Saphnelo® 300mg koncentrat za rastvor za infuziju

Lek Saphnelo je indikovan kao dodatna terapija za lečenje odraslih pacijenata, koji uprkos standardnoj terapiji imaju umereni do težak aktivni sistemski eritemski lupus (engl. systemic lupus erythematosus, SLE).

Lečenje mora da započne i nadgleda lekar sa iskustvom u lečenju SLE. Doziranje

Preporučena doza je 300 mg, primenjena intravenskom infuzijom tokom 30 minuta svake 4 nedelje.

Pacijentima koji u anamnezi imaju reakcije povezane sa infuzijom može se dati premedikacija (npr. antihistaminik) pre infuzije anifrolumaba (videti odeljak 4.4).

Propuštena doza

Ukoliko se propusti planirana infuzija, terapiju treba nastaviti što je pre moguće. Između dve doze mora se održavati interval od najmanje 14 dana.

Posebne populacije

Starije osobe (≥ 65 godina)

Nije potrebno podešavanje doze. Dostupni su ograničeni podaci o primeni kod osoba ≥ 65 godina (n = 20); nema dostupnih podataka za pacijente starije od 75 godina (videti odeljak 5.2)

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno podešavanje doze. Nema iskustva sa pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, ni u krajnjem stadijumu bolesti bubrega (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno podešavanje doze (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Saphnelo još nisu utvrđene kod dece i adolescenata (mlađih od 18 godina). Nema dostupnih podataka.

Način primene

Za intravensku primenu.

Lek Saphnelo se ne sme primenjivati brzom ni bolusnom intravenskom injekcijom.

Nakon što se razblaži rastvorom natrijum-hlorida za injekcije od 9 mg/mL (0,9%), lek Saphnelo se primenjuje infuzijom tokom 30 minuta kroz intravensku infuzionu liniju koja ima sterilan, linijski filter od 0,2 ili 0,22 mikrometara koji se slabo vezuje za proteine.

Ako se kod pacijenta pojavi reakcija na infuziju, može se smanjiti brzina infuzije ili privremeno prekinuti primena.

Po završetku infuzije komplet za infuziju treba isprati sa 25 mL rastvora natrijum-hlorida za injekcije od 9 mg/mL (0,9%) kako bi se osigurala primena celokupne doze rastvora za infuziju.

Nemojte da dajete druge lekove kroz istu infuzionu liniju.

Za uputstva o razblaženju leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Sledljivost

Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, naziv i broj serije primenjenog leka treba jasno evidentirati.

Grupe pacijenata koje su bile isključene iz kliničkih studija

Anifrolumab nije ispitivan u kombinaciji sa drugim biološkim terapijama, uključujući terapije koje ciljano deluju na B-ćelije. Zato se lečenje anifrolumabom ne preporučuje u kombinaciji sa biološkim terapijama.

Anifrolumab nije ispitivan kod pacijenata sa teškim aktivnim lupusom centralnog nervnog sistema ili teškim aktivnim lupusnim nefritisom (videti odeljak 5.1).

Preosetljivost

Nakon primene anifrolumaba prijavljene su ozbiljne reakcije preosetljivosti, uključujući anafilaksu (videti odeljak 4.8).

U placebom kontrolisanim kliničkim ispitivanjima u trajanju od 52 nedelje, ozbiljne reakcije preosetljivosti (uključujući angioedem) prijavljene su kod 0,6% pacijenata koji su primali anifrolumab.

Pacijentima koji u anamnezi imaju reakcije povezane sa infuzijom odnosno preosetljivost može se dati premedikacija (npr. antihistaminik) pre infuzije anifrolumaba (videti odeljak 4.2).

U slučaju pojave ozbiljne reakcije povezane sa infuzijom ili reakcije preosetljivosti (npr. anafilakse) treba odmah prekinuti primenu anifrolumaba i uvesti odgovarajuću terapiju.

Infekcije

Anifrolumab povećava rizik od respiratornih infekcija i herpesa zostera (zabeleženi su slučajevi diseminovanog herpesa zostera), videti odeljak 4.8. Pacijenti sa SLE koji uzimaju i imunosupresive mogu biti izloženi većem riziku od infekcije herpesom zosterom.

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima javile su se ozbiljne i nekada smrtonosne infekcije, uključujući kod pacijenata lečenih anifrolumabom.

Zbog mehanizma dejstva, anifrolumab treba primenjivati uz oprez kod pacijenata sa hroničnom infekcijom, rekurentnim infekcijama u anamnezi ili poznatim faktorima rizika za infekciju. Lečenje anifrolumabom ne sme se započeti kod pacijenata sa bilo kakvom klinički značajnom aktivnom infekcijom sve dok se ona ne povuče ili na odgovarajući način leči. Pacijente treba uputiti da potraže savet lekara ako se jave znaci ili simptomi klinički značajne infekcije. Ako se kod pacijenta pojavi infekcija ili nema odgovora na standardnu terapiju, potrebno je pažljivo kontrolisati pacijenta i pažljivo razmotriti privremeni prekid terapije anifrolumabom dok se infekcija ne povuče.

Nisu sprovedene studije primene kod pacijenata sa primarnom imunodeficijencijom u anamnezi.

U placebom kontrolisanim kliničkim ispitivanjima nisu učestvovali pacijenti sa aktivnom ili latentnom tuberkulozom u anamnezi kod kojih se nije mogla potvrditi primena odgovarajuće terapije. Kod pacijenata sa nelečenom latentnom tuberkulozom treba razmotriti primenu terapije protiv tuberkuloze pre uvođenja anifrolumaba. Anifrolumab se ne sme primenjivati kod pacijenata sa aktivnom tuberkulozom.

Imunizacije

Nema dostupnih podataka o imunskom odgovoru na vakcine.

Pre početka lečenja treba razmotriti završetak svih odgovarajućih imunizacija u skladu sa važećim smernicama za imunizaciju. Kod pacijenata lečenih anifrolumabom treba izbegavati istovremenu primenu živih ili atenuisanih vakcina.

Malignitet

Uticaj lečenja anifrolumabom na potencijalni razvoj maligniteta nije poznat. Nisu sprovedene studije na pacijentima sa malignitetom u anamnezi. Ipak, pacijenti sa planocelularnim ili bazocelularnim kancerom kože i kancerom grlića materice koji je u potpunosti odstranjen ili odgovarajuće lečen mogli su da učestvuju u kliničkim ispitivanjima SLE.

U placebom kontrolisanim kliničkim ispitivanjima, u trajanju 52 nedelje, nezavisno od doze, maligne neoplazme (uključujući nemelanomski kancer kože) prijavljene su kod 1,2% pacijenata lečenih

anifrolumabom u poređenju sa 0,6% pacijenata koji su primali placebo (stopa incidence prilagođena za izloženost: 1,2 odnosno 0,7 na 100 pacijent-godina). Drugi maligniteti osim nemelanomskog kancera kože zabeleženi su kod 0,7% pacijenata lečenih anifrolumabom i 0,6% onih koji su primali placebo.

Maligniteti zabeleženi kod više od jednog pacijenta lečenog anifrolumabom uključivali su karcinom dojke i karcinom skvamoznih ćelija.

Kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za razvoj ili recidiv maligniteta treba individualno razmotriti odnos koristi i rizika lečenja. Potreban je oprez kad se razmatra nastavak lečenja pacijenata kod kojih je došlo do pojave maligniteta.

Studije interakcije sa drugim lekovima nisu sprovedene.

Ne očekuje se da će se anifrolumab metabolisati posredstvom jetrenih enzima, niti da će biti eliminisan putem bubrega.

Povećane koncentracije određenih citokina tokom hroničnog zapaljenja potiskuju proizvodnju nekih enzima CYP450. Anifrolumab blago smanjuje koncentracije nekih citokina, ali nije poznato da li utiče na aktivnost CYP450. Preporučuje se terapijsko praćenje kod pacijenata koji se istovremeno leče drugim lekovima koji su supstrati CYP sa uskim terapijskim indeksom i čija se doza individualno podešava (npr. varfarinom).

Imunski odgovor

Nije ispitivana istovremena primena anifrolumaba i vakcina (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Dostupni su ograničeni podaci (manje od 300 ishoda trudnoća) o primeni leka Saphnelo kod trudnica.

Studije na životinjama nisu dale jasne rezultate u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).

Lek Saphnelo se ne preporučuje kod trudnica i žena sa reproduktivnim potencijalom koje ne koriste kontracepciju, osim u slučajevima kada moguća korist lečenja nadmašuje mogući rizik.

Dojenje

Nije poznato da li se anifrolumab izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Anifrolumab je otkriven u mleku ženki makaki majmuna (videti odeljak 5.3).

Ne može se isključiti rizik za odojče.

Neophodno je doneti odluku da li trajno prekinuti dojenje ili trajno ili privremeno prekinuti terapiju lekom Saphnelo, uzimajući u obzir prednosti dojenja za dete i prednosti terapije za ženu.

Plodnost

Nema podataka o uticaju na plodnost kod ljudi.

Studije na životinjama ne ukazuju na potencijalna štetna dejstva anifrolumaba na osnovu indirektnih parametara plodnosti (videti odeljak 5.3).

Lek Saphnelo nema nikakav ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće zabeležene neželjene reakcije tokom lečenja anifrolumabom bile su infekcija gornjeg respiratornog trakta (34%), bronhitis (11%), reakcija povezana sa infuzijom (9,4%) i herpes zoster (6,1%). Najčešća ozbiljna neželjena reakcija bila je herpes zoster (0,4%).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U Tabeli 1 prikazane su neželjene reakcije zabeležene u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima, klasifikovane prema MedDRA klasi sistema organa (SOC). U okviru svake klase sistema organa, preporučeni termini su uređeni po opadanju učestalosti, a zatim po opadanju ozbiljnosti. Učestalost pojave neželjenih reakcija definisana je kao: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabela 1 Neželjene reakcije

* Grupisani termini: infekcija gornjeg respiratornog trakta (uključujući infekciju gornjeg respiratornog trakta, nazofaringitis, faringitis); bronhitis (uključujući bronhitis, virusni bronhitis, traheobronhitis); infekcija respiratornog trakta (uključujući infekciju respiratornog trakta, virusnu infekciju respiratornog trakta, bakterijsku infekciju respiratornog trakta).

§ Videti „Opis odabranih neželjenih reakcija” u nastavku i odeljak 4.4.

Dugoročna bezbednost

Pacijenti koji su završili ispitivanja 1 i 2 (osnovna „feeder“ ispitivanja faze III) do 52. nedelje bili su pogodni za nastavak terapije u randomizovanom, dvostruko slepom, placebom kontrolisanom dugoročnom produžetku ispitivanja tokom dodatne 3 godine (videti odeljak 5.1). Sveukupan dugoročni bezbednosni profil anifrolumaba bio je u skladu sa 52-nedeljnim ispitivanjima.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Reakcije preosetljivosti i reakcije povezane sa infuzijom

Incidenca reakcija preosetljivosti iznosila je 2,8% u grupi lečenoj anifrolumabom i 0,6% u grupi koja je primala placebo. Sve reakcije preosetljivosti prijavljene su kod primene prvih 6 infuzija.

Reakcije preosetljivosti pretežno su bile blagog do umerenog intenziteta i nisu dovele do prekida lečenja anifrolumabom. Kod jednog pacijenta je zabeležena ozbiljna neželjena reakcija preosetljivosti tokom prve infuzije. Taj pacijent je nastavio da prima anifrolumab uz primenu premedikacije pre sledećih infuzija.

U programu razvoja leka za SLE, anafilaktička reakcija je zabeležena kod 0,1% (1/837) pacijenata; taj događaj se javio nakon primene doze od 150 mg anifrolumaba, a pacijent se oporavio nakon lečenja (pogledati odeljak 4.4).

Incidenca reakcija povezanih sa infuzijom iznosila je 9,4% u grupi lečenoj anifrolumabom i 7,1% u grupi koja je primala placebo. Reakcije povezane sa infuzijom bile su blagog do umerenog intenziteta (najčešći simptomi bili su glavobolja, mučnina, povraćanje, zamor i vrtoglavica), nijedna nije bila ozbiljna i nijedna nije dovela do prekida primene anifrolumaba. Reakcije povezane sa infuzijom najčešće su beležene na početku lečenja, kod primene prve i druge infuzije, dok je kod sledećih infuzija zabeležen manji broj prijava.

Respiratorne infekcije

Stope prijavljivanja za anifrolumab u odnosu na placebo iznosile su: 34,4% prema 23,2% za infekciju gornjeg respiratornog trakta, 10,7% prema 5,2% za bronhitis i 3,3% prema 1,5% za infekciju respiratornog trakta. Infekcije uglavnom nisu bile ozbiljne, bile su blagog ili umerenog intenziteta i povukle su se bez prekida lečenja anifrolumabom (videti odeljak 4.4).

Herpes zoster

Incidenca infekcija herpes zosterom iznosila je 6,1% u grupi lečenoj anifrolumabom i 1,3% u grupi koja je primala placebo (videti odeljak 4.4). U kliničkim ispitivanjima u trajanju 52 nedelje, srednje vreme do početka bilo je 139 dana (raspon 2–351 dan).

Infekcije herpes zosterom pretežno su imale lokalizovane kožne manifestacije, bile su blagog ili umerenog intenziteta i povukle su se bez prekida lečenja anifrolumabom. Prijavljeni su i slučajevi u kojima je bolest zahvatala više dermatoma i slučajevi diseminovane bolesti (uključujući zahvaćenost centralnog nervnog sistema) (videti odeljak 4.4).

Imunogenost

U ispitivanjima faze III antitela na lek koja su se razvila tokom lečenja otkrivena su kod 6 od 352 (1,7%) pacijenta lečena anifrolumabom prema preporučenom režimu doziranja tokom 60-nedeljnog perioda studije. Zbog metodoloških ograničenja klinički značaj ovog nalaza nije poznat.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

U kliničkim ispitivanjima pacijenti sa SLE su primali intravenske doze do 1000 mg bez znaka toksičnosti koja bi ograničavala dozu.

Ne postoji specifična terapija za predoziranje anifrolumabom. Ukoliko dođe do predoziranja, pacijenta treba suportivno lečiti uz odgovarajuće praćenje po potrebi.

Farmakoterapijska grupa: imunosupresivi; selektivni imunosupresivi.

ATC šifra: L04AA51 Mehanizam dejstva

Anifrolumab je humano imunoglobulinsko G1 kapa monoklonsko antitelo koje se vezuje za podjedinicu 1 receptora za interferon tipa I (IFNAR1) sa visokom specifičnošću i afinitetom. Tim vezivanjem se inhibira signalizacija putem interferona tipa I i tako se blokira njegova biološka aktivnost. Anifrolumab takođe indukuje ulazak receptora IFNAR1 u ćeliju, čime se na ćelijskoj površini smanjuje broj receptora IFNAR1 dostupnih za stvaranje receptorskog sklopa. Blokiranjem receptorima posredovane signalizacije putem interferona tipa I inhibira se ekspresija gena koji odgovaraju na stimulaciju interferonom, kao i nizvodni inflamatorni i imunski procesi. Inhibicijom interferona tipa i blokira se diferencijacija plazma ćelija i normalizuju koncentracije podgrupa T-ćelija u perifernoj krvi, čime se ponovo uspostavlja ravnoteža između stečene i urođene imunosti koja je narušena kod SLE.

Farmakodinamsko dejstvo

Kod odraslih pacijenata koji imaju SLE, primena anifrolumaba u dozama od ≥ 300 mg intravenskom infuzijom svake 4 nedelje postigla je postojanu neutralizaciju (≥ 80%) farmakodinamskog potpisa interferona tipa I u krvi utvrđenog na osnovu ekspresije 21 gena indukovanog interferonom. Ta supresija se javila već 4 nedelje nakon početka lečenja i održala se na istom nivou ili čak povećala tokom 52- nedeljnog perioda lečenja.

Nakon prekida primene anifrolumaba na kraju 52-nedeljnog perioda lečenja u kliničkim ispitivanjima SLE, farmakodinamski potpis interferona tipa I u uzorcima krvi vratio se na početne nivoe u okviru 8 do 12 nedelja. Anifrolumab u intravenskoj dozi od 150 mg u ranim vremenskim tačkama je ostvario supresiju genskog potpisa manju od 20%, koja je do kraja perioda lečenja dostigla maksimalan nivo manji od 60%.

Kod pacijenata sa SLE koji su na početku ispitivanja bili pozitivni na antitela na dsDNA, anifrolumab u dozi od 300 mg smanjio je broj antitela na dsDNA tokom vremena do 52. nedelje.

Kod pacijenata sa malim koncentracijama komplemenata (C3 i C4) koji su primali anifrolumab zabeležene su povećane koncentracije komplemenata do 52. nedelje.

Klinička efikasnost

Bezbednost i efikasnost anifrolumaba ocenjivane su u dve 52-nedeljne, multicentrične, randomizovane, dvostruko slepe, placebom kontrolisane studije faze III (ispitivanje 1 [TULIP 1] i ispitivanje 2 [TULIP 2]). Pacijentima je bio dijagnostikovan SLE prema klasifikacionim kriterijumima Američkog reumatološkog društva (iz 1997. godine).

Svi pacijenti su imali ≥ 18 godina i umerenu do tešku bolest, uz indeks aktivnosti bolesti SLE 2000 (SLEDAI-2K) ≥ 6 bodova, zahvaćenost organa prema kriterijima British Isles Lupus Assessment Group

(BILAG) i rezultat ≥ 1 prema globalnoj proceni lekara (PGA), uprkos tome što su na početku ispitivanja primali standardnu terapiju za SLE koja je uključivala ili samo jedan od sledećih lekova ili bilo koju kombinaciju tih lekova: oralne kortikosteroide, antimalarike odnosno imunosupresive. Uz izuzetak oralnih kortikosteroida (prednizona ili ekvivalenta), čija se doza morala smanjiti prema protokolu, pacijenti su tokom kliničkih ispitivanja nastavili da primaju dotadašnju terapiju za SLE u stabilnim dozama. U ispitivanjima nisu mogli da učestvuju pacijenti sa teškim aktivnim lupusnim nefritisom i pacijenti sa teškim aktivnim lupusom centralnog nervnog sistema. Tokom kliničkih ispitivanja nije bila dozvoljena primena drugih bioloških lekova i ciklofosfamida.

Pacijenti koji su primali druge biološke terapije morali su pre uključivanja u ispitivanje da završe period eliminacije leka iz organizma u trajanju od najmanje 5 poluživota leka. Obe studije su sprovedene u Severnoj Americi, Evropi, Južnoj Americi i Aziji. Pacijenti su primali anifrolumab ili placebo primenjene intravenskom infuzijom svake 4 nedelje.

Ispitivanje 1 (N = 457) i ispitivanje 2 (N = 362) imala su sličan dizajn.

Primarni parameter praćenja u ispitivanju 1 bio je indeks odgovora SLE (SRI-4), koji se definisao kao ispunjavanje svakog od sledećih kriterijuma u 52. nedelji u odnosu na početak:

• Smanjenje početnog SLEDAI-2K rezultata za ≥ 4 boda;
• Bez zahvaćenosti novih sistema organa, definisanog kao 1 ili više BILAG A ili 2 ili više BILAG B stavki u odnosu na početak;
• Bez pogoršanja aktivnosti lupusa od početka, definisanog kao povećanje PGA rezultata za ≥ 0,30 bodova na vizuelnoj analognoj skali (VAS) od 3 boda;
• Bez primene ograničenih lekova u meri većoj od one dozvoljene protokolom;
• Bez prekida terapije.

Primarni parametar praćenja u ispitivanju 2 bio je odgovor British Isles Lupus Assessment Group based Composite Lupus Assessment (BICLA) u 52. nedelji, definisan kao poboljšanje u svim domenima organa sa umereno teškom ili teškom aktivnošću bolesti na početku:

• smanjenje svih početnih BILAG A rezultata na B/C/D i početnih BILAG B rezultata na C/D i bez pogoršanja BILAG rezultata u drugim sistemima organa, definisanog kao ≥ 1 novi BILAG A ili ≥ 2 nova BILAG B;
• bez pogoršanja SLEDAI-2K rezultata od početne vrednosti, pri čemu je pogoršanje definisano kao povećanje početne vrednosti za više od 0 bodova;
• bez pogoršanja aktivnosti lupusa od početka, definisanog kao povećanje ≥ 0,30 bodova na PGA VAS od 3 poena;
• bez primene ograničenih lekova u meri većoj od one dozvoljene protokolom;
• bez prekida terapije.

Sekundarne krajnje tačke efikasnosti u obe studije uključivale su održano smanjenje doze oralnih kortikosteroida i godišnju stopu pogoršanja. Ove studije su procenjivale delotvornost anifrolumaba od 300 mg u odnosu na placebo.

Demografske karakteristike pacijenata su generalno bile slične u oba ispitivanja, pa je tako u ispitivanjima 1 i 2 medijana starosti iznosila 41,3 odnosno 42,1 godinu (raspon: 18–69), 4,4% odnosno

1,7% pacijenata imalo je ≥ 65 godina, 92% odnosno 93% su bile žene, 71% odnosno 60% pacijenata su

bili belci, 14% odnosno 12% crnci/Afroamerikanci, a 5% odnosno 17% Azijati. U oba ispitivanja 72% pacijenata je imalo visoku aktivnost bolesti (SLEDAI-2K rezultat ≥ 10). U ispitivanjima 1 i 2, 47% odnosno 49% pacijenata imalo je tešku bolest (BILAG A) u najmanje 1 sistemu organa, dok je njih 46% odnosno 47% imalo umerenu bolest (BILAG B) u barem 2 sistema organa. Najčešće zahvaćeni sistemi organa (BILAG A ili B na početku) bili su mukokutani (ispitivanje 1: 87%; ispitivanje 2: 85%) i mišićno- koštani sistem (ispitivanje 1: 89%; ispitivanje 2: 88%).

U ispitivanjima 1 i 2, 90% pacijenata (oba ispitivanja) bilo je seropozitivno na antinuklearna antitela (ANA), a 45% odnosno 44% je bilo pozitivno na antitela na anti-dvolančanu DNK (dsDNA), 34%

odnosno 40% pacijenata imalo je malu koncentraciju C3, a 21% odnosno 26% malu koncentraciju C4.

Lekovi koje su pacijenti uzimali u okviru standardne terapije na početku ispitivanja uključivali su oralne kortikosteroide (ispitivanje 1: 83%, ispitivanje 2: 81%), antimalarike (ispitivanje 1: 73%,

ispitivanje 2: 70%) i imunosupresive (ispitivanje 1: 47%, ispitivanje 2: 48%; uključujući azatioprin, metotreksat, mikofenolat i mizoribin). Među pacijentima koji su na početku ispitivanja uzimali oralne kortikosteroide (prednizon ili ekvivalent) srednja vrednost dnevne doze iznosila je 12,3 mg u ispitivanju 1 i 10,7 mg u ispitivanju 2. Tokom perioda od 8. do 40. nedelje pacijenti koji su na početku uzimali ≥ 10 mg oralnih kortikosteroida dnevno morali su da smanje dozu oralnih kortikosteroida na ≤ 7,5 mg dnevno, osim ako je došlo do pogoršanja aktivnosti bolesti.

Za odgovore BICLA i SRI (4) pacijenti koji su prekinuli lečenje pre 52. nedelje smatrani su pacijentima bez odgovora. Lečenje pre 52. nedelje je prekinulo 35 pacijenata (19%) koji su primali anifrolumab i 38 pacijenata (21%) koji su primali placebo u ispitivanju 1, odnosno 27 (15%) pacijenata koji su primali anifrolumab i 52 (29%) pacijenta koji su primali placebo u ispitivanju 2. Rezultati su prikazani u tabeli 2.

Tabela 2 Rezultati efikasnosti kod odraslih sa SLE u ispitivanju 1 i ispitivanju 2

BICLA: British Isles Lupus Assessment Group-based Composite Lupus Assessment; BILAG: British Isles Lupus Assessment Group, PGA: globalna procena lekara; SLEDAI-2K: Indeks aktivnosti bolesti sistemskog eritemskog lupusa 2000; SRI-4: Indeks odgovora SLE.

Svi pacijenti su primali standardnu terapiju.

* BICLA i SRI(4) se zasnivaju na objedinjenim procenjivanim parametrima, pri čemu su prekid lečenja ili primena ograničenih lekova deo kriterijuma za odgovor.

† Pacijenti koji su prekinuli lečenje ili uzimali ograničene lekove u meri većoj od one dozvoljene protokolom se smatraju pacijentima bez odgovora.

‡ Podgrupa pacijenata sa OKS ≥10 mg dnevno na početku. Pacijenti sa odgovorom definisani su kao pacijenti koji su do 40. nedelje smanjili dozu OKS ≤ 7,5 mg dnevno i održali je do 52. nedelje.

Dugoročni produžetak ispitivanja

Pacijenti koji su završili ispitivanja 1 i 2 (osnovna ispitivanja) do 52. nedelje bili su pogodni za nastavak lečenja u randomizovanom, dvostruko slepom, placebom kontrolisanom, 3-godišnjem dugoročnom produžetku ispitivanja. Pacijenti koji su u ispitivanjima 1 i 2 lečeni anifrolumabom u dozi od 150 mg ili 300 mg u dugoročnom su produžetku ispitivanja primali anifrolumab u dozi od 300 mg. Pacijenti koji su u ispitivanjima 1 i 2 primali placebo ponovo su randomizirani u odnosu 1:1 za primanje anifrolumaba u dozi od 300 mg ili placeba, što znači da je u dugoročnom produžetku ispitivanja odnos pacijenata na anifrolumabu u dozi od 300 mg i onih na placebu iznosio približno 4:1.

Dugoročna efikasnost ocenjivala se kod pacijenata koji su u osnovnom ispitivanju primali anifrolumab u dozi od 300 mg ili placebo i koji su nastavili primati istu terapiju u dugoročnom produžetku ispitivanja (anifrolumab, N=257; placebo, N=112). Među njima je 69% pacijenata koji su primali anifrolumab (177/257) i 46% pacijenata koji su primali placebo (52/112) završilo ukupno 4 godine lečenja. U 208. nedelji srednji SLEDAI-2K rezultat (standardna greška, SE) iznosio je 3,4 (0,25) kod pacijenata lečenih anifrolumabom (n=140) odnosno 4,0 (0,46) kod pacijenata koji su primali placebo (n=44).

Pedijatrijska populacija

Evropska agencija za lekove odložila je obavezu podnošenja rezultata ispitivanja anifrolumaba u jednoj ili više podgrupa pedijatrijske populacije za lečenje sistemskog eritemskog lupusa (videti odeljak 4.2. za informacije o pedijatrijskoj primeni).

Farmakokinetika anifrolumaba ispitivana je kod odraslih pacijenata sa SLE nakon primene intravenskih doza u rasponu od 100 mg do 1000 mg, jednom svake 4 nedelje i kod zdravih dobrovoljaca nakon primene samo jedne doze.

Anifrolumab pokazuje nelinearnu farmakokinetiku u rasponu doza od 100 mg do 1000 mg. Farmakokinetička izloženost brže se smanjivala pri dozama manjim od 300 mg svake 4 nedelje (preporučena doza).

Resorpcija

Anifrolumab se primenjuje intravenskom infuzijom. Distribucija

Na osnovu populacione farmakokinetičke analize, procenjeni centralni i periferni volumen distribucije anifrolumaba iznosio je 2,93 L (uz interindividualnu varijabilnost CV od 26,9%) odnosno 3,3 L za pacijenta telesne mase 69,1 kg.

Biotransformacija

Anifrolumab je protein, stoga posebne studije metabolizma nisu izvršene.

Anifrolumab se eliminiše eliminacionim putem u kome posreduje ciljni IFNAR i putem retikuloendotelnog sistema u kome se očekuje razgradnja anifrolumaba do malih peptida i pojedinačnih aminokiselina delovanjem proteolitičkih enzima koji su široko rasprostranjeni u organizmu.

Eliminacija

Zbog zasićenja klirensa posredovanog receptorima IFNAR1 pri višim dozama, izloženost leku povećava se više nego proporcionalno dozi.

Tipičan sistemski klirens (CL) procenjen populacionim farmakokinetičkim modelovanjem iznosio je 0,193 L dnevno, uz interindividualnu varijabilnost CV od 33,0%. Medijana CL polako se vremenom smanjuje, uz smanjenje od 8,4% nakon godinu dana lečenja.

Prema populacionoj farmakokinetičkoj analizi, koncentracije anifrolumaba u serumu bile su ispod merljive detekcije kod većine pacijenata (95%) približno 16 nedelja nakon poslednje doze leka kad se anifrolumab primenjivao tokom godinu dana.

Posebne populacije

Godine života, rasa, etničko poreklo, region, pol, interferonski status i telesna masa nisu bili povezani sa klinički važnom razlikom u sistemskom klirensu koja bi zahtevala podešavanje doze.

Stariji pacijenti (≥ 65 godina)

Prema populacionoj farmakokinetičkoj analizi, godine života (raspon: 18–69 godina) nisu uticale na klirens anifrolumaba; skup podataka za populacionu farmakokinetičku analizu uključivao je 20 (3%) pacijenata ≥ 65 godina.

Oštećenje funkcije bubrega

Nisu sprovedene posebne kliničke studije za ispitivanje uticaja oštećenja funkcije bubrega na anifrolumab. Prema populacionim farmakokinetičkim analizama, klirens anifrolumaba bio je uporediv kod pacijenata sa SLE koji su imali blago (60–89 mL/min/1,73 m2) i umereno smanjenje vrednosti eGFR (30–59 mL/min/1,73 m2) i onih sa normalnom bubrežnom funkcijom (≥ 90 mL/min/1,73 m2). Pacijenti sa SLE koji su imali vrlo izraženo smanjenje vrednosti eGFR ili su bili u završnom stadijumu bubrežne bolesti (< 30 mL/min/1,73 m2) nisu mogli da učestvuju u kliničkim ispitivanjima; anifrolumab se ne izlučuje putem bubrega.

U kliničkim ispitivanjima nisu mogli da učestvuju ni pacijenti sa UPCR > 2 mg/mg. Prema populacionim farmakokinetičkim analizama, povišen odnos proteina i kreatinina u mokraći (engl. urine protein/creatinine ratio, UPCR) nije značajno uticao na klirens anifrolumaba.

Oštećenje funkcije jetre

Nisu sprovedene posebne kliničke studije za ispitivanje uticaja oštećenja funkcije jetre na anifrolumab.

Kao IgG1 monoklonsko antitelo, anifrolumab se prvenstveno eliminiše katabolizmom i ne očekuje se njegov metabolizam putem jetrenih enzima, pa nije verovatno da će promene jetrene funkcije uticati na eliminaciju anifrolumaba. Prema populacionim farmakokinetičkim analizama, početne vrednosti biomarkera funkcije jetre (ALT i AST ≤ 2,0 x ULN i ukupni bilirubin) nisu imale klinički važno dejstvo na klirens anifrolumaba.

Interakcije

Prema populacionim farmakokinetičkim analizama, istovremena primena oralnih kortikosteroida, antimalarika, imunosupresiva (uključujući azatioprin, metotreksat, mikofenolat i mizoribin), NSAIL, ACE inhibitora i inhibitora HMG-CoA reduktaze nije značajno uticala na farmakokinetiku anifrolumaba.

Neklinički

Neklinički podaci ne ukazuju na poseban rizik za ljude na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije ili studija toksičnosti ponovljenih doza sa makaki majmunima.

Mutagenost i kancerogenost

Anifrolumab je monoklonsko antitelo i studije genotoksičnosti i kancerogenosti nisu izvršene kao takve.

U modelima blokade receptora IFNAR1 kod glodara zabeležen je povećan kancerogeni potencijal. Klinički značaj tih nalaza nije poznat.

Reproduktivna toksičnost

Razvojna toksičnost

U ispitivanjima prenatalnog i postnatalnog razvoja sprovedenim na makaki majmunima zabeležena je povećana incidenca gubitka embriona i ploda; incidenca tih nalaza bila je u okviru kontrolnih vrednosti iz prethodnih ispitivanja i nije bila statistički značajna. Relevantnost tih nalaza za ljude nije poznata. Nisu zabeleženi uticaji na majku ni postnatalni razvoj pri nivoima izloženosti do približno 28 puta većim od onih koji se postižu maksimalnom preporučenom dozom kod ljudi (MRHD) na osnovu PIK. Na osnovu dostupnih podataka ne može se isključiti moguće dejstvo anifrolumaba na začeće i implantaciju.

Plodnost

U ispitivanjima na životinjama nisu se direktno ocenjivala dejstva na plodnost mužjaka i ženki. U 9- mesečnom ispitivanju primene ponovljenih doza nisu zabeležena neželjena dejstva povezana sa anifrolumabom na indirektne mere plodnosti mužjaka ili ženki, na osnovu analize sperme, stadijuma spermatogeneze, menstruacijskog ciklusa, težine organa i histopatoloških nalaza u reproduktivnim organima makaki majmuna pri nivoima izloženosti približno 58 puta većima od MRHD na osnovu PIK.

Histidin

Histidin-hidrohlorid, monohidrat Lizin-hidrohlorid

Trehaloza, dihidrat Polisorbat 80 Voda za injekcije

U odsustvu studija kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Rok upotrebe neotvorenog leka:

3 godine.

Razblažen rastvor za infuziju

Hemijska i fizička stabilnost razblaženog rastvora sa natrijum-hloridom 9 mg/mL (0,9%) potvrđena je za 24 časa na temperaturi od 2°C do 8°C i za 4 časa na sobnoj temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, proizvod treba odmah upotrebiti. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja do primene predstavljaju odgovornost korisnika i obično ne smeju biti duži od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C, osim ako je razblaživanje sprovedeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Neotvorena bočica

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati, niti mućkati.

Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je bočica od stakla tipa I sa elastomernim čepom i sivim flip-off aluminijumskim zatvaračem sa 2,0 mL koncentrata koji sadrži 300 mg anifrolumaba.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 bočicu i Uputstvo za lek.

Lek Saphnelo se nalazi u jednodoznoj bočici. Rastvor za infuziju treba da priprema i primenjuje zdravstveni radnik koristeći aseptičnu tehniku na sledeći način:

Priprema rastvora

• Vizuelno proverite da li u bočici postoje čestice i promena boje. Lek Saphnelo je bistar do opalescentan, bezbojan do slabo žut rastvor. Bacite bočicu ukoliko je rastvor zamućen, ili ukoliko je promenio boju ili se u njemu vide čestice. Ne mućkajte bočicu.
• Razblažite 2,0 mL leka Saphnelo, rastvora za infuziju u kesi za infuziju koja sadrži rastvor natrijum-hlorida za injekcije od 9 mg/mL (0,9%) tako da dobijete 100 mL leka.
• Promešajte rastvor laganim okretanjem. Ne mućkajte.
• Svu količinu koncentrata koja preostane u bočici neophodno je baciti.
• Preporučuje se da se rastvor za infuziju primeni neposredno nakon pripreme. Ukoliko se rastvor za infuziju čuva u frižideru (videti odeljak 6.3), ostavite ga da dostigne sobnu temperaturu (15°C – 25°C) pre primene.

Odlaganje

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Saphnelo sadrži aktivnu supstancu anifrolumab, koja predstavlja monoklonsko antitelo (vrstu specijalizovanog proteina koji se vezuje za određeni cilj u organizmu).

Za šta se koristi lek Saphnelo?

Lek Saphnelo se koristi za lečenje umerenog do teškog lupusa (sistemskog eritemskog lupusa, SLE) kod odraslih pacijenata kojima bolest nije dobro kontrolisana standardnim terapijama („oralnim kortikosteroidima”, „imunosupresivima” odnosno „antimalaricima”).

Lek Saphnelo ćete primati uz svoju standardnu terapiju za lupus.

Lupus je bolest kod koje sistem koji se bori protiv infekcija (imunski sistem) napada ćelije i tkiva sopstvenog organizma. To izaziva zapaljenje i oštećenje organa. Može da zahvati gotovo bilo koji organ u organizmu, uključujući kožu, zglobove, bubrege, mozak i druge organe. Može da uzrokuje bol, osipe, oticanje zglobova, povišenu telesnu temperaturu i izrazit zamor ili slabost.

Kako lek Saphnelo deluje?

Osobe sa lupusom imaju visoke vrednosti proteina koji se zovu „interferoni tipa I”, a koji podstiču aktivnost imunskog sistema. Anifrolumab se vezuje za metu (receptor) na koju ti proteini deluju i tako onemogućuje njihovu aktivnost. Blokiranje njihovog dejstva može da smanji zapaljenje u organizmu koja uzrokuje pojavu znaka lupusa.

Prednosti primene leka Saphnelo

Lek Saphnelo može da doprinese smanjenju aktivnosti lupusa i broja epizoda razbuktavanja te bolesti. Ako uzimate lekove koji se zovu „oralni kortikosteroidi”, primena leka Saphnelo može lekaru omogućiti da Vam smanji dnevnu dozu oralnih kortikosteroida potrebnu za kontrolu lupusa.

• ako ste alergični na anifrolumab ili bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Ukoliko niste sigurni, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što primenite lek Saphnelo ukoliko:

• ako mislite da ste u bilo kom trenutku imali alergijsku reakciju na ovaj lek (pogledajte odeljak „Pripazite na znake ozbiljnih alergijskih reakcija i infekcija” u nastavku);
• ako imate infekciju ili simptome infekcije (pogledajte odeljak „Pripazite na znake ozbiljnih alergijskih reakcija i infekcija” u nastavku);
• ako imate dugotrajnu infekciju ili infekciju koja se neprekidno vraća;
• ako Vam lupus zahvata bubrege ili nervni sistem;
• ako imate ili ste imali rak;
• ako ste nedavno išli na imunizaciju (primili vakcinu) ili planirate da idete; Tokom lečenja ovim lekom ne smete da primite određene vrste vakcina („žive” ili „žive atenuisane” vakcine).
• ako primate neki drugi biološki lek (na primer belimumab za lečenje lupusa).

Ukoliko se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, ili ukoliko niste sigurni, obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre nego što primenite lek Saphnelo.

Pripazite na znake ozbiljnih alergijskih reakcija i infekcija

Lek Saphnelo može da izazove ozbiljne alergijske reakcije (anafilaksu), vidite odeljak 4. Odmah potražite medicinsku pomoć, ako mislite da možda imate ozbiljnu alergijsku reakciju. Znaci mogu da obuhvate:

• oticanje lica, jezika ili usta
• poteškoće pri disanju
• nesvesticu, vrtoglavicu ili ošamućenost (zbog pada krvnog pritiska).

Tokom lečenja lekom Saphnelo možete biti izloženi povećanom riziku od razvoja infekcije. Što pre obavestite lekara ili medicinsku sestru ako primetite znake bilo koje moguće infekcije, uključujući:

• povišenu telesnu temperaturu ili simptome nalik gripu
• bolove u mišićima
• kašalj ili gubitak daha (to mogu biti znakovi infekcije disajnih puteva, vidite odeljak 4)
• pečenje pri mokrenju ili učestalije mokrenje nego inače
• proliv ili bol u želucu
• kožni osip praćen crvenilom koji može uzrokovati bol i peckanje (to može biti znak herpesa zostera, vidite odeljak 4).

Deca i adolescenti

Ovaj lek je zabranjeno davati deci i adolescentima mlađim od 18 godina, jer nije proučen u toj starosnoj grupi.

Drugi lekovi i lek Saphnelo

• Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
• Obavestite svog lekara ukoliko ste nedavno išli ili ćete ići na vakcinaciju. Tokom lečenja ovim lekom ne smete da primite određene vrste vakcina. Ukoliko niste sigurni, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri pre i tokom lečenja lekom Saphnelo.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Nije poznato da li lek Saphnelo može da naškodi nerođenom detetu.

• Pre početka lečenja lekom Saphnelo, recite svom lekaru ukoliko ste trudni ili mislite da biste mogli biti trudni. Vaš lekar će odlučiti da li smete da primate ovaj lek.
• Porazgovarajte sa svojim lekarom ako planirate da ostanete u drugom stanju tokom lečenja ovim lekom.
• Ukoliko ostanete u drugom stanju tokom lečenja lekom Saphnelo, obavestite o tome svog lekara. On će razgovarati sa Vama o tome da li treba da prekinite lečenje ovim lekom.

Dojenje

• Pre početka lečenja lekom Saphnelo, recite svom lekaru ukoliko dojite. Nije poznato da li se ovaj lek izlučuje u majčino mleko. Vaš lekar će porazgovarati sa Vama o tome da li treba da prekinite lečenje ovim lekom dok dojite, ili da li treba da prestanete da dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne očekuje se da ovaj lek utiče na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Lek Saphnelo će Vam dati medicinska sestra ili lekar.

• Preporučena doza iznosi 300 mg.
• Lek se primenjuje ukapavanjem u venu (intravenskom infuzijom) tokom 30 minuta.
• Lek se primenjuje svake 4 nedelje.

Ukoliko propustite zakazani termin za primanje leka Saphnelo, što pre pozovite lekara i zakažite novi termin.

Prekid lečenja lekom Saphnelo

Lekar će odlučiti da li treba da prestanete sa primanjem ovog leka.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ozbiljne alergijske reakcije

Ozbiljne alergijske reakcije (anafilaksa) su povremene (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek). Odmah potražite medicinsku pomoć ili idite u najbližu hitnu službu ako primetite bilo koji od sledećih znaka ozbiljne alergijske reakcije:

• oticanje lica, jezika ili usta
• poteškoće pri disanju
• nesvesticu, vrtoglavicu ili ošamućenost (zbog pada krvnog pritiska).

Ostala neželjena dejstva

Obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ukoliko osetite bilo koje od sledećih neželjenih dejstava.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• infekcije nosa ili grla
• infekcija u grudnom košu (bronhitis)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• infekcija sinusa ili pluća
• herpes zoster – kožni osip praćen crvenilom koji može da uzrokuje bol i peckanje
• alergijske reakcije (reakcije preosetljivosti)
• reakcije na infuziju – mogu se javiti tokom infuzije ili neposredno nakon nje; simptomi mogu uključivati glavobolju, mučninu, povraćanje, izrazit zamor ili slabost i ošamućenost

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: [email protected]

Lekar, medicinska sestra ili farmaceut su odgovorni za čuvanje ovog leka. Detalji o čuvanju su sledeći:

• Ne smete koristiti lek Saphnelo posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do:” i bočici nakon “EXP:”. Datum isteka roka upotrebe odnosi se na poslednji dan navedenog meseca.
• Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
• Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2 °C do 8 °C).
• Ne zamrzavati, niti mućkati.
• Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je anifrolumab.

Jedna bočica sa 2,0 mL koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 300 mg anifrolumaba. Jedan mililitar koncentrata za rastvor za infuziju sadrži 150 mg anifrolumaba.

Pomoćne supstance su: histidin; histidin-hidrohlorid, monohidrat; lizin-hidrohlorid; trehaloza, dihidrat; polisorbat 80 i voda za injekcije.

Kako izgleda lek Saphnelo i sadržaj pakovanja

Lek Saphnelo je bistar do opalescentan, bezbojan do slabo žut koncentrat za rastvor, bez vidljivih čestica.

Unutrašnje pakovanje je bočica od stakla tipa I sa elastomernim čepom i sivim flip-off aluminijumskim zatvaračem sa 2,0 mL koncentrata koji sadrži 300 mg anifrolumaba.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 bočicu i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

PREDSTAVNIŠTVO ASTRAZENECA UK LIMITED BEOGRAD

Milutina Milankovića 1i, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač

ASTRAZENECA AB, Sweden BioManufacturing Center, Byggnad B921, Gärtunavägen, Södertälje, Švedska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-03932-22-001 od 19.12.2023.

Sledeće informacije namenjene su isključivo zdravstvenim radnicima:

Kako bi se poboljšala sledljivost, naziv i broj serije primenjenog leka treba jasno evidentirati.

Lek Saphnelo se nalazi u bočici za jednu dozu. Rastvor za infuziju treba da priprema i primenjuje zdravstveni radnik koristeći aseptičnu tehniku na sledeći način:

Priprema rastvora

• Vizuelno proverite da li u bočici postoje čestice i promena boje. Lek Saphnelo je bistar do opalescentan, bezbojan do blago žut rastvor. Bacite bočicu ukoliko je rastvor zamućen, ili ukoliko je promenio boju ili se u njemu vide čestice. Ne mućkajte bočicu.
• Razblažite 2,0 mL leka Saphnelo, rastvora za infuziju u kesi za infuziju koja sadrži rastvor natrijum- hlorida za injekcije od 9 mg/mL (0,9%) tako da dobijete 100 mL leka.
• Promešajte rastvor laganim okretanjem kese. Ne mućkajte.
• Svu količinu koncentrata koja preostane u bočici neophodno je baciti.
• Sa mikrobiološke tačke gledišta, razblaženi lek treba odmah upotrebiti. Ukoliko se ne upotrebi odmah, hemijska i fizička stabilnost pri upotrebi pokazana je u periodu od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C i 4 sata na sobnoj temperaturi. Bacite razblaženi rastvor ukoliko se ne iskoristi u tom periodu.

Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja do primene leka odgovornost su korisnika. Primena

• Preporučuje se da se rastvor za infuziju primeni neposredno nakon pripreme. Ukoliko se rastvor za infuziju čuva u frižideru, ostavite ga da dostigne sobnu temperaturu (15°C –25°C) pre primene.
• Primenite rastvor za infuziju intravenski tokom 30 minuta kroz intravensku liniju koja sadrži sterilan, linijski filter od 0,2 ili 0,22 mikrometara koji slabo vezuje proteine.
• Po završetku infuzije isperite komplet za infuziju sa 25 mL rastvora natrijum-hlorida za injekcije od 9 mg/mL (0,9%) kako bi se osigurala primena celokupne doze rastvora za infuziju.
• Nemojte da dajete druge lekove kroz istu infuzionu liniju.

Hemijska i fizička stabilnost razblaženog rastvora sa natrijum-hloridom 9 mg/mL (0,9%) potvrđena je za 24 časa na temperaturi od 2°C do 8°C i za 4 časa na sobnoj temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, proizvod treba odmah upotrebiti. Ako se ne primeni odmah, vreme i uslovi čuvanja do primene predstavljaju odgovornost korisnika i obično ne smeju biti duži od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C, osim ako je razblaživanje sprovedeno u kontrolisanim i validiranim

aseptičnim uslovima.

Odlaganje

Neupotrebljen lek ili otpadni materijal odlažu se u skladu sa lokalnim propisima.