Suliqua 100j./mL+50mcg/mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu

Lek Suliqua je indikovan za lečenje odraslih sa nedovoljno kontrolisanimdijabetes melitusomtipa 2 radi poboljšanja kontrole glikemijekao dodatak dijeti i fizičkoj aktivnosti, uz metforminsam ilisa ili bez inhibitora natrijum-glukoznog kotransportera 2 (engl. sodium-glucose co-transporter 2, SGLT-2).

Za rezultate ispitivanja vezane za dejstvo na kontrolu glikemije i vezano za ispitivanu populaciju, videti odeljke 4.4 i 5.1.

Lek Suliqua je dostupan u dva pena koji omogućuju različito doziranje, tj. lek Suliqua (10-40) pen i lek Suliqua (30-60) pen. Razlika između jačina penova zasniva se na rasponu doza u penu.

Lek Suliqua, 100 jedinica/mL + 50 mikrograma/mL napunjeni injekcioni pen može da isporuči dozu u rasponu od 10-40 jedinica insulina glargina u kombinaciji sa 5-20 mikrograma liksisenatida (lek Suliqua (10-40) pen).

1 od 23

Lek Suliqua 100 jedinica/mL + 33 mikrograma/mL napunjen injekcioni pen može da isporuči dozu u rasponu od 30-60 jedinica insulina glargina u kombinaciji sa 10-20 mikrograma liksisenatida (lek Suliqua (30-60) pen).

Kako bi se izbegle greške u doziranju lekar mora biti siguran da je na receptu navedena tačna jačina leka i broj doznih podeljaka (videti odeljak 4.4).

Doziranje

Doza mora da se individualno prilagođava na osnovu kliničkog odgovora i titrira se na osnovu potrebe pacijenta za insulinom. Doza liksisenatida se povećava ili smanjuje zajedno sa dozom insulina glargina i takođe zavisi od toga koji se pen koristi.

Početna doza

Pre uvođenja leka Suliqua potrebno je da se prekine lečenje bazalnim insulinom ili agonistima receptora glukagonu sličnog peptida -1 (GLP-1) ili oralnim lekovima za smanjenje koncentracije glukoze u krvi, osim metformina i inhibitora SGLT-2.

Početna doza leka Suliqua zasniva sena prethodnom lečenju antidijabeticima i kako se ne bi prekoračila preporučena početna doza liksisenatida od 10 mikrograma:

Početna doza i napunjeni injekcioni pen

Lek Suliqua (10-40) pen

Lečenje oralnim antidijabeticima ili agonistima GLP-1 receptora (pacijenti koji prethodno nisu primenjivali insulin)

10 doznih podeljaka (10 jedinica/ 5 mikrograma)*

Prethodna terapija

Insulin glargin (100 jedinica/mL)** ≥20 do <30 jedinica

20 doznih podeljaka (20 jedinica/10 mikrograma)*

Insulin glargin (100 jedinica/mL)** ≥30 do ≤60 jedinica

Lek Suliqua (30-60) pen

30 doznih podeljaka (30 jedinica/10 mikrograma)*

*jedinice insulin glargina (100 jedinica/mL)/mikrograma liksisenatida

Pacijenti koji primaju manje od 20 jedinica insulina glargine mogu se smatrati sličnim pacijentima koji nisu primali insulin

** Ako se koristio drugi bazalni insulin:

Za bazalni insulin koji se primenjujedva puta dnevno ili insulin glargin (300 jedinica/mL), prethodno primenjena ukupna dnevna doza treba da se smanj za 20% kako bi se odredila početna doza leka Suliqua.

Za bilo koji drugi bazalni insulin treba primeniti isto pravilo kao i za insulin glargin (100 jedinica/mL).

Maksimalna dnevna doza je 60 jedinica insulina glargina i 20 mikrograma liksisenatida, što odgovara dozi od 60 doznih podeljaka.

Lek Suliqua treba ubrizgati jednom dnevno jedan sat pre obroka. Poželjno je da se prandijalna injekcija primeni pre istog obroka svaki dan, kad se odabere najprikladniji obrok.

Titracija doze

Lek Suliqua treba da se dozira u skladu sa individualnim potrebama pacijenta za insulinom. Preporučujese optimizacija kontrole glikemije putem prilagođavanja doze na osnovu koncentracije glukoze u plazmi natašte (videti odeljak 5.1). Preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze tokom prelaza i u narednim nedeljama.

2 od 23

Ako pacijent počinje sa primenom leka Suliqua (10-40) pena, doza može da se titrira do maksimalno 40 doznih podeljaka pomoću ovog pena.

Za doze >40 doznih podeljaka/dan, titracija se mora nastaviti sa lekom Suliqua (30-60) penom. Ako je pacijent počeo terapiju sa lekom Suliqua (30-60) penom, doza može da se titrira do 60 doznih podeljaka pomoću ovog pena.

Za ukupnu dnevnu dozu koja je >60 doznih podeljaka/dan, lek Suliqua ne sme da se koristi.

Pacijenti koji prilagođavaju dozu ili vreme doziranja trebalo bi to da rade samo pod medicinskim nadzorom uz odgovarajuće praćenje koncentracije glukoze (videti odeljak 4.4).

Propuštena doza

Ako se propusti doza leka Suliqua, mora se primenitiunutar sat vremena pre sledećeg obroka. Posebne populacije

Starije osobe

Lek Suliqua može da se primenjuje kod starijih pacijenata. Doza treba individualno da se prilagodi, na osnovu praćenja koncentracije glukoze. Kod starijih osoba, progresivno pogoršanje funkcije bubrega može da dovede do stalnog smanjenja potrebe za insulinom. Za liksisenatid nije potrebno prilagođavanje doze na osnovu starosti. Terapijskoiskustvo sa lekom Suliqua kod pacijenta ≥75 godina je ograničeno.

Oštećenje funkcije bubrega

LekSuliqua se ne preporučuje kod pacijenta sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i završnom fazom bubrežne bolesti jer nema dovoljno terapijskog iskustva sa upotrebom liksisenatida.

Nije potrebno prilagođavanje doze za liksisenatid kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, potrebe za insulinom mogu biti smanjene zbog smanjenog metabolizma insulina.

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega koji koriste lek Suliqua, može biti potrebnoredovno praćenje koncentracije glukoze i prilagođavanje doze.

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze liksisenatida kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2). Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, potrebe za insulinom mogu biti smanjene zbog smanjenog kapaciteta za glukoneogenezu i smanjenog metabolizma insulina. Redovno praćenje koncentracije glukoze i prilagođavanje doze leka Suliqua mogu biti potrebni kod pacijenta sa oštećenjem funkcije jetre.

Pedijatrijska populacija

Nema relevantne primene leka Suliqua u pedijatrijskoj populaciji.

Način primene

Lek Suliqua se primenjujesupkutano u abdomen, deltoidno područje ili butinu.

Mesto primene mora da se menja unutar istog područja (abdomen, deltoidno područje ili butina) od injekcije do injekcije kako bi se smanjio rizik od lipodistrofije i kutane amiloidoze (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Pacijente treba savetovati da uvek koriste novu iglu. Ponovno korišćenje igala insulinskih penova povećava rizik od začepljenja igala, što može uzrokovati subdoziranje ili predoziranje. U slučaju začepljenih igala, pacijenti moraju da slede uputstva opisana u Uputstvu za upotrebu koja su priložena uz Uputstvo za lek (videti odeljak 6.6).

Lek Suliqua se ne sme izvlačiti iz uloška napunjenog injekcionog pena u špric kako bi se izbegle greške u doziranju i moguće predoziranje (videti odeljak 4.4).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Sledljivost

3 od 23

Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, nazivi broj serije primenjenog leka treba jasno zabeležiti.

Dijabetes melitus tipa 1

Lek Suliqua ne treba koristiti kod pacijenata sa dijabetes melitusomtipa 1 ili za lečenje dijabetičke ketoacidoze.

Promena na mestu primene leka

Pacijenti moraju biti upućeni da neprekidno menjaju mestoprimene kako bi se smanjili rizik odnastanka lipodistrofije i kutane amiloidoze. Na područjima na kojima su se javile te reakcije moguć je potencijalni rizik od odložene resorpcijeinsulina i pogoršanja kontroleglikemije nakon primene injekcija insulina. Zabeleženo je da iznenadna promena mesta primene injekcije i primena na nezahvaćenom području dovode do hipoglikemije. Nakon promene mesta primenepreporučuje se praćenje koncentracijeglukoze u krvi, a može serazmotritiprilagođavanje doze antidijabetičkih lekova.

Hipoglikemija

Hipoglikemija je bila najčešće prijavljena zapažena neželjena reakcija tokom lečenja lekom Suliqua (videti odeljak 4.8). Hipoglikemija se može javiti ako je doza leka Suliqua veća nego što je potrebno.

Faktori koji povećavaju sklonost prema hipoglikemiji zahtevaju posebno pažljivo praćenje, a može biti neophodno i prilagođavanje doze. U te faktore spadaju:

- promena mesta primene leka,

- povećana osetljivost na insulin (npr. uklanjanjem faktora stresa), - neuobičajena, povećana ili produžena fizička aktivnost,

- interkurentna oboljenja (npr. povraćanje, dijareja), - neodgovaraući unos hrane,

- propušteni obroci,

- konzumiranje alkohola,

-neki nekompenzovani endokrini poremećaji (npr. hipotireoidizam i insuficijencija prednjeg režnja hipofize ili kore nadbubrega),

- istovremena terapija određenimdrugim lekovima (videti odeljak 4.5),

- liksisenatid i/ili insulin u kombinaciji sa derivatima sulfoniluree mogu dovesti do povećanog rizika od hipoglikemije. Zato se lek Suliqua ne sme primenjivati u kombinaciji sa derivatima sulfoniluree.

Doza leka Suliqua mora se odrediti za svakog pacijenta pojedinačno na osnovu kliničkogodgovora i titrirati na osnovu pacijentove potrebe za insulinom (videti odeljak 4.2).

Akutni pankreatitis

Primena agonista GLP-1receptora povezana je sa rizikom od razvoja akutnog pankreatitisa. Prijavljeno je nekoliko slučajeva akutnog pankreatitisa prilikom primene liksisenatida iako uzročna veza nije bila utvrđena. Pacijente treba informisati o karakterističnimsimptomima akutnog pankreatitisa: jak bol u abdomenu koji ne prestaje. Ukoliko se posumnja na pankreatitis, primenu leka Suliqua treba prekinuti; ako se akutni pankreatitis potvrdi, lečenjeliksisenatidom ne treba ponovo započinjati. Neophodan je oprez kod pacijenata sa pankreatitisom u anamnezi.

Teška gastrointestinalna bolest

Primena agonista GLP-1 receptora može biti povezana sa gastrointestinalnim neželjenim reakcijama (videte odeljak 4.8). Lek Suliqua nije ispitivan kod pacijenata sa teškom gastrointestinalnom bolešću, uključujući tešku gastroparezu, zato se primena leka Suliqua kod tih pacijenata ne preporučuje.

Teško oštećenje funkcije bubrega

Nema terapijskog iskustva kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od30 mL/min) ili završnom fazom bubrežne bolesti. Ne preporučuje se primena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili završnom fazom bubrežne bolesti (videti odeljke 4.2 i 5.2).

Istovremena primena drugih lekova

4 od 23

Odlaganje pražnjenja želuca uz liksisenatid može smanjiti brzinu resorpcije oralno primenjenih lekova. Lek Suliqua treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju oralne lekove koji zahtevaju brzu gastrointestinalnu resorpciju, pažljivo kliničko praćenje ili imaju uzak terapijski indeks. Posebne preporuke o uzimanju takvih lekova navedenesu u deljku 4.5.

Aspiracija povezana sa opštom anestezijom ili dubokom sedacijom

Kod pacijenata lečenih agonistima GLP-1 receptora koji su podvrgnuti opštoj anesteziji ili dubokoj sedaciji zabeleženi su slučajevi plućne aspiracije. Zato bi pre sprovođenja postupka pod opštom anestezijom ili dubokom sedacijom trebalo razmotriti povećan rizik od rezidualnog sadržaja u želudcu usled odloženog pražnjenja želudca (videti odeljak 4.8).

Dehidracija

Pacijente lečene lekom Suliqua treba upozoriti na mogući rizik od dehidratacije povezan sa gastrointestinalnim neželjenim reakcijama i treba ih savetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli gubitak tečnosti.

Stvaranje antitela

Primena leka Suliqua može dovesti do stvaranja antitela na insulin glargin i/ili na likisenatid. U retkim slučajevima, prisutnost takvih antitela može zahtevati prilagođavanje doze leka Suliqua kako bi se korigovala sklonost hiperglikemiji ili hipoglikemiji.

Izbegavanje medicinske grešake

Pacijenti se moraju uputiti da uvek provere oznaku na penu pre svake injekcije kako bi se izbegle slučajne zamene između dve jačine leka Suliqua i zamene sa drugim lekovima za šećernu bolest koji se ubrizgavaju. Kako bi se izbegle greške u doziranju i moguće predoziranje, pacijenti i zdravstveni radnici nikad ne bi smeli da koriste špric da bi izvukli lek iz uloška napunjenog injekcionog pena u špric.

Antidijabetički lekovi koji nisu ispitivani u kombinaciji sa lekom Suliqua

Lek Suliqua nije ispitivan u kombinaciji sa inhibitorima dipeptidil peptidaze-4 (DPP-4), derivatima sulfoniluree, glinidima ipioglitazonom.

Putovanje

Kako bi se izbegle greške u doziranju i moguća predoziranja zbog promena vremenskih zona, pacijent treba da potraži savet lekara pre putovanja.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj.suštinski je „bez natrijuma“. Ovaj lek sadrži metakrezol, koji može uzrokovati alergijske reakcije.

Nisu sprovedena ispitivanja interakcija sa lekom Suliqua. Podaci navedeni u nastavku zasnovani su na ispitivanjima pojedinačnih supstancileka.

Farmakodinamičke interakcije

Brojne supstance utiču na metabolizam glukoze i mogu prouzrokovati potrebu za prilagođavanjem režima doziranja leka Suliqua.

U supstance koje mogu da pojačaju dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi i da povećaju sklonost prema hipoglikemiji spadaju lekovi protiv hiperglikemije, inhibitori angiotenzin konvertirajućeg enzima (ACE inhibitori), dizopiramid, fibrati, fluoksetin, inhibitori monoaminooksidaze (MAO inhibitori), pentoksifilin, propoksifen, salicilati i sulfonamidski antibiotici.

U supstance koje pak mogu da smanje dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi spadaju kortikosteroidi, danazol, diazoksid, diuretici, glukagon, izoniazid, estrogeni i progestageni, derivati fenotiazina, somatropin, simpatomimetički lekovi (npr. epinefrin [adrenalin], salbutamol, terbutalin), hormoništitne žlezde, atipični antipsihotici (npr. klozapin i olanzapin) i inhibitori proteaze.

5 od 23

Beta blokatori, klonidin, soli litijuma ili alkohol mogu pojačati ili oslabiti dejstvo insulina na smanjenje koncentracije glukoze u krvi. Pentamidin može uzrokovati hipoglikemiju, nakon koje ponekad može uslediti hiperglikemija.

Osim toga, pod uticajem simpatolitika kao što su beta blokatori, klonidin, gvanetidin i rezerpin, znaci adrenergičke protivregulacije mogu da oslabe ili potpuno da izostanu.

Farmakokinetičke interakcije

Liksisenatid je peptid i ne metaboliše se pomoću citohroma P450. U ispitivanjima in vitro, liksisenatid nije uticao na aktivnost ispitivanih izoenzima citohroma P450 ni humanih transportera. Nisu poznate farmakokinetičke interakcije za insulin glargin.

Uticaj pražnjenja želuca na oralno primenjene lekove

Liksisentid odlaže pražnjenje želuca što može smanjiti brzinu resorpcije oralno primenjenih lekova. Pacijenti koji primaju lekove koji imaju uzak terapijski indeks ili lekove koji zahtevaju pažljivo kliničko praćenje, moraju se pažljivo pratiti naročito na početku lečenja liksisenatidom. Navedene lekove treba uzimati na uobičajen način u odnosu na liksisenatid. Ako takvi lekovi treba da se primene uz obrok, pacijente treba savetovati da ih, ako je moguće, uzmu uz obrok uz koji ne primenjuju liksisenatid.

Pacijentima treba savetovati da lekove koje uzimaju oralno čija efikasnost uveliko zavisi od graničnih koncentracija, poput antibiotika, uzmu najmanje 1 sat pre ili 4 sata nakon injekcije liksisenatida.

Gastrorezistentne formulacije koje sadrže supstance osetljive na razgradnju u želucu moraju se primeniti 1 sat pre ili 4 sata nakon injekcije liksisenatida.

Paracetamol

Paracetamol je korišćen kao model leka za procenu uticaja liksisenatida na pražnjenje želuca. Nakon primene jedne doze paracetamola od 1000 mg, vrednosti PIK i t / paracetamola nisu bili promenjeni nezavisno odvremena njegove primene (pre ili nakoninjekcije liksisenatida). Kada je paracetamol primenjen 1sat odnosno4 sata nakon doze od 10 mikrograma liksisenatida, Cmaxparacetamola bio je smanjen za 29% i 31%, redom, a medijana tmax bila je odložena za 2,0 sata, odnosno 1,75 sati. Dodatno odlaganje tmax i smanjenje Cmaxparacetamola očekujese nakon primene dozeodržavanja od 20 mikrograma.

Nisu zabeleženi uticaji na Cmax i tmax paracetamola nakon njegove primene 1 sat pre liksisenatida.

Na osnovu ovih rezultata, nije potrebno prilagođavanje doze paracetamola, ali se odloženi tmax primećen kod primene paracetamola 1 do 4 sata posle liksisenatida mora uzeti u obzir kada je za delotvornost potreban brz početak delovanja.

Oralni kontraceptivi

Nakon oralne primene pojedinačne doze leka za kontracepciju (etinilestradiol 0,03 mg/levonorgestrel 0,15 mg) 1 sat pre ili 11 sati nakon primene 10 mikrograma liksisenatida, vrednosti Cmax, PIK, t1/2 i tmax etinilestradiola i levonorgestrela ostali su nepromenjeni.

Primena oralnog kontraceptiva 1 sat pre ili4 sata nakon liksisenatida nije uticala na vrednost PIK i t1/2 etinilestradiola i levonorgestrela, ali je smanjila Cmax etinilestradiola za 52% odnosno 39% iCmax

levonorgestrela za 46% odnosno 20%, dok je medijana tmax bila odložena za 1 do 3 sata.

Smanjenje vrednosti C ima ograničen klinički značaj i ne zahteva prilagođavanje doze oralnih

kontraceptiva.

Atorvastatin

Istovremena jutarnja primena liksisenatida u dozi od 20 mikrograma i atorvastatina u dozi od 40 mg tokom 6 dana nije uticala na izloženost atorvastatinu, ali je smanjila njegov Cmax za 31% i odložila tmax za 3,25 sati.

Takvo povećanje vrednosti t nije primećeno kada je atorvastatin primenjen uveče, a liksisenatid ujutro,

alise PIK atorvastatina povećala za 27%, a Cmax za 66%.

Te promene nisu klinički značajne i zato nije potrebno prilagođavanje doze atorvastatina pri istovremenoj primeni sa liksisenatidom.

Varfarin i drugi kumarinski derivati

6 od 23

Nakon istovremene primene varfarina u dozi od 25 mg i ponovljenih doza liksisenatida od 20 mikrograma nije bilouticaja na vrednosti PIK ni INR (engl. International Normalised Ratio), dok se Cmax smanjila za 19%, a tmax odložilo za 7 sati.

Na osnovu tih rezultata, nije potrebno prilagođavanje doze varfarina pri istovremenoj primeni sa liksisenatidom; međutim, kod pacijenata koji primaju varfarin i/ili kumarinske derivate preporučuje se često praćenje INR-a na početku i na završetku lečenja liksisenatidom.

Digoksin

Nakon istovremene primene liksisenatida u dozi od 20 mikrograma i digoksina u dozi od 0,25 mg u stanju ravnoteže (steady state), PIK digoksina nije bio promenjen. Vreme dostizanja maksimalne koncentracije tmax digoksina bilo je odloženo za 1,5 sat, dok je maksimalna koncentracija Cmax bila smanjena za 26%.

Na osnovu ovih rezultata nije potrebno nikakvo prilagođavanje doze digoksina kad se primenjuje istovremeno sa liksisenatidom.

Ramipril

Nakon istovremene primene liksisenatida u dozi od 20 mikrograma i ramiprila u dozi od 5 mg tokom 6 dana, vrednost PIK ramiprila povećala se za 21%, dok se Cmax smanjila za 63%. Nije bilo uticaja na PIK ni Cmax aktivnog metabolita (ramiprilata). Postizanje tmax ramiprila i ramiprilata odložilo se za približno 2,5 sata.

Na osnovu tih rezultata, nije potrebno prilagođavati dozu ramiprila pri istovremenoj primeni sa liksisenatidom.

Lek Suliqua se ne preporučuje kod žena u reproduktivnom periodu koje ne primenjuju kontracepciju. Trudnoća

Nema kliničkih podataka o trudnicama izloženim leku Suliqua, insulinu glarginu ili liksisenatidu u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima.

Veliki broj podataka dobijenih ispitivanjem kod trudnica (više od 1000 ishoda trudnoća) ukazuju da insulin glargin nema malformativnu ili feto/neonatalnu toksičnost. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na reproduktivnu toksičnost insulina glargina.

Nema odgovarajućih podataka o primeni liksisenatida kod trudnica. Studijeliksisenatida na životinjama su pokazalereproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Lek Suliqua se ne preporučuje tokom trudnoće i kod žena koje su u reproduktivnomperiodu a koje ne koriste kontracepciju.

Dojenje

Nije poznato da li se insulin glargin ili liksisenatid izlučuju u majčino mleko. Rizik za novorođenčad/dojenčad ne može biti isključen. Dojenje treba prekinuti tokom lečenja lekom Suliqua.

Plodnost

Ispitivanja liksisenatida ili insulina glargina na životinjama ne ukazuju na direktna štetna dejstva na plodnost.

Lek Suliqua nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, pacijentova sposobnost koncentracije i reagovanja može biti umanjena zbog hipoglikemije ili hiperglikemije ili, na primer, zbog oštećenja vida. To može predstavljati rizik u situacijama gde su takve sposobnosti posebno važne (npr. vožnja automobila ili rukovanja mašinama).

Pacijentima treba savetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli hipoglikemiju tokom vožnje i rukovanja mašinama. To je posebno važno kod osoba kod kojih su upozoravajući simptomi hipoglikemije slabije izraženi ili izostaju, kao i kod osoba sa čestim epizodama hipoglikemije. Treba proceniti da lije u takvim okolnostima preporučljivo upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

7 od 23

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće prijavljene neželjene reakcije tokom terapije lekom Suliqua bile su hipoglikemija i gastrointestinalne neželjene reakcije (videti odeljak „Opis odabranih neželjena reakcija“ u nastavku).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeće neželjene reakcije povezane sa primenom leka Suliqua, registrovane tokom kliničkih ispitivanja, navedene su u nastavku po klasama sistema organa i po opadajućoj učestalosti : veoma često:≥1/10; često:≥1/100 do <1/10; povremeno: ≥1/1000 do <1/100; retko:≥1/10000 do <1/1000; veoma retko: <1/10000; nepoznato: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka. Unutar svake grupeučestalosti neželjene reakcijesu prikazane u opadajućem redosledu ozbiljnosti.

Tabela 1: Prijavljena neželjena dejstva

Klasa sistema organa

Veoma često Infekcije i infestacije

Poremećaji imunskog sistema

Učestalost

Često Povremeno Retko Nepoznato nazofaringitis

infekcije gornjih disajnih puteva

urtikarija

Poremećaji metabolizma i ishrane

Poremećaji nervnog sistema

Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni poremećaji

hipoglikemija

vrtoglavica

mučnina dijareja povraćanje

glavobolja disgeuzija

dispepsija

bol u abdomenu

holelitijaza holecistitis

odloženo gastričko pražnjenje

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

kutana amiloidoza lipodistrofija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

reakcije na zamor mestu injekcije

Opis odabranih neželjenih reakcija

Hipoglikemija

Sledeća tabela opisuje stopu zabeleženih simptomatskih hipoglikemija (≤3,9 mmol/L) i teških hipoglikemija i za lek Suliqua i za lek koji služi za poređenje***.

Tabela 2: Prijavljene neželjene reakcije simptomatske ili teške hipoglikemije

Pacijenti koji nisu primenjivali insulin

Prelaz sa bazalnog insulina

Prelaz sa agonista GLP-1 receptora***

8 od 23

N (broj) Prijavljenia simptomatska hipoglikemija*

Pacijenti sa neželjenom reakcijom, n %

Događaji po pacijentu-godini, n

Teška hipoglikemija**

Događaji po pacijentu-godini, n

Lek Suliqua

469

120 (25,6%)

1,44

0

Insulin glargin

467

110 (23,6%)

1,22

<0,01

Liksisenati

d

233

15 (6,4%)

0,34

0

Lek Suliqua

365

146 (40,0)

3,03

0,02

Insulin glargin

365

155 (42,5)

4,22

<0,01

Lek Suliqua

255

71 (27,8%)

1,54

<0,01

Agonista GLP-1 receptora***

256

6

(2,3%)

0,08

0

* Zabeležena simptomatska hipoglikemija bio je događaj tokom kojeg su tipični simptomi hipoglikemije bili praćeni izmerenim koncentracijama glukoze u plazmi ≤3,9 mmol/L.

** Teška simptomatska hipoglikemija bio je događaj koji je zahtevao pomoć drugih osoba za primenu ugljenih hidrata, glukagona ili drugih mera oživljavanja

***Liraglutid, eksenatid dva puta dnevno ili sa produženim oslobađanjem dulaglutide ili albiglutide.

Gastrointestinalni poremećaji

Neželjene reakcije gastrointestinalnog sistema (mučnina, povraćanje i dijareja) bile su često prijavljene neželjene reakcije tokom perioda lečenja. Kod pacijenata lečenih lekom Suliqua, incidenca povezanih mučnina bila je 8,4%, incidenca povezanih dijareja 2,2%, a incidenca povezanih povraćanja bila je 2,2%. Neželjene reakcije gastrointestinalnog sistema većinom su bila blage i prolaznog karaktera.

Poremećaji imunskog sistema

Alergijske reakcije (urtikarija) za koje postoji mogućnost da su povezane sa lekom Suliqua prijavljene su u 0,3% pacijenta. Slučajevi generalizovane alergijske reakcije uključujući anafilaktičku reakciju i angioedem prijavljene su za insulin glargin i liksisenatid nakon stavljanja leka u promet.

Imunogenost

Primena leka Suliqua može dovesti do stvaranja antitela na insulin glargin i/ili liksisenatid. Incidenca stvaranja antitela na insulin glargin bila je 21,0% i 26,2%. Kodpribližno 93% pacijenta,

antitela na insulin glargin pokazala su unakrsnu reaktivnost sa humanim insulinom. Incidencija stvaranja antitela na liksisenatid bila je približno 43%. Status antitela na insulin glargin, kao i status antitela na liksisenatid, nisu imali klinički značajan učinak na bezbednost i efikasnost.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Na mestu primene injekcije insulina može doći do lipodistrofije i kutane amiloidoze, koja može da odloži lokalnu apsorpciju insulina. Neprestano menjanje mesta primene injekcije u okviru preporučene površine za primenu injekcije, može da pomogne u ublažavanju ili sprečavanju takvih reakcija (videti odeljak4.4).

Reakcije na mestu primene injekcije

Neki pacijenti (1,7%) koji primaju terapiju koja sadrži insulin, uključujući lek Suliqua, doživeli su eritem, lokalni edem i svrab na mestu primeneinjekcije.

Srčana frekvencija

Povećanje srčane frekvencije zabeleženo je kod primene agonista GLP-1receptora (agonisti receptora za peptid sličan glukagonu-1), a takođe je opaženo i prolazno povećanje u nekim ispitivanjima liksisenatida. Nije opaženo povećanje srednje vrednosti srčane frekvencije u svim ispitivanjima faze 3 sa lekom Suliqua.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

9 od 23

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website:www.alims.gov.rs

e-mail:[email protected]

Ako je pacijent dobio veću dozu leka Suliqua nego što je potrebno može da dovededo hipoglikemije i neželjene reakcije gastrointestinalnog sistema.

Blage epizode hipoglikemije mogu se obično lečiti oralnim uzimanjem ugljenih hidrata. Istovremeno, može biti neophodno i prilagođavanje doze leka, rasporeda i vrste obroka ili fizičke aktivnosti.

Teže epizode hipoglikemije sa komom, konvulzijama ili neurološkim oštećenjima mogu se lečiti primenom glukagona ili intravenskom primenom koncentrovanog rastvora glukoze. Možda će biti potrebno održavati unos ugljenih hidrata i praćenje pacijenta jer se nakon očiglednog kliničkog poboljšanja, epizode hipoglikemije mogu ponovo pojaviti.

U slučaju neželjenih reakcija gastrointestinalnog sistema, treba započeti odgovarajuću supotivnu terapiju u skladu sa kliničkim znacima i simptomima.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici); insulini i analozi, parenteralni, dugog dejstva

ATC šifra: A10AE54

Mehanizam delovanja

Lek Suliqua je kombinacija dve aktivne supstance sa komplementarnim mehanizmima delovanja kako bi se poboljšala kontrola glikemije: insulin glargin, analog bazalnog insulina (uglavnom deluje na koncentraciju glukoze u plazmi natašte) i liksisenatid, agonist GLP-1 receptora (uglavnom deluje na koncentraciju glukoze nakon obroka).

Insulin glargin

Primarno delovanje insulina, uključujući i insulin glargin, jeste regulacija metabolizma glukoze. Insulin i njegovi analozi smanjuju koncentraciju glukoze u krvi tako što podstiču periferno preuzimanje glukoze, posebno u skeletnu muskulaturu i masno tkivo, i inhibirajući stvaranje glukoze u jetri. Insulin inhibira lipolizu i proteolizu i tako pojačava sintezu proteina.

Liksisenatid

Liksisenatid je agonista receptora glukagonu sličnog peptida-1 (GLP-1). GLP-1 receptor je ciljno mesto za prirodni GLP-1, endogeni inkretinski hormon koji potencira glukoza zavisno lučenje insulina iz beta ćelija pankreasa i suprimira lučenje glukagona iz alfa ćelija pankreasa.

Liksisenatid stimuliše lučenje insulina kada je povećana koncentracija glukoze u krvi, ali ne i tokom normoglikemije, što ograničava rizik od hipoglikemije. Istovremeno, suprimira se lučenje glukagona. U slučaju hipoglikemije, očuvan je mehanizam spašavanja lučenjem glukagona. Injekcija liksisenatida pre obroka takođe usporava pražnjenje želuca i time smanjuje brzinu kojom se glukoza iz obroka resorbuje i pojavljuje u cirkulaciji.

Farmakodinamsko dejstvo

Suliqua

10 od 23

Kombinacija insulina glargina i liksisenatida nema uticaj na farmakodinamiku insulina glargina. Dejstvo kombinacije insulin glargina i liksisenatida na farmakodinamiku liksisenatida nije ispitivano u sudijifaze 1. U skladu sa relativno konstantnim profilom koncentracija/vreme insulin glargina tokom 24 sata bez izražene maksimalne koncentracije kad se primenjuje zasebno, profil iskorišćenja glukoze kroz vreme bio je sličan kad se primenjivala kombinacija insulin glargin/liksisenatid.

Profil delovanja insulina tokom vremena, uključujući lek Suliqua, može varirati između pojedinaca i kod pojedine osobe.

Insulin glargin

U kliničkim ispitivanjima insulina glargina (100 jedinica/mL) dejstvo smanjenja glukoze na molarnoj osnovi (tj. kad je primenjen u istim dozama) intravenskog insulina glargina bilo je približno isto kao i za humani insulin.

Liksisenatid

U 28-dnevnom placebom kontrolisanom kliničkom ispitivanju kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2, primena 5 mikrograma do 20 mikrograma liksisenatida rezultirala je statistički značajnim smanjenjem postprandijalne koncentracijea glukoze u krvi nakon doručka, ručka i večere.

Pražnjenje želuca

Nakon standardizovanog i označenog testnog obroka, u ispitivanju koje je prethodno navedeno, potvrđeno je da liksisenatid usporava pražnjenje želuca, i time smanjuje brzinu resorpcije glukoze nakon obroka. Dejstvo usporavanja pražnjenja želuca se održavalo do kraja ispitivanja.

Klinička efikasnost i bezbednost

Bezbednost i efikasnost leka Suliqua u kontroli glikemije ocenjena je u trirandomizovana klinička ispitivanja kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2:

dodatak metforminu (kod pacijenata koji prethodno nisu primenjivali insulin) prelaz sa bazalnog insulina

prelaz sa agoniste GLP-1 receptora

U svakom od aktivno kontrolisanih ispitivanja, lečenje lekom Suliqua dovelo je do klinički i statistički značajnog poboljšanja vrednosti hemoglobina A1c (HbA1c).

Dosezanje nižih vrednostiHbA1c i postizanje većeg smanjenja vrednosti HbA1c nije povećalo stopu hipoglikemije u kombinovanom lečenju naspram samog insulin glargina (videti odeljak 4.8).

U kliničkojstudijileka koji se koristio kao dodatak metforminu, lečenje je započeto sa 10 doznih podeljaka (10 jedinica insulina glargina i 5 mikrograma liksisenatida). U kliničkojstudiji gde je došlo do prelaza sa bazalnog insulina, početna doza je bila 20 doznih podeljaka (20 jedinica insulina glargina i 10 mikrograma liksisenatida) ili 30 doznih podeljaka (30 jedinica insulina glargina i 10 mikrograma liksisenatida), videti odeljak 4.2, zavisno od prethodne doze insulina. U obestudije je doza titrirana jednom nedeljno, na osnovu samoizmerenih koncentracije glukoze u plazmi.

Dodatak metforminu [pacijenti koji prethodno nisu primenjivali insulin]

Klinička studija kod pacijenata sa dijabetes melitusomtipa 2 nedovoljno kontrolisanih lečenjem oralnim antidijabeticima (engl. Oral anti-diabetic treatment, OAD)

Ukupno 1170 pacijenta sa dijabetes melitusomtipa 2randomizovano je u otvorenom, 30-nedeljnom, aktivno kontrolisanom ispitivanju kako bi se procenila efikasnost i bezbednost leka Suliqua u poređenju sa pojedinačnim supstancama, insulin glarginom (100 jedinica/mL) i liksisenatidom (20 mikrograma).

Pacijenti sa dijabetes melitusomtipa 2, lečeni samo metforminom ili metforminom i drugim oralnim antidijabetikom koji je mogao biti derivat sulfoniluree, glinid, inhibitor kotransportera natrijuma i glukoze-2 (engl. sodium-glucose co-transporter-2, SGLT-2) ili inhibitor dipeptidil peptidaze-4 (DPP-4), i koji nisu bili odgovarajuće kontrolisani ovakvim lečenjem (raspon HbA1c bio je od 7,5% do 10% za pacijente prethodno lečene samo metforminom i 7,0% do 9% za pacijente prethodno lečene metforminom i drugim oralnim antidijabetikom) uključeni su u 4-nedeljni uvodni period. Tokom uvodnog perioda, optimizovano je lečenje metforminom i prekinuto je lečenje bilo kojim drugim oralnim antidijabetikom. Na kraju uvodnog perioda, pacijenti koji su ostali nedovoljno regulisani (HbA1c između 7% i 10%) randomizovani su na lek Suliqua, insulin glargin ili liksisenatid. Od 1479 pacijenta koji su započeli uvodni period,

11 od 23

randomizovano je 1170. Glavni razlozi neulaska u randomizovanu fazu bili su koncentracije glukoze u plazmi natašte >13,9 mmol/L i vrednost HbA1c <7% ili >10% na kraju uvodnog perioda.

Randomizovana populacija sa dijabetes melitusomtipa 2 imala je sledeća karakteristike:srednja starost bila je 58,4 godina sa većinom (57,1%) između 50 i 64 godine, od toga su 50,6% bili muškarci. Srednja vrednost ITM u početku je bila 31,7 kg/m2 sa 63,4% pacijenta kojima je ITM ≥30 kg/m2. Srednjetrajanje bolesti bilo je oko9 godina. Metformin je bio obavezna osnovna terapija i 58% pacijenta primilo je i drugi oralni antidijabetik na skriningu, koji je kod54% pacijenta bio derivatsulfoniluree.

U 30. nedelji, primena leka Suliqua dovela je do statistički značajnog poboljšanja HbA1c (p-vrednost <0,0001) u poređenju sa pojedinačnim supstancama. U prethodno određenoj analizi ovogprimarnog ishoda, opažene razlike su bile dosledne s obzirom na početnu vrednost HbA1c (<8% ili ≥8%) ili na početnu primenu oralnih antidijabetika (samo metformin ili metformin uz drugi oralni antidijabetik). Videti tabelu i sliku u nastavku za druge ishodeu ovom ispitivanju.

Tabela 3: Rezultati u 30. nedelji –Kliničkastudijaleka kao dodatka metforminu – (modifikovana populacija predviđena ze lečenje (engl. modified-intent-to-treat - mITT populacija))

Lek Suliqua insulin glargin liksisenatid

Broj ispitanika (mITT)

HbA1c (%)

Početna vrednost (srednja vrednost; nakon uvodnog perioda)

Kraj studuije(srednja vrednost) Promena od početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata (srednja vrednost) Razlika nasuprot insulina glargina [95% interval pouzdanosti]

(p-vrednost)

Razlika nasuprot liksisenatida [95% interval pouzdanosti]

(p-vrednost)

Broj pacijenata (%) koji su dostigli vrednost HbA1c <7% u 30. nedelji* Koncentracija glukoze u plazmi natašte (mmol/L)

Početna kocentracija (srednja vrednost) Kraj studije(srednja vrednost) Promena od početne vrednosti dobijena metodom najmanjih

kvadrata (srednja vrednost Razlika dobijena metodom najmanjih kvadrata naspram glargina (srednja vrednost)

Razlika dobijena metodom najmanjih kvadrata naspram liksisenatida (srednja vrednost) [95%IP]

(p-vrednost)

468

8,1

6,5 -1,6

345 (74%)

9,88 6,32 -3,46

466

8,1

6,8 -1,3

-0,3

[-0,4, -0,2] (<0,0001)

277 (59%)

9,75 6,53 -3,27

-0,19

[-0,420 do 0,038] (0,1017)

233

8,1

7,3 -0,9

-0,8

[-0,9, -0,7] (<0,0001) 77 (33%)

9,79 8,27 -1,50

-1,96

[-2,246 do -1,682] (<0,0001)

12 od 23

Postprandijalna koncentracija glukoze u plazmi nakon 2 sata Početna vrednost (srednja vrednost) Kraj studije(srednja vrednost) Promena od početne vrednosti dobijena metodom najmanjih Razlika dobijena metodom najmanjih kvadrata nauprot glargina (srednja vrednost) [95%IP]

Razlika dobijena metodom najmanjih kvadrata nasuprot liksisenatida (srednja vrednost) [95%IP]

15,19 14,61 9,15 11,35 -5,68 -3,31

-2.38

(-2.79 do -1.96)

14,72 9,99 -4,58

-1,10

(-1,63 do 0,57)

Srednja vrednost telesne mase (kg)

Početna vrednost (srednja vrednost)

Promena od početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata (srednja vrednost)

Poređenje nasuprot insulina glargina [95% interval pouzdanosti] (p-vrednost)

Poređenje nasuprot liksisenatida [95% interval pouzdanosti]*

Broj (%) pacijenta koji su postigli vrednost HbA1c <7,0% bez povećanja telesne mase u 30. nedelji

Razlika udela nasuprot insulina glargina [95% interval pouzdanosti] (p-vrednost)

Razlika udela nasuprot liksisenatida [95% interval pouzdanosti]*

89,4

-0,3

202 (43,2%)

89,8

1,1

-1,4

[-1,9 do -0,9] (<0,0001)

117 (25,1%)

18,1 [12,2 do 24,0]

(<0,0001)

90,8

-2,3

2,01 [1,4 do 2,6]

65 (27,9%)

15,2 [8,1 do 22,4]

Dnevna doza insulina glargina

Doza insulin dobijena metodom

najmanjih kvadrata u 30.nedelji (srednja 39,8 40,5 NP vrednost)

*nije uključeno u unapred određenom postepenom (step-down) postupku **vrednost glukoze 2satanakon obroka minus vrednost glukoze pre obroka

Slika1: Srednja vrednost HbA1c (%) na početku skrininga, u vreme randomizacije i u svakoj vremenskoj tački (pacijenti koji su završili ispitivanje) i u 30. nedelji - mITT populacija

13 od 23

Lečenje

Suliqua Insulin glargin Liksisenatid

Nedelja

Pacijenti koji su bili u grupi sa lekom Suliqua, prijavili su statistički značajno veće smanjenje u prosečnom profilu koncentracije glukoze u sedam tačaka dobijenih samomerenjem (engl. 7-point self-monitored plasma glucose -SMPG) od početka do 30. nedelje (-3,35 mmol/L) u poređenju sa pacijentima u grupi sa insulinom glarginom (-2,66 mmol/L; razlika -0,69 mmol/L) i sa pacijentima u grupi sa liksisenatidom (-1,95 mmol/L; razlika -1,40 mmol/L) (p<0,0001 za oba poređenja). U svim vremenskim tačkama, srednje vrednosti glukoze u plazmi tokom 30 nedelja bile su niže u grupi sa lekom Suliqua nego u grupi sa insulinom glarginom i liksisenatidom, uz jedini izuzetak vrednosti pre doručka koje su bile slične u grupi sa lekom Suliqua i u grupi sa insulinom glarginom.

Prelaz sa bazalnog insulina

Kliničko ispitivanje kod pacijenata sa šećernom bolešću tipa 2 nedovoljno kontrolisanim bazalnim insulinima

Ukupno 736 pacijenata sa dijabetes melitusomtipa 2 učestvovalo je u randomizovanom, 30-nedeljnom, aktivno kontrolisanom, otvorenom, multicentričnom ispitivanju sa paralelnim grupama, u 2 terapijske grupe, kako bi se procenila efikasnost i bezbednost leka Suliqua u poređenju sa insulinom glarginom (100 jedinica/mL).

Pacijenti koji su bili uključeni u skrining imali su dijabetes tipa 2 i primali su bazalni insulin najmanje 6 meseci, u stabilnoj dnevnoj dozi između 15 i 40 jedinica, samostalno ili u kombinaciji sa 1 ili 2 oralna antidijabetika (metformin ili derivatisulfoniluree, glinid, SGLT-2 inhibitor ili DPP-4 inhibitor), imali su vrednosti HbA1c između 7,5% i 10% (srednja vrednost HbA1c 8,5% na skriningu) i koncentracije glukoze u plazmi natašte manje ili jednake 10,0 mmol/L ili 11,1 mmol/L, zavisno od njihovog prethodnog lečenju antidijabeticima.

Nakon skrininga, pacijenti koji su zadovoljavali uslove (n = 1018) ušli su 6-nedeljni uvodni period, u kom su pacijenti ostali na insulinu glarginu ili su se prebacili na insulin glargin, u slučaju da su prethodno primali drugi bazalni insulin, i da je njihova doza insulina titrirana/stabilizovana, dok su nastavili sa primenom metformina (ako je prethodno primenjivan). Prekinuto je lečenje bilo kojim drugim oralnim antidijabetikom.

Na kraju uvodnog perioda, pacijenti sa vrednostima HbA1c između 7% i 10%, glukozom u plazmi natašte ≤7,77 mmol/L i dnevnom dozom insulina glargina od 20 do 50 jedinica, randomizovani su na lek Suliqua (n = 367) ili na insulin glargin (n = 369).

Ova populacija sa dijabetesomtipa 2 imala je sledeće karakteristike: srednja vrednost starosti bila je 60,0 godina sa većinom pacijenta (56,3%) između 50 i 64 godine, a 53,3% su bile žene. Srednja vrednost ITM na početku bila je 31,1 kg/m2, sa 57,3% pacijenta sa vrednošću ITM ≥ 30 kg/m2. Srednje trajanje dijabetesa bilo je približno 12 godina i srednje trajanje prethodnog lečenja bazalnim insulinom bilo je približno 3 godine. Na skriningu 64,4% pacijenata primalo je insulin glargin kao bazalni insulin i 95,0% istovremeno je primalo barem jedanoralni antidijabetik.

14 od 23

U 30. nedelji primena leka Suliqua dovela je do statistički značajnog poboljšanja HbA1c (p-vrednost <0,0001) u poređenju sa insulin glarginom.

Videti tabelu i sliku u nastavku za druge ishode u ovom ispitivanju.

Tabela 4: Rezultati u 30. nedelji – Studijadijabetesa tipa 2 nedovoljno kontrolisanog bazalnim insulinom (mITT populacija)

Broj ispitanika (mITT) HbA1c (%)

Početna vrednost (srednja vrednost; nakon uvodnog perioda)

Kraj ispitivanja (srednja vrednost)

Promena od početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata (srednja vrednost)

Razlika nasuprot insulina glargina [95% interval pouzdanosti] (p-vrednost)

Pacijenti [n (%)] koji su dostigli vrednost HbA1c <7% u 30. nedelji* Koncentracija glukoze u plazmi natašte (mmol/L)

Početna vrednost (srednja vrednost) Kraj studije(srednja vrednost)

Promena od početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata (srednja vrednost)

Razlika nasuprot insulina glargina [95% interval

Lek Suliqua 366

8,1

6,9 -1,1

201 (54,9%)

7,33 6,78

-0,35

insulin glargin 365

8,1

7,5 -0,6

-0,5

[-0,6, -0,4] (<0,0001)

108 (29,6%)

7,32 6,69 -0,46

0,11

pouzdanosti]

Postprandijalne koncentracije glukoze u plazmi 2 sata nakon obroka (mmol/L)** Početna vrednost (srednja vrednost)

Kraj studije(srednja vrednost)

Promena od početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata (srednja vrednost)

Razlika dobijena metodom najmanjih kvadrata naspram glargina (srednja vrednost) [95%IP] Srednja vrednost telesne mase (kg)

Početna vrednost (srednja vrednost)

Promena od početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata (srednja vrednost)

Poređenje naspram insulina glargina [95% interval pouzdanosti] (p-vrednost)

Broj (%) pacijenata koji su postigli vrednost HbA1c <7,0% bez povećanja telesne mase u 30. nedelji

Razlika udela naspram insulina glargina [95% interval pouzdanosti] (p-vrednost)

Dnevna doza insulina glargina Početna vrednost (srednja vrednost) Kraj studije(srednja vrednost)

14,85 9,91 -4,72

87,8 -0,7

125 (34,2%)

35,0 46,7

(-0,21 do 0,43)

-3,33

(-3,89 do -2,77)

-1,4

[-1,8 do -0,9] (<0,0001)

20,8 [15,0 do 26,7]

(<0,0001)

14,97 13,41 -1,39

87,1 0,7

49 (13,4%)

35,2 46,7

15 od 23

Promena doze insulina u 30.nedelji dobijena 10,6 10,9 metodom najmanjih kvadrata (srednja vrednost)

*nijeuključeno u unapred određenom postepenom (step-down) postupku **vrednost glukoze 2satanakon obroka minus vrednost glukoze pre obroka

Slika 2–srednja vrednost HbA1c (%) na početku skrininga, u vreme randomizacije, u svakoj vremenskoj tački (pacijenti koji su završili ispitivanje) i u 30. nedelji -mITT populacija

Prelaz sa agoniste GLP-1 receptora

Klinička studijae kod pacijenata sa šećernom bolešću tipa 2 nedovoljno kontrolisanom agonistimaGLP-1 receptora

Efikasnost i bezbednost leka Suliqua u poređenju s nastavkom lečenja agonistima GLP-1 receptora primjenjivanim i pre ispitivanja, ispitivani su u 26-nedeljnoj, randomizovanoj, otvorenojstudiji.

Studija je uključivala 514 pacijenata s neodgovarajuće regulisanimdijabetes melitusomtipa 2 (nivo HbA1c između 7% i 9%, uključujući obe granične vrednosti) koji su najmanje 4 meseca lečeniliraglutidom ili eksenatidom, ili najmanje 6 meseci s najvećom podnošljivom dozom dulaglutida, albiglutida ili eksanatida s produženim oslobađanjem i metforminom samim ili metforminom u kombinaciji s pioglitazonom, inhibitorom SGLT-2 ili s oboje. Pacijentikoji su zadovoljavali uslove bili su randomizovani tako da ili prime lek Suliqua ili nastave sa svojom prethodnom terapijom agonistima GLP-1 receptora, oboje kao dodatak njihovom prethodnom lečenju oralnimantidijabeticima.

Tokom skrininga je 59,7% ispitanika primalo agoniste GLP-1 receptora jednom ili dva puta dnevno, a 40,3% je primalo agoniste GLP-1 receptora jednom nedeljno. Na skriningu je 6,6% ispitanika primalo pioglitazon, dok ih je 10,1% primalo inhibitor SGLT-2 u kombinaciji s metforminom. Ispitivana populacija imala je sledeća obeležja: srednja starost ispitanika bila je 59,6 godina, a 52,5% ispitanika bili su muškarci. Srednja vrednost trajanja dijabetesa bila je 11 godina, srednje trajanjeprethodnog lečenja agonistima GLP-1 receptora bilo je 1,9 godina, srednja vrednost ITM bila jepribližno32,9 kg/m2, srednja procenjena brzina glomerularne filtracije (eng. estimated glomeluralfiltration rate, eGFR) bila je 87,3 mL/min/1,73 m2, a 90,7% pacijenata imalo je eGFR ≥ 60 mL/min.

U 26. nedelji, primena leka Suliqua dovela je do statistički značajnog poboljšanja HbA1c(p<0,0001). Prethodno definisana analiza prema podtipu agonisteGLP-1 receptora (jednom/dva puta dnevno ili nedeljna primena) primjenjivanog prilikom skrininga pokazala je da je promena vrednostiHbA1c u 26. nedeljibila

16 od 23

slična za svaku podgrupu i u skladu s primarnom analizom za celu populaciju. Srednja dnevna doza leka Suliqua u 26. nedeljibila je 43,5 doznih podeljaka.

Videti tabelu i sliku u nastavku za druge ishode u ovoj studiji.

Tabela 5: Rezultati u 26. nedelji– Studijadijabetesa tipa 2 nedovoljno kontrolisanog agonistima GLP-1 receptora (mITT populacija)

Broj ispitanika (mITT) HbA1c (%)

Početna vrednost (srednja vrednost; nakon uvodnog perioda)

Kraj studije(srednja vrednost) Promena od početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata (srednja vrednost)

Razlika naspramagoniste GLP-1 receptora [95% interval pouzdanosti] (p-vrednost)

Pacijenti [n (%)] kojisu dostigli vrednost HbA1c <7% u 26. nedelji*

Lek Suliqua 252

7,8

6,7 -1,0

156 (61,9%)

Agonista GLP-1 receptora* 253

7,8

7,4 -0,4

-0,6 [-0,8;-0,5] (<0,0001)

65 (25,7%)

Razlika u proporcijama (95% interval poverenja) naspramagoniste GLP-1 receptora

p-vrednost

Koncentracija glukoze u plazmi natašte (mmol/l)

Početna vrednost (srednja vrednost) Kraj studije(srednja vrednost) Promena od početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata (srednja vrednost)

Razlika naspram agoniste GLP-1 receptora (srednja vrednost) [95% interval pouzdanosti]

(p-vrednost)

Postprandijalna koncentracija glukoze u plazmi 2 sata nakon obroka (mmol/L)**

Početna vrednost (srednja vrednost) Kraj studije(srednja vrednost) Promena od početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata (srednja vrednost)

Razlika dobijena metodom najmanjih kvadrata naspram agonisteGLP-1 receptora (srednja vrednost)

[95% interval pouzdanosti] (p-vrednost)

Srednja vrednost telesne mase (kg) Početna vrednost (srednja vrednost) Promena od početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata

36,1% (28,1% do 44%)

<0,0001

9,06 9,45 6,86 8,66 -2,28 -0,60

-1,67

(-2,00 do -1,34) (<0,0001)

13,60 13,78 9,68 12,59 -4,0 -1,11

-2,9

(-3,42 do -2,28) (<0,0001)

93,01 95,49 1,89 -1,14

17 od 23

(srednja vrednost)

Poređenje naspram agonisteGLP-1 receptora

[95% interval pouzdanosti] (p-vrednost)

-3,03 (2,417 do 3,643)

(<0,0001)

* Liraglutid, eksenatid dvaput na dan ili produljenog oslobađanja, dulaglutid ili albiglutid ** vrednost glukoze 2 sata nakon obroka minus vrednost glukoze pre obroka

Slika 3: Srednja vriednost HbA1c (%) po poseti tokom 26-nedeljnog randomizovanog perioda lečenja - mITT populacija

Ist ovr em ena pri me na lek a Sul iqu a sa inh ibit ori

ma SGLT-2 (SGLT2i)

Analize podskupova iz tri randomizovanekliničkestudije faze 3 (119 pacijenata na kombinacijiinsulin glargin/liksisenatid fiksnog odnosa koji su takođe primali inhibitore SGLT-2) podržala jeistovremenu primenu leka Suliqua sa inhibitorima SGLT-2.

Jedna studija sprovedena u Europi i Severnoj Americi uključivalo je podatke 26 pacijenata (10,1%) koji su istovremeno primali kombinaciju insulin glargin/liksisenatid fiksnog odnosa, metformini inhibitore SGLT-2. Dodatnedvestudijefaze 3, iz posebnog Japanskog razvojnog kliničkogprograma, sprovedene su kod pacijenata koji su primali oralne antidijabetike, ali nisu postigli dovoljnu kontrolu glikemije, omogućilesu podatke za 59 pacijenata (22,7%) i 34 pacijenta (21,1%) koji su istovremeno primali inhibitore SGLT-2 i kombinaciju insulin glargin/liksisenatid fiksnog odnosa.

Podaci iz ove3 studijepokazuju da uvođenje leka Suliqua kod pacijenata lečenih inhibitorima SGLT-2 čije lečenje nije odgovarajuće kontrolisano dovodi do poboljšanja HbA1c u odnosu na lekove komparatore (insulin glargin, liksisenatid, liraglutid, eksenatid dvaput na dan ili produženog oslobađanja, dulaglutid ili albiglutide). Nije bilo povećanog rizika od hipoglikemije niti značajnihrazlika u ukupnom bezbednosnom profilu ispitanika koji su primjenjivali inhibitore SGLT-2 u poređenju sa onima koji ih nisu primenjivali.

Studijakardiovaskularnog ishoda

Kardiovaskularna bezbednost insulina glargina utvrđena je u kliničkoj studijiORIGIN, a kardiovaskularna bezbednost liksisenatida utvrđena je u kliničkoj studijiELIXA. Nije sprovedeno nijedno kliničko ispitivanje kardiovaskularnog ishoda sa lekom Suliqua.

Insulin glargin

18 od 23

Ispitivanje ORIGIN (engl. Outcome Reduction with Initial Glargine Intervention) bilo je otvoreno, randomizovano ispitivanje sa 12537 pacijenata koje je poredilo lek LANTUS sa standardnim lečenjem, u vremenu do prve pojave velikog neželjenog kardiovaskularnog događaja (engl. major adverse cardiovascular event, MACE). MACE je definisan kao kompozit kardiovaskularne smrti, nefatalnog infarkta miokarda i nefatalnog moždanog udara. Medijana trajanja praćenja ispitivanja bila je 6,2 godine. Incidenca MACE bila je slična između leka LANTUS i standardnog lečenja u ispitivanju ORIGIN [odnos rizika (Hazard Ratio, HR) (95% IP) za MACE; 1,02 (0,94; 1,11)].

Liksisenatid

ELIXA studija bila je randomizovana, dvostruko slepa, placebom kontrolisana, multinacionalna studija koja je procenila kardiovaskularne (KV) ishode tokom lečenja liksisenatidom kod pacijenata (n = 6068) sa dijabetesomtipa 2 koji su nedavno imali akutni koronarni sindrom. Primarni kompozitni ishod efikasnosti bilo je vreme do prve pojave bilo kojeg od sledećih događaja: kardiovaskularna smrt, nefatalni infarkt miokarda, nefatalni moždani udar ili hospitalizacija zbog nestabilne angine. Medijana trajanja praćenja ispitivanja bila je 25,8 meseci za grupu lečenu sa liksisenatidom i 25,7 meseci za placebo grupu.

Incidenca primarnog ishoda bila je slična u grupama za liksisenatid (13,4%) i placebo (13,2%):hazard ratio (HR) za liksisenatid u poređenju sa placebom bio je 1,017, sa dvostranim 95% intervalom pouzdanosti (IP) od 0,886 do 1,168.

Pedijatrijska populacija

Evropska agencija za lekove izuzela je odobavezepodnošenjerezultata ispitivanja leka Suliqua u svim podgrupama pedijatrijske populacije za lečenje dijabetes melitusa tipa 2 (videti odeljak 4.2 za informacije o upotrebiu pedijatrijskojpopulaciji).

Odnos insulina glargina/liksisenatida nema značajan uticaj na farmakokinetiku insulin glargina i liksisenatida u leku Suliqua.

Nakon supkutane primene kombinacije insulina glargina i liksisenatida kod pacijenta sa dijabetesomtipa 1, insulin glargin nije pokazao izraženu maksimalnu koncentraciju. Izloženost insulin glarginu nakon primene kombinacije insulina glargina i liksisenatida iznosila je 86-88% u odnosu na zasebnu istovremenu primenu injekcija insulina glargina i liksisenatida. Ova razlika se ne smatra klinički značajnom.

Nakon supkutane primene kombinacije insulin glargina i liksisenatida kod pacijenta sa dijabetesomtipa 1, medijana tmax liksisenatida je bila u rasponu 2,5-3,0 sata. Iako je bilo prisutno malo smanjenje Cmax liksisentida od 22-34% u odnosu na zasebnu istovremenu primenu insulina glargina i liksisentida koje se ne smatra klinčki značajnim, površina ispod krive (PIK) je bila uporediva.

Nema klinički značajnih razlika u brzini resorpcije kada se liksisenatid kao monoterapija primenjuje supkutano u abdomen, deltoidno područje ili butinu.

Distribucija

Prividan volumen distribucije insulina glargina nakon supkutane primene kombinacije insulina glargina i liksisenatida (Vss/F) iznosi približno 1700 L.

Liksisenetid se u maloj meri veže (55%) za humaneproteine. Prividnivolumen distribucije liksisenatida nakon supkutane primene kombinacije insulina glargina i liksisenatida (Vz/F) iznosi približno 100 L.

Biotransformacija

Ispitivanje metabolizma kod pacijenata sa dijabetesomkoji su primili samo insulin glargin ukazuje da se insulin glargin brzo metabolizuje na karboksilnim krajevima B lanca pri čemu nastaju dva aktivna metabolita: M1 (21A-Gly-insulin) i M2 (21A-Gly-des-30B-Thr-insulin). Glavni cirkulišući metabolit u plazmi je M1. Farmakokinetički i farmakodinamički nalazi pokazuju da se efekat supkutane injekcije insulina glargina uglavnom bazira na izloženosti metabolitu M1.

Kao peptid, liksisenatid se eliminiše glomerularnom filtracijom nakon čega sledi tubularna reapsorpcija i zatim metabolička razgradnja, što rezultira nastankom manjih peptida i aminokiselina, koji ponovo ulaze u metabolizam proteina.

19 od 23

Eliminacija

Nakon jednokratne sukutane primene kombinacije insulin glargina i liksisenatida, srednja vrednost prividnog klirensa (CL/F) insulin glargina iznosila je približno 120 L/h.

Nakon supkutane primene višekratnih doza liksisenatida kod pacijenata sa dijabetesomtipa 2 srednja vrednost terminalnog poluživota bila je približno 3 sata, a prividni srednji klirens (CL/F) približno 35 L/h.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Kod ispitanika sa blagim (klirens kreatinina 60-90 mL/min izračunat prema Cockcroft-Gaultovoj formuli), umerenim (klirens kreatinina 30-60 mL/min) i teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 15-30 mL/min) vrednost PIK liksisenatida je bila povećana za 46%, 51% odnosno 87%.

Insulin glargin nije ispitivan kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Međutim, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega potreba za insulinom može biti smanjena zbog smanjenog metabolizma insulina.

Oštećenje funkcije jetre

Pošto se liksisenatid pretežno eliminiše putem bubrega, nisu sprovedena farmakokinetička ispitivanja kod pacijenata sa akutnim ili hroničnim oštećenjem funkcije jetre. Ne očekuje se da bi poremećaj funkcije jetre mogao uticati na farmakokinetiku liksisenatida.

Insulin glargin nije ispitivan kod pacijenata sa dijabetesomi oštećenjem funkcije jetre. Međutim, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre potreba za insulinom može biti smanjena zbog smanjenog kapaciteta za glukoneogenezu i smanjenog metabolizma insulina.

Starost, rasa, pol i telesna masa

Insulin glargin

Uticaj starosti, rase i pola na farmakokinetiku insulina glargina nije procenjen. U kontrolisanimkliničkim studijama odraslih osoba lečenih insulinom glarginom (100 jedinica/mL), analiza podgrupaprema uzrastu, rasi i polu nije ukazala na razlike u bezbednosti i efikasnosti.

Liksisenatid

Starost nema klinički značajan uticaj na farmakokinetiku liksisenatida. U farmakokinetičkom ispitivanju starijih osoba koje ne boluju od dijabetesa primena liksisenatida u dozi od 20 mikrograma dovela je do srednjeg povećanja PIK liksisenatida od 29% u starijoj populaciji (11 ispitanika starosti od 65 do 74 godina i 7 ispitanika starosti od ≥ 75 godina) u poređenju sa 18 ispitanika starosti od 18 do 45 godina, što je verovatno povezano sa smanjenom funkcijom bubrega u starijoj starosnoj grupi.

S obzirom na rezultate farmakokinetičkih ispitivanja sprovedenih sa ispitanicima bele rase i japanskog i kineskog porekla, etničko poreklo nema klinički značajan uticaj na farmakokinetiku liksisenatida.

Pol nema klinički značajan uticaj na farmakokinetiku liksisenatida. Telesna masa nema klinički značajan uticaj na PIK liksisenatida. Imunogenost

U prisustvu antitela na liksisenatid, izloženost liksisentidu i varijabilnost u izloženosti se značajno povećavaju nezavisno od doze.

Pedijatrijska populacija

Nisu sprovedena ispitivanja sa lekom Suliqua kod dece i adolescenata uzrasta mlađeg od 18 godina.

Nisu sprovedena ispitivanja na životinjama sa kombinacijom insulin glargina i liksisenatida kako bi se ocenila toksičnost ponovljenih doza, kancerogenosti, genotoksičnosti i reproduktivne toksičnosti.

Insulin glargin

20 od 23

Pretklinički podaci za insulin glargin ne upućuju na posebnu opasnost za ljude na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, kancerogenog potencijala i reproduktivne toksičnosti.

Liksisenatid

U2-godišnjim ispitivanjima kancerogenosti nakon supkutane primene kod pacova i miševa primećeni su nesmrtonosni tumori C-ćelija štitaste žlezde za koje se smatra da su uzrokovani negenotoksičnim mehanizmom posredovanim receptorom GLP-1, na koji su glodari posebno osetljivi. Kod pacova su pri svim dozama zabeleženi hiperplazija C-ćelija i adenom, a nivoi izloženosti pri kojoj nisu zabeleženi neželjeni uticaji (engl. no observed adverse effect level, NOAEL) nije se mogla utvrditi. Kod miševa su se ti efekti javili kod nivoa izloženosti više od 9,3 puta veće od one koja se postiže kod ljudi nakon primene terapijske doze. Karcinom C-ćelija nije zabeležen kod miševa, a kod pacova se javio kod nivoa izloženosti približno 900 puta veće od izloženosti kod ljudi nakon primene terapijske doze.

U 2-godišnjem ispitivanju kancerogenosti nakon supkutane primene kod miševa, u grupi koja je primala srednju dozu zabeležena su 3 slučaja adenokarcinoma u endometrijumu, uz statistički značajan porast koji odgovara odnosu izloženosti od 97 puta. Nisu opaženi efekti povezani sa lečenjem.

Studijena životinjama nisu ukazala na direktne štetne uticaje na plodnost kod mužjaka i ženki pacova. Kodpasa lečenih liksisenatidom primećene su reverzibilne lezije na testisima i epididimisu. Kod zdravih muškaraca nije primećen sa tim povezan uticaj na spermatogenezu.

U studijama embriofetalnog razvoja primećenesu malformacije, zastoj u rastu, zakasnelo okoštavanje i dejstvo na skelet pri svim dozama liksisenatida kod pacova (odnos izloženosti 5 puta veći od onog kod ljudi) te pri velikimdozama liksisenatida kod kunića (odnos izloženosti 32 puta veći od onog kod ljudi). U obe vrste je primećena blaga toksičnost za majku koja se manifestovala malimunosom hrane i smanjenom telesnom masom. Neonatalni rast bio je smanjen kod mužjaka pacova izloženih velikimdozama liksisenatida tokom kasne gestacije i laktacije, a zapaženo je i blago povećanje smrtnosti mladunčadi.

Glicerol (85%); Metionin; Metakrezol; Cink-hlorid;

Hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH); Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH);

Voda za injekcije.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Pre prve upotrebe pena 3 godine

Nakon prve upotrebe napunjenog injekcionog pena: 28 dana

Nakon prve upotrebe pena: Čuvati na temperaturi do 25°C. Ne odlagati u frižider. Ne zamrzavati. Ne čuvati sa pričvršćenom iglom.

Napunjeni injekcioni pen čuvati dalje od direktnog izvora toplote i svetlosti. Nakon svake injekcije, zatvarač pena se mora vratiti na pen radi zaštite od svetlosti.

21 od 23

Neotvoreni pen

Čuvati u frizideru (na temperaturi od 2°C do 8°C).

Ne zamrzavati i ne stavljati neposredno uz pregradu za zamrzavanje ili rashladni uložak. Napunjen injekcioni pen čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je uložak od bezbojnog stakla tipa I zatvoren crnim čepom od brombutil gume sa jedne strane, i sa kapicom od aluminijuma sa laminiranim diskom za zatvaranje sa druge strane (disk je od sintetske poliizoprengume sa spoljašnje strane i brombutil gume u kontaktu sa proizvodom) sa 3 mL rastvora. Uložak je integrisan u penu.

Igle nisu uključene u pakovanje.

Spoljašnje pakovanje je kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 pena i Uputstvo za lek.

Suliqua, 100 jedinica/mL + 33 mikrograma/mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu

Unutrašnje pakovanje je uložak od bezbojnog stakla tipa I zatvoren crnim čepom od brombutil gume sa jedne strane, i sa kapicom od aluminijuma sa laminiranim diskom za zatvaranje sa druge strane (disk je od sintetske poliizopren gume sa spoljašnje strane i brombutil gume u kontaktu sa proizvodom) sa 3 mL rastvora. Uložak je integrisan u penu.

Igle nisu uključene u pakovanje.

Spoljašnje pakovanje je kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 pena i Uputstvo za lek.

Pre prve upotrebe, pen se mora izvaditi iz frižidera i čuvati na temperaturi ispod 25°C 1 do 2 sata.

Uložak treba pregledati pre upotrebe. Sme se upotrebiti samo ako je rastvor bistar, bezbojan, ako nema vidljivih čvrstih čestica i ako je vodenaste konzistencije.

Lek Suliqua se ne sme mešati ni sa jednim drugim insulinom niti razređivati. Mešanje ili razeđivanje može promeniti vreme i način delovanja leka, a mešanje može uzrokovati taloženje.

Pre svake upotrebe mora se pričvrstiti nova igla. Igle se ne smeju ponovo upotrebljavati. Nakon svake injekcije pacijent treba da baci iglu. Igle nisu uključene u pakovanje leka.

U slučaju začepljenja igle, pacijenti moraju da se pridržavaju uputstava opisanih u „Uputstvu za upotrebu“ koje dolaze zajedno sa Uputstvom za lek.

Prazni penovi se nikada ne smeju ponovno upotrebiti i moraju se propisno zbrinuti. Da bi se sprečio mogući prenos bolesti, svaki pen sme da koristiti samo jedan pacijent.

Pre svake injekcije uvek se mora proveriti nalepnica kako ne bi došlo do medicinskih grešaka zbog zamene leka Suliqua i drugih antidijabetičkih lekova koji se primenjuju, a to uključuje i dva različita pena leka Suliqua (videti odeljak 4.4).

Uputstva za upotrebu koja dolaze sa Uputstvom za lek moraju se pažljivo pročitati pre upotrebe leka Suliqua.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Suliqua je lek u obliku injekcije za lečenje šećerne bolesti koji sadrži dve aktivne supstance:

• insulin glargin: dugodelujući oblik insulina koji pomaže u kontroli šećera (glukoze) u krvi tokom dana
• liksisenatid: „GLP-1 analog” koji pomaže telu da stvara dodatni sopstveni insulin kao odgovor na povišeni šećer u krvi, i usporava resorpciju šećera iz hrane

Lek Suliqua se koristi za lečenje odraslih osoba sa šećernom bolešću tipa 2 kako bi pomogao u kontroli nivoa šećera u krvi kada je ona previsoka. Primenjuje se sa metforminom kada drugi lekovi nisu sami dovoljni za kontrolu šećera u krvi. Ti drugi lekovi mogu biti lekovi za lečenje šećerne bolesti koji se uzimaju oralno (kroz usta) (poput metformina, lekova derivata sulfoniluree) ili insulin.

Ako koristite drugi lek za lečenje šećerne bolesti, proverite sa svojim lekarom treba li da prestanete sa korišćenjem tog leka kada počnete da koristite lek Suliqua.

• ako ste alergični (preosetljivi) na insulin glargin ili liksisenatid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte se svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primenite lek Suliqua ako:

• imate šećernu bolest tipa 1, obzirom da se lek Suliqua primenjuje kod šećerne bolesti tipa 2 pa Vam ovaj lek neće odgovarati
• imate dijabetičku ketoacidozu (komplikaciju šećerne bolesti koja se javlja kada telo ne može da iskoristi glukozu jer nema dovoljno insulina) jer Vam ovaj lek neće odgovarati
• imate težak problem sa želucem ili crevima, kao što je bolest mišića želuca koja se zove “gastropareza”, a ima za posledicu odloženo pražnjenje želuca. S obzirom na to da lek Suliqua može da dovede do neželjenih dejstava povezanih sa želucem, lek nije bio ispitivan kod pacijenata sa teškim želudačnim ili crevnim problemima. Molimo Vas pogledajte informacije koje se odnose na lekove koji se ne smeju predugo zadržavati u Vašem želucu u delu Drugi lekovi i lek Suliqua
• imate tešku bolest bubrega ili ste na dijalizi, jer se u tom slučaju ne preporučuje primena ovoga leka.

Pažljivo se pridržavajte uputstva za doziranje, praćenje nivoa šećera (u krvi i mokraći), način ishrane i fizičkoj aktivnosti (fizički rad i rekreacija) i tehniku ubrizgavanja, koje ste dobili od svog lekara.

Obratite posebnu pažnju na sledeće:

• suviše nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija). Ako Vam je nivo šećera u krvi suviše nizak, sledite uputstva za slučaj hipoglikemije (videti uokvireni tekst na kraju ovog uputstva za lek).
• suviše visok nivo šećera u krvi (hiperglikemija). Ako Vam je nivo šećera u krvi suviše visok, sledite uputstva za slučaj hiperglikemije (videti uokvireni tekst na kraju ovog uputstva za lek).
• uverite se da koristite odgovarajući lek. Pre svake injekcije morate proveriti nalepnicu na penu kako biste izbegli zamenu leka Suliqua i drugih insulina.
• ako imate slab vid, molimo pogledajte odeljak 3.

Prilikom korišćenja ovog leka obratite pažnju na sledeće i obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri pre primene leka Suliqua:

• težak bol u području stomaka (abdomena) koji ne prolazi. Ovo može biti znak upale gušterače (akutni pankreatitis).
• gubitak tečnosti iz tela (dehidratacija) npr. u slučaju povraćanja ili proliva. Vrlo je bitno izbeći dehidrataciju uzimanjem dovoljno tečnosti a posebno prilikom prvih nedelja lečenja lekom Suliqua.

Putovanje

Razgovarajte se svom lekaru pre putovanja. Možda ćete morati da razgovarate o:

• tome da li je lek dostupan u zemlji koju posećujete,
• tome kako obezbediti zalihu leka, igala i drugih potrebnih stvari,
• tome kako ispravno čuvati lek za vreme putovanja,
• rasporedu uzimanja obroka i primeni leka,
• mogućim uticajima promene vremenskih zona,
• mogućim rizicima po zdravlje u zemljama koje ćete posetiti,
• tome šta da preduzmete u hitnim slučajevima ako se ne osećate dobro ili se razbolite.

Deca i adolescenti

Nema iskustava sa primenom leka Suliqua kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina; zbog toga se primena leka Suliqua ne preporučuje u ovom uzrastu.

Drugi lekovi i lek Suliqua

Obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Neki lekovi mogu da izazovu promene u nivou šećera u krvi. To može da znači da treba promeniti dozu leka Suliqua. Zato, pre nego što uzmete neki lek, pitajte svog lekara hoće li on uticati na nivo šećera u krvi i šta treba da uradite ako bude potrebno. Morate biti oprezni i kada prestajete sa uzimanjem nekih lekova.

Lek Suliqua može da utiče na dejstvo nekih lekova koje uzimate oralno. Neki lekovi kao što su antibiotici, oralni kontraceptivi, statini (lekovi kao što su atorvastatin za smanjenje holesterola), gastrorezistentne

tablete ili kapsule koje se ne smeju predugo zadržavati u želucu ćete možda morati da uzmete najmanje jedan sat pre ili četiri sata posle injekcije leka Suliqua.

Do pada nivoa šećera u krvi (hipoglikemija) može doći ako uzmete:

• bilo koji drugi lek za lečenje šećerne bolesti
• dizopiramid, koristi se za lečenje nekih srčanih oboljenja
• fluoksetin, koristi se za lečenje depresije
• sulfonamidne antibiotike, koristi se za lečenje infekcije
• fibrate, korise se za snižavanje visokih nivoa masnoća u krvi
• inhibitore monoaminooksidaze (MAO inhibitori), koriste se za lečenje depresije ili Parkinsonove bolesti
• inhbitore angiotenzin konvertirajućeg enzima (ACE inhibitori), koriste se za lečenje srčanih tegoba ili visokog krvnog pritiska
• lekove za ublažavanje bola ili smanjenje telesne temperature, kao što je pentoksifilin, propoksifen i salicilati (poput acetilsalicilatne kiseline)
• pentamidin, za lečenje infekcije parazitima. To može uzrokovati suvoiše nizak nivo šećera u krvi nakon kog ponekad može uslediti suviše visok nivo šećera u krvi.

Do pada nivoa šećera u krvi (hiperglikemija) može doći ako uzmete:

• kortikosteroide poput kortizona ili prednizolona, koristi se za lečenje zapaljenja
• danazol, koristi se za lečenje endometrioze
• diazoksid, koristi se za lečenje povišenog krvnog pritiska
• inhibitore proteaze, koristi se za lečenje HIV infekcija
• diuretike, koristi se za lečenje povišenog krvnog pritiska ili zadržavanja tečnosti
• glukagon, koristi se za lečenje vrlo niskog nivoa šećera u krvi
• izoniazid, koristi se za lečenje tuberkuloze
• somatotropin, hormon rasta
• hormone štitne žlezde, za lečenje problema sa štitnom žlezdom
• estrogene i progestagene, poput onih u kontracepcijskoj piluli za sprečavanje začeća ili primena estrogena za lečenje osteoporoze (gubitka koštane mase)
• klozapin, olanzapin i derivate fenotiazina, koristi se za lečenje mentalnih poremećaja
• simpatomimetičke lekove kao što je epinefrin (adrenalin), salbutamol i terbutalin, koriste se za lečenje astme.

Nivo šećera u krvi može bilo da poraste, bilo da opadne ako uzmete:

• beta blokatore ili klonidin, koristi se za lečenje povišenog krvnog pritiska
• soli litijuma koristi se za lečenje psihijatrijskih poremećaja.

Lekovi koji mogu da oslabe upozoravajuće simptome niskog nivoa šećera u krvi:

Beta blokatori i neki drugi lekovi (kao što su klonidin, gvanetidin, rezerpin – za lečenje povišenog krvnog pritiska mogu otežati prepoznavanje simptoma koji upozoravaju na nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija). Mogu čak i prikriti ili sasvim sprečiti prve simptome koji ukazuju na suviše niske nivoe šećera u krvi.

Ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas (ili ako niste sigurni) obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri pre primene ovog leka.

Varfarin i drugi antikoagulansi

Obavestite svog lekara ako uzimate varfarin ili druge antikoagulanse (lekove koji se koriste za sprečavanje zgrušavanja krvi) jer ćete možda morati češće da radite analize krvi (koje se zovu “međunarodni'internacionalni normalizovani odnos”odnos' ili INR) kako bi proverili zgrušavanje krvi.

Primena leka Suliqua sa alkoholom

Nivoi Vašeg šećera u krvi mogu se povisiti ili sniziti ako pijete alkoholna pića. Trebalo bi češće da proveravate nivoe šećera u krvi.

Trudnoća i dojenje

Lek Suliqua se ne treba primenjivati u trudnoći. Nije poznato može li lek Suliqua da naškodi plodu.

Lek Suliqua ne treba primenjivati tokom dojenja. Nije poznato da li se lek Suliqua izlučuje u majčino mleko. Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Suviše niski ili suviše visoki nivoi šećera u krvi (pogledajte uokvirene informacije na kraju ovog uputstva za lek) mogu uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima, alatima ili mašinama. Vaša koncentracija može biti oslabljena. To može biti opasno po Vas i druge.

Pitajte svog lekara možete li da vozite:

• ako Vam je nivo šećera u krvi često suviše nizak
• ako teško prepoznajete kada Vam je nivo šećera u krvi suviše nizak.

Lek Suliqua sadrži natrijum i metakrezol

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, tj. „suštinski je bez natrijuma“. Ovaj lek sadrži metakrezol, koji može izazavati alergijske reakcije.

Uvek primenite ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Vaš lekar Vam može reći da primenite različitu dozu leka Suliqua u odnosu na dozu insulina koju ste prethodno primenjivali.

Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Na osnovu Vašeg načina života, rezultata laboratorijskih analiza nivoa šećera u krvi i ranije upotrebe insulina, Vaš lekar će:

• odrediti koliko leka Suliqua Vam je potrebno svaki dan i u koje vreme
• Vam reći kada treba da proverite svoj nivo šećera u krvi i da li treba da uradite analize urina (mokraće)
• Vam reći kada ćete možda preći na veću ili manju dozu leka

Lekar će Vam možda reći da uzimate lek Suliqua sa drugim lekovima za lečenje visokog nivoa šećera u krvi.

Koliko leka ubrizgati

Lek Suliqua 100 jedinica/mL + 50 mikrograma/mL napunjen injekcioni pen:

• Ovim penom se može primeniti doza od 10 do 40 doznih podeljaka u jednoj injekciji, u koracima od jednog doznog podeljka
• Jedan dozni podeljak koji odaberete sadrži 1 jedinicu insulina glargina i 0,5 mikrograma liksisenatida.

Vaša doza leka Suliqua primjenjuje se u „doznim podeljcima“. Brojač doza na penu pokazuje broj doznih podeljaka.

Nemojte ubrizgavati dozu koja je manja od 10 doznih podeljaka. Nemojte ubrizgavati dozu koja je veća od 40 doznih podeljaka. Vaš lekar će Vam propisati drugu jačinu leka ako Vam je potrebna veća doza od 40 doznih podeljaka. Za korake od 30-60 doznih podeljaka, dostupan je lek Suliqua 100 jedinica/mL + 33 mikrograma/mL rastvora za injekciju u napunjenom injekcionom penu.

Na nivo šećera u krvi mogu uticati brojni faktori. Morate ih poznavati kako biste znali šta da uradite ako se promeni nivo šećera u krvi i kako da sprečite da on postane prevše visok ili previše nizak. Za dodatne informacije pogledajte uokviren tekst na kraju ovog uputstva za lek.

Primena kod starijih pacijenata (65 godina i starijih)

Ako imate 65 ili više godina, razgovarajte sa svojim lekarom jer Vam možda treba manja doza.

Ako imate problema sa bubrezima ili jetrom

Ako imate probleme sa bubrezima ili jetrom, razgovarajte sa svojim lekarom jer Vam možda treba manja doza.

Kada ubrizgati lek Suliqua

Primenite lek Suliqua jednom dnevno, sat vremena pre obroka. Poželjno je ubrizgati lek Suliqua pre istog obroka svaki dan, nakon što ste odabrali najprikladniji način.

Pre nego što ubrizgate lek Suliqua

• uvek pratite „Uputstvo za upotrebu“ priloženo u ovom Uputstvu za lek.
• ako ne budete sledili ova uputstva, možete primeniti previše ili premalo leka Suliqua

Da izbegnete greške, uvek proverite pakovanje leka i nalepnicu (oznaku) na penu pre svakog ubrizgavanja kako bi bili sigurni da imate odgovarajuću pen, a posebno ako ubrizgavate više od jednog leka.

Pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta ako niste sigurni.

Druge važne informacije o upotrebi napunjenih injekcionih penova

• Za svaku injekciju upotrebite novu iglu. Ponovljena upotreba istih igala povećava rizik od začepljenja što može dovesti do primene suviše male ili suviše velike doze. Igle uklonite na bezbedan način nakon svake upotrebe.
• Kako bi se sprečio prenos zaraze sa jedne na drugu osobu, isti pen nikada ne sme koristiti više od jedne osobe, čak i kada se promeni igla.
• Koristite samo one igle koje su odobrene za upotrebu sa Suliqua penom (videti „Uputstvo za upotrebu“).
• Test bezbednosti se mora sprovesti pre svakog ubrizgavanja.
• Ako mislite da bi Vaš pen mogao biti oštećen, nemojte ga upotrebiti. Nabavite novi pen. Nemojte pokušavati da popravite pen.
• Bacite iskorišćene igle u neprobojan kontejner ili ih odložite u skladu sa uputstvom farmaceuta ili lokalnog nadležnog tela.

Kako ubrizgati

• Lek Suliqua se ubrizgava potkožno (supkutana upotreba ili s.c.)
• Ubrizgajte ga u prednji deo butine, nadlakticu ili prednji deo struka (abdomen).
• Svakodnevno menjajte injekciono mesto u okviru određenog dela površine kože u koju ubrizgavate lek. To će smanjiti rizik od gubitka masnog tkiva ispod kože (udubljenje) ili zadebljanja na injekcionom mestu (za više informacija pogledajte „Druge neželjene reakcije“ u odeljku 4).

Nemojte primeniti lek Suliqua:

• u venu. Primena u venu će promeniti način na koji lek deluje što može dovesti do suviše niskog nivoa šećera u krvi.
• ako se u njemu nalaze čestice. Rastvor treba da bude bistar, bezbojan i nalik vodi.

Nikada nemojte špricem izvlačiti rastvor iz pena kako bi izbegli greške prilikom doziranja i potencijalno predoziranje.

Ako je pen oštećen, nije ispravno čuvan, ako niste sigurni da li radi ispravno ili ako primetite da Vam se regulacija šećera u krvi neočekivano pogoršava:

• bacite pen i upotrebite novi.
• obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri ako mislite da postoji problem sa Vašim penom.

Ako ste primenili više leka Suliqua nego što treba

Ako ste ubrizgali suviše ovog leka, nivo šećera u krvi može postati suviše nizak (hipoglikemija). Da biste sprečili suviše nizak nivo šećera u krvi, kontrolišite nivo šećera u krvi i uzimajte više hrane. Ako šećer u krvi postane suviše nizak, pogledajte savete u uokvirenom delu na kraju ovog Uputstva za lek.

Ako ste zaboravili da primenite lek Suliqua

Ako ste propustili dozu leka Suliqua ili niste ubrizgali dovoljno insulina, nivo šećera u krvi može suviše da poraste (hiperglikemija).

Ako je potrebno, lek Suliqua se može ubrizgati pre sledećeg obroka.

• Nemojte uzimati duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.
• Nemojte primeniti dve injekcije dnevno.
• Proverite nivo šećera u krvi i nakon toga ubrizgajte sledeću dozu u uobičajeno vreme.
• Za informacije o lečenju hiperglikemije, pogledajte uokvireni deo teksta na kraju ovog uputstva za lek.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Suliqua

Ne prekidajte sa primenom ovog leka bez savetovanja sa lekarom. Ako to uradite to može dovesti do vrlo visokog nivoa šećera u krvi (hiperglikemija) i nakupljanja kiseline u krvi (ketoacidoza).

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako primetite znakove suviše niskog nivoa šećera u krvi (hipoglikemija), odmah preduzmite mere za povećanje nivoa šećera u krvi (pogledajte uokviren deo na kraju ovog uputstva).

Hipoglikemija može biti veoma ozbiljna i veoma je česta uz lečenje insulinom (može da se javi kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek).

Nizak nivo šećera u krvi znači da nema dovoljno šećera u Vašoj krvi.

Ako Vam se nivo šećera u krvi suviše snizi, možete se onesvestiti (izgubiti svest).

Ako nivo šećera predugo ostane veoma nizak, to može uzrokovati oštećenje mozga i može biti opasno po život. Za više informacija, pogledajte uokviren deo na kraju ovog uputstva.

Druge neželjene reakcije

Obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako primetite sledeće neželjeno dejstvo:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• vrtoglavica
• mučnina (nauzeja)
• povraćanje
• proliv

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• prehlada, curenje iz nosa, bolno grlo
• koprivnjača (urtikarija)
• glavobolja
• smetnje pri varenju (dispepsija)
• bol u želucu
• umor
• promene na mestu ubrizgavanja: ako često ubrizgavate lek Suliqua na isto mesto mogu se pojaviti udubljenja usled gubitka potkožnog masnog tkiva (lipoatrofija) ili zadebljanja usled nakupljanja potkožnog masnog tkiva (lipohipertrofija). Može se dogoditi da zbog toga lek ne deluje dobro. Promenite mesto ubrizgavanja kod svake injekcije kako bi sprečili takve promene na koži.
• kožne i alergijske reakcije na mestu ubrizgavanja: znakovi mogu uključivati crvenilo, neuobičajeno jak bol na mestu ubrizgavanja, svrab, koprivnjaču (osip), otok ili zapaljenje. Ove reakcije se mogu proširiti i oko mesta ubrizgavanja. Najveći broj manjih reakcija na insulin obično iščezava u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Rok upotrebe

Ne smete koristiti lek Suliqua posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji i nalepnici pena nakon oznake

„Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvanje

Neotvoreni pen

Čuvati u frizideru (na temperaturi od 2°C do 8°C).

Ne zamrzavati ili stavljati kraj odjeljka za zamrzavanje ili rashladnog uloška. Napunjen injekcioni pen čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Pen u upotrebi ili ako se lek nosi kao rezervni

Pen se može čuvati najduže 28 dana van frižidera, ali na temperaturi do 25°C. Bacite pen nakon isteka tog vremenskog perioda.

Nemojte vraćati pen u frižider i nemojte ga zamrzavati. Čuvajte pen zaštićen od direktnog izvora toplote i svetlosti. Kada ne koristite pen, uvek na njemu držite zatvarač radi zaštite od svetlosti.

Nemojte ostavljati pen u automobilu po izuzetno toplom ili hladnom danu. Nemojte čuvati pen sa pričvršćenom iglom.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

 Aktivne supstance su insulin glargin i liksisenatid.

Jedan napunjeni injekcioni pen sadrži 300 jedinica insulina glargina i 150 mikrograma liksisenatida u 3 mL rastvora.

Jedan mL sadrži 100 jedinica insulina glargina i 50 mikrograma liksisenatida.

Jedan dozni podeljak sadrži jednu jedinicu insulina glargina i 0,5 mikrograma liksisenatida.

 Pomoćne supstance su: glicerol (85%); metionin; metakrezol; cink-hlorid; hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH); natrijum-hidroksid (za podešavanje pH); voda za injekcije.

Kako izgleda lek Suliqua i sadržaj pakovanja

Rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu.

Bezbojan do skoro bezbojan rastvor, najviše referentni rastvor B9.

Pakovanje:

Unutrašnje pakovanje je uložak od bezbojnog stakla tipa I zatvoren crnim čepom od brombutil gume sa jedne strane, i sa kapicom od aluminijuma sa laminiranim diskom za zatvaranje sa druge strane (disk je od sintetske izopren gume sa spoljašnje strane i brombutil gume u kontaktu sa proizvodom) sa 3 mL rastvora. Uložak je integrisan u penu.

Igle nisu uključene u pakovanje.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 pena i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

SANOFI-AVENTIS D.O.O. BEOGRAD

Španskih boraca 3/VI, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač:

SANOFI-AVENTIS DEUTSCHLAND GMBH

Industriepark Hochst-Bruningstrasse 50, H500, H590, H600, H785, H790, Frankfurt am Main, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-02623-18-001 od 02.10.2019.

HIPERGLIKEMIJA I HIPOGLIKEMIJA

Ako uzimate insulin, uvek nosite sa sobom sledeće:

• hranu koja sadrži šećer, kao što su tablete glukoze ili šećerni napitak (najmanje 20 grama).
• potrebnu informaciju tako da ostali znaju da imate šećernu bolest.

Hiperglikemija (visok nivo šećera u krvi)

Ako Vam je nivo šećera u krvi suviše visok (hiperglikemija), možda niste ubrizgali dovoljno insulina. Razlozi zbog kojih dolazi do hiperglikemije:

Primeri uključuju:

• niste ubrizgali lek Suliqua ili ga niste ubrizgali dovoljno.
• Vaš lek je postao manje delotvoran - na primer zbog nepravilnog čuvanja.
• Vaš pen ne radi ispravno.
• ako vežbate manje nego obično.
• ako ste pod stresom kao što je emocionalna uznemirenost ili uzbuđenost.
• ako ste povređeni, imate infekciju ili povišenu telesnu temperaturu ili ako ste imali operaciju.
• ako uzimate ili ste uzimali neke druge lekove (videti deo 2. „Drugi lekovi i lek Suliqua“).

Upozoravajući znaci hiperglikemije

Žeđ, povećana potreba za mokrenjem, umor, suva koža, crvenilo lica, gubitak apetita, nizak krvni pritisak, ubrzani rad srca, pojava glukoze i ketonskih tela u mokraći. Bol u stomaku, brzo i duboko disanje, pospanost ili čak gubitak svesti mogu biti znaci ozbiljnog stanja (ketoacidoza) do kojeg dolazi usled nedostatka insulina.

Šta da uraditi ukoliko osećate hiperglikemije?

• Proverite nivo šećera u krvi, i ako je visok, kao što je dogovoreno sa Vašim lekarom ili medicinskom sestrom, proverite prisutnost ketona u mokraći čim se pojavi bilo koji od navedenih znakova
• Odmah se obratite svom lekaru ako imate tešku hiperglikemiju ili ketoacidozu. Teška hiperglikemija ili ketoacidoza moraju uvek biti lečeni od strane lekara, normalno u bolnici.

Hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi)

Ako se nivo Vašeg šećera u krvi isuviše snizi, možete izgubiti svest. Ozbiljna hipoglikemija može dovesti do srčanog udara ili oštećenja mozga i može biti opasna po život. Morate naučiti da prepoznate znake koji ukazuju na pad nivoa šećera u krvi kako biste mogli da preduzmete mere kojima ćete sprečiti dalje pogoršanje.

Razlozi zbog kojih dolazi do hipoglikemije:

Primeri uključuju:

• Ubrizgali ste previše leka Suliqua.
• Propustili ste obrok ili odložili obrok.
• Ne jedete dovoljno ili jedete hranu koja sadrži manje ugljenih hidrata nego što je uobičajeno - veštački zaslađivači nisu ugljeni hidrati.
• Pijete alkoholna pića - posebno kada ne jedete dovoljno.
• Vi gubite ugljene hidrate zbog povraćanja ili proliva.
• Izloženi ste većem fizičkom naporu nego što je uobičajeno ili se bavite drugom vrstom fizičke aktivnosti.
• Vi ste u fazi oporavka od povrede, operacije ili nekog drugog stresa.
• Oporavljate se od nekog drugog oboljenja ili povišene telesne temperature.
• Uzimate ili ste prestali da uzimate neke druge lekove (pogledajte odeljak 2. „Drugi lekovi i lek

Suliqu“).

Hipoglikemija se takođe češće može pojaviti:

• ako ste upravo počeli lečenje lekom Suliqua – ukoliko se pojavi nizak nivo šećera, verovatnije je da će se pojaviti ujutro.
• ako su nivoi šećera u krvi skoro normalan ili pak nestabilni.
• ako ste promenili površinu kože u koju ste prethodno injicirali lek Suliqua, npr. sa kože butine na kožu nadlakticu.
• ako bolujete od teških oboljenja bubrega ili jetre, ili pak od drugih oboljenja kao što je hipotireoza.

Znaci upozorenja koji ukazuju na hipoglikemiju

Prvi znaci se mogu javiti u celom telu. Primeri znakova koji Vam govore da nivo šećera u krvi previše ili prebrzo pada su: znojenje, lepljiva koža, anksioznost, ubrzani ili nepravilni rad srca, visok krvni pritisak i osećaj lupanja srca. Ovi znaci se obično se razvijaju pre znakova niskog nivoa šećera u mozgu.

Drugi znaci uključuju: glavobolju, jak osećaj gladi, mučninu ili povraćanje, umor, pospanost, nemir, probleme sa spavanjem, agresivno ponašanje, teškoće sa koncentracijom, usporene reakcije, depresiju, ometenost, teškoće pri govoru (ponekad potpun gubitak sposobnosti govora), promene vida, drhtavicu, nemogućnost kretanja (paraliza), trnce u šakama i rukama, utrnulost i trnce u području oko usta, vrtoglavicu, gubitak samokontrole, nesposobnost vođenja brige o samom sebi, napade, gubitak svesti.

Kada znaci hipoglikemije mogu biti manje izraženi:

Prvi znaci koji upozoravaju na hipoglikemiju mogu biti promenjivi, manje uočljivi ili pak da izostanu:

• ako ste starija osoba,
• ako dugo vremena imate šećernu bolest,
• ako bolujete od određene vrste oštećenja nerava (zvane „dijabetička autonomna neuropatija“),
• ako ste nedavno imali previše nizak nivo šećera (na primer dan ranije),
• ako nivo šećera u krvi sporo opada,
• ako imate gotovo normalan nivo šećera ili ako Vam se kontrola šećerne bolesti nedavno znatno poboljšala,
• ako ste nedavno prešli sa insulina animalnog porekla na sintetski insulin kao što je onaj u leku Suliqua,
• uzimate ili ste uzimali neke druge lekove (videti odeljak 2. i „Drugi lekovi i lek Suliqua“).

U tim slučajevima kod Vas može se razviti teška hipoglikemija (možete čak i izgubiti svest) pre nego što postanete svesni problema koji Vas je zadesio. Upoznajte se sa znakovima koji upozoravaju na hipoglikemiju. Ako je potrebno, češće merite nivo šećera u krvi. To Vam može pomoći u prepoznavanju blagih epizoda hipoglikemije. Ako teško prepoznajete upozoravajuće znake, izbegavajte situacije (na primer vožnju automobila) koja može i za Vas i za druge da bude rizična ukoliko se pojave simptomi hipoglikemije.

Šta uraditi u slučaju hipoglikemije?

• Nemojte ubrizgati lek Suliqua. Odmah uzmite otprilike 15 do 20 g šećera, na primer glukozu, šećera u kockama ili napitak koji sadrži šećer. Napitci ili hrana zaslađena veštačkim zaslađivačima (na primer dijetalni napitci) ne pomažu u lečenju niskog šećera u krvi.
• Zatim pojedite nešto (naprimer hleb ili testeninu) što će povećati nivo šećera u krvi na duže vreme, posebno ako još nije vreme sledećeg obroka. Obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri ako niste sigurni kakvu hranu bi trebalo da jedete.

Kad primenjujete lek Suliqua oporavak od niskog nivoa šećera u krvi može duže potrajati jer Suliqua sadrži dugodelujući insulin (insulin glargin).

• Proverite nivo glukoze u krvi 10-15 minuta nakon uzimanja šećera. Ako je nivo glukoze u krvi i dalje suviše nizak (<4 mmol/L) ili ako se hipoglikemija ponovo javi, opet uzmite 15 do 20 g šećera.
• Odmah se obratite lekaru ako niste u stanju da kontrolišete hipoglikemiju ili ako se ona ponavlja

Šta bi druge osobe trebalo da urade ako Vi imate hipoglikemiju

Lek Suliqua 100 jedinica/mL + 50 mikrograma/mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu (10-40)

UPUTSTVO ZA UPOTREBU

Prvo pročitajte uputstvo za lek i ovo uputstvo za upotrebu

Lek Suliqua (10-40) pen sadrži insulin glargin i liksisenatid. Kombinacija lekova u ovom penu namenjena je za dnevno ubrizgavanje 10-40 doznih podeljaka leka Suliqua.

• Nikada nemojte ponovo koristiti iste igle. Ako to uradite igla može da se začepi i možda nećete primiti celu dozu (subdoziranje) ili ćete primiti suviše veliku dozu (predoziranje).
• Nikada nemojte koristiti špric kako biste izvukli lek iz svog pena. Ako to uradite, možda nećete dobiti odgovarajuću dozu leka.

Sačuvajte ovo Uputstvo za upotrebu jer će Vam možda ponovo trebati.

Važne informacije

• Nikada nemojte deliti svoj pen – namenjen je isključivo Vama.
• Nikada nemojte koristiti svoj pen ako je oštećen ili niste sigurni da radi ispravno.
• Uvek uradite test bezbednosti. Pogledajte KORAK 3.
• Uvek nositi sa sobom rezervnu pen i rezervne igle u slučaju da one koje koristite izgubite ili da ne rade ispravno.
• Uvek proverite nalepnicu (oznaku) na penu pre primene kako biste bili sigurni da imate odgovarajuću pen

Naučite da ubrizgate:

• Pre korišćenja svog pena, razgovarajte sa zdravstvenim radnikom o tome kako da ubrizgate lek.
• Zatražite pomoć ako imate teškoća pri rukovanju penom, npr. ako imate problema sa vidom.
• Pročitajte celo uputstvo pre nego što upotrebite pen. Ako ne budete sledili sva ova uputstva možete primeniti previše ili premalo leka.

Treba Vam pomoć?

Ukoliko imate bilo kakvih pitanja u vezi leka Suliqua, o penu ili šećernoj bolesti, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Dodatni pribor koji će Vam biti potreban:

• nova sterilna igla (pogledajte KORAK 2)
• neprobojan kontejner za upotrebljene igle i penove (pogledajte Odlaganje pena).

Mesta za ubrizgavanje

Upoznajte Vaš pen

rezervoar insulina

klip

otvor za očitavanje doze

pokazivač doze

štitnik pena gumeni zaptivač dozni podeljci ime leka

*Nećete videti klip dok ne ubrizgate nekoliko doza

KORAK 1: Pregledajte Vaš pen

prsten za biranje doze

dugme za ubrizgavanje

Izvadite nov pen iz frižidera barem 1 sat pre ubrizgavanja. Ubrizgavanje hladnog leka je bolnije.

• Proverite ime leka i rok upotrebe na nalepnici Vašeg pena.
• Uverite se da imate odgovarajući lek. Ova pen je boje breskve sa narandžastim dugmetom za ubrizgavanje.
• Nemojte koristiti ovaj pen ako Vam je potrebna dnevna doza manja od 10 ili veća od 40 doznih podeljaka. Razgovarajte sa svojim lekarom koji pen je pogodniji za Vaše potrebe.
• Nemojte koristiti pen nakon isteka roka upotrebe.
• Skinite štitnik pena.
• Proverite da li je lek bistar.
• Nemojte upotrebiti pen ako lek izgleda zamućeno, obojeno ili sadrži čestice.

KORAK 2: Pričvrstite novu iglu

• Nemojte ponovo upotrebiti istu iglu. Za svaku injekciju upotrebite novu, sterilnu iglu. To će pomoći da se spreči začepljenje igle, onečišćenje i infekciju.
• Uvek upotrebite igle koje su odobrene za upotrebu sa Suliqua penom.
• Uzmite novu iglu i odlepite zaštitni poklopac
• Držeći iglu ravno, navijte je na pen dok ne bude dobro pričvršćena. Nemojte je previše zategnuti.
• Skinite spoljašnji štitnik sa igle. Sačuvajte ga za kasnije.
• Skinite unutrašnji štitnik sa igle i bacite ga.

Rukovanje iglama

• Budite oprezni kada rukujete iglama kako biste sprečili povredu iglom i prenos infekcije.

KORAK 3: Uradite test bezbednosti

Pre svake injekcije uvek uradite test bezbednosti kako biste:

• proverili da igla i pen ispravno rade
• bili sigurni da ćete primeniti tačnu dozu leka
• Odaberite 2 dozna podeljka okretanjem prstena za biranje doze sve dok pokazivač doze ne pokaže oznaku 2.
• Pritisnite dugme za ubrizgavanje do kraja.
• Kada lek izlazi kroz vrh igle, Vaš pen radi ispravno i pokazivač doze će se ponovo vratiti na „0“

Ako se tečnost ne pojavi:

• Možda ćete morati da ponovite ovaj korak do 3 puta da biste videli lek.
• Ako lek ne izlazi ni nakon trećeg puta, igla je možda začepljena. Ako se to dogodi:
• zamenite iglu (pogledajte KORAK 6 i KORAK 2)
• zatim ponovite test bezbednosti (KORAK 3)
• Nemojte upotrebiti pen ako lek i dalje ne izlazi kroz vrh igle. Upotrebite novi pen.
• Nemojte špricem izvlačiti lek iz pena.

Ako vidite mehuriće vazduha

• Možda ćete videti mehuriće vazduha u leku. To je uobičajeno, oni Vam neće naškoditi.

KORAK 4: Odaberite dozu

• Upotrebite ovaj pen samo za ubrizgavanje jedne dnevne doze od 10 do 40 doznih podeljaka.
• Nemojte odabrati dozu ili pritisnuti dugme za ubrizgavanje bez pričvršćene igle. To može oštetiti Vaš pen.
• Uverite se da je igla pričvršćena i doza postavljena na „0“
• Okrećite prsten za biranje doze sve dok se pokazivač doze ne poravna sa Vašom dozom.
• Ako premašite dozu, možete je vratiti natrag.
• Ako u Vašem penu nije ostalo dovoljno doznih podeljaka, prsten za biranje doze će se zaustaviti na broju preostalih doza.
• Ako ne možete da izaberete celu propisanu dozu, upotebite novi pen ili ubrizgajte preostale dozne podeljke i upotrebite novi pen da upotpunite svoju dozu. Samo u ovom slučaju je u redu ubrizgati delimičnu dozu manju od 10 doznih podeljaka. Uvek upotrebite drugi Suliqua pen (10-40) da upotpunite svoju dozu, a ne neki drugi pen.

Kako da očitate kroz otvor za očitavanje doze

• Nemojte upotrebiti pen ako je Vaša pojedinačna dnevna doza manja od 10 doznih podeljaka, a koja se prikazuje kao beli broj na crnoj površini.

Jedinice leka u Vašem penu

• Vaš pen sadrži ukupno 300 doznih podeljaka Možete odabrati svoju dozu u koracima od 1 doznog podeljka.
• Nemojte koristiti ovaj pen ako Vam je potrebna pojedinačna dnevna doza manja od 10 ili veća od 40 doznih podeljaka.
• Svaki pen sadrži više od jedne doze.

KORAK 5: Ubrizgajte dozu

• Ako Vam je teško da pritisnete dugme za ubrizgavanje do kraja, nemojte ga pritiskati na silu jer biste mogli da slomite pen
• Promenite iglu (pogledajte KORAK 6 Uklonite iglu i KORAK 2 Pričvrstite novu iglu) i onda uradite test bezbednosti (pogledajte KORAK 3).
• Ako Vam je i dalje teško da pritisnete dugme za ubrizgavanje do kraja, nabavite novi pen
• Nemojte upotrebiti špric za izvlačenje leka iz svog pena.
• Izaberite mesto za ubrizgavanje kako je prikazano na gornjoj slici.
• Ubodite iglu u kožu kako Vam je pokazao Vaš zdravstveni radnik.
• Nemojte još dirati dugme za ubrizgavanje.
• Postavite svoj palac na dugme za ubrizgavanje. Zatim ga pritisnite do kraja i držite pritisnuto.
• Nemojte pritiskati dugme držeći palac pod uglom Vaš palac bi mogao da sprečiti okretanje prstena za biranje doze
• Držite dugme za ubrizgavanje pritisnuto i kada ugledate „0“ na otvoru za očitavanje doze, polako brojite do 10.
• Tako ćete biti sigurni da ste primili celu dozu.
• Nakon što ste držeći pritisnuto dugme polako brojali do 10, pustite dugme za ubrizgavanje. Zatim izvadite iglu iz kože.

KORAK 6: Uklonite iglu

• Budite oprezni kada rukujete iglom kako biste sprečili povredu iglom i prenos infekcije.
• Nemojte vraćati nazad na iglu njen unutrašnji štitnik.
• Čvrsto uhvatite najširi deo spoljašnjeg štitnika igle. Držite iglu ravno i ubacite je nazad u spoljašnji štitnik igle. Zatim čvrsto pritisnite.
• Igla može probušiti štitnik ako je zatvorite pod uglom.
• Uhvatite i stisnite najširi deo spoljašnjeg štitnika igle. Okrenite svoj pen drugom rukom nekoliko puta kako biste uklonili iglu.
• Pokušajte ponovo ako se igla ne odvoji nakon prvog pokušaja.
• Bacite iskorišćenu iglu u neprobojan kontejner. (pogledajte “Odlaganje pena” na kraju ovog Uputstva za upotrebu).
• Vratite nazad štitnik pena.
• Nemojte vraćati pen u frižider.

Kako čuvati pen Neotvoreni pen

• Čuvajte nove penove u frižideru na temperaturi od 2°C do 8°C.
• Nemojte ih zamrzavati.

Pen u upotrebi

• Čuvajte pen na sobnoj temperaturi do 25°C.
• Nemojte vraćati pen ponovo u frižider.
• Nemojte čuvati pen sa pričvršćenom iglom.
• Čuvajte pen sa štitnikom na penu.
• Koristite pen do najviše 28 dana nakon prve upotrebe.

Kako održavati pen Pažljivo rukujte penom

• Ako mislite da bi Vaš pen mogao biti oštećen, nemojte pokušavati da ga popravite. Upotrebite novi pen

Zaštitite pen od prašine i prljavštine

• Spoljašnji deo svog pena možete prebrisati vlažnom krpom (samo voda). Nemojte potapati, prati ni podmazivati pen. To ga može oštetiti.

Odlaganje pena

• Skinite iglu pre nego što bacite pen.
• Upotrebljen pen odložite u skladu sa uputstvom farmaceuta ili lokalnog nadležnog tela.