Singulair® 4mg tableta za žvakanje

Lek Singulair, 4 mg, tableta za žvakanje, indikovan je u terapiji astme, kao dodatna terapija kod pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) sa blagom do umerenom perzistentnom astmom koja nije adekvatno kontrolisana primenom inhalacionih kortikosteroida i kod kojih primena kratkodelujućih β- agonista "po potrebi" ne obezbeđuje adekvatnu kliničku kontrolu astme.

Lek Singulair, 4 mg, tableta za žvakanje, takođe može da predstavlja alternativnu opciju terapiji malim dozama inhalacionih kortikosteroida kod pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) sa blagom perzistentnom astmom, koji u anamnezi nisu imali nedavno teške napade astme koji su zahtevali upotrebu oralnih kortikosteroida, i kod pacijenata kod kojih se pokazalo da nisu u stanju da koriste inhalacione kortikosteroide (videti odeljak 4.2).

Lek Singulair, 4 mg, tableta za žvakanje, indikovan je i u u profilaksi astme u kojoj je je predominantna komponenta bronhokonstrikcija izazvana fizičkim naporom (vežbanjem) kod pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina).

Doziranje

Lek Singulair, 4 mg, tableta za žvakanje, deca mogu primenjivati samo uz nadzor odraslih. Za decu koja imaju problema sa primenom tableta za žvakanje, može se koristiti lek Singulair, 4 mg, granule.

Kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) preporučena doza je jedna tableta za žvakanje od 4 mg jednom dnevno, koju treba uzeti uveče.

Prilagođavanje doze u okviru ove uzrasne grupe nije neophodno.

Opšte preporuke

Terapijski efekat leka Singulair na parametre kontrole astme ispoljava se već u toku prvog dana primene. Roditelje ili staratelje treba savetovati da nastave sa davanjem leka detetu, čak i kada je njihova astma pod kontrolom, kao i u periodima kada se stanje pogorša.

Lek Singulair kao alternativna opcija terapiji niskim dozama inhalacionih kortikosteroida kod blage perzistentne astme:

Montelukast se ne preporučuje kao monoterapija kod pacijenata sa umerenom perzistentnom astmom. Primena montelukasta kao alternativne terapijske opcije niskim dozama inhalacionih kortikosteroida kod dece sa blagom perzistentnom astmom razmatra se samo kod pacijenata koji u anamnezi nisu imali nedavno teške napade astme koji su zahtevali primenu oralnih kortikosteroida, i kod kojih se pokazalo da nisu sposobni da koriste inhalacione kortikosteroide (videti odeljak 4.1). Blaga perzistentna astma se definiše kao pojava simptoma astme češće od jednom nedeljno, ali ređe od jednom dnevno, noćnih simptoma češće od dva puta mesečno, ali ređe od jednom nedeljno, uz normalnu funkciju pluća između epizoda. Ako se praćenjem ne postigne zadovoljavajuća kontrola astme (obično tokom mesec dana), razmatra se mogućnost dodatne ili druge antiinflamatorne terapije zasnovane na stepenastom pristupu u terapiji astme. Potrebna je periodična evaluacija kontrole astme.

Lek Singulair u profilaksi astme, kod dece uzrasta od 2 do 5 godina (do punih 6 godina), kod koje je predominantna komponenta bronhokonstrikcija izazvana fizičkim naporom (vežbanjem):

Kod pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) bronhokonstrikcija izazvana naporom (vežbanjem) može biti predominantna manifestacija perzistentne astme koja zahteva terapiju inhalacionim kortikosteroidima. Potrebna je procena stanja pacijenta posle 2 do 4 nedelje terapije montelukastom. Ukoliko se ne postigne zadovoljavajući odgovor, razmatra se dodatna ili druga terapija.

Terapija lekom Singulair u odnosu na druge lekove za terapiju astme:

Kad se lek Singulair, 4 mg, tableta za žvakanje, primenjuje kao dodatna terapija uz inhalacione kortikosteroide, terapija lekom Singulair ne sme biti naglo zamenjena inhalacionim kortikosteroidima (videti odeljak 4.4).

Napomena: Za primenu montelukasta kod odraslih i adolescenata od 15 i više godina predviđene su film tablete jačine 10 mg.

Posebne populacije pacijenata

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Nije neophodno prilagođavanje doziranja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nema podataka koji se odnose na primenu leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Pol

Isto doziranje leka se primenjuje kod pacijenata muškog i ženskog pola.

Pedijatrijska populacija

Ne davati lek Singulair, 4 mg, tableta za žvakanje, deci mlađoj od 2 godine. Bezbednost i efikasnost leka Singulair, 4 mg, tableta za žvakanje, nisu utvrđene kod dece mlađe od 2 godine.

Deca uzrasta od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su tablete za žvakanje jačine 5 mg.

Deca uzrasta 6 meseci - 1 godine (sve do pune 2 godine)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su granule od 4 mg. Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Tabletu sažvakati pre gutanja. Tabletu za žvakanje ne uzimati uz obrok, već bar jedan sat pre ili dva sata nakon uzimanja hrane (videti odeljak 5.2).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci (videti odeljak 6.1).

Pacijente treba savetovati da nikada ne koriste montelukast za lečenje akutnog napada astme i da za ovu svrhu imaju uvek spremnu odgovarajuću terapiju. Ukoliko se javi akutni napad astme potrebno je koristiti inhalacione kratkodelujuće β-agoniste. Pacijenti treba što pre da konsultuju lekara ukoliko im je potrebno da više puta inhaliraju kratkodelujuće β-agoniste nego što je to uobičajeno.

Inhalacioni ili oralni kortikosteroidi ne smeju naglo da budu zamenjeni montelukastom.

Ne postoje podaci koji ukazuju da bi doza oralnih kortikosteroida mogla biti smanjenja u slučaju istovremene primene montelukasta.

U retkim slučajevima, kod pacijenata na terapiji antiastmatičnim lekovima, uključujući montelukast, može se javiti sistemska eozinofilija koju ponekad prate klinički znaci vaskulitisa, koji odgovaraju Churg-Strauss sindromu, stanju koje se često leči sistemskom primenom kortikosteroida. Ovakvi slučajevi su ponekad bili udruženi sa smanjenjem ili ukidanjem terapije oralnim kortikosteroidima. Iako uzročno-posledična povezanost sa antagonistima leukotrijenskih receptora još nije utvrđena, lekari treba da obrate pažnju na eozinofiliju, osip sa simptomima vaskulitisa, pogoršanje plućnih simptoma, kardiološke komplikacije i/ili neuropatiju, kada se pojave kod njihovih pacijenata. Pacijente kod kojih se razviju ovi simptomi treba ponovo pregledati i odrediti odgovarajuću terapiju.

Terapija montelukastom ne menja potrebu pacijenata sa astmom izazvanom acetilsalicilnom kiselinom (aspirinom) da izbegavaju uzimanje acetilsalicilne kiseline (aspirina) i ostalih nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

Aspartam

Lek Singulair sadrži aspartam, izvor fenilalanina. Svaka tableta za žvakanje od 4 mg sadrži 1,2 mg aspartama, što je ekvivalentno količini od 0,674 mg fenilalanina po dozi. Ovo može imati štetan efekat po pacijente sa fenilketonurijom.

Natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, odnosno suštinski je “bez natrijuma”.

Benzil alkohol

Ovaj lek sadrži do 0,36 mg benzil alkohola po tableti. Benzil alkohol može izazvati alergijske reakcije. Velike količine treba primenjivati sa oprezom i samo ukoliko je to neophodno, naročito kod pojedinaca sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, zbog rizika od akumulacije i toksičnosti (metabolička acidoza).

Montelukast se može koristiti sa drugim lekovima koji se rutinski koriste u profilaksi i dugotrajnoj terapiji astme. U studijama interakcija sa drugim lekovima, preporučene kliničke doze montelukasta nisu imale klinički značajan uticaj na farmakokinetiku sledećih lekova: teofilina, prednizona, prednizolona, oralnih kontraceptivnih lekova (etinilestradiol/noretindron 35/1), terfenadina, digoksina i varfarina.

Površina ispod krive (PIK) montelukasta je bila smanjenja za približno 40% kod pacijenata koji su istovremeno koristili fenobarbital. S obzirom da se montelukast metaboliše preko enzima CYP 3A4, 2C8 i 2C9, potreban je oprez, posebno kod dece, kada se istovremeno primenjuje sa induktorima CYP 3A4, 2C8 i 2C9, kao što su fenitoin, fenobarbital i rifampicin.

In vitro studije su pokazale da je montelukast snažan inhibitor enzima CYP 2C8. Međutim, podaci iz kliničke studije, u kojoj su ispitivane interakcije lekova, koji se odnose na montelukast i rosiglitazon (supstrat za lekove koje se prvenstveno metabolišu preko CYP 2C8) pokazali su da montelukast ne inhibira CYP2C8 in vivo. Zbog toga se ne očekuje da će montelukast značajno da utiče na metabolizam lekova u čijem metabolizmu učestvuje ovaj enzim (npr. paklitaksel, rosiglitazon i repaglinid).

In vitro studije su pokazale da je montelukast supstrat enzima CYP 2C8, a u manjoj meri i enzima 2C9 i 3A4. U kliničkom ispitivanju interakcije lekova, u kojoj su ispitivani montelukast i gemfibrozil (inhibitor i CYP 2C8 i 2C9), gemfibrozil je povećao sistemsku izloženost montelukastu 4,4 puta. Pri istovremenoj primeni sa gemfibrozilom ili sa drugim snažnim inhibitorima CYP 2C8, nije potrebno prilagođavati uobičajenu dozu montelukasta, ali lekar treba da ima na umu mogućnost povećanja broja neželjenih reakcija.

Na osnovu in vitro podataka, ne očekuju se klinički značajne interakcije sa manje potentnim inhibitorima CYP 2C8 (npr. trimetoprim). Prilikom istovremene primene montelukasta sa itrakonazolom, snažnim inhibitorom CYP 3A4, nije došlo do značajnog povećanja sistemske izloženosti montelukastu.

Trudnoća

Ispitivanja na životinjama nisu ukazala na štetan uticaj 4ontelukast ana trudnoću I embriofetalni razvoj.

Prospektivne i retrospektivne studije primene montelukasta u trudnoći koje su ispitivale pojavu velikih urođenih mana nisu ustanovile rizik povezan sa primenom leka. Dostupne studije imaju metodološka ograničenja, uključuju malu veličinu uzorka, retrospektivno prikupljanje podataka u određenim slučajevima i nedoslednost u kontrolnim grupama.

Montelukast se može koristiti u toku trudnoće samo ako se proceni da je primena ovog leka apsolutno neophodna.

Dojenje

Studije na pacovima su pokazale da se montelukast izlučuje u mleko (videti odeljak 5.3). Nije poznato da li se montelukast ili njegovi metaboliti izlučuje u mleko dojilja.

Lek Singulair se može koristiti u periodu dojenja samo ukoliko se proceni da je to apsolutno neophodno.

Lek Singulair nema ili ima zanemarljivo mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Ipak, kod nekih osoba je zabeležena pojava pospanosti ili vrtoglavice.

Montelukast je ispitivan u kliničkim studijama kod pacijenata sa perzistentnom astmom u sledećem obimu:

• film tablete od 10 mg kod približno 4000 odraslih i adolescenata uzrasta od 15 godina i starijih,
• tablete za žvakanje od 5 mg kod približno 1750 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 14 godina,
• tablete za žvakanje od 4 mg kod 851 pedijatrijskog pacijenta uzrasta 2-5 godina i
• granule od 4 mg kod 175 pacijenata uzrasta od 6 meseci do 2 godine.

Montelukast je ispitivan u kliničkim studijama kod pacijenata sa intermitentnom astmom u sledećem obimu:

• granule i tablete za žvakanje od 4 mg kod 1038 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 meseci do 5 godina.

Kod pacijenata lečenih montelukastom, sledeće, sa lekom povezane neželjene reakcije u kliničkim studijama su prijavljene često (>1/100, <1/10), i sa većom incidencom u odnosu na pacijente koji su uzimali placebo:

U toku dugotrajnog lečenja u kliničkim studijama na ograničenom broju pacijenata, koje su trajale do 2 godine na odraslim pacijentima i do 12 meseci na pedijatrijskim pacijentima, uzrasta 6-14 godina, profil bezbednosti se nije menjao.

Kumulativno, 502 pedijatrijska pacijenta starosti od 2-5 godina su lečeni montelukastom najmanje 3 meseca, 338 je lečeno 6 meseci ili duže, a 534 pacijenta 12 meseci ili duže. U toku dužeg lečenja bezbednosni profil se nije menjao ni kod ovih pacijenata.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije prijavljene tokom postmarketinškog praćenja su razvrstane po sistemima organa, a kategorije učestalosti su određene na osnovu relevantnih kliničkih studija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Kod ispitivanja hroničnih slučajeva astme montelukast je primenjivan u dozama do 200 mg dnevno kod odraslih pacijenata u trajanju od 22 nedelje, a u kratkotrajnim studijama do 900 mg/dan tokom približno jedne nedelje, bez klinički značajnih neželjenih reakcija.

Bilo je slučajeva akutnog predoziranja, koji su dobijeni na osnovu postmarketinškog iskustva i kliničkih studija sa montelukastom. Ovi slučajevi su uključili odrasle i decu i primenu doze do 1000 mg (oko 61 mg/kg kod deteta uzrasta 42 meseca). Klinički i laboratorijski nalazi su bili konzistentni sa bezbednosnim profilom kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. Nije bilo neželjenih reakcija u većini prijavljenih slučajeva predoziranja.

Simptomi predoziranja

Neželjene reakcije koje su se najčešće pojavljivale su bile konzistentne sa bezbednosnim profilom montelukasta i uključivale su bol u abdomenu, somnolenciju, žeđ, glavobolju, povraćanje i psihomotornu hiperaktivnost.

Terapija predoziranja

Nisu dostupni specifični podaci o terapiji predoziranja montelukastom. Nije poznato da li je montelukast moguće ukloniti peritonealnom dijalizom, ili hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se primenjuju u opstruktivnim bolestima disajnih puteva; Antagonisti leukotrijenskih receptora

ATC šifra: R03DC03

Mehanizam dejstva

Cisteinil leukotrieni (LTC4, LTD4, LTE4) predstavljaju potentne inflamatorne eikosanoide koji se oslobađaju iz različitih ćelija uključujući mastocite i eozinofile. Ovi važni proastmatični medijatori vezuju se za cisteinil leukotrienske (CysLT) receptore, koji se kod ljudi nalaze u disajnim putevima uzrokujući bronhokonstrikciju, mukoznu sekreciju, vaskularnu permeabilnost i mobilizaciju eozinofila.

Farmakodinamski efekti

Montelukast je supstanca aktivna nakon oralne primene, koja se visokim afinitetom i selektivnošću vezuje za CysLT1 receptor. U kliničkim studijama je pokazano da montelukast inhibira bronhokonstrikciju nastalu usled inhalacije LTD4, i to u malim dozama kao što je doza od 5 mg. Bronhodilatacija nastaje u roku od 2 sata od oralno primenjenog leka. Bronhodilatatorni efekat prouzrokovan β-agonistom je aditivan na efekat montelukasta. Lečenje montelukastom inhibira i ranu i kasnu fazu bronhokonstrikcije izazvanu antigenima. Montelukast je, u poređenju sa placebom, smanjio broj eozinofila u perifernoj krvi kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. U posebnoj studiji je pokazano da montelukast značajno smanjuje broj eozinofila u disajnim putevima (mereno u sputumu). Kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata od 2 do 14 godina starosti montelukast je u poređenju sa placebom smanjio broj eozinofila u perifernoj krvi i poboljšao kliničku kontrolu astme.

Klinička efikasnost i bezbednost

U studijama koje su sprovedene na odraslim pacijentima montelukast, u dozi od 10 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, je pokazao značajno poboljšanje u jutarnjem forsiranom ekspiratornom volumenu u prvoj sekundi- FEV1 (10,4% vs 2,7% promene u odnosu na početne vrednosti), AM peak expiratory flow rate (PEFR) (24,5 L/min vs 3,3 L/min, promena u odnosu na početne vrednosti), kao i značajno smanjenje u ukupnoj primeni β-agonista (-26,1% vs -4,6% promena u odnosu na početne vrednosti). Poboljšanje skora

simptoma astme u toku dana i noći, koje su prijavljivali pacijenti, bilo je značajno veće u poređenju sa placebom.

Studije na odraslim pacijentima pokazale su da montelukast može da poveća klinički efekat na efekat inhalacionih kortikosteroida (% promene, u odnosu na početne vrednosti, za kombinaciju inhalacionog beklometazona i montelukasta vs sam beklometazon, za FEV1: 5,43% vs 1,04%; upotreba ß-agonista: -8,70% vs 2,64%). U poređenju sa inhalacionim beklometazonom (200 mikrograma dva puta dnevno raspršivačem) montelukast je pokazao brži inicijalni odgovor, iako je u studiji koja je trajala 12 nedelja, beklometazon obezbedio bolji ukupni efekat lečenja (% promene u odnosu na početne vrednosti za montelukast vs beklometazon za FEV1: 7,49% vs 13,3%; upotreba ß-agonista: -28,28% vs -43,89%). Ipak, u poređenju sa beklometazonom, kod velikog procenta pacijenata koji su lečeni montelukastom postignut je sličan klinički odgovor (npr. kod 50% pacijenata koji su lečeni beklometazonom postignuto je poboljšanje FEV1 za oko 11% ili više, u poređenju sa početnim vrednostima, dok je isti efekat postignut kod 42% pacijenata lečenih montelukastom).

U placebo kontrolisanoj 12-nedeljnoj studiji sprovedenoj na pedijatrijskim pacijentima uzrasta od 2 do 5 godina, montelukast primenjivan jednom dnevno u dozi od 4 mg je poboljšao parametre kontrole astme u poređenju sa placebom, nezavisno od istovremeno primenjenih drugih lekova za kontrolu astme (kortikosteroidi za primenu inhalatorom/nebulizatorom ili natrijum hromoglikat za primenu inhalatorom/nebulizatorom). Šezdeset posto pacijenata nije uzimalo druge lekove za kontrolu astme. Montelukast je, u poređenju sa placebom, poboljšao dnevne simptome (uključujući kašalj, vizing (zviždanje), probleme sa disanjem i ograničenja u dnevnim aktivnostima) i noćne simptome. Montelukast je, takođe, u poređenju sa placebom, smanjio primenu ß-agonista ''po potrebi'' i primenu kortikosteroida, koji su davani kod pogoršanja astme. Pacijenti koji su uzimali monteukast su imali veći broj dana bez astme u poređenju sa pacijentima na placebu. Efekat lečenja je postignut nakon primene prve doze.

U 12-mesečnoj, placebo kontrolisanoj studiji sa pedijatrijskim pacijentima uzrasta od 2-5 godina, koji su imali blagu astmu sa epizodama egzacerbacije astme, montelukast u dozi od 4 mg, primenjen jednom dnevno, značajno (p≤0,001) je smanjio godišnji broj epizoda egzacerbacije astme u poređenju sa placebom (1,60 epizoda egzacerbacije astme vs 2,34 epizode egzacerbacije astme), [Epizoda egzacerbacije astme se definiše kao ≥3 uzastopna dana sa dnevnim simptomima koji zahtevaju upotrebu ß-agonista, ili kortikosteroida (oralnih ili inhalacionih) ili hospitalizaciju zbog astme]. Procenat smanjenja broja epizoda egzacerbacije astme u toku godine je bio 31,9% , sa 95% CI od 16,9; 44,1.

U placebo kontrolisanoj studiji pedijatrijski pacijenti uzrasta od 6 meseci do 5 godina, koji su imali intermitentnu, a ne perzistentnu astmu, su uzimali montelukast u dozi od 4 mg, tokom 12 meseci, bilo po režimu doziranja jednom dnevno ili kao seriju dvanaestodnevnih tretmana, pri čemu je svaki počinjao kada počne serija simptoma intermitentne astme. Nisu uočene značajne razlike u broju asmatičnih epizoda koje su prerasle u asmatične napade, između pacijenata koji su uzimali montelukast u dozi od 4 mg i placeba, pri čemu je asmatična epizoda definisana kao potreba za korišćenjem zdravstvenih resursa kao što su: neplanirane posete lekaru, hitnoj službi ili hospitalizacija, kao i upotreba oralnih, intravenskih i intramuskularnih kortikosteroida.

U studiji na pedijatrijskim pacijentima uzrasta 6-14 godina, koja je trajala 8 nedelja, montelukast 5 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, je značajno poboljšao respiratornu funkciju (FEV1 8,71% vs 4,16% u odnosu na početne vrednosti; AM PEFR 27,9 L/min vs 17,8 L/min promena u odnosu na početne vrednosti) i smanjio primenu β-agonista "po potrebi" (-11,7% vs +8,2% u odnosu na početne vrednosti).

U studiji koja je trajala 12 meseci upoređivana je efikasnost montelukasta i inhalacionog flutikazona u kontroli astme kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6-14 godina koji su imali blagu perzistentnu astmu. Montelukast nije pokazao slabije dejstvo u odnosu na flutikazon u povećanju broja dana bez astme (engl. rescue free days, RFD), što je bilo primarni parametar praćenja u studiji. U proseku, u toku perioda praćenja od 12 meseci, procenat dana bez astme je povećan sa 61,6 na 84,0 u grupi koja je uzimala montelukast i sa 60,9 na 86,7 dana u flutikazon grupi. Razlika među grupama u LS srednjem (engl. Least Square Means, LS) povećanju broja dana bez astme (RFD) u % bila je statistički značajna (-2,8% sa 95% CI od -4,7, -0,9), ali u okviru prethodno definisanih granica kliničke neinferiornosti.

I montelukast i flutikazon su poboljšali kontrolu astme prema sekundarnim parametrima praćenja u toku 12- mesečne studije:

FEV1 je povećan sa 1,83 L na 2,09 L u grupi sa montelukastom i sa 1,85 L na 2,14 L u grupi sa flutikazonom. Razlika među grupama u LS srednjem povećanju FEV1 bila je -0,02 L sa 95% CI od -0,06, 0,02. Srednje povećanje predviđene vrednosti FEV1 u procentima u odnosu na početne vrednosti bilo je 0,6% u grupi sa montelukastom i 2,7% u grupi koja je lečena flutikazonom. Razlika među grupama u LS srednjoj promeni predviđenog FEV1 u odnosu na početne vrednosti u % bila je značajna: -2,2% sa 95% CI od -3,6, -0,7.

Procenat dana u kojima je korišćen β-agonist smanjen je sa 38,0 na 15,4 u grupi sa montelukastom, kao i sa 38,5 na 12,8 dana u grupi koja je lečena flutikazonom. Razlika između grupa u LS srednjem procentu dana u kojima je korišćen β-agonist bila je značajna: 2,7 sa 95% CI od 0,9, 4,5.

Procenat pacijenata koji su imali napad astme (napad astme je definisan kao period pogoršanja astme koji je zahtevao lečenje oralnim kortikosteroidima, neplaniranu posetu lekaru, posetu službi hitne pomoći ili hospitalizaciju) bio je 32,2 u grupi koja je lečena montelukastom i 25,6 u grupi pacijenata sa flutikazonom; odds ratio (95% CI) je bio značajan: 1,38 (1,04, 1,84).

Procenat pacijenata koji su koristili sistemske (uglavnom oralne) kortikosteroide u toku studije bio je 17,8% u grupi sa montelukastom i 10,5% u grupi tretiranoj flutikazonom. Razlika između grupa u LS srednjim vrednostima je bila značajna: 7,3% sa 95% CI od 2,9, 11,7.

Značajna redukcija bronhokonstrikcije izazvane naporom (engl. exercise induced bronchoconstriction, EIB) je pokazana u studiji na odraslim pacijentima koja je trajala 12 nedelja (maksimalni pad FEV1 bio je 22,33% u montelukast grupi vs 32,40% u placebo grupi; vreme oporavka do 5% u odnosu na početne vrednosti FEV1 bilo je 44,22 min u montelukast grupi i 60,64 min u placebo grupi). Ovaj efekat bio je konzistentan u toku 12 nedelja trajanja studije. Smanjenje EIB je takođe pokazano u kratkotrajnoj studiji na pedijatrijskim pacijentima starosti 6-14 godina (maksimalno smanjenje FEV1 je bilo 18,27% vs 26,11%; vreme oporavka do 5% od početne vrednosti FEV1 je bilo 17,76 min vs 27,98 min). U obe studije efekat je pokazan na kraju doznog intervala pri čemu je doziranje bilo jednom dnevno.

Kod astmatičnih pacijenata osetljivih na acetilsalicilnu kiselinu (aspirin), koji su istovremeno dobijali inhalacione i/ili oralne kortikosteroide, lečenje montelukastom u poređenju sa placebom, dalo je značajno poboljšanje u kontroli astme (promena FEV1 od 8,55% vs -1,74% u odnosu na početne vrednosti i smanjenje ukupne upotrebe β-agonista od - 27,78% vs 2,09% promena u odnosu na početne vrednosti).

Resorpcija

Montelukast se brzo resorbuje nakon oralne primene. Za 10 mg film tablete srednja maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) se postiže za 3 sata (Tmax) nakon primene kod odraslih nakon primene leka natašte. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 64%. Pri oralnoj primeni leka standardan obrok ne utiče na njegovu bioraspoloživost i Cmax. Bezbednost i efikasnost su pokazane u kliničkim studijama u kojima su film tablete od 10 mg, bez obzira na vreme obroka.

Za tablete za žvakanje od 5 mg Cmax je dostignuta za 2 sata kod odraslih nakon primene leka natašte. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 73%, i standardnim obrokom se smanjuje na 63%.

Nakon primene tablete za žvakanje od 4 mg pedijatrijskim pacijentima uzrasta od 2 do 5 godina u uslovima gladovanja, Cmax se postiže 2 sata nakon primene. Srednja vrednost Cmax je bila 66% viša, dok je srednja vrednost Cmin bila niža nego kod odraslih koji su primenjivali tablete od 10 mg.

Distribucija

Montelukast se vezuje više od 99% za proteine plazme. Volumen distribucije u stanju ravnoteže za montelukast je u poseku 8-11 litara. Studije na pacovima koji su tretirani radioobeleženim montelukastom ukazuju da montelukast minimalno prolazi krvno-moždanu barijeru. Pored toga, koncentracije radioobeleženog materijala u tkivima 24 sata posle doziranja su bile minimalne u svim ostalim tkivima.

Biotransformacija

Montelukast se intenzivno metaboliše. U studijama sa terapijskim dozama montelukasta, koncentracije metabolita u plazmi se nisu mogle detektovani u stanju ravnoteže ni kod odraslih ni kod dece.

Citiohrom P450 2C8 je najznačajniji enzim u metabolizmu montelukasta. Pored toga, CYP 3A4 i 2C9 mogu biti u manjoj meri uključeni u metabolizam montelukasta, iako je pokazano da itrakonazol, inhibitor CYP 3A4, nije uticao na promenu farmakokinetičkih parametara montelukasta kod zdravih ispitanika koji su uzimali 10 mg montelukasta dnevno. Na osnovu rezultata in vitro na mikrozomima humane jetre utvrđeno je da terapijske koncentracije montelukasta u plazmi ne inhibiraju citohrome P450 3A4, 2C9, 1A2, 2A6, 2C19 i 2D6. Doprinos metabolita u ostvarivanju terapijskog dejstva montelukasta je minimalan.

Eliminacija

Plazma klirens montelukasta kod zdravih odraslih osoba je u proseku 45 mL/min. Posle oralne primene obeleženog montelukasta 86% radioaktivnosti se može detektovati u fecesu prikupljenom tokom 5 dana, i < od 0,2% se detektuje u urinu. Ako se uzme u obzir i procenjena bioraspoloživost montelukasta nakon oralne primene, može se zaključiti da se montelukast i njegovi metaboliti skoro isključivo eliminišu putem žuči.

Karakteristike pacijenata

Nije neophodno podešavanje doze kod starijih ili osoba sa blagom do umerenom insuficijencijom jetre. Nisu rađene studije kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. S obzirom na to da se montelukast i njegovi metaboliti eliminišu putem žuči, smatra se da nije potrebno podešavanje doze kod oštećenja funkcije bubrega. Nema podataka o farmakokinetici montelukasta kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre (Child-Pugh skor >9). Nakon primene visokih doza montelukasta (20 i 60 puta veće od preporučenih doza kod odraslih), primećeno je smanjenje koncentracije teofilina u plazmi. Ovaj efekat nije primećen pri preporučenim dozama od 10 mg jednom dnevno.

U ispitivanju toksičnosti na životinjama uočene su manje prolazne promene serumskih biohemijskih parametara kao što su koncentracija ALT, glukoze, fosfora i triglicerida. Znaci toksičnosti bili su pojačana salivacija, gastrointestinalni simptomi, retke stolice i disbalans elektrolita. Do ovih efekata došlo je u dozama koje su obezbedile 17 puta veću sistemsku ekspoziciju u odnosu na kliničke doze. Kod majmuna, neželjena toksična dejstva su se javljala sa dozom od 150 mg/kg dnevno (više od 232 puta veća sistemska ekspozicija u odnosu na kliničku dozu). U ispitivanju na životinjama montelukast nije uticao na fertilitet ili reproduktivno ponašanje posle sistemske ekspozicije koja je bila veća od kliničkog izlaganja 24 puta. Blago smanjenje telesne mase mladunaca je primećeno u ispitivanju plodnosti ženki pacova, pri primeni doza od 200 mg/kg/dan (> 69 puta veća od kliničke sistemske izloženosti). U studijama na kunićima, veća incidenca nekompletne osifikacije, u poređenju sa kontrolnom grupom, je primećena prilikom sistemske izloženosti

>24 puta većoj od one pri primeni kliničkih doza. Nisu primećene abnormalnosti kod pacova. Pokazalo se da montelukast prolazi placentalnu barijeru i luči se u majčino mleko kod životinja.

Nije bilo smrtnih slučajeva prilikom primene montelukast-natrijuma u pojedinačnim oralnim dozama do najviše 5000 mg/kg kod miševa i pacova (15000 mg/m2 i 30000 mg/m2 kod miševa, odnosno pacova), što je i maksimalna testirana doza. Ova doza odgovara dozi koja je 25000 puta veća od preporučene dnevne doze kod odraslih ljudi (izračunato prema telesnoj masi odrasle osobe od 50 kg).

Utvrđeno je da montelukast primenjen u dozama i do 500 mg/kg/dan (približno >200 puta veća od sistemske izloženosti) nema fototoksične učinke kod miševa u odnosu na UVA, UVB ili spektar vidljive svetlosti.Montelukast nije pokazao mutagenost u in vitro i in vivo testovima, niti karcinogenost kod glodara.

Manitol (E 421) Celuloza, mikrokristalna

Hidroksipropilceluloza (E 463) Gvožđe(III)-oksid, crveni (E 172) Kroskarmeloza-natrijum

Aroma trešnje koja sadrži benzil alkohol (E 1519)

Aspartam (E 951) Magnezijum-stearat

Nema podataka o inkompatibilnosti.

2 godine.

Lek čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje je poliamid/PVC/aluminijumski blister sa 14 tableta za žvakanje.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 tableta za žvakanje (ukupno 28 tableta za žvakanje) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Šta je lek Singulair?

Lek Singulair je antagonista leukotrijenskih receptora koji blokira supstance koje se zovu leukotrijeni.

Kako deluje lek Singulair?

Leukotrijeni izazivaju sužavanje i otok disajnih puteva u plućima. Putem blokiranja leukotrijena lek Singulair poboljšava simptome astme i pomaže u kontroli astme.

Kada treba koristiti lek Singulair?

Vaš lekar je propisao Singulair da bi lečio astmu koju Vaše dete ima, sprečavajući pojavu simptoma astme tokom dana ili noći.

• Lek Singulair, 4 mg, tableta za žvakanje, se koristi za lečenje pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) kod kojih se adekvatna kontrola astme ne može postići lekovima koje već uzimaju, tako da im je potrebna dodatna terapija.
• Lek Singulair, 4 mg, tableta za žvakanje, se takođe može koristiti kao alternativna terapija inhalacionim kortikosteroidima (koji se primenjuju pomoću pumpice, udisanjem) kod pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) koji nisu skoro koristili oralne kortikosteroide, i za koje se pokazalo da nisu u mogućnosti da primenjuju inhalacione kortikosteroide.
• Lek Singulair, 4 mg, tableta za žvakanje, takođe pomaže u sprečavanju sužavanja disajnih puteva izazvanog fizičkim naporom (vežbanjem), kod pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina.

Lekar će utvrditi kako Vaše dete treba da koristi lek Singulair, u zavisnosti od simptoma i stepena težine astme Vašeg deteta.

Šta je astma?

Astma je dugotrajno oboljenje.

Astma uključuje:

• Otežano disanje zbog sužavanja disajnih puteva. Suženje disajnih puteva se pogoršava ili poboljšava, kao reakcija na različite uslove.
• Osetljivost disajnih puteva koji reaguju na mnoge faktore, poput duvanskog dima, polena, hladnog vazduha ili fizičkih napora.
• Otok (zapaljenje) sluzokože disajnih puteva.

Simptomi astme su: kašalj, zviždanje u grudima, osećaj teskobe u grudnom košu.

Obavestite lekara o svim medicinskim problemima ili alergijama koje Vaše dete trenutno ima ili koje je imalo ranije.

Lek Singulair ne smete uzimati:

• Ukoliko je Vaše dete alergično (preosetljivo) na montelukast ili bilo koji sastojak leka (videti odeljak 6. Dodatne informacije).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što date lek Singulair Vašem detetu:

• Ukoliko se simptomi astme ili disanje Vašeg deteta pogoršaju, odmah o tome obavestite lekara.
• Lek Singulair tableta za žvakanje nije namenjen za lečenje akutnih napada astme. Ukoliko se kod Vašeg deteta javi asmatični napad, sledite uputstva koja Vam je lekar dao. Uvek morate imati pri ruci odgovarajuće lekove ( inhalacione ß-agoniste ), koji se koriste u akutnom napadu astme.
• Izuzetno je važno da Vaše dete uzima sve lekove za lečenje astme koje je propisao lekar. Lek Singulair se ne sme koristiti umesto lekova za lečenje astme koje je lekar propisao.
• Svaki pacijent koji uzima lekove za lečenje astme mora da bude obavešten da se u slučaju pojave kombinacije simptoma poput simptoma sličnih gripu, peckanja, bockanja ili trnjenja u rukama ili nogama, pogoršanja plućnih simptoma i/ili osipa, obavezno javi lekaru..
• Vaše dete ne sme da uzima acetilsalicilnu kiselinu (aspirin) i lekove protiv zapaljenja (nesteroidne antiinflamatorne lekove, NSAIL), ukoliko ti lekovi dovode do pogoršanja astme.

Primena kod dece

Nemojte davati ovaj lek deci mlađoj od 2 godine starosti.

Dostupni su drugi oblici ovog leka koji su namenjeni za pedijatrijske pacijente ispod 18 godina starosti na osnovu starosne grupe.

Drugi lekovi i Singulair

Kažite lekaru ili farmaceutu ako Vi ili Vaše dete uzimate, ili ste donedavno uzimali, bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Neki lekovi mogu uticati na dejstvo leka Singulair i obrnuto, lek Singulair može uticati na dejstvo drugih lekova.

Pre nego što počnete da uzimate lek Singulair, kažite lekaru ukoliko Vi ili Vaše dete već uzimate neki od sledećih lekova:

• fenobarbital (lek za terapiju epilepsije)
• fenitoin (lek za terapiju epilepsije)
• rifampicin (lek za terapiju tuberkuloze i nekih drugih infekcija).

Uzimanje leka Singulair sa hranom i pićima

Lek Singulair, 4 mg, tableta za žvakanje, ne treba uzimati sa hranom, već najmanje jedan sat pre obroka ili dva sata nakon obroka.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Lek Singulair se može koristiti u toku trudnoće samo ako lekar proceni da je to neophodno.

Dojenje

Nije poznato da li lek Singulair prelazi u majčino mleko. Ukoliko dojite ili nameravate da dojite, treba da se posavetujete sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Singulair.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ovaj odeljak nije primenjiv na lek Singulair, 4 mg, tableta za žvakanje, jer je on namenjen za upotrebu kod dece od 2 do 5 godina (do punih 6 godina) starosti. Niže navedena informacija se odnosi na aktivnu supstancu leka - montelukast.

Ne očekuje se da će montelukast imati uticaja na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Ipak, individualni odgovor na lek može biti različit. Određena neželjena dejstva (poput vrtoglavice i pospanosti), koja su prijavljivana, kod pojedinih osoba mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilom ili drugim mašinama.

Lek Singulair, 4 mg, tableta za žvakanje sadrži aspartam, natrijum i benzil alkohol.

Ovaj lek sadrži 1,2 mg aspartama u svakoj tableti za žvakanje od 4 mg, što je ekvivalentno 0,674 mg fenilalanina. Aspartam je izvor fenilalanina. Može imati štetan efekat ukoliko Vaše dete ima fenilketonuriju, redak genetski poremećaj u okviru koga dolazi do nagomilavanja fenilalanina jer organizam ne može adekvatno da ga ukloni.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, tj. suštinski je “bez natrijuma”.

Ovaj lek sadrži do 0,36 mg benzil alkohola po tableti. Benzil alkohol može uzrokovati alergijske reakcije. Pitajte svog lekara ili farmaceuta za savet ukoliko Vaše dete ima oboljenje jetre ili bubrega, iz razloga što se velike količine benzil alkohola mogu nagomilati u organizmu i izazvati neželjene efekte (takozvanu “metaboličku acidozu”).

Vaše dete uvek treba da uzima ovaj lek tačno onako kako su Vam objasnili Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni kako da uzimate ovaj lek, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

• Lek Singulair, 4 mg, tableta za žvakanje, deca mogu primenjivati samo uz nadzor odraslih. Za decu koja imaju problema sa primenom tableta za žvakanje, može se koristiti lek Singulair, 4 mg, granule.
• Dajte Vašem detetu jednu tabletu za žvakanje leka Singulair jednom dnevno, na način kako je to propisao lekar.
• Vaše dete treba da uzima lek i onda kada nema nikakvih simptoma ili ima akutni napad astme.

Za decu uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina):

Preporučena dnevna doza leka je jedna tableta za žvakanje od 4 mg, uveče.

Ukoliko Vaše dete uzima Singulair, nemojte mu davati druge proizvode koji sadrže isti aktivni sastojak, montelukast.

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Tabletu sažvakati pre gutanja. Tabletu za žvakanje ne uzimati uz obrok, već bar jedan sat pre ili dva sata nakon uzimanja hrane.

Ako je Vaše dete uzelo više leka Singulair nego što treba

Odmah se obratite lekaru za savet.

U većini prijavljenih slučajeva predoziranja nije bilo neželjenih efekata. Najčešći simptomi koji su se javljali kod prijavljenih slučajeva predoziranja kod dece i odraslih su bili bol u stomaku, pospanost, žeđ, glavobolja, povraćanje i hiperaktivnost.

Ako ste zaboravili da date Vašem detetu lek Singulair

Potrudite se da Vaše dete uzima lek Singulair na način kako mu/joj je propisan. Ukoliko Vaše dete propusti

da uzme dozu leka, nastavite da se pridržavate uobičajenog protokola od jedne tablete za žvakanje dnevno. Nemojte davati Vašem detetu duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu.

Ako Vaše dete naglo prestane da uzima lek Singulair

Lek Singulair leči astmu kod Vašeg deteta samo ukoliko ovaj lek budete davali detetu u kontinuitetu.

Važno je da Vaše dete nastavi sa uzimanjem leka Singulair onoliko dugo koliko je to lekar propisao. To će pomoći da astma kod Vašeg deteta bude pod kontrolom.

Ukoliko imate bilo kakva dodatna pitanja u vezi upotrebe ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

U kliničkim ispitivanjima sa lekom Singulair u obliku tableta za žvakanje od 4 mg, najčešće (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) zabeležena neželjena dejstva izazvani lekom Singulair bila su:

• bol u stomaku
• žeđ.

Pored ovih zabeleženo je i sledeće neželjeno dejstvo u kliničkim studijama u kojima je korišćen lek Singulair u obliku film tableta od 10 mg i tableta za žvakanje od 5 mg:

• glavobolja.

Ova neželjena dejstva obično su bila blaga i dešavala su se sa većom učestalošću kod pacijenata koji su lečeni lekom Singulair nego kod onih koji su primali placebo (pilula koja ne sadrži aktivni sastojak).

Ozbiljna neželjena dejstva

Odmah kažite svom lekaru ako primetite bilo koje od dole navedenih neželjenih dejstava kod Vašeg deteta, koje može da bude ozbiljno i zbog koga može Vašem detetu da zatreba hitna medicinska pomoć:

Povremena neželjena dejstva: (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• alergijske reakcije uključujući otok lica, usana, jezika i/ili grla koje mogu dovesti do teškoća pri disanju ili gutanju
• promene u ponašanju i raspoloženju: uznemirenost uključujući agresivno ili neprijateljsko ponašanje, depresija
• pojava epileptičnih napada

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• pojačana sklonost ka krvarenju
• drhtanje
• subjektivni osećaj lupanja srca (palpitacije)

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• kombinovani simptomi kao što su bolest slična gripu, peckanje i bockanje ili utrnulost ruku i nogu, pogoršanje plućnih simptoma i/ili osip na koži (Churg-Strauss-ov sindrom) (Vidite odeljak 2)
• mali broj trombocita
• promene u ponašanju i raspoloženju: halucinacije, dezorjentacija, samoubilačke misli i radnje
• zapaljenje (inflamacija) pluća
• teške reakcije na koži (multiformni eritem) koje se mogu javiti bez ikakvog nagoveštaja
• zapaljenje jetre (hepatitis)

Ostale neželjene reakcije prijavljene nakon stavljanja leka u promet:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcije gornjeg dela respiratornog trakta

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• dijareja, mučnina, povraćanje
• osip na koži
• groznica
• povišene vrednosti enzima jetre

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene u ponašanju i raspoloženju: poremećaj snova uključujući noćne more, teškoće pri uspavljivanju, hodanje u snu, razdražljivost, nespokojstvo, nemir
• vrtoglavica, pospanost, osećaj peckanja i bockanja/utrnulost
• krvarenje iz nosa
• suva usta, problemi sa varenjem
• pojavljivanje modrica, svrab, koprivnjača
• bol u zglobovima ili mišićima, grčevi u mišićima
• noćno mokrenje kod dece
• slabost/umor, osećaj opšteg lošeg stanja, oticanje

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene u ponašanju i raspoloženju: poremećaj pažnje, slabljenje memorije, nekontrolisani pokreti mišića

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• mekani crvenkasti otoci ispod kože, najčešće na potkolenicama (nodozni eritem)
• promene ponašanja i raspoloženja: opsesivno-kompulzivni simptomi, mucanje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van domašaja i vidokruga dece.

Ne smete koristiti lek Singulair nakon isteka roka upotrebe označenog na spoljašnjem pakovanju (“Važi do:”). Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.

Lek čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca leka je montelukast. Jedna tableta za žvakanje sadrži 4 mg montelukasta (u obliku montelukast-natrijuma).
• Pomoćne supstance su:

manitol (E 421); celuloza, mikrokristalna; hidroksipropilceluloza (E 463); gvožđe(III)-oksid, crveni (E 172); kroskarmeloza-natrijum; aroma trešnje koja sadrži benzil alkohol (E 1519); aspartam (E 951); magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek Singulair i sadržaj pakovanja

Tablete za žvakanje Singulair od 4 mg su ovalne, bikonveksne tablete ružičaste boje sa utisnutom oznakom

„SINGULAIR“ na jednoj strani i oznakom „MSD 711“ na drugoj strani.

Unutrašnje pakovanje je poliamid/PVC/aluminijumski blister sa 14 tableta za žvakanje.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 tableta za žvakanje (ukupno 28 tableta za žvakanje) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole

ORGANON D.O.O.

Milutina Milankovića 1i, Beograd – Novi Beograd

Proizvođač

• MERCK SHARP & DOHME BV., Waarderweg 39, Haarlem, Holandija.
• ORGANON HEIST B.V., Industriepark 30 Heist-op-den-Berg, 2220, Belgija

Napomena: štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Januar, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

000454811 2023 59010 007 000 515 021 04 001 od 22.01.2024.