Somatuline® Autogel® 60mg rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu

Lek Somatuline Autogel je indikovan za:

- terapiju akromegalije kod pacijenata kod kojih cirkulišuće koncentracije hormona rasta (GH) i/ili insulinu sličnog faktora rasta 1 (IGF-1) nisu normalizovane nakon hirurške intervencije i/ili radioterapije, kao i kod pacijenata kod kojihse hirurška intervencija i/ili radioterapija ne mogu primeniti;

- olakšanjekliničkih simptoma povezanih sa akromegalijom;

- olakšanje kliničkih simptoma povezanih sa karcinoidnim tumorima.

- terapiju gradus 1 i gradus 2 (Ki67 indeks do 10%) gastroenteropankreasnih neuroendokrinih tumora (GEP-NETs) embrionalnog porekla iz srednjeg creva, pankreasa ili nepoznatog porekla kada se isključi primarno embrionalno poreklo iz zadnjeg creva, kod odraslih pacijenata sa neresektabilnom, lokalno uznapredovalom ili metastatskom bolešću (videti odeljak 5.1).

1 od 13

Doziranje

Lek Somatuline Autogel, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, dostupan je u tri različite jačine: 60 mg, 90 mg i 120 mg lanreotida.

Akromegalija

Preporučena početna doza je 60 do 120 mg primenjena na svakih 28 dana.

Nakon toga, dozu treba prilagoditi prema individualnom odgovoru svakog pacijenta (na osnovu smanjenja simptoma i/ili smanjenja GH i/ili IGF-1 nivoa).

Ukoliko se ne postigne željeni odgovor, doza se može povećati.

Doza se može povećati ukoliko su GH nivoi preko 2,5 nanograma/mL.

Za GH nivoe između 2,5 nanograma/mL i 1 nanograma/mL, doza se može održavati, ako je IGF-1 nivo normalanprilagođeno uzrastu.

Ukoliko se postigne potpuna kontrola (na osnovu nivoa GH ispod 1 nanograma/mL, normalizovanih nivoa IGF-1 i/ili nestanak simptoma), doza se može smanjiti.

Pacijenti koji su dobro kontrolisani pri primeni analoga somatostatina mogu se lečiti primenom leka Somatuline Autogel svakih 42 ili 56 dana. Na primer: pacijenati koji su dobro kontrolisani pri primeni leka Somatuline Autogel 60 mg koji se primenjuje svakih 28 dana, mogu biti lečeni primenom leka Smatuline Autogel 120 mg svakih 56 dana, i pacijenti koji su dobro kontrolisani pri primeni leka Somatuline Autogel 90 mg koji se primenjujesvakih 28 dana, mogu biti lečeni primenom leka Somatuline Autogel 120 mg svaka 42 dana.

Dugotrajna kontrola simptoma i vrednostiGH i IGF-1 se uzima kao klinički indikator stanja pacijenta.

Klinički simptomi povezani sa karcinoidnimtumorima

Preporučena početna doza je 60 - 120 mg primenjenosvakih 28 dana.

Nakon toga, dozu treba prilagoditi prema individualnom odgovoru svakog pacijenta u skladu sa stepenom postignutog olakšanja simptoma. Maksimalna preporučena doza je 120 mg leka Somatuline Autogel svakih 28 dana.

Pacijenti koji su dobro kontrolisani pri primeni analoga somatostatina mogu se lečiti lekom Somatuline Autogel 120 mg svakih 42 ili 56 dana. Na primer: pacijenati koji su dobro kontrolisani pri primeni leka Somatuline Autogel 60 mg koji se primenjuje svakih 28 dana, mogu biti lečeni primenom leka Smatuline Autogel 120 mg svakih 56 dana, i pacijenti koji su dobro kontrolisani pri primeni leka Somatuline Autogel 90 mg koji se primenjuje svakih 28 dana, mogu biti lečeni primenom leka Somatuline Autogel 120 mg svaka 42 dana. Trebalo bi pažljivo pratiti simptome kada se sa terapijom pređe na produženi interval doziranja.

Gradus 1 i posledično gradus 2 (Ki67 indeks do 10%) gastroenteropankreasnih neuroendokrinih tumora (GEP-NETs) embrionalnog porekla iz srednjeg creva, pankreasa ili nepoznatog porekla kada se isključi primarno embrionalno poreklo iz zadnjeg creva, kod odraslih pacijenata sa neresektabilnom, lokalno uznapredovalom ili metastatskom bolešću.

Preporučena početna doza leka je 120 mg primenjeno svakih 28 dana. Terapiju lekom Somatuline Autogel treba nastaviti sve dokje potrebna kontrola tumora.

Oštećenje funkcije bubrega i/ili jetre

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre, nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata, nije neophodno prilagođavanje doze(videti odeljak 5.2).

2 od 13

Pedijatrijska populacija

Lek Somatuline Autogel nije preporučljiv za primenu kod dece i adolescenata s obzirom na to da ne postoje podaci o efikasnosti i bezbenosti primene leka u ovoj populaciji.

Način primene

Lek Somatuline Autogel treba primeniti kao duboku supkutanu injekciju u gornji eksterni kvadrant glutealne regije ili u gornji spoljašnji deo butine.

Kod pacijenata koji primaju stabilne doze leka Somatuline Autogel, nakon adekvatne obuke, injekciju mogu aplikovati ili oni sami ili osoba koja je prošla tu obuku. U slučaju da pacijent sam vrši aplikaciju, injekciju treba dati u gornji spoljašnji deo butine.

Odluku o tome da pacijent ili druga obučena osoba primene injekciju treba da donese lekar.

Nezavisno od mesta primene, kožu ne treba nabirati i iglu treba ubosti brzo, celom dužinom pod pravim uglomna kožu.

Mesto primene treba naizmenično menjati između leve i desne strane.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, somatostatin ili slične peptide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Holelitijaza i komplikacijeholelitijaze

Lanreotid može da smanji motilitet žučne kese i dovede do formiranja kamena u žučnoj kesi. Zbog toga se savetuje redovno praćenje pacijenata. Postoje postmarketinški izveštaji o kamenu u žučnoj kesi koji dovodi do komplikacija, uključujući holecistitis, holangitis i pankreatitis, koje zahtevaju holecistektomiju kod pacijenata koji uzimaju lanreotid. Ako se sumnja na komplikacije holelitijaze, treba prestati sa primenomlanreotida i lečiti ih na odgovarajući način.

Hiperglikemija i hipoglikemija

Farmakološke studije na životinjama i ljudima pokazuju da lanreotid, kao i somatostatin i njegovi analozi, inhibira sekreciju insulina i glukagona. Zbog toga kod pacijenata koji primaju terapiju lanreotidom može doći do pojave hipoglikemije ili hiperglikemije. Potrebno je kontrolisati vrednosti šećera u krvi na početku terapije i prilikom prilagođavanja doze, i u skladu sa tim prilagoditi terapiju antidijabeticima.

Hipotireoidizam

Kod pacijenata sa akromegalijom koji su bili na terapiji lanreotidom primećeno je blago smanjenje funkcije tireoidne žlezde, iako se klinički hipotireoidizam javljao retko. Kada je to klinički indikovano, treba sprovoditi laboratorijski funkcionalne testove tireoidne žlezde.

Bradikardija

Kod pacijenata koji nemaju srčane probleme, lanreotid može da izazove usporen srčani ritam koji ne mora obavezno da dovede do bradikardije. Kod pacijenata koji imaju srčane poremećaje može se javiti sinusna bradikardija. Savetuje se oprez pri započinjanju terapije lanreotidom kod pacijenata sa bradikardijom (videti odeljak 4.5).

Pankreasna funkcija

Kod nekih pacijenata sa gastroenteropankreasnim neuroendokrinim tumorom, lečenih lanreotidom, uočena je egzokrina insuficijencija pankreasa (engl. Pancreatic exocrine insufficiency, PEI). Simptomi egzokrine insuficijencije pankreasa uključuju steatoreju, retku stolicu, bol u abdomenu i gubitak telesne mase. Treba razmotriti da pacijenti sa ovim simptomima, budu pod praćenjem i na odgovarajućoj terapiji egzokrine insuficijencije pankreasa u skladu sa kliničkim smernicama.

3 od 13

Prepisivanje odgovarajućih enzima pankreasa opravdano je pojavom značajnog i trajnog povećanja steatoreje.

Praćenje tumora hipofize

Kod pacijenata sa akromegalijom, upotreba lanreotida nije izuzeta od praćenja zapremine tumora hipofize.

Farmakološki gastrointestinalni efekti lanreotida mogu da dovedu do smanjenja intestinalne resorpcije istovremeno primenjenih lekova, uključujući ciklosporin.

Istovremena primena lanreotida sa ciklosporinom može dovesti do smanjenja relativne bioraspoloživosti ciklosporina, tako da može biti potrebno prilagođavanje doze ciklosporina kako bi se održale terapijske vrednosti.

Interakcije sa lekovima koji se u velikoj meri vezuju za proteine plazme su malo verovatne jer se lanreotid umereno vezuje za proteine u serumu.

Rizik od hipoglikemije ili hiperglikemije: smanjenje potreba za antidijabetičkom terapijom nakon smanjenja ili povećanja sekrecije endogenog glukagona.

Mora se pojačati samokontrola glikemije i doziranje antidijabetičke terapije tokom primene lanreotidom treba prilagoditi prema potrebi.

Istovremena primena lekova koji indukuju bradikardiju (npr. beta blokatori) može da ima dodatni efekat na blago usporavanje srčanog ritma izazvanog lanreotidom. Može biti potrebno prilagođavanje doze ovih istovremeno primenjenih lekova.

Ograničeni literaturni podaci ukazuju da istovremena primena analoga somatostatina i bromokriptina može povećati raspoloživost bromokriptina.

Postoje ograničeni podaci koji ukazuju na to da analozi somatostatina mogu da smanje metabolički klirens jedinjenja koja se metabolišu posredstvom enzima citohroma P450, što može biti posledica supresije hormona rasta. Budući da se ovakav efekat lanreotida ne može isključiti, savetuje se oprez kada se primenjuju drugi lekovi koji se metabolišu posredstvom CYP3A4, a koji imaju mali terapijski indeks (npr. kvinidin, terfenadin).

Trudnoća

Postoji ograničenibroj podataka (manje od 300 ishoda trudnoće) o primenilanreotida kod trudnica. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost, ali bez dokaza o teratogenim efektima (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Kao mera predostrožnosti, poželjno je izbegavati primenu lanreotida tokom trudnoće.

Dojenje

Nije poznato da li se lek Somatuline Autogel izlučuje u majčino mleko. Rizik za novorođenčad/odojčadse ne može isključiti.

Lek Somatuline Autogel ne treba primenjivati tokom dojenja.

Fertilitet

Na ženkama pacova uočena je smanjena plodnost usled inhibicije sekrecije GH pri dozama većim od terapijskih doza propisanih kod ljudi.

4 od 13

Lek Somatuline Autogel ima maliili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, ali je tokom primene leka Somatuline Autogel prijavljena vrtoglavica. Nisu sprovedena ispitivanja o uticaju ovog leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Međutim, tokom primene ovog leka zabeležena je vrtoglavica (videti odeljak 4.8). Ukoliko pacijent oseti vrtoglavicu, ne treba da upravlja vozilima niti rukuje mašinama.

Neželjena dejstva koja su se javljala kod pacijenata sa akromegalijom i GEP-NET lečenih lanreotidom u kliničkim studijama navedena su po klasama sistema organa u skladu sa sledećom klasifikacijom:

Veoma česta (≥ 1/10); česta (≥ 1/100 do < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Najčešće očekivane neželjene reakcije nakon primene lanreotida su gastrointestinalni poremećaji (najčešće su prijavljene dijareja i bol u stomaku, obično blagog ili umerenog intenziteta i prolaznog karaktera), holelitijaza (često bez simptoma) i reakcije na mestu primene injekcije (bol, čvorići i induracije).

Profil neželjenih reakcija je sličan kod svih indikacija.

5 od 13

* na osnovu studija kod pacijenata sa akromegalijom ** na osnovu studija kod pacijenata sa GEP-NET

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

6 od 13

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U slučaju predoziranja, terapija je simptomatska.

Farmakoterapijska grupa:Hormoni hipofize i hipotalamusa i analozi; hormoni hipotalamusa, somatostatin i analozi

ATC šifra:H01CB03

Mehanizam dejstva:

Lanreotid je oktapeptidni analog prirodnog somatostatina. Kao i somatostatin, lanreotid je inhibitor različitih endokrinih, neuroendokrinih, egzokrinih i parakrinih funkcija. Ima veliki afinitet za humane somatostatinske receptore (SSTR) 2, 3 i 5 i smanjen afinitet vezivanja za humane SSTR 1 i 4. Aktivnost na SSTR 2 i 5 se smatra glavnim mehanizmom odgovornim za inhibiciju hormona rasta (GH). Lanreotid je aktivniji od prirodnog somatostatina i dejstvo mu je značajno duže.

Lanreotid, kao i somatostatin, ispoljava opštu egzokrinu antisekretornu aktivnost. Inhibira bazalnu sekreciju motilina, gastričnog inhibitornog peptida i pankreasnog polipeptida, ali nema značajan efekat na lučenje sekretina i gastrina u stanju gladovanja.

Osim toga, lanreotid smanjuje vrednosti hromogranina A u plazmi i 5 hidroksiindolacetatne kiseline u urinu kod većine pacijenata sa GEP-NET i povećanim vrednostima ovih tumor markera. Lanreotid evidentno smanjuje obrokom indukovano povećanje protoka krvi kroz gornju mezenteričnu arteriju i portalni venski krvotok.

Lanreotid značajno smanjuje sekreciju vode, natrijuma, kalijuma i hlorida u jejunumu stimulisanu prostaglandinom E1. Lanreotid smanjuje vrednosti prolaktina kod pacijenata sa akromegalijom koji su na dugotrajnoj terapiji.

Kod pacijenata sa akromegalijomlanreotid može izazvati smanjenje zapremine tumorskog tkiva.

U otvorenoj nekontrolisanoj studiji, lek Somatuline Autogel 120 mg je primenjivan svakih 28 dana tokom 48 nedelja kod 90 prethodno nelečenih akromegaličnih pacijenata sa dijagnozom makroadenom hipofize.

Studija je isključila pacijente za koje se očekivalo da je neophodna hirurška intervencija na hipofizi ili radioterapija tokom perioda ispitivanja.

U 48. nedelji, 63% pacijenata je pokazalo klinički relevantno smanjenje obima tumora od ≥ 20% (što je bila primarna krajnja tačka efikasnosti) iako statistička značajnost nije postignuta (95% CI:52% - 73%).

Prosečno smanjenje zapremine tumora je iznosilo 26,8%, GH vrednosti su bile ispod 2,5 mikrograma/L kod 77,8% pacijenata, a vrednosti IGF-1 su normalizovane kod 50%. Normalizacija vrednosti IGF-1 u kombinaciji sa vrednostima GH ispod 2,5 mikrograma/L primećeni su kod 43,5% pacijenata.

Većina pacijenata je prijavila jasno ublažavanje simptoma akromegalije kao što su glavobolja (38,7%), umor (56,5%), pojačano znojenje(66,1%), artralgija (59,7%) i oticanje mekih tkiva (66,1%).

Od 12. nedelje pa nadalje (održavano je 48 nedelja) primećeno je i rano i kontrinuirano smanjenje volumena tumora, kao i GH i IGF-1 nivoi.

Randomizovana, dvostruko slepa, multicentrična, placebo kontrolisana studija faze III, u trajanju od 96 nedelja, sprovedena je sa lekom Somatuline Autogel kod pacijenata sa gastroenteropankreasnim neuroendokrinim tumorima u cilju procene antiproliferativnog efekta lanreotida.

Pacijenti su randomizovani 1:1 kako bi primili ili lek Somatuline Autogel 120 mg, svakih 28 dana (n=101) ili placebo (n=103). Randomizacija je određena prethodnom terapijom na početku i prisustvom/ odsustvom

7 od 13

progresije na početku, procenjeno na osnovu RECIST 1,0 (engl. Response Evaluation Criteria in Solid Tumours)tokom3 do 6 meseci skriningfaze.

Pacijenti su imali metastatske i/ili lokalno uznapredovale neoperabilne bolesti sa histološki potvrđenim, dobro ili umereno dobro diferenciranim tumorima, primarno lokalizovanim u pankreasu (44,6% pacijenata), središnjem (36,7%) ili završnom (6,9%) delu digestivnog trakta, ili je primarna lokalizacija bila nepoznata 12,7%).

Šezdeset devet procenata pacijenta sa GEP-NET je imalo tumor gradusa 1 (G1), definisan bilo indeksom proliferacije Ki67 ≤ 2% (50,5% ukupne populacije pacijenata) ili mitotskim indeksom < 2 mitoze /10 HPF (18,5% ukupne populacije pacijenata) i 30% pacijenata sa GEP-NET je imalo tumore u manjem opsegu gradusa 2 (G2) (definisan indeksom proliferacije Ki67 index > 2% - ≤ 10%). Gradus nije bio dostupan kod 1% pacijenata. U studiji su isključeni pacijenti sa G2 GEP-NET sa većim indeksom ćelijske proliferacije (Ki67 > 10% - ≤ 20%) i G3 GEP neuroendokrinim karcinomima (Ki67 index > 20%).

Ukupno, 52,5% pacjenata je imalo opterećenje tumora jetre ≤ 10%, 14,5% je imalo opterećenje tumora jetre > 10 i ≤ 25%, a 33% je imalo opterećenjetumora jetre > 25%.

Primarni parametar praćenja efikasnosti je bilo preživljavanje bez progresije bolesti (PFS) mereno kao vreme do progresije bolesti sa RECIST 1,0 ili do smrtnog ishoda u toku 96 nedelja nakon prve primene leka. Za analizu PFS korišćene su nezavisne, centralno obrađeneradiološke procene progresije.

Tabela 1. Rezultati efikasnosti studije faze III

8 od 13

Slika 1. Kaplan-Meier krive preživljavanja bez progresije bolesti

Pozitivan efekat leka Somatuline Autogel u smanjenju rizika od progresije bolesti ili smrtnog ishoda je bio konzistentan nezavisno od lokalizacije primarnog tumora, opterećenja tumora jetre, prethodne hemoterapije, osnovne linije Ki67, gradusa tumora ili drugih prespecifičnih karakteristika prikazanih na slici 2.

Klinički značajna korist leka Somatuline Autogel primećena je u lečenju pacijenata sa tumorima pankreasa, intestinuma i ostalih/ nepoznatog porekla u ispitivanoj populaciji. Ograničen broj pacijenata sa tumorima kuka (14/104) otežao je interpretaciju rezultata u ovoj podgrupi. Raspoloživi podaci su pokazali da kod ove grupe pacijenata nije bilo koristi od lečenja lanreotidom.

Slika 2. Rezultati analize varijanse Cox proporcionalnih rizika PFS

9 od 13

U produžetku otvorene studije 45,6 % pacijenata (47/103) je prešlo sa placeba na terapiju lekom Somatuline Autogel.

Pedijatrijska populacija

Evropska agencija za lekove je odobrila izostavljanje obaveze dostavljanja rezultata studije sa lekom Somatuline Autogelkod svih grupa pedijatrijskih pacijenata sa akromegalijom i uvećanjem hipofize (pogledati odeljak 4.2 za informacije o primeni u pedijatrijskoj populaciji). Evropska agencija za lekove je navela gastroenteropankreasne, neuroendokrine tumore (izuzev neuroblastoma, neuroanglioblastoma, feohromocitoma).

Intrinzički farmakokinetički parametri lanreotida nakon intravenske primene kod zdravih dobrovoljaca ukazuju na ograničenu ekstravaskularnu distribuciju, sa volumenom distribucije u stanju ravnoteže od 16,1 L. Ukupni klirens je 23,7 L/satu, terminalno poluvreme eliminacije 1,14 sati, a srednje vreme zadržavanja leka 0,68 sati.

U studijama koje su procenjivale izlučivanje lanreotida, primećeno je da se manje od 5% lanreotida izlučuje putem urina, a manje od 0,5% se može naći u fecesu u nepromenjenom obliku, što ukazuje i na delimičnu bilijarnu ekskreciju.

Nakon primene duboke supkutane injekcije leka Somatuline Autogel u dozama od 60 mg, 90 mg i 120 mg kod zdravih dobrovoljaca, postižu se maksimalne koncentracije lanreotida u serumu od 4,25 nanograma/mL, 8,39 nanograma/mL i 6,79 nanograma/mL. Ove vrednosti Cmax se postižu tokom prvog dana 8, 12 i 7 sati nakon primene (medijana vrednosti). Nakon postizanja maksimalnih koncentracija, koncentracija lanreotida u serumu opada polako prateći kinetiku prvog reda uz terminalno poluvreme eliminacije od 23,3; 27,4 i 30,1 dana redom, a 4 nedelje nakon primene prosečne koncentracije lanreotida u serumu iznose 0,9; 1,11 i 1,69 nanograma/mL, redom. Apsolutna bioraspoloživost iznosi 73,4%; 69,0% i 78,4%.

Nakon primene duboke supkutane injekcije leka SomatulineAutogel u dozama od 60 mg, 90 mg i 120 mg kod pacijenata sa akromegalijom, postižu se maksimalne koncentracije lanreotida u serumu od 1,6 nanograma/mL, 3,5 nanograma/mL i 3,1 nanogram/mL. Ove vrednosti Cmax se postižu tokom prvog dana 6,6 i 24 sata nakon primene. Nakon postizanja maksimalnih koncentracija, koncentracija lanreotida u serumu

10 od 13

opada polako prateći kinetiku prvog reda, a 4 nedelje nakon primene prosečne koncentracije lanreotida u serumu iznose 0,7; 1,0 i 1,4 nanograma/mL, redom.

Ravnotežne koncentracije lanreotida u serumu se postižu u proseku nakon primene 4 injekcije svake 4 nedelje. Nakon ponovljene primene svake 4 nedelje prosečne vrednosti Cmax u ravnotežnom stanju su iznosile 3,8; 5,7 i 7,7 nanograma/mL nakon primene doza od 60 mg, 90 mg i 120 mg, redom, dok su prosečne vrednosti Cmin iznosile 1,8; 2,5 i 3,8 nanograma/mL. Indeks fluktuacije između minimalnih i maksimalnih koncentracija je umeren i iznosi od 81 do 108%.

Nakon primene duboke supkutane injekcije leka SomatulineAutogel u dozama od 60 mg, 90 mg i 120 mg kod pacijenata sa akromegalijom, primećena je linearna farmakokinetika profila oslobađanja aktivne supstance.

Minimalne koncentracije lanreotida u serumu postignute nakon duboke supkutane primene tri injekcije leka Somatuline Autogel u dozama od 60 mg, 90 mg ili 120 mg svakih 28 dana, slične su stanju dinamičke ravnoteže minimalnih koncentracija lanreotida u serumu kod pacijenata sa akromegalijom koji su prethodno bili lečeni intramuskularno primenjenim lanreotidom u dozi od 30 mg u obliku mikročestica sa produženim oslobađanjem (Somatuline LA), svakih 14, 10 ili 7 dana, redom.

U populacionoj farmakokinetičkoj analizi kod 290 pacijenata sa GEP-NET koji su primali lek Somatuline Autogel u dozi od 120 mg, uočeno je brzo početno oslobađanje sa prosečnim vrednostima Cmax od 7,49 ± 7,58 nanograma/mL nakon prvog dana primene pojedinačne injekcije. Stanje dinamičke ravnoteže koncentracije je dostignuto nakon 4 do 5 primena injekcija leka Somatuline Autogel u dozi od 120 mg svakih 28 dana i održavane sve do poslednje procene (do 96 nedelja nakon primene prve injekcije). Prosečne vrednosti Cmax u stanju dinamičke ravnoteže su iznosile 13,9 ± 7,44 nanograma/mL i prosečne vrednosti u krvi su bile 6,56 ± 1,99 nanograma/mL. Prosečna vrednost prividnog terminalnog poluvremena eliminacije je iznosila 49,8 ± 28,0 dana.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega/jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, ukupan klirens lanreotida iz seruma je skoro dvostruko smanjen, uz posledično povećanje poluvremena eliminacije i vrednosti PIK. Kod osoba sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije jetre primećeno je smanjenje klirensa (30%). Volumen distribucije i srednje vreme zadržavanja lanreotida u organizmu su povećani kod osoba sa insuficijencijom jetre bez obzira na stadijumoštećenja funkcije.

Nije uočen efekat lanreotida na klirens u populacionoj farmakokinetičkoj analizi kod 165 pacijenata sa GEP-NET sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (106 i 59, redom) koji su primali lek Somatuline Autogel. Nisu ispitivani pacijenti sa GEP-NET sa teškim oštećenjem funkcije bubrega.

Nisu ispitivani pacijenti sa GEP-NET sa oštećenjem funkcije jetre (prema Child-Pugh skali).

Nije neophodno menjati početnu dozu kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre jer se kod ovih populacija očekuje da koncentracije lanreotida u serumu budu u granicama koje se tolerišu kod zdravih ispitanika.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata je primećeno povećanje poluvremena eliminacije i srednjeg vremena zadržavanja leka u organizmu u poređenju sa zdravim mladim ispitanicima. Nije neophodno prilagođavati početnu dozu kod starijih pacijenata jer se očekuje da koncentracije lanreotida u serumu kod ove populacije pacijenata budu u opsegu koncentracija u serumu koje se dobro podnose među zdravim osobama.

U populacionoj farmakokinetičkoj analizi kod 122 pacijenata sa GEP-NET starosti od 65 do 85 godina nije uočen uticaj godina na klirens i volumen distribucije lanreotida.

Efekti u pretkliničkim studijama primećeni su samo kod izloženosti koje se smatraju dovoljno velikim u odnosu na maksimalnu izloženost kod ljudi, što ukazuje na mali značaj za kliničku upotrebu.

U studijama karcinogenosti sprovedenim na pacovima i miševa, nisu primećene sistemske neoplastične promene pri dozama većim od terapijskih doza kod ljudi. Primećena je povećana incidenca supkutanih tumora na mestu primene injekcije koja je verovatno posledica pojačane frekvencije primene doza na

11 od 13

životinjama (jednom dnevno) u poređenju sa mesečnim doziranjem kod ljudi, zbog toga ne može imati klinički značaj.

Rezultati in vitro i in vivo standardnih test baterija nisu pokazali genotoksični potencijal lanreotida.

Lanreotid nije ispoljio teratogena dejstva na pacovima i kunićima. Embrion/fetalna toksičnost je primećena na pacovima (povećan gubitak pre implantacije) i na kunićima (povećan gubitak nakon implantacije). Reproduktivne studije na skotnim pacovima kojima je primenjivana doza od 30 mg/kg supkutanom injekcijom svake 2 nedelje (pet puta veća od doze kod ljudi, na osnovu poređenja površine tela) pokazale su da dolazi dosmanjenog preživljavanja embriona/fetusa. Studije na skotnim kunićima kojima su primenjivane supkutane injekcije od 0,45 mg/kg/dan (dva puta veća od terapijske izloženosti kod ljudi pri maksimalnoj preporučenoj dozi od 120 mg, na osnovu poređenja relativne površine tela) pokazuju smanjeno preživljavanje fetusa i povećane abnormalnostifetalno skeletno/mekogtkiva.

voda za injekcije

sirćetna kiselina, glacijalna (za podešavanje pH vrednosti)

Nije primenljivo.

Rok upotrebe pre prvog otvaranja leka: 3 godine.

Rok upotrebe nakon otvaranja leka: upotrebiti odmah.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C ) u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka pogledati odeljak 6.3.

Nakon što se izvadi iz frižidera lek se može čuvati u zaštitnoj kesici na temperaturi do 40°C najduže 72 sata pre primene injekcije ili se može vratiti u frižider i čuvati do kasnije primene injekcije. Ovaj postupak se može ponoviti najviše tri puta tako da ukupno vreme čuvanja leka van frižidera na temperaturi do 40°C ne bude duže od 72 sata.

SomatulineAutogel, 60 mg, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu

Unutrašnje pakovanje leka Somatuline Autogel, 60 mg, sadrži jedan napunjen injekcioni špric (od polipropilena), kapaciteta punjenja 0,5 mL rastvora za injekciju sa automatskim zaštitnim sistemom koga čine klip sa štitnikom (od brom-butil gume) i pričvršćena igla od nerđajućeg čelika (1,2 mm x 20 mm) pokrivena plastičnom kapicom.

SomatulineAutogel, 90 mg, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu

Unutrašnje pakovanje leka Somatuline Autogel, 90 mg, sadrži jedan napunjen injekcioni špric (od polipropilena), kapaciteta punjenja 0,5 mL rastvora za injekciju sa automatskim zaštitnim sistemom koga čine klip sa štitnikom (od brom-butil gume) i pričvršćena igla od nerđajućeg čelika (1,2 mm x 20 mm) pokrivena plastičnom kapicom.

SomatulineAutogel, 120 mg, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu

12 od 13

Unutrašnje pakovanje leka Somatuline Autogel, 120 mg, sadrži jedan napunjen injekcioni špric (od polipropilena), kapaciteta punjenja 0,5 mL rastvora za injekciju sa automatskim zaštitnim sistemom koga čine klip sa štitnikom (od brom-butil gume) i pričvršćena igla od nerđajućeg čelika (1,2 mm x 20 mm) pokrivena plastičnom kapicom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan napunjen injekcioni špric pričvršćen za plastično ležište i upakovan u višeslojnu kesicu (polietilen teraftalat/aluminijum/polietilen laminat) i Uputstvoza lek.

Rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu je spreman za upotrebu. Nakon prvog otvaranja lek treba upotrebiti odmah.

Za jednokratnu primenu.

Veoma je važno da se lek Somatuline Autogelprimeni u skladu sa uputstvima navedenim u Uputstvu za lek.

Nemojte primenjivati lek Somatuline Autogelukoliko je zaštitna kesica oštećena ili otvorena.

Veoma je važnoda se lek primeni u skladu sa uputstvima navedenim u Uputstvu za lek.

Šta je lek Somatuline Autogel i kako deluje

Lek Somatuline Autogel 60 mg, 90 mg, 120 mg sadrži aktivnu supstancu lanreotid u formulaciji sa produženim oslobađanjem.

Lanreotid pripada grupi lekova pod nazivom analozi ”hormona koji sprečava rast”. Ovaj lek je sličan supstanci (hormonu) koji se naziva somatostatin i koji je široko distribuiran u oraganizmu.

Ovaj lek smanjuje vrednosti nekih hormona u vašem organizmu, kao što je hormon rasta (GH) i insulinu sličan faktor rasta (IGF-1). Iinhibira oslobađanje nekih hormona u gastrointestinalnom traktu i crevnim sekretima. Pored toga, ovaj lek ima uticaj na neke napredne tipove tumora (takozvane neuroendokrine tumore) creva i pankreasa, tako što zaustavlja ili odlaže njihov rast.

Čemu je namenjen lek Somatuline Autogel:

Lek Somatuline Autogel se koristi za:

• dugotrajnu terapiju akromegalije (stanje u kome se stvara previše hormona rasta)
• olakšanje simptoma povezanih sa akromegalijom kao što su zamor, glavobolja, znojenje, bol u zglobovima, obamrlost šaka i stopala
• olakšanje simptoma kao što su nadimanje stomaka (gasovi) i proliv, koji se ponekad javljaju kod pacijenata sa neuroendokrinim tumorima (NETs)
• terapiju i kontrolu rasta nekih uznapredovalih tumora u crevima i pankreasu tzv. koji se ne mogu hirurški ukloniti (nazvani gastroenteropankreasni neuroendokrini tumori ili GEP-NET)

- ako ste alergični (preosetljivi) na lanreotid, somatostatin ili lekove iz iste grupe (analoge somatostatina) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedeni u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primenite ovaj lek,. Kada uzimate lek Somatuline Autogel, posebno vodite računa:

• Ukoliko imate dijabetes. Somatuline može da utiče na promenu nivoa šećera u krvi. U tom slučaju Vaš lekar može zahtevati redovno praćenje nivoa glukoze u krvi, kao i prilagođavanje doze antidijabetika tokom primene leka Somatuline Autogel.
• Ukoliko imate kamen u žučnoj kesi. Somatuline može da pojača stvaranje kamena u žučnoj kesi. Tokom terapije potrebno je sprovoditi redovne periodične kontrole žučne kese.
• Ukoliko imate probleme sa štitastom žlezdom. Somatuline može da utiče na blago smanjenje funkcije štitaste žlezde.
• Ukoliko imate srčane probleme. Tokom terapije lekom Somatuline može doći do pojave sinusne bradikardije (usporavanja srčanog ritma). Ukoliko već imate bradikardiju, terapiju lekom Somatuline treba započeti uz poseban oprez.

Primena kod dece

Ne preporučuje se primena leka Somatuline Autogel kod dece.

Drugi lekovi i Somatuline Autogel

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Poseban oprez je potreban ukoliko se istovremeno primenjuju sledeći lekovi:

• ciklosporin (lek koji smanjuje imunsku reakciju, i koji se primenjuje nakon transplantacije organa ili kod autoimunskih bolesti)
• bromokriptin (agonist dopamina koji se koristi za lečenje tumora hipofize i Parkinsonove bolesti ili za prevenciju laktacije nakon porođaja)
• insulin ili neki drugi lek za lečenje dijabetesa (lekovi koji snižavaju nivo glukoze u krvi)
• lekovi koji izazivaju bradikardiju (lekovi koji usporavaju srčani ritam, kao što su beta-blokatori). U tom slučaju, vaš lekar može da odluči da promeni dozu ovih lekova.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Somatuline Autogel možete uzimati samo ukoliko vam je zaista neophodan, a to će proceniti Vaš lekar.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Mala je verovatnoća da ovaj lek može da utiče na sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Međutim, prilikom primene leka Somatuline Autogel mogu se javiti neželjene reakcije kao što je vrtoglavica. Ukoliko osetite vrtoglavicu, nemojte da vozite niti rukujete mašinama.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je objasnio Vaš lekar Ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza

Terapija akromegalije i olakšanje simptoma akromegalije

Uobičajena doza je jedna injekcija svakih 28 dana. Vaš lekar može prilagoditi dozu injekcije za vas, koristeći jednu od tri raspoložive jačine leka Somatuline Autogel (60, 90 ili 120 mg).

Ukoliko je terapija dobro kontrolisana, vaš lekar vam može propisati jednu injekciju leka Somatuline Autogel 120 mg svakih 42 ili 56 dana.

Vaš lekar će takođe odlučiti o tome koliko dugo treba da primate lek.

Olakšanje simptoma (kao što su crvenilo i dijareja) povezanih sa neuroendokrinim tumorima Preporučena doza je jedna injekcija svakih 28 dana. Vaš lekar može prilagoditi dozu injekcije Vašim potrebama, koristeći jednu od tri raspoložive jačine leka Somatuline Autogel (60, 90 ili 120 mg).

Ukoliko se terapija dobro kontroliše, lekar Vam može propisati jednu injekciju leka Somatuline Autogel 120 mg svakih 42 ili 56 dana.

Vaš lekar će takođe odlučiti o tome koliko dugo treba da primate lek.

Terapija uznapredovalih tumora u crevima i pankreasu koji se ne mogu hirurški ukloniti (gastroenteropankreasni neuroendokrini tumori - GEP-NET)

Preporučena doza je 120 mg svakih 28 dana. Vaš lekar će odlučiti o tome koliko dugo treba da primate lek.

Način primene

Lek Somatuline Autogel treba primeniti kao duboku potkožnu injekciju.

Injekciju mora dati zdravstveni radnik ili osoba koja je prošla adekvatnu obuku (član porodice ili prijatelj) ili sam pacijent nakon adekvatne obuke sprovedene od strane zdravstvenog radnika.

Odluku o tome da pacijent ili druga obučena osoba vrše davanje injekcije, treba da donese lekar. Ako imate bilo kakvu dilemu kako da primenite ovu injekciju u bilo kom trenutku kontaktirajte svog lekara ili zdravstvenog radnika za savet ili dalju obuku.

Ukoliko injekciju primenjuje zdravstveni radnik ili osoba koja je prošla adekvatnu obuku (član porodice ili prijatelj), injekcija se primenjuje u gornji spoljni kvadrant gluteusa (videti sliku 5a).

Ukoliko injekciju primenjujete Vi, nakon adekvatne obuke, injekciju primenite u gornji spoljni deo butine (videti sliku 5b).

Instrukcije za primenu leka:

Upozorenje: Pažljivo pročitajte celo uputstvo pre početka primene leka. Injekcija se daje kao duboka supkutana injekcija koja zahteva posebnu tehniku koja se razlikuje od uobičajene supkutane injekcije.

Instrukcije koje slede objašnjavaju kako se injektuje lek Somatuline Autogel.

Lek Somatuline Autogel se nalazi u napunjenom injekcionom špricu spremnom za primenu, koji poseduje automatski zaštitni sistem. Igla se automatski povlači nakon kompletne primene proizvoda čime je onemogućena potencijalna povreda iglom.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah se obratite lekaru ukoliko primetite neko od sledećih neželjenih dejstava:

• neuobičajen osećaj žeđi i umora, suvoća usta – ovo mogu biti znaci povišenih nivoa šećera u krvi ili pojave dijabetesa
• osećaj gladi, drhtavice, neuobičajeno znojenje ili osećaj konfuzije - ovo mogu biti znaci sniženih nivoa šećera u krvi.

Učestalost ispoljavanja ovih neželjenih dejstava je česta i događa se kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek.

Odmah se obratite lekaru ukoliko primetite sledeće:

• crvenilo ili otok lica, ili pojava tačkica ili osipa
• osećaj težine u grudima, kratak ili čujan udah
• osećaj nesvestice, koji može biti posledica pada krvnog pritiska.

Ovo može biti rezultat alergijske reakcije.

Učestalost ovih neželjenih dejstava nije poznata; ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka.

Ostala neželjena dejstva:

Obratite se lekaru ili farmaceutu ukoliko primetite neko od sledećih neželjenih dejstava.

Najčešće očekivane neželjene reakcije nakon primene lanreotida su poremećaji gastrointestinalnog sistema, problem sa žučnom kesom i reakcije na mestu primene injekcije. Neželjena dejstva koja su se javljala pri primeni leka Somatuline Autogel su navedena prema sledećoj učestalosti.

Veoma česta (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• dijareja, retka stolica, bol u stomaku
• kamen u žučnoj kesi i problemi sa žučnom kesom. Možete osetiti simptome kao što su jak i iznenadan bol u stomaku, groznica, žutica (žuta prebojenost kože i beonjača), jeza, gubitak apetita, svrab na koži.

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• gubitak telesne mase
• nedostatak energije
• usporen srčani rad
• osećaj zamora
• smanjen apetit
• osećaj opšte slabosti
• masnoće u stolici
• vrtoglavica, glavobolja
• gubitak kose i maljavosti po telu
• bol u mišićima, ligamentima, tetivama i kostima
• reakcije na mestu primene injekcije, kao što su bol, otvrdnuće kože ili svrab
• poremećaj funkcionalnih laboratorijskih testova ispitivanja jetre i pankreasa i promene nivoa šećera u krvi
• mučnina, povraćanje, otežano pražnjenje creva, gasovi, nadimanje i nelagodnost u stomaku, problemi sa varenjem
• bilijarna dilatacija (uvećanje žučnih kanala između jetre i žučne kese i creva). Možete osetiti simptome kao što su bol u stomaku, mučnina, žutica i groznica.

Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• naleti vrućine
• poremećaj spavanja
• promenjena boja stolice
• poremećaj nivoa natrijuma i alkalnih fosfataza u krvi.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• iznenadni, jak bol u donjem delu stomaka – ovo može biti znak zapaljenja pankreasa (pankreatitis)
• apsces na mestu ubrizgavanja koji može biti ispunjen tečnošću kada se pritisne (crvenilo, bol, toplina i otok koji može biti povezan sa groznicom)
• zapaljenje žučne kese – možete osetiti jak i iznenadni bol u gornjem desnom ili srednjem delu stomaka, bol se može proširiti na rame ili leđa, osetljivost abdomena, mučnina, povraćanje i visoka telesna temperatura.

S obzirom na to da lek Somatuline Autogel može da izmeni nivo šećera u krvi, Vaš lekar će možda želeti da kontroliše nivoe šećera u Vašoj krvi, posebno na početku terapije.

Slično tome, s obzirom da ovaj lek može izazvati probleme sa žučnom kesom, lekar može odlučiti da prati parametre vezane za žučnu kesu pri započinjanju terapije lekom Somatuline Autogel, a nakon prestanka terapije, povremeno.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Aktivna supstanca je: lanreotid (u obliku lanreotid-acetata)

Napunjeni injekcioni špric sadrži 60 mg lanreotida (u obliku lanreotid-acetata). Napunjeni injekcioni špric sadrži 90 mg lanreotida (u obliku lanreotid-acetata). Napunjeni injekcioni špric sadrži 120 mg lanreotida (u obliku lanreotid-acetata).

Pomoćne supstance su: voda za injekcije, sirćetna kiselina, glacijalna (za podešavanje pH vrednosti).

Kako izgleda lek Somatuline Autogel i sadržaj pakovanja

Rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu. Bela do slabo žuta polučvrsta faza u injekcionom špricu.

Unutrašnje pakovanje sadrži napunjen špric (od polipropilena) sa automatskim zaštitnim sistemom koga čine klip sa štitnikom (od brom-butil gume) i igla od nerđajućeg čelika pokrivena plastičnom kapicom.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan napunjen injekcioni špric pričvršćen za plastično ležište i upakovan u višeslojnu kesicu (polietilen teraftalat/aluminijum/polietilen laminat).

Pakovanje jedne doze od 60 mg, sa automatskim zaštitnim sistemom, u špricu od 0,5 mL sa iglom (1,2 mm x 20 mm).

Pakovanje jedne doze od 90 mg, sa automatskim zaštitnim sistemom, u špricu od 0,5 mL sa iglom (1,2 mm x 20 mm).

Pakovanje jednedoze od 120 mg, sa automatskim zaštitnim sistemom, u špricu od 0,5 mL sa iglom (1,2 mm x 20 mm).

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:

PHARMASWISS D.O.O. BEOGRAD

Batajnički drum 5A, Beograd

Proizvođač:

IPSEN PHARMA BIOTECH

Parc d' Activities du Plateau de Signes, Chemin departemental n Che, Francuska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini recepta.

Broj i datum dozvole:

Somatuline® Autogel®, 60 mg, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu, broj dozvole: 515-01-01690-18-001 od 07.03.2019.

Somatuline® Autogel®, 90 mg, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu,broj dozvole:

515-01-01691-18-001 od 06.03.2019.

Somatuline® Autogel®, 120 mg, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu,broj dozvole: 515-01-01704-18-001 od 07.03.2019.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Somatuline Autogel je indikovan za:

• dugotrajnu terapiju akromegalije kod pacijenata kod kojih koncentracije hormona rasta (GH) i/ili insulinu sličnog faktora rasta 1 (IGF-1) ostaju abnormalne nakon operacije i/ili radioterapije, ili kod pacijenata koji inače zahtevaju medicinski tretman. Cilj terapije akromegalije jeste smanjenje vrednosti GH i IGF-1 i, gde je to moguće, normalizacija ovih vrednosti
• olakšanje simptoma povezanih sa akromegalijom
• terapiju gradus 1 i posledično gradus 2 (Ki67 indeks do 10%) gastroenteropankreasnih neuroendokrinih tumora (GEP-NETs) intestinuma, pankreasa ili nepoznatog porekla kod odraslih pacijenata sa neresektabilnom, lokalno uznapredovalom ili metastatskom bolešću (videti odeljak Farmakodinamski podaci)
• terapiju simptoma povezanih sa karcinoidnim tumorima

Doziranje i način primene

Akromegalija

Preporučena početna doza je 60 do 120 mg primenjena na svakih 28 dana. Na primer:

• kod pacijenata prethodno lečenih dozom Somatuline LA 30 mg svakih 14 dana, početna doza za Somatuline Autogel treba da bude 60 mg svakih 28 dana.
• kod pacijenata prethodno lečenih dozom Somatuline LA 30 mg svakih 10 dana, početna doza za Somatuline Autogel treba da bude 90 mg svakih 28 dana.

Iz tih razloga, dozu treba prilagoditi individualnom odgovoru pacijenta (u skladu sa redukcijom simptoma i/ili redukcijom vrednosti GH i/ili IGF-1).

Ukoliko željeni odgovor nije postignut, doza se može povećati.

Ukoliko je postignuta potpuna kontrola simptoma (na osnovu vrednosti GH ispod 1 nanograma/mL, normalnih vrednosti IGF-1 i/ili izostanak simptoma), doza se može smanjiti ili alternativno 120 mg se može dati u intervalima 42-56 dana.

Dugotrajna kontrola simptoma, GH i IGF-1 vrednost se uzima kao klinički indikator stanja pacijenta.

Terapija gradus 1 i posledično gradus 2 (Ki67 indeks do 10%) gastroenteropankreasnih neuroendokrinih tumora (GEP-NETs) intestinuma, pankreasa ili nepoznatog porekla kada su isključeni epigastrični delovi, kod odraslih pacijenata sa neresektabilnom, lokalno uznapredovalom ili metastatskom bolešću.

Preporučena početna doza leka je 120 mg primenjena svakih 28 dana. Terapiju lekom Somatuline Autogel treba nastaviti sve dok je potrebna kontrola tumora.

Terapija simptoma povezanih sa neuroendokrinim tumorima Preporučena početna doza je 60 - 120 mg primenjena svakih 28 dana. Dozu treba prilagoditi stepenu postignutog olakšanja simptoma.

Pacineti koji su dobro kontrolisani na analog somatostatina mogu se lečiti lekom Somatuline Autogel 120 mg svakih 42-56 dana.

Renalna i/ili hepatička oštećenja

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre, nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak Farmakokinetički podaci)

.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata, nije neophodno prilagođavanje doze (videti odeljak Farmakokinetički podaci).

Pedijatrijska populacija

Somatuline Autogel nije preporučljiv za primenu kod dece i adolescenata s obzirom na to da ne postoje podaci o efikasnosti i bezbenosti primene leka u ovoj populaciji.

Način primene

Somatuline Autogel treba ubrizgati kao duboku supkutanu injekciju u gornji eksterni kvadrant glutealne regije ili u gornji spoljašnji deo butine.

Kod pacijenata koji primaju stabilne doze leka Somatuline Autogel, nakon adekvatne obuke, injekciju mogu aplikovati ili oni sami ili osoba koja je prošla tu obuku. U slučaju da pacijent sam vrši aplikaciju, injekciju treba dati u gornji spoljašnji deo butine.

Odluku o tome da pacijent ili druga obučena osoba vrše davanje injekcije treba da donese lekar.

Nezavisno od mesta primene, kožu ne treba nabirati i iglu treba ubosti brzo, celom dužinom pod pravim uglom na kožu.

Mesto primene treba naizmenično menjati između leve i desne strane.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu, somatostatin ili slične peptide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista pomoćnih supstanci.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

• Somatuline Autogel može da smanji motilitet žučne kese i dovede do formiranja kamena u žučnoj kesi. Zbog toga se savetuje redovno praćenje pacijenata.
• Farmakološke studije na životinjama i ljudima pokazuju da lanreotid, kao i somatostatin i njegovi analozi, inhibira sekreciju insulina i glukagona. Zbog toga kod pacijenata koji primaju terapiju lanreotidom može doći do pojave hipoglikemije ili hiperglikemije. Potrebno je kontrolisati vrednosti šećera u krvi na početku terapije i prilikom prilagođavanja doze, i u skladu sa tim prilagoditi terapiju antidijabeticima.
• Kod pacijenata sa akromegalijom koji su lečeni lanreotidom primećeno je blago smanjenje funkcije tireoidne žlezde, iako se klinički hipotireoidizam javljao retko. Kada je to klinički indikovano, treba sprovoditi laboratorijski funkcionalne testove tireoidne žlezde.

Kod pacijenata koji nemaju srčane probleme, lanreotid može da izazove usporen srčani ritam koji ne mora obavezno da dovede do bradikardije. Kod pacijenata koji imaju srčane poremećaje može se javiti sinusna

bradikardija. Savetuje se oprez pri započinjanju terapije lanreotidom kod pacijenata sa bradikardijom (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

• Farmakološki gastrointestinalni efekti lanreotida mogu da dovedu do smanjenja intestinalne resorpcije istovremeno primenjenih lekova, uključujući ciklosporin.

Istovremena primena lanreotida sa ciklosporinom može dovesti do smanjenja relativne bioraspoloživosti ciklosporina, tako da može biti potrebno podešavanje doze ciklosporina kako bi se održale terapijske vrednosti.

• Interakcije sa lekovima koji se u velikom procentu vezuju za proteine plazme su malo verovatne jer se lanreotid umereno vezuje za proteine u serumu.
• Ograničeni literaturni podaci ukazuju da istovremena primena analoga somatostatina i bromokriptina može povećati raspoloživost bromokriptina.
• Istovremena primena lekova koji indukuju bradikardiju (npr. beta blokatori) može da ima dodatni efekat na blago usporavanje srčanog ritma izazvanog lanreotidom. Može biti potrebno prilagođavanje doze ovih istovremeno primenjenih lekova.
• Postoje ograničeni podaci koji ukazuju na to da analozi somatostatina mogu da smanje metabolički klirens jedinjenja koja se metabolišu posredstvom enzima citohroma P450, što može biti posledica supresije hormona rasta. Budući da se ovakav efekat lanreotida ne može isključiti, savetuje se oprez kada se primenjuju drugi lekovi koji se metabolišu posredstvom CYP3A4, a koji imaju mali terapijski indeks (npr. kvinidin, terfenadin).

Plodnost, trudnoća i dojenje Trudnoća

Studije na životinjama nisu pokazale teratogene efekte lanreotida tokom organogeneze.

Podaci dobijeni na ograničenom broju trudnoća izloženih lanreotidu, ne ukazuju na neželjena dejstva lanreotida na trudnoću ili zdravlje fetusa/novorođenčeta. Do danas nisu dostupni drugi relevantni epidemiološki podaci.

S obzirom da se na osnovu studija na životinjama ne mogu uvek predvideti efekti kod ljudi, lanreotid treba koristiti tokom trudnoće samo ukoliko je neophodno.

Dojenje

Nije poznato da li se lanreotid izlučuje u majčino mleko.

Budući da se mnogi lekovi izlučuju u humano mleko, potreban je povećan oprez kada se lanreotid primenjuje tokom dojenja.

Fertilitet

Smanjen fertilitet je uočen kod ženki pacova usled inhibicije sekrecije GH pri dozama većim od terapijskih doza kod ljudi.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Lek Somatuline Autogel ima blag ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, ali je tokom primene lek Somatuline Autogel prijavljena vrtoglavica. Nisu sprovedena ispitivanja o uticaju ovog leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Međutim, tokom upotrebe ovog leka zabeležena je vrtoglavica (videti odeljak Neželjena dejstva). Ukoliko pacijent oseti vrtoglavicu, ne treba da vozi niti rukuje mašinama.

Neželjena dejstva

Neželjena dejstva koja su se javljala kod pacijenata sa akromegalijom i GEP-NET lečenih lanreotidom u kliničkim studijama navedena su po klasama sistema organa u skladu sa sledećom klasifikacijom:

Veoma česta (≥ 1/10); česta (≥ 1/100 do < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Najčešće očekivane neželjene reakcije nakon primene lanreotida su gastrointestinalni poremećaji (najčešće su prijavljene dijareja i bol u stomaku, obično blagog ili umerenog intenziteta i prolaznog karaktera), holelitijaza (često bez simptoma) i reakcije na mestu primene injekcije (bol, čvorići i induracije).

Profil neželjenih reakcija je sličan kod svih indikacija.

* na osnovu studija kod pacijenata sa akromegalijom

** na osnovu studija kod pacijenata sa GEP-NET Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

U slučaju predoziranja, terapija je simptomatska.

Lista pomoćnih supstanci

voda za injekcije

sirćetna kiselina, glacijalna (za podešavanje pH vrednosti)

Inkompatibilnost Nije primenljivo. Rok upotrebe

2 godine.

Rok upotrebe nakon otvaranja leka: upotrebiti odmah.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C ). Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka pogledati odeljak Rok upotrebe.

Nakon što se izvadi iz frižidera lek se može čuvati u zaštitnoj kesici na temperaturi do 40°C najduže 24 sata pre primene injekcije ili se može vratiti u frižider i čuvati do kasnije primene injekcije. Ovaj postupak se može ponoviti najviše tri puta tako da ukupno vreme čuvanja leka van frižidera na temperaturi do 40°C ne bude duže od 24 sata.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje sadrži napunjen špric (od polipropilena) sa automatskim zaštitnim sistemom koga čine klip sa štitnikom (od brom-butil gume) i igla od nerđajućeg čelika pokrivena plastičnom kapicom.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan napunjen injekcioni špric pričvršćen za plastično ležište i upakovan u višeslojnu kesicu (polietilen teraftalat/aluminijum/polietilen laminat).

Pakovanje leka Somatuline Autogel, 60 mg, sadrži jedan napunjen injekcioni špric sa 0,5 mL rastvora za injekciju u napunjenom injekcionom špricu i iglu (1,2 mm x 20 mm).

Pakovanje leka Somatuline Autogel, 90 mg, sadrži jedan napunjen injekcioni špric sa 0,5 mL rastvora za injekciju u napunjenom injekcionom špricu i iglu (1,2 mm x 20 mm).

Pakovanje Somatuline Autogel, 120 mg, sadrži jedan napunjen injekcioni špric sa 0,5 mL rastvora za injekciju u napunjenom injekcionom špricu i iglu (1,2 mm x 20 mm).

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu je spreman za upotrebu. Nakon prvog otvaranja proizvod treba upotrebiti odmah.

Za jednokratnu primenu.

Veoma je važno da se proizvod primeni u skladu sa uputstvima navedenim u Uputstvu za lek. Nemojte upotrebljavati proizvod ukoliko je zaštitna kesica oštećena ili otvorena.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.