Tefor® 500mg film tableta

Terapija dijabetes melitusa tip 2, pogotovokod gojaznih pacijenata kod kojih dijetetski režim i vežbe ne daju adekvatnu kontrolu glikemije.

Kod odraslih, lekTefor može da se koristi kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim oralnim antidijabeticima ili sa insulinom.

Kod dece uzrasta od10 godina i adolescenata, lek Tefor se može koristiti kao monoterapija ili u kombinaciji sa insulinom.

Pokazalo se da je kod odraslih gojaznih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, koji su koristili metformin kao terapiju prvog izbora, nakon što dijetetski režim nije dao rezultat, došlo do redukcije komplikacija dijabetesa (videti odeljak 5.1).

Doziranje

Odraslisa normalnom renalnom funkcijom (GFR≥90mL/min)

Monoterapija i kombinacija sa drugim oralnim antidijabeticima

Uobičajena početna doza je 500 mg ili 850 mg metformin-hidrohlorida 2 do 3 puta dnevno, koja se uzima za vreme ili posle obroka.

Nakon10 do 15 dana, dozu treba prilagoditi na osnovu izmerenih vrednosti koncentracije glukoze u krvi. Postepeno povećanje doze može poboljšati gastrointestinalnu podnošljivost.

Maksimalna preporučena doza metformin-hidrohlorida je 3 g dnevno, primenjena u tri pojedinačne doze. Ukoliko se namerava prelazak sa drugogoralnog antidijabetika: prekinuti sa upotrebom oralnog antidijabetika koji se trenutno koristii započeti sa prethodno navedenim dozama metformina.

Kombinacija sa insulinom

Metformin i insulin mogu da se koristeu kombinovanoj terapiji kakobi se postigla bolja kontrola glikemije. Metformin-hidrohloridse daje u uobičajenoj početnoj dozi od 500 mg ili 850 mg dva ili tri puta dnevno, dok se doza insulina prilagođava prema vrednostima koncentracije glukoze u krvi.

Starijipacijenti:

S obzirom na to da renalna funkcija kod starijih pacijenata može biti oslabljena, doziranje metformina treba prilagođavati na osnovu procene renalne funkcije. Neophodna je redovna procena renalne funkcije (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije bubrega:

Potrebno je ispitati glomerularnu filtraciju pre započinjanja terapije lekovima koje sadrže metformin i najmanje jednom godišnje nakon početka terapije. Kod pacijenata sa povećanim rizikom za progresiju oštećenja renalne funkcije i kod starijih pacijenata, renalnu funkciju treba proveravati i češće, npr. svakih 3-6 meseci.

GFR (mL/min)

60-89

45-59 30-44

<30

Maksimalna dnevna doza (podeljena u 2-3 pojedinačne doze)

3000 mg

2000 mg 1000mg

-

Dodatna razmatranja

Redukcija doze može se razmotriti u slučaju slabljenja bubrežne funkcije

Faktorekoji mogu da povećaju rizik od laktatne acidoze (videti odeljak 4.4) treba razmotritipre započinjanja terapije metforminom. Početna doza može biti najvišepola od maksimalne doze

Metformin je kontraindikovan.

Pedijatrijska populacija

Monoterapija i kombinacija sa insulinom

- Lek Tefor mogu da koriste deca uzrasta od 10 godina i adolescenti.

- Uobičajena početna doza je 500 mg ili 850 mg metformin-hidrohlorida jednom dnevno, koja se uzima tokom ili posle obroka.

Posle 10 do 15 dana dozu treba prilagoditi na osnovu izmerenih koncentracija glukoze u krvi. Postepeno povećanje doze može poboljšati gastrointestinalnu podnošljivost. Maksimalna preporučena doza metformin-hidrohlorida je 2 g dnevno, podeljena u 2 ili 3 pojedinačne doze.

Preosetljivost na metformin ili na bilo koju od pomoćnih supstancinavedenih u odeljku 6.1. Bilo koji tip metabobličke acidoze (kao što su laktatna acidoza, dijabetesna ketoacidoza)

Dijabetesna prekoma

Teška renalna insuficijencija (GFR <30mL/min)

Akutna stanja sa potencijalom da promene renalnu funkciju kao što su: dehidratacija, teška infekcija, šok;

Oboljenje koje može da izazove hipoksiju tkiva (naročito akutne bolesti ili pogoršanje hronične bolesti) kao što su:dekompenzovana srčana insuficijencija, respiratorna insuficijencija, nedavni infarkt miokarda, šok;

Insuficijencija jetre, akutna intoksikacija alkoholom, alkoholizam.

Laktatna acidoza

Laktatna acidoza je veoma retka ali ozbiljna metabolička komplikacija koja najčešće nastajezbog akutnog pogoršanja renalne funkcije ili kardiorespiratorne bolesti ili sepse. Kumulacija metformina se javlja pri aktunom pogoršanju renalne funkcije i povećava rizik od nastanka laktatne acidoze.

U slučaju dehidratacije (teška dijareja ili povraćanje, povišena telesna temperatura ili smanjeni unos tečnosti), metformin treba privremeno isključiti i preporučuje se da se kontaktira zdravstveni radnik.

Terapiju lekovima koji mogu akutno da oštete renalnu funkciju (kao što su antihipertenzivi, diureticii NSAIL), treba započeti sa oprezom kod pacijenata na terapiji metforminom. Drugi faktori rizika za laktatnu acidozu su prekomeran unos alkohola, hepatička insuficijencija, neadekvatno kontrolisani dijabetes, ketoza, produženo gladovanje i druga stanja povezana sa hipoksijom, kao i istovremena primena lekova koji mogu da izazovu laktatnu acidozu (videti odeljke 4.3 i4.5).

Pacijenti i/ili negovatelji treba da budu obavešteni o riziku za nastanak laktatne acidoze. Laktatna acidoza se karakteriše acidotičnom dispnejom, abdominalnim bolom, grčevima u mišićima, astenijom i hipotermijom praćenom komom. U slučaju sumnje na ove simptome, pacijent treba da prestane sa upotrebom metformina i potraži hitnu medicinsku pomoć. Laboratorijski nalazi su smanjenipH krvi (< 7,35), povećana koncentracija laktata u plazmi (>5 mmol/L) i povećan anjonski „gap” i odnos laktata i piruvata.

Renalna funkcija

GFR treba utvrditi pre početka terapije i redovno ga pratiti nakon toga, videti odeljak 4.2. Metformin je kontraindikovan kod pacijenata sa GFR< 30 mL/min i treba ga privremeno isključiti u slučaju pojave stanja koja ukazuju na oštećenje renalne funkcije, videti odeljak 4.3.

Srčana funkcija

Pacijenti sa srčanom insuficijencijom imaju veći rizik za nastanak hipoksije i renalne insuficjencije. Kod pacijenata sa stabilnom hroničnom srčanom insuficijencijom, metformin se može koristiti uz redovno praćenje srčane i renalne funkcije.

Kod pacijenata sa akutnom i nestabilnom srčanom insuficijencijom, metformin je kontraindikovan (videti odeljak 4.3).

Primena kontrastnih sredstava sa jodom

Intravaskularna primena kontrastnih sredstava sa jodom može dovesti do nefropatije, koja rezultuje nagomilavanjem metformina i povećanim rizikom od laktatne acidoze.

Upotreba metformina treba da bude prekinuta pre ispitivanja ili u vreme ispitivanja i s njegovom primenom ne treba započeti najmanje 48 sati nakon, ukoliko je renalna funkcija ponovo ispitana i utvrđeno da je stabilna, videti odeljke 4.2 i 4.5.

Operacija

Metformin treba isključiti iz upotrebe u vreme operacije koja podrazumeva upotrebu opšte, spinalne ili epiduralne anestezije i ne treba ga ponovo koristiti 48 sati posle hirurške intervencije ili do potpunog uspostavljanja unosa hrane oralnim putem ukoliko je renalna funkcija ponovo ispitana i utvrđeno da je stabilna.

Pedijatrijska populacija

Pre početka terapije metforminom treba potvrditi dijagnozu dijabetes melitusa tipa 2.

Tokom kontrolisane kliničke studije, upotrebom metformina tokom jedne godine nije ustanovljen uticaj na rast i pubertet, ali podaci o dejstvu metformina na rast i pubertet pri dužoj upotrebi nisu dostupni. Prema tome, potrebno je pažljivo pratiti dejstvo metformina na rast i pubertet, posebno kod dece koja su pred pubertetom.

Deca starosti od 10 do 12 godina:

Svega 15-oro deceuzrasta između 10 i 12 godina je učestvovalo u kontrolisanoj kliničkoj studiji koja je sprovedena među decom i adolescentima. Iako se efikasnost i bezbednost primene metformina kodove dece nije razlikovala od efikasnosti i bezbednosti upotrebe metformina kod starije dece i adolescenata, posebnu pažnju treba obratiti kada se propisuje metformin deci uzrasta između 10 i 12 godina.

Ostale mere opreza

Svi pacijenti treba da nastave sa svojim režimom ishrane koji uključuje ravnomeran raspored unosa ugljenih hidrata utoku dana. Gojazni pacijenti treba da nastave sa svojom niskokalorijskom dijetom. Dijabetes treba redovno pratiti uobičajenim laboratorijskim testovima. Metformin sam po sebi ne izaziva hipoglikemiju, mada se preporučuje oprez kada se koristi u kombinaciji sa insulinom ili drugim oralnim antidijabeticima (npr. derivatima sulfonilureje ili meglitinidima).

Istovremena upotreba koja se ne preporučuje

Alkohol:

Intoksikacija alkoholom je povezana sa povećanim rizikom od pojave laktatne acidoze, posebno u sledećim slučajevima: gladovanje, neuhranjenost ilioštećenje funkcije jetre.

Kontrastna sredstva koja sadrže jod:

Metformin se mora isključiti iz upotrebe pre ili u vreme procedure snimanja sa kontrastnim sredstvom i ne treba ga ponovo uvesti u terapiju najmanje48 sati posle ispitivanja, tek pošto je renalna funkcija ponovo ispitana i utvrđeno da je stabilna (videti odeljke4.2. i 4.4).

Kombinacije čija primena zahteva oprez

Neki lekovi mogu nepovoljnouticati na renalnu funkciju što može povećati rizik od laktatne acidoze npr. NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze (COX) II, ACE inhibitore, antagonistereceptora angiotenzina II receptora i diuretike, naročito diuretike Henelove petlje. Kada se započinje terapija ili se takvi lekovi koriste u kombinaciji sa meforminom, pažljivopraćenje renalne funkcije je neophodno.

Lekovi sa intrinzičkom hiperglikemijskom aktivnošću (npr. glukokortikoidi (sistemska i lokalna primena) i simpatomimetici)

Potrebna je češća kontrola koncentracije glukozeu krvi, pogotovo na početku terapije. Ukoliko je neophodno, dozu metformina treba prilagoditi, tokom terapije sa ostalim lekovima, ali i nakon prestanka njihove primene.

Transporteri organskih katjona (engl. organic cation transporters, OCT) Metformin je supstrat oba transportera OCT1 i OCT2.

Istovremena primena metformina sa:

- inhibitorima OCT1 (kao što je verapamil) može smanjiti efikasnost metformina

- induktorima OCT1 (kao što je rifampicin) može povećati gastrointestinalnu resorpciju i efikasnost metformina

- inhibitorima OCT2 (kao što su cimetidin, dolutegravir, ranolazin, trimetoprim, vandetanib i isavukonazol) može smanjiti renalnu eliminaciju metformina i ovo može dovesti do povećanja koncentracije metformina u plazmi.

- inhibitorima OCT1 i OCT2 (kao što su krizotinib, olaparib) može promeniti efikasnost i renalnu eliminaciju metformina.

Savetuje se oprez, posebno kod pacijenata sa oštećenjem renalne funkcije, kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno sa meforminom, i koncentracija metformina u plazmi se može povećati. Ukoliko je potrebno, može se razmotriti prilagođavanje doze metformina s obzirom na to da OCT inhibitori/induktori mogu promeniti efikasnost metformina.

Trudnoća

Nekontrolisan dijabetes tokom trudnoće (gestacioni ili stalni), povezan je sa povećanjemrizika od pojave kongenitalnih anomalija i perinatalnog mortaliteta.

Ograničenbroj podataka o upotrebi metformina kod trudnica ne ukazuju na povećan rizik od pojave kongenitalnih anomalija. Studije na životinjama ne ukazuju na štetna dejstva vezana za trudnoću, razvoj embriona i fetusa, porođaj i postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3).

Kada pacijentkinja planira trudnoću ili tokom trudnoće, preporuka je da se dijabetes ne leči metforminom, već treba koristiti insulin za održavanje koncentracije glukozeu krvi u granicama normale koliko god je to moguće, kako bi se smanjio rizik od malformacije fetusa.

Dojenje

Metformin se izlučuje u majčino mleko. Nisu primećena neželjena dejstva kod dojene novorođenčadi/odojčadi. Ipak, kako su dostupniograničeni podaci, ne preporučuje se dojenjetokom terapije metforminom. Odluka o tome da li prekinuti dojenje, treba biti doneta, uzimajući u obzir važnost dojenja i potencijalnirizik od neželjenihdejstava na dete.

Plodnost

Plodnost mužjaka i ženkipacova nije bila promenjena u slučaju primene visokih doza metformina, kao što je 600 mg/kg/dan, što je približno tri puta više od maksimalnih preporučenih dnevnih doza kod ljudi, računato prema telesnoj površini.

Metformin kao monoterapija ne izaziva hipoglikemiju, tako da ne utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Međutim, pacijente treba upozoriti na rizik od hipoglikemije, kada se metformin koristi u kombinaciji sa drugim antidijabeticima (npr. derivatima sulfonilureje, insulinom, meglitinidima).

tokom uvođenja terapije, najčešće neželjenereakcijesu: mučnina, povraćanje, dijareja, bol u abdomenu, gubitak apetita, koje seu većini slučajeva spontano povlače. Kako bi se sprečila pojava ovih neželjenih reakcija, preporučuje se upotreba metformina u 2 ili 3 dnevne doze, kao i postepeno povećanje doze.

Sledeće neželjene reakcije se mogu pojaviti tokom terapije metforminom. Učestalost je definisana na sledeći način: veoma često: (≥1/10); često (≥1/100 do<1/10); povremeno (≥1/1000 do<1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000).

U okviru svake grupe, neželjene reakcije su navedene prema opadajućojozbiljnosti.

Poremećaji metabolizma i ishrane Veoma retko:

Laktatna acidoza (videti odeljak 4.4).

Smanjena resorpcija vitamina B12 sa smanjenom koncentracijomu serumu tokom dugotrajne upotrebe metformina. Ovu etiologiju treba uzeti u obzir kodpacijenata sa megaloblastnom anemijom.

Poremećaji nervnog sistema Često:

Poremećaj čula ukusa.

Gastrointestinalni poremećaji Veoma često:

Gastrointestinalni poremećaji kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, abdominalni bol i gubitak apetita. Ova neželjena dejstva se javljaju najčešće prilikom započinjanja terapije i povlače se spontano u većini slučajeva. Da bi ihizbegli, preporučuje se uzimanje metformina u 2 do 3 dnevne doze tokom ili posle obroka. Postepeno povećavanje doze može takođe poboljšati gastrointestinalnu podnošljivost.

Hepatobilijarni poremećaji Veoma retko:

Izolovani slučajevi poremećaja testova funkcije jetre ili hepatitisa koji se povlače nakon obustave terapije metforminom.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva Veoma retko:

Reakcije na koži kao što su eritem, svrab, urtikarija.

Pedijatrijska populacija

U objavljenim i postmarketinškim podacima, kao i u kontrolisanim kliničkim studijama sa ograničenom pedijatrijskom populacijom uzrasta od 10 do 16 godina koja je primala terapiju tokom jedne godine, neželjena dejstva su, po prirodi i težini, bila slična kao i ona kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Hipoglikemija nije primećena pri dozama metformina do 85 g, iako je dolazilo do pojave laktatne acidoze. Izraženo predoziranje metforminom ili pridruženi faktori rizika mogu dovesti do laktatne acidize. Laktatna acidoza je urgentno stanje i mora se lečitiu bolnici. Najefektivniji metod uklanjanja laktata i metformina je hemodijaliza.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici), bigvanidini

ATC šifra: A10BA02

Mehanizam dejstva

Metformin je bigvanidinsa antihiperglikemijskim dejstvima koji smanjujei bazalnu i postprandijalnu koncentraciju glukoze u plazmi. Ne stimuliše sekreciju insulina zbog čega ne izaziva hipoglikemiju.

Metformin može da deluje preko 3 mehanizma:

1) smanjenjemstvaranja glukoze u jetri putem inhibicije glukoneogeneze i glikogenolize;

2) u mišićima, povećanjemosetljivosti na insulin, poboljšavajući preuzimanje i iskoristljivost glukoze na periferiji;

3) odlaganjem intestinalne resorpcije glukoze.

Metformin stimuliše intracelularnu sintezu glikogena preko glikogen sintaze.

Metformin povećava transportnikapacitet svihdo sada poznatihtipova membranskihtransportera glukoze (GLUT).

Farmakodinamska dejstva

U kliničkim studijama upotreba metformina bila je povezana sa stabilnom telesnom masom ili umerenim smanjenjem telesne mase.

Kod ljudi, nezavisno od njegovog dejstva na glikemiju, metformin ima povoljna dejstva na metabolizam lipida. Ovose pokazalo pri terapijskim dozama u kontrolisanim kliničkim studijama srednjeg ili dugog trajanja: metformin smanjuje vrednost ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida.

Klinička efikasnost

U prospektivnojrandomizovanojstudiji(UKPDS), ustanovljena je dugoročna korist intenzivne kontrole glikemije kod odraslih pacijenata sa dijabetesomtip 2.

Analiza rezultata gojaznih pacijenata koji su bili na terapiji metforminom, nakon što sama dijeta nije dala rezultate, pokazala je:

značajno smanjenjeapsolutnog rizika bilo koje komplikacije povezanesa dijabetesomu grupi u kojoj su ispitanici dobijali metformin (29,8 događaja/1000 pacijent-godina) u odnosu na grupu koja je bila samo na dijeti (43,3 događaja/1000 pacijent-godina), p=0,0023, i u odnosu na kombinovanu grupu u kojojsu ispitanici dobijali ilisulfonilureju ili insulinkao monoterapiju (40,1 događaja/1000 pacijent-godina), p=0,0034;

značajno smanjenjeapsolutnog rizika od mortaliteta vezanog za dijabetes: metformin 7,5 događaja/1000 pacijent-godina, samo dijeta 12,7 događaja/1000 pacijent-godina, p=0,017;

značajno smanjenjeapsolutnog rizika od sveukupnog mortaliteta: metformin 13,5 događaja/1000 pacijent-godina u odnosu na grupu koja je bila samo na dijeti20,6 događaja/1000 pacijent-godina (p=0,011), i u odnosu na kombinovanu grupu u kojoj su ispitanici dobijaliilisulfonilureju iliinsulin kao monoterapiju 18,9 događaja/1000 pacijent-godina (p=0,021);

značajno smanjenjeapsolutnog rizika od infarkta miokarda: metformin 11 događaja/1000 pacijent-godina, samo dijeta 18 događaja/1000 pacijent-godina (p=0,01).

Za upotrebu metformina kao terapije drugog izbora, u kombinaciji sa sulfonilurejom, korist u smislu kliničkog ishoda se nije pokazala.

Kod dijabetesa tip 1, kombinacija metformina i insulina se koristila kod određenihpacijenata, ali klinička korist ove kombinacije nije zvanično utvrđena.

Pedijatrijska populacija

Kontrolisane kliničke studije u ograničenoj pedijatrijskoj populaciji uzrasta od 10 do 16 godina, tokom 1 godine, pokazalesu sličan odgovor u kontroli glikemije kao kod odraslih.

Resorpcija

Nakon primene oralne doze tablete metformin-hidrohlorida, maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) dostiže se za oko 2,5 sata (tmax). Apsolutna bioraspoloživost tablete metformin-hidrohlorida od 500 mg ili 850 mg je oko 50-60% kod zdravih ispitanika. Posle oralne doze neresorbovana frakcija izlučena fecesom iznosila je 20-30%.

Posle oralne primene, resorpcija metformina je saturabilna i nepotpuna. Pretpostavlja se da farmakokinetika resorpcije metformina nije linearna.

Tokom uobičajenog doziranja metformina, koncentracija u plazmiu stanju ravnoteže sedostiže između 24 i 48 sati i generalno je manja od 1 mikrogram/mL. U kontrolisanim kliničkim studijama, maksimalna koncentracija metformina u plazmi (Cmax) nije prešla 5 mikrograma/mL, čak ni pri maksimalnim dozama.

Hrana smanjuje stepen i blago usporava resorpciju metformina. Nakonoralne primene tableteod 850 mg, primećeno je smanjenje maksimalne koncentracije u plazmi za 40%, smanjenje vrednosti PIK za 25% (engl. area under the curve, AUC) i produženje vremena za 35 minuta do pojave maksimalnihkoncentracija u plazmi u odnosu na vrednosti natašte. Klinički značaj ovih saznanja nije poznat.

Distribucija

Vezivanje za proteine plazme je zanemarljivo. Metformin ulazi u eritrocite. Vrednost PIK u krvi je niža od vrednosti PIK u plazmi i pojavljujese otprilike u isto vreme. Eritrocitinajverovatnije predstavljaju sekundarni prostor distribucije. Srednji volumen distribucije (Vd) se kreće između 63 - 276 L.

Biotransformacija:

Metformin se izlučuje nepromenjen u urin. Kod ljudi nisu identifikovani metaboliti.

Eliminacija:

Renalni klirens metformina je > 400 mL/min, što ukazujena toda se metformin eliminiše glomerularnom filtracijom i tubularnom sekrecijom. Nakonoralne doze, prividnoterminalno poluvreme eliminacije je oko 6,5 sati.

Sa oštećenom renalnom funkcijom, renalni klirens se smanjuje proporcionalno klirensu kreatinina, tako da se poluvreme eliminacije produžava, što dovodi do povećanih koncentracija metformina u plazmi.

Karakteristike posebnihpopulacija pacijenata

Oštećenje renalne funkcije

Raspoloživi podaci kod pacijenata sa umerenom renalnom insuficijencijom su skromni i nema pouzdane procene sistemske izloženosti metforminu u ovoj podgupi pacijenata u poređenju sa pacijentima sa normalnom renalnom funkcijom. Prema tome, prilagođavanje doze treba sprovesti nakon razmatranja kliničke efikasnostii podnošljivosti (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijska populacija

Studija primene pojedinačne doze: Posle primene pojedinačne doze metformin-hidrohlorida od 500 mg kod pedijatrijskih pacijenata zabeležen je sličan farmakokinetički profil kao kod odraslih zdravih osoba.

Studija primene višestrukihdoza: Podaci su ograničeni na jednu studiju. Posle primene ponovljenihdoza od 500 mg dva puta dnevno tokom 7 dana kod pedijatrijskih pacijenata, vrednosti maksimalne koncentracije u plazmi(Cmax) i sistemskeizloženosti(PIK0-t) bilesu manjeza oko 33%, odnosno 40%, u odnosu na odrasle sa dijabetesom koji su uzimali dva puta dnevno 500 mg metformin-hidrohlorida tokom 14 dana. Pošto su doze individualno titrirane na osnovu kontrole glikemije, ovi rezultati su od ograničenog kliničkog značaja.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnihstudija bezbednosnefarmakologije, toksičnosti ponovljenihdoza, genotoksičnosti, karcinogenogpotencijala i reproduktivnetoksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kodljudi.

Tefor, 500 mg, film tablete i Tefor, 850 mg, film tablete

Jezgrofilm tablete: PovidonK 30 ; Propilenglikol;

Celuloza, mikrokristalna; Kroskarmeloza-natrijum; Magnezijum-stearat.

Filmobloga tablete: Hipromeloza;

Talk;

Titan-dioksid; Makrogol 6000.

Nije primenljivo.

Tefor, 500 mg, film tablete: 3 godine.

Tefor, 850 mg, film tablete:

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine. Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: 30 dana.

Tefor, 500 mg, film tablete:

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Tefor, 850 mg, film tablete:

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage. Nakon prvog otvaranja čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju.

Tefor, 500 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je Al/PVC - PVC/PVdC blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Tefor, 850 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je boca od polietilena visoke gustine (HDPE) sa zatvaračem od polipropilena (PP) koja sadrži 30 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.