Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T indikovan je za primenu u:
Terapija lekom Sodium Iodide (I131) Capsules T se često kombinuje sa hirurškim intervencijama i sa tireostaticima.
Ovaj lek treba da primenjuju samo ovlašćeni zdravstveni radnici u nuklearno-medicinskim centrima (videti odeljak 6.6).
Doziranje
Doziranje leka je individualno, prema kliničkoj proceni lekara. Terapijski efekat se postiže nakon nekoliko nedelja. Aktivnost kapsule se mora odrediti pre upotrebe.
Odrasli
Terapija hipertireoidizma
U slučaju neuspeha ili nemogućnosti drugih načina lečenja, radioaktivni jodid se može primeniti za lečenje hipertireoidizma.
Kad god je moguće, pacijenta treba uvesti u eutireoidno stanje lekovima pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T za lečenje hipertireoidizma.
Aktivnost koja se primenjuje zavisi od dijagnoze, veličine štitaste žlezde, fiksacije radiojoda u štitastoj žlezdi i klirensa jodida. Doze su obično u opsegu aktivnosti od 200 do 800 MBq za pacijenta prosečne telesne mase (70 kg), ali može postojati potreba i za ponovljenim terapijama do kumulativne doze od 5000 MBq. Ponovljena terapija nakon 6-12 meseci se preporučuje kod pacijenata sa perzistentnim hipertireoidizmom.
Aktivnost koja se primenjuje može se definisati protokolom fiksne doze ili se može izračunati prema sledećoj jednačini:
ciljna doza (Gy) x ciljni volumen (mL)
A (MBq) = x K
makimalna fiksacija I-131 (%) x efektivno T1/2 (dani) pod sledećim uslovima:
ciljna doza je ciljna resorbovana doza u celoj štitastoj žlezdi ili u adenomu
ciljni volumen je volumen cele štitaste žlezde (Graves-ova bolest, multifokalne ili
diseminovane autonomije)
maksimalna fiksacija I-131 je maksimalna fiksacija I-131 u štitastoj žlezdi ili nodusima izražena u
% u odnosu na primenjenu aktivnost kao što je ustanovljeno u probnoj dozi
efektivno T1/2 je efektivno poluvreme I-131 u štitastoj žlezdi izraženo u danima K je 24,67
Mogu se koristiti sledeće doze za ciljne organe:
Unifokalna tireoidna autonomija 300 - 400 Gy doza za ciljni organ Multifokalna i diseminovana tireoidna autonomija 150 - 200 Gy doza za ciljni organ Graves-ova bolest 200 Gy doza za ciljni organ
U slučaju Graves-ove bolesti, multifokalne ili diseminovane autonomije, gorepomenute doze za ciljne organe odnose se na ukupan volumen štitaste žlezde, međutim u slučaju unifokalne autonomije, doza ciljnog organa odnosi se samo na volumen adenoma. Za preporučene doze za ciljne organe, videti odeljak 11.
Mogu se koristiti i druge dozimetrijske procedure, kao što su testovi određivanja doze (Gy) odgovarajućih ciljnih organa ispitivanjem fiksacije natrijum-pertehnetata (99mTc).
Tireoidna ablacija i terapija metastaza
Aktivnosti koje treba primenjivati nakon totalne i subtotalne tireoidektomije da bi se eliminisao ostatak tireoidnog tkiva su u opsegu od 1850 do 3700 MBq. Aktivnost zavisi od veličine zaostalog tkiva i fiksacije jodida. Kod ponovljenih tretmana metastaza, primenjuju se aktivnosti u opsegu od 3700 do 11100 MBq.
Posebne grupe
Pedijatrijska populacija
Mora se pažljivo razmotriti upotreba leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kod dece i adolescenata, na osnovu kliničkih potreba i procene odnosa koristi i rizika kod ove grupe pacijenata.
U pojedinim slučajevima, nakon određivanja pojedinačne doze, određuje se aktivnost koju treba primeniti kod dece i adolescenata (videti odeljak 4.4).
Kod dece i adolescenata, terapija benignih poremećaja štitaste žlezde radioaktivnim jodom može se primeniti u opravdanim slučajevima, posebno kod relapsa bolest nakon upotrebe antitireoidnih lekova ili u slučaju ozbiljnih neželjenih reakcija na antitireoidne lekove (videti odeljak 4.4).
Način primene
Kapsule su za oralnu upotrebu. Kapsule treba uzimati na prazan želudac. Treba ih progutati cele uz dovoljnu količinu tečnosti, da bi se olakšao prolaz do želuca i gornjeg dela tankog creva.
U slučaju primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kod dece, posebno kod mlađe dece, mora se utvrditi da li dete može da proguta celu kapsulu bez žvakanja. Preporučuje se davanje kapsule sa kašastom hranom.
Za pripremu pacijenta, videti odeljak 4.4.
Za uputstva pre primene leka, videti odeljak 12.
Potencijal za preosetljivost ili anafilaktičke reakcije
Ukoliko dođe do pojave preoseotljivosti ili anafilaktičke reakcije, primena leka mora biti odmah prekinuta i ukoliko je potrebno, započeta intravenska terapija. Da bi se obezbedilo trenutno dejstvo u hitnim stanjima, neophodni lekovi i oprema, kao na primer endotrahealna sonda i respirator, moraju uvek biti dostupni.
Oštećenje funkcije bubrega
Terapijska primena kapsula I131 kod pacijenata sa značajnim oštećenjem funkcije bubrega, kod kojih je neophodno prilagođavanje aktivnosti, zahteva posebnu pažnju.
Hiponatremija
Ozbiljne manifestacije hiponatremije su prijavljene nakon terapije natrijum-jodidom [131I] kod starijih pacijenata koji su bili podvgnuti totalnoj tireoidektomiji. Faktori rizika uključuju stariju životnu dob, ženski pol, upotreba diazidnih diuretika i hiponatremija na početku terapije natrijum-jodidom [131I]. Kod ovih pacijenata, treba razmotriti redovno merenje elektrolita u serumu.
Pedijatrijska populacija
Terapija benignih bolesti tireoidne žlezde radioaktivnim jodom kod dece i adolescenata dozvoljena je samo u opravdanim slučajevima, posebno nakon recidiva bolesti koja je lečena antitireoidnim lekovima ili kada se javi ozbiljna neželjena reakcija na antitireoidni lek. Ne postoje dokazi o porastu incidence kancera, leukemije ni mutacija kod ljudi, u pogledu pacijenata lečenih radioaktivnim jodom zbog benigne bolesti tireoidee, uprkos obimnoj upotrebi. Prilikom terapije dece i mladih ljudi, međutim, mora se uzeti u obzir veća osetljivost dečjeg tkiva i duže očekivano trajanje života tih pacijenata. Pri proceni rizika potrebno je uzeti u obzir i druge moguće terapije. Videti odeljke 4.2 i 11.
Priprema pacijenta
Pacijente treba podsticati da povećaju unos tečnosti i da što češće prazne mokraćnu bešiku kako bi smanjili ozračivanje, naročito kada se koristi visoka aktivnost npr. kod terapije karcinoma štitaste žlezde. Kod pacijenata koji imaju problem sa pražnjenjem mokraćne bešike, treba plasirati kateter posle primene visokih aktivnosti radioaktivnog joda.
Kapsule treba gutati cele sa dovoljnom količinom tečnosti da bi se obezbedio brz prolazak kroz želudac i gornji deo tankog creva. Savetuje se istovremena upotreba H2 antagonista ili inhibitora protonske pumpe da bi se sprečila eventualna gastrointestinalna reakcija.
U slučaju povraćanja, treba razmotriti rizik od kontaminacije.
Posebna upozorenja
Izloženost pljuvačnih žlezda zračenju treba smanjiti tako što će se stimulisati lučenje pljuvačke pomoću kiselih supstanci. Takođe se mogu koristiti i druge farmakološke zaštitne mere.
Ishrana siromašna jodom pojačaće preuzimanje joda u funkcionalno tkivo tireoidne žlezde.
Suspstitucionu terapiju treba prekinuti pre primene radioaktivnog joda kod karcinoma tireoidee da bi se obezbedilo adekvatno preuzimanje. Preporučuje se period od 14 dana za trijodtironin i 4-5 nedelja za tiroksin. Uzimanje ovih lekova treba nastaviti dva dana nakon terapije. Slično tome, karbimazol i propiltiouracil treba obustaviti pet dana pre terapije hipertireoidizma i nastaviti nekoliko dana kasnije.
Ukoliko postoji endokrina oftalmopatija, terapija Gravesove bolesti radioaktivnim jodom treba da bude sprovedena uz istovremenu primenu kortikosteroida.
Pacijenti koji dobijaju terapiju za tireoidnu žlezdu treba budu ponovo pregledani u odgovarajućim vremenskim razmacima.
Kod pacijenata za koje se zna da su preosetljivi na želatin i/ili njegove metabolite, preporučuje se upotreba rastvora natrijum-jodida I-131 za terapiju radioaktivnim jodom.
Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharaza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.
Ovaj lek sadrži 63,5 mg natrijuma po jednoj dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Što se tiče mera opreza u odnosu na opasnost po životnu sredinu, videti odeljak 6.6.
Poznato je da mnoge farmakološki aktivne supstance stupaju u interakciju sa radioaktivnim jodom. U tome mogu učestvovati različiti mehanizmi koji oštećuju vezivanje za proteine, farmakokinetiku ili utiči na dinamiku delovanja radioaktivno obeleženog joda. Kao posledica toga, može doći do smanjenja resorpcije u tireoidnoj žlezdi. Zbog toga je neophodno prikupiti podatke o svim lekovima koje pacijent uzima i utvrditi da li neki od njih treba ukinuti pre davanja leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.
Na primer, terapija sledećim lekovima treba da bude prekinuta:
Aktivne supstance | Period tokom koga je potrebno prekinuti uzimanje |
Antitireoidni lekovi (npr. karbimazol, metimazol, | Nedelju dana pre terapije i još nekoliko dana posle |
Salicilati, kortikosteroidi, natrijum-nitroprusid, natrijum-sulfobromoftalein, antikoagulansi, | Nedelju dana |
tolbutamid, tiopenton | |
Fenilbutazon | 1 - 2 nedelje |
Ekspektoransi koji sadrže jod i vitamini | Približno 2 nedelje |
Preparati tireoidnih hormona | Trijodtironin 14 dana, |
Amjodaron*, benzodiazepini, litijum | Približno 4 nedelje |
Preparati za lokalnu upotrebu koji sadrže jod | 1 - 9 meseci |
Kontrastna sredstva koja sadrže jod | Do godinu dana |
*U slučaju amjodarona, smanjenje preuzimanja u tireoidnoj žlezdi tokom nekoliko meseci usled dugotrajnog poluvremena raspada ovog leka.
Žene u reproduktivnom periodu
Kada se namerava primena radiofarmaceutika kod žena u reproduktivnom periodu, važno je utvrditi da nisu trudne. Svaku ženu kojoj izostane menstrualno krvarenje treba smatrati trudnom, dok se ne dokaže suprotno. Ukoliko postoji nedoumica oko njene eventualne trudnoće (ukoliko je izostalo menstrualno krvarenje, ukoliko je neredovna menstruacija, itd.) pacijentkinji treba ponuditi alternativnu terapiju bez primene jonizujućeg zračenja (ukoliko takva postoji). Ženama koje primaju lek Sodium Iodide (I131) Capsules T treba savetovati da ne ostaju trudne još 6 do 12 meseci posle terapije.
Kontracepcija kod muškaraca i žena
Ženama se savetuje da koriste kontracepciju u periodu od 6 do 12 meseci. Kao meru opreza, muškarci ne treba da začnu dete tokom 6 meseci posle terapije radioaktivnim jodom da bi se ozračeni spermatozoidi zamenili neozračenim.
Trudnoća
Upotreba leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kontraindikovana je kod dokazane trudnoće ili sumnje na trudnoću ili kada trudnoća ne može biti isključena, zbog toga što natrijum-jodid I-131 prolazi kroz placentu, što može da izazove težak i moguć ireverzibilan hipotireoidizam kod novorođenčadi (resorbovana doza koja se resorbuje kroz uterus za ovaj lek je u opsegu od 11 do 511 mGy, a tireoidna žlezda fetusa intenzivno nagomilava jod u drugom i trećem trimestru) (videti odeljak 4.3).
Ukoliko je diferencirani karcinom štitaste žlezde dijagnostikovan u toku trudnoće, terapiju radioaktivnim jodom treba odložiti do posle trudnoće.
Dojenje
Pre primene radiofarmaceutika kod majki koje doje treba razmotriti mogućnost da se primena radionuklida odloži dok majka ne prestane da doji i da se izabere najpogodniji radiofarmaceutik, imajući u vidu izlučivanje aktivnosti u majčino mleko. Ukoliko je primena neophodna, dojenje se mora prekinuti posle primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.
Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Učestalost prijavljivanja neželjenih reakcija je dobijena iz medicinske literature. Bezbednosni profil leka Sodium Iodide (I131) Capsules T razlikuje se značajno zavisno od primenjenih doza, dok doze koje treba primeniti zavise od vrste terapije (odnosno terapije benigne ili maligne bolesti). Osim toga, bezbednosni profil zavisi od primenjenih kumulativnih doza i razmaka između davanja leka. Zbog toga su prijavljene neželjene reakcije grupisane prema svojoj učestalosti pojavljivanja prilikom primene kod benignih i malignih bolesti.
Česte neželjene reakcije su: hipotireoidizam, prolazni hipertireoidizam, poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda i lokalni efekti zračenja. Kod terapije malignih neoplazmi, često se mogu javiti i dodatne gastrointestinalne neželjene reakcije i supresija koštane srži.
U sledećim tabelama prikazane su prijavljene neželjene reakcije raspoređene prema klasama sistema organa. Simptomi koji se javljaju u okviru sindroma (npr. sicca sindrom) raspoređeni su u zagradi iza odgovarajućeg sindroma.
Sledeća tabela prikazuje učestalost neželjenih reakcija na lek u ovom odeljku: Veoma često: ≥1/10
Često: ≥1/100 do <1/10
Povremeno: ≥1/1000 do <1/100
Retko: ≥1/10000 do <1/1000
Veoma retko: <1/10000
Nepoznato: nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Neželjene reakcije posle terapije benignog oboljenja:
Klasa sistema organa | Simptom | Učestalost |
Poremećaji imunskog sistema | Anafilaktoidna reakcija | Nepoznato |
Trajni hipotireoidizam, hipotireoidizam | Veoma često | |
Prolazni hipertireoidizam | Često | |
Tireotoksična kriza. tireoiditis, hipoparatireoidizam (smanjena koncentracija | Nepoznato | |
Poremećaji oka | Endokrina oftalmopatija (kod Gravesove | Često |
Sicca sindrom | Nepoznato | |
Respiratorni, torakalni i | Paraliza glasnih žica | Veoma retko |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Akne izazvane jodom (osip nalik na akne) | Nepoznato |
Gastrointestinalni poremećaji | Sijaloadenitis | Često |
Hepatobilijarni poremećaji | Poremećaj funkcije jetre | Nepoznato |
Opšti poremećaji i reakcije na mestu | Lokalni otoci | Nepoznato |
Neželjene reakcije posle terapije malignih oboljenja:
Klasa sistema organa | Simptom | Učestalost |
Neoplazme - benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i | Leukemija | Često |
Solidni tumori npr. karcinom mokraćne bešike, | Nepoznato | |
Poremećaji krvi i limfnog sistema | Aplastična anemija, eritropenija, insuficijencija koštane srži | Veoma često |
Leukopenija, trombocitopenija | Često | |
Trajna ili teška supresija koštane srži | Nepoznato | |
Poremećaji imunskog sistema | Anafilaktoidna reakcija | Nepoznato |
Tireotoksična kriza, prolazni hipertireoidizam | Retko | |
Tireoiditis (prolazna leukocitoza), hipoparatireoidizam (smanjena koncentracija | Nepoznato | |
Poremećaji nervnog sistema | Parosmija | Veoma često |
Edem mozga | Nepoznato | |
Poremećaji oka | Sicca sindrom (konjunktivitis, suve oči, suvoća | Veoma često |
Opstrukcija nazolakrimalnog kanala (pojačano suzenje) | Često | |
Dispnea | Često | |
Suženje grla*, plućna fibroza, respiratorni distres, opstrukcija disajnih puteva, pneumonitis, traheitis, poremećena funkcija glasnih žica (paraliza glasnih žica, disfonija, | Nepoznato | |
Sijaloadenitis (suva usta, bol u pljuvačnim žlezdama, uvećanje pljuvačne žlezde, zubni karijes, gubitak zuba), sindrom radijacione bolesti, mučnina, gubitak osećaja ukusa, gubitak osećaja mirisa, promena osećaja ukusa, | Veoma često | |
Povraćanje | Često | |
Gatritis, disfagija | Nepoznato | |
Hepatobilijarni poremećaji | Poremećaj funkcije jetre | Nepoznato |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Radijacioni cistitis | Nepoznato |
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Insuficijencija ovarijuma | Veoma često |
Azoospermija, ologospermija, smanjena plodnost muškaraca, poremećaji menstruacije | Nepoznato | |
Kongenitalni, familijarni i genetski poremećaji | Kongenitalni hipotireoidizam | Nepoznato |
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Bolest slična gripu, glavobolja, zamor, bol u vratu | Veoma često |
Lokalni otoci | Često |
*: posebno kod već postojeće stenoze traheje Opis odabranih neželjenih dejstava
Poremećaji tireoidne i paratireoidne žlezde
Kao kasna posledica terapije hipertireoidizma radiaktivnim jodom može se javiti dozno zavisni hipotireoidizam.
Ovo se može manifestovati nedeljama ili godinama nakon terapije i zahteva odgovarajuće merenje funkcije tireoidne žlezde i odgovarajuću supstitucionu terapiju. Hipotireoidizam se uglavnom viđa 6 - 12 nedelja posle primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.
Prilikom terapije malignih bolesti, hipotireoidizam se često prijavljuje kao neželjena reakcija, na koji se inače računa posle tireoidektomije.
Razaranje tireoidnih folikula izazvano zračenjem od izlaganja leku Sodium Iodide (I131) Capsules T može dovesti do pogoršanja postojećeg hipertireoidizma nakon 2 - 10 dana ili čak do tireotoksične krize.
Ponekad, može da se razvije imunski hipertireoidizam nakon početne normalizacije (latentni period 2 - 10 meseci). Kod terapije velikim dozama radioaktivnog joda, pacijenti mogu da dožive prolazni zapaljenjski tireoiditis i traheitis 1 - 3 dana posle primene, sa mogućom teškom konstrikcijom traheje, posebno tamo gde postoji stenoza traheje.
U retkim slučajevima, može se pojaviti privremeni hipertireoidizam čak i nakon terapije funkcionalnog karcinoma tireoidee.
Posle terapije radioaktivnim jodom zapaženi su slučajevi prolaznog hipoparatireoidizma. Oni se moraju pratiti i lečiti supstitucionom terapijom.
Poremećaji oka
Endokrina oftalmopatija može da napreduje ili se može pojaviti nova oftalmopatija nakon terapije radioaktivnim jodom hipertireoidizma ili Gravesove bolesti.
Lokalni efekti zračenja
Poremećaj funkcije i paraliza glasnih žica prijavljeni su posle primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T, međutim, u nekim slučajevima nije moguće odlučiti da li je poremećaj glasnih žica posledica zračne terapije ili hirurške intervencije.
Veliki nivo vezivanja radioaktivnog joda može biti povezan sa lokalnim bolom, nelagodnošću i edemom, na primer u slučaju terapije preostale tireoidne žlezde radioaktivnim jodom, u oblasti glave i vrata može da se javi oštar i jak bol poreklom iz mekog tkiva.
Pneumonija izazvana zračenjem i plućna fibroza zapažene su kod pacijenata sa difuznim plućnim metastazama poreklom od diferenciranog karcinoma štitaste žlezde, zbog uništenja metastatskog tkiva. Ovo se dešava uglavnom posle terapije velikim dozama radioaktivnog joda.
U terapiji metastatskog karcinoma šitaste žlezde u koji je uključen i CNS, mora se imati u vidu mogućnost pojave lokalnog edema mozga i/ili povećanja postojećeg edema mozga.
Gastrointestinalni poremećaji
Primena velike radioaktivnosti takođe može da dovede do gastrointestinalnih poremećaja, obično tokom prvih sati ili dana nakon primene. Za prevenciju gastrointestinalnih poremećaja videti odeljak 4.4.
Poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda
Sijaloadenitis može da se javi, praćen oticanjem i bolom pljuvačnih žlezda, delimičnim gubitkom osećaja ukusa i suvoćom usta. Sijaloadenitis je obično spontano reverzibilan ili uz antiinflamatornu terapiju, ali su povremeno opisani slučajevi dozno zavisnog, upornog gubitka čula ukusa i suvoće usta. Manjak pljuvačke može da dovede do infekcije, npr. do karijesa koji se može završiti gubitkom zuba. Za prevenciju poremećaja lučenja pljuvačke, videti odeljak 4.4.
Poremećaj funkcije pljuvačnih i/ili suznih žlezda sa posledičnim sicca sindromom može da se pojavi i nekoliko meseci pa čak i do dve godine posle terapije radioaktivnim jodom. Iako je sicca sindrom u većini slučajeva prolazan, kod nekih pacijenata simptomi mogu trajati i godinama.
Depresija koštane srži
Reverzibilna depresija koštane srži može se javiti kao kasna posledica, koja se manifestuje izolovanom trombocitopenijom ili eritrocitopenijom koja može biti smrtonosna. Depresija koštane srži će se verovatnije javiti posle pojedinačne primene doze veće od 5000 MBq ili posle ponovljene primene u razmaku kraćem od 6 meseci.
Sekundarne maligne bolesti
Posle primene većih aktivnosti, a posebno onih koje se koriste za lečenje malignih tumora tiroidee, zapažena je pojava povećane incidence leukemije. Postoji takođe dokaz o povećanoj incidenci sekundarnih solidnih tumora pri primeni velikih aktivnostima (veće od 7,4 GBq).
Oštećenje plodnosti
Nakon terapije karcinoma tireoidne žlezde radioaktivnim jodom, može da dođe do dozno zavisnog oštećenja plodnosti i kod muškaraca i kod žena. Zavisno od doze aktivnosti, reverzibilno oštećenje spermatogeneze može da se potvrdi sa dozama preko 1850 MBq, klinički značajni efekti, uključujući oligospermiju i azospermiju i povećane vrednosti FSH u serumu opisani su posle primene doza većih od 3700 MBq.
Opšti savet
Izloženost jonizujućem zračenju povezana je sa pojavom kancera i mogućim razvojem naslednih bolesti. Doza zračenja koja potiče od terapijske izloženosti može da dovede do veće incidence pojave kancera i mutacija. U svakom slučaju, neophodno je obezbediti da rizik od zračenja bude manji od rizika same bolesti. Isporučena doza zračenja posle terapijske doze leka Sodium Iodide (I131) Capsules T je veća od 20 mSv.
Pedijatrijska populacija
Očekuje se da vrsta neželjenih reakcija kod dece bude ista kao i kod odraslih. Na osnovu veće osetljivosti dečjeg tkiva na zračenje (videti odeljak 11) i veće očekivane dužine života, učestalost i težina se mogu razlikovati.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
U slučaju izloženosti velikim dozama zračenja usled predoziranja, resorbovana doza koju je pacijent primio treba da bude smanjena, kad god je to moguće, tako što će se povećati eliminacija radionuklida iz organizma učestalim mokrenjem i forsiranom diurezom. Osim toga, treba preporučiti blokadu tireoidne žlezde (na primer pomoću kalijum-jodida ili perhlorata) neposredno posle sumnje na hiperekspoziciju, da bi se smanjila izloženost tireoidee zračenju. Da bi se smanjilo preuzimanje I-131, daju se emetici.
Farmakoterapijska grupa: terapijski radiofarmaceutici, jedinjenja joda (131I)
ATC šifra: V10XA01
Farmakološki aktivna supstanca u leku Sodium Iodide (I131) Capsules T je jod-131 u obliku natrijum-jodida koga preuzima štitasta žlezda. Tamo se uglavnom raspada tokom svog dugog vremena trajanja i na taj način izaziva selektivno ozračivanje ovog organa.
U maloj količini koja se koristi za dijagnostiku i terapiju, ne očekuju se farmakodinamska dejstva natrijum- jodida (I-131). Više od 90% radijacionog efekta potiče od emisije β zračenja čiji je srednji domet čestica 0,5
mm. β zračenje će dozno zavisno smanjiti funkciju ćelija štitaste žlezde i ćelijsku deobu, pri čemu dolazi do ćelijske smrti. Mali domet β čestica i skoro potpuno preuzimanje natrijum-jodida (I-131) u štitastoj žlezdi dovodi do zanemarljivog efekta radijacionog zračenja na ostala tkiva.
Resorpcija
Nakon oralne primene, natrijum-jodid I-131 se brzo resorbuje iz gornjeg dela gastrointestinalnog trakta (90% u toku 60 minuta). Na resorpciju utiče brzina pražnjenja želuca. Ono je povećana pri hipertireoidizmu, dok je pri hipotireodizmu smanjena.
U studijama oslobađanja natrijum jodida I-131 iz kapsula pokazano je da se oslobađanje odvija za 5 - 12 minuta i da je radioaktivnost ravnomerno raspoređena po gastričnoj sluzokoži.
Ispitivanja su pokazala da se nakon početnog brzog povećanja natrijum-jodida I-131 u serumu u toku 10 - 20 minuta, postiže stabilan nivo nakon približno 40 minuta. Posle oralne primene rastvora natrijum-jodida I- 131, stabilan nivo se postiže istovremeno.
Distribucija i nakupljanje u organu
Farmakokinetika je ista kao i kod neradioaktivnog natrijum-jodida. Posle ulaska u krvotok, jodid se distribuira uglavnom u ekstratireoidnom odeljku. Odatle ga pretežno preuzima i metaboliše štitasta žlezda
približno 20% pri prvom prolazu, a deo se izluči renalnom ekskrecijom. Preuzimanje jodida u štitastoj žlezdi je maksimalno nakon 24 - 48 sati, dok se 50% maksimalne količine postiže već nakon 5 sati. Akumulacija u štitastoj žlezdi zavisi od više faktora: starosti pacijenta, volumena štitaste žlezde, bubrežnog klirensa, koncentracije cirkulišućeg jodida i prisustva drugih lekova (videti odeljak 4.5). Klirens jodida u štitastoj žlezdi je obično 5 - 50 mL/min. U slučaju nedostatka jodida, klirens se povećava do 100 mL/min, a u hipertireoidizmu čak do 1000 mL/min. U slučaju preopterećenja jodidom, klirens se može smanjiti do 2 - 5 mL/min. Jodid se takođe nakuplja i u bubrezima.
Male količina natrijum-jodida I-131 preuzimaju i pljuvačne žlezde, sluzokoža želuca, a deo je prisutan i u majčinom mleku, placenti i horioidnom pleksusu.
Jodid koji je preuzet u štitastoj žlezdi sledi poznati metabolizam tireoidnih hormona i ugrađuje u tireoidne hormone u toku njihove sinteze.
Eliminacija
Ekskrecijom putem bubrega izluči se 37 - 75% primenjene aktivnosti, dok se samo manji deo oko 10% izluči putem fecesa i zanemarljivi deo putem znoja.
Urinarnu ekskreciju karakteriše renalni klirens, koji čini oko 3% bubrežnog protoka i za koji ne postoje velike individualne razlike. Klirens je manji u hipotireoidizmu i pri smanjenoj bubrežnoj funkciji i veći u hipertireoidizmu. Prosečno urinarno izlučivanje kod zdravih ispitanika (ispitivan je 24-časovni urin) iznosilo je 2,8 mg/kg kod muškaraca i 2,7 mg/kg kod žena. U eutireozi sa normalnom bubrežnom funkcijom 50 - 75% primenjene aktivnosti se izluči urinom u toku 48 sati.
Poluživot
Efektivno poluživot radioaktivnog jodida u plazmi je oko12 sati, dok je poluživot jodida akumuliranog u štitastoj žlezdi čak 6 dana. Usled toga nakon primene natrijum-jodida I-131 približno 40% aktivnosti ima efektivni poluživot 0,4 dana, a preostalih 60% 8 dana.
Imajući u vidu malu količinu supstance koja se primenjuje, u poređenju sa normalnim unosom joda kroz hranu (40 - 500 mikrograma/dan), nije praćena niti se očekuje akutna toksičnost. Ne postoje podaci o studijama toksičnosti ponovljenih doza natrijum-jodida, kao ni o uticaju natrijum-jodida na reproduktivnu sposobnost životinja ili o njegovom mutagenom ili karcinogenom potencijalu.
Sadržaj kapsule
Dinatrijum-fosfat, dihidrat Natrijum-tiosulfat, pentahidrat Natrijum-hidrogenkarbonat Natrijum-hidroksid
Saharoza Natrijum-hlorid Voda za injekcije
Omotač kapsule
Želatin
Nije primenljivo.
6 nedelja od datuma proizvodnje.
Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju. Čuvanje treba da bude u skladu sa nacionalnim propisima za radioaktivni materijal.
Jedna kapsula, tvrda je pakovana u PETP bočicu, koja je smeštena u olovni štit.
Spoljašnje pakovanje leka je kartonska kutija u kojoj se nalazi olovni štit sa bočicom i Uputstvo za lek.
Opšta upozorenja
Radiofarmaceutici treba de se primaju, koriste i primenjuju samo od strane ovlašćene osobe koju je imenovala sama klinika. Njihov prijem, čuvanje, upotreba, transport i uklanjanje definisani su propisima i/ili odgovarajućim dozvolama nacionalnih nadležnih zvaničnih organizacija.
Radiofarmaceutici treba da se pripremaju na način koji zadovoljava i zaštitu od zračenja i farmaceutski kvalitet.
Primena radiofarmaceutika predstavlja rizik za druge osobe zbog spoljašnjeg zračenja ili mogućnosti kontaminacije od prosutog urina, povraćenog sadržaja itd. Zbog toga je neophodno preduzimati mere zaštite od zračenja u skladu sa nacionalnim propisima.
Ovaj lek može da dovede do izloženosti većine pacijenata relativno velikim dozama zračenja (videti odeljke 4.8 i 11). Primena velikih doza radioaktivnosti može da dovede do značajne opasnosti po životnu sredinu. Ova informacija je važna za članove porodice sa kojima živi osoba koja prima terapiju, kao i za javnost uopšte, zavisno od nivoa primenjene aktivnosti. Odgovarajuće mere opreza treba preduzeti u odnosu na eliminaciju aktivnosti kod pacijenta da bi se izbegla kontaminacija.
Kad se otvara pakovanje, osoblje treba da bude svesno da se slobodna radioaktivnost može registrovati na monitorima. Ova aktivnost potiče od Xe-131m koji nastaje od 1,17% raspadnutog I-131. Iako se prikazuje na monitorima, ova radioaktivnost ne predstavlja opasnost za osoblje.
Efektivna stopa doze koja se dobija inhalacijom tako nastalog Xe-131m, iznosi 0,1% stope doze na udaljenosti od 1 metra od kapsule u olovnom štitu.
Svu neiskorišćenu količinu radiofarmaceutskog leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T je radiofarmaceutski lek koji se primenjuje u terapiji.
Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T se koristi u terapiji:
Ovaj lek sadrži natrijum-jodid [131I], radioaktivnu supstancu koja se nakon oralne upotrebe u organizmu nakuplja prvenstveno u štitastoj žlezdi.
Ovaj lek je radioaktivan, ali Vaš lekar smatra da korist od primene ovog leka za Vaše stanje, prevazilazi mogući rizik od zračenja.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom specijalistom nuklearne medicine pre nego što uzmete lek Sodium Iodide (I131) Capsules T:
Male koncentracije natrijuma u krvi su uočene kod starijih pacijenata kojima je uklonjena štitasta žlezda. Ovo se najčešće dešava kod žena i kod pacijenata koji uzimaju lekove koji povećavaju izbacivanje vode i natrijuma putem urina (diuretici, kao što je hidrohlortiazid). Ukoliko ste u nekoj od ovih grupa pacijenata, Vaš lekar specijalista nuklearne medicine može da obavi pregled Vaše krvne slike da bi utvrdrio količinu elektrolita (npr. natrijuma).
Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T se daje u jednoj pojedinačnoj dozi, od strane specijaliste koji će preuzeti odgovornost za neophodne mere opreza.
Vaš lekar će Vas obavestiti da li treba da preduzmete bilo kakve posebne mere opreza nakon primene ovog leka.
Obratite se svom lekaru ukoliko imate bilo kakvih dodatnih pitanja.
Pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T treba da:
Deca i adolescenti
Razgovarajte sa svojim lekarom ukoliko ste mlađi od 18 godina.
Drugi lekovi i Sodium Iodide (I131) Capsules T
Obavestite Vašeg lekara specijalistu nuklearne medicine ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta. Obavestite Vašeg lekara specijalistu nuklearne medicine ukoliko uzimate ili Vam je dat bilo koji od sledećih lekova ili supstanci, jer oni mogu uticati na postizanje željenog terapijskog efekta.
Vaš lekar može preporučiti da prekinete sa primenom sledećih lekove pre terapije:
Gorenavedene lekove treba da prestanete da koristite pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T i to: a-f): 1 nedelja
g): 1 - 2 nedelje
h-i): približno 2 nedelje
l-m): približno 4 nedelje
Trudnoća i dojenje
Pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T morate obavestiti lekara specijalistu nuklearne medicine ukoliko postoji mogućnost
Ukoliko imate nedoumice, važno je da konsultujete lekara specijalistu nuklearne medicine koji nadzire postupak.
Kao meru opreza, muškarcima se preporučuje da izbegavaju planiranje potomstva 6 meseci nakon terapije radioaktivnim jodom.
Ako ste trudni nemojte uzimati lek Sodium Iodide (I131) Capsules T. Neophodno je isključiti svaku mogućnost trudnoće pre upotrebe ovog leka. Žene ne treba da ostanu u drugom stanju najmanje 6 - 12 meseci nakon upotrebe leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.
Obavestite svog lekara ako dojite jer on može u tom slučaju da odloži terapiju dok ne završite dojenje. On takođe može da zatraži da trajno prekinete dojenje.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Malo je verovatno da će lek Sodium Iodide (I131) Capsules T uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T sadrži saharozu i natrijum
U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.
Ovaj lek sadrži 63,5 mg natrijuma po jednoj dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Postoje strogi zakoni i pravila o upotrebi, rukovanju i odlaganju radiofarmaceutskih lekova. Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T ćete uvek koristiti samo u specijalno opremljenim, kontrolisanim zonama u okviru zdravstvene ustanove.
Ovaj lek će Vam dati isključivo lice koje je obučeno i kvalifikovano za njegovu bezbednu primenu. Oni će preduzeti sve potrebne mere opreza kako bi osigurali bezbednu primenu ovog leka i daće Vam važne informacije o toku procedure.
Vaš lekar specijalista nuklearne medicine koji nadzire postupak, odlučiće o količini leka Sodium Iodide
(I131) Capsules T koju ćete dobiti u Vašem slučaju. To će biti najmanja doza neophodna za postizanje željenog terapijskog efekata.
Uobičajena doza je:
jedna kapsula koja je napravljena samo za Vas.
Uobičajene preporučene doze za odrasle su:
MBq (Mega Bekerel) je jedinica koja se koristi za merenje radioaktivnosti i definiše aktivnost radioaktivnog materijala u momentu uzimanja kapsule.
Upotreba kod dece mlađe od 18 godina
Kod dece se koriste manje doze.
Primena leka Sodium Iodide (I131) Capsules T i obavljanje postupka
Kako da uzmete kapsulu:
Pijte što više tečnosti u toku celog dana nakon terapije. To će sprečiti zadržavanje leka i ozračivanje mokraćne bešike.
Trajanje postupka
Vaš lekar specijalista nuklearne medicine će Vas obavestiti o uobičajenoj dužini trajanja postupka.
Nakon primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T, treba da
Ako ste uzeli više leka Sodium Iodide (I131) Capsules T nego što treba
Predoziranje je praktično nemoguće jer ćete dobiti samo jednu dozu leka Sodium Iodide (I131) Capsules T koju će precizno kontrolisati lekar specijalista nuklearne medicine koji nadzire terapijski postupak. Međutim, u slučaju da dođe do predoziranja, dobićete odgovarajuću terapiju.
Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru specijalisti nuklearne medicine koji nadzire terapijski postupak.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Vaš lekar je procenio da klinička korist primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T za Vas premašuje rizik od zračenja.
Neželjena dejstva mogu se javiti sa sledećim učestalostima i grupisana su prema vrsti terapije:
Terapija benignih oboljenja
Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Terapija malignih oboljenja
Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Pljuvačne žlezde stimulišite tako što ćete jesti ili piti kiselu hranu da biste smanjili učestalost pojave ovog neželjenog dejstva.
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara specijalistu nuklearne medicine koji nadgleda postupak ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti radioaktivni lek Sodium Iodide (I131) Capsules T posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Lek čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, u skladu sa nacionalnim propisima za radioaktivni materijal.
Vi nećete biti u prilici da čuvate ovaj lek. Ovaj lek se čuva pod nadzorom odgovornih lica u posebnim uslovima, a u skladu sa nacionalnim propisima koji regulišu rad sa radioaktivnim materijalom.
Šta sadrži radiofarmaceutski lek Sodium Iodide (I131) Capsules T
sadržaj kapsule: dinatrijum-fosfat, dihidrat; natrijum-tiosulfat, pentahidrat; natrijum- hidrogenkarbonat; natrijum-hidroksid; saharoza; natrijum-hlorid; voda za injekcije; omotač kapsule: želatin.
Kako izgleda radiofarmaceutski lek Sodium Iodide (I131) Capsules T i sadržaj pakovanja
Kapsula, tvrda.
Transparentna tvrda kapsula sa praškom bele do braon boje.
Jedna kapsula, tvrda je pakovana u PETP bočicu, koja je smeštena u olovni štit.
Spoljašnje pakovanje leka je kartonska kutija u kojoj se nalazi olovni štit sa bočicom i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole
INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE VINČA
Mike Petrovića Alasa 12-14, Vinča, Beograd
Proizvođač
MALLINCKRODT MEDICAL BV
Westerduinweg 3 Petten
Holandija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Februar, 2020.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
Broj i datum dozvole:
515-01-02998-18-001 od 20.02.2020.
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:
IME LEKA
Sodium Iodide (I131) Capsules T, 37 MBq - 7400 MBq na datum kalibracije, kapsula, tvrda INN: natrijum-jodid [131I]
KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI SASTAV
Jedna kapsula, tvrda sadrži natrijum-jodid [131I], rastvor aktivnosti: 37 MBq - 7400 MBq na datum kalibracije.
Jod-131 ima vreme poluraspada od 8,02 dana. Raspada se emitujući gama zračenje od 365 keV (81%), 637 keV (7,3%) i 284 keV (6,0%) i beta zračenje maksimalne energije od 606 keV do stabilnog Ksenona-131.
Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom: saharoza 23 mg, natrijum 63,5 mg.
Za listu svih pomoćnih supstanci, videti odeljak Lista pomoćnih supstanci.
FARMACEUTSKI OBLIK
Kapsula, tvrda.
Transparentna tvrda kapsula sa praškom bele do braon boje.
KLINIČKI PODACI
Terapijske indikacije
Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T indikovan je za primenu u:
Terapija lekom Sodium Iodide (I131) Capsules T se često kombinuje sa hirurškim intervencijama i sa tireostaticima.
Doziranje i način primene
Ovaj lek treba da primenjuju samo ovlašćeni zdravstveni radnici u nuklearno-medicinskim centrima (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)).
Doziranje
Doziranje leka je individualno, prema kliničkoj proceni lekara. Terapijski efekat se postiže nakon nekoliko nedelja. Aktivnost kapsule se mora odrediti pre upotrebe.
Odrasli
Terapija hipertireoidizma
U slučaju neuspeha ili nemogućnosti drugih načina lečenja, radioaktivni jodid se može primeniti za lečenje hipertireoidizma.
Kad god je moguće, pacijenta treba uvesti u eutireoidno stanje lekovima pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T za lečenje hipertireoidizma.
Aktivnost koja se primenjuje zavisi od dijagnoze, veličine štitaste žlezde, fiksacije radiojoda u štitastoj žlezdi i klirensa jodida. Doze su obično u opsegu aktivnosti od 200 do 800 MBq za pacijenta prosečne telesne mase (70 kg), ali može postojati potreba i za ponovljenim terapijama do kumulativne doze od 5000 MBq. Ponovljena terapija nakon 6-12 meseci se preporučuje kod pacijenata sa perzistentnim hipertireoidizmom.
Aktivnost koja se primenjuje može se definisati protokolom fiksne doze ili se može izračunati prema sledećoj jednačini:
ciljna doza (Gy) x ciljni volumen (mL)
A (MBq) = x K
makimalna fiksacija I-131 (%) x efektivno T1/2 (dani) pod sledećim uslovima:
ciljna doza je ciljna resorbovana doza u celoj štitastoj žlezdi ili u adenomu
ciljni volumen je volumen cele štitaste žlezde (Graves-ova bolest, multifokalne ili
diseminovane autonomije)
maksimalna fiksacija I-131 je maksimalna fiksacija I-131 u štitastoj žlezdi ili nodusima izražena u
% u odnosu na primenjenu aktivnost kao što je ustanovljeno u probnoj dozi
efektivno T1/2 je efektivno poluvreme I-131 u štitastoj žlezdi izraženo u danima K je 24,67
Mogu se koristiti sledeće doze za ciljne organe:
Unifokalna tireoidna autonomija 300 - 400 Gy doza za ciljni organ Multifokalna i diseminovana tireoidna autonomija 150 - 200 Gy doza za ciljni organ Graves-ova bolest 200 Gy doza za ciljni organ
U slučaju Graves-ove bolesti, multifokalne ili diseminovane autonomije, gorepomenute doze za ciljne organe odnose se na ukupan volumen štitaste žlezde, međutim u slučaju unifokalne autonomije, doza ciljnog organa odnosi se samo na volumen adenoma. Za preporučene doze za ciljne organe, videti odeljak Dozimetrija.
Mogu se koristiti i druge dozimetrijske procedure, kao što su testovi određivanja doze (Gy) odgovarajućih ciljnih organa ispitivanjem fiksacije natrijum-pertehnetata (99mTc).
Tireoidna ablacija i terapija metastaza
Aktivnosti koje treba primenjivati nakon totalne i subtotalne tireoidektomije da bi se eliminisao ostatak tireoidnog tkiva su u opsegu od 1850 do 3700 MBq. Aktivnost zavisi od veličine zaostalog tkiva i fiksacije jodida. Kod ponovljenih tretmana metastaza, primenjuju se aktivnosti u opsegu od 3700 do 11100 MBq.
Posebne grupe
Pedijatrijska populacija
Mora se pažljivo razmotriti upotreba leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kod dece i adolescenata, na osnovu kliničkih potreba i procene odnosa koristi i rizika kod ove grupe pacijenata.
U pojedinim slučajevima, nakon određivanja pojedinačne doze, određuje se aktivnost koju treba primeniti kod dece i adolescenata (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Kod dece i adolescenata, terapija benignih poremećaja štitaste žlezde radioaktivnim jodom može se primeniti u opravdanim slučajevima, posebno kod relapsa bolest nakon upotrebe antitireoidnih lekova ili u slučaju ozbiljnih neželjenih reakcija na antitireoidne lekove (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Način primene
Kapsule su za oralnu upotrebu. Kapsule treba uzimati na prazan želudac. Treba ih progutati cele uz dovoljnu količinu tečnosti, da bi se olakšao prolaz do želuca i gornjeg dela tankog creva.
U slučaju primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kod dece, posebno kod mlađe dece, mora se utvrditi da li dete može da proguta celu kapsulu bez žvakanja. Preporučuje se davanje kapsule sa kašastom hranom.
Za pripremu pacijenta, videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.
Za uputstva pre primene leka, videti odeljak Instrukcije za pripremu radiofarmaceutskog leka.
Kontraindikacije
Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Potencijal za preosetljivost ili anafilaktičke reakcije
Ukoliko dođe do pojave preoseotljivosti ili anafilaktičke reakcije, primena leka mora biti odmah prekinuta i ukoliko je potrebno, započeta intravenska terapija. Da bi se obezbedilo trenutno dejstvo u hitnim stanjima, neophodni lekovi i oprema, kao na primer endotrahealna sonda i respirator, moraju uvek biti dostupni.
Oštećenje funkcije bubrega
Terapijska primena kapsula I131 kod pacijenata sa značajnim oštećenjem funkcije bubrega, kod kojih je neophodno prilagođavanje aktivnosti, zahteva posebnu pažnju.
Hiponatremija
Ozbiljne manifestacije hiponatremije su prijavljene nakon terapije natrijum-jodidom [131I] kod starijih pacijenata koji su bili podvgnuti totalnoj tireoidektomiji. Faktori rizika uključuju stariju životnu dob, ženski pol, upotreba diazidnih diuretika i hiponatremija na početku terapije natrijum-jodidom [131I]. Kod ovih pacijenata, treba razmotriti redovno merenje elektrolita u serumu.
Pedijatrijska populacija
Terapija benignih bolesti tireoidne žlezde radioaktivnim jodom kod dece i adolescenata dozvoljena je samo u opravdanim slučajevima, posebno nakon recidiva bolesti koja je lečena antitireoidnim lekovima ili kada se javi ozbiljna neželjena reakcija na antitireoidni lek. Ne postoje dokazi o porastu incidence kancera, leukemije ni mutacija kod ljudi, u pogledu pacijenata lečenih radioaktivnim jodom zbog benigne bolesti tireoidee, uprkos obimnoj upotrebi. Prilikom terapije dece i mladih ljudi, međutim, mora se uzeti u obzir veća osetljivost dečjeg tkiva i duže očekivano trajanje života tih pacijenata. Pri proceni rizika potrebno je uzeti u obzir i druge moguće terapije. Videti odeljke Doziranje i način primene i Dozimetrija.
Priprema pacijenta
Pacijente treba podsticati da povećaju unos tečnosti i da što češće prazne mokraćnu bešiku kako bi smanjili ozračivanje, naročito kada se koristi visoka aktivnost npr. kod terapije karcinoma štitaste žlezde. Kod pacijenata koji imaju problem sa pražnjenjem mokraćne bešike, treba plasirati kateter posle primene visokih aktivnosti radioaktivnog joda.
Kapsule treba gutati cele sa dovoljnom količinom tečnosti da bi se obezbedio brz prolazak kroz želudac i gornji deo tankog creva. Savetuje se istovremena upotreba H2 antagonista ili inhibitora protonske pumpe da bi se sprečila eventualna gastrointestinalna reakcija.
U slučaju povraćanja, treba razmotriti rizik od kontaminacije.
Posebna upozorenja
Izloženost pljuvačnih žlezda zračenju treba smanjiti tako što će se stimulisati lučenje pljuvačke pomoću kiselih supstanci. Takođe se mogu koristiti i druge farmakološke zaštitne mere.
Ishrana siromašna jodom pojačaće preuzimanje joda u funkcionalno tkivo tireoidne žlezde.
Suspstitucionu terapiju treba prekinuti pre primene radioaktivnog joda kod karcinoma tireoidee da bi se obezbedilo adekvatno preuzimanje. Preporučuje se period od 14 dana za trijodtironin i 4-5 nedelja za tiroksin. Uzimanje ovih lekova treba nastaviti dva dana nakon terapije. Slično tome, karbimazol i propiltiouracil treba obustaviti pet dana pre terapije hipertireoidizma i nastaviti nekoliko dana kasnije.
Ukoliko postoji endokrina oftalmopatija, terapija Gravesove bolesti radioaktivnim jodom treba da bude
sprovedena uz istovremenu primenu kortikosteroida.
Pacijenti koji dobijaju terapiju za tireoidnu žlezdu treba budu ponovo pregledani u odgovarajućim vremenskim razmacima.
Kod pacijenata za koje se zna da su preosetljivi na želatin i/ili njegove metabolite, preporučuje se upotreba rastvora natrijum-jodida I-131 za terapiju radioaktivnim jodom.
Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharaza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.
Ovaj lek sadrži 63,5 mg natrijuma po jednoj dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Što se tiče mera opreza u odnosu na opasnost po životnu sredinu, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).
Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija
Poznato je da mnoge farmakološki aktivne supstance stupaju u interakciju sa radioaktivnim jodom. U tome mogu učestvovati različiti mehanizmi koji oštećuju vezivanje za proteine, farmakokinetiku ili utiči na dinamiku delovanja radioaktivno obeleženog joda. Kao posledica toga, može doći do smanjenja resorpcije u tireoidnoj žlezdi. Zbog toga je neophodno prikupiti podatke o svim lekovima koje pacijent uzima i utvrditi da li neki od njih treba ukinuti pre davanja leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.
Na primer, terapija sledećim lekovima treba da bude prekinuta:
Aktivne supstance | Period tokom koga je potrebno prekinuti uzimanje |
Antitireoidni lekovi (npr. karbimazol, metimazol, propiltiouracil), perhlorat | Nedelju dana pre terapije i još nekoliko dana posle terapije |
Salicilati, kortikosteroidi, natrijum-nitroprusid, natrijum-sulfobromoftalein, antikoagulansi, antihistaminici, antiparazitici, penicilini, sulfonamidi, | Nedelju dana |
Fenilbutazon | 1 - 2 nedelje |
Ekspektoransi koji sadrže jod i vitamini | Približno 2 nedelje |
Preparati tireoidnih hormona | Trijodtironin 14 dana, |
Amjodaron*, benzodiazepini, litijum | Približno 4 nedelje |
Preparati za lokalnu upotrebu koji sadrže jod | 1 - 9 meseci |
Kontrastna sredstva koja sadrže jod | Do godinu dana |
*U slučaju amjodarona, smanjenje preuzimanja u tireoidnoj žlezdi tokom nekoliko meseci usled dugotrajnog poluvremena raspada ovog leka.
Plodnost, trudnoća i dojenje
Žene u reproduktivnom periodu
Kada se namerava primena radiofarmaceutika kod žena u reproduktivnom periodu, važno je utvrditi da nisu trudne. Svaku ženu kojoj izostane menstrualno krvarenje treba smatrati trudnom, dok se ne dokaže suprotno. Ukoliko postoji nedoumica oko njene eventualne trudnoće (ukoliko je izostalo menstrualno krvarenje, ukoliko je neredovna menstruacija, itd.) pacijentkinji treba ponuditi alternativnu terapiju bez primene jonizujućeg zračenja (ukoliko takva postoji). Ženama koje primaju lek Sodium Iodide (I131) Capsules T treba savetovati da ne ostaju trudne još 6 do 12 meseci posle terapije.
Kontracepcija kod muškaraca i žena
Ženama se savetuje da koriste kontracepciju u periodu od 6 do 12 meseci. Kao meru opreza, muškarci ne treba da začnu dete tokom 6 meseci posle terapije radioaktivnim jodom da bi se ozračeni spermatozoidi zamenili neozračenim.
Trudnoća
Upotreba leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kontraindikovana je kod dokazane trudnoće ili sumnje na trudnoću ili kada trudnoća ne može biti isključena, zbog toga što natrijum-jodid I-131 prolazi kroz placentu, što može da izazove težak i moguć ireverzibilan hipotireoidizam kod novorođenčadi (resorbovana doza koja se resorbuje kroz uterus za ovaj lek je u opsegu od 11 do 511 mGy, a tireoidna žlezda fetusa intenzivno nagomilava jod u drugom i trećem trimestru) (videti odeljak Kontraindikacije).
Ukoliko je diferencirani karcinom štitaste žlezde dijagnostikovan u toku trudnoće, terapiju radioaktivnim jodom treba odložiti do posle trudnoće.
Dojenje
Pre primene radiofarmaceutika kod majki koje doje treba razmotriti mogućnost da se primena radionuklida odloži dok majka ne prestane da doji i da se izabere najpogodniji radiofarmaceutik, imajući u vidu izlučivanje aktivnosti u majčino mleko. Ukoliko je primena neophodna, dojenje se mora prekinuti posle primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.
Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama
Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Neželjena dejstva
Učestalost prijavljivanja neželjenih reakcija je dobijena iz medicinske literature. Bezbednosni profil leka Sodium Iodide (I131) Capsules T razlikuje se značajno zavisno od primenjenih doza, dok doze koje treba primeniti zavise od vrste terapije (odnosno terapije benigne ili maligne bolesti). Osim toga, bezbednosni profil zavisi od primenjenih kumulativnih doza i razmaka između davanja leka. Zbog toga su prijavljene neželjene reakcije grupisane prema svojoj učestalosti pojavljivanja prilikom primene kod benignih i malignih bolesti.
Česte neželjene reakcije su: hipotireoidizam, prolazni hipertireoidizam, poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda i lokalni efekti zračenja. Kod terapije malignih neoplazmi, često se mogu javiti i dodatne gastrointestinalne neželjene reakcije i supresija koštane srži.
U sledećim tabelama prikazane su prijavljene neželjene reakcije raspoređene prema klasama sistema organa. Simptomi koji se javljaju u okviru sindroma (npr. sicca sindrom) raspoređeni su u zagradi iza odgovarajućeg sindroma.
Sledeća tabela prikazuje učestalost neželjenih reakcija na lek u ovom odeljku: Veoma često: ≥1/10
Često: ≥1/100 do <1/10
Povremeno: ≥1/1000 do <1/100
Retko: ≥1/10000 do <1/1000
Veoma retko: <1/10000
Nepoznato: nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Neželjene reakcije posle terapije benignog oboljenja:
Klasa sistema organa | Simptom | Učestalost |
Poremećaji imunskog sistema | Anafilaktoidna reakcija | Nepoznato |
Trajni hipotireoidizam, hipotireoidizam | Veoma često | |
Prolazni hipertireoidizam | Često | |
Tireotoksična kriza. tireoiditis, | Nepoznato |
hipoparatireoidizam (smanjena koncentracija | ||
Poremećaji oka | Endokrina oftalmopatija (kod Gravesove bolesti) | Često |
Sicca sindrom | Nepoznato | |
Respiratorni, torakalni i | Paraliza glasnih žica | Veoma retko |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Akne izazvane jodom (osip nalik na akne) | Nepoznato |
Gastrointestinalni poremećaji | Sijaloadenitis | Često |
Hepatobilijarni poremećaji | Poremećaj funkcije jetre | Nepoznato |
Opšti poremećaji i reakcije na mestu | Lokalni otoci | Nepoznato |
Neželjene reakcije posle terapije malignih oboljenja:
Klasa sistema organa | Simptom | Učestalost |
Neoplazme - benigne, maligne i | Leukemija | Često |
Solidni tumori npr. karcinom mokraćne bešike, | Nepoznato | |
Poremećaji krvi i limfnog sistema | Aplastična anemija, eritropenija, insuficijencija | Veoma često |
Leukopenija, trombocitopenija | Često | |
Trajna ili teška supresija koštane srži | Nepoznato | |
Poremećaji imunskog sistema | Anafilaktoidna reakcija | Nepoznato |
Tireotoksična kriza, prolazni hipertireoidizam | Retko | |
Tireoiditis (prolazna leukocitoza), | Nepoznato | |
Poremećaji nervnog sistema | Parosmija | Veoma često |
Edem mozga | Nepoznato | |
Sicca sindrom (konjunktivitis, suve oči, suvoća | Veoma često | |
Opstrukcija nazolakrimalnog kanala (pojačano | Često | |
Dispnea | Često | |
Suženje grla*, plućna fibroza, respiratorni distres, opstrukcija disajnih puteva, pneumonitis, traheitis, poremećena funkcija glasnih žica (paraliza glasnih žica, disfonija, | Nepoznato | |
Sijaloadenitis (suva usta, bol u pljuvačnim žlezdama, uvećanje pljuvačne žlezde, zubni karijes, gubitak zuba), sindrom radijacione bolesti, mučnina, gubitak osećaja ukusa, gubitak osećaja mirisa, promena osećaja ukusa, | Veoma često | |
Povraćanje | Često | |
Gatritis, disfagija | Nepoznato | |
Hepatobilijarni poremećaji | Poremećaj funkcije jetre | Nepoznato |
Poremećaji bubrega i urinarnog | Radijacioni cistitis | Nepoznato |
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Insuficijencija ovarijuma | Veoma često |
Azoospermija, ologospermija, smanjena | Nepoznato |
plodnost muškaraca, poremećaji menstruacije | ||
Kongenitalni, familijarni i genetski poremećaji | Kongenitalni hipotireoidizam | Nepoznato |
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Bolest slična gripu, glavobolja, zamor, bol u | Veoma često |
Lokalni otoci | Često |
*: posebno kod već postojeće stenoze traheje Opis odabranih neželjenih dejstava
Poremećaji tireoidne i paratireoidne žlezde
Kao kasna posledica terapije hipertireoidizma radiaktivnim jodom može se javiti dozno zavisni hipotireoidizam.
Ovo se može manifestovati nedeljama ili godinama nakon terapije i zahteva odgovarajuće merenje funkcije tireoidne žlezde i odgovarajuću supstitucionu terapiju. Hipotireoidizam se uglavnom viđa 6 - 12 nedelja posle primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.
Prilikom terapije malignih bolesti, hipotireoidizam se često prijavljuje kao neželjena reakcija, na koji se inače računa posle tireoidektomije.
Razaranje tireoidnih folikula izazvano zračenjem od izlaganja leku Sodium Iodide (I131) Capsules T može dovesti do pogoršanja postojećeg hipertireoidizma nakon 2 - 10 dana ili čak do tireotoksične krize.
Ponekad, može da se razvije imunski hipertireoidizam nakon početne normalizacije (latentni period 2 - 10 meseci). Kod terapije velikim dozama radioaktivnog joda, pacijenti mogu da dožive prolazni zapaljenjski tireoiditis i traheitis 1 - 3 dana posle primene, sa mogućom teškom konstrikcijom traheje, posebno tamo gde postoji stenoza traheje.
U retkim slučajevima, može se pojaviti privremeni hipertireoidizam čak i nakon terapije funkcionalnog karcinoma tireoidee.
Posle terapije radioaktivnim jodom zapaženi su slučajevi prolaznog hipoparatireoidizma. Oni se moraju pratiti i lečiti supstitucionom terapijom.
Poremećaji oka
Endokrina oftalmopatija može da napreduje ili se može pojaviti nova oftalmopatija nakon terapije radioaktivnim jodom hipertireoidizma ili Gravesove bolesti.
Lokalni efekti zračenja
Poremećaj funkcije i paraliza glasnih žica prijavljeni su posle primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T, međutim, u nekim slučajevima nije moguće odlučiti da li je poremećaj glasnih žica posledica zračne terapije ili hirurške intervencije.
Veliki nivo vezivanja radioaktivnog joda može biti povezan sa lokalnim bolom, nelagodnošću i edemom, na primer u slučaju terapije preostale tireoidne žlezde radioaktivnim jodom, u oblasti glave i vrata može da se javi oštar i jak bol poreklom iz mekog tkiva.
Pneumonija izazvana zračenjem i plućna fibroza zapažene su kod pacijenata sa difuznim plućnim metastazama poreklom od diferenciranog karcinoma štitaste žlezde, zbog uništenja metastatskog tkiva. Ovo se dešava uglavnom posle terapije velikim dozama radioaktivnog joda.
U terapiji metastatskog karcinoma šitaste žlezde u koji je uključen i CNS, mora se imati u vidu mogućnost pojave lokalnog edema mozga i/ili povećanja postojećeg edema mozga.
Gastrointestinalni poremećaji
Primena velike radioaktivnosti takođe može da dovede do gastrointestinalnih poremećaja, obično tokom prvih sati ili dana nakon primene. Za prevenciju gastrointestinalnih poremećaja videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.
Poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda
Sijaloadenitis može da se javi, praćen oticanjem i bolom pljuvačnih žlezda, delimičnim gubitkom osećaja ukusa i suvoćom usta. Sijaloadenitis je obično spontano reverzibilan ili uz antiinflamatornu terapiju, ali su povremeno opisani slučajevi dozno zavisnog, upornog gubitka čula ukusa i suvoće usta. Manjak pljuvačke
može da dovede do infekcije, npr. do karijesa koji se može završiti gubitkom zuba. Za prevenciju poremećaja lučenja pljuvačke, videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.
Poremećaj funkcije pljuvačnih i/ili suznih žlezda sa posledičnim sicca sindromom može da se pojavi i nekoliko meseci pa čak i do dve godine posle terapije radioaktivnim jodom. Iako je sicca sindrom u većini slučajeva prolazan, kod nekih pacijenata simptomi mogu trajati i godinama.
Depresija koštane srži
Reverzibilna depresija koštane srži može se javiti kao kasna posledica, koja se manifestuje izolovanom trombocitopenijom ili eritrocitopenijom koja može biti smrtonosna. Depresija koštane srži će se verovatnije javiti posle pojedinačne primene doze veće od 5000 MBq ili posle ponovljene primene u razmaku kraćem od 6 meseci.
Sekundarne maligne bolesti
Posle primene većih aktivnosti, a posebno onih koje se koriste za lečenje malignih tumora tiroidee, zapažena je pojava povećane incidence leukemije. Postoji takođe dokaz o povećanoj incidenci sekundarnih solidnih tumora pri primeni velikih aktivnostima (veće od 7,4 GBq).
Oštećenje plodnosti
Nakon terapije karcinoma tireoidne žlezde radioaktivnim jodom, može da dođe do dozno zavisnog oštećenja plodnosti i kod muškaraca i kod žena. Zavisno od doze aktivnosti, reverzibilno oštećenje spermatogeneze može da se potvrdi sa dozama preko 1850 MBq, klinički značajni efekti, uključujući oligospermiju i azospermiju i povećane vrednosti FSH u serumu opisani su posle primene doza većih od 3700 MBq.
Opšti savet
Izloženost jonizujućem zračenju povezana je sa pojavom kancera i mogućim razvojem naslednih bolesti. Doza zračenja koja potiče od terapijske izloženosti može da dovede do veće incidence pojave kancera i mutacija. U svakom slučaju, neophodno je obezbediti da rizik od zračenja bude manji od rizika same bolesti. Isporučena doza zračenja posle terapijske doze leka Sodium Iodide (I131) Capsules T je veća od 20 mSv.
Pedijatrijska populacija
Očekuje se da vrsta neželjenih reakcija kod dece bude ista kao i kod odraslih. Na osnovu veće osetljivosti dečjeg tkiva na zračenje (videti odeljak Dozimetrija) i veće očekivane dužine života, učestalost i težina se mogu razlikovati.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Predoziranje
U slučaju izloženosti velikim dozama zračenja usled predoziranja, resorbovana doza koju je pacijent primio treba da bude smanjena, kad god je to moguće, tako što će se povećati eliminacija radionuklida iz organizma učestalim mokrenjem i forsiranom diurezom. Osim toga, treba preporučiti blokadu tireoidne žlezde (na primer pomoću kalijum-jodida ili perhlorata) neposredno posle sumnje na hiperekspoziciju, da bi se smanjila izloženost tireoidee zračenju. Da bi se smanjilo preuzimanje I-131, daju se emetici.
FARMAKOLOŠKI PODACI
Farmakodinamski podaci
Farmakoterapijska grupa: terapijski radiofarmaceutici, jedinjenja joda (131I)
ATC šifra: V10XA01
Farmakološki aktivna supstanca u leku Sodium Iodide (I131) Capsules T je jod-131 u obliku natrijum-jodida koga preuzima štitasta žlezda. Tamo se uglavnom raspada tokom svog dugog vremena trajanja i na taj način izaziva selektivno ozračivanje ovog organa.
U maloj količini koja se koristi za dijagnostiku i terapiju, ne očekuju se farmakodinamska dejstva natrijum- jodida (I-131). Više od 90% radijacionog efekta potiče od emisije β zračenja čiji je srednji domet čestica 0,5
mm. β zračenje će dozno zavisno smanjiti funkciju ćelija štitaste žlezde i ćelijsku deobu, pri čemu dolazi do ćelijske smrti. Mali domet β čestica i skoro potpuno preuzimanje natrijum-jodida (I-131) u štitastoj žlezdi dovodi do zanemarljivog efekta radijacionog zračenja na ostala tkiva.
Farmakokinetički podaci
Resorpcija
Nakon oralne primene, natrijum-jodid I-131 se brzo resorbuje iz gornjeg dela gastrointestinalnog trakta (90% u toku 60 minuta). Na resorpciju utiče brzina pražnjenja želuca. Ono je povećana pri hipertireoidizmu, dok je pri hipotireodizmu smanjena.
U studijama oslobađanja natrijum jodida I-131 iz kapsula pokazano je da se oslobađanje odvija za 5 - 12 minuta i da je radioaktivnost ravnomerno raspoređena po gastričnoj sluzokoži.
Ispitivanja su pokazala da se nakon početnog brzog povećanja natrijum-jodida I-131 u serumu u toku 10 - 20 minuta, postiže stabilan nivo nakon približno 40 minuta. Posle oralne primene rastvora natrijum-jodida I- 131, stabilan nivo se postiže istovremeno.
Distribucija i nakupljanje u organu
Farmakokinetika je ista kao i kod neradioaktivnog natrijum-jodida. Posle ulaska u krvotok, jodid se distribuira uglavnom u ekstratireoidnom odeljku. Odatle ga pretežno preuzima i metaboliše štitasta žlezda približno 20% pri prvom prolazu, a deo se izluči renalnom ekskrecijom. Preuzimanje jodida u štitastoj žlezdi je maksimalno nakon 24 - 48 sati, dok se 50% maksimalne količine postiže već nakon 5 sati. Akumulacija u štitastoj žlezdi zavisi od više faktora: starosti pacijenta, volumena štitaste žlezde, bubrežnog klirensa, koncentracije cirkulišućeg jodida i prisustva drugih lekova (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Klirens jodida u štitastoj žlezdi je obično 5 - 50 mL/min. U slučaju nedostatka jodida, klirens se povećava do 100 mL/min, a u hipertireoidizmu čak do 1000 mL/min. U slučaju preopterećenja jodidom, klirens se može smanjiti do 2 - 5 mL/min. Jodid se takođe nakuplja i u bubrezima.
Male količina natrijum-jodida I-131 preuzimaju i pljuvačne žlezde, sluzokoža želuca, a deo je prisutan i u majčinom mleku, placenti i horioidnom pleksusu.
Jodid koji je preuzet u štitastoj žlezdi sledi poznati metabolizam tireoidnih hormona i ugrađuje u tireoidne hormone u toku njihove sinteze.
Eliminacija
Ekskrecijom putem bubrega izluči se 37 - 75% primenjene aktivnosti, dok se samo manji deo oko 10% izluči putem fecesa i zanemarljivi deo putem znoja.
Urinarnu ekskreciju karakteriše renalni klirens, koji čini oko 3% bubrežnog protoka i za koji ne postoje velike individualne razlike. Klirens je manji u hipotireoidizmu i pri smanjenoj bubrežnoj funkciji i veći u hipertireoidizmu. Prosečno urinarno izlučivanje kod zdravih ispitanika (ispitivan je 24-časovni urin) iznosilo je 2,8 mg/kg kod muškaraca i 2,7 mg/kg kod žena. U eutireozi sa normalnom bubrežnom funkcijom 50 - 75% primenjene aktivnosti se izluči urinom u toku 48 sati.
Poluživot
Efektivno poluživot radioaktivnog jodida u plazmi je oko12 sati, dok je poluživot jodida akumuliranog u štitastoj žlezdi čak 6 dana. Usled toga nakon primene natrijum-jodida I-131 približno 40% aktivnosti ima efektivni poluživot 0,4 dana, a preostalih 60% 8 dana.
Pretklinički podaci o bezbednosti leka
Imajući u vidu malu količinu supstance koja se primenjuje, u poređenju sa normalnim unosom joda kroz hranu (40 - 500 mikrograma/dan), nije praćena niti se očekuje akutna toksičnost. Ne postoje podaci o studijama toksičnosti ponovljenih doza natrijum-jodida, kao ni o uticaju natrijum-jodida na reproduktivnu sposobnost životinja ili o njegovom mutagenom ili karcinogenom potencijalu.