TELMIKOR COMBI 80mg+5mg tableta

Lečenje esencijalne hipertenzije kod odraslih osoba:

Dodatna terapija

Lek TELMIKOR COMBI, 40 mg/5 mg, tablete su indikovane kod odraslih osoba kod kojih nije postignuta odgovarajuća kontrola krvnog pritiska monoterapijom amlodipinom od 5 mg. Lek TELMIKOR COMBI, 40 mg/10 mg, tablete su indikovane kod odraslih osoba kod kojih nije postignuta odgovarajuća kontrola krvnog pritiska monoterapijom amlodipinom od 10 mg. Lek TELMIKOR COMBI, 80 mg/5 mg, tablete su indikovane kod odraslih osoba kod kojih nije postignuta odgovarajuća kontrola krvnog pritiska lekom TELMIKOR COMBI, 40 mg/5 mg, tablete.

Lek TELMIKOR COMBI, 80 mg/10 mg, tablete su indikovane kod odraslih osoba kod kojih nije postignuta odgovarajuća kontrola krvnog pritiska lekom TELMIKOR COMBI, 40 mg/10 mg, tablete ili TELMIKOR COMBI, 80 mg/5 mg, tablete.

Zamenska terapija

Odrasli pacijenti koji primaju telmisartan i amlodipin kao zasebne tablete mogu, umesto toga, uzimati TELMIKOR COMBI tablete koje sadrže jednake doze komponenti.

Doziranje

Preporučena doza ovog leka je jedna tableta dnevno.

Maksimalna preporučena doza je jedna tableta od 80 mg telmisartana/10 mg amlodipina dnevno. Ovaj lek je indikovan za dugotrajnu terapiju.

Primena amlodopina sa grejpfrutom ili sokom od grejpfruta se ne preporučuje, jer kod nekih pacijenata bioraspoloživost može biti povećana što dovodi do povećanog dejstva na snižavanje krvnog pritiska (videti odeljak 4.5).

Dodatna terapija

Lek TELMIKOR COMBI, 40 mg/5 mg, tablete su indikovane kod odraslih osoba kod kojih nije postignuta odgovarajuća kontrola krvnog pritiska monoterapijom amlodipinom od 5 mg. Lek TELMIKOR COMBI, 40 mg/10 mg, tablete su indikovane kod odraslih osoba kod kojih nije postignuta odgovarajuća kontrola krvnog pritiska monoterapijom amlodipinom od 10 mg. Lek TELMIKOR COMBI, 80 mg/5 mg, tablete su indikovane kod odraslih osoba kod kojih nije postignuta odgovarajuća kontrola krvnog pritiska lekom TELMIKOR COMBI, 40 mg/5 mg, tablete.

Lek TELMIKOR COMBI, 80 mg/10 mg, tablete su indikovane kod odraslih osoba kod kojih nije postignuta odgovarajuća kontrola krvnog pritiska lekom TELMIKOR COMBI, 40 mg/10 mg, tablete ili TELMIKOR COMBI, 80 mg/5 mg, tablete.

Preporučuje se titracija pojedinačnih doza obe komponente (tj. amlodipina i telmisartana) pre prelaska na fiksnu kombinaciju. Kada je to klinički adekvatno, može se razmotriti direktan prelazak sa monoterapije na fiksnu kombinaciju.

Pacijenti lečeni dozom amlodipina od 10 mg, koji imaju neželjene reakcije koje ograničavaju dozu, kao što je edem, mogu preći na TELMIKOR COMBI, 40 mg/5 mg, tablete jednom

dnevno, snižavajući dozu amlodipina bez smanjenja ukupnog očekivanog antihipertenzivnog odgovora.

Supstituciona terapija

Pacijenti koji primenjuju telmisartan i amlodipin kao zasebne tablete mogu, umesto toga, uzimati tablete TELMIKOR COMBI koje sadrže jednake doze komponenti u jednoj tableti jednom dnevno.

Posebne populacije pacijenata

Stariji pacijenti (> 65 godina)

Prilagođavanje doze nije potrebno kod starijih pacijenata. Dostupno je malo podataka za veoma stare pacijente.

Kod starijih pacijenata se preporučuju uobičajeni režimi doziranja amlodipina, ali dozu treba oprezno povećavati (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije bubrega

Postoji ograničeno iskustvo kod pacijente sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili pacijenata na hemodijalizi. Savetuje se oprez kada se telmisartan/amlodipin primenjuje kod takvih pacijenata s obzirom da se amlodipin kao i telmisartan ne mogu eliminisati dijalizom (videti odeljak 4.4).

Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Lek TELMIKOR COMBI je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3).

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, kombinaciju telmisartan/amlodipin treba primenjivati oprezno. Doza telmisartana ne sme prelaziti 40 mg jednom dnevno (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene kombinacije telmisartan/amlodipin kod dece mlađe od 18 godina nisu ustanovljene. Nema dostupnih podataka.

Način primene Oralna upotreba.

Lek TELMIKOR COMBI se može uzimati sa ili bez hrane. Preporučuje se da se lek TELMIKOR COMBI uzima sa malo tečnosti.

 Preosetljivost na aktivne supstance, na derivate dihidropiridina ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

 Drugo i treće tromesečje trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6)  Bilijarna opstrukcija i teško oštećenje funkcije jetre

 Šok (uključujući kardiogeni šok)

 Opstrukcija izlaznog trakta leve komore (npr. stenoza aorte visokog stepena)

 Hemodinamski nestabilna srčana insuficijencija nakon akutnog infarkta miokarda

Istovremena primena kombinacije telmisartan/amlodipin sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Trudnoća

Terapiju antagonistima receptora angiotenzina II ne treba započinjati tokom trudnoće. Osim ako se produžena terapija antagonistima receptora angiotenzina II ne smatra apsolutno neophodnom, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da pređu na neku alternativnu antihipertenzivni terapiju sa ustanovljenim bezbednosnim profilom za primenu tokom trudnoće. Kada se trudnoća dijagnostikuje, terapiju antagonistima receptora angiotenzina II treba odmah prekinuti, i ako je potrebno, započeti terapiju drugim lekom (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Oštećenje funkcije jetre

Telmisartan se uglavnom eliminiše putem žuči. Kod pacijenata sa bilijarnom opstrukcijom ili insuficijencijom jetre može se očekivati smanjen klirens.

Poluvreme eliminacije amlodipina je produženo, a vrednosti PIK su povećane kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Primenu amlodipina treba započeti od najniže doze, uz oprez prilikom započinjanja terapije i povećanja doze.

Lek telmisartan/amlodipin zato treba koristiti oprezno kod takvih pacijenata.

Renovaskularna hipertenzija

Postoji povećan rizik od teške hipotenzije i insuficijencije bubrega kada se pacijenti sa bilateralnom stenozom bubrežne arterije ili stenozom arterije jedinog funkcionalnog bubrega leče lekovima koji utiču na sistem renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS).

Oštećenje funkcije bubrega i transplantacija bubrega

Kada se kombinacija telmisartan/amlodipin primenjuje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, preporučuje se redovno praćenje koncentracija kalijuma i kreatinina u serumu. Nema iskustva u vezi sa primenom kombinacije telmisartan/amlodipin kod pacijenata sa nedavno transplantiranim bubregom. Telmisartan se ne eliminiše hemofiltracijom i dijalizom, a amlodipin se ne eliminiše dijalizom.

Pacijenti sa smanjenjem volumena i/ili koncentracijom natrijuma

Simptomatska hipotenzija, posebno nakon prve doze, može se javiti kod pacijenata sa deplecijom volumena i/ili natrijuma, zbog npr. snažne diuretske terapije, restrikcije soli u ishrani, dijareje, ili povraćanja. Ovakva stanja treba korigovati pre početka primene telmisartana. Ako dođe do pojave hipotenzije pri primeni kombinacije telmisartan/amlodipin, pacijenata treba postaviti u ležeći položaj i, po potrebi, dati intravensku infuziju običnog fiziološkog rastvora. Terapija se može nastaviti nakon stabilizacije krvnog pritiska.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene bubrežne funkcije (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Zbog toga se dvostruka blokada RAAS kombinovanom primenom ACE-inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1). Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, treba je sprovoditi pod nadzorom specijaliste i uz pažljivo praćenje bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska. ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata koji boluju od dijabetesne nefropatije.

Ostala stanja sa stimulacijom sistema renin-angiotenzin-aldosteron

Kod pacijenata čiji vaskularni tonus i funkcija bubrega uglavnom zavise od aktivnosti sistema renin-angiotenzin-aldosteron (npr. pacijenti sa teškom kongestivnom srčanom insuficijencijom ili osnovnom bolešću bubrega, uključujući stenozu bubrežne arterije), terapija lekovima koji utiču na ovaj sistem udružena je sa akutnom hipotenzijom, hiperazotemijom, oligurijom, ili retko, sa akutnom bubrežnom insuficijencijom (videti odeljak 4.8).

Primarni aldosteronizam

Pacijenti sa primarnim aldosteronizmom generalno neće odgovoriti na antihipertenzivne lekove koji deluju putem inhibicije sistema renin-angiotenzin. Zbog toga se kod njih ne preporučuje upotreba telmisartana.

Stenoza aortnog i mitralnog zalistka, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Kao i pri primeni drugih vazodilatatora, treba biti posebno oprezan kod pacijenata koji boluju od aortne ili mitralne stenoze ili opstruktivne hipertrofične kardiomiopatije.

Nestabilna angina pektoris, akutni infarkt miokarda

Ne postoje podaci koji idu u prilog primeni kombinacije telmisartan/amlodipin kod nestabilne angine pektoris kao i tokom ili u roku od mesec dana nakon infarkta miokarda.

Pacijenti sa srčanom insuficijencijom

U jednoj dugoročnoj, placebom kontrolisanoj studiji amlodipina kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom (NYHA klasa III i IV) zabeležena incidencija edema pluća bila je viša u grupi lečenoj amlodipinom nego u grupi koja je primala placebo (videti odeljak 5.1). Zbog toga pacijente sa srčanom insuficijencijom treba lečiti oprezno.

Blokatore kalcijumovih kanala, uključujući amlodipin, treba koristiti oprezno kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom s obzirom da oni mogu povećati rizik od budućih kardiovaskularnih događaja i mortaliteta.

Dijabetičari koji se leče insulinom ili antidijabeticima

Kod ovih pacijenata može da se javi hipoglikemija tokom terapije telmisartanom. Zato kod njih treba razmotriti odgovarajuće praćenje koncentracije glukoze u krvi; može biti potrebno prilagođavanje doze insulina ili antidijabetika, kada je indikovano.

Hiperkalemija

Primena lekova koji utiču na sistem renin-angiotenzin-aldosteron može izazvati hiperkalemiju. Kod starijih osoba, pacijenata sa insuficijencijom bubrega, dijabetičara, osoba koje se istovremeno leče drugim lekovima koji mogu povećati koncentraciju kalijuma i/ili pacijenata sa interkurentnim događajima, hiperkalemija može biti smrtonosna.

Pre nego što se razmotri istovremena primena lekova koji utiču na sistem renin-angiotenzin-aldosteron treba proceniti odnos koristi i rizika.

Glavni faktori rizika za hiperkalemiju koje treba razmotriti su:

- dijabetes melitus, oštećenje funkcije bubrega, starost (> 70 godina)

- kombinacija sa jednim ili više drugih lekova koji utiču na sistem renin-angiotenzin-aldosteron i/ili nadoknade kalijuma. Lekovi ili terapijske grupe lekova koje mogu dovesti do hiperkalemije su zamene za soli koje sadrže kalijum, diuretici koji štede kalijum, ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzina II, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL, uključujući selektivne COX-2 inhibitore), heparin, imunosupresivi (ciklosporin ili takrolimus) i trimetoprim.

- interkurentni događaji, posebno dehidracija, akutna dekompenzacija srca, metabolička acidoza, pogoršanje bubrežne funkcije, iznenadno pogoršanje stanja bubrega (npr. infektivne bolesti), citoliza (npr. akutna ishemija ekstremiteta, rabdomioliza, ekstenzivna trauma).

Kod ovih pacijenata treba pažljivo pratiti koncentraciju kalijuma u serumu (videti odeljak 4.5).

Stariji pacijenti

Treba biti oprezan pri povećavanju doze amlodipina kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.2 i 5.2).

Ishemijska bolest

Kao i pri primeni drugih antihipertenzivnih lekova, prekomerno sniženje krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemijskom kardiopatijom ili ishemijskom kardiovaskularnom bolešću može dovesti do infarkta miokarda ili moždanog udara.

Lek TELMIKOR COMBI sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po kapsuli, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

U kliničkim studijama nisu zabeležene interakcije između dve komponente ove fiksne kombinacije.

Interakcije povezane sa ovom kombinacijom Studije interakcija lekova nisu sprovedene.

Šta treba uzeti u obzir pri istovremenoj primeni

Drugi antihipertenzivni lekovi

Uticaj kombinacije telmisartan/amlodipin na snižavanja krvnog pritiska se može povećati istovremenom primenom drugih antihipertenzivnih lekova.

Lekovi sa potencijalnim dejstvom na snižavanje krvnog pritiska

Na osnovi njihovih farmakoloških svojstava, može se očekivati da sledeći lekovi mogu potencirati hipotenzivno dejstvo svih antihipertenzivnih lekova, uključujući ovaj lek, npr. amifostin, neuroleptici ili antidepresivi. Takođe, ortostatska hipotenzija se može pogoršati uzimanjem alkohola.

Kortikosteroidi (sistemski put primene) Smanjenje anithipertenzivnog dejstva.

Interakcije povezane sa telmisartanom

Istovremena primena koja se ne preporučuje

Diuretici koji štede kalijum ili preparati za nadoknadu kalijuma

Antagonisti receptora angiotenzina II, kao što je telmisartan, smanjuju gubitak kalijuma izazvan diureticima. Diuretici koji štede kalijum, npr. spironolakton, eplerenon, triamteren ili amilorid, nadoknade kalijuma, ili zamene za so koje sadrže kalijum mogu dovesti do značajnog povećanja kalijuma u serumu. Ako je indikovana istovremena primena zbog

prijavljene hipokalemije, treba ih primenjivati oprezno uz često praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Litijum

Tokom istovremene primene litijuma sa inhibitorima enzima angiotenzin-konvertaze i sa antagonistima receptora angiotenzina II, uključujući telmisartan, prijavljena su reverzibilna povećanja koncentracije litijuma u serumu i toksičnost. Ako se primena ove kombinacije pokaže potrebnom, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije litijuma u serumu.

Drugi antihipertenzivni lekovi koji deluju na sistem renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povezana sa većom učestalošću neželjenih reakcija kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Istovremena primena koja zahteva oprez

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

NSAIL (npr. acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornim režimima doziranja, COX-2 inhibitori i neselektivni NSAIL) mogu smanjiti antihipertenzivno dejstvo antagonista receptora angiotenzina II. Kod pojedinih pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom (npr. dehidrirani pacijenti ili starije osobe sa oštećenom bubrežnom funkcijom), istovremena primena antagonista receptora angiotenzina II i lekova koji inhibiraju ciklooksigenazu može dovesti do daljeg pogoršana bubrežne funkcije, uključujući moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju koja je obično reverzibilna. Zbog toga ovu kombinaciju treba primenjivati oprezno, posebno kod starijih osoba. Pacijenti treba da budu adekvatno hidrirani i treba razmotriti praćenje bubrežne funkcije nakon početka istovremene terapije i povremeno posle toga.

Ramipril

U jednoj studiji je istovremena primena telmisartana i ramiprila dovela do povećanja PIK0-24 i Cmax ramiprila i ramiprilata za najviše 2,5 puta. Klinički značaj ovog nalaza nije poznat.

Istovremena primena koja se može razmotriti

Digoksin

Kada je telmisartan istovremeno primenjivan sa digoksinom, zabeležena su povećanja medijane maksimalnih koncentracija digoksina u plazmi (49%) i koncentracija na kraju doznog intervala (20%). Pri započinjanju, prilagođavanju doze i prekidu terapije, treba pratiti koncentraciju digoksina kako bi se vrednosti održale u okviru terapijskog opsega.

Interakcije povezane sa amlodipinom

Istovremena primena koja zahteva oprez

CYP3A4 inhibitori

Istovremena primena amlodipina sa snažnim ili umerenim inhibitorima CYP3A4 (inhibitorima proteaze, azolnim antimikoticima, makrolidima poput eritromicina ili klaritromicina, verapamilom ili diltiazemom) može dovesti do značajnog povećanja izloženosti amlodipinu i povećati rizik od hipotenzije. Klinička manifestacija ovih

farmakokinetičkih varijacija može biti izraženija kod starijih pacijenata. Zbog toga može biti potrebno kliničko praćenje i prilagođavanje doze.

CYP3A4 induktori

Pri istovremenoj primeni poznatih induktora CYP3A4, koncentracija amlodipina u plazmi može varirati. Zato treba pratiti krvni pritisak i razmotriti regulisanje doze tokom i nakon istovremene terapije, posebno sa snažnim induktorima CYP3A4 (npr. rifampicin, kantarion).

Dantrolen (infuzija)

Kod životinja su zabeležene letalna ventrikularna fibrilacija i kardiovaskularni kolaps udruženi sa hiperkalemijom nakon primene verapamila i intravenskog dantrolena. Zbog rizika od hiperkalemije, preporučuje se da se istovremena primena blokatora kalcijumovih kanala poput amlodipina izbegava kod pacijenata sklonih malignoj hipertermiji i tokom zbrinjavanja maligne hipertermije.

Grejpfrut i sok od grejpfruta

Istovremena primena leka TELMIKOR COMBI i grejpfruta ili soka od grejpfruta se ne preporučuje, jer bioraspoloživost kod nekih pacijenata može biti povećana što može dovesti do povećanog hipotenzivnog dejstva.

Istovremena primena koja se može razmotriti

Takrolimus

Postoji rizik od povećanih koncentracija takrolimusa u krvi kada se primenjuje istovremeno sa amlodipinom. Međutim, farmakokinetički mehanizam ove interakcije nije u potpunosti razjašnjen. Da bi se izbegla toksičnost takrolimusa, primena amlodipina kod pacijenata koji se leče takrolimusom zahteva praćenje koncentracije takrolimusa u krvi kao i po potrebi, prilagođavanje doze takrolimusa.

Ciklosporin

Studije interakcija sa ciklosporinom i amlodipinom nisu sprovedene kod zdravih dobrovoljaca ili drugih populacija, sa izuzetkom pacijenata podvrgnutih transplantaciji bubrega kod kojih je zabeleženo varijabilno povećanje koncentracija ciklosporina na kraju doznog intervala (prosek 0% - 40%). Treba razmotriti praćenje nivoa ciklosporina kod pacijenata sa transplantacijom bubrega koji dobijaju amlodipin i ukoliko je potrebno dozu ciklosporina treba smanjiti.

mTOR (rapamicinsko mesto vezivanja kod sisara) inhibitori

Inhibitori mTOR kao što su sirolimus, temsirolimus i everolimus su supstrati CYP3A. Amlodipin je slab inhibitor CYP3A. Pri istovremenoj primeni sa inhibitorima mTOR, amlodipin može povećati izloženost inhibitorima mTOR.

Simvastatin

Istovremena primena višestrukih doza amlodipina od 10 mg i simvastatina od 80 mg dovela je do povećanja izloženosti simvastatinu do 77% u poređenju sa monoterapijom simvastatinom. Zbog toga, doza simvastatina kod pacijenata koji dobijaju amlodipinu treba da bude ograničena na 20 mg dnevno.

Trudnoća

Postoje ograničeni podaci vezani za primenu kombinacije telmisartan/amlodipin kod trudnica. Nisu sprovedene studije reproduktivne toksičnosti sa kombinacijom telmisartan/amlodipin na životinjama.

Telmisartan

Primena antagonista receptora angiotenzina II se ne preporučuje tokom prvog tromesečja trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena antagonista receptora angiotenzina II je kontraindikovana tokom drugog i trećeg tromesečja trudnoće (videti odeljak 4.3 i 4.4).

Studije telmisartana na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Epidemiološki podaci vezani za teratogeni rizik nakon izloženosti ACE inhibitorima tokom prvog tromesečja trudnoće nisu konačni; međutim, ne može se isključiti malo povećanje rizika. Iako nema kontrolisanih epidemioloških podataka o riziku nakon izloženosti antagonistima receptora angiotenzina II, mogu postojati slični rizici kod ove grupe lekova. Osim ukoliko se nastavak terapije antagonistima receptora angiotenzina II ne smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na neku alternativnu antihipertenzivni terapiju sa ustanovljenim bezbednosnim profilom za primenu tokom trudnoće. Kada se dijagnostikuje trudnoća, terapiju antagonistima receptora angiotenzina II treba odmah prekinuti i ako je potrebno započeti alternativnu terapiju.

Poznato je da izloženost antagonistu receptora angiotenzina II tokom drugog i trećeg tromesečja trudnoće izaziva fetotoksičnost kod ljudi (smanjena bubrežna funkcija, oligohidramnion, odložena osifikacija lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3).

Ukoliko dođe do izlaganja antagonistima receptora angiotenzina II od drugog tromesečja nadalje, preporučuje se ultrazvučna kontrola bubrežne funkcije i lobanje.

Novorođenčad čije su majke uzimale antagoniste receptora angiotenzina II treba pažljivo pratiti radi moguće hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Amlodipin

Bezbednost primene amlodipina u trudnoći nije ustanovljena.

U studijama na životinjama je zabeležena reproduktivna toksičnost pri visokim dozama (videti odeljak 5.3).

Dojenje

Amlodipin se izlučuje u majčino mleko. Udeo majčine doze koju primi odojče procenjen je na interkvartilni raspon od 3 do 7 %, uz maksimalnu vrednost od 15 %. Uticaj amlodipina na odojčad nije poznat.

S obzirom da nema dostupnih informacija o primeni telmisartana tokom dojenja, kombinacija telmisartan/amlodipin se ne preporučuje a tokom dojenja je poželjnija alternativna terapija sa bolje ustanovljenim bezbednosnim profilom, posebno pri dojenju novorođenčadi ili prevremeno rođene dece.

Plodnost

Nema dostupnih podataka iz kontrolisanih kliničkih studija sa fiksnom kombinacijom kao ni sa individualnim komponentama.

Zasebne studije reproduktivne toksičnosti sa kombinacijom telmisartana i amlodipina nisu sprovedene.

U pretkliničkim studijama, nije zabeležen uticaj telmisartana na plodnost kod muškaraca i žena.

Kod nekih pacijenata lečenih blokatorima kalcijumovih kanala prijavljene su reverzibilne biohemijske promene glave spermatozoida. Nema dovoljno kliničkih podataka vezanih za potencijalni uticaj amlodipina na plodnost. U jednoj studiji na pacovima utvrđena su neželjena dejstva na plodnost mužjaka (videti odeljak 5.3).

Ovaj lek može imati umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pacijente treba upozoriti na moguću pojavu neželjenih dejstava, kao što su sinkopa, somnolencija, vrtoglavica ili vertigo tokom terapije (videti odeljak 4.8). Zbog toga se preporučuje oprez pri upravljanju vozilima ili rukovanju mašinama. Ukoliko se kod pacijenata jave ova neželjena dejstva, oni treba da izbegavaju potencijalno rizične aktivnosti kao što su upravljanje vozilima ili rukovanje mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće neželjene reakcije uključuju vrtoglavicu i periferni edem. Retko može doći do pojave ozbiljne sinkope (≥ 1/10000 do < 1/1000).

Neželjene reakcije koje su ranije prijavljene pri primeni jedne od individualnih komponenata (telmisartan ili amlodipin) takođe predstavljaju potencijalne neželjene reakcije koje se mogu javiti pri primeni kombinacije telmisartan/amlodipin, čak iako nisu zabeležene u kliničkim studijama ili tokom postmarketinškog perioda.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Bezbednost i podnošljivost referentnog leka koji sadrži telmisartan/amlodipin su procenjivane u pet kontrolisanih kliničkih studija na više od 3500 pacijenata, od kojih je preko 2500 primalo telmisartan u kombinaciji sa amlodipinom.

Neželjene reakcije su klasifikovane prema učestalosti prema sledećoj konvenciji:

veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000; veoma retko (< 1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su prikazane od ozbiljnih ka manje ozbiljnim.

1. događaj može biti slučajno otkriven ili povezan sa trenutno nepoznatim mehanizmom 2. većina slučajeva poremećene funkcije jetre/poremećaja jetre vezanih za telmisartan

koji su se javili tokom postmarketinškog praćenja kod pacijenata iz Japana. Pacijenti iz Japana će verovatno češće imati ove neželjene reakcije u odnosu na ostale pacijente.

3. slučajevi intersticijalne bolesti pluća (uglavnom intersticijalno zapaljenje pluća i eozinofilno zapaljenje pluća) su prijavljeni tokom postmarketinškog iskustva sa telmisartanom

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Očekuje se da znaci i simptomi predoziranja odgovaraju prekomernim farmakološkim dejstvima. Kao najizraženije manifestacije predoziranja telmisartanom očekuju se hipotenzija i tahikardija; takođe su prijavljeni bradikardija, vrtoglavica, povećana koncentracija kreatinina u serumu i akutna bubrežna insuficijencija. Predoziranje amlodipinom može dovesti do prekomerne periferne vazodilatacije i moguće refleksne tahikardije. Prijavljena je izražena i verovatno produžena sistemska hipotenzija, uključujući i šok sa smrtnim ishodom. Nekardiogeni plućni edem je retko prijavljen kao rezultat predoziranja amlodipinom i može biti sa odloženom pojavom (24-48 sati nakon ingestije) i zahtevati respiratornu podršku. Rane mere reanimacije (uključujući hipervolemiju) za održavanje perfuzije i minutnog volumena srca mogu biti faktori precipitacije.

Terapija

Pacijenta treba pažljivo nadgledati, a terapija treba da bude simptomatska i potporna. Terapija zavisi od vremena koje je prošlo od unosa i težine simptoma. Predložene mere uključuju izazivanje povraćanja i/ili ispiranje želuca. Aktivni ugalj može biti koristan u terapiji predoziranja i telmisartanom i amlodipinom.

Koncentraciju elektrolita i kreatinina u serumu treba često pratiti. Ako dođe do pojave hipotenzije, pacijenta treba postaviti u supinalni položaj sa podignutim donjim ekstremitetima, uz brzu nadoknadu soli i volumena. Treba uvesti potpornu terapiju.

Intravenska primena kalcijum glukonata može biti korisna za reverziju dejstva blokade kalcijumovih kanala.

U nekim slučajevima može biti korisno ispiranje želuca. Kod zdravih dobrovoljaca je pokazano da primena aktivnog uglja do 2 sata nakon primene amlodipina od 10 mg smanjuje brzinu apsorpcije amlodipina.

Telmisartan se ne eliminiše hemofiltracijom i dijalizom, a amlodipin se ne eliminiše dijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na sistem renin-angiotenzin; antagonisti angiotenzina II i blokatori kalcijumovih kanala;

ATC šifra: C09DB04

Lek TELMIKOR COMBI sadrži kombinaciju dva antihipertenzivna jedinjenja sa komplementarnim mehanizmima za kontrolu krvnog pritiska kod pacijenata sa esencijalnom hipertenzijom: antagonist receptora angiotenzina II, telmisartan i dihidropiridinski blokator kalcijumovih kanala, amlodipin.

Kombinacija ovih supstanci ima dodatno antihipertenzivno dejstvo, snižavajući krvni pritisak u većoj meri nego svaka od ovih komponenti zasebno.

Primena leka TELMIKOR COMBI jednom dnevno dovodi do efektivnog i konzistentnog sniženja krvnog pritiska tokom 24- časovnog terapijskog opsega doziranja.

Telmisartan

Telmisartan je oralno aktivan i specifičan antagonist receptora angiotenzina II (tipa AT1). Telmisartan istiskuje angiotenzin II sa veoma visokim afinitetom za njegova mesta vezivanja na AT1 receptorskom podtipu, koji je odgovoran za poznato delovanje angiotenzina II. Telmisartan ne pokazuje parcijalno agonističko delovanje na AT1 receptor. Telmisartan se selektivno vezuje za AT1 receptor. Vezivanje je dugotrajno. Telmisartan ne pokazuje afinitet za druge receptore, uključujući AT2 i druge manje karakteristične AT receptore. Funkcionalna uloga ovih receptora nije poznata, kao ni uticaj njihove moguće prekomerne stimulacije angiotenzinom II, čije vrednosti se povećavaju telmisartanom. Vrednosti aldosterona u plazmi smanjuju se telmisartanom. Telmisartan ne inhibira renin u humanoj plazmi niti blokira jonske kanale. Telmisartan ne inhibira angiotenzin konvertirajući enzim (kininaza II), enzim koji takođe degradira bradikinin. Iz tog razloga se ne očekuju potenciranje neželjenih reakcija posredovanih bradikininom.

Kod ljudi, doza telmisartana od 80 mg skoro potpuno inhibira povećanje krvnog pritiska izazvano angiotenzinom II. Inhibitorno dejstvo se održava tokom 24 sata, a i dalje je merljivo tokom perioda do 48 sati.

Nakon prve doze telmisartana, antihipertenzivno dejstvo postepeno postaje evidentno u roku od 3 sata. Maksimalno smanjenje krvnog pritiska se generalno postiže 4 do 8 nedelja nakon početka terapije i održava se tokom dugoročne terapije.

Na osnovu ambulatornog merenja krvnog pritiska, antihipertenzivno dejstvo se konstantno održava tokom 24 sata od doziranja i uključuje poslednja 4 sata pre sledeće doze. Ovo je potvrđeno odnosom minimalnih i maksimalnih vrednosti koje su konzistentno iznad 80 %, a koje su zabeležene nakon doza od 40 i 80 mg telmisartana u placebom kontrolisanim kliničkim studijama. Postoji očigledan trend odnosa doze sa vremenom potrebnim da se sistolni krvni pritisak vrati na početne vrednosti. U tom smislu, podaci vezani za dijastolni krvni pritisak nisu konzistentni.

Kod pacijenata sa hipertenzijom, telmisartan snižava i sistolni i dijastolni krvni pritisak, bez uticaja na puls. Uticaj diuretskog i natriuretskog dejstva leka na njegovo hipotenzivno dejstvo tek treba definisati. Antihipertenzivnio dejstvo telmisartana je komparabilno sa antihipertenzivnim dejstvom drugih grupa antihipertenzivnih lekova (što je dokazano u kliničkim studijama u kojima je telmisartan poređen sa amlodipinom, atenololom, enalaprilom, hidrohlorotiazidom i lizinoprilom).

Nakon naglog prekida terapije telmisartanom, krvni pritisak se postepeno vraća na vrednosti pre terapije tokom perioda od nekoliko dana, bez dokaza o povratnoj (rebound) hipertenziji.

Incidencija suvog kašlja bila je značajno niža kod pacijenata lečenih telmisartanom nego kod onih koji su lečeni inhibitorima enzima angiotenzin-konvertaze u kliničkim studijama u kojima su direktno poređena dve antihipertenzivne terapije.

U dve velike, randomizovane, kontrolisane studije, ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes), ispitivana je upotreba kombinacije ACE inhibitora i blokatora receptora za angiotenzin II.

ONTARGET studija je bila sprovedena kod pacijenata sa istorijom kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih oboljenja ili sa dijabetesom tip 2 praćenim dokazima o oštećenju ciljnih organa. VA NEPHRON- D studija je bila sprovedena na pacijentima koji boluju od dijabetes melitusa tip 2 i dijabetesne nefropatije.

Ove studije nisu pokazale značajno korisno dejstvo na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode, kao ni na mortalitet, dok je zabeležen povećan rizik od nastanka hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije, u poređenju sa monoterapijom.

S obzirom na njihove slične farmakodinamske osobine, ovi rezultati su takođe relevantni i za druge ACE-inhibitore, odnosno blokatore receptora angiotenzina II.

Zbog toga, kombinaciju ACE inhibitora i blokatora receptora angiotenzina II ne treba koristiti kod pacijenata koji boluju od dijabetesne nefropatije.

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) studija bila je dizajnirana da se ispita korist od dodatka aliskirena standardnoj terapiji ACE- inhibitorom, odnosno blokatorom receptora angiotenzina II, kod pacijenata koji boluju od dijabetes melitusa tip 2 i hroničnog oboljenja bubrega, kardiovaskularne bolesti ili oba. Studija je prekinuta ranije zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su numerički bili češći u grupi koja je primala aliskiren u odnosu na grupu koja je dobijala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od interesa (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežne disfunkcije) češće su prijavljivani u grupi koja je dobijala aliskiren nego u grupi koja je dobijala placebo.

Amlodipin

Amlodipin je inhibitor influksa kalcijumovih jona dihidropiridinske grupe (blokator sporih kanala ili antagonist kalcijumovih jona) i on inhibira transmembranski influks kalcijumovih jona u srčani mišić i glatke mišiće krvnih sudova. Mehanizam antihipertenzivnog dejstva amlodipina je rezultat direktnog relaksirajućeg dejstva na glatke mišiće krvih sudova, što dovodi do smanjenja perifernog otpora u krvnim sudovima i krvnog pritiska. Eksperimentalni podaci ukazuju da se amlodipin vezuje za dihidropiridinska i nedihidropiridinska mesta vezivanja. Amlodipin deluje relativno selektivno na krvne sudove, s većim dejstvom na glatke mišićne ćelije krvnih sudova nego na ćelije srčanog mišića.

Kod pacijenata sa hipertenzijom, doziranje jednom dnevno obezbeđuje klinički značajno sniženje krvnog pritiska u ležećem i uspravnom položaju, tokom perioda od 24 sata. Zbog sporog javljanja dejstva terapija amlodipinom nije praćena akutnom hipotenzijom.

Kod hipertenzivnih pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom, terapijske doze amlodipina dovode do smanjenja bubrežnog vaskularnog otpora i povećanja brzine glomerularne filtracije i efikasnog protoka plazme kroz bubreg bez promene frakcije filtracije ili proteinurije.

Amlodipin nije bio udružen sa bilo kakvim neželjenim metaboličkim dejstvima ili promenama koncentracije lipida u plazmi pa je pogodan za primenu kod pacijenata koji boluju od astme, dijabetesa i gihta.

Primena kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom

Hemodinamske studije i kontrolisane kliničke studije zasnovane na fizičkoj aktivnosti pacijenata sa srčanom insuficijencijom NYHA klase II-IV pokazale su da amlodipin ne dovodi do kliničkog pogoršanja na osnovu merenja podnošenja fizičke aktivnosti, leve ventrikularne ejekcione frakcije i kliničkih simptoma.

U jednoj placebom kontrolisanoj studiji (PRAISE) u kojoj su procenjivani pacijenti sa srčanom insuficijencijom NYHA klase III-IV koji su primali digoksin, diuretike i ACE-inhibitore, pokazano je da amlodipin ne dovodi do povećanja rizika od mortaliteta, odnosno kombinovanog mortaliteta i morbiditeta kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

U drugoj dugotrajnoj, placebom kontrolisanoj studiji praćenja (PRAISE-2) kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom NYHA klase III i IV bez kliničkih simptoma ili objektivnog nalaza koji ukazuje na osnovnu ishemijsku bolest, a koji su uzimali stabilne doze ACE-inhibitora, digitalisa i diuretika, nije zabeležen uticaj amlodipina na ukupan kardiovaskularni mortalitet. Kod iste populacije, primena amlodipina bila je udružena sa većim brojem prijava edema pluća.

Telmisartan/Amlodipin

U jednoj osmonedeljnoj, multicentričnoj, randomizovanoj, dvostruko slepoj, placebom kontrolisanoj, faktorijalnoj studiji na paralelnim grupama kod 1461 pacijenta sa blagom do umerenom hipertenzijom (prosečni dijastolni krvni pritisak u sedećem položaju ≥ 95 i  119 mmHg), terapija svakom od kombinovanih doza referentnog leka koji sadrži telmisartan/amlodipin dovela je do značajno većeg sniženja dijastolnog i sistolnog krvnog pritiska i više stope kontrole u poređenju sa relevantnim monoterapijskim komponentama.

Referentni lek koji sadrži telmisartan/amlodipin je, zavisno od opsega doza, pokazao sniženje sistolnog/dijastolni krvnog pritiska od -21,8/16,5 mmHg (40 mg/5 mg), -22,1/-18,2 mmHg (80 mg/5 mg), -24,7/-20,2 mmHg (40 mg/10 mg) i - 26,4/-20,1 mmHg (80 mg/10 mg). Sniženje dijastolnog krvnog pritiska < 90 mmHg bilo je postignuto kod 71,6 %, 74,8 %, 82,1 %, odnosno 85,3 % pacijenata. Vrednosti su prilagođene prema početnoj vrednosti i zemlji.

Antihipertenzivno dejstvo je u većini slučajeva postignuto 2 nedelje nakon početka terapije. U podgrupi od 1050 pacijenata sa umerenom do teškom hipertenzijom (DKP ≥ 100 mmHg) 32,7-51,8 % je adekvatno reagovalo na monoterapiju, bilo telmisartanom ili amlodipinom. Zabeležene srednje promene sistolnog/dijastolnog krvnog pritiska pri primeni kombinovane terapije amlodipinom 5 mg (-22,2/-17,2 mmHg sa 40 mg/5 mg; -22,5/-19,1 mmHg sa 80 mg/5 mg) bile su komparabilne ili veće od onih zabeleženih pri primeni amolodipina od 10 mg (-21,0/-17,6 mmHg) i udružene sa značajno nižom učestalošću edema (1,4 % pri 40 mg/5 mg; 0,5 % pri 80 mg/5 mg; 17,6 % pri primeni amlodipina od 10 mg).

Automatizovano ambulatorno praćenje krvnog pritiska (ABPM), sprovedeno u podgrupi od 562 pacijenata, potvrdilo je kliničke rezultate o konzistentnom sniženju sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska tokom 24-satnog perioda.

U dodatnoj multicentričnoj, randomizovanoj, dvostruko slepoj studiji sa aktivnom kontrolom na paralenim grupama, ukupno je 1 097 pacijenata sa blagom do umerenom hipertenzijom koji nisu bili odgovarajuće kontrolisani amlodipinom 5 mg primalo referentni lek koji sadrži telmisartan/amlodipin (40 mg/5 mg ili 80 mg/5 mg) ili samo amlodipin (5 mg ili 10 mg). Nakon 8 nedelja tretmana, svaka od kombinacija bila je statistički superiorna u odnosu na obe monoterapijske doze amlodipina u snižavanju sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska (-13,6/-9,4 mmHg, -15,0/-10,6 mmHg pri primeni 40 mg/5 mg, 80 mg/5 mg u odnosu na -6,2/-5,7 mmHg, -11,1/-8,0 mmHg pri primeni doze amlodipina od 5 mg i 10 mg, a postignuta je viša stopa kontrole dijastolnog krvnog pritiska u poređenju sa relevantnim monoterapijama (56,7 %, 63,8 % pri primeni 40 mg/5 mg i 80 mg/5 mg u odnosu na 42 %, 56,7 % pri primeni doze amlodipina od 5 mg i 10 mg). Stopa edema bila je značajno niža pri primeni 40 mg/5 mg i 80 mg/5 mg u poređenju sa dozom amlodipina od 10 mg (4,4 % u odnosu na 24,9 %).

U drugoj multicentričnoj, randomizovanoj, dvostruko slepoj studiji sa aktivnom kontrolom na paralelnim grupama, ukupno 947 pacijenata sa blagom do umerenom hipertenzijom koji nisu bili odgovarajuće kontrolisani amlodipinom u dozi od 10 mg primalo je referentni lek koji sadrži telmisartan/amlodipin (40 mg/10 mg ili 80 mg/10 mg) ili samo amlodipin (10 mg). Nakon 8 nedelja terapije, svaka kombinovana terapija bila je statistički značajno superiorna u odnosu na monoterapiju amlodipinom u sniženju dijastolnog i sistolnog krvnog pritiska (-11,1/-9,2 mmHg, -11,3/-9,3 mmHg pri primeni 40 mg/10 mg, 80 mg/10 mg u odnosu na -7,4/-6,5 mmHg pri primeni doze amlodipina od 10 mg), i postignuta je viša stopa normalizacije dijastolnog krvnog pritiska u poređenju sa monoterapijom (63,7 %, 66,5 % pri primeni 40 mg/10 mg, 80 mg/10 mg u odnosu na 51,1 % pri primeni doze amlodipina od 10 mg).

U dve odgovarajuće, otvorene, dugoročne studije praćenja, koje su sprovedene tokom narednih 6 meseci, dejstvo referentnog leka koji sadrži telmisartan/amlodipin se održalo tokom ispitivanog perioda. Takođe, pokazano je da je kod nekih pacijenata koji nisu bili odgovarajuće kontrolisani primenom referentnog leka koji sadrži telmisartan/amlodipin u dozi od 40 mg/10 mg, povećanje doze referentnog leka koji sadrži telmisartan/amlodipin na 80mg/10 mg dovelo do dodatnog sniženja krvnog pritiska.

Ukupna incidencija neželjenih reakcija pri primeni referentnog leka koji sadrži telmisartan/amlodipin u programu kliničkih studija bila je niska, samo 12,7 % pacijenata koji su lečeni je imalo je neželjene reakcije. Najčešće neželjene reakcije bile su periferni edem i vrtoglavica, videti takođe odeljak 4.8. Prijavljene neželjene reakcije odgovarale su onima koje su se mogle očekivati prema bezbednosnim profilima komponenata telmisartana i amlodipina. Nisu primećene nove ili teže neželjene reakcije. Bilo je konzistentno manje događaja vezanih za edem (periferni edem, generalizovani edem i edem) kod pacijenata koji su primali referentni lek koji sadrži telmisartan/amlodipin u poređenju sa pacijentima koji su primali amlodipin 10 mg. U studijama sa faktorijalnim dizajnom, stope edema bile su 1,3 % pri primeni referentnog leka koji sadrži telmisartan/amlodipin 40 mg/5 mg i 80 mg/5 mg, odnosno 8,8 % pri primeni referentnog leka koji sadrži telmisartan/amlodipin 40 mg/10 mg i 80 mg/10 mg, kao i 18,4 % pri primeni doze amlodipina od 10 mg. Kod pacijenata kod kojih nije postignuta kontrola amlodipinom od 5 mg, stopa edema bila je 4,4 % pri primeni doza od 40 mg/5 mg i 80 mg/5 mg, odnosno 24,9 % pri primeni doze amlodipina od 10 mg.

Antihipertenzivni dejstvo referentnog leka koji sadrži telmisartan/amlodipin bilo je slično, bez obzira na starost i pol, i bilo je slično kod pacijenata sa i bez dijabetesa.

Referentni lek koji sadrži telmisartan/amlodipin nije ispitivan ni na jednoj drugoj grupi pacijenata osim pacijenata sa hipertenzijom. Telmisartan je ispitivan u velikoj studiji ishoda na 25620 ispitanika sa visokim kardiovaskularnim rizikom (ONTARGET).

Amlodipin je ispitivan kod pacijenata sa hroničnom stabilnom anginom, vazospastičnom anginom i angiografski potvrđenom bolešću koronarnih arterija.

Pedijatrijska populacija

Evropska agencija za lekove izuzela je obavezu podnošenja rezultata studija sa referentnim lekom koji sadrži telmisartan/amlodipin u svim podgrupama pedijatrijske populacije sa hipertenzijom (videti odeljak 4.2 za informacije o pedijatrijskoj primeni).

Farmakokinetika kombinacije fiksnih doza

Brzina i obim resorpcije kombinacije telmisartan/amlodipin su ekvivalentni bioraspoloživosti telmisartana i amlodipina kada se primenjuju zasebno.

Resorpcija

Resorpcija telmisartana je veoma brza, iako resorbovana količina varira. Srednja apsolutna bioraspoloživost telmisartana je oko 50%. Kada se telmisartan uzima sa hranom, smanjenje površine ispod krive koncentracija u plazmi - vreme (PIK0-) telmisartana varira od približno 6% (doza od 40 mg) do približno 19% (doza od 160 mg). Tri sata nakon primene, koncetracije u plazmi su slične, bez obzira da li je telmisartan primenjivan sa ili bez hrane.

Nakon oralne primene terapijskih doza, amlodipin se dobro resorbuje sa maksimalnim koncentracijama u krvi između 6 i 12 sati nakon doziranja. Apsolutna bioraspoloživost je procenjena na između 64 i 80%. Hrana ne utiče na bioraspoloživost amlodipina.

Distribucija

Telmisartan se u velikoj meri vezuje za proteine plazme (> 99,5%), uglavnom za albumin i alfa-1 kiseli glikoprotein. Srednji prividni volumen distribucije u stanju ravnoteže (Vdss) je približno 500 L.

Volumen distribucije amlodipina je oko 21 L/kg. In vitro studije su pokazale da se oko 97,5% amlodipina u cirkulaciji vezuje za proteine plazme kod hipertenzivnih pacijenata.

Biotransformacija

Telmisartan se metaboliše konjugacijom sa glukuronidom osnovnog jedinjenja. Farmakološka aktivnost konjugata nije pokazana.

Amlodipin se u velikoj meri (oko 90%) metaboliše u jetri u neaktivne metabolite.

Eliminacija

Telmisartan karakteriše bieksponencijalna farmakokinetika raspada, sa terminalnim poluvremenom eliminacije od > 20 sati. Maksimalne koncentracije u plazmi (Cmax), i u manjoj meri površina ispod krive koncentracija u plazmi -vreme (PIK) povećavaju se disporporcionalno sa dozom. Ne postoje dokazi o klinički relevantnoj akumulaciji telmisartana uzetog u preporučenoj dozi. Koncentracije u plazmi bile su više kod žena nego kod muškaraca, bez relevantnog uticaja na efikasnost.

Nakon oralne (i intravenske) primene telmisartan se gotovo isključivo izlučivao fecesom, uglavnom u vidu nepromenjenog jedinjenja. Kumulativna urinarna ekskrecija je < 1% doze.

Ukupan klirens iz plazme (Cltot) je visok (približno 1000 mL/min) u poređenju sa protokom krvi kroz jetru (oko 1500 mL/min).

Eliminacija amlodipina iz plazme je bifazna, sa terminalnim poluvremenom eliminacije od oko 30 do 50 sati pri primeni doza jednom dnevno. Vrednosti u plazmi u stanju ravnoteže postižu se nakon kontinuirane primene tokom 7-8 dana. Deset procenata originalnog amlodipina i 60% metabolita amlodipina se izlučuje putem urina.

Linearnost/nelinearnost

Ne očekuje se da malo smanjenje PIK telmisartana dovede do smanjene terapijske efikasnosti. Ne postoji linearan odnos između doza i vrednosti u plazmi. Cmax i, u manjoj meri, PIK se disproporcionalno povećavaju pri dozama iznad 40 mg.

Amlodipin pokazuje linearnu farmakokinetiku.

Pedijatrijska populacija (starost ispod 18 godina)

Nisu dostupni farmakokinetički podaci za pedijatrijsku populaciju.

Pol

Zabeležene su razlike u koncentracijama telmisartana u plazmi, tako što su Cmax i PIK oko 3 odnosno 2 puta veći, kod žena u poređenju sa muškarcima.

Stariji pacijenti

Farmakokinetika telmisartana se ne razlikuje između mlađih i starijih pacijenata. Vreme do postizanja maksimalnih koncentracija amlodipina u plazmi je slično kod starijih i mlađih ispitanika. Kod starijih pacijenata postoji sklonost ka smanjenju klirensa amlodipina što uzrokuje povećanje PIK i poluvremena eliminacije.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega zabeleženo je udvostručenje koncentracija telmisartana u plazmi. Međutim, manje koncetracije u plazmi zabeležene su kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom na dijalizi. Telmisartan se u velikoj meri vezuje za proteine plazme kod osoba sa insuficijencijom bubrega, i ne može se eliminisati dijalizom. Poluvreme eliminacije nije promenjeno kod pacijenata sa oštećenjem bubrega. Oštećenje bubrega ne utiče značajno na farmakokinetika amlodipina.

Oštećenje funkcije jetre

Farmakokinetičke studije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre pokazale su povećanje apsolutne bioraspoloživosti telmisartana do skoro 100 %. Poluvreme eliminacije telmisartana je nepromenjeno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Pacijenti sa insuficijencijom jetre imaju smanjen klirens amlodipina, što dovodi do povećanja PIK za oko 40-60 %.

S obzirom da se pretklinički profili toksičnosti telmisartana i amlodipina ne preklapaju, nije se očekivalo pogoršanje toksičnosti ove kombinacije. To je potvrđeno u jednoj subhroničnoj (13-nedeljnoj) toksikološkoj studiji na pacovima, u kojoj su ispitivane doze od 3,2/0,8, 10/2,5 i 40/10 mg/kg telmisartana i amlodipina.

Pretklinički podaci dostupni za komponente ove fiksne kombinacije su navedeni u nastavku.

Telmisartan

U pretkliničkim studijama bezbednosti, doze koje su dovodile do izloženosti koja je bila komparabilna sa dozom u okviru kliničkog terapijskog opsega izazvale su smanjene parametre crvenih krvnih ćelija (eritrocita, hemoglobina, hematokrita) i promene bubrežne hemodinamike (povećane koncentracije uree i kreatinina u krvi), kao i povećanje koncentracije kalijuma u serumu kod normotenzivnih životinja. Kod pasa su zabeležene renalna tubularna dilatacija i atrofija. Takođe su zabeležena oštećenja sluzokože želuca (erozija, ulkusi, ili zapaljenje) kod pacova i pasa. Ova farmakološki posredovana neželjena dejstva, poznata iz pretkliničkih studija sa inhibitorima enzima angiotenzin-konvertaze i antagonistima angiotenzina II, sprečena su oralnim nadoknadama slanog rastvora. Kod obe vrste zabeležene su povećana aktivnost renina u plazmi i hipertrofija/hiperplazija renalnih jukstaglomerularnih ćelija. Ove promene, koje su takođe karakteristično dejstvo grupe svih inhibitora enzima angiotenzin-konvertaze i drugih antagonista receptora angiotenzina II, nisu klinički značajne.

Nisu zabeleženi jasni dokazi o teratogenom dejstvu, međutim pri primeni toksičnih doza telmisartana zabeležen je uticaj na postnatalni razvoj mladunaca, kao što su manja telesna masa i odloženo otvaranje očiju.

Nema dokaza o mutagenosti i relevantnoj klastogenoj aktivnosti u in vitro studijama i nema dokaza o kancerogenosti kod pacova i miševa.

Amlodipin

Reproduktivna toksičnost

Studije na pacovima i miševima pokazale su odloženi datum okota, produženo trajanje okota i smanjeno preživljavanje mladunaca pri primeni doza koje su približno 50 puta veće od maksimalne preporučene doze kod ljudi na bazi mg/kg.

Smanjena plodnost

Nije bilo uticaja na plodnost pacova oralno tretiranih amlodipin maleatom (mužjaci 64 dana i ženke 14 dana pre parenja) pri dozama do 10 mg amlodipina/kg/dan (oko 8 puta* više od maksimalne preporučene humane doze od 10 mg/dan na bazi mg/m2).

U drugoj studiji na pacovima u kojoj su mužjaci primali amlodipin-besilat tokom 30 dana u dozi koja je bila komparabilna sa humanom dozom na bazi mg/kg, utvrđeni su snižene koncentracije folikulostimulirajućeg hormona i testosterona u plazmi i smanjena gustina sperme i broja zrelih spermatida i Sertolijevih ćelija.

Kancerogeneza, mutageneza

Kod pacova i miševa koji su tokom dve godine primali amlodipin putem hrane u koncentracijama izračunatim tako da osiguraju dnevne doze od 0,5, 1,25 i 2,5 mg/kg na dan, nisu zabeleženi dokazi o kancerogenosti. Najveća doza (za miševe slična, a za pacove dva puta* viša od maksimalne preporučene kliničke doze od 10 mg na bazi mg/m 2) bila je blizu maksimalne podnošljive doze za miševe, ali ne i za pacove.

Studije mutagenosti nisu otkrile dejstva povezana sa lekom ni na nivou gena kao ni na nivou hromozoma.

*Na osnovu telesne mase pacijenata od 50 kg.

TELMIKOR COMBI, 40 mg/5 mg, tablete i TELMIKOR COMBI, 80 mg/5 mg, tablete Celuloza, mikrokristalna

Krospovidon

Gvožđe (III)-oksid, crveni (E172)

Magnezijum-stearat Skrob, kukuruzni Manitol

Meglumin Povidon K 25

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Natrijum-hidroksid

Skrob, preželatinizovan (kukuruzni)

TELMIKOR COMBI, 40 mg/10 mg, tablete i TELMIKOR COMBI, 80 mg/10 mg, tablete

Celuloza, mikrokristalna Krospovidon

Gvožđe (III)-oksid, žuti (E172) Magnezijum-stearat

Skrob, kukuruzni Manitol Meglumin Povidon K 25

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Natrijum-hidroksid

Skrob, preželatinizovan (kukuruzni)

Nije primenljivo.

3 godine

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje je blister (AL/OPA/AL/PVC ) koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek TELMIKOR COMBI, tablete sadrže dve aktivne supstance koje se zovu telmisartan i amlodipin. Obe ove supstance pomažu u kontroli visokog krvnog pritiska:

 Telmisartan pripada grupi lekova koji se nazivaju „antagonisti receptora angiotenzina II". Angiotenzin II je supstanca koja se stvara u organizmu i izaziva sužavanje krvnih sudova, što dovodi do povećanja krvnog pritiska. Telmisartan deluje tako što blokira dejstvo angiotenzina II.

 Amlodipin pripada grupi lekova koji se nazivaju „blokatori kalcijumovih kanala". Amlodipin sprečava ulazak kalcijuma u zidove krvnih sudova, što zaustavlja sužavanje krvnih sudova.

Obe aktivne supstance deluju zajedno kako bi pomogle da se zaustavi sužavanje Vaših krvnih sudova. Rezultat toga je opuštanje krvnih sudova i snižavanje krvnog pritiska.

Lek TELMIKOR COMBI se koristi u lečenju visokog krvnog pritiska

 kod odraslih pacijenata čiji krvni pritisak nije dovoljno regulisan samo amlodipinom.

 kod odraslih pacijenata koji već dobijaju telmisartan i amlodipin kao zasebne tablete, a koji žele, radi lakšeg uzimanja, umesto toga, da uzimaju jednake doze tih lekova u jednoj tableti.

Visok krvni pritisak, ako se ne leči, može oštetiti krvne sudove u različitim organima i time povećati rizik od ozbiljnih događaja kao što su srčani udar, srčana ili bubrežna slabost, moždani udar ili slepilo. Obično se simptomi visokog krvnog pritiska ne pojavljuju pre nego što dođe do oštećenja. Stoga je redovno merenje krvnog pritiska važno kako bismo znali da li je u granicama normale.

Lek TELMIKOR COMBI ne smete uzimati:

- ako ste alergični (preosetljivi) na telmisartan ili amlodipin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6.).

- ako ste alergični na druge lekove iz grupe dihidropiridina (vrsta blokatora kalcijumovih kanala).

- ako ste trudni duže od 3 meseca (Takođe treba izbegavati lek TELMIKOR COMBI u ranoj trudnoći – videti odeljak „Trudnoća“).

- ako imate teško oboljenje jetre ili bilijarnu opstrukciju (problemi sa drenažom žuči iz jetre i žučne kese).

- ako imate suženje aortnog zaliska (stenozu aorte) ili kardiogeni šok (stanje kod koga srce ne može da snabdeva organizam dovoljnom količinom krvi).

- ako imate srčanu slabost nakon srčanog udara.

- ako imate šećernu bolest ili oštećenu bubrežnu funkciju i lečite se nekim lekom za snižavanje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren

Ako se nešto od gore navedenog odnosi na Vas, obavestite svog lekara ili farmaceuta pre nego što počnete da koristite lek TELMIKOR COMBI.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što počnete da koristite lek TELMIKOR COMBI ako imate ili ste imali neko od sledećih stanja ili bolesti:

 bolest bubrega ili transplantaciju bubrega,

 suženje krvnih sudova jednog ili oba bubrega (stenoza bubrežne arterije),  bolest jetre,

 probleme sa srcem,

 povećanu koncentraciju aldosterona (što dovodi do zadržavanja vode i soli u telu zajedno sa poremećajem ravnoteže raznih minerala u krvi),

 nizak krvni pritisak (hipotenzija), koji se češće javljaju zbog dehidracije (prekomeran gubitak vode iz tela) ili gubitka soli zbog terapije diureticima („tablete za izbacivanje tečnosti iz organizma“), ishrane sa niskim sadržajem soli, proliva ili povraćanja.

 Povećanu koncentraciju kalijuma u krvi.  Šećernu bolest (dijabetes).

 Suženje aorte (stenoza aorte).

 Bol u grudima koji je povezan sa srcem u stanju mirovanja ili pri minimalnom naporu (nestabilna angina pektoris).

 Srčani udar tokom poslednje četiri nedelje.

Porazgovarajte se svojim lekarom pre nego što uzmete lek TELMIKOR COMBI:

 ako uzimate bilo koji od sledećih lekova, koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska:

- neki ACE inhibitor (na primer enalapril, lizinopril, ramipril), posebno ako imate problema sa

bubrezima koji su u vezi sa šećernom bolešću,

- aliskiren.

Lekar može da proverava funkciju Vaših bubrega, krvni pritisak i količinu elektrolita (npr. kalijuma) u krvi u redovnim intervalima. Videti takođe „Lek TELMIKOR COMBI ne smete uzimati".

 ako ste starija osoba i treba povećati Vašu dozu.

U slučaju hirurške intervencije ili anestezije, treba da kažete svom lekaru da uzimate lek TELMIKOR COMBI.

Deca i adolescenti

Primena leka TELMIKOR COMBI se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Drugi lekovi i lek TELMIKOR COMBI

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Lekar će možda morati da promeni Vašu dozu i/ili da primeni druge mere opreza. U nekim slučajevima ćete možda morati da prestanete da uzimate jedan od lekova. Ovo se posebno odnosi na lekove koji su dole navedeni:

 Lekovi koji sadrže litijum za lečenje nekih psihičkih oboljenje.

 Lekovi koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u krvi kao što su zamene za so koje sadrže kalijum, diuretici koji štede kalijum (pojedine „tablete za izbacivanje tečnosti iz organizma“).

 Antagonisti receptora angiotenzina II.

 ACE inhibitori ili aliskiren (videti takođe informacije u odeljku „Lek TELMIKOR COMBI ne smete uzimati“ i „Upozorenja i mere opreza“).

 NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi, npr. acetilsalicilna kiselina ili ibuprofen), heparin, imunosupresivi (npr. ciklosporin ili takrolimus) i antibiotik trimetoprim.

 Rifampicin, eritromicin, klaritromicin (antibiotici).  Kantarion.

 Dantrolen (infuzija koja se daje u slučaju teških poremećaja telesne temperature).

 Lekovi koji menjaju funkcionisanje imunskog sistema (npr. sirolimus, temsirolimus i everolimus).

 Lekovi koji se primenjuju za lečenje HIV/AIDS (npr. ritonavir) ili za lečenje gljivičnih infekcija (npr. ketokonazol).

 Verapamil, diltiazem (lekovi za terapiju srčanih oboljenja)  Simvastatin za lečenje povećanih koncentracija holesterola.  Digoksin

Kao i kod drugih lekova za snižavanje krvnog pritiska, dejstvo leka TELMIKOR COMBI se može smanjiti kada uzimate NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi, npr. acetilsalicilnu kiselinu ili ibuprofen) ili kortikosteroide.

Lek TELMIKOR COMBI može povećati dejstvo drugih lekova za snižavanje krvnog pritiska koji se primenjuju u lečenju visokog krvnog pritiska ili lekova sa potencijalom za snižavanje krvnog pritiska (npr. baklofen, amifostin, neuroleptici ili antidepresivi).

Uzimanje leka TELMIKOR COMBI sa hranom, pićima i alkoholom

Alkohol može pogoršati nizak krvni pritisak, što se može manifestovati vrtoglavicom pri ustajanju.

Grejpfrut i sok od grejpfruta se ne smeju uzimati tokom primene leka TELMIKOR COMBI. Razlog za to je što grejpfrut i sok od grejpfruta mogu dovesti do povećanja koncentracije aktivne supstance amlodipina u krvi kod nekih pacijenata i mogu povećati dejstvo leka TELMIKOR COMBI na snižavanja krvnog pritiska.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Morate obavestiti svog lekara ako mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Lekar će Vam savetovati da prestanete da uzimate lek TELMIKOR COMBI pre početka trudnoće ili čim saznate da ste trudni i preporučiće Vam drugi lek umesto leka TELMIKOR COMBI. Lek TELMIKOR COMBI se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se primenjivati ukoliko ste trudni duže od 3 meseca, jer može ozbiljno naškoditi detetu kada se primenjuje nakon trećeg meseca trudnoće.

Dojenje

Pokazalo se da amlodipin u malim količinama prelazi u majčino mleko.

Obavestite lekara ako dojite ili treba da počnete da dojite. Lek TELMIKOR COMBI se ne preporučuje majkama koje doje, a Vaš lekar može odabrati za Vas neku drugu terapiju ako želite da dojite, posebno ako je Vaša beba novorođenče ili je prevremeno rođena.

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete bilo koji lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Kod nekih osoba se mogu javiti neželjena dejstva kao što su nesvestica, pospanost, vrtoglavica ili vertigo (osećaj da se sve vrti oko Vas) tokom lečenja visokog krvnog pritiska. Ako osetite ova neželjena dejstva, nemojte upravljati vozilima ili rukovati mašinama.

Lek TELMIKOR COMBI sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite to sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza je jedna tableta dnevno. Pokušajte da uzimate tablete svakoga dana u isto vreme. Tabletu TELMIKOR COMBI izvadite iz blistera neposredno pre primene.

Lek TELMIKOR COMBI možete uzimati sa ili bez hrane. Tablete treba progutati sa malo vode ili drugog bezalkoholnog pića. Nemojte uzimati lek Teldipin sa sokom od grejpfruta.

Ako imate oštećenu funkciju jetre, uobičajena doza ne sme prelaziti jednu tabletu od 40 mg/5 mg ili jednu tabletu od 40 mg/10 mg dnevno.

Ako ste uzeli više leka TELMIKOR COMBI nego što treba

Ako slučajno uzmete previše tableta, odmah se obratite lekaru, farmaceutu ili idite u hitnu službu najbliže bolnice. Možda ćete imati nizak krvni pritisak ili ubrzane otkucaje srca. Takođe su prijavljeni usporeni

otkucaji srca, vrtoglavica, smanjena bubrežna funkcija uključujući bubrežnu slabost, izražen i produžen nizak pritisak, uključujući šok i smrt.

Višak tečnosti se može nakupiti u Vašim plućima (plućni edem), uzrokujući kratak dah, i do 24-48 sati nakon uzimanja leka.

Ako ste zaboravili da uzmete lek TELMIKOR COMBI

Ako zaboravite da uzmete dozu leka, uzmite je čim se setite i potom nastavite po redovnom režimu doziranja. Ukoliko ne uzmete svoju tabletu jednog dana, narednog dana uzmite svoju uobičajenu dozu. Ne uzimajte duplu dozu kako biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek TELMIKOR COMBI

Važno je da lek TELMIKOR COMBI uzimate svakoga dana, sve dok Vam lekar ne kaže drugačije. Ako imate utisak da je dejstvo leka suviše jako ili suviše slabo, recite to svom lekaru ili farmaceutu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna i zahtevati hitnu medicinsku pomoć:

Ako se kod Vas javi neki od sledećih simptoma, odmah treba da se javite lekaru:

Sepsa (često se naziva „trovanje krvi“, je teška infekcija celog organizma praćena visokom telesnom temperaturom i osećajem stanja teške bolesti), vrlo brzo oticanje kože i sluzokože (angioedem); ova neželjena dejstva su retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek), ali izuzetno ozbiljna i pacijenti treba da prekinu da uzimaju lek i da se odmah jave lekaru. Ako se ova dejstva ne leče, ona mogu biti sa smrtnim ishodom. Povećana incidencija sepse je zabeležena samo pri primeni telmisartana, ali ne može se isključiti pri primeni leka TELMIKOR COMBI.

Česte neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Vrtoglavica, otok gležnjeva (edem).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): Pospanost, migrena, glavobolja, trnci ili utrnulost ruku ili stopala, vertigo, usporeni otkucaji srca, palpitacije (osećaj lupanja srca), nizak krvni pritisak (hipotenzija), vrtoglavica pri ustajanju (ortostatska hipotenzija), crvenilo praćeno osećajem vrućine, kašalj, bolovi u želucu (abdominalni bol), proliv, osećaj mučnine, svrab, bol u zglobovima, grčevi mišića, bolovi u mišićima, nemogućnost postizanja erekcije, slabost, bol u grudima, umor, otok (edem), povećane vrednosti enzima jetre.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Infekcija mokraćne bešike, osećaj tuge (depresija), osećaj anksioznosti, nesanica, nesvestica, oštećenje nerava u šakama ili stopalima, smanjen osećaj dodira, poremećaj ukusa, tremor, povraćanje, otečene desni, nelagodnost u abdomenu, suva usta, ekcem (poremećaj kože), crvenilo kože, osip, bol u leđima, bol u nogama, nagon za mokrenjem tokom noći, opšte loše osećanje (malaksalost), povećane koncentracije mokraćne kiseline u krvi.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): Progresivno stvaranje ožiljaka na plućnom tkivu (intersticijalna bolest pluća [uglavnom zapaljenje intersticijuma pluća i zapaljenje pluća sa prekomernim brojem eozinofila]).

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena sa komponentama telmisartan ili amlodipin i takođe se mogu javiti pri primeni leka TELMIKOR COMBI:

Telmisartan

Kod pacijenata koji uzimaju samo telmisartan prijavljene su sledeća neželjena dejstva:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

Infekcije urinarnog trakta, infekcije gornjeg respiratornog trakta (npr. zapaljenje grla, zapaljenje sinusa, obična prehlada), smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija), visoke koncentracije kalijuma u krvi, nedostatak vazduha, nadutost, pojačano znojenje, oštećenje funkcije bubrega uključujući nagli prestanak rada bubrega, povećane koncentracije kreatinina.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Povećanje broja nekih belih krvnih ćelija (eozinofilija), mali broj trombocita (trombocitopenija), alergijske reakcije (npr. osip, svrab, otežano disanje, zviždanje u grudima, otok lica i nizak krvni pritisak), niske koncentracije šećera u krvi (kod pacijenata sa dijabetesom), oslabljen vid, ubrzani otkucaji srca, nelagodnost u želucu, poremećaj funkcije jetre, koprivnjača (urtikarija), osip izazvan lekom, zapaljenje tetiva, bolest slična gripu (na primer bol u mišićima, opšte loše osećanje), smanjena koncentracija hemoglobina (protein u krvi), povećane koncentracije kreatinin fosfokinaze u krvi, smanjena koncentracija natrijuma.

Većina slučajeva poremećaja funkcije jetre i poremećaja jetre u vezi sa telmisartanom je tokom postmarketinškog praćenja zabeležena kod Japanaca. Ova neželjena dejstva će verovatno biti češća kod Japanaca u odnosu na ostale pacijente.

Amlodipin

Kod pacijenata koji su uzimali samo amlodipin prijavljena su sledeća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Promenjen rad creva, proliv, zatvor, poremećaji vida, dvostruki vid, oticanje gležnjeva.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

Promene raspoloženja, oštećen vid, zujanje u ušima, kratak dah, kijanje/curenje nosa, gubitak kose, neuobičajene modrice i krvarenje (oštećenje crvenih krvnih zrnaca), promena boje kože, pojačano znojenje, otežano mokrenje, povećana potreba za mokrenjem posebno noću, povećanje grudi kod muškaraca, bol, povećanje telesne mase, smanjenje telesne mase.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): Konfuzija.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): Smanjen broj belih krvnih zrnaca (leukopenija), mali broj trombocita (tromobcitopenija), alergijska reakcija (npr. osip, svrab, otežano disanje, zviždanje u grudima pri disanju, otok lica ili nizak krvni pritisak), povećana koncentracija šećera u krvi, nekontrolisani pokreti grčenja ili trzanja, srčani udar, nepravilni otkucaji srca, zapaljenje krvnih sudova, zapaljenje pankreasa, zapaljenje želudačne sluzokože (gastritis), zapaljenje jetre, žuta prebojenost kože (žutica), povećane vrednosti enzima jetre sa žuticom, brzo oticanje kože i sluzokože (angioedem), teške reakcije kože, koprivnjača (urtikarija), teške alergijske reakcije sa pojavom plikova po koži i sluzokoži (eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom), pojačana osetljivost kože na sunce, povećana napetost mišića.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

Teške alergijske reakcije sa pojavom plikova po koži i sluzokoži (toksična epidermalna nekroliza).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti ovaj lek posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:“ i blisteru nakon „EXP:" Rok upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek TELMIKOR COMBI

 Aktivne supstance su telmisartan i amlodipin. TELMIKOR COMBI, 40 mg/5 mg, tablete

Jedna tableta sadrži 40 mg telmisartana i 5 mg amlodipina (u vidu amlodipin-besilata). TELMIKOR COMBI, 40 mg/10 mg, tablete

Jedna tableta sadrži 40 mg telmisartana i 10 mg amlodipina (u vidu amlodipin-besilata). TELMIKOR COMBI, 80 mg/5 mg, tablete

Jedna tableta sadrži 80 mg telmisartana i 5 mg amlodipina (u vidu amlodipin-besilata). TELMIKOR COMBI, 80 mg/10 mg, tablete

Jedna tableta sadrži 80 mg telmisartana i 10 mg amlodipina (u vidu amlodipin-besilata).

 Pomoćne supstance:

TELMIKOR COMBI, 40 mg/5 mg, tablete i TELMIKOR COMBI, 80 mg/5 mg, tablete:

celuloza, mikrokristalna; krospovidon; gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); magnezijum-stearat; skrob, kukuruzni; manitol; meglumin; povidon K 25; silicijum, koloidni bezvodni; natrijum-hidroksid; skrob, preželatinizovani (kukuruzni).

TELMIKOR COMBI, 40 mg/10 mg, tablete i TELMIKOR COMBI ,80 mg/10 mg, tablete:

celuloza, mikrokristalna; krospovidon; gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); magnezijum-stearat; skrob, kukuruzni; manitol; meglumin; povidon K25; silicijum, koloidni bezvodni; natrijum-hidroksid; skrob, preželatinizovani (kukuruzni).

Kako izgleda lek TELMIKOR COMBI i sadržaj pakovanja

TELMIKOR COMBI, 40 mg/5 mg, tablete: dvoslojne, duguljaste, bikonveksne tablete, bele do skoro bele boje sa jedne strane i ružičaste sa druge strane, uz prihvatljivu tačkastu prošaranost sa ružičaste strane, približnih dimenzija 12 x 6 mm.

TELMIKOR COMBI, 40 mg/10 mg, tablete: dvoslojne, duguljaste, bikonveksne tablete, bele do skoro bele boje sa jedne strane i žute sa druge strane, uz prihvatljivu tačkastu prošaranost sa žute strane, približnih dimenzija 12 x 6 mm.

TELMIKOR COMBI, 80 mg/5 mg, tablete: dvoslojne, duguljaste, bikonveksne tablete, bele do skoro bele boje sa jedne strane i ružičaste sa druge strane, uz prihvatljivu tačkastu prošaranost sa ružičaste strane, približnih dimenzija 15 x 7 mm.

TELMIKOR COMBI, 80 mg/10 mg, tablete: dvoslojne duguljaste, bikonveksne tablete, bele do skoro bele sa jedne strane i žute sa druge strane, uz prihvatljivu tačkastu prošaranost sa žute strane, približnih dimenzija 15 x 7 mm.

Unutrašnje pakovanje je blister (AL/OPA/AL/PVC ) koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD, Ðorđa Stanojevića 12, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jul, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

TELMIKOR COMBI, 40 mg/5 mg, tablete: 000461227 2023 od 29.07.2024.

TELMIKOR COMBI, 40 mg/10 mg, tablete: 000461161 2023 od 29.07.2024.

TELMIKOR COMBI, 80 mg/5 mg, tablete: 000461162 2023 od 29.07.2024.

TELMIKOR COMBI, 80 mg/10 mg, tablete: 000461163 2023 od 29.07.2024.