Tiastat® 20mg tableta

 Konzervativna terapija hipertireoidizma, posebno onog sa ili bez male strume, kao i kod mlađih pacijenata. Cilj terapije je da se postigne eutireoidno stanje i da se nakon ograničenog trajanja terapije postigne dugoročna remisija.

 Priprema za operaciju kod svih oblika hipertireoidizma. Ovde je moguće uz vremenski ograničeno konzervativno lečenje (oko 3-4 nedelje, u pojedinačnim slučajevima i duže) uspostaviti eutireoidno stanje, koje smanjuje rizik operacije. Povećana osetljivost tkiva štitaste žlezde, na oštećenja i krvarenja, koja je uzrokovana tiamazolom, može se kompenzovati preoperativnom primenom joda (Plamerova terapija jodom).

 Priprema ili intervalna terapija, kao dopuna terapiji radioaktivnim jodom.

Doziranje

U zavisnosti od težine bolesti, lečenje hipertireoidizma (odnosi se i na lečenje pre operacije štitaste žlezde odnosno pre i posle lečenja radioaktivnim jodom) počinje dozom od 20 mg do 40 mg tiamazola dnevno, koja je podeljena na pojedinačne doze od 5 do 20 mg tiamazola. Nakon uspostavljanja normalne funkcije tireoidne žlezde (po pravilu nakon 3 do 8 nedelja) dnevna doza održavanja je 2,5 do 10 mg (20 mg) tiamazola, primenjeno kao pojedinačna doza. Kada se uspostavi eutireoidno metaboličko stanje može se primeniti i dodatna terapija za lečenje strume sa tireoidnim hormonima (između 50 i 100 mikrograma levotiroksin-natrijuma).

Tablete leka TIASTAT od 20 mg mogu se deliti na četiri dela, pri čemu se dobija jačina od 5 mg. Kod pacijenata kod kojih su indikovane doze od 2,5 mg tablete leka TIASTAT od 20 mg se ne mogu primeniti.

Kod jodom indukovane hipertireoze mogu se primeniti i veće doze tiamazola.

1 od 9

Osim za konzervativnu terapiju hipertireoze, tiamazol se primenjuje i u sledećim indikacijama:

Preoperativna terapija kod svih oblika hipertireoidizma

Terapija se sprovodi kako je to prethodno opisano, sve dok se ne postigne eutireoidno metaboličko stanje. Nakon što je normalizacija uspostavljena, treba uraditi operaciju ili dodatno primeniti terapiju tireoidnim hormonima. Tokom poslednjih deset dana pre operacije, ukoliko je to preporuka hirurga, može se primeniti jod za jačanje tkiva štitaste žlezde.

Terapija pred terapiju radioaktivnim jodom

Terapija se sprovodi kako je to prethodno opisano, sve dok se ne postigne eutireoidno metaboličko stanje. Tiamazol utiče na kinetiku joda. Zbog toga su potrebne veće doze radioaktivnog joda.

Napomena: tionamidi mogu da smanje radiosenzitivnost tireoidnog tkiva. U predviđenoj radioterapiji autonomnih adenoma pretretmanomse mora sprečiti aktivacija paranodularnog tkiva.

Intervalna tireostatska terapija nakon terapije radioaktivnim jodom

Trajanje terapije i doza leka moraju da se prilagođavaju individualno u zavisnosti od težine kliničke slike i procene perioda koji je potreban da terapija radioaktivnim jodom postane efektivna.

Dugoročna tireostatska terapija u slučajevima gde se remisija bolesti ne može postići, a definitivne terapijske mere ne mogu se primeniti ili su odbačene:

Tiamazol treba primeniti u što je moguće manjoj dozi (2,5 do 10 mg dnevno), bez dodavanja ili zajedno sa malim dozama tireoidnih hormona.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa insuficijencijom jetre, plazma klirens tiamazola je smanjen. Zbog toga je potrebno održavati što je moguće manju dozu.

Doziranje u periodu trudnoćei dojenja

Tokom trudnoće treba primeniti što je moguće manju dozu tiamazola (2,5 do 10 mg) i bez dodatne primene tireoidnih hormona. Tokom dojenja doza tiamazola treba biti što manja (maksimalno 10 mg) i bez dodatne primene tireoidnih hormona.

Pedijatrijska populacija

Primena kod dece i adolescenata (od 3 do 17 godina)

Početnu dozu za primenu kod adolescenata i dece starije od 3 godine, potrebno je prilagoditi prema telesnoj masi. Uobičajena početna doza leka je 0,5 mg/kg telesne mase dnevno, podeljeno u 2 ili 3 jednake doze. Doza održavanja može se smanjiti u zavisnosti od terapijskog odgovora. Ukoliko je neophodno može se primeniti dodatna terapija levotiroksinom, da bi se izbegla pojava hipotireoidizma.

Maksimalna dnevna doza od 40 mg tiamazola ne sme se prekoračiti.

Primena kod dece (2 godine i mlađe)

Bezbednost i efikasnost primene leka kod dece od 2 godine i mlađe nije sistematki ispitana. Zbog toga se primena leka kod dece od 2 godinei mlađe ne preporučuje.

Način primene

Dozu leka treba progutati uz dovoljnu količinu tečnosti.

Tokom početne terapije hipertireoidizma velikim dozama, prethodnonavedene dnevne doze mogu se podeliti i primenjivati u regularnim intervalima tokom dana.

Doza održavanja se može primenjivati jednom dnevno i to ujutru nakon doručka.

Trajanje terapije

Konzervativna terapija hipertireoidizma obično trajeod 6 meseci do 2 godine (prosečno 1 godina). Statistički, verovatnoća izlečenja raste sa trajanjemterapije.

2 od 9

Za pripremu hirurškog lečenja hipertireoidizma, (po pravilu sa blokatorima beta receptora i/ili preparatima joda; i kod dužeg perioda do operacije tireoidnim hormonima), lek se primenjuje do termina za operaciju. Dodatna primena kod terapije radioaktivnim jodom traje do potpunog delovanja radioaktivnog joda (2 do 3 meseca, eventualno do 6 meseci). Kod pripreme pacijenata sa autonomnim adenomom ili latentnom hipertireozom pre neophodnog izlaganja jodu, trajanje primene tiamazola se određuje na osnovu zadržavanja supstanci koje sadrže jod u organizmu.

Lek TIASTAT se ne sme primenjivati kod pacijenata sa:

 preosetljivošću na aktivnu supstancu tiamazol, druge derivate tioamida (npr. karbimazol) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

 umerenim do ozbiljnim poremećajem krvne slike (granulocitopenija),  postojećom holestazom koja nije uzrokovana hipertireoidizmom,

 akutni pankreatitis u anamnezi nakon primene tiamazola ili njegovog proleka karbimazola,  prethodnim oštećenjem koštane srži nakon terapije tiamazolom ili karbimazolom.

Kombinovana terapija tiamazolom i tireoidnim hormonima je kontraindikovana tokom trudnoće (videti odeljak 4.6).

Lek TIASTAT ne treba primenjivati kod pacijenata sa prethodnim postojanjem blagih reakcija preosetljivosti (npr. alergijski osipi, pruritus).

Lek TIASTAT treba uključiti samo kao kratkoročnu terapiju i uz pažljiv nadzor lekara kod pacijenata sa izrazitim strumama sa konstrikcijom traheje, zbog rizika od rasta strume.

Da bi se na vreme uočile potencijalne promene krvne slike (leukopenija, trombocitopenija, agranulocitoza), pre i tokom lečenja lekomTIASTAT neophodnesu redovne kontrole krvne slike.

Primećena je pojava agranulocitoze kod približno 0,3 do 0,6% slučajeva, zbog čega pacijentima treba skrenuti pažnju na simptome (stomatitis, faringitis, povišena telesna temperatura, furunkuloza) pre početka terapije. Agranulocitoza se obično javlja tokom prvih nedelja terapije, iako se može pojaviti i nekoliko meseci nakon početka primene leka, pa i nakon nastavka lečenja. Preporučuje se pažljivo praćenje krvne slike pre i nakon početka terapije, naročito u slučajevima postojeće blage granulocitopenije. Neophodno je pacijente savetovati da u slučaju da bilo koji od ovih simptoma primete, pogotovo u prvih nekoliko nedelja terapije, odmah obaveste svog lekara da bi se uradila kontrola krvne slike. Ukoliko se agranulocitoza potvrdi, primena leka se mora prekinuti.

Druga mijelotoksična neželjena dejstva se javljaju retko ukoliko se koriste preporučene doze leka. Ova neželjena dejstva su se pre svega javljala prilikom primene velikih doza tiamazola (otprilike 120 mg dnevno). Ovako velike doze treba primenjivati samo u posebnim indikacijama (ozbiljni oblici bolesti, tireotoksična kriza). Pojava toksičnog dejstva na koštanu srž tokom terapije sa tiamazolom zahteva prekid terapije i, ako je neophodno, prelazak na antitireoidni lek iz druge grupe lekova.

Nakon stavljanja leka u promet prijavljeni su slučajevi akutnog pankreatitisa kod pacijenata koji su primenjivali tiamazol ili njegov prolek karbimazol. U slučaju akutnog pankreatitisa, potrebno je odmah prekinuti primenu tiamazola. Tiamazol se ne sme primjenjivati kod pacijenata sa anamnezom akutnog pankreatitisa nakon primene tiamazola ili njegovog proleka karbimazola. Ponovna izloženost može dovesti do recidiva akutnog pankreatitisa, uz kraće vreme do početka simptoma.

Žene u reproduktivnom periodu moraju primenjivati efikasnu metodu kontracepcije tokom lečenja. Primena tiamazola kod trudnica mora se temeljiti na individualnoj proceni odnosa koristi i rizika. Ako se tiamazol primenjuje tokom trudnoće, treba primeniti najmanju efektivnu dozu, bez dodatne primene tireoidnih hormona. Savetuje se pažljivo praćenje majke, fetusa i novorođenčeta (videti odeljak4.6.).

3 od 9

Prekomerna doza može dovesti do subkliničkog ili kliničkog hipotireoidizma i rasta strume zbog rasta koncentracija TSH (tireostimulirajući hormon). Zbog toga dozu tiamazola treba smanjiti čim se uspostavi eutireoidno metaboličko stanje i ukoliko je neophodno, dodatno primeniti levotiroksin. Nije korisno potpuno prekinuti terapiju tiamazolom i nastaviti samo sa terapijomlevotiroksina.

Povećanje strume tokom terapije tiamazolom, uprkos suprimovanom TSH je posledica već postojeće bolesti i ne može se sprečiti dodatnom terapijom levotiroksinom.

Veoma je važno postizanje normalnih koncentracija TSH, da bi se smanjio rizik od pojave ili pogoršanja endokrine orbitopatije. Ipak, često je pojava ove bolesti nezavisna od toka bolesti štitaste žlezde. Ovakva komplikacija nije razlog za izmenu terapijskog koncepta (antitireoidne lekove (tireostatik), operacija, radioaktivni jod) i ne može se smatrati neželjenim dejstvom leka, ukolikose terapija sprovodi korektno.

U manjim procentima može se javiti kasni hipotireoidizam nakon antitireoidne terapije bez ikakvih dodatnih ablativnih mera. Ovo verovatno nije neželjeno dejstvo leka, već se treba smatrati inflamatornim i destruktivnim procesima u parenhimu tireoidne žlezde zbog već postojeće bolesti.

Redukcija u patološki povećanoj potrošnji energije kod pacijenata sa pojačanom funkcijom štitaste žlezde može dovesti do (najčešće poželjnog) povećanja telesne mase tokom terapije tiamazolom. Pacijentima treba objasniti da normalizovanje potrošnje njihove energije ukazuje na poboljšanje kliničke slike.

U slučaju pojave znakova intolerancije, potrebno je promeniti terapiju i primeniti neki drugi antitireoidni lek, ne treba primenjivati karbimazol. Umesto toga, treba primeniti propiltiouracil ili perhlorat. Takođe, kod pacijenata koji imaju intoleranciju na karbimazol ne treba primenjivati ni tiamazol.

Lek TIASTAT sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju korisititi ovaj lek.

Lek TIASTAT sadrži saharozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharoza-izomaltaze, ne smeju korisititi ovaj lek.

Nedostatak joda povećava odgovor tireoidne žlezde na tiamazol, dok povećana koncentracija joda smanjuje njen odgovor. Direktne interakcije sa drugim lekovima nisu poznate. Međutim, potrebno je uzeti u obzir da se metabolizam i eliminacija drugih lekova može ubrzati zbog same bolesti, hipertireoidizma. Oni se normalizuju sa uspostavljanjem normalne funkcijetireoidne žlezde.

Takođe, postoje indicije da se povećana aktivnost antikoagulanasa normalizuje kod pacijenata sa hipertireoidizmompri poboljšanju stanja hipertireoidizma.

Ispitivanja interakcija nisu sprovedena kod dece i adolescenata.

Žene u reproduktivnom periodu

Žene u reproduktivnom periodu moraju da primenjuju efektivne metode kontracepcije tokom terapije (videti odeljak4.4.).

Trudnoća

Hipertireoidizam kod trudnica treba lečiti na odgovarajući način, kako bi se sprečile ozbiljne komplikacija kod majke i fetusa. To uključuje prevremeni porođaj i malformacije. Međutim, hipotireoidizam izazvan lečenjem neodgovarajućimdozama tiamazola je, takođe, povezan sa tendencijom ka abortusu.

Tiamazol prolazi kroz placentalnu barijeru. U krvi fetusa dostiže koncentraciju jednaku koncentraciji u serumu majke. Pri neodgovarajućim dozama ovo može dovesti do smanjene telesne mase pri rođenju kao i nastanka strume i hipotireoidizma kod fetusa.

4 od 9

Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija i spontanih prijavljenih slučajeva, sumnja se na povezanost primene tiamazola i pojave kongenitalnih malformacija, ako se ovaj lek primjenjuju tokom trudnoće, tokomprvogtrimestra trudnoće i u velikimdozama.

Prijavljene malformacije uključuju kongenitalnu aplaziju kože, kraniofacijalne malformacije (atrezija hoana, facijalna dismorfija), omfalocelu, atreziju ezofagusa, anomalije omfalomezenteričnog kanala, i defekte ventrikularnog septuma. Pored toga, i druge malfomacije povezane su sa velikim dozama tiamazola primenjenim u prvim nedeljama trudnoće, npr. hipoplastične bradavice, zaostali mentalni i motorni razvoj. Sa druge strane, ispitivanjem nekoliko slučajeva prenatalnog izlaganja tiamazolu nije dokazano postojanje bilo kakvih poremećaja morfološkog razvoja, kao ni dejstvo na tireoidnu žlezdu ili na fizički i intelektualni razvoj dece.

Tiamazol se može primenjivati tokom trudnoće samo nakon pažljive procene individualnog odnosa koristi i rizika, i samo u najmanjim, terapijski efektivnim dozama, bez dodatne primene tireoidnih hormona. Ako se tiamazol primenjuje tokom trudnoće, preporučuje se pažljivo praćenje majke, fetusa i novorođenčeta (videti odeljak4.4.).

Dojenje

Tiamazol se izlučuje u majčino mleko gde može dostići koncentraciju koja odgovara koncentraciji u serumu majke, tako da postoji rizik od smanjenja funkcije tireoidne žlezdekod odojčadi.

Dojenje je moguće tokom lečenja tiamazolom, međutim mogu se primenjivati samo male doze (do 10 mg dnevno) bez dodatne primene tireoidnih hormona. Funkcija tireoidnežlezde novorođenčeta koje doji mora se redovno kontrolisati.

Lek TIASTAT nema uticajna sposobnost upravljanja vozilima irukovanja mašinama.

Neka od sledećih neželjena dejstava nastala tokom primene tiamazola, takođe su poznata i kao simptomi hipertireoze, odnosno promene funkcije tireoidne žlezde - posebno gubitak kose, psihoza, leukopenija, trombocitopenija, bolovi u zglobovima i mišićima i povišena vrednost alkalna fosfataza. Zbog toga je često teško odrediti uzrok nastanka tih simptoma (neželjeno dejstvo ili osnovna bolest).

Procena učestalosti neželjenih dejstava je zasnovana sledećim kategorijama: veoma često( ≥ 1/10);

često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10 000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000);

nepoznate učestalosti(ne može se proceniti na osnovu dostupnihpodataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Povremeno: agranulocitoza se javlja u približno 0,3 do 0,6% slučajeva. Može se, takođe, manifestovati nedeljama ili mesecima nakon početka terapije i zahteva prestanak primene leka. U većini slučajeva, agranulocitoza se povuče spontano.

Veoma retko: trombocitopenija, pancitopenija, generalizovana limfadenopatija.

Endokriniporemećaji

Veoma retko: insulinski autoimunski sindrom (sa izrazitim opadanjemkoncentracijeglukoze u krvi).

5 od 9

Poremećaji nervnog sistema

Retko: poremećaji čula ukusa (disgeuzija, ageuzija) odnosno poremećaj čula mirisa mogu da se povuku po prestanku terapije, što može potrajati i nekoliko nedelja.

Veoma retko: neuritis, polineuropatija.

Poremećaji oka

Pojava pogoršanja Gravesove oftalmopatije (oftalmopatija povezana sa funkcijom tireoideje), uglavnom ne zavisi od toka bolesti tireoidne žlezde. Takva komplikacija sama po sebi nije razlog za promenu režima lečenja i ne treba je smatrati neželjenim dejstvom na pravilno sprovedeno lečenje (videti odeljak 4.4).

Vaskularni poremećaji Veoma retko: vaskulitis.

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma retko: akutno oticanje pljuvačnih žlezda. Nepoznate učestalosti:akutni pankreatitis.

Hepatobilijarni poremećaji

Veoma retko: holestatska žutica ili toksični hepatitis. Simptomi se generalno povuku nakon prestanka primene leka. Klinički neprimetne znakove holestaze tokom terapije treba razlikovati od poremećaja prouzrokovanih hipertireozom, kao što je povećana vrednost GGT (Gama Glutamil Transferaza) i alkalna fosfataza ili njenog koštano specifičnog izoenzima u serumu.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Veoma često: alergijske reakcije na koži različitog stepena (pruritus, osip, urtikarija). One obično budu blage forme i često se povuku tokom nastavka terapije.

Veoma retko: teški oblici alergijskih reakcija na koži uključujući generalizovani dermatitis i Stevens-Johnson-ov sindrom, gubitak kose, lekom izazvanlupus erythematosus.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnogtkiva

Često:artralgija i mijalgija mogu nastati postepeno i pojaviti se čak posle nekoliko meseci terapije. Veoma retko: artritis.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Veoma retko: nefritis.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Povremeno: edem.

Retko: povišena telesna temperatura izazvana lekom.

Pedijatrijska populacija

Učestalost, vrsta i ozbiljnost neželjenih dejstava kod dece ne razlikuju se od neželjenih dejstava leka kod odraslih.

Teški oblici reakcija preosetljivosti na koži poput generalizovanog dermatitisa, primećeni su veoma retko i kod odraslih kao i kod dece, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

6 od 9

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Predoziranje dovodi do hipotireoidizma sa odgovarajućim simptomima smanjenja metabolizma i preko povratne sprege do aktivacije prednjeg režnja hipofize, što za posledicu ima uvećanje strume. Ovo se može sprečiti smanjenjem doze čim se postigne eutireoidno metaboličko stanje i ukoliko je neophodno dodatnom primenom levotiroksina (videti odeljak 4.2).

Negativne posledice slučajnog unosa velikih doza tiamazola nisu poznate.

Prilikom primene velikih doza (otprilike 120 mg tiamazola dnevno) primećena je velika incidenca toksičnih reakcija koštane srži(videti odeljak 4.4.).

Farmakoterapijska grupa: Terapija bolesti štitaste žlezde (tireoideje), derivati imidazola sa sumporom

ATC šifra: H03BB02

Tiamazol je inhibitor jodizacije; sprečava vezanje joda u organizmu, a time i sintezu tireoidnih hormona. Tiamazol deluje direktno na tireoidnu peroksidazu, koja je odgovorna za proces jodizacije.

Inhibicija sinteze hormona, odvija se na nekoliko nivoa. Tiamazol može reverzibilno ili ireverzibilno sprečiti proces formiranja kompleksa tireoidna peroksidaza-jodid, koji je preduslov za proces jodizacije. U drugoj fazi, tiamazol sa tirozil reziduama kompetitivno aktivira enzim. Peroksidaza preferabilno oksidira tiamazol, nego što jodizira tirozin. Međutim, aktivirani enzim može biti i ireverzibilno blokiran delovanjemtiamazola.

Tiamazol ne utiče na oslobađanje već sintetisanih tireoidnih hormona. Time se objašnjava individualno različita dužina perioda latence do normalizacije koncentracija tiroksina u serumu i trijodtironina, a time i do ostvarenja kliničkog poboljšanja. Takođe, ne postoji uticaj na hipertireoidizam nastao oslobađanjem hormona nakon destrukcije tireoidnih ćelija, npr. nakon terapije radioaktivnim jodom ili kod tireoiditisa.

Nakon oralne primene, maksimalna koncentracija leka u serumu postiže se nakon 1 do 3 sata. Resorpcija je skoro potpuna. Uprkos relativno kratkom poluvremenu eliminacije, koji se procenjuje između 2 i 8 sati, delovanje tiamazola traje i do 24 sata. Ovo je povezano sa činjenicom da se supstanca aktivno resorbuje u štitastu žlezdu i da je inhicija produkcije hormona u korelaciji sa koncentracijom leka u tireoideji, a ne sa koncentracijom u serumu.

Nezavisno od fluktuacije koncentracije leka u serumu, „steady-state“ koncentracija leka u štitastoj žlezdi se postiže primenom leka svakih osam sati, već nakon tri pojedinačne doze. Verovatno postoji granična vrednost koncentracije za aktivno delovanje tiamazola, a koja se ni pri većim dozama leka ne može prekoračiti.

Metaboliti tiamazola uglavnom se izlučuju renalno i malim delom putem žuči (postoji enterohepatična cirkulacija). Nakon 24 sata u urinu se može detektovati delovanje oko 70% 14C tiamazola, a nakon 48 sati aktivnost raste na 80-90%.

7 od 9

A) Akutna toksičnost

Akutna toksičnost tiamazola je ispitivana kod miševa i pacova. Kod oralne primene je LD50 oko 860 mg/kg telesne mase za miša. Kod pacova je ustanovljen LD50 (oralna primena) od 2250 mg/kg telesne mase.

B) Hronična toksičnost

Hronična toksičnost odgovara sa LD50 (oralno) oko 2627 mg/kg telesne mase akutnoj toksičnosti tiamazola kod miša. Tiamazol može, pored alergijske reakcije kao što je povišena telesna temperatura, osip, svrab, izazvati i toksičnu/alergijsku depresiju koštane srži sa posledicom leukopenije, trombocitopenije ili agranulocitoze. Ove promene verovatno su dozno-zavisne, i nakon smanjenja doze, odnosno prestanka uzimanja leka, potpuno reverzibilne (vidi odeljak 4.8)

C) Mutageni i kancerogeni potencijal

Tiamazol je samo u ograničenoj meri bio podvrgnut ispitivanju mutagenosti. Dobijeni podaci ne ukazuju na relevantni mutageni potencijal. Na mišu je nakon dugoročnog oralnog uzimanja tiamazola u velikim dozama uočena povećana incidenca tumora štitaste žlezde. Kod ljudi, odgovarajući efekti nakon antitireoidne terapije nisu poznati.

D) Reproduktivna toksičnost Videti odeljke 4.3 i 4.6.

• Laktoza, monohidrat;

• Kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat;

• Skrob, kukuruzni;

• Saharoza;

• Talk;

• Gvožđe(III)-oksid, žuti(E172).

Nije primenljivo.

5 godina.

Lek upotrebiti u roku od 30 dana nakon prvog otvaranja.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je kontejner za tablete od polistirena sa zatvaračem sa spiralom od polietilena niske gustine.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan kontejner sa 20 tableta i Uputstvo za lek.

8 od 9

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Tiastat pripada grupi lekova za lečenje štitaste žlezde. Tiamazol, aktivna supstanca leka sprečava pojačan rad štitaste žlezde (tireostatik).

Lek Tiastat se primenjuje za:

• Lečenje pojačane aktivnosti štitaste žlezde, bez postojećeg uvećanja ili sa manjim uvećanjem štitaste žlezde, kao i kod mlađih pacijenata;
• Pripremu prilikom operativnog zahvata svih oblika pojačane aktivnosti štitaste žlezde;
• Pripremu za lečenje radioaktivnim jodom ili intervalno lečenje, kao dopuna terapije sa radioaktivnim jodom.

Lek Tiastat se koristi za lečenje odraslih, kao i adolescenata i dece uzrasta 3 do 17 godina.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na tiamazol, druge derivate tioamida (kao npr. karbimazol) ili na bilo koju pomoćnu supstancu leka (navedene u odeljku 6.);
• ako su laboratorijske analize krvi pokazale da imate poremećaj krvne slike, npr. smanjen broj određenih krvnih ćelija (granulocitopenija);
• ako ste pre početka lečenja ovim lekom već imali zastoj žuči (holestazu);
• ako je nakon lečenja tiamazolom ili karbimazolom došlo do oštećenja koštane srži.

Lek Tiastat u kombinaciji sa hormonima štitaste žlezde ne smete primenjivati u periodu trudnoće.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Tiastat:

• ukoliko ste ranije imali blagu alergijsku reakciju na ovaj lek (npr. osip, svrab). Vaš lekar će odlučiti da li možete da uzimate Tiastat;
• ako imate strumu (gušavost ili uvećanje štitaste žlezde), sa suženjem dušnika što otežava disanje, s obzirom na to da tokom terapije lekom Tiastat štitasta žlezda), može dalje rasti. Vaš lekar će Vam možda propisati Tiastat, ali samo kratkoročno i uz redovne kontrole.

Pre i tokom lečenja ovim lekom, neophodno je da redovno kontrolišete krvnu sliku da bi se na vreme uočile eventualne promene u krvnoj slici.

U slučaju pojave povišene telesne temperature, bolova u grlu, zapaljenja sluznice usta, gnojnih čireva na koži odmah prekinite uzimanje leka Tiastat i obratite se Vašem lekaru, jer navedeni simptomi mogu ukazivati na pojavu nedostatka belih krvnih ćelija (agranulocitoza).

Visoke doze leka (oko 120 mg tiamazola dnevno) namenjene su samo za lečenje teških oblika bolesti. U tom slučaju lekar će redovno kontrolisati Vašu krvnu sliku. Ukoliko se pojavi oštećenje koštane srži Vaš lekar će prekinuti primenu leka Tiastat i, ako je neophodno potrebno, propisati primenu nekog drugog leka za lečenje pojačanog rada štitaste žlezde.

Tokom terapije ovim lekom može doći do daljeg rasta štitaste žlezde ili smanjenja funkcije štitaste žlezde. Zbog toga će možda Vaš lekar da koriguje dozu leka. Međutim, dalji rast već uvećane štitaste žlezde može biti posledica i prirodnog toka bolesti.

Slično tome, može doći i do pojave ili pogoršanja jedne očne bolesti (endokrina orbitopatija).

Moguće je da dobijete na telesnoj masi tokom lečenja lekom Tiastat. Ovo je normalna reakcija Vašeg tela, jer ovaj lek deluje na tireoidne hormone koji kontrolišu potrošnju energije u Vašem organizmu.

Deca

Ovaj lek se ne sme primenjivati kod dece uzrasta od 2 godine i mlađe.

Drugi lekovi i Tiastat

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate ili donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Vaš unos joda utiče na delovanje leka Tiastat. Lekar će odrediti dozu ovog leka koja Vama odgovara, u skladu sa individualnim unosom joda i funkcijom Vaše štitaste žlezde. Nedostatak joda pojačava, a višak joda smanjuje odgovor štitaste žlezde na tiamazol.

Direktne interakcije sa drugim lekovima nisu poznate. Poznato je da kod stanja pojačane funkcije štitaste žlezde može doći do ubrzane razgradnje i izlučivanja drugih lekova. Sa normalizacijom aktivnosti štitaste žlezde, lekar će možda prilagoditi doziranje drugih lekova koje istovremeno primenjujete.

Posavjetujte se sa Vašim lekarom ukoliko primenjujete lekove protiv zgrušavanja krvi (antikoagulanse), jer na njihovo dejstvo može utecati normalizacija aktivnosti štitaste žlezde koju uzrokuje lek Tiastat.

Ispitivanja istovremene primene ovog leka sa drugim lekovima nisu sprovedena kod dece.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Zbog mogućeg štetnog dejstva na plod, lek Tiastat možete uzimati samo uz izričitu preporuku Vašeg lekara, a tek nakon što je lekar pažljivo procenio da potencijalna korist za majku prevazilazi mogući rizik za plod. Ako je ipak neophodna terapija tiamazolom u trudnoći, preporučuje se primena najnižih mogućih efektivnih doza. Dodatna terapija hormonima štitaste žlezde ne sme da se koristi tokom trudnoće.

Dojenje

Tiamazol se izlučuje u majčino mleko, zbog čega postoji opasnost od pojave smanjene aktivnosti štitaste žlezde odojčeta. Tiamazol možete uzimati u periodu dojenja, ali u što manjim dozama (do 10 mg dnevno) bez primene dodatnih hormona štitaste žlezde. U tom slučaju, neophodno je redovno pratiti funkciju štitaste žlezde odojčeta.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Tiastat nema uticaj na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Tiastat sadrži laktozu i saharozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza za:

- lečenje pojačane aktivnosti štitaste žlezde

Zavisno od težine oboljenja preporučena početna doza tiamazola je 1 do 2 tablete (što odgovara 20 do 40 mg tiamazola) na dan, podeljeno u nekoliko pojedinačnih doza.

Sa poboljšanjem stanja, u periodu od 3 do 8 nedelja, Vaš lekar će dozu adekvatno smanjiti. Doza održavanja, koju prema preporuci lekara treba uzimati jednu do dve godine, je od 2,5 do 10 mg tiamazola na dan. U pojedinim slučajevima, doza održavanja može biti i veća.

Ova doza se može uzimati odjednom, najbolje ujutro, eventualno zajedno sa hormonom štitaste žlezde, o čemu će odlučiti Vaš lekar. Veće doze su potrebne u slučaju posebno teških oboljenja, naročito kod pojačane funkcije štitaste žlezde koja je uzrokovana primenom joda.

Nakon postizanja normalne funkcije štitaste žlezde (eutireoidno stanje), može se uključiti dodatno lečenje sa hormonima štitaste žlezde. Preporučuje se doza od 50 do 100 mikrograma levotiroksin-natrijuma na dan.

• pripreme za hirurški zahvat kod svih oblika pojačane funkcije štitaste žlezde

U pripremi za hirurško lečenje pojačane funkcije štitaste žlezde, lek Tiastat primenjuju se do termina za hirurški zahvat (10 dana pre operacije može se dodati preparat joda, a u slučaju da je do operacije ostao duži vremenski period mogu se dodati i hormoni štitaste žlezde).

• primena pre lečenja radioaktivnim jodom

Doziranje i trajanje lečenja određuje lekar koji vodi lečenje radioaktivnim jodom.

• intervalno lečenje nakon lečenja radioaktivnim jodom Doziranje i trajanje lečenja odrediće Vaš lekar.

Napomena za doziranje u periodu trudnoće

Trudnicama treba odrediti najmanju moguću dozu (2,5-10 mg tiamazola). Lečenje treba sprovesti bez dodavanja hormona štitaste žlezde.

Napomena za doziranje kod poremećene funkcije jetre

Kod poremećene funkcije jetre potrebno je smanjiti dozu leka.

Primena kod dece i adolescenata (od 3 do 17 godina)

Početnu dozu za primenu kod dece i adolescenata od 3 godine do 17 godina prilagodiće lekar prema telesnoj masi. Uobičajena početna doza leka je 0,5 mg/kg telesne mase dnevno, podeljeno u 2 ili 3 jednake doze. Dozu održavanja može smanjiti lekar u zavisnosti od terapijskog odgovora. Maksimalna dnevna doza je 40 mg tiamazola.

Ukoliko je neophodno, lekar može propisati i primenu dodatne terapije hormonima štitaste žlezde, da bi se izbegla pojava hipotireoidizma.

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Dozu leka progutajte bez žvakanja uz dovoljnu količinu tečnosti (najbolje čaša vode). Tableta se može podeliti na četiri jednake doze.

Ako ste uzeli više leka Tiastat nego što treba

Ako jednom slučajno uzmete višu dozu leka od one koja Vam je propisana, ne očekuju se posebni problemi. Međutim, ako često uzimate dozu višu od propisane, čim to primetite, molimo Vas da se odmah javite Vašem lekaru. Lekar će možda morati da prilagodi Vašu dozu leka Tiastat ili će Vam dodatno propisati hormone štitaste žlezde u svrhu sprečavanja rasta štitaste žlezde.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Tiastat

Ne uzimajte duplu dozu leka da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako ste zaboravili uzeti lek, ne uzimajte naknadno doze koje ste izostavili, jer lek Tiastat deluje nekoliko dana čak i ako ste izostavili dozu, s tim da mu je delovanje oslabljeno. Nastavite uzimati lek u propisano vreme. Ne zaboravite da se najbolje delovanje leka može postići samo ako se uzima u propisano vreme i u dozi koju Vam je lekar odredio.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Tiastat

Ovaj lek uzimajte onoliko dugo koliko Vam je propisao lekar!

Ne menjajte način uzimanja leka i ne prekidajte uzimanje leka, a da prethodno o tome niste obavestili lekara. Ako imate dodatnih pitanja o primeni leka Tiastat obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Tokom lečenja lekom Tiastat može da se javi jedno ili više sledećih neželjenih dejstava, u nekim slučajevima i nekoliko meseci nakon početka primene leka:

Veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Alergijske kožne reakcije (svrab, osip, crvenilo,) različitog stepena, najčešće u blagom obliku, čiji se simptomi obično sami povlače tokom lečenja.

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Bolovi u zglobovima i mišićima.

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Ako imate povišenu telesnu temperaturu, zapaljenje grla, zapaljenje sluznice usta ili Vam se pojave čirevi na koži, odmah se javite Vašem lekaru. Navedeni simptomi mogu biti uzrokovani izrazitim padom određenih krvnih ćelija (agranulocitoza).
• Zadržavanje vode u organizmu (edemi).

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Poremećaj čula ukusa (disgeuzija, augeuzija), odnosno poremećaj čula mirisa.
• Povišena telesna temperatura izazvana lekom.

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Smanjenje broja trombocita (trombocitopenija) i drugih krvnih elemenata (pancitopenija), uvećane limfne žlezde (generalizovana limfadenopatija).
• Poremećaj hormona koji reguliše koncentraciju šećera u krvi sa velikim padom vrednosti šećera (insulinski autoimunski sindrom).
• Zapaljenje nerava i opšti poremećaj osećaja (neuritis, polineuropatija).
• Zapaljenje krvnih sudova.
• Otok pljuvačnih žlezda.
• Žutica zbog poremećaja protoka žuči, poremećaj funkcije jetre, zapaljenje jetre (holestatska žutica, toksični hepatitis). Simptomi se, uglavnom, povlače nakon prestanka primene leka.
• Teški oblici kožnih alergijskih reakcija koje zahvataju čitavu površinu kože (generalizovani dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom), gubitak kose, autoimunsko zapaljenje kože i vezivnog tkiva (lupus erythematosus).
• Zapaljenje zglobova.
• Zapaljenje bubrega.

Pojava pogoršanja očne bolesti tipične za pacijente sa pojačanom funkcijom štitaste žlezde (endokrina orbitopatija), uglavnom je nezavisna od toka bolesti štitaste žlezde. Takva komplikacija sama po sebi nije razlog za promenu režima lečenja i ne treba je smatrati neželjenim dejstvom ukoliko se pravilno sprovodi lečenje.

Neželjena dejstva kod dece

Učestalost, vrsta i ozbiljnost neželjenih dejstava kod dece ne razlikuju se od neželjenih dejstava leka kod odraslih. Teški oblici reakcija preosetljivosti na koži ili zapaljenje sluznice i promene na koži (Stevens- Johnson-ov sindrom ili generalizovani dermatitis) primećeni su veoma retko.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Tiastat posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je tiamazol.

Jedna tableta leka Tiastat 20 mg sadrži 20 mg tiamazola.

Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat; kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; skrob, kukuruzni; saharoza; talk; gvožđe (III)-oksid, žuti (E172).

Kako izgleda lek Tiastat i sadržaj pakovanja

Tablete su bež boje, okruglog oblika sa utisnute dve unakrsne podeone linije sa jedne strane. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je kontejner za tablete od polistirena sa zatvaračem sa spiralom od polietilena niske gustine u kome se nalazi 20 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan kontejner sa tabletama i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole: PREDSTAVNIŠTVO BOSNALIJEK DD, BEOGRAD, Cara Nikolaja II 61/B, Beograd Proizvođač: BOSNALIJEK D.D.,Jukićeva 53, Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2018.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-05215-17-001 od 17.12.2018.