksacin je hinolonski antibiotik širokog antibakterijskog spektra, indikovan za lečenje sledećih indikacija:

- nekompikovaniakutni cistitis, - bakterijski prostatitis,

- epididimo-orhitis, uključujući slučajeve prouzrokovane bakterijom Neisseria gonorrhoeae osetljivom na norfloksacin,

- uretritis, uključujući slučajeve prouzrokovane bakterijom Neisseria gonorrhoeae osetljivom na norfloksacin,

- komplikovane urinarne infekcije (izuzev komplikovanog pijelonefritisa), - komplikovani akutni cistitis.

URICIN film tablete treba koristiti u slučaju kada nije moguće upotrebiti ostale antibiotike koji se uobičajeno propisuju za ove vrste infekcija.

Treba uzeti u obzir zvanične lokalne smernice (npr. nacionalne preporuke) o odgovarajućoj upotrebi baktericidnih lekova.

Osetljivost bakterija, uzročnika infekcije, na terapiju treba ispitati (ako je moguće), iako se terapija može otpočetipre nego što rezultati budu dostupni.

Lek URICIN treba uzimati sa vodom (čaša vode), najmanje jedan sat pre ili dva sata nakon unosa obroka ili mleka i mlečnih proizvoda. Multivitamini, proizvodi koji sadrže gvožđe ili cink, antacidi koji sadrže magnezijum i aluminijum, sukralfati ili proizvodi koji sadrže didanozin ne smeju se uzimati 2 sata nakon unosa norfloksacina.

Treba ispitati osetljivost uzročnika infekcije na norfloksacin. Međutim, terapija se može započeti i pre nego što ovi rezultati budu dostupni.

Dijagnoza

Nekomplikovane infekcije donjeg dela urinarnog trakta (npr. cistitis)*

Infekcije urinarnog trakta

Doziranje

400 mg dva puta dnevno

400 mg dva puta dnevno

Trajanje terapije

3 dana

7-10 dana

* Ispitivanja na preko 600 pacijenata pokazala su efikasnost i podnošljivost norfloksacina u trodnevnoj terapiji nekomplikovanih infekcija urinarnog trakta.

Pacijenti sa oštećenjem bubrega

Norfloksacin je pogodan za lečenje pacijenata sa oštećenjem bubrega. U ispitivanjima sa pacijentima čiji je klirens kreatinina bio manji od30 mL/min/1,73 m2, ali kojima nije bila potrebna hemodijaliza, poluvreme eliminacije norfloksacina iz plazme je bilo približno8 sati. Klinička ispitivanja su pokazala da nije bilo razlike u srednjoj vrednosti poluvremena eliminacije norfloksacina kod pacijenta sa klirensom kratinina manjim od 10 mL/min/1,73m2, u poređenju sa pacijentima sa klirensom kreatinina od 10-30 mL/min/1,73m2. Zbog toga se za ove pacijente preporučuje doza od jedne tablete od 400 mg jednom dnevno. Sa ovim doziranjem, koncentracije u odgovarajućim telesnim tkivima ili telesnim tečnostima prevazilazi MIC (minimalna inhibitorna koncentracija) vrednosti za najveći broj patogena osetljivih na norfloksacin.

Upotreba kod starijih osoba

Farmakokinetičke studije su pokazale da nema značajnih razlika kada se uporedi sa mlađim pacijentima, osim neznatnog produžetka poluvremena eliminacije. Ako ne postoji oštećenje bubrega, nije potrebno prilagođavati dozu. Ograničena klinička ispitivanja su pokazala da je podnošljivost norfloksacina dobra.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, na bilo koji hemijski srodan hinolonski antibakterijski lek ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Lek URICIN je kontraindikovan kod pretpubertetske dece i adolescenata koji rastu. Trudnoća i u slučaju sumnje na trudnoću (videti odeljak 4.6).

Upotrebu norfloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su doživeli ozbiljne neželjene reakcije u prošlosti kada su koristili lekove koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje ovih pacijenata norfloksacinom treba započeti samo u odsustvu drugih mogućnosti lečenja i nakon pažljive procene koristi/rizika (videti takođe odeljak 4.3).

Kao i druge lekove iz ove grupe, lek URICIN ne treba primenjivati kod pacijenata sa konvulzijama u anamnezi ili poznatim faktorima predispozicije za konvulzije, osim ako to klinički nije neophodno. Retko je zabeležena pojava konvulzija pri primeninorfloksacina.

Tendinitis i ruptura tetive

Tendinitis i ruptura tetive (posebno ali ne ograničavajući se na Ahilovu tetivu), ponekad bilateralno, mogu se ispoljiti već u roku od 48 sati od početka terapije sa hinolonima i fluorohinolonima, a u pojedinim slučajevima mogu se javiti i do nekoliko meseci nakon prekida terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetive je povećan kod starijih pacijenata sa oštećenjem bubrega, pacijenata sa transplantacijom čvrstih organa i pacijenata koji istovremeno primenjuju kortikosteroide. Prema tome, istovremenu primenu kortikosteroida treba izbegavati.

Kod prvog znaka tendinitisa (npr. bolno oticanje, zapaljenje) terapiju lekom norfloksacin treba prekinuti i razmotritidrugu terapiju. Oštećene ekstremitete treba lečiti na odgovarajući način (npr. imobilizacija). Ukoliko se javljaju znaci tendinopatije, kortikosteroidi se ne smeju primenjivati.

Primećene su fotosenzitivne reakcije kod pacijenata koji su se preterano izlagali sunčevoj svetlosti dok su uzimali neke od lekova iz ove grupe. Treba izbegavati preterano izlaganje sunčevoj svetlosti. Ako dođe do fotosenzitivnosti, terapiju treba prekinuti.

Hinoloni, uključujući norfloksacin, mogu da pogoršaju znake mijastenije gravis i da dovedu do slabljenja respiratornih mišića koje je životno ugrožavajuće. Hinolone, uključujući i lek URICIN, treba oprezno koristiti kodpacijenata kojiimaju mijasteniju gravis (videtiodeljak4.8).

Retko su zabeležene hemolitičke reakcije kod pacijenata sa latentnim ili postojećim nedostatkom aktivnosti glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze koji su uzimali hinolonske antibakterijske agense, uključujući norfloksacin (videtiodeljak4.8).

Kardiološki poremećaji

Fluorohinolone, uključujući i lek URICIN, treba oprezno koristiti kod pacijenta sa poznatim faktorima rizika za produženjeQT intervala, kaoštosu na primer:

- urođenisindromproduženogQT intervala,

- istovremena primena lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klase IA ili klase III, tricikličniantidepresivi, makrolidi, antipsihotici),

- nekorigovana elektrolitna neravnoteža (npr. hipokalemija, hipomagnezemija),

- kardiološka oboljenja (npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija).

Starijipacijentiižene mogu biti osetljiviji na produžetakQT intervala, koji je izazvanprimenom nekih lekova. Dakle, treba biti oprezan prilikom korišćenja fluorohinolona, uključujući norfloksacin, kod ovih populacija (videtiodeljak4.2 Upotrebakod starijih osoba, odeljak 4.5, odeljak4.8 i odeljak4.9).

Kao i drugi antibiotici i norfloksacin može da dovede do razvoja pseudomembranoznog kolitisa koji, po ozbiljnosti, može varirati od blagog do životno ugrožavajućeg. Zbog toga je važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javi dijareja u toku primene norfloksacina. Ispitivanja su pokazala da je toksin koji produkuje bakterija Clostridium difficile primarni uzročnik kolitisa koji se javlja nakon upotrebe antibiotika (eng. CDAD – Clostridium difficile Associated Disease).

Ukoliko se posumnja ili utvrdi da je navedeno kliničko stanje posledica bakterije Clostridium difficile (CDAD), iz terapije treba isključiti antibiotik koji nije direktno usmeren na eradikaciju bakterije Clostridium difficile.

Neophodna je nadoknada tečnosti, elektrolita i proteina, kao i uključivanje antibiotske terapije protiv Clostridium difficile. Ukoliko je klinički indikovano, treba sprovesti i hiruršku evaluaciju.

Upotreba kod dece

Kao i drugi hinoloni, pokazalo se da lek URICIN uzrokuje artropatiju kod nezrelih životinja. Bezbednost primene leka URICIN kod dece nije adekvatno ispitana i zbog toga je njegova primena kontraindikovana kod pretpubertetske dece ili adolescenata koji rastu.

Aneurizma i disekcija aorte

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte nakon uzimanja fluorohinolona, posebno kod populacije starijih.

Stoga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Marfan-ov sindrom, vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Produžene, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije na lekove

Veoma retki slučajevi produženih (mesecima ili godinama u kontinuitetu) onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija koje utiču na različite, ponekad višestruke sisteme organa (mišićno-skeletni, nervni, psihijatrijski i čula) zabeleženi su kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone, bez obzira na starost i postojeće faktore rizika. Primenu norfloksacina treba odmah prekinuti

nakon prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije, a pacijente treba savetovati da se obrate svom lekaru.

Periferna neuropatija

Prijavljeni su slučajevi senzorne ili sensoromotorne polineuropatije koji se manifestuju parestezijom, hipestezijom, dizestezijom ili slabošću, kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone. Pacijente koji primenjuju norfloksacin potrebno je savetovati da obaveste svog lekara ako se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, pečenje, peckanje, ukočenost ili slabost, pre nego što nastave sa lečenjem, kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).

Istovremena primena probenecida ne utiče na koncentracije norfloksacina u serumu, ali je urinarna ekskrecija leka umanjena.

Kao i sa drugim antibakterijskim organskim kiselinama, in vitro je dokazan antagonizam između norfloksacina i nitrofurantoina.

Pokazalo se da hinoloni, uključujući i norfloksacin, in vitroinhibiraju CYP1A2. Istovremena upotreba sa lekovima koji se metabolišu putem CYP1A2 (npr. kofein, klozapin, ropinirol, teofilin, tizanidin) za rezultat može imati povećanje koncentracije ovih lekova u plazmi, uz potencijalni rizik povećanja toksičnosti. Pacijente, koji istovremeno sa norfloksacinom uzimaju bilo koje lekove koji se metabolišu putem CYP1A2, treba pažljivo pratiti.

Posebno treba obratiti pažnju pri sledećim interakcijama:

Treba razmotriti praćenje nivoa teofilina u plazmi i, ukoliko je potrebno, prilagoditidoze teofilina.

Dozu klozapina ili ropinirola možda treba prilagoditi kod pacijenata koji već uzimaju ove lekove, ukoliko se norfloksacin uvodi u terapiju ili se njegova primena obustavlja.

Istovremena primena tizanidina i norfloksacina se ne preporučuje.

Zabeležena je povišena koncentracija ciklosporina u serumu pri istovremenoj primeni sa norfloksacinom. Treba pratiti nivo ciklosporina u serumu i primeniti odgovarajuće prilagođavanje doze ciklosporina kada se ova dva leka primenjuju zajedno.

Hinoloni, uključujući i norfloksacin, mogu da pojačaju dejstvo antikoagulansa varfarina ili njegovih derivata, tako što istiskuju značajne količine ovog leka sa mesta vezivanja za albumin u serumu. Kada se ne može izbeći istovremena primena ovih lekova, treba sprovesti merenja protrombinskog vremena ili druge odgovarajuće testove koagulacije.

Istovremena primena hinolona, uključujući i norfloksacin, sa glibenklamidom (iz grupe sulfonilurea), u nekim okolnostima je dovela do teške hipoglikemije. Zbog toga se preporučuje praćenje nivoa glukoze u krvi kada se ovilekovi primenjuju zajedno.

Multivitamini, proizvodi koji sadrže gvožđe ili cink, antacidi ili sukralfat ne bi treba da se primenjuju istovremeno sa norfloksacinom, ili tokom dva sata od njegove primene, zato što oni mogu da utiču na resorpciju, štodovodi do manje koncentracije norfloksacina u serumu i urinu.

Lekovi koji sadrže didanozin ne treba da se primenjuju istovremeno sa norfloksacinom, ili tokom dva sata od njegove primene, zato što ovi lekovi mogu da utiču na resorpciju, što dovodi do manje koncentracije norfloksacina u serumu i urinu.

Istovremena primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) sa hinolonom, uključujući i norfloksacin, može povećati rizik od stimulacije CNS-a i konvulzivnih napada. Stoga lek URICIN treba koristiti oprezno kod pacijenata koje istovremeno primaju NSAIL.

Podaci na životinjama su pokazali da hinoloni u kombinaciji sa fenbufenom mogu da dovedu do konvulzija. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu hinolona i fenbufena.

Lek URICIN, kao i druge hinolone, treba oprezno koristiti kod pacijenata koji primaju lekove za koje je poznato da mogu da dovedu do produžetka QTc intervala (npr. antiaritmici klase IA i III, triciklični antidepresivi, antipsihotici, makrolidi) (videti odeljak4.4).

U ispitivanjima na životinjama nisu pronađeni dokazi teratogenog ili mutagenog dejstva norfloksacina. Embriotoksičnost, kao posledica toksičnosti kod majke, primećena je nakon velikih doza kod kunića. Primećen je gubitak embriona kod makaki majmuna, ali bez bilo kakvih teratogenih dejstava. Značaj ovih otkrića za upotrebu kod ljudi nije sa sigurnošću utvrđen.

Nije utvrđena bezbednost upotrebe norfloksacina kod trudnica, međutim, kao i sa drugim hinolonima, dokazano je da norfloksacin uzrokuje artropatiju kod nezrelih životinja i zbog toga se lek URICIN ne sme upotrebljavati tokom trudnoće.

Nije poznato da li se norfloksacin izlučuje u humano mleko i zbog toga se ne preporučuje njegova primena koddojilja.

Lek URICIN može uticati na upravljanje vozilima i rukovanje mašinama.

Norfloksacin može prouzrokovati vrtoglavicu i malaksalost (videti odeljak 4.8), i stoga bi pacijenti trebalo da znaju kako reaguju na norfloksacin pre nego što se odluče na vožnju ili upravljanje nekom mašinom ili se uključe u aktivnosti koje od njih zahtevaju mentalnu budnost i koordinaciju.

Ukupna incidenca neželjenih dejstava, povezanih sa norfloksacinom, zabeležena tokom kliničkih istraživanja, bila je približno 3%.

Najčešća neželjena dejstva su bila gastointestinalna, neuropsihijatrijska i kožne reakcije, a uključivala su mučninu, glavobolju, vrtoglavicu, osip, gorušicu, bol/grčeve u stomaku i dijareju.

Zabeležena su i manje česta neželjena dejstva kao što su anoreksija, poremećaji spavanja, depresija, uznemirenost/nervoza, razdražljivost, euforija, dezorijentisanost, halucinacije, tinitus i epifora.

Neželjena dejstva, ispoljena kroz abnormalne rezultate laboratorijskih ispitivanja, primećena tokom kliničkih studija, uključivala su: leukopeniju, porast ALT (SGPT), AST (SGOT), eozinofiliju, neutropeniju i trombocitopeniju.

Sa širom upotrebom leka, zabeležena su i sledeća dodatna neželjena dejstva:

Poremećaji imunskog sistema

Reakcije preosetljivosti uključuju anafilaksu, angioedem, dispneju, vaskulitis, urtikariju, artritis, mijalgiju, artralgiju i intersticijalni nefritis.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Fotosenzitivnost, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, eksfolijativni dermatitis, erythema multiforme, pruritus, leukocitoklastični vaskulitis.

Gastrointestinalni poremećaji

Pseudomembranozni kolitis, pankreatitis (retko), hepatitis, žutica, uključujući i holestatsku žuticu i porast vrednosti u testovima funkcije jetre, poremećaj čula ukusa.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva*

Tendinitis, ruptura tetiva, pogoršanje mijastenije gravis, povišene vrednosti kreatin kinaze (CK).

Poremećaji nervnog sistema* / Psihijatrijski poremećaji*

Polineuropatija uključuje Guillaine-Barré-ov sindrom, zbunjenost, paresteziju, hipoesteziju, psihičke poremećaje uključujući psihotične reakcije, konvulzije, tremore i mioklonus.

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Agranulocitoza, hemolitička anemija, ponekad povezana sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze.

Infekcije i infestacije Vaginalna kandidijaza.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Oštećenjebubrega.

Poremećaji oka* Poremećaji vida.

Poremećaji uha i labirinta * Gubitak sluha.

Kardiološki poremećaji

Nepoznate učestalosti: ventrikularna aritmija i Torsades de pointes (prijavljeni su pretežno kod pacijenata sa faktorima rizika za produženja QT intervala), produženi EKG QT interval (videti odeljak 4.4 i 4.9).

*Veoma retki slučajevi produženih (mesecima ili godinama u kontinuitetu) onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih reakcija koje utiču na različite, ponekad višestruke klase organa i čula (uključujući reakcije kao što su tendonitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, zamor, oštećenje pamćenja, poremećaji spavanja i oštećenje sluha, vida, ukusa i mirisa) u vezi sa upotrebom hinolona i fluorohinolona u nekim slučajevima bez obzira na već postojeće faktore rizika (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

U slučaju predoziranja, treba sprovesti simptomatsko lečenje. Potrebno je sprovesti EKG monitoring, zbog mogućnosti produženja QT intervala.

Farmakoterapijska grupa: ATC šifra:

Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; fluorohinoloni J01MA06

Mehanizam dejstva

Norfloksacin inhibira sintezu bakterijske dezoksiribonukleinske kiseline i ima baktericidno dejstvo. Na molekularnom nivou, norfloksacin ima tri mehanizma dejstva na ćelije Escherichia coli:

(1) Inhibicija superspiralizacije DNK koja zavisi od ATP, reakcija koju katalizuje DNK giraza, (2) Inhibicija relaksacije superspiralizovane DNK,

(3) Potpomaganje razdvajanja dvolančane DNK.

Norfloksacin ima širok spektar antibakterijskog dejstva protiv gram-pozitivnih i gram-negativnih aerobnih bakterija. Atom fluora na 6. mestu povećava aktivnost protiv gram-negativnih mikroorganizama, a udeo piperazina na 7. mestu odgovoran je za aktivnost protiv bakterija vrste Pseudomonas.

Odnos farmakokinetike/farmakodinamike

Efikasnost norfloksacina uglavnom zavisi od odnosa Cmax (maksimalna koncentracija u serumu): MIC, i odnosa PIK (površine ispod krive): MIC, za određenu bakteriju.

Mehanizam nastankarezistencije

Glavni mehanizam nastanka rezistencije na hinolone, uključujući i norfloksacin, ostvaruje se mutacijom gena koji kodiraju DNK girazu i topoizomerazu IV, ciljna mesta dejstva hinolona. Dodatni mehanizmi rezistencije uključuju mutaciju proteina ćelijske membrane, što posledično menja propustljivost membrane i razvoj efluks pumpi.

Ne postoji unakrsna rezistencija na norfloksacin i strukturno nesrodne antibakterijske lekove kao što su penicilini, cefalosporini, tetraciklini, makrolidi, aminociklitoli i sulfonamidi, 2,4 diaminopirimidini ili njihove kombinacije (npr. kotrimoksazol).

Granične vrednosti (breakpoints)

EUCAST definisane granične vrednosti, klinički ustanovljene testovima MIC osetljivosti, a koje razdvajaju osetljive (S) mikroorganizme odrezistentnih (R) patogena su:

Entero-bacteriaceae: S< 0,5 mikrograma/mL, R >1 mikrogram/mL.

Za Neisseria gonorrhoeae i ostale vrste bakterija, MIC granična vrednost nije definisana.

Osetljivost

Prevalenca rezistencije može varirati geografski i vremenski za izabrane vrste, a lokalne informacije o rezistenciji su poželjne, posebno kad se radi o lečenju teških infekcija. Date informacije su samo približne smernice o verovatnoći da li će mikroorganizmi biti osetljivi na norfloksacin ili ne.

Najčešće osetljive vrste

Gram-negativni aerobi Aeromonas hydrophilia Proteus vulgaris Providencia rettgeri Salmonella spp. Shigella spp.

Vrste kod kojih stečena rezistentnost može predstavljatiproblem

Gram-pozitivni aerobi Enterococcus faecalis

Staphylococcus aureus (uključujući sojeve koji proizvode penicilinazu) Staphylococcus epidermidis

Staphylococcus saprophyticus Streptococcus agalactiae Gram-negativni aerobi: Citrobacter freundii Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli

Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae

Morganella morganii Proteus mirabilis Providencia stuartii Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens

Posle oralne primene, norfloksacin se brzo resorbuje. Kod zdravih dobrovoljaca, resorbuje se najmanje 30-40% oralne doze norfloksacina. To dovodi do koncentracije u serumu od 1,5 mikrograma/mL, koja se dostiže približno 1 sat nakon primene doze od 400 mg. Srednja vrednost poluvremena eliminacije u serumu je 3 do 4 sata i nije zavisna od doze.

Slede srednje vrednosti koncentracije norfloksacina u različitim telesnim tečnostima i tkivima merene od 1 do 4 sata nakon primene dve doze odpo 400 mg, osim ako nije drugačije naznačeno:

Renalni parenhim Prostata Semena tečnost Testisi Uterus/cerviks Vagina

Jajovod Žuč

7,3 mikrograma/g 2,5 mikrograma/g 2,7 mikrograma/mL 1,6 mikrograma/g 3,0 mikrograma/g 4,3 mikrograma/g 1,9 mikrograma/g

6,9 mikrograma/mL(nakon doze od 2 x 200 mg)

Norfloksacin se eliminiše putem metabolizma, bilijarnom ekskrecijom i renalnom ekskrecijom. Nakon pojedinačne doze od 400 mg norfloksacina, srednje vrednosti antimikrobne aktivnosti ekvivalentne su sa 278,773 i 82 mikrograma norfloksacina/g fecesa koje se dostižu za 12, 24 i 48 sati, tim redosledom.

Renalna ekskrecija se vrši i putem glomerularne filtracije i putem tubularne sekrecije, o čemu svedoči i visok stepen renalnog klirensa (približno 275 mL/min). Nakon pojedinačne doze od 400 mg, koncentracija u urinu dostiže vrednost od 200 ili više mikrograma/mL kod zdravih dobrovoljaca i ostaje iznad 30 mikrograma/mL najmanje 12 sati.

Tokom prva 24 sata, 33-48% leka se može pronaći u urinu.

Norfloksacin se u urinu javlja kao norfloksacin i kao šest aktivnih metabolita sa manjom antimikrobnom aktivnošću. Više od 70% norfloksacina se eliminiše u nepromenjenom obliku. Na baktericidnu aktivnost norfloksacina ne utiče pH urina.

Vezivanje za proteine je manje od 15%.

Kada je norfloksacin primenjen na psima starosti od 3 do 5 meseci, u dozama četiri ili više puta većim od uobičajenih humanih doza, doveo je do nastanka plikova i eventualne erozije zglobne hrskavice na zglobovima koji nose težinu tela. Slične promene su izazvali i drugi strukturno srodni lekovi. Psi koji su imali 6 meseci i stariji nisu bili podložni ovim promenama.

U ispitivanjima teratogenosti na miševima i pacovima i studijama koje su ispitivaleuticaj norfloksacina na fertilitet kod miševa, pri primeni oralnih doza od 30 do 50 puta većih od uobičajenih humanih doza, nisu otkrivena teratogena niti toksična dejstva na fetus. Embriotoksičnost je primećena kod kunića pri dozama od 100mg/kg/dan. Ovo se javljalo sekundarno, kao posledica toksičnosti kod majke i predstavlja nespecifično antimikrobno dejstvo kod kunića zbog neuobičajene osetljivosti na promene indukovane antibioticima u mikroflori creva.

Iako ovaj lek nije bio teratogen kod makaki majmuna prilikom primene doza nekoliko puta većih od humanih terapijskih doza, primećen je povećan procenat gubitka embriona.

Sastav jezgra tablete: celuloza, mikrokristalna; skrob, kukuruzni; kopovidon VA 64;

silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat;

Sastav filma: hidroksipropilmetilceluloza (E464) titan-dioksid(E171 C.I.77891); makrogol 6000.

Nisu poznate.

3 godine

Lek čuvati na temperaturi do 25ºC, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje je PVC/ALUblister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera i Uputstvo za lek.

Neupotrebljeni lekseuništava u skladu sa važećimpropisima.