Sodium Iodide (I131) Capsules T 37-7400MBq kapsula, tvrda

LekSodium Iodide (I131) Capsules T, indikovan je za primenu kod odraslih i dece za:

- Hipertireoidizam: terapija Gravesovebolesti, toksične multinodularne strumeiliautonomnih nodusa. - Terapija papilarnihifolikularnih karcinoma štitaste žlezde uključujući i metastatske bolesti.

Terapija lekom Sodium Iodide (I131) Capsules T, se često kombinuje sa hirurškim intervencijama i sa tireostaticima.

Ovaj lek treba da primenjuju samo ovlašćeni zdravstveni stručnjaci u nuklearno-medicinskim centrima (videti odeljak 6.6).

Doziranje

Doziranje leka je individualno, prema kliničkoj proceni lekara. Terapijski efekat se postiže tek nakon nekoliko nedelja. Aktivnost kapsule se mora odrediti pre upotrebe.

Odrasli

Terapija hipertireoidizma

U slučaju neuspeha ili nemogućnosti drugih načina lečenja, radioaktivni jodid se može primeniti za lečenje hipertireoidizma.

1 od 17

Kad god je moguće, pacijenta treba uvesti u eutireoidno stanje lekovima pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T za lečenje hipertireoidizma.

Aktivnost koja se primenjuje zavisi od dijagnoze, veličineštitastežlezde, fiksacije radiojoda u štitastoj žlezdi i klirensa jodida. Doze su običnou opsegu aktivnosti od 200 do 800 MBq za pacijenta prosečnetelesne mase (70 kg), ali može postojati potreba i za ponovljenim terapijama do kumulativne doze od 5000 MBq. Ponovljena terapija nakon 6-12 meseci sepreporučuje kod pacijenata sa perzistentnimhipertireoidizmom. Aktivnost koja se primenjuje može se definisati protokolom fiksne doze ili se može izračunati prema sledećoj jednačini:

ciljna doza (Gy) x ciljnivolumen(mL)

A(MBq) = -------------------------------------------------------------------- xK

makimalna fiksacija I-131 (%) x efektivnoT1/2 (dani)

pod sledećim uslovima:

ciljna doza

ciljni volumen

maksimalna fiksacija I-131

efektivno T½

K

je ciljna resorbovana doza u celojštitastojžlezdi ili u adenomu

je volumen cele štitaste žlezde (Gravesova bolest, multifokalne ili diseminovane autonomije)

je maksimalna fiksacija I-131 u štitastoj žlezdi ili nodusima izražena u % u odnosu na primenjenu aktivnost kao što je ustanovljeno u probnoj dozi

je efektivno poluvreme I-131 u štitastoj žlezdi izraženou danima

je 24,67

Mogu se koristiti sledeće doze za ciljne organe:

Unifokalna tireoidna autonomija

Multifokalna i diseminovana tireoidna autonomija Gravesova bolest

300 –400 Gy doza za ciljni organ 150 –200 Gy doza za ciljni organ 200 Gy doza za ciljni organ

U slučaju Gravesove bolesti, multifokalne ili diseminovane autonomije, gorepomenute doze za ciljne organe odnose se na ukupan volumen štitaste žlezde, međutim u slučaju unifokalne autonomije, doza ciljnog organa odnosi se samo na volumenadenoma. Za preporučene dozeza ciljne organe, videti odeljak 11.

Mogu se koristiti i druge dozimetrijske procedure, kao što su testovi određivanja doze (Gy) odgovarajućih ciljnihorgana ispitivanjemfiksacijenatrijum-pertehnetata (99mTc).

Tireoidna ablacija i terapija metastaza

Aktivnosti koje treba primenjivati nakon totalne ili subtotalne tireoidektomije da bi se eliminisao ostatak tireoidnog tkiva su u opsegu od 1850-3700 MBq. Aktivnost zavisi od veličine zaostalog tkiva i fiksacije jodida. Kod ponovljenih terapija metastaza, primenjuje se aktivnost u opsegu od 3700 do 11100 MBq.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Mora se pažljivo razmotriti aktivnost koja će se primeniti kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega, jer je kod ovih pacijenata moguća povećana izloženost radijaciji. Terapijska primena leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kod pacijenata sa značajnim oštećenjem funkcije bubrega, zahteva posebnu pažnju (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Mora se pažljivo razmotriti upotreba leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kod dece i adolescenata, na osnovu kliničkih potreba i procene odnosa koristi i rizika kod ove grupe pacijenata.

2 od 17

U pojedinim slučajevima, nakon određivanja pojedinačne doze, određuje se aktivnost koju treba primeniti kod dece i adolescenata (videti odeljak 4.4).

Kod dece i adolescenata, terapija benignih poremećaja štitaste žlezde radioaktivnim jodom može seprimeniti u opravdanim slučajevima, posebno kod relapsa bolesti nakon upotrebe antitireoidnih lekova ili u slučaju teških neželjenih reakcija na antitireoidne lekove (videti odeljak 4.4).

Način primene

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T, 37 MBq - 7400 MBq, je za oralnu upotrebu. Kapsule treba uzimati na prazan želudac. Treba ih progutati cele uz dovoljnu količinu tečnosti, da bi se olakšao prolaz do želuca i gornjeg dela tankog creva.

U slučaju primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kod dece, posebno kod mlađe dece, mora se utvrditi da li dete može da proguta celu kapsulu bez žvakanja. Preporučuje se davanje kapsule sa kašastom hranom.

Za pripremu pacijenta, videtiodeljak4.4.

- Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. - Trudnoća i dojenje(videti odeljak4.6).

- Kod pacijenata sa disfagijom, ezofagusnom strikturom, ezofagusnom stenozom i divertukulumom jednjaka, aktivnimgastritisom, gastričnom erozijom ili peptičkim ulkusom.

- Kod pacijenata sa sumnjom na smanjeni gastrointestinalni motilitet.

Potencijalne preosetljivosti na lek ili anafilaktičke reakcije

U slučaju reakcija preosetljivosti ili anafilaktičkih reakcija, primena radiofarmaceutskog leka mora biti odmah prekinuta i ukoliko je neophodno, primene se intravenski odgovarajući lekovi. Da bi se obezbedilo trenutno dejstvo u hitnim stanjima, neophodni lekovi i oprema, kao na primer endotrahealna sonda i respirator, moraju uvekbiti dostupni.

Potvrda odnosa koristi i rizika za pojedinca

Za svakog pojedinačnog pacijenta, izloženost radijaciji mora biti opravdana očekivanim postignutim terapijskim rezultatima. Treba primeniti što manju aktivnost, dovoljnu za postizanje željenog terapijskog dejstva.

I pored rasprostranjene upotrebe, ima malo podataka o povećanoj incidenci kancera, leukemije ili mutacija kada su u pitanju pacijenti lečeni od poremećaja funkcije štitaste žlezde radioaktivnim jodom. U jednoj studiji su prijavljeni podaci o većoj učestalosti kancera bešike kod pacijenata koji su pri lečenju malignih bolesti štitaste žlezde primili dozu veću od 3700 MBq natrijum-jodida [131I]. Postoje objavljeni i podaci o neznatno povećanoj incidenci nastanka leukemije kod pacijenata koji su primili velike doze. Zbog toga se ukupna kumulativna doza veća od26000 MBq ne preporučuje.

Funkcija gonada kod muškaraca

Kako bi se izbeglo potencijalno prolazno oštećenje funkcije gonada kod muškaraca usled velikih terapijskih doza radioaktivnog joda, treba razmotriti skladištenje sperme u banku sperme kod pacijenata koji imaju uznapredovalu bolest.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Potrebno je pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika kod ovih pacijenata, budući da je kod njih moguće povećano izlaganjezračenju. Kod ovih pacijenata, može bitipotrebno da se prilagodidoziranje.

3 od 17

Pedijatrijska populacija

Primena leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kod dece i adolescenata mora biti strogo medicinski indikovana i treba je pažljivo razmotriti, jer je kod njih efektivna doza po MBq veća nego kod odraslih (videti odeljak 11). Kod dece i adolescenata, međutim, treba imati u vidu veću osetljivost tkiva dece, kao i očekivani duži životni vek. Rizik od primene radioaktivnog joda mora se proceniti u odnosu na rizik pri primeni drugih načina lečenja (videti odeljke4.2 i 11).

Terapija benignih poremećaja funkcije štitaste žlezderadioaktivnim jodom, kod dece i adolescenata, može se primeniti u opravdanim slučajevima, posebno kod relapsa bolesti nakon upotrebe antitireoidnih lekova ili u slučaju ozbiljnih neželjenih reakcija na antitireoidne lekove. Nema dokaza o povećanoj incidenci kancera, leukemije ili mutacija, kada su u pitanju pacijenti lečeni od poremećaja funkcije štitaste žlezde, uprkos rasprostranjenoj upotrebi.

Osobe, koje su primile radioterapiju za poremećajefunkcije štitaste žlezde kao deca i adolescenti, treba da se pregledaju jednom godišnje.

Priprema pacijenta

Pacijentu treba savetovati povećano unošenje tečnosti i što je moguće češće pražnjenje bešike, da bi se smanjilo ozračivanje mokraćne bešike, naročito nakon primene velikih aktivnosti natrijum-jodida [131I], kao u slučaju terapije karcinoma štitaste žlezde. Pacijentima kod kojih je otežano pražnjenje mokraćne bešike treba uvestikateter nakon primene velikihaktivnosti radioaktivnog joda.

Da bi se smanjilo ozračivanje debelog creva, blagi laksativi (koji stimulišu peristaltiku creva, a ne omekšavaju stolicu) mogu se davati pacijentima koji imaju manje od jedne stolicednevno.

U cilju izbegavanja zapaljenja pljuvačnih žlezda koje se može desiti nakon primene velikih aktivnosti natrijum-jodida [131I], pacijentima se savetuje da uzimaju slatkiše ili pića, koja sadrže limunsku kiselinu (limunov sok, vitamin C) da bi se stimulisalo lučenje pljuvačke pre terapije. Mogu se dodatno koristiti i druge farmakoterapijske mere zaštite.

Pre primene radioaktivnog joda treba proveriti količinu joda koja se unosi putem hrane ili lekova (videti odeljak 4.5). Preporučuje se da pre terapije pacijenti uzimaju hranu koja ima nizak sadržaj joda kako bi se povećalo vezivanje natrijum-jodida [131I] u štitastoj žlezdi.

Kod karcinoma štitaste žlezde treba prekinuti supstitucionu terapiju pre primene radioaktivnog joda, kako bi se obezbedila njegova adekvatna akumulacija u tkivu žlezde. Preporučuje se prekid od 14 dana za trijodtironin i četvoronedeljni za tiroksin. Sa njihovom primenom treba nastaviti dva dana nakon terapije. Kod terapije hipertireoidizma lekom Sodium Iodide (I131) Capsules T, treba prekinuti primenu karbimazola i propiltiouracila 1 nedelju dana pre terapije, a nastaviti sa lečenjem nekoliko dana posle terapije.

Radiojodnu terapiju Gravesove bolesti, posebno sa simptomima endokrine oftalmopatije, treba da prati istovremena primena kortikosteroida.

Kod pacijenata sa sumnjom na gastrointestinalne bolesti, potrebno je posvetiti posebnu pažnju prilikom primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T. Preporučuje se istovremena primena H2 antagonista ili inhibitora protonske pumpe.

Nakon procedure

Preporučuje se izbegavanje svakog bliskog kontakta sa malom decom i trudnicama u određenom vremenskom periodu.

U slučaju povraćanja, treba razmotritirizik od kontaminacije.

Nakon primljene terapije za štitastu žlezdu, pacijentu treba zakazati kontrolne preglede i/ili ponovna ispitivanja u odgovarajućim vremenskimintervalima.

Posebna upozorenja

Ovaj lek sadrži do 63,5 mg natrijuma po kapsuli, što odgovara 3% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu. Ovo je potrebno uzeti u obzir kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Ovaj lek sadrži 23 mg saharoze po kapsuli. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharaza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovajlek.

4 od 17

Za mere opreza u pogledu opasnosti po životnu sredinu, videti odeljak6.6.

Mnoge farmakološki aktivne supstance reaguju sa radioaktivnim jodom. Različiti mehanizmi interakcija mogu uticati na vezivanje proteina, farmakokinetiku ili dinamička dejstva obeleženog joda. Kao posledica, može bitismanjeno vezivanje jodida u tireoidnoj žlezdi. Zbog toga je neophodno uzeti u obzir sveprethodne lekove koje pacijent koristi i proceniti da li je potrebno obustaviti njihovu primenu pre terapije lekom Sodium Iodide (I131) Capsules T.

Na primer, terapija sledećim lekovima treba da bude prekinuta:

Aktivne supstance

Tireostatici (npr. karbimazol, metimazol, propiltiouracil), perhlorat

Salicilati, kortikosteroidi, natrijum-nitroprusid, natrijum-sulfobromftalein, antikoagulansi, antihistaminici, antiparazitici, penicilini, sulfonamidi, tolbutamid, tiopental Fenilbutazon

Ekspektoransi i vitamini koji sadrže jod

Preparati tireoidnih hormona

Benzodiazepini, litijum Amjodaron*

Preparati za topikalnu primenu kojisadrže jod Rastvorljiva u vodi kontrastna sredstva koja sadrže jod

Rastvorljiva u mastima kontrastna sredstva koja sadrže jod

Period obustave primene leka pre terapije lekom Sodium Iodide (I131) Capsules T

1 nedelja pre terapijedo nekoliko dana posle terapije

1 nedelja

1 – 2 nedelje približno 2 nedelje

Trijodtironin: 2 nedelje tiroksin: 6 nedelja približno 4 nedelje

3 - 6 meseci 1 – 9 meseci

6 - 8 nedelja

do 6 meseci

* Zbog dugog poluvremena eliminacije amjodarona, nakupljanje jodida u tireoidnu žlezdu može biti smanjenoza nekoliko meseci.

Žene u reproduktivnom periodu

Ukoliko je potrebno primeniti radiofarmaceutik kod žena u reproduktivnom periodu, neophodno je utvrditi da litrudnoća postoji ili ne. Sve žene kojima je izostala menstruacija treba smatrati trudnim dok se ne dokaže suprotno. Ukoliko se sumnja na moguću trudnoću (ako je izostala menstruacija, ako je neredovna menstruacija, itd.), pacijentkinji treba preporučiti alternativnu terapiju bez primene jonizujućeg zračenja, (ukoliko postoji). Ženama se savetuje da ne ostanu u drugom stanju 6 do 12 meseci nakon primene natrijum-jodida [131I].

Kontracepcija kod muškaraca i žena

Preporučuje se primena efektivnih metoda kontracepcije u periodu od 6 meseci (kod poremećaja funkcije štitaste žlezde), odnosno 12 meseci (kod maligniteta) za pacijente oba pola u reproduktivnom periodu nakon terapijske primene natrijum-jodida [131I]. Kod muškaraca, ovaj vremenski period može biti 6 meseci nakon terapije sa radioaktivnim jodom, kako bi se omogućila zamena ozračenih sa neozračenim spermatozoidima. Banka sperme dolazi u obzir kod muškaraca sa uznapredovalom bolešću zbog koje su možda potrebne velike terapijske doze natrijum-jodida [131I].

Trudnoća

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T su kontraindikovane u trudnoći, kod sumnje na trudnoću ili kada trudnoća ne može biti isključena, zato što transplacentalni prolaz natrijum-jodida [131I] može izazvati težak i

5 od 17

moguć ireverzibilni hipotireoidizam kod novorođenčadi (resorbovana doza za uterus za ovaj lek je u opsegu 11 – 511 mGy, a štitasta žlezda fetusa čvrsto vezuje jod u toku drugog i trećeg trimestra) (videti odeljak 4.3). Ukoliko je diferencirani karcinom štitaste žlezde dijagnostikovan u toku trudnoće, terapiju lekom Sodium Iodide (I131) Capsules T treba odložiti do kraja trudnoće.

Dojenje

Pre primene radiofarmaceutika dojiljama treba razmotriti mogućnost odlaganja terapije dok majka ne prekine dojenje ili posvetiti posebnu pažnju izboru najpogodnijeg radiofarmaceutika, imajući u vidu izlučivanje radioaktivnosti u majčino mleko. Ako je primena neophodna, dojenje se mora prekinuti najmanje 8 nedelja pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T, a nakon primene terapije, dojenje ne treba nastaviti (videti odeljak4.3).

Zbog zaštite od zračenja nakon primene terapijskih doza, preporučuje se izbegavanje svakog bliskog kontakta majke i deteta najmanje nedelju dana.

Plodnost

Nakon terapije karcinoma štitaste žlezde može doći do dozno zavisnog smanjenja plodnosti kod pacijenata oba pola. U zavisnosti od aktivnosti doze, reverzibilni poremećaji spermatogeneze se javljaju pri aktivnostima iznad 1850 MBq. Klinički značajna dejstva uključujući oligospermiju, azospermiju i povećane vrednosti FSH u serumu su opisaninakonprimene aktivnosti većihod 3700 MBq.

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnogprofila

Učestalost prijavljenih neželjenih reakcija je dobijena iz literature. Bezbednosni profil leka Sodium Iodide (I131) Capsules T veoma varira u zavisnosti od primenjene doze, a doza koju treba primeniti zavisi od vrste terapije (tj. da li je u pitanju terapija benignih ili malignih bolesti). Osim toga, bezbednosni profil zavisi i od primenjenih kumulativnih doza i primenjenog intervala doziranja. Zbog toga su prijavljene neželjene reakcije grupisane prema njihovojučestalosti pojavljivanja u terapiji benignih ili malignih bolesti odvojeno.

Česte neželjene reakcije su: hipotireoidizam, prolazni hipertireoidizam, poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda i lokalni radijacioni efekti. U terapiji malignih neoplazmi, često se mogu javiti gastrointestinalne neželjene reakcije i supresija koštanesrži.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeće tabele prikazuju prijavljene neželjene reakcije na lek grupisane prema klasi sistema organa. Simptomi koji su obuhvaćeni sindromom (na primer sicca sindrom) su navedeni u zagradi iza odgovarajućeg sindroma.

Sledeća tabela prikazuje učestalost neželjenih reakcija na lek u ovom odeljku:

veoma često (1/10); često (1/100 do <1/10); povremeno (1/1000 do <1/100); retko (1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U okviru svake kategorijeučestalosti, neželjene reakcije su prikazaneprema opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Neželjene reakcije nakon terapije benignog oboljenja

Klasa sistema organa

Poremećaji imunskog sistema

Neželjena reakcija

Anafilaktoidna reakcija

Učestalost

Nepoznata

6 od 17

Trajni hipotireoidizam,

hipotireoidizam

Veoma često

Endokriniporemećaji

Poremećaji oka

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Kongenitalni, familijarni i genetski poremećaji

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Prolazni hipertireoidizam

Tireotoksična kriza, tireoiditis, hipoparatireoidizam (smanjena koncentracija kalcijuma u krvi, tetanija)

Endokrina oftalmopatija (kod Gravesove bolesti)

Sicca sindrom

Paraliza glasnih žica

Sijaloadenitis

Poremećaj funkcijejetre

Akneizazvanejodidom

Kongenitalni hipotireoidizam

Lokalni otoci

Često

Nepoznata

Veoma često

Nepoznata

Veoma retko

Često

Nepoznata

Nepoznata

Nepoznata

Nepoznata

Neželjene reakcije nakon terapije malignih bolesti

Klasa sistema organa

Neoplazme - benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe)

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Poremećaji imunskog sistema

Endokriniporemećaji

Poremećaji nervnog sistema

Poremećaji oka

Neželjena reakcija

Leukemija

Solidni tumori, kancer mokraćne bešike, kancer debelog creva, kancer želuca, kancer dojke

Eritropenija, insuficijencija koštanesrži Leukopenija, trombocitopenija

Aplastična anemija, trajna ili teška supresija koštanesrži

Anafilaktoidna reakcija

Tireotoksična kriza, prolazni hipertireoidizam

Tireoiditis (prolazna leukocitoza), hipoparatireoidizam (smanjena koncentracija kalcijuma u krvi, tetanija), hipotireoidizam, hiperparatireoidizam

Parosmija, anosmija Edem mozga

Sicca sindrom (konjunktivitis, suvoća očiju, suvoća nosa)

Učestalost

Povremeno

Nepoznata

Veoma često Često

Nepoznata

Nepoznata Retko

Nepoznata

Veoma često Nepoznata

Veoma često

7 od 17

Klasa sistema organa

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarniporemećaji

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Kongenitalni, familijarni i genetski poremećaji

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Neželjena reakcija

Opstrukcija nazolakrimalnog kanala (pojačano suzenje)

Dispnea

Suženje larinksa*, fibroza pluća, respiratorni distres, opstrukcija disajnih puteva, pneumonija, traheitis, disfunkcija glasnih žica (paraliza glasnih žica, disfonija, promuklost), orofaringealni bol, stridor

Sijaloadenitis (suvoća usta, bolu pljuvačnim žlezdama, uvećanjepljuvačnih žlezda, zubni karijes, gubitak zuba), sindrom radijacione bolesti, mučnina, ageuzija, anosmija, disgeuzija, smanjen apetit

Povraćanje Gastritis, disfagija

Poremećaj funkcije jetre

Radijacioni cistitis

Prestanak funkcije jajnika, menstrualni poremećaji

Azoospermija, oligospermija, smanjena plodnost muškaraca

Kongenitalni hipotireoidizam

Bolest slična gripu, glavobolja, zamor, bol u vratu

Lokalni otoci

Učestalost

Često

Često

Nepoznata

Veoma često

Često Nepoznata Nepoznata

Nepoznata

Veoma često

Nepoznata

Nepoznata

Veoma često

Često

*izraženije kod već postojeće stenoze traheje

Opis odabranih neželjenih reakcija

Opšti savet

Izlaganje jonizujućem zračenju je povezano sa indukcijom kanacera i mogućnošću razvoja naslednih bolesti. Doza jonizujućeg zračenja koja potiče od izlaganja terapijskim aktivnostima natrijum-jodida [131I] može dovesti do veće učestalosti pojave kancera i mutacija. U svim slučajevima neophodno je proceniti da li su rizici od jonizujućeg zračenja manji od rizika samebolesti. Efektivna doza zračenja koju primi štitasta žlezda nakon primene terapijske aktivnosti natrijum-jodida [131I] je 3,108 mSv kada se primenjuje maksimalna preporučena aktivnost od 11100 MBq(kada je 0% nakupljanje u tkivu štitastežlezde).

Poremećaji tireoidnei paratireoidnihžlezda

Dozno zavisni hipotireoidizam se javlja kao kasna posledica radiojodne terapije hipertireoidizma.

Kod terapije malignih bolesti, hipotireoidizam se često javlja kao neželjena reakcija; međutim, terapija malignihbolestiradioaktivnim jodom generalno prati tireoidektomiju.

Destrukcija tireoidnih folikula izazvana jonizujućim zračenjem natrijum-jodida [131I], može dovesti do egzacerbacije već postojećeg hipertireoidizma u roku od2 – 10 dana ili može uzrokovatitireotoksičnu krizu. Povremeno, imunski hipertireoidizam se može pojaviti nakon inicijalne normalizacije (latentni period je 2 -10 meseci). 1 – 3 dana nakon primene velike doze natrijum-jodida [131I], kod pacijenta se može javiti

8 od 17

prolazni inflamatorni tireoiditis ili traheitis, sa mogućnošću teškog trahealnog suženja, naročito kod već postojeće stenoze traheje.

U retkim slučajevima, može doći do privremenog hipertireoidizma čak i nakon terapije funkcionalnog tireoidnog karcinoma.

Primećeni su i slučajevi pojave prolaznog hipoparatireoidizma nakon terapije radiojodom i moraju da se prateilečena odgovarajući način uz primenu supstitucione terapije.

Kasne posledice

Dozno zavisni hipotireoidizam se može pojaviti kao odloženi rezultat radiojodne terapije hipertireoidizma. Ovaj hipotireoidizam se može manifestovati nedeljama ili godinama nakon terapije, pa je potrebno praćenje tireoidne funkcije i odgovarajuća hormonska supstituciona terapija. Hipotireoidizam se generalno javlja 6 –12 nedelja nakon radiojodne terapije.

Poremećaji oka

Može doći do pogoršanja endokrine oftalmopatije ili do pojave nove oftalmopatije nakon radiojodne terapije hipertireoidizma ili Gravesove bolesti. Radiojodnu terapiju Gravesove bolesti treba da prati istovremena primena kortikosteroida.

Lokalni radijacioni efekti

Prijavljeni su slučajevi poremećaja funkcije i paralize glasnih žica nakon primene natrijum-jodida [131I], međutim u nekim slučajevima ne može se sa sigurnošću tvrditi da li su poremećaji posledica zračenja ili hirurške intervencije.

Visok nivo vezivanja radiojodida može biti povezan sa lokalnim bolom, nelagodnošću i edemom tkiva, na primer, u slučajevima radiojodne terapije rezidua štitaste žlezde, može se javiti difuzan i jak bol mekog tkiva u predelu glave i vrata.

Radijacijom indukovana pneumonija i fibroza pluća zbog destrukcije metastatskog tkiva su primećene kod pacijenata sa difuznim plućnim metastazama poreklom od diferenciranih tireoidnih karcinoma. Ovo se javlja uglavnomnakon primene velikihaktivnostiradiojoda.

Pri terapiji metastaza karcinoma štitaste žlezde koje zahvataju i CNS, mora se imati u vidu i mogućnost pojavelokalnih cerebralnih edema i/ili porast već postojećih cerebralnih edema.

Gastrointestinalni poremećaji

Primena velikih aktivnosti može dovesti takođe do gastrointestinalnih smetnji, obično u okviru prvih sati ili dana nakonprimene. Za prevenciju gastrointestinalnih poremećaja, videti odeljak 4.4.

Poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda

Može doći do pojave sijaloadenitisa sa oticanjem i bolom u pljuvačnim žlezdama, sa delimičnim gubitkom ukusa i suvoćom usta. Sijaloadenitis obično prestaje spontano ili antiinflamatornom terapijom, ali su povremeno opisani i slučajevi dozno zavisnog trajnog gubitka ukusa i suvoće usta. Nedostatak pljuvačke može dovesti do infekcija, npr. karijesa što može izazvati gubitak zuba. Za prevenciju poremećaja lučenja pljuvačke, videti odeljak 4.4.

Poremećaji funkcije pljuvačnih i/ili suznih žlezda sa rezultujućim sicca sindromom mogu se javiti odloženo, nekoliko meseci do dve godine nakon radiojodne terapije. Iako je sicca sindrom u najvećem broju slučajeva prolazan, kod nekih pacijenata simptomi mogu trajati i duži niz godina.

Depresija koštanesrži

Kao kasna posledica, može se razviti reverzibilna depresija koštanesržisa izolovanom trombocitopenijom ili eritrocitopenijom koja može biti smrtonosna. Depresija koštane srži je verovatnije da će se razviti nakon pojedinačne doze iznad5000 MBq, ili nakon ponovnog primenjivanja u intervalima kraćim od6 meseci.

Sekundarne maligne bolesti

Primećena je i povećana učestalost leukemije nakon primanja većih aktivnosti, poput onih koje se koriste za lečenje maligniteta štitaste žlezde. Postoje dokazi o povećanoj učestalosti solidnih tumora izazvanih primenom velikihaktivnosti (iznad 7,4 GBq).

9 od 17

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da su ispoljena neželjena dejstva kod dece ista kao kod odraslih. Povećana učestalost ispoljavanja i težina neželjenih reakcija kod dece može biti različita zbog veće osetljivosti tkiva dece na jonizujuće zračenje (videti odeljak 11) i očekivani duži životni vek.

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Ovaj lek se primenjuju pod nadzorom stručnog lica u posebno opremljenim zdravstvenimustanovama. Rizik od predoziranja je zato samo teorijski.

Izloženost velikim dozama zračenja usled predoziranja može da se smanji, gde je to moguće, povećanjem eliminacije radionuklida iz organizma forsiranom diurezom uz često pražnjenje mokraćne bešike. Pored toga, da bise smanjila izloženost zračenju štitaste žlezde preporučuje se primena agenasa za njeno blokiranje (npr. sa kalijum-perhloratom). Da bi se smanjilo unošenje natrijum-jodida [131I], mogu se datiemetici.

Farmakoterapijska grupa: Terapijski radiofarmaceutici, jedinjenja joda (131I). ATC šifra: V10XA01

Farmakološki aktivna supstanca u leku Sodium Iodide (I131) Capsules T je jod [131I] u obliku natrijum-jodida koji se najvećim delom nakuplja u ćelijama štitaste žlezde. Radijacioni efekti 131I na ćelije štitaste žlezde potiču od zračenja koje emituje jod-131 tokom radioaktivnog raspada koji se dešava u samoj žlezdi, kao i od dugog poluživota jodida (131I) akumuliranog u štitastojžlezdi.

U količini koja se koristi za terapiju, neočekuju sefarmakodinamska dejstva natrijum-jodida [131I].

Više od 90% radijacionog efekta potiče od beta-zračenja čiji je srednji domet čestica 0,5 mm. Beta-zračenje će dozno zavisno smanjiti funkciju ćelija štitaste žlezde i ćelijsku deobu, pri čemu dolazi do ćelijske smrti. Mali domet beta čestica i skoro potpuno preuzimanje natrijum-jodida [131I] u štitastoj žlezdi dovodi do zanemarljivog efekta radijacionog zračenja na ostala tkiva.

Resorpcija

Nakon oralne primene, natrijum-jodid [131I] se brzo resorbuje iz gornjeg dela gastrointestinalnog trakta (90% u toku 60 minuta). Na resorpciju natrijum-jodida [131I] utiče brzina pražnjenja želuca. Ona je povećana pri hipertireoidizmu, dok je pri hipotireoidizmu smanjena.

Ispitivanja su pokazala da se nakon početnog brzog povećanja nivoa natrijum-jodida [131I] u serumu u toku 10-20 minuta, postiže stabilan nivo natrijum-jodida [131I] nakon približno 40 minuta. Posle oralne primene rastvora natrijum-jodida [131I] stabilan nivo natrijum-jodida [131I] se postiže istovremeno.

10 od 17

Distribucija i nakupljanje u organu

Farmakokinetika natrijum-jodida [131I] ista je kao kod neradioaktivnog natrijum-jodida-NaI. Posle ulaska u krvotok, jodid se distribuira uglavnom u ekstratireoidnom odeljku. Odatle ga pretežno preuzima i metaboliše štitasta žlezda približno 20% pri prvom prolazu, a deo se izluči renalnom ekskrecijom. Preuzimanje jodida u štitastoj žlezdi je maksimalno nakon 24-48 h, dok se 50% maksimalne količine postiže već nakon 5 h. Akumulacija u štitastoj žlezdi zavisi od više faktora: godišta pacijenta, volumena štitaste žlezde, bubrežnog klirensa, koncentracije jodida u plazmi i prisustva drugih lekova (videti odeljak 4.5). Klirens jodida u štitastoj žlezdi je obično 5-50 mL/min. U slučaju nedostatka jodida, klirens se povećava do 100 mL/min, a u hipertireoidizmu čak do 1000 mL/min. U slučaju preopterećenja jodidom, klirens se može smanjiti do 2-5 mL/min. Jodid se takođe nakuplja i u bubrezima.

Male količine natrijum-jodida [131I] preuzimaju i pljuvačne žlezde, sluzokoža želuca, a deo je prisutan i u majčinom mleku, placenti i horoidnom pleksusu.

Jodid koji je preuzet u štitastoj žlezdi sledi poznati metabolizam tireoidnih hormona i ugrađuje u tireoidne hormone u toku njihove sinteze.

Biotransformacija

Jodid koji je preuzet u štitastoj žlezdi sledi poznati metabolizam tireoidnih hormona i ugrađuje u tireoidne hormone u toku njihove sinteze.

Eliminacija

Ekskrecijom putem bubrega izluči se 37-75% primenjene aktivnosti, dok se samo manji deo oko 10% izluči putem fecesa i zanemarljivi deo putem znoja.

Urinarnu ekskreciju karakteriše renalni klirens, koji čini oko 3% bubrežnog protoka i za koji ne postoje velike individualne razlike. Klirens je manji u hipotireoidizmu i pri smanjenoj bubrežnoj funkciji i veći u hipertireoidizmu. U eutireozi sa normalnom bubrežnom funkcijom 50-75% primenjene aktivnosti se izluči urinomu toku 48 sati.

Poluživot

Efektivno poluživot jodida [131I] u plazmi je oko 12 h, dok je poluživot jodida [131I] akumuliranog u štitastoj žlezdi čak 6 dana. Usled toga, nakon primene natrijum-jodida [131I] približno 40% aktivnosti ima efektivni poluživot 6 sati, a preostalih 60% 8 dana.

Oštećenje funkcije bubrega

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega mogu imati smanjen klirens radiojodida [131I], što dovodi do povećanja izloženosti zračenju primenjenog natrijum-jodida [131I]. Ispitivanja su pokazala da, na primer, pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega koji koriste kontinuiranu ambulantnu peritonealnu dijalizu (CAPD) imaju 5-puta manji klirens radiojodida [131I] od pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega.

Imajući u vidu malu količinu supstance koja se primenjuje, u poređenju sa normalnim unosom joda kroz hranu (40-500 mikrograma/dan), nije praćena niti se očekuje akutna toksičnost. Ne postoje podaci o studijama toksičnosti ponovljenih doza natrijum-jodida [131I], kao ni o uticaju natrijum-jodida [131I] na reproduktivnu sposobnost životinja, ilio njegovom mutagenomili karcinogenompotencijalu.

Sadržaj kapsule Dinatrijum-fosfat, dihidrat

Natrijum-tiosulfat, pentahidrat Natrijum-hidrogenkarbonat Natrijum-hidroksid

Saharoza Natrijum-hlorid

11 od 17

Voda za injekcije

Omotač kapsule Želatin

7 nedelja od datuma proizvodnje.

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju. Čuvanje treba da bude u skladu sa nacionalnim propisima za radioaktivni materijal.

Jedna tvrda kapsula je pakovana u PETP bočicu, koja je smeštena u olovni štit.

Opšta upozorenja

Radiofarmaceutici treba de se primaju, koriste i primenjuju samo od strane ovlašćene osobe koju je imenovala sama klinika. Njihov prijem, čuvanje, upotreba, transport i uklanjanje definisani su propisima i/ili odgovarajućim dozvolama nacionalnih nadležnih zvaničnih organizacija.

Radiofarmaceutici treba da se pripremaju na način koji zadovoljava i zaštitu od zračenja i farmaceutski kvalitet.

Mere opreza koje treba preduzeti pre rukovanja ili primene leka

Primena leka Sodium Iodide (I131) Capsules T verovatno će dovesti do relativno velikih doza zračenja kod većine pacijenata, i može takođe dovesti do značajne opasnosti po životnu sredinu, ali predstavlja rizik i za ostale osobe, imajući u vidu spoljašnje zračenje ili kontaminaciju usled prolivanja urina, povraćanja itd. Ove činjenice bi mogle biti od interesa i za najbližu porodicu osoba podvrgnutih terapiji ili za opštu javnost, u zavisnosti od primenjene aktivnosti. Zbog toga se moraju preduzeti mere zaštite od jonizujućeg zračenja u skladu sa nacionalnim propisima kako bi se izbegla kontaminacija radioaktivnim jodom koji potiče od pacijenata.

Postupak primene leka treba da se sprovodi na način da se smanji rizik od kontaminacije samog leka, kao i od ozračivanja medicinskog osoblja. Adekvatna zaštitaosoblja je obavezna.

Osoblje treba da bude svesno da će monitori zračenja odmah da registruju radioaktivnost prilikom otvaranja kontejnera u kome se nalazi lek Sodium Iodide (I131) Capsules T. Ova radioaktivnost je posledica radioaktivnog raspada 1,17% 131mXe koji nastaje raspadom I-131. Iako se ova radioaktivnost može registrovati monitorima zračenja, ona ne predstavlja značajan rizik za osoblje.

Jačina efektivne doze nakon udisanja nastalog 131mXe iznosi 0,1% od jačine doze na udaljenosti od 1 m od kapsule zaštićene olovom.

Mere opreza i podaci o aktivnostima

Kako se 1,3% joda [131I] raspada do ksenona [131mXe] (vreme poluraspada 12 dana), mala količina radioaktivnog ksenona [131mXe] može biti prisutna i u ambalaži kao rezultat difuzije. Stoga se preporučuje da se kontejner za transport leka Sodium Iodide (I131) Capsules T otvori u ventiliranom prostoru i da se nakon uklanjanja kapsule, a pre odlaganja, ostavi i preko noći u ventiliranom prostoru kako bi se omogućilo otpuštanje resorbovanog ksenona [131mXe].

12 od 17

Osim toga, mora se sprečiticurenje joda-131 iz kapsule usled njegove isparljivosti.

Aktivnost kapsule u 12 h GMT od datuma kalibracije može se izračunati iz tabele 1.

Tabela 1

Dan Faktor -6 1,677 -5 1,539 -4 1,412 -3 1,295 -2 1,188 -1 1,090

0 1,000 1 0,917 2 0,842 3 0,772 4 0,708

Dan Faktor 5 0,650 6 0,596 7 0,547 8 0,502 9 0,460

10 0,422 11 0,387 12 0,355 13 0,326 14 0,299

Svu neiskorišćenu količinu radiofarmaceutskog leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećimpropisima.

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T je radiofarmaceutski lek koji se primenjuje u terapiji.

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T se koristi u terapiji:

• tumora štitaste žlezde
• prekomerne aktivnosti štitaste žlezde.
• ​

Ovaj lek sadrži natrijum-jodid [131I], radioaktivnu supstancu koja se nakon oralne upotrebe u organizmu nakuplja prvenstveno u štitastoj žlezdi.

Ovaj lek je radioaktivan, ali Vaš lekar smatra da korist od primene ovog leka za Vaše stanje, prevazilazi mogući rizik od zračenja.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na natrijum-jodid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6)
• ukoliko ste trudni ili dojite
• ukoliko imate problema sa gutanjem
• ukoliko patite od bolesti jednjaka
• ukoliko imate probleme sa želucemkao što su zapaljenje želuca (gastritis) ili peptički ulkus
• ukoliko patite od smanjene pokretljivosti želuca ili creva
• ukoliko idete na skener štitaste žlezde, osim kod praćenja maligne bolesti ili kada odgovarajući lekovi nisu dostupni.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom specijalistom nuklearne medicine pre nego što uzmete lek Sodium Iodide (I131) Capsules T:

• ukoliko primate terapiju za štitastu žlezde, potrebno je da Vas redovno pregledaju kako bi proverili vrednosti hormona štitaste žlezde i kako bi se identifikovale moguće naknadne komplikacije,
• nakon terapije potrebno je da povećate unos tečnosti i da mokrite što češće kako bi se smanjilo nakupljanje leka u mokraćnoj bešici. Ukoliko imate problema sa pražnjenjem mokraćne bešike, biće Vam postavljen kateter posle primene velikih doza,
• odmah nakon što progutate kapsulu, u organizmu će se nalaziti radioaktivni materijal. Bićete izolovani od okoline na neko vreme. Takođe Vaša stolica, urin ili mogući povraćeni sadržaj se smatraju radioaktivnim i treba ih odbaciti sa posebnom pažnjom kako ne bi bili u kontaktu sa drugima.
• ukoliko imate problema sa želucem. Kapsule treba progutati cele sa dovoljnom količinom tečnosti kako bi se obezbedio brz prolazak kroz želudac. Savetuje se istovremena upotreba lekova za lečenje čira i gastritisa (H2 antagonisti ili inhibitori protonske pumpe),
• ukoliko imate značajno oštećenje funkcije bubrega koje zahteva prilagođavanje doze. Kako bi se izbeglo zapaljenje pljuvačnih žlezda, savetuje se da uzmete slatkiše ili pića koja sadrže limunsku kiselinu koji će stimulisati lučenje pljuvačke. Pre terapije savetuje se da se pridržavate dijete sa malim unosom joda kako bi se povećalo preuzimanje od strane štitaste žlezde,
• ukoliko uzimate hormone štitaste žlezde. Supstitucionu terapiju treba prekinuti pre primene kako bi se obezbedilo adekvatno preuzimanje. Preporučuje se period od 14 dana za trijodtironin i 4-5 nedelja za tiroksin. Uzimanje ovih lekova treba nastaviti dva dana nakon terapije. Slično ovome, karbimazol i propiltiouracil treba obustaviti pet dana pre terapije prekomerne aktivnosti štitaste žlezde (hipertireoidizam) i nastaviti nekoliko dana kasnije,
• ukoliko su izbočene očne jabučice deo simptoma bolesti od koje bolujete (oftalmopatija izazvana Gravesovom bolešću). U ovom slučaju treba da primite istovremeno lekove koji smanjuju zapaljenje (kortikosteroide),
• nakon terapije žene treba da koriste kontracepciju u periodu od 6 do 12 meseci. Muškarci treba da koriste kontracepciju tokom perioda od 6 meseci nakon terapije.
• Vaš lekar će Vas obavestiti o posebnim merama koje treba da preduzmete.

Male koncentracije natrijuma u krvi su uočene kod starijih pacijenata kojima je uklonjena štitasta žlezda. Ovo se najčešće dešava kod žena i kod pacijenata koji uzimaju lekove koji povećavaju izbacivanje vode i natrijuma putem urina (diuretici, kao što je hidrohlortiazid). Ukoliko ste u nekoj od ovih grupa pacijenata, Vaš lekar specijalista nuklearne medicine može da obavi pregled Vaše krvne slike da bi utvrdrio količinu elektrolita (npr. natrijuma).

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T se daje u jednoj pojedinačnoj dozi, od strane specijaliste koji će preuzeti odgovornost za neophodne mere opreza.

Vaš lekar će Vas obavestiti da li treba da preduzmete bilo kakve posebne mere opreza nakon primene ovog leka.

Obratite se svom lekaru ukoliko imate bilo kakvih dodatnih pitanja.

Pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T treba da:

• pijete puno vode pre početka procedure i praznite mokraćnu bešiku što je moguće češće u prvim satima nakon uzimanja leka,
• ne treba da jedete barem 2 sata.

Deca i adolescenti

Razgovarajte sa svojim lekarom ukoliko ste mlađi od 18 godina.

Drugi lekovi i Sodium Iodide (I131) Capsules T

Obavestite Vašeg lekara specijalistu nuklearne medicine ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta. Obavestite Vašeg lekara specijalistu nuklearne medicine ukoliko uzimate ili Vam je dat bilo koji od sledećih lekova ili supstanci, jer oni mogu uticati na postizanje željenog terapijskog efekta.

Vaš lekar može preporučiti da prekinete sa primenom sledećih lekove pre terapije:

• lekove za smanjenje funkcije štitaste žlezde, kao što su:
• karbimazol, metimazol, propiltiouracil,
• perhlorat
• salicilate: lekovi koji ublažavaju bol, snižavaju telesnu temperaturu ili zapaljenje, kao što je acetilsalicilna kiselina
• kortizon: lek koji ublažava zapaljenje ili sprečava odbacivanje transplantiranog organa
• natrijum-nitroprusid: lek koji snižava povišeni krvni pritisak i takođe se koristi u toku operacije
• natrijum-sulfobromoftalein: lek za ispitivanje funkcije jetre
• druge lekove koji:
• smanjuju koagulaciju krvi
• leče parazitarne infekcije
• antihistaminike: koji se koriste za lečenje alergija
• peniciline i sulfonamide: antibiotike
• tolbutamid: lek koji smanjuje koncentracije šećera u krvi
• tiopenton: koristi se dok traje dejstvo anestetika da smanji pritisak u mozgu, i takođe za lečenje izuzetno jakih epileptičnih napada
• fenilbutazon: lek koji smanjuje bol i zapaljenje
• lekove koji sadrže jod, a pomažu da se disajni putevi oslobode sekreta
• vitamine koji sadrže soli joda
• lekove koji sadrže hormone štitaste žlezde, kao što su tiroksin, trijodtironin
• amjodaron: lek za lečenje poremećaja srčanog ritma
• benzodiazepine: lekove za smirenje, uspavljivanje i opuštanje mišića
• litijum: lek za lečenje depresije
• lekove koji sadrže jod i koji se koriste samo na ograničenim delovima tela
• kontrastna sredstva koja sadrže jod.

Gorenavedene lekove treba da prestanete da koristite pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T i to: a-f): 1 nedelja

g): 1 - 2 nedelje

h-i): približno 2 nedelje

• : 2 - 5 nedelja
• : nekoliko meseci

l-m): približno 4 nedelje

• : 1 - 9 meseci
• : do godinu dana.

Trudnoća i dojenje

Pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T morate obavestiti lekara specijalistu nuklearne medicine ukoliko postoji mogućnost

• da ste trudni
• da Vam je izostao menstruacija ili
• ukoliko dojite.

Ukoliko imate nedoumice, važno je da konsultujete lekara specijalistu nuklearne medicine koji nadzire postupak.

Kao meru opreza, muškarcima se preporučuje da izbegavaju planiranje potomstva 6 meseci nakon terapije radioaktivnim jodom.

• Ako ste trudni

Ako ste trudni nemojte uzimati lek Sodium Iodide (I131) Capsules T. Neophodno je isključiti svaku mogućnost trudnoće pre upotrebe ovog leka. Žene ne treba da ostanu u drugom stanju najmanje 6 - 12 meseci nakon upotrebe leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.

• Ako dojite

Obavestite svog lekara ako dojite jer on može u tom slučaju da odloži terapiju dok ne završite dojenje. On takođe može da zatraži da trajno prekinete dojenje.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Malo je verovatno da će lek Sodium Iodide (I131) Capsules T uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T sadrži saharozu i natrijum

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Ovaj lek sadrži 63,5 mg natrijuma po jednoj dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Postoje strogi zakoni i pravila o upotrebi, rukovanju i odlaganju radiofarmaceutskih lekova. Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T ćete uvek koristiti samo u specijalno opremljenim, kontrolisanim zonama u okviru zdravstvene ustanove.

Ovaj lek će Vam dati isključivo lice koje je obučeno i kvalifikovano za njegovu bezbednu primenu. Oni će preduzeti sve potrebne mere opreza kako bi osigurali bezbednu primenu ovog leka i daće Vam važne informacije o toku procedure.

Vaš lekar specijalista nuklearne medicine koji nadzire postupak, odlučiće o količini leka Sodium Iodide

(I131) Capsules T koju ćete dobiti u Vašem slučaju. To će biti najmanja doza neophodna za postizanje željenog terapijskog efekata.

Uobičajena doza je:

jedna kapsula koja je napravljena samo za Vas.

Uobičajene preporučene doze za odrasle su:

• 200 - 800 MBq za terapiju prekomerne aktivnosti štitaste žlezde
• 1850 - 3700 MBq za delimičnu ili potpunu ablaciju tkiva štitaste žlezde i za terapiju širenja ćelija raka, koje se nazivaju metastaze
• 3700 - 11100 MBq za ponovljenu terapiju metastaza.

MBq (Mega Bekerel) je jedinica koja se koristi za merenje radioaktivnosti i definiše aktivnost radioaktivnog materijala u momentu uzimanja kapsule.

Upotreba kod dece mlađe od 18 godina

Kod dece se koriste manje doze.

Primena leka Sodium Iodide (I131) Capsules T i obavljanje postupka

Kako da uzmete kapsulu:

• Kada uzimate kapsulu, želudac mora biti prazan.
• Dobićete težak olovni kontejner (štit) u kome se nalazi kapsula u plastičnoj bočici.
• Odvrnite poklopac sa olovnog štita i poklopac bočice istovremeno, tako što ćete ga okrenuti tri puta u smeru suprotnom od kazaljke na satu.
• Uklonite poklopac, podignite olovni štit i progutajte kapsulu.
• Pijte što više tečnosti kako biste osigurali da kapsula što brže dođe do želuca. Mala deca treba da uzimaju kapsulu zajedno sa kašastom hranom.

Pijte što više tečnosti u toku celog dana nakon terapije. To će sprečiti zadržavanje leka i ozračivanje mokraćne bešike.

Trajanje postupka

Vaš lekar specijalista nuklearne medicine će Vas obavestiti o uobičajenoj dužini trajanja postupka.

Nakon primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T, treba da

• češće praznite mokraćnu bešiku kako biste uklonili lek iz svog tela.

Ako ste uzeli više leka Sodium Iodide (I131) Capsules T nego što treba

Predoziranje je praktično nemoguće jer ćete dobiti samo jednu dozu leka Sodium Iodide (I131) Capsules T koju će precizno kontrolisati lekar specijalista nuklearne medicine koji nadzire terapijski postupak. Međutim, u slučaju da dođe do predoziranja, dobićete odgovarajuću terapiju.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru specijalisti nuklearne medicine koji nadzire terapijski postupak.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Vaš lekar je procenio da klinička korist primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T za Vas premašuje rizik od zračenja.

Neželjena dejstva mogu se javiti sa sledećim učestalostima i grupisana su prema vrsti terapije:

Terapija benignih oboljenja

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjenje aktivnosti štitaste žlezde.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenja oka, koja se zovu endokrina oftalmopatija (nakon terapije Gravesove bolesti)
• privremena povećana aktivnost štitaste žlezde
• zapaljenje pljuvačnih žlezda.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• paraliza glasnih žica.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• ozbiljna alergijska reakcija koja dovodi do otežanog disanja ili vrtoglavice
• osip nalik na akne
• teška tireotoksična kriza
• zapaljenje štitaste žlezde
• smanjena aktivnost suznih žlezda sa karakterističnom suvoćom očiju
• poremećaj funkcije jetre
• smanjenje ili prestanak stvaranja paratiroidnog hormona
• lokalno oticanje tkiva.

Terapija malignih oboljenja

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• izraženo smanjenje broja krvnih ćelija koje može da dovede do slabosti, pojave modrica i sklonosti ka infekcijama
• manjak crvenih krvnih zrnaca
• gubitak funkcije koštane srži
• poremećaj ili gubitak čula mirisa ili ukusa
• mučnina
• smanjen apetit
• gubitak funkcije jajnika
• bolest slična gripu
• glavobolja, bol u vratu
• jak osećaj zamora ili pospanosti
• zapaljenje koje izaziva crvenilo, svrab i vodenast izgled očiju
• zapaljenje pljuvačnih žlezda sa simptomima kao što su suvoća usta, nosa i očiju, propadanje i gubitak zuba.

Pljuvačne žlezde stimulišite tako što ćete jesti ili piti kiselu hranu da biste smanjili učestalost pojave ovog neželjenog dejstva.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• abnormalno, kancerogeni porast broja belih krvnih ćelija
• smanjen broj belih krvnih ćelija ili trombocita
• pojačano suzenje
• otežano disanje
• povraćanje
• lokalno oticanje tkiva.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• teška ili privremena prekomerna aktivnost štitaste žlezde.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• ozbiljna alergijska reakcija koja dovodi do otežanog disanja ili vrtoglavice
• solidni tumori, na primer mokraćne bešike, debelog creva, želuca
• trajna ili teška supresija koštane srži
• zapaljenje štitaste žlezde
• smanjenje ili prestanak lučenja paratiroidnog hormona
• smanjena aktivnost štitaste žlezde
• zapaljenje traheje i/ili suženje grla
• probijanje vezivnog tkiva u plućima
• otežano disanje ili zviždanje prilikom disanja
• zapaljenje pluća
• paraliza glasnih žica, promuklost, smanjena sposobnost proizvodnje zvuka pomoću vokalnih organa
• bol u usnoj duplji/grlu
• nakupljanje tečnosti u mozgu
• zapaljenje sluzokože želuca
• poremećaj funkcije jetre
• otežano gutanje
• zapaljenje mokraćne bešike
• poremećaji menstrualnog ciklusa
• smanjena plodnost kod muškaraca, smanjena količina ili gubitak sperme
• nedostatak hormona štitaste žlezde kod potomstva.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara specijalistu nuklearne medicine koji nadgleda postupak ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti radioaktivni lek Sodium Iodide (I131) Capsules T posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, u skladu sa nacionalnim propisima za radioaktivni materijal.

Vi nećete biti u prilici da čuvate ovaj lek. Ovaj lek se čuva pod nadzorom odgovornih lica u posebnim uslovima, a u skladu sa nacionalnim propisima koji regulišu rad sa radioaktivnim materijalom.

Šta sadrži radiofarmaceutski lek Sodium Iodide (I131) Capsules T

• Aktivna supstanca je natrijum-jodid [131I], rastvor. Jedna kapsula, tvrda sadrži natrijum-jodid [131I], rastvor aktivnosti: 37 MBq - 7400 MBq na datum kalibracije.
• Pomoćne supstance su:

sadržaj kapsule: dinatrijum-fosfat, dihidrat; natrijum-tiosulfat, pentahidrat; natrijum- hidrogenkarbonat; natrijum-hidroksid; saharoza; natrijum-hlorid; voda za injekcije; omotač kapsule: želatin.

Kako izgleda radiofarmaceutski lek Sodium Iodide (I131) Capsules T i sadržaj pakovanja

Kapsula, tvrda.

Transparentna tvrda kapsula sa praškom bele do braon boje.

Jedna kapsula, tvrda je pakovana u PETP bočicu, koja je smeštena u olovni štit.

Spoljašnje pakovanje leka je kartonska kutija u kojoj se nalazi olovni štit sa bočicom i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE VINČA

Mike Petrovića Alasa 12-14, Vinča, Beograd

Proizvođač

MALLINCKRODT MEDICAL BV

Westerduinweg 3 Petten

Holandija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-02998-18-001 od 20.02.2020.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

IME LEKA

Sodium Iodide (I131) Capsules T, 37 MBq - 7400 MBq na datum kalibracije, kapsula, tvrda INN: natrijum-jodid [131I]

KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI SASTAV

Jedna kapsula, tvrda sadrži natrijum-jodid [131I], rastvor aktivnosti: 37 MBq - 7400 MBq na datum kalibracije.

Jod-131 ima vreme poluraspada od 8,02 dana. Raspada se emitujući gama zračenje od 365 keV (81%), 637 keV (7,3%) i 284 keV (6,0%) i beta zračenje maksimalne energije od 606 keV do stabilnog Ksenona-131.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom: saharoza 23 mg, natrijum 63,5 mg.

Za listu svih pomoćnih supstanci, videti odeljak Lista pomoćnih supstanci.

FARMACEUTSKI OBLIK

Kapsula, tvrda.

Transparentna tvrda kapsula sa praškom bele do braon boje.

KLINIČKI PODACI

Terapijske indikacije

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T indikovan je za primenu u:

• terapiji Graves-ove bolesti, toksične multinodularne strume ili autonomnih nodusa,
• terapiji papilarnih i folikularnih karcinoma štitaste žlezde uključujući i metastatske bolesti.

Terapija lekom Sodium Iodide (I131) Capsules T se često kombinuje sa hirurškim intervencijama i sa tireostaticima.

Doziranje i način primene

Ovaj lek treba da primenjuju samo ovlašćeni zdravstveni radnici u nuklearno-medicinskim centrima (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)).

Doziranje

Doziranje leka je individualno, prema kliničkoj proceni lekara. Terapijski efekat se postiže nakon nekoliko nedelja. Aktivnost kapsule se mora odrediti pre upotrebe.

Odrasli

Terapija hipertireoidizma

U slučaju neuspeha ili nemogućnosti drugih načina lečenja, radioaktivni jodid se može primeniti za lečenje hipertireoidizma.

Kad god je moguće, pacijenta treba uvesti u eutireoidno stanje lekovima pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T za lečenje hipertireoidizma.

Aktivnost koja se primenjuje zavisi od dijagnoze, veličine štitaste žlezde, fiksacije radiojoda u štitastoj žlezdi i klirensa jodida. Doze su obično u opsegu aktivnosti od 200 do 800 MBq za pacijenta prosečne telesne mase (70 kg), ali može postojati potreba i za ponovljenim terapijama do kumulativne doze od 5000 MBq. Ponovljena terapija nakon 6-12 meseci se preporučuje kod pacijenata sa perzistentnim hipertireoidizmom.

Aktivnost koja se primenjuje može se definisati protokolom fiksne doze ili se može izračunati prema sledećoj jednačini:

ciljna doza (Gy) x ciljni volumen (mL)

A (MBq) = x K

makimalna fiksacija I-131 (%) x efektivno T1/2 (dani) pod sledećim uslovima:

ciljna doza je ciljna resorbovana doza u celoj štitastoj žlezdi ili u adenomu

ciljni volumen je volumen cele štitaste žlezde (Graves-ova bolest, multifokalne ili

diseminovane autonomije)

maksimalna fiksacija I-131 je maksimalna fiksacija I-131 u štitastoj žlezdi ili nodusima izražena u

% u odnosu na primenjenu aktivnost kao što je ustanovljeno u probnoj dozi

efektivno T1/2 je efektivno poluvreme I-131 u štitastoj žlezdi izraženo u danima K je 24,67

Mogu se koristiti sledeće doze za ciljne organe:

Unifokalna tireoidna autonomija 300 - 400 Gy doza za ciljni organ Multifokalna i diseminovana tireoidna autonomija 150 - 200 Gy doza za ciljni organ Graves-ova bolest 200 Gy doza za ciljni organ

U slučaju Graves-ove bolesti, multifokalne ili diseminovane autonomije, gorepomenute doze za ciljne organe odnose se na ukupan volumen štitaste žlezde, međutim u slučaju unifokalne autonomije, doza ciljnog organa odnosi se samo na volumen adenoma. Za preporučene doze za ciljne organe, videti odeljak Dozimetrija.

Mogu se koristiti i druge dozimetrijske procedure, kao što su testovi određivanja doze (Gy) odgovarajućih ciljnih organa ispitivanjem fiksacije natrijum-pertehnetata (99mTc).

Tireoidna ablacija i terapija metastaza

Aktivnosti koje treba primenjivati nakon totalne i subtotalne tireoidektomije da bi se eliminisao ostatak tireoidnog tkiva su u opsegu od 1850 do 3700 MBq. Aktivnost zavisi od veličine zaostalog tkiva i fiksacije jodida. Kod ponovljenih tretmana metastaza, primenjuju se aktivnosti u opsegu od 3700 do 11100 MBq.

Posebne grupe

Pedijatrijska populacija

Mora se pažljivo razmotriti upotreba leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kod dece i adolescenata, na osnovu kliničkih potreba i procene odnosa koristi i rizika kod ove grupe pacijenata.

U pojedinim slučajevima, nakon određivanja pojedinačne doze, određuje se aktivnost koju treba primeniti kod dece i adolescenata (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Kod dece i adolescenata, terapija benignih poremećaja štitaste žlezde radioaktivnim jodom može se primeniti u opravdanim slučajevima, posebno kod relapsa bolest nakon upotrebe antitireoidnih lekova ili u slučaju ozbiljnih neželjenih reakcija na antitireoidne lekove (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Način primene

Kapsule su za oralnu upotrebu. Kapsule treba uzimati na prazan želudac. Treba ih progutati cele uz dovoljnu količinu tečnosti, da bi se olakšao prolaz do želuca i gornjeg dela tankog creva.

U slučaju primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kod dece, posebno kod mlađe dece, mora se utvrditi da li dete može da proguta celu kapsulu bez žvakanja. Preporučuje se davanje kapsule sa kašastom hranom.

Za pripremu pacijenta, videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

Za uputstva pre primene leka, videti odeljak Instrukcije za pripremu radiofarmaceutskog leka.

Kontraindikacije

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista pomoćnih supstanci.
• Trudnoća i dojenje.
• Pacijenti sa disfagijom, ezofagusnom strikturom, ezofagusnom stenozom, divertikulumima ezofagusa, aktivnim gastritisom, erozijom želuca i peptičkim ulkusom.
• Pacijenti kod kojih postoji sumnja na smanjeni gastrointestinalni motilitet.
• Skener tireoidne žlezde, osim kod praćenja maligne bolesti ili kada 123I ili 99mTc nisu dostupni.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Potencijal za preosetljivost ili anafilaktičke reakcije

Ukoliko dođe do pojave preoseotljivosti ili anafilaktičke reakcije, primena leka mora biti odmah prekinuta i ukoliko je potrebno, započeta intravenska terapija. Da bi se obezbedilo trenutno dejstvo u hitnim stanjima, neophodni lekovi i oprema, kao na primer endotrahealna sonda i respirator, moraju uvek biti dostupni.

Oštećenje funkcije bubrega

Terapijska primena kapsula I131 kod pacijenata sa značajnim oštećenjem funkcije bubrega, kod kojih je neophodno prilagođavanje aktivnosti, zahteva posebnu pažnju.

Hiponatremija

Ozbiljne manifestacije hiponatremije su prijavljene nakon terapije natrijum-jodidom [131I] kod starijih pacijenata koji su bili podvgnuti totalnoj tireoidektomiji. Faktori rizika uključuju stariju životnu dob, ženski pol, upotreba diazidnih diuretika i hiponatremija na početku terapije natrijum-jodidom [131I]. Kod ovih pacijenata, treba razmotriti redovno merenje elektrolita u serumu.

Pedijatrijska populacija

Terapija benignih bolesti tireoidne žlezde radioaktivnim jodom kod dece i adolescenata dozvoljena je samo u opravdanim slučajevima, posebno nakon recidiva bolesti koja je lečena antitireoidnim lekovima ili kada se javi ozbiljna neželjena reakcija na antitireoidni lek. Ne postoje dokazi o porastu incidence kancera, leukemije ni mutacija kod ljudi, u pogledu pacijenata lečenih radioaktivnim jodom zbog benigne bolesti tireoidee, uprkos obimnoj upotrebi. Prilikom terapije dece i mladih ljudi, međutim, mora se uzeti u obzir veća osetljivost dečjeg tkiva i duže očekivano trajanje života tih pacijenata. Pri proceni rizika potrebno je uzeti u obzir i druge moguće terapije. Videti odeljke Doziranje i način primene i Dozimetrija.

Priprema pacijenta

Pacijente treba podsticati da povećaju unos tečnosti i da što češće prazne mokraćnu bešiku kako bi smanjili ozračivanje, naročito kada se koristi visoka aktivnost npr. kod terapije karcinoma štitaste žlezde. Kod pacijenata koji imaju problem sa pražnjenjem mokraćne bešike, treba plasirati kateter posle primene visokih aktivnosti radioaktivnog joda.

Kapsule treba gutati cele sa dovoljnom količinom tečnosti da bi se obezbedio brz prolazak kroz želudac i gornji deo tankog creva. Savetuje se istovremena upotreba H2 antagonista ili inhibitora protonske pumpe da bi se sprečila eventualna gastrointestinalna reakcija.

U slučaju povraćanja, treba razmotriti rizik od kontaminacije.

Posebna upozorenja

Izloženost pljuvačnih žlezda zračenju treba smanjiti tako što će se stimulisati lučenje pljuvačke pomoću kiselih supstanci. Takođe se mogu koristiti i druge farmakološke zaštitne mere.

Ishrana siromašna jodom pojačaće preuzimanje joda u funkcionalno tkivo tireoidne žlezde.

Suspstitucionu terapiju treba prekinuti pre primene radioaktivnog joda kod karcinoma tireoidee da bi se obezbedilo adekvatno preuzimanje. Preporučuje se period od 14 dana za trijodtironin i 4-5 nedelja za tiroksin. Uzimanje ovih lekova treba nastaviti dva dana nakon terapije. Slično tome, karbimazol i propiltiouracil treba obustaviti pet dana pre terapije hipertireoidizma i nastaviti nekoliko dana kasnije.

Ukoliko postoji endokrina oftalmopatija, terapija Gravesove bolesti radioaktivnim jodom treba da bude

sprovedena uz istovremenu primenu kortikosteroida.

Pacijenti koji dobijaju terapiju za tireoidnu žlezdu treba budu ponovo pregledani u odgovarajućim vremenskim razmacima.

Kod pacijenata za koje se zna da su preosetljivi na želatin i/ili njegove metabolite, preporučuje se upotreba rastvora natrijum-jodida I-131 za terapiju radioaktivnim jodom.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharaza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži 63,5 mg natrijuma po jednoj dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Što se tiče mera opreza u odnosu na opasnost po životnu sredinu, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Poznato je da mnoge farmakološki aktivne supstance stupaju u interakciju sa radioaktivnim jodom. U tome mogu učestvovati različiti mehanizmi koji oštećuju vezivanje za proteine, farmakokinetiku ili utiči na dinamiku delovanja radioaktivno obeleženog joda. Kao posledica toga, može doći do smanjenja resorpcije u tireoidnoj žlezdi. Zbog toga je neophodno prikupiti podatke o svim lekovima koje pacijent uzima i utvrditi da li neki od njih treba ukinuti pre davanja leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.

Na primer, terapija sledećim lekovima treba da bude prekinuta:

Aktivne supstance	Period tokom koga je potrebno prekinuti uzimanje
Antitireoidni lekovi (npr. karbimazol, metimazol, propiltiouracil), perhlorat	Nedelju dana pre terapije i još nekoliko dana posle terapije
Salicilati, kortikosteroidi, natrijum-nitroprusid, natrijum-sulfobromoftalein, antikoagulansi, antihistaminici, antiparazitici, penicilini, sulfonamidi,	Nedelju dana
Fenilbutazon	1 - 2 nedelje
Ekspektoransi koji sadrže jod i vitamini	Približno 2 nedelje
Preparati tireoidnih hormona	Trijodtironin 14 dana,
Amjodaron*, benzodiazepini, litijum	Približno 4 nedelje
Preparati za lokalnu upotrebu koji sadrže jod	1 - 9 meseci
Kontrastna sredstva koja sadrže jod	Do godinu dana

*U slučaju amjodarona, smanjenje preuzimanja u tireoidnoj žlezdi tokom nekoliko meseci usled dugotrajnog poluvremena raspada ovog leka.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Žene u reproduktivnom periodu

Kada se namerava primena radiofarmaceutika kod žena u reproduktivnom periodu, važno je utvrditi da nisu trudne. Svaku ženu kojoj izostane menstrualno krvarenje treba smatrati trudnom, dok se ne dokaže suprotno. Ukoliko postoji nedoumica oko njene eventualne trudnoće (ukoliko je izostalo menstrualno krvarenje, ukoliko je neredovna menstruacija, itd.) pacijentkinji treba ponuditi alternativnu terapiju bez primene jonizujućeg zračenja (ukoliko takva postoji). Ženama koje primaju lek Sodium Iodide (I131) Capsules T treba savetovati da ne ostaju trudne još 6 do 12 meseci posle terapije.

Kontracepcija kod muškaraca i žena

Ženama se savetuje da koriste kontracepciju u periodu od 6 do 12 meseci. Kao meru opreza, muškarci ne treba da začnu dete tokom 6 meseci posle terapije radioaktivnim jodom da bi se ozračeni spermatozoidi zamenili neozračenim.

Trudnoća

Upotreba leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kontraindikovana je kod dokazane trudnoće ili sumnje na trudnoću ili kada trudnoća ne može biti isključena, zbog toga što natrijum-jodid I-131 prolazi kroz placentu, što može da izazove težak i moguć ireverzibilan hipotireoidizam kod novorođenčadi (resorbovana doza koja se resorbuje kroz uterus za ovaj lek je u opsegu od 11 do 511 mGy, a tireoidna žlezda fetusa intenzivno nagomilava jod u drugom i trećem trimestru) (videti odeljak Kontraindikacije).

Ukoliko je diferencirani karcinom štitaste žlezde dijagnostikovan u toku trudnoće, terapiju radioaktivnim jodom treba odložiti do posle trudnoće.

Dojenje

Pre primene radiofarmaceutika kod majki koje doje treba razmotriti mogućnost da se primena radionuklida odloži dok majka ne prestane da doji i da se izabere najpogodniji radiofarmaceutik, imajući u vidu izlučivanje aktivnosti u majčino mleko. Ukoliko je primena neophodna, dojenje se mora prekinuti posle primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Učestalost prijavljivanja neželjenih reakcija je dobijena iz medicinske literature. Bezbednosni profil leka Sodium Iodide (I131) Capsules T razlikuje se značajno zavisno od primenjenih doza, dok doze koje treba primeniti zavise od vrste terapije (odnosno terapije benigne ili maligne bolesti). Osim toga, bezbednosni profil zavisi od primenjenih kumulativnih doza i razmaka između davanja leka. Zbog toga su prijavljene neželjene reakcije grupisane prema svojoj učestalosti pojavljivanja prilikom primene kod benignih i malignih bolesti.

Česte neželjene reakcije su: hipotireoidizam, prolazni hipertireoidizam, poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda i lokalni efekti zračenja. Kod terapije malignih neoplazmi, često se mogu javiti i dodatne gastrointestinalne neželjene reakcije i supresija koštane srži.

U sledećim tabelama prikazane su prijavljene neželjene reakcije raspoređene prema klasama sistema organa. Simptomi koji se javljaju u okviru sindroma (npr. sicca sindrom) raspoređeni su u zagradi iza odgovarajućeg sindroma.

Sledeća tabela prikazuje učestalost neželjenih reakcija na lek u ovom odeljku: Veoma često: ≥1/10

Često: ≥1/100 do <1/10

Povremeno: ≥1/1000 do <1/100

Retko: ≥1/10000 do <1/1000

Veoma retko: <1/10000

Nepoznato: nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Neželjene reakcije posle terapije benignog oboljenja:

Klasa sistema organa	Simptom	Učestalost
Poremećaji imunskog sistema	Anafilaktoidna reakcija	Nepoznato
	Trajni hipotireoidizam, hipotireoidizam	Veoma često
	Prolazni hipertireoidizam	Često
	Tireotoksična kriza. tireoiditis,	Nepoznato

	hipoparatireoidizam (smanjena koncentracija
Poremećaji oka	Endokrina oftalmopatija (kod Gravesove bolesti)	Često
	Sicca sindrom	Nepoznato
Respiratorni, torakalni i	Paraliza glasnih žica	Veoma retko
Poremećaji kože i potkožnog tkiva	Akne izazvane jodom (osip nalik na akne)	Nepoznato
Gastrointestinalni poremećaji	Sijaloadenitis	Često
Hepatobilijarni poremećaji	Poremećaj funkcije jetre	Nepoznato
Opšti poremećaji i reakcije na mestu	Lokalni otoci	Nepoznato

Neželjene reakcije posle terapije malignih oboljenja:

Klasa sistema organa	Simptom	Učestalost
Neoplazme - benigne, maligne i	Leukemija	Često
	Solidni tumori npr. karcinom mokraćne bešike,	Nepoznato
Poremećaji krvi i limfnog sistema	Aplastična anemija, eritropenija, insuficijencija	Veoma često
	Leukopenija, trombocitopenija	Često
	Trajna ili teška supresija koštane srži	Nepoznato
Poremećaji imunskog sistema	Anafilaktoidna reakcija	Nepoznato
	Tireotoksična kriza, prolazni hipertireoidizam	Retko
	Tireoiditis (prolazna leukocitoza),	Nepoznato
Poremećaji nervnog sistema	Parosmija	Veoma često
	Edem mozga	Nepoznato
	Sicca sindrom (konjunktivitis, suve oči, suvoća	Veoma često
	Opstrukcija nazolakrimalnog kanala (pojačano	Često
	Dispnea	Često
	Suženje grla*, plućna fibroza, respiratorni distres, opstrukcija disajnih puteva, pneumonitis, traheitis, poremećena funkcija glasnih žica (paraliza glasnih žica, disfonija,	Nepoznato
	Sijaloadenitis (suva usta, bol u pljuvačnim žlezdama, uvećanje pljuvačne žlezde, zubni karijes, gubitak zuba), sindrom radijacione bolesti, mučnina, gubitak osećaja ukusa, gubitak osećaja mirisa, promena osećaja ukusa,	Veoma često
	Povraćanje	Često
	Gatritis, disfagija	Nepoznato
Hepatobilijarni poremećaji	Poremećaj funkcije jetre	Nepoznato
Poremećaji bubrega i urinarnog	Radijacioni cistitis	Nepoznato
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki	Insuficijencija ovarijuma	Veoma često
	Azoospermija, ologospermija, smanjena	Nepoznato

	plodnost muškaraca, poremećaji menstruacije
Kongenitalni, familijarni i genetski poremećaji	Kongenitalni hipotireoidizam	Nepoznato
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene	Bolest slična gripu, glavobolja, zamor, bol u	Veoma često
	Lokalni otoci	Često

*: posebno kod već postojeće stenoze traheje Opis odabranih neželjenih dejstava

Poremećaji tireoidne i paratireoidne žlezde

Kao kasna posledica terapije hipertireoidizma radiaktivnim jodom može se javiti dozno zavisni hipotireoidizam.

Ovo se može manifestovati nedeljama ili godinama nakon terapije i zahteva odgovarajuće merenje funkcije tireoidne žlezde i odgovarajuću supstitucionu terapiju. Hipotireoidizam se uglavnom viđa 6 - 12 nedelja posle primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.

Prilikom terapije malignih bolesti, hipotireoidizam se često prijavljuje kao neželjena reakcija, na koji se inače računa posle tireoidektomije.

Razaranje tireoidnih folikula izazvano zračenjem od izlaganja leku Sodium Iodide (I131) Capsules T može dovesti do pogoršanja postojećeg hipertireoidizma nakon 2 - 10 dana ili čak do tireotoksične krize.

Ponekad, može da se razvije imunski hipertireoidizam nakon početne normalizacije (latentni period 2 - 10 meseci). Kod terapije velikim dozama radioaktivnog joda, pacijenti mogu da dožive prolazni zapaljenjski tireoiditis i traheitis 1 - 3 dana posle primene, sa mogućom teškom konstrikcijom traheje, posebno tamo gde postoji stenoza traheje.

U retkim slučajevima, može se pojaviti privremeni hipertireoidizam čak i nakon terapije funkcionalnog karcinoma tireoidee.

Posle terapije radioaktivnim jodom zapaženi su slučajevi prolaznog hipoparatireoidizma. Oni se moraju pratiti i lečiti supstitucionom terapijom.

Poremećaji oka

Endokrina oftalmopatija može da napreduje ili se može pojaviti nova oftalmopatija nakon terapije radioaktivnim jodom hipertireoidizma ili Gravesove bolesti.

Lokalni efekti zračenja

Poremećaj funkcije i paraliza glasnih žica prijavljeni su posle primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T, međutim, u nekim slučajevima nije moguće odlučiti da li je poremećaj glasnih žica posledica zračne terapije ili hirurške intervencije.

Veliki nivo vezivanja radioaktivnog joda može biti povezan sa lokalnim bolom, nelagodnošću i edemom, na primer u slučaju terapije preostale tireoidne žlezde radioaktivnim jodom, u oblasti glave i vrata može da se javi oštar i jak bol poreklom iz mekog tkiva.

Pneumonija izazvana zračenjem i plućna fibroza zapažene su kod pacijenata sa difuznim plućnim metastazama poreklom od diferenciranog karcinoma štitaste žlezde, zbog uništenja metastatskog tkiva. Ovo se dešava uglavnom posle terapije velikim dozama radioaktivnog joda.

U terapiji metastatskog karcinoma šitaste žlezde u koji je uključen i CNS, mora se imati u vidu mogućnost pojave lokalnog edema mozga i/ili povećanja postojećeg edema mozga.

Gastrointestinalni poremećaji

Primena velike radioaktivnosti takođe može da dovede do gastrointestinalnih poremećaja, obično tokom prvih sati ili dana nakon primene. Za prevenciju gastrointestinalnih poremećaja videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

Poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda

Sijaloadenitis može da se javi, praćen oticanjem i bolom pljuvačnih žlezda, delimičnim gubitkom osećaja ukusa i suvoćom usta. Sijaloadenitis je obično spontano reverzibilan ili uz antiinflamatornu terapiju, ali su povremeno opisani slučajevi dozno zavisnog, upornog gubitka čula ukusa i suvoće usta. Manjak pljuvačke

može da dovede do infekcije, npr. do karijesa koji se može završiti gubitkom zuba. Za prevenciju poremećaja lučenja pljuvačke, videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

Poremećaj funkcije pljuvačnih i/ili suznih žlezda sa posledičnim sicca sindromom može da se pojavi i nekoliko meseci pa čak i do dve godine posle terapije radioaktivnim jodom. Iako je sicca sindrom u većini slučajeva prolazan, kod nekih pacijenata simptomi mogu trajati i godinama.

Depresija koštane srži

Reverzibilna depresija koštane srži može se javiti kao kasna posledica, koja se manifestuje izolovanom trombocitopenijom ili eritrocitopenijom koja može biti smrtonosna. Depresija koštane srži će se verovatnije javiti posle pojedinačne primene doze veće od 5000 MBq ili posle ponovljene primene u razmaku kraćem od 6 meseci.

Sekundarne maligne bolesti

Posle primene većih aktivnosti, a posebno onih koje se koriste za lečenje malignih tumora tiroidee, zapažena je pojava povećane incidence leukemije. Postoji takođe dokaz o povećanoj incidenci sekundarnih solidnih tumora pri primeni velikih aktivnostima (veće od 7,4 GBq).

Oštećenje plodnosti

Nakon terapije karcinoma tireoidne žlezde radioaktivnim jodom, može da dođe do dozno zavisnog oštećenja plodnosti i kod muškaraca i kod žena. Zavisno od doze aktivnosti, reverzibilno oštećenje spermatogeneze može da se potvrdi sa dozama preko 1850 MBq, klinički značajni efekti, uključujući oligospermiju i azospermiju i povećane vrednosti FSH u serumu opisani su posle primene doza većih od 3700 MBq.

Opšti savet

Izloženost jonizujućem zračenju povezana je sa pojavom kancera i mogućim razvojem naslednih bolesti. Doza zračenja koja potiče od terapijske izloženosti može da dovede do veće incidence pojave kancera i mutacija. U svakom slučaju, neophodno je obezbediti da rizik od zračenja bude manji od rizika same bolesti. Isporučena doza zračenja posle terapijske doze leka Sodium Iodide (I131) Capsules T je veća od 20 mSv.

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da vrsta neželjenih reakcija kod dece bude ista kao i kod odraslih. Na osnovu veće osetljivosti dečjeg tkiva na zračenje (videti odeljak Dozimetrija) i veće očekivane dužine života, učestalost i težina se mogu razlikovati.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Predoziranje

U slučaju izloženosti velikim dozama zračenja usled predoziranja, resorbovana doza koju je pacijent primio treba da bude smanjena, kad god je to moguće, tako što će se povećati eliminacija radionuklida iz organizma učestalim mokrenjem i forsiranom diurezom. Osim toga, treba preporučiti blokadu tireoidne žlezde (na primer pomoću kalijum-jodida ili perhlorata) neposredno posle sumnje na hiperekspoziciju, da bi se smanjila izloženost tireoidee zračenju. Da bi se smanjilo preuzimanje I-131, daju se emetici.

FARMAKOLOŠKI PODACI

Farmakodinamski podaci

Farmakoterapijska grupa: terapijski radiofarmaceutici, jedinjenja joda (131I)

ATC šifra: V10XA01

Farmakološki aktivna supstanca u leku Sodium Iodide (I131) Capsules T je jod-131 u obliku natrijum-jodida koga preuzima štitasta žlezda. Tamo se uglavnom raspada tokom svog dugog vremena trajanja i na taj način izaziva selektivno ozračivanje ovog organa.

U maloj količini koja se koristi za dijagnostiku i terapiju, ne očekuju se farmakodinamska dejstva natrijum- jodida (I-131). Više od 90% radijacionog efekta potiče od emisije β zračenja čiji je srednji domet čestica 0,5

mm. β zračenje će dozno zavisno smanjiti funkciju ćelija štitaste žlezde i ćelijsku deobu, pri čemu dolazi do ćelijske smrti. Mali domet β čestica i skoro potpuno preuzimanje natrijum-jodida (I-131) u štitastoj žlezdi dovodi do zanemarljivog efekta radijacionog zračenja na ostala tkiva.

Farmakokinetički podaci

Resorpcija

Nakon oralne primene, natrijum-jodid I-131 se brzo resorbuje iz gornjeg dela gastrointestinalnog trakta (90% u toku 60 minuta). Na resorpciju utiče brzina pražnjenja želuca. Ono je povećana pri hipertireoidizmu, dok je pri hipotireodizmu smanjena.

U studijama oslobađanja natrijum jodida I-131 iz kapsula pokazano je da se oslobađanje odvija za 5 - 12 minuta i da je radioaktivnost ravnomerno raspoređena po gastričnoj sluzokoži.

Ispitivanja su pokazala da se nakon početnog brzog povećanja natrijum-jodida I-131 u serumu u toku 10 - 20 minuta, postiže stabilan nivo nakon približno 40 minuta. Posle oralne primene rastvora natrijum-jodida I- 131, stabilan nivo se postiže istovremeno.

Distribucija i nakupljanje u organu

Farmakokinetika je ista kao i kod neradioaktivnog natrijum-jodida. Posle ulaska u krvotok, jodid se distribuira uglavnom u ekstratireoidnom odeljku. Odatle ga pretežno preuzima i metaboliše štitasta žlezda približno 20% pri prvom prolazu, a deo se izluči renalnom ekskrecijom. Preuzimanje jodida u štitastoj žlezdi je maksimalno nakon 24 - 48 sati, dok se 50% maksimalne količine postiže već nakon 5 sati. Akumulacija u štitastoj žlezdi zavisi od više faktora: starosti pacijenta, volumena štitaste žlezde, bubrežnog klirensa, koncentracije cirkulišućeg jodida i prisustva drugih lekova (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Klirens jodida u štitastoj žlezdi je obično 5 - 50 mL/min. U slučaju nedostatka jodida, klirens se povećava do 100 mL/min, a u hipertireoidizmu čak do 1000 mL/min. U slučaju preopterećenja jodidom, klirens se može smanjiti do 2 - 5 mL/min. Jodid se takođe nakuplja i u bubrezima.

Male količina natrijum-jodida I-131 preuzimaju i pljuvačne žlezde, sluzokoža želuca, a deo je prisutan i u majčinom mleku, placenti i horioidnom pleksusu.

Jodid koji je preuzet u štitastoj žlezdi sledi poznati metabolizam tireoidnih hormona i ugrađuje u tireoidne hormone u toku njihove sinteze.

Eliminacija

Ekskrecijom putem bubrega izluči se 37 - 75% primenjene aktivnosti, dok se samo manji deo oko 10% izluči putem fecesa i zanemarljivi deo putem znoja.

Urinarnu ekskreciju karakteriše renalni klirens, koji čini oko 3% bubrežnog protoka i za koji ne postoje velike individualne razlike. Klirens je manji u hipotireoidizmu i pri smanjenoj bubrežnoj funkciji i veći u hipertireoidizmu. Prosečno urinarno izlučivanje kod zdravih ispitanika (ispitivan je 24-časovni urin) iznosilo je 2,8 mg/kg kod muškaraca i 2,7 mg/kg kod žena. U eutireozi sa normalnom bubrežnom funkcijom 50 - 75% primenjene aktivnosti se izluči urinom u toku 48 sati.

Poluživot

Efektivno poluživot radioaktivnog jodida u plazmi je oko12 sati, dok je poluživot jodida akumuliranog u štitastoj žlezdi čak 6 dana. Usled toga nakon primene natrijum-jodida I-131 približno 40% aktivnosti ima efektivni poluživot 0,4 dana, a preostalih 60% 8 dana.

Pretklinički podaci o bezbednosti leka

Imajući u vidu malu količinu supstance koja se primenjuje, u poređenju sa normalnim unosom joda kroz hranu (40 - 500 mikrograma/dan), nije praćena niti se očekuje akutna toksičnost. Ne postoje podaci o studijama toksičnosti ponovljenih doza natrijum-jodida, kao ni o uticaju natrijum-jodida na reproduktivnu sposobnost životinja ili o njegovom mutagenom ili karcinogenom potencijalu.