Tenloris® 100mg+5mg film tableta

Lek Tenloris indikovan je za terapiju esencijalne hipertenzije, kao supstituciona terapija kod pacijenata čiji je krvni pritisak adekvatno kontrolisan uz istovremenu primenu amlodipina i losartana kao pojedinačnih tableta u odgovarajućim dozama (dostupnim u kombinaciji sa fiksnim dozama).

Doziranje

Preporučena doza leka Tenloris je jedna tableta dnevno. Kombinacija sa fiksnim dozama nije pogodna za inicijalnu terapiju.

Pre prelaska na terapiju lekom Tenloris krvni pritisak pacijenata mora biti kontrolisan stabilnim dozama amlodipina i losartana, primenjenim u isto vreme. Doza leka Tenloris mora biti zasnovana na dozama pojedinačnih komponenti kombinacije u trenutku prelaska.

Ukoliko se iz bilo kog razloga (npr. novodijagnostifikovana bolest, promena stanja pacijenta ili usled interakcija leka) zahteva promena u doziranju za bilo koju aktivnu supstancu fiksne kombinacije, potrebno je promene uvesti pomoću lekova koji u svom sastavu sadrže pojedinačnu komponentu.

Posebne populacije pacijenata

Stariji pacijenti

Nije neophodno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Nije neophodno prilagođavanje početne doze leka Tenloris kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.4 i 5.2).

S obzirom na to da su ograničeni podaci kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, savetuje se strogi oprez pri primeni leka (videti odeljke 4.4 i 5.2)

Oštećenje funkcije jetre

Lek Tenloris je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3 i 4.4).

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, neophodan je oprez (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Efikasnast i bezbednost leka Tenloris kod dece mlađe od 18 godina nisu utvrđene, pa se primena leka Tenloris kod ovih pacijenata ne preporučuje.

Način primene

Lek Tenloris se može uzimati nezavisno od obroka. Preporučuje se primena leka Tenlaris sa dovoljno vode.

• preosetljivost na aktivne supstance, derivate dihidropiridina ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,
• drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljak 4.4 i 4.6),
• teško oštećenje jetre,
• teška hipotenzija,
• šok (uključujući kardiogeni šok),
• opstrukcija protoka iz leve komore (npr. stenoza aorte visokog stepena),
• hemodinamski nestabilna insuficijencija srca nakon akutnog infarkta miokarda.

Istovremena primena leka Tenloris sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2), (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Preosetljivost

Angioedem. Pacijente sa angioedemom u anamnezi (oticanje lica, usana, grla i/ili jezika) treba pažljivo pratiti (videti odeljak 4.8).

Hipotenzija i disbalans eklektrolita/tečnosti

Može doći do simptomatske hipotenzije, naročito posle prve doze i nakon povećavanja doze, kod pacijenata kod kojih je došlo do pada volumena i/ili natrijuma usled intenzivne terapije diureticima, režimom ishrane sa ograničenim unosom soli, dijarejom ili povraćanjem. Pre primene leka Tenloris ova stanja se moraju korigovati ili se mora koristiti niža početna doza (videti odeljak 4.2).

Disbalans elektrolita

Disbalans elektrolita je čest kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, sa dijabetesom ili bez njega, i mora se uzeti u obzir. U kliničkim ispitivanjima sprovedenim na pacijentima sa dijabetesom tipa 2 i nefropatijom, incidenca hiperkalemije bila je veća u grupi lečenoj losartanom u poređenju sa grupom koja je dobijala placebo (videti odeljak 4.8). Zbog toga se moraju pažljivo pratiti koncentracija kalijuma u plazmi kao i vrednosti klirensa kreatinina, naročito se moraju pratiti pacijenti sa insuficijencijom srca i klirensom kreatinina između 30 i 50 mL/min.

Istovremena upotreba losartana sa diureticima koji štede kalijum, suplementima kalijuma ili zamenama za kuhinjsku so sa kalijumom se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Transplantacija bubrega

Nema iskustva sa lekom Tenloris kod pacijenata kod kojih je nedavno urađena transplantacija bubrega.

Primarni hiperaldosteronizam

Pacijenti sa primarnim aldosteronizmom generalno ne reaguju dobro na antihipertenzivne lekove koji deluju putem inhibicije renin-angiotenzin sistema. Zbog toga se kod njih ne preporučuje upotreba leka Tenloris.

Koronarno oboljenje srca i cerebrovaskularna oboljenja

Kao i sa bilo kojim drugim antihipertenzivnim lekom, preterano smanjenje krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemijskim kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim oboljenjem može da dovede do infarkta miokarda ili moždanog udara.

Pacijenti sa insuficijencijom srca

Kod pacijenta sa srčanom insuficijencijom, sa ili bez oštećenja funkcije bubrega, kao i sa drugim lekovima koji deluju na renin-angiotenzin sistem, postoji rizik od teške arterijske hipotenzije i (često akutnog) oštećenja funkcije bubrega. Nema dovoljno terapijskog iskustva sa losartanom kod pacijenta sa srčanom insuficijencijom i istovremenim teškim oštećenjem funkcije bubrega, kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom (IV stepena prema NYHA klasifikaciji), kao ni sa pacijentima sa srčanom insuficijencijom i simptomatskim srčanim aritmijama koje su opasne po život. Zbog toga losartan kod ovih grupa pacijenta treba pažljivo primenjivati. Oprezno treba primenjivati i kombinaciju losartana i beta blokatora (videti odeljak 5.1).

Blokatore kalcijumskih kanala, kao što je amlodipin (aktivna supstanca leka Tenloris), treba oprezno koristiti kod pacijenata sa kongestivnom insuficijencijom srca, zato što oni mogu da povećaju rizik od budućih kardiovaskularnih događaja i mortaliteta. U dugotrajnim ispitivanjima kontrolisanim placebom sa pacijentima sa teškom insuficijencijom srca (III i IV stepen prema NYHA klasifikaciji) zabeležena incidenca pulmonalnog edema bila je veća u grupi lečenoj amlodipinom nego u grupi koja je dobijala placebo (videti odeljak 5.1).

Pacijenti sa poremećajem u radu jetre

Lek Tenloris se ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2, 4.3 i 5.2).

Poluvreme eliminacije amlodipina je produženo, a vrednosti PIK povećane kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre – nisu utvrđene preporuke za doziranje. Amlodipin zbog toga treba uvesti sa najnižom dozom iz preporučenog opsega i treba biti oprezan i kod započinjanja terapije i prilikom povećavanja doze.

Na osnovu farmakokinetičkih podataka koji pokazuju značajno povećanje koncentracije losartana u plazmi kod pacijenta sa cirozom jetre, treba razmotriti primenu nižih doza kod pacijenta sa oštećenjem funkcije jetre u anamnezi. Nema terapijskog iskustva sa losartanom kod pacijenata koji imaju teško oštećenje funkcije jetre. Zbog toga se losartan ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2, 4.3 i 5.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Zabeležene su promene u radu bubrega, uključujući i bubrežnu insuficijenciju, kao posledica inhibicije sistema renin-angiotenzin (naročito kod pacijenata kod kojih renalna funkcija zavisi od sistema renin- angiotenzin-aldosteron kao što su oni sa teškom srčanom insuficijencijom ili oni kod kojih već postoji renalna disfunkcija). Kao i sa drugim lekovima koji utiču na sistem renin-angiotenzin-aldosteron, zabeleženo je i povećanje koncentracije uree u krvi i kreatinina u serumu kod pacijenata koji imaju bilateralnu stenozu bubrežnih arterija ili stenozu arterije jedinog bubrega koji je u funkciji. Ove promene u radu bubrega mogu biti reverzibilne nakon prekida terapije. Losartan treba pažljivo koristiti kod pacijenata koji imaju bilateralnu stenozu bubrežnih arterija ili stenozu arterije jedinog bubrega koji je u funkciji.

Amlodipin se kod ovih pacijenata može koristiti u normalnim dozama. Promene u koncentraciji amlodipina u plazmi nisu bile povezane sa stepenom oštećenja funkcije bubrega. Amlodipin se ne može ukloniti putem dijalize.

Primena leka kod starijih pacijenata

Kod starijih pacijenata povećavanje doze treba vršiti oprezno (videti odeljak 4.2 i 5.2).

Stenoza aorte i mitralnog zaliska, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Kao i sa drugim vazodilatatorima, posebna pažnja se mora obratiti kod pacijenata koji pate od stenoze aorte ili mitralnog zaliska, ili opstruktivne hipertrofične kardiomiopatije.

Trudnoća

Terapiju antagonistima receptora angiotenzina II (AIIRA) ne treba započinjati tokom trudnoće. Osim ako se ne smatra da je nastavak terapije lekovima AIIRA grupe neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alterantivne antihipertenzivne lekove, koji imaju dokazan bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće. Kada se dijagnostikuje trudnoća, lečenje lekovima AIIRA grupe treba odmah prekinuti i, ukoliko je moguće, treba započeti alternativnu terapiju (videti odeljak 4.3 i 4.6).

Ostala upozorenja i mere opreza

Kako je i zabeleženo kod inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima, losartan i drugi antagonisti angiotenzina su manje efikasni u snižavanju krvnog pritiska kod pacijenata crne rase nego kod drugih populacija, verovatno zato što kod pacijenata crne rase sa hipertenzijom preovladava stanje niskog nivoa renina.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE-inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik of hipotenzije, hiperkalemije i smanjuje bubrežnu funkciju (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Dvostruka blokada RAAS zbog kombinovane upotrebe ACE-inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena se ne preporučuje (videti poglavlje 4.5 i 5.1).

Ukoliko se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, moguća je jedino pod nadzorom lekara specijaliste i uz česte kontrole bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska.

ACE-inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora ne primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetičkom nefropatijom.

Pedijatrijska populacija

Upotreba amlodipina/losartana se ne preporučuje kod pacijenata mlađih od 18 godina zbog nedostatka podataka o bezbednosti i efikasnosti.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Tenloris sadrži laktozu i natrijum. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

Interakcije koje važe za kombinaciju

Nisu rađene studije interakcije sa lekom Tenloris i drugim lekovima.

Interakcije povezane sa losartanom

Drugi antihipertenzivni lekovi mogu da pojačaju hipotenzivno dejstvo losartana. Istovremena primena sa drugim lekovima koji mogu da izazovu hipotenziju kao neželjenu reakciju (kao što su triciklični antidepresivi, antipsihotici, baklofen i amifostin) mogu da povećaju rizik od hipotenzije.

Losartan se pretežno metaboliše putem citohroma P450 (CYP) 2C9 do aktivnog metabolita karboksilne kiseline. U kliničkim ispitivanjima je otkriveno da flukonazol (inhibitor CYP2C9) smanjuje izloženost aktivnom metabolitu za približno 50%. Nalazi pokazuju da istovremena terapija losartanom i rifampicinom (induktorom enzima metabolizma) dovodi do smanjenja koncentracije aktivnog metabolita u plazmi za 40%. Klinički značaj ovog dejstva nije poznat. Nije pronađena razlika u izloženosti prilikom istovremene terapije sa fluvastatinom (slab CYP2C9 inhibitor).

Kao i sa drugim lekovima koji blokiraju angiotenzin II ili njegova dejstva, istovremena primena drugih lekova koji zadržavaju kalijum (npr. diuretika koji štede kalijum: amilorida, triamterena, spironolaktona) ili koji mogu da povećaju koncentraciju kalijuma (npr. heparin), suplementi kalijuma ili zamena za kuhinjsku so koja sadrži kalijum može da dovede do povećanja kalijuma u serumu. Ne preporučuje se istovremena terapija.

Reverzibilni porast koncentracije litijuma u serumu i porast njegove toksičnosti zabeleženi su tokom istovremene terapije litijumom i ACE inhibitorima. U veoma retkim slučajevima zabeleženi su i sa antagonistima receptora angiotenzina II. Istovremenu terapiju litijumom i losartanom treba sprovoditi oprezno. Ako se pokaže da je ova kombinacija neophodna, kod istovremene primene se preporučuje praćenje nivoa litijuma u serumu.

Kada se antagonisti angiotenzina II primenjuju istovremeno sa lekovima NSAIL grupe (tj. selektivnim COX- 2 inhibitorima, acetilsalicilnom kiselinom u antiinflamatornim dozama i neselektivnim lekovima NSAIL grupe), može doći do slabljenja antihipertenzivnog dejstva. Istovremena upotreba antagonista angiotenzina II ili diuretika i lekova NSAIL grupe može da dovede do povećanog rizika od pogoršanja renalne funkcije, uključujući i moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju, kao i povećanje koncentracije kalijuma u serumu, naročito kod pacijenta kod kojih je od ranije renalna funkcija bila slabija. Ovu kombinaciju treba pažljivo primenjivati, naročito kod starijih osoba. Pacijente treba na odgovarajući način hidrirati, a treba razmotriti i praćenje bubrežne funkcije nakon uvođenja istovremene terapije i povremeno nakon toga.

Podaci iz kliničkih ispitivanja su ukazali da dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) zbog istovremene primene ACE-inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena je povezana sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjenje bubrežne funkcije (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju), u poređenju sa jednostrukom blokadom RAAS (videti poglavlja 4.3, 4.4 i 5.1).

Interakcije povezane sa amlodipinom:

Dejstva drugih lekova na amlodipin

CYP3A4 inhibitori: Istovremena upotreba amlodipina sa snažnim ili umerenim inhibitorima CYP3A4 (inhibitori proteaze, azolni antimikotici, makrolidi kao što su eritromicin ili klaritromicin, verapamil ili diltiazem) može da dovede do značajnog povećanja izloženosti amlodipinu što dovodi do povećanog rizika za pojavu hipotenzije. Klinički značaj ovih farmakokinetičkih varijacija može da bude izraženiji kod starijih osoba. Zato može biti potrebno kliničko praćenje i prilagođavanje doze.

CYP3A4 induktori: Nakon istovremene primene poznatih induktora izoenzima CYP3A4, koncentracije amlodipina u plazmi mogu da variraju. Zbog toga je potrebno pratiti krvni pritisak i razmotriti prilagođavanje doze i tokom i nakon istovremene terapije, naročito ako ona uključuje snažne CYP3A4 induktore (npr. rifampicin, kantarion-Hypericum perforatum).

Primena amlodipina sa grejpfrutom ili sokom od grejpfruta se ne preporučuje, zato što se može povećati bioraspoloživost kod nekih pacijenata, što dovodi do pojačanog dejstva na snižavanje krvnog pritiska.

Dantrolen (infuzija): Kod životinja je zabeležena letalna ventrikularna fibrilacija i kardiovaskularni kolaps povezani sa hiperkalemijom nakon primene verapamila i intravenskog dantrolena. Zbog rizika od hiperkalemije, savetuje se izbegavanje istovremene primene blokatora kalcijumskih kanala kao što je amlodipin kod pacijenata koji su podložni malignoj hipertermiji i pri lečenju maligne hipertermije.

Dejstva amlodipina na druge lekove

Amlodipin aditivno deluje na snižavanje krvnog pritiska u kombinaciji sa drugim lekovima sa antihipertenzivnim svojstvima.

Takrolimus:

Prilikom istovremene primene takrolimusa i amlodipina postoji rizik od povećanja koncentracija takrolimusa u krvi. Da bi se sprečila toksičnost takrolimusa, prilikom primene amlodipina kod pacijenata koji su na terapiji takrolimusom treba pratiti koncentraciju takrolimusa u krvi i prilagoditi dozu takrolimusa kada je to potrebno.

Inhibitori rapamicinske mete sisara (engl. Mechanistic Target of Rapamycin-mTOR):

mTOR inhibitori kao što su sirolimus, temsirolimus i everolimus su CYP3A supstrati. Amlodipin je slab inhibitor CYP3A izoenzima. Kod istovremene primene mTOR inhibitora, amlodipin može da poveća izloženost mTOR inhibitorima.

Ciklosporin:

Studije interakcija između ciklosporina i amlodipina nisu sprovedene kod zdravih dobrovoljaca, kao ni kod drugih populacija osim kod pacijenata kod kojih je izvršena transplantacija bubrega, gde je primećeno varijabilno povećanje minimalnih koncentracija ciklosporina (u proseku 0%-40%). Kod pacijenata na amlodipinu kod kojih je izvršena transplantacija bubrega treba razmotriti praćenje koncentracije ciklosporina, a dozu ciklosporina treba smanjiti po potrebi.

U kliničkim studijama interakcije amlodipin nije uticao na farmakokinetiku atorvastatina, digoksina, varfarina ili ciklosporina.

Klaritromicin:

Klaritromicin je inhibitor izoenzima CYP3A4. Postoji povećan rizik od hipotenzije kod pacijenata koji uzimaju klaritromicin zajedno sa amlodipinom. Preporučuje se pažljivo praćenje pacijenata kada se amlodipin primenjuje istovremeno sa klaritromicinom.

Simvastatin:

Istovremena primena višestrukih doza amlodipina od 10 mg sa 80 mg simvastatina dovela je do povećanja od 77% izloženosti simvastatinu u poređenju sa davanjem monoterapije simvastatina. Ograničite dozu simvastatina na 20 mg dnevno kod pacijenata koji dobijaju amlodipin.

Pedijatrijska populacija

Nisu rađene studije interakcije leka u pedijatrijskoj populaciji.

Trudnoća

Losartan

Epidemiološki dokazi vezani za rizik od teratogenosti nakon izlaganja ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće nisu bili konačni, međutim ne može se isključiti malo povećanje rizika. Iako ne postoje kontrolisani epidemiološki podaci o riziku sa inhibitorima receptora angiotenzina II (AIIRA), može postojati sličan rizik sa ovom vrstom lekova. Osim ako se ne smatra da je nastavak terapije lekovima AIIRA grupe neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alterantivne antihipertenzivne lekove, koji imaju utvrđen bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće.

Kada se dijagnostikuje trudnoća, lečenje lekovima AIIRA grupe treba odmah prekinuti, i ukoliko je moguće, treba započeti alternativnu terapiju.

Poznato je da su toksična dejstva na fetus (oslabljena renalna funkcija, oligohidramnion, usporena osifikacija lobanje) i na novorođenčad (renalna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija) rezultat izloženosti terapiji lekovima AIIRA grupe u drugom i trećem trimestru (videti odeljak 5.3).

Ako je do izloženosti došlo od drugog trimestra trudnoće, renalnu funkciju i okoštavanje lobanje treba proveriti ultrazvukom.

Novorođenčad čije su majke uzimale lekove AIIRA grupe treba pažljivo pratiti zbog mogućeg razvoja hipotenzije (videti odeljak 4.3 i 4.4).

Amlodipin

Bezbednost primene amlodipina tokom trudnoće nije dokazana u humanoj populaciji.

U ispitivanjima na životinjama zabeležena je reproduktivna toksičnost pri visokim dozama (videti odeljak 5.3).

Upotreba u trudnoći se preporučuje samo kad nema bezbednije alternative i kada samo oboljenje nosi veći rizik za majku i fetus.

Dojenje

Losartan

Nema dostupnih podataka o upotrebi losatrana tokom dojenja.

Amlodipin

Amlodipin se izlučuje u majčino mleko. Procenat doze koju dobije novorođenče/odojče u odnosu na dozu koju primi majka se procenjuje sa interkvartilnim rasponom na 3–7%, a maksimalno 15%. Dejstvo amlodipina na novorođenče/odojče nije poznata.

Terapija lekom Tenloris tokom dojenja nije preporučljiva, već se primenjuju alternativni lekovi kod kojih je bezbednosni profil bolje potvrđen, naročito tokom dojenja novorđenčeta ili prevremeno rođene bebe.

Odluku o nastavku/prekidu dojenja ili nastavku/prekidu terapije amlodipinom treba doneti uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije amlodipinom za majku.

Plodnost

Zabeležene su reverzibilne biohemijske promene u glavi spermatozoida kod nekih pacijenata koji su lečeni blokatorima kalcijumskih kanala. Nema dovoljno kliničkih podataka kada je u pitanju potencijalno dejstvo amlodipina na plodnost. U jednom ispitivanju na pacovima zabeležena su neželjena dejstva na plodnost kod mužjaka (videti odeljak 5.3).

Nisu rađene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Međutim, ako upravljate vozilom ili rukujete mašinama, morate imati na umu da se povremeno može javiti vrtoglavica ili

pospanost kada uzimate antihipertenzivnu terapiju, naročito tokom započinjanja terapije ili kada se povećava doza. Preporučuje se oprez, naročito na početku terapije.

Amlodipin može da ima blagi ili umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Ako se kod pacijenata koji uzimaju amlodipin jave vrtoglavica, glavobolja, zamor ili mučnina, sposobnost reagovanja može biti umanjena.

Sažetak bezbednosnog profila

Losartan

Najčešće zabeležen neželjeni događaj u kliničkim ispitivanjima bila je vrtoglavica.

Amlodipin

Najčešće zabeležene neželjene reakcije tokom terapije su pospanost, vrtoglavica, glavobolja, palpitacije, naleti crvenila, bol u abdomenu, mučnina, oticanje skočnog zgloba, edem i umor.

Tabelarni spisak neželjenih reakcija

Neželjena dejstva koja mogu da se jave tokom terapije sa losartanom ili amlodipinom prikazana su odvojeno i klasifikovana prema sistemima organa (MedDRA), dok su prema učestalosti razvrstana u sledeće grupe:

- veoma često (≥ 1/10),

- često (≥ 1/100 do < 1/10),

- povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100),

- retko (≥ 1/10000 do < 1/1000),

- veoma retko (< 1/10000),

- nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti.

 Uključujući oticanje larinksa, glotisa, lica, usana, farinksa i/ili jezika (što dovodi do opstrukcije disajnih puteva), kod nekih od ovih pacijenata angioedem je u prošlosti bio zabeležen u vezi sa primenom drugih lekova, uključujući i ACE inhibitore.

 Uključujući i Henoch-Schönlein purpuru.

║ Naročito kod pacijenata sa intravaskularnim padom volumena, npr. pacijenti sa teškom srčanom insuficijencijom ili oni koji su pod terapijom sa visokim dozama diuretika.

§ Obično nestaju nakon prekida terapije.

*** U većini slučajeva sa holestazom.

Losartan

Učestalost neželjenih reakcija zabeleženih tokom kliničkih ispitivanja kontrolisanih placebom i u post- marketinškom periodu

 Uključujući oticanje larinksa, glotisa, lica, usana, farinksa i/ili jezika (što dovodi do opstrukcije disajnih puteva), kod nekih od ovih pacijenata angioedem je prošlosti bio zabeležen u vezi sa primenom drugih lekova, uključujući i ACE inhibitore.

 Uključujući i Henoch-Schönlein purpuru.

║ Naročito kod pacijenata sa intravaskularnim padom volumena, npr. pacijenti sa teškom srčanom insuficijencijom ili oni koji su pod terapijom sa visokim dozama diuretika.

† Često kod pacijenata koji su dobijali 150 mg losartana umesto 50 mg losartana.

‡ U kliničkim ispitivanjima sprovedenim kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i nefropatijom, kod 9,9% pacijenata lečenih tabletama losartana javila se hiperkalemija >5,5 mmol/L, kao i kod 3,4% pacijenata koji su primali placebo.

§ Obično nestaju nakon prekida terapije.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:

Kao posledica inhibicije sistema renin-angiotenzin zabeležene su promene u radu bubrega, uključujući i bubrežnu insuficijenciju kod rizičnih pacijenata. Ove promene u radu bubrega mogu biti reverzibilne nakon prekida terapije (videti odeljak 4.4)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Dostupni podaci ukazuju na to da veliko predoziranje amlodipinom može da odvede do prekomerne periferne vazodilatacije i moguće refleksne tahikardije. Zabeležena je izražena i verovatno, produžena sistemska hipotenzija do stanja šoka, uključujući i stanje šoka, sa smrtnim ishodom.

Nema dovoljno podataka o predoziranju losartanom kod ljudi. Najverovatnije manifestacije predoziranja mogu da budu hipotenzija i tahikardija. Bradikardija bi mogla da se javi zbog stimulacije parasimpatikusa (vagusa).

Terapija

Ispiranje želuca može biti od koristi u nekim slučajevima. Nakon oralnog unosa, indikovana je primena odgovarajuće doze aktivnog uglja. Kod zdravih dobrovoljaca se pokazalo da primena aktivnog uglja i do 2 sata nakon unosa 10 mg amlodipina može da smanji stopu resorpcije amlodipina.

Klinički značajna hipotenzija usled predoziranja lekom Tenloris zahteva aktivni kardiovaskularni monitoring, uključujući često praćenje srčane i respiratorne funkcije, odgovarajući položaj (podizanje) ekstremiteta kao i nadzor volumena cirkulišuće telesne tečnosti i izlučivanja urina. Primena vazokonstriktora može biti od pomoći u vraćanju vaskularnog tonusa i krvnog pritiska, pod uslovom da nema kontraindikacija za njegovu upotrebu. Intravenska primena kalcijum-glukonata može da bude od koristi u poništavanju dejstva na blokiranje kalcijumskih kanala.

Malo je verovatno da se losartan i amlodipin mogu ukloniti hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem; antagonisti angiotenzina II i blokatori kalcijumskih kanala

ATC šifra: C09DB06 Losartan

Losartan je sintetički oralni antagonist receptora angiotenzina II (tip AT1). Angiotenzin II, snažan

vazokonstriktor, predstavlja primarni aktivni hormon sistema renin-angiotenzin i važan determinantni faktor patofiziologije hipertenzije. Angiotenzin II se vezuje za AT1 receptore koji se nalaze u mnogim tkivima (npr. vaskularni glatki mišić, nadbubrežna žlezda, bubrezi i srce) i izaziva nekoliko važnih bioloških dejstava, uključujući vazokonstrikciju i oslobađanje aldosterona. Takođe, angiotenzin II stimuliše proliferaciju ćelija glatkih mišića.

Losartan selektivno blokira AT1 receptore. U in vitro i in vivo uslovima, losartan i njegov farmakološki aktivan metabolit karboksilne kiseline E-3174, blokiraju sva fiziološki relevantna dejstva angiotenzina II, bez obzira na izvor ili put njegove sinteze.

Losartan nema agonističko dejstvo niti blokira receptore drugih hormona ili jonske kanale za koje se zna da su važni u kardiovaskularnoj regulaciji. Osim toga, losartan ne inhibira ACE (kininaza II), enzim koji razgrađuje bradikinin. Dakle, nema pojačavanja neželjenih dejstva posredovanih bradikininom.

Tokom primene losartana, uklanjanje negativne povratne sprege angiotenzina II na lučenje renina dovodi do povećane aktivnosti renina u plazmi (PRA). Povećanje PRA prouzrokuje povećanje angiotenzina II u plazmi. Uprkos ovom povećanju, održava se antihipertenzivno dejstvo i supresija koncentracije aldosterona u plazmi, što ukazuje na efikasnu blokadu receptora angiotenzina II. Nakon prekida terapije losartanom, vrednosti PRA i angiotenzina II u roku od tri dana su se spustile na osnovni nivo.

I losartan i njegov glavni aktivni metabolit imali su daleko veći afinitet za AT1 receptore nego za AT2 receptore. Aktivni metabolit je 10 do 40 puta aktivniji od losartana na osnovu telesne mase.

Studije hipertenzije

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima, primena losartana jednom dnevno kod pacijenata sa blagom do umerenom hipertenzijom dovela je do statistički značajnog smanjenja sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska. Merenje krvnog pritiska 24 sata nakon doziranja, u odnosu na 5–6 sati nakon doziranja, pokazalo je smanjenje krvnog pritiska tokom 24 sata; uobičajeni dnevni ritam je bio očuvan. Smanjenje krvnog pritiska na kraju intervala doziranja iznosilo je 70–80% dejstva koje je zabeleženo 5–6 sati nakon primene doze.

Ukidanje losartana kod hipertenzivnih pacijenata nije dovelo do naglog povećanja krvnog pritiska (povratni efekat). Uprkos izraženom smanjenju krvnog pritiska, losartan nije imao klinički značajna dejstva na brzinu rada srca.

Losartan je jednako efikasan kod pacijenata muškog i ženskog pola, kao i kod mlađih (ispod 65 godina) i starijih hipertenzivnih pacijenata.

Studija LIFE

Ispitivanje o posredovanju losartana u smanjenju krajnjih ishoda hipertenzije (Losartan Intervention For Endpoint Reduction in Hypertension – LIFE) bilo je randomizovano, trostruko slepo, aktivno kontrolisano ispitivanje kod 9193 pacijenta sa hipertenzijom starosti od 55 do 80 godina sa hipertrofijom leve komore koja je zabeležena na EKG-u. Pacijenti su slučajnim uzorkom raspoređeni da primaju losartan od 50 mg jednom dnevno ili atenolol od 50 mg jednom dnevno. Ako ciljni krvni pritisak (< 140/90 mmHg) nije bio postignut, prvo je dodat hidrohlortiazid (12,5 mg) i po potrebi, doza losartana ili atenolola bila je povećana na 100 mg jednom dnevno. Drugi antihipertenzivi, izuzev ACE inhibitora, antagonista angiotenzina II ili beta blokatora, bili su dodati, kada je bilo neophodno, da bi se dostigao ciljni krvni pritisak.

Prosečno vreme praćenja bilo je 4,8 godina.

Primarni cilj bio je sastavljen od kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta, merenog smanjenjem kombinovane incidence kardiovaskularne smrti, moždanog udara i infarkta miokarda. Krvni pritisak je bio značajno smanjen, do sličnog nivoa u obe grupe. Lečenje losartanom dovelo je do smanjenja rizika od 13,0% (p=0,021, 95% interval pouzdanosti 0,77–0,98) u poređenju sa pacijentima lečenim atenololom koji su dostigli primarni kombinovani cilj. Ovo se uglavnom može pripisati smanjenju incidence moždanog udara. Lečenje losartanom je smanjilo rizik od moždanog udara za 25% u odnosu na atenolol (p=0,001 95% interval pouzdanosti 0,63–0,89). Stope kardiovaskularne smrti i infarkta miokarda nisu bile značajno različite između dve terapijske grupe.

Rasa

U ispitivanju LIFE kod pacijenata crne rase lečenih losartanom zabeležen je veći rizik od pojave primarnih kombinovanih ishoda, tj. kardivaskularnog događaja (npr. infarkt srca, kardiovaskularna smrt) i naročito moždanog udara, nego kod pacijenta crne rase lečenih atenololom. Zbog toga se rezultati zabeleženi sa losartanom u poređenju sa atenololom u istraživanju LIFE, kada je u pitanju kardiovaskularni morbiditet/mortalitet ne mogu primeniti na pacijente crne rase sa hipertenzijom i hipertrofijom leve komore.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Dve velike, randomizovane, kontrolisane studije (ONTARGET (ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) su ispitivale kombinovanu primenu ACE inhibitora i blokatora angiotenzin II receptora.

ONTARGET je studija sprovedena kod pacijenata sa istorijom kardiovaskularne ili cerebrovaskularne bolesti ili sa dijabetes melitusom tip 2 udruženim sa potvrđenim oštećenjem organa.

VA NEPHRON-D je bila studija sprovedena kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetičnom nefropatijom.

Ove studije nisu pokazale značajne korisne efekte na renalni ili /kardiovaskularni ishod i mortalitet, dok je uočen povećan rizik za nastanak hiperkalemije, akutnog bubrežnog oštećenja i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. Uzimajući u obzir slične farmakodinamske osobine, ovi rezultati su takođe relevantni za druge ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora.

Zbog toga, ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetičnom nefropatijom.

ALTITUDE (Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je studija koja je bila dizajnirana tako da se ispita korist dodatne terapije aliskirenom standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom angiotenzin II receptora kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip II i hroničnom bubrežnom bolešću, kardiovaskularnom bolešću ili obema. Studija je ranije prekinuta zbog povećanog rizika za nastanak neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su bili brojčano mnogo češći u grupi sa aliskirenom nego u placebo grupi, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) su mnogo češće beleženi u grupi sa aliskirenom u poređenju sa placebo grupom.

Amlodipin

Amlodipin je antgonist kalcijumskih kanala iz grupe dihidropiridina (spori blokatori kanala ili antagonisti kalcijumovih jona) i inhibira transmembranski influks jona kalcijuma u srčane i vaskularne glatke mišiće.

Mehanizam antihipertenzivnog dejstva amlodipina nastaje usled direktnog opuštanja vaskularnih glatkih mišića. Precizan mehanizam kojim amlodipin ublažava anginu nije u potpunosti utvrđen, ali amlodipin smanjuje ukupno ishemijsko opterećenje pomoću sledeća dva mehanizma:

• Amlodipin širi periferne arteriole i na taj način smanjuje ukupan periferni otpor (afterload) protiv kojeg radi srce. Pošto brzina rada srca ostaje stabilna, ovo pražnjenje srca smanjuje potrošnju energije miokarda kao i potrebu za kiseonikom.
• Mehanizam delovanja amlodipina verovatno uključuje i širenje glavnih koronarnih arterija i koronarnih arteriola kako u zdravim tako i u delovima zahvaćenim ishemijom. Ovo širenje povećava snabdevanje miokarda kiseonikom kod pacijenata sa koronarnim arterijskim spazmom (Prinzmetalova angina).

Kod pacijenata sa hipertenzijom doziranje jednom dnevno obezbeđuje klinički značajno smanjenje krvnog pritiska (i u stojećem i u ležećem položaju) tokom vremenskog intervala od 24 sata. Zbog sporog početka dejstva, akutna hipotenzija se ne javlja posle primene amlodipina.

Kod pacijenata sa anginom, primena amlodipina jednom dnevno povećala je ukupno vreme vežbanja, vreme do napada angine i vreme do pada ST segmenta od 1 mm i smanjila i učestalost napada angine i primenu tableta gliceriltrinitrata.

Primena amlodipina nije bila povezana sa bilo kakvim metaboličkim neželjenim dejstvima, ni promenama lipida u plazmi i može se primenjivati kod pacijenata sa astmom, dijabetesom i gihtom.

Primena kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću (CAD)

Efikasnost amlodipina u sprečavanju kliničkih događaja kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću ispitivano je u nezavisnom, multicentričnom, randomizovanom, dvostruko slepom, placebom kontrolisanom ispitivanju sa 1997 pacijenata – Poređenje amlodipina i enalaprila u ograničavanju pojave tromboze (Comparison of Amlodipine vs. Enalapril to Limit Occurrences of Thrombosis – CAMELOT). Od ovih pacijenata, 663 je bilo lečeno sa 5-10 mg amlodipina, 673 je bilo lečeno sa 10-20 mg enalaprila i 655 pacijenata je dobijalo placebo, kao dodatak standardnoj terapiji statinima, beta blokatorima, diureticima i acetilsalicilnoj kiselini, tokom 2 godine. Ključni rezultati efikasnosti predstavljeni su u Tabeli 1. Rezultati

ukazuju da kod pacijenata sa koronarnom bolešću lečenje amlodipinom smanjuje broj hospitalizacija zbog angine i smanjuje broj procedura revaskularizacije.

Primena kod pacijenata sa hipertenzijom

Randomizovano dvostruko slepo ispitivanje morbiditeta/mortaliteta koje se bavilo antihipertenzivnom i terapijom za snižavanje lipida u prevenciji srčanog udara (Antihypertensive and Lipid-Lowering Treatment to Prevent Heart Attack Trial – ALLHAT) sprovedeno je da bi se uporedile novije terapije lekovima: amlodipin 2,5-10 mg/dan (blokator kalcijumskih kanala) ili lizinopril 10-40 mg/dan (ACE inhibitor) kao terapije prve linije u odnosu na tiazidne diuretike, hlortalidon 12,5-25 mg/dan kod blage do umerene hipertenzije.

Ukupno 33357 hipertenzivna pacijenata starosti od 55 godina ili starijih bili su randomizovani i praćeni prosečno 4,9 godina. Pacijenti su imali najmanje jedan od sledećih dodatnih faktora rizika vezanih za koronarnu bolest srca: prethodni infarkt miokarda ili moždani udar (> 6 meseci pre uključivanja u studiju) ili dokumentaciju o drugoj aterosklerotskoj kardiovaskularnoj bolesti (ukupno 51,5%), dijabetes tipa 2 (36,1%), HDL-h < 35 mg/dL (11,6%), hipertrofija leve komore dijagnostikovana elektrokardiogramom ili ehokardiografijom (20,9%), trenutni status pušača (21,9%).

Primarni ishod bio je sastavljen od koronarne bolesti srca sa smrtnim ishodom ili nefatalnog infarkta miokarda. Nije bilo značajnih razlika u primarnim ishodima između terapije zasnovane na amlodipinu i one zasnovane na hlortalidonu: RR 0,98 95% CI (0,90-1,07) p=0,65. Među sekundarnim ishodima, incidenca srčane insuficijencije (sastavni deo složenih kombinovanih kardiovaskularnih ishoda) bila je značajno viša u grupi sa amlodipinom u poređenju sa grupom sa hlortalidonom (10,2% prema 7,7%, RR 1,38, 95% CI [1,25-

1,52] p<0,001). Međutim, nije bilo značajnih razlika u mortalitetu od svih uzroka između terapije zasnovane na amlodipinu i one zasnovane na hlortalidonu: RR 0,96 95% CI [0,89-1,02] p=0,2.

Primena kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom

Hemodinamske studije i klinička ispitivanja zasnovana na fizičkom vežbanju kod pacijenata sa insuficijencijom srca klasa II–IV po NYHA klasifikaciji pokazala su da amlodipin nije doveo do kliničkog pogoršanja, mereno tolerancijom fizičkog vežbanja, udelom protoka iz leve komore i kliničkom simptomatologijom.

Ispitivanje kontrolisano placebom (PRAISE) osmišljeno tako da procenjuje pacijente sa srčanom insuficijencijom klasa III–IV po NYHA klasifikaciji koji su dobijali digoksin, diuretike i ACE inhibitore, pokazalo je da amlodipin nije doveo do povećanja rizika od mortaliteta ili kombinovanog mortaliteta i morbiditeta kod pacijenata sa insuficijencijom srca.

U dugotrajnom ispitivanju kontrolisanom placebom (PRAISE-2) praćeni su pacijenti koji su primali amlodipin, a koji su imali srčanu insuficijenciju klase III i IV po NYHA klasifikaciji, bez kliničkih simptoma ili objektivnih nalaza koji ukazuju na postojeće ishemijsko oboljenje. Pri stabilnim dozama ACE inhibitora, digitalisa i diuretika, amlodipin nije imao uticaja na ukupan kardiovaskularni mortalitet. U ovoj istoj populaciji amlodipin je bio povezan sa povećanjem izveštaja o pulmonalnom edemu.

Resorpcija Losartan

Nakon oralne primene, losartan se dobro resorbuje i podleže metabolizmu prvog prolaska, formirajući aktivni metabolit karboksilne kiseline i druge neaktivne metabolite. Sistemska bioraspoloživost tableta losartana iznosi približno 33%. Prosečna maksimalna koncentracija losartana i njegovog aktivnog metabolita dostiže se za 1 sat i za 3–4 sata, tim redosledom.

Amlodipin

Nakon oralne primene terapijskih doza, amlodipin se dobro resorbuje sa maksimalnom koncentracijom u krvi između 6–12 sati nakon uzimanja leka. Apsolutna bioraspoloživost procenjena je između 64% i 80%. Unos hrane ne utiče na bioraspoloživost amlodipina.

Distribucija Losartan

I losartan i njegov aktivni metabolit se  99% vezuju za proteine plazme, pre svega za albumin. Volumen distribucije losartana je 34 L.

Amlodipin

Volumen distribucije je oko 21 L/kg. Studije in vitro su pokazale da se amlodipin vezuje za proteine plazme i do 97,5%.

BiotransformacijaLosartan

Oko 14% intravenski ili oralno primenjene doze losartana konvertuje se u svoj aktivni metabolit. Nakon oralne i intravenske primene 14C obeleženog losartan-kalijuma, radioaktivnost plazme u cirkulaciji pre svega se mogla pripisati losartanu i njegovom aktivnom metabolitu. Minimalna konverzija losartana u njegov aktivni metabolit zabeležena je kod oko jednog procenta ispitivanih pojedinaca.

Osim aktivnog metabolita, nastaju i neaktivni metaboliti.

Amlodipin

Amlodipin se u velikoj meri metaboliše u neaktivne metabolite.

Eliminacija Losartan

Klirens losartana i njegovog aktivnog metabolita u plazmi je oko 600 mL/min i 50 mL/min, tim redosledom. Renalni klirens losartana i njegovog aktivnog metabolita je oko 74 mL/min i 26 mL/min, tim redosledom.

Kada se losartan primenjuje oralno, oko 4% doze se ekskretuje u nepromenjenom obliku u urinu i oko 6% doze se ekskretuje u urinu u obliku aktivnog metabolita. Farmakokinetika losartana i njegovog aktivnog metabolita je linearna sa oralnim dozama losartan-kalijuma i do 200 mg.

Nakon oralne primene, koncentracija losartana i njegovog aktivnog metabolita u plazmi opada polieksponencijalno sa krajnjim poluvremenom eliminacije od oko 2 sata i 6–9 sati, tim redosledom. Tokom doziranja jednom dnevno sa 100 mg, ni losartan ni njegov aktivni metabolit se nisu značajno akumulirali u plazmi.

I bilijarana i urinarna ekskrecija doprinose eliminaciji losartana i njegovih metabolita. Nakon oralne doze/intravenske primene 14C obeleženog losartana kod ljudi, oko 35%/43% radioaktivnosti je otkriveno u urinu i 58%/50% u fecesu.

Amlodipin

Terminalno poluvreme eliminacije u plazmi je oko 35–50 sati i usklađeno je sa doziranjem jednom dnevno. Oko 10% osnovnog jedinjenja i 60% njegovih metabolita izlučuje se u urinu.

Oštećenje funkcije bubrega

Losartan

Koncentracije losartana u plazmi nisu izmenjene kod pacijenata sa klirensom kreatinina iznad 10 mL/min. U poređenju sa pacijentima sa normalnim radom bubrega, vrednost PIK za losartan je oko 2 puta veći kod pacijenata na hemodijalizi.

Koncentracije aktivnog metabolita u plazmi nisu izmenjene kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, ni kod pacijenata na hemodijalizi.

Ni losartan, ni njegovi aktivni metaboliti ne mogu se ukloniti hemodijalizom.

Amlodipin

Amlodipin se u velikoj meri metaboliše u neaktivne metabolite. 10% osnovnog jedinjenja se u neizmenjenom obliku ekskretuje u urinu. Promene u koncentraciji amlodipina nisu povezane sa stepenom oštećenja funkcije bubrega. Amlodipin se ne može ukloniti putem dijalize.

Oštećenje funkcije jetre

Losartan

Kod pacijenata sa blagom do umerenom alkoholnom cirozom jetre koncentracije u plazmi losartana i njegovog aktivnog metabolita nakon oralne primene bile su 5 i 1,7 puta veće nego kod mladih dobrovoljaca muškog pola (videti odeljak 4.2 i 4.4).

Amlodipin

Dostupni su veoma ograničeni klinički podaci o primeni amlodipina kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Pacijenti sa insuficijencijom jetre imaju smanjen klirens amlodipina koji dovodi do dužeg poluvremena eliminacije i povećanja vrednosti PIK za približno 40-60%.

Pol

Losartan

Kod hipertenzivnih pacijenata ženskog pola koncentracije losartana u plazmi bile su i do dva puta veće nego kod hipertenzivnih pacijenata muškog pola, dok se koncentracije aktivnog metabolita u plazmi nisu razlikovale kod muškaraca i žena.

Stariji pacijenti

Losartan

Kod starijih hipertenzivnih pacijenata koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita u plazmi ne razlikuju se bitno od onih koje su zabeležene kod mladih hipertenzivnih pacijenata.

Amlodipin

Vreme dostizanja maksimalne koncentracije amlodipina u plazmi bilo je slično kod starijih i mlađih ispitanika. Klirens amlodipina može da bude smanjen i dovodi do povećanja „površine ispod krive“ (PIK) i poluvremena eliminacije kod starijih pacijenata. Povećanje vrednosti PIK i poluvremena eliminacije kod pacijenata sa kongestivnom insuficijencijom srca bilo je očekivano u ovoj starosnoj grupi pacijenata u ovom ispitivanju (videti odeljak 4.4).

Amlodipin

Reproduktivna toksičnost

Studije reproduktivne toksičnosti kod pacova i miševa pokazala su odlaganje termina porođaja, produženo trajanje porođaja i smanjeno preživljavanje mladunaca pri dozama približno 50 puta većim od maksimalne preporučene doze kod ljudi na osnovu mg/kg.

Umanjenje plodnosti

Nije bio dejstva na plodnost kod pacova koji su dobijali amlodipin (mužjaci 64 dana, a ženke 14 dana pre parenja) u dozama i do 10 mg/kg/dan (8 puta veće* od maksimalne preporučene doze kod ljudi od 10 mg na osnovu mg/m2). U drugoj studiji sa pacovima u kojoj je mužjacima davan amlodipin-besilat 30 dana u dozama koje su bile slične dozama kod ljudi na osnovu mg/kg, zabeležena je smanjena koncentracija folikulostimulirajućeg hormona i testosterona, kao i smanjenje gustine sperme i broja zrelih spermatida i Sertolijevih ćelija.

Kancerogenost, mutagenost

Kod pacova i miševa koji su kroz hranu dobijali amlodipin tokom dve godine, u koncentracijama preračunatim tako da obezbeđuju dnevni nivo doza od 0,5, 1,25 i 2,5 mg/kg/dan, nisu se javili dokazi o kancerogenosti. Najveće doze (kod miševa, približno isto, a kod pacova dva puta veće* od maksimalne preporučene kliničke doze od 10 mg na osnovu mg/m2) bile su približne maksimalnim tolerisanim dozama kod miševa, ali ne i kod pacova.

Istraživanja mutagenosti nisu otkrila bilo kakva dejstva vezana za lek ni na nivou gena ni na nivou hromozoma.

* u odnosu na pacijenta telesne mase od 50 kg.

Losartan

Pretklinički podaci ne ukazuju na posebnu opasnost po ljude na osnovu konvencionalnih studija opšte farmakologije, genotoksičnosti i kancerogenog potencijala. U ispitivanjima toksičnosti ponovljenih doza, primena losartana dovela je do smanjenja parametara crvenih krvnih zrnaca (eritrocita, hemoglobina, hematokrita), povećanja vrednosti uree-N u serumu i povremenog povećanja vrednosti kreatinina u serumu, smanjenja težine srca (bez histološkog korelata) i gastrointestinalnih promena (lezije na sluzokoži, ulkusi, erozije, hemoragije). Kao i sa drugim lekovima koji direktno utiču na sistem renin-angiotenzin, pokazalo se da losartan ima neželjena dejstva na kasni razvoj fetusa, koja dovode do smrti fetusa i malformacija.

Jezgro tablete:

Tenloris; film tablete; 50 mg/5 mg; 50 mg/10 mg; 100 mg/5 mg; 100 mg/10mg:

celaktoza (sastava: - alfa-laktoza, monohidrat;

- celuloza, prašak); skrob, preželatinizovan;

skrob, kukuruzni;

celuloza, mikrokristalna (E460); silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat (E572);

natrijum-skrobglikolat (tip A); gvožđe(III)-oksid, žuti (E172).

Film (obloga) tablete:

Tenloris; film tablete; 50 mg/5 mg:

Opadry 85F28751 II HP White, sastava:

• polivinilalkohol, delimičnio hidrolizovani;
• titan-dioksid (E171);
• makrogol 3000;
• talk;

gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); gvožđe(III)-oksid, žuti (E172).

Tenloris; film tablete; 50 mg/10 mg; 100 mg/5 mg:

Opadry 85F28751 II HP White, sastava:

• polivinilalkohol, delimičnio hidrolizovani;
• titan-dioksid (E171);
• makrogol 3000;
• talk;

gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).

Tenloris; film tablete; 100 mg/10 mg:

Opadry 85F28751 II HP White, sastava:

• polivinilalkohol, delimičnio hidrolizovani;
• titan-dioksid (E171);
• makrogol 3000;
• talk;

gvožđe(III)-oksid, žuti (E172).

Nije primenljivo.

3 godine.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je blister (OPA/Al/PVC//Al) sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Tenloris sadrži dve aktivne supstance: losartan i amlodipin. Obe ove supstance pomažu u kontroli visokog krvnog pritiska.

• Losartan spada u grupu lekova koji se zovu „antagonisti receptora angiotenzina II“ i snižavaju krvni pritisak opuštanjem krvnih sudova.
• Amlodipin spada u grupu supstanci koje se zovu „blokatori kalcijumskih kanala“. Amlodipin sprečava kalcijum da uđe u zidove krvnih sudova čime se sprečava njihovo sužavanje, a time se smanjuje i krvni pritisak.

Dejstvo obe aktivne supstance doprinosi sprečavanju sužavanja krvnih sudova, tako da se oni opuštaju, a krvni pritisak se smanjuje.

Lek Tenloris se koristi u lečenju visokog krvnog pritiska (hipertenzije) kod pacijenata koji već uzimaju losartan i amlodipin u ovim dozama, umesto da uzimaju dva leka odvojeno.

• ako ste alergični na losartan, amlodipin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6) ili na neke druge lekove iz grupe antagonista kalcijuma. Reakcije mogu biti svrab, crvenilo na koži ili problemi sa disanjem,
• ako imate suviše nizak krvni pritisak (hipotenzija),
• ako imate suženje aortnog srčanog zaliska (stenoza aorte) ili kardiogeni šok (stanje u kome srce ne može da snabdeva organizam dovoljnom količinom krvi),
• ako patite od srčane slabosti nakon srčanog udara,
• ako ste trudni više od 3 meseca (dok se u ranoj trudnoći ne preporučuje primena leka Tenloris – videti odeljak Trudnoća i dojenje),
• ako imate teško oštećenje funkcije jetre,
• ako imate dijabetes (šećernu bolest) ili oštećenu funkciju bubrega ili ste na terapiji povišenog krvnog pritiska sa lekom koji sadrži aliskiren.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Tenloris:

Morate reći lekaru ako mislite da ste trudni (ili ako planirate trudnoću). Lek Tenloris se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati ako ste trudni više od 3 meseca, zato što u tom stadijumu trudnoće može ozbiljno da naškodi bebi (videti odeljak Trudnoća).

Pre nego što počnete da uzimate lek Tenloris važno je da obavestite lekara:

• ako ste imali angioedem u istoriji bolesti – oticanje lica, usana, grla i/ili jezika (videti odeljak Moguća neželjena dejstva),
• ako patite od preteranog povraćanja ili dijareje (proliva), što dovodi do prevelikog gubitka tečnosti i/ili soli u organizmu,
• ako uzimate diuretike (lekove koji povećavaju količinu izlučene tečnosti iz organizma) ili ako ste pod režimom ishrane sa ograničenim unosom soli, koji dovodi do prevelikog gubitka tečnosti i soli iz organizma,
• ako se zna da imate suženje ili blokadu krvnih sudova koji vode do bubrega ili ako Vam je nedavno presađen bubreg,
• ako imate poremećaj u radu jetre (videti odeljak Lek Tenloris ne smete uzimati),
• ako patite od srčane slabosti sa oštećenjem bubrega ili bez njega, ili ako istovremeno imate teške srčane aritmije koje su opasne po život. Posebnu pažnju treba obratiti ukoliko istovremeno uzimate beta blokatore,
• ako imate problem sa srčanim zaliscima ili srčanim mišićem,
• ako patite od koronarnog oboljenja srca (prouzrokovanog smanjenim protokom krvi u krvnim sudovima srca) ili od cerebrovaskularne bolesti (prouzrokovane smanjenom cirkulacijom krvi u mozgu),
• ako patite od primarnog hiperaldosteronizma (sindroma koji je povezan sa povećanim lučenjem aldosterona, hormona nadbubrežne žlezde, a koje je prouzrokovano poremećajem unutar žlezde),
• ako ste nedavno imali srčani udar,
• ako imate ili ako ste ranije imali opasno povećanje krvnog pritiska (hipertenzivna kriza),
• ako spadate u grupu starijih osoba i Vaša doza mora da se poveća,
• ako ste na terapiji sa bilo kojim od sledećih lekova za sniženje povišenog krvnog pritiska:
• ACE-inhibitorima (na primer enalapril, lizinopril, ramipril), posebno ako imate probleme sa bubrezima prouzrokovane dijabetesom,
• lekom aliskiren.

Vaš lekar će možda kontrolisati funkciju Vaših bubrega, krvni pritisak, koncentraciju elektrolita u krvi (npr. kalijuma) u redovnim intervalima. Pogledajte i odeljak Lek Tenloris ne smete uzimati.

Deca i adolescenti

Ne preporučuje se upotreba leka Tenloris kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Drugi lekovi i lek Tenloris

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se nabavljaju bez lekarskog recepta.

Posebno treba voditi računa ako uzimate sledeće lekove dok se lečite lekom Tenloris:

• druge lekove za snižavanje krvnog pritiska zato što oni mogu dodatno da snize krvni pritisak. Krvni pritisak se može sniziti i pomoću sledećih lekova/grupa lekova: triciklični antidepresivi, antipsihotici, baklofen, amifostin,
• lekove koji zadržavaju kalijum ili mogu da povećaju koncentraciju kalijuma (npr. suplementi kalijuma, zamene za kuhinjsku so sa kalijumom ili lekove koji štede kalijum kao što su određeni diuretici – amilorid, triamteren, spironolakton ili heparin),
• nesteroidne antiinflamatorne lekove kao što je indometacin, uključujući i COX-2 inhibitore (lekove koji smanjuju zapaljenja i mogu da se koriste za otklanjanje bolova) zato što oni mogu da umanje antihipertenzivno dejstvo losartana.

Ako imate oštećenu funkciju bubrega, istovremena upotreba ovih lekova može da dovede do pogoršanja rada bubrega.

Lek Tenloris može da utiče na dejstvo drugih lekova ili na dejstvo leka Tenloris mogu da utiču drugi lekovi kao što su:

• ketokonazol, itrakonazol (antimikotici),
• ritonavir, indinavir, nelfinavir (takozvani inhibitori proteaze – koriste se u terapiji HIV infekcije),
• rifampicin, eritromicin, klaritromicin (antibiotici),
• kantarion (Hypericum perforatum),
• verapamil, diltiazem (lekovi za srce),
• dantrolen (infuzija za teške poremećaje telesne temperature),
• takrolimus, sirolimus, temsirolimus i everolimus (lekovi koji deluju na Vaš imunski sistem,
• simvastatin (lek za snižavanje holesterola),
• ciklosporin (imunosupresiv).

Lekove koji sadrže litijum ne treba koristiti u kombinaciji sa lekom Tenloris bez strogog nadzora lekara. Možda će biti potrebne i posebne mere opreza (npr. analize krvi).

Vaš lekar će možda morati da koriguje dozu leka i/ili primeni druge mere predostrožnosti:

• Ako uzimate ACE inhibitor ili aliskiren. (Videti i odeljke Lek Tenloris ne smete uzimati i Upozorenja i mere opreza).

Uzimanje leka Tenloris sa hranom i pićima

Osobe koje uzimaju lek Tenloris ne treba da konzumiraju sok od grejpfruta i grejpfrut. Grejpfrut i sok od grejpfruta mogu da dovedu do povećanja koncentracije aktivne supstance amlodipin u krvi, što može da dovede do nepredvidivog pojačavanja dejstva leka Tenloris na snižavanje krvnog pritiska.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Obavestite svog lekara ako mislite da ste trudni (ili ako planirate trudnoću). Lekar će Vam savetovati da prestanete da uzimate lek Tenloris pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni, i savetovaće Vam da uzimate neki drugi lek umesto leka Tenloris. Tenloris se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati ako ste trudni više od 3 meseca, zato što u tom stadijumu trudnoće može ozbiljno da naškodi bebi.

Dojenje

Obavestite lekara ako dojite ili ako nameravate da počnete da dojite. Amlodipin se u malim količinama izlučuje u majčino mleko, pa se upotreba leka Tenloris ne preporučuje majkama koje doje i lekar može da odabere drugu terapiju ako želite da dojite bebu, naročito ako je Vaša beba novorođenče ili ako je prerano rođena.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Tenloris može da utiče na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Ako ovaj lek kod Vas izaziva mučninu, vrtoglavicu ili zamor, ili ako se javi glavobolja, nemojte da vozite ni da rukujete mašinama i odmah se obratite lekaru.

Lek Tenloris sadrži laktozu i natrijum

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Tenloris sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je "bez natrijuma".

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uobičajena doza leka Tenloris je jedna tableta dnevno.

Tabletu treba progutati sa dovoljno vode, nezavisno od obroka. Pokušajte da svoju dnevnu dozu uzimate svakoga dana približno u isto vreme. Nemojte uzimati lek Tenloris sa sokom od grejpfruta.

Važno je da nastavite da uzimate lek Tenloris dok Vam lekar ne kaže drugačije.

Upotreba leka kod dece i adolescenata

Ne preporučuje se upotreba leka Tenloris kod dece i adolescenata.

Ako ste uzeli više leka Tenloris nego što treba

Ukoliko se slučajno uzeli previše tableta, odmah se obratite lekaru. Ako uzmete previše tableta, krvni pritisak može da postane nizak ili čak opasno nizak. Možete osetiti vrtoglavicu, omaglicu, nesvesticu ili slabost. Ako pad krvnog pritiska bude težak, može nastupiti stanje šoka. Koža može da bude hladna i vlažna i možete izgubiti svest.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Tenloris

Ukoliko ste slučajno propustili da uzmete svoju dnevnu dozu, uzmite sledeću dozu u uobičajeno vreme. Nikada ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili preskočenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Tenloris

Lekar će Vam reći koliko dugo treba da uzimate ovaj lek. Ako prestanete da uzimate svoj lek pre nego što Vam je to savetovao lekar, Vaše stanje može da se vrati.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o korišćenju ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah se obratite Vašem lekaru ako osetite bilo koju od sledećih ozbiljnih neželjenih reakcija nakon uzimanja ovog leka:

• iznenadno gušenje, bol u grudima, kratak dah ili probleme sa disanjem,
• oticanje očnih kapaka, lica ili usana,
• oticanje jezika i grla koje izaziva velike teškoće pri disanju,
• teške reakcije na koži uključujući intenzivni osip, koprivnjaču, crvenilo na koži po celom telu, težak svrab, pojavu plikova, ljuštenje i oticanje kože, zapaljenje sluzokože (Stivens-Džonsonov sindrom) ili druge alergijske reakcije,
• srčani udar, nepravilan rad srca,
• zapaljenje pankreasa koje može da prouzrokuje težak bol u stomaku i leđima praćeno utiskom da se osećate veoma loše.

AMLODIPIN

Zabeležena su sledeća veoma česta neželjena dejstva. Ukoliko se kod Vas pojavi bilo koje neželjeno dejstvo koje dovodi do nelagode ili traje duže od nedelju dana, odmah se obratite Vašem lekaru.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• edemi (pojava otoka usled zadržavanja tečnosti).

Zabeležena su sledeća česta neželjena dejstva. Ukoliko se kod Vas pojavi bilo koje neželjeno dejstvo koje dovodi do nelagode ili traje duže od nedelju dana, odmah se obratite Vašem lekaru.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja, vrtoglavica, pospanost (naročito na početku terapije),
• palpitacije (neprijatan osećaj lupanja srca), naleti crvenila,
• bol u abdomenu, mučnina,
• promene ritma pražnjenja creva, dijareja (proliv), zatvor, poremećaj varenja,
• zamor, slabost,
• poremećeaji vida, pojava duplih slika,
• oticanje gležnjeva (edem),
• grčevi u mišićima.

Ostala zabeležena neželjena dejstva:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene raspoloženja, anksioznost (uznemirenost), depresija, nesanica,
• drhtavica, poremećaji čula ukusa, kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa),
• utrnulost ili osećaj mravinjanja u udovima, gubitak osećaja bola,
• zujanje u ušima,
• nizak krvni pritisak,
• kijanje/curenje nosa izazvano zapaljenjem sluzokože nosa (rinitis),
• kašalj,
• suva usta, povraćanje,
• opadanje kose, pojačano znojenje, svrab na koži, crvene površine na koži, osip promena boje kože,egzantem
• poremećaji mokrenja, povećana potreba za mokrenjem, naročito noću, povećana učestalost mokrenja,
• nemogućnost postizanja erekcije, nelagodnost ili povećanje grudi kod muškaraca,
• slabost, bol, utisak da se ne osećate dobro,
• bol u zglobovima ili mišićima, bol u leđima,
• povećanje telesne mase ili smanjenje telesne mase,
• bol u grudima.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zbunjenost (konfuzija).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjen broj belih krvnih zrnaca, smanjen broj krvnih pločica koje može da dovede do neuobičajenog nastanka modrica ili lakšeg krvarenja (oštećenje crvenih krvnih zrnaca),
• povećan šećer u krvi (hiperglikemija),
• poremećaj nerava koji može da izazove slabost, mravinjanje ili utrnulost,
• oticanje desni,
• nadimanje u abdomenu (gastritis),
• poremećaj rada jetre, zapaljenje jetre (hepatitis), promena boje kože u žuto (žutica), povećanje vrednosti enzima jetre koji mogu da utiču na rezultate nekih medicinskih testova,
• povećana napetost mišića,
• zapaljenje krvnih sudova, često sa osipom na koži,
• osetljivost na svetlo,
• poremećaji sa kombinacijom ukočenosti, tremora i/ili poremećajem pokreta.

Neželjene reakcije nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• drhtanje, ukočeno držanje, lice nalik maski, polagani pokreti, pomeranje i neuravnotežen hod.

LOSARTAN

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• vrtoglavica, osećaj okretanja i nestabilnosti (vertigo)
• nizak krvni pritisak (naročito posle preteranog gubitka vode iz organizma u krvnim sudovima npr. kod pacijenata sa teškom srčanom slabošću ili kod pacijenata koji se leče velikim dozama diuretika),
• ortostatska dejstva koja zavise od doze kao što je pad krvnog pritiska, koji se javlja prilikom ustajanja iz ležećeg ili sedećeg položaja,
• slabost,
• zamor,
• suviše niska koncentracija šećera u krvi (hipoglikemija),
• suviše velika koncentracija kalijuma u krvi (hiperkalemija),
• promene u radu bubrega uključujući i bubrežnu insuficijenciju,
• smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija),
• povećanje uree u krvi, kreatinina i kalijuma u serumu kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom (srčanom slabošću).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• pospanost,
• glavobolja,
• poremećaji sna,
• ortostatska dejstva koja zavise od doze kao što je pad krvnog pritiska, koji se javlja prilikom ustajanja iz ležećeg ili sedećeg položaja,
• nizak krvni pritisak (naročito posle preteranog gubitka vode iz organizma u krvnim sudovima npr. kod pacijenata sa teškom srčanom slabošću ili kod pacijenata koji se leče velikim dozama diuretika),
• neprijatan osećaj lupanja srca (palpitacije),
• jak bol u grudima (angina pektoris),
• kratak dah (dispneja),
• bol u stomaku,
• zatvor,
• dijareja (proliv),
• mučnina,
• povraćanje,
• koprivnjača (urtikarija),
• svrab (pruritus),
• osip,
• lokalizovano oticanje (edem),
• kašalj
• suviše velika koncentracija kalijuma u krvi (hiperkalemija)

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• preosetljivost,
• angioedem,
• zapaljenje krvnih sudova (vaskulitis, uključujući i Henoch-Schönlein purpuru),
• osećaj utrnulosti ili bockanja (parestezija),
• nesvestica (sinkopa),
• veoma ubrzan i nepravilan rad srca (atrijalna fibrilacija),
• moždani udar (šlog),
• zapaljenje jetre (hepatitis),
• povećana koncentracija alanin aminotransferaze (ALT) u krvi, obično se normalizuje sa prekidom terapije.

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• infekcije urinarnog trakta
• smanjen broj trombocita,
• migrena,
• poremećaji u funkciji jetre,
• bol u mišićima i zglobovima,
• simptomi slični gripu,
• bol u leđima,
• povećana osetljivost na sunce (fotosenzitivnost),
• neobjašnjiv bol u mišićima praćen izlučivanjem tamnog urina, boje čaja (rabdomioliza),
• impotencija,
• zapaljenje gušterače (pankreatitis),
• niska koncentracija natrijuma u krvi (hiponatremija),
• depresija,
• utisak da se ne osećate dobro (osećaj slabosti),
• zujanje u ušima (tinitus),
• poremećaj čula ukusa (disgeuzija) Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Tenloris posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivne supstance su losartan-kalijum i amlodipin-besilat.

Tenloris, 50 mg/5 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 50 mg losartan-kalijuma i 5 mg amlodipina u obliku amlodipin-besilata.

Tenloris, 50 mg/10 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 50 mg losartan-kalijuma i 10 mg amlodipina u obliku amlodipin-besilata.

Tenloris, 100 mg/5 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 100 mg losartan-kalijuma i 5 mg amlodipina u obliku amlodipin-besilata.

Tenloris, 100 mg/10 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 100 mg losartan-kalijuma i 10 mg amlodipina u obliku amlodipin-besilata.

• Pomoćne supstance:Jezgro tablete:

Tenloris; film tablete; 50 mg/5 mg; 50 mg/10 mg; 100 mg/5 mg; 100 mg/10 mg:

celaktoza (sastava: alfa-laktoza, monohidrat; celuloza, prašak); skrob, preželatinizovan; skrob, kukuruzni; celuloza, mikrokristalna (E460); silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat (E572); natrijum-skrobglikolat (tip A); gvožđe(III)-oksid, žuti (E172).

Film (obloga) tablete:

Tenloris; film tablete; 50 mg/5 mg:

Opadry 85F28751 II HP White (sastava: polivinilalkohol, delimičnio hidrolizovani; titan-dioksid (E171); makrogol 3000; talk); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); gvožđe(III)-oksid, žuti (E172). Tenloris; film tablete; 50 mg/10 mg; 100 mg/5 mg:

Opadry 85F28751 II HP White (sastava: polivinilalkohol, delimičnio hidrolizovani; titan-dioksid (E171); makrogol 3000; talk); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172);

Tenloris; film tablete; 100 mg/10 mg:

Opadry 85F28751 II HP White (sastava: polivinilalkohol, delimičnio hidrolizovani; titan-dioksid (E171); makrogol 3000; talk); gvožđe(III)-oksid, žuti (E172).

Kako izgleda lek Tenloris i sadržaj pakovanja

Tenloris, 50 mg/5 mg, film tablete: braonkasto-narandžaste, ovalne, blago bikonveksne film tablete (15 mm x 7 mm).

Tenloris, 50 mg/10 mg, film tablete: crveno-braon, ovalne, blago bikonveksne film tablete (15 mm x 7 mm).

Tenloris, 100 mg/5 mg, film tablete: ružičaste, ovalne, bikonveksne film tablete (18 mm x 9 mm). Tenloris, 100 mg/10 mg, film tablete: bledo braonkasto-žute, ovalne, bikonveksne, film tablete (18 mm x 9 mm).

Unutrašnje pakovanje je blister (OPA/Al/PVC//Al) sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

• KRKA D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo Mesto, Slovenija
• TAD PHARMA GMBH, Heinz-Lohmann-Strasse 5, Cuxhaven, Nemačka

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Tenloris, 50 mg/5 mg, film tablete: 515-01-02680-20-003 od 05.05.2021.

Tenloris, 50 mg/10 mg, film tablete: 515-01-02681-20-003 od 05.05.2021.

Tenloris, 100 mg/5 mg, film tablete: 515-01-02682-20-003 od 05.05.2021.

Tenloris, 100 mg/10 mg, film tablete: 515-01-02683-20-004 od 05.05.2021.