Roximisan® 150mg film tableta

Roksitromicin je indikovan za lečenje infekcija izazvanih mikroorganizmima osetljivim na roksitromicin (videti odeljak 5.1):

•Respiratorne infekcije: vanbolnički stečena pneumonija, pneumonije izazvane atipičnim patogenima Mycoplasma pneumonie, Chlamydophila psittachi (ornithosis) ili Chlamydophila pneumonia. Bronhitis, sinuzitis, tonzilitis, faringitis (uzročnik Streptoccocus pyogenes) i akutni otitis media kod pacijenata kod kojih postoji preosetljivost na β-laktamske antibiotike, ili kada je primena ovog leka neophodna iz drugih razloga;

• Urogenitalne infekcije: infekcije izazvane hlamidijom(Chlamydia trachomatis).

• Infekcije kože, sluzokože i mekih tkiva: furunkuloza, piodermija, impetigo, erizipel (uzročnik Streptoccocus pyogenes) kod pacijenata sa preosetljivošću na β-laktamske antibiotike, ili kada je primena ovog leka neophodna iz drugih razloga.

Treba razmotriti zvanične/nacionalne propise o antimikrobnoj rezistenciji i odgovarajućoj upotrebi i propisivanju antibakterijskihlekova.

Roksitromicin se primenjuje oralno, najmanje 15 minuta pre jela.

Odrasli: Preporučena dnevna doza iznosi 300 mg.

Ova doza može da se obezbedi na sledeći način:

- Dva puta dnevno (na 12 sati) po 1 tableta (150 mg) ili - Jednom dnevno 2 tablete (300 mg).

Pojedinačna doza od 300 mg namenjena je za odrasle.

Rizik od pojave gastrointestinalnih tegoba je veći kod primene leka jednom dnevno u dozi od 300 mg. U zavisnosti od terapijskog odgovora, može se razmotriti primena leka dva puta dnevno (dnevnu dozu podeliti u dve doze).

1 od 10

Pacijenti sa insuficijencijom bubrega:

Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom nije potrebno prilagođavanje doze, jer se samo mali deo primenjene doze roksitromicina izlučuje putem bubrega (videti odeljak 5.2).

Pacijenti sa insuficijencijom jetre:

Primena roksitromicina u dozi od 150 mg dva puta dnevno ili 300 mg jednom dnevno se ne preporučuje kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre (videti odeljak 4.4). Ukoliko je lečenje lekom rokistromicin neophodno iz kliničkih razloga kod ovih pacijenata, potrebna je redukcija doze (kod odraslih: 150 mg svakih 24 sata). Roksitromicin je potrebno primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa blažim i umerenim oštećenjem funkcije jetre. Parametre funkcije jetre treba redovno pratiti kod pacijenata sa znacima disfunkcije ili oštećenja funkcije jetre koja je nastala prilikom prethodne terapije lekom roksitromicin. Ako se tokom terapije lekom roksitromicin, pogoršavaju parametri funkcije jetre, na primer, povećane vrednosti enzima jetre i/ili bilirubina (žutica), treba razmotriti prekid terapije.

Stariji pacijenti:

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih osoba.

Pedijatrijska populacija

Preporučena doza za decu sa telesnom masom većom od40 kg jeista kao i doza za odrasle. Ovaj farmaceutski oblik nije pogodan za primenu kod dece mlađe od 6 godina.

Trajanje terapije: Terapiju lekom treba nastaviti još 3 ili 4 dana nakon poboljšanja kliničkih simptoma. Terapija obično ne traje duže od 10 dana. Da bi se sprečila pojava kasnih komplikacija (npr. reumatska groznica, glomerulonefritis) u lečenju infekcija izazvanih β-hemolitičkim streptokokama, preporučuje se terapija od najmanje 10 dana.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na makrolide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Istovremena primena sa vazokonstriktornim ergot alkaloidima (npr. ergotamin i dihidroergotamin) (videti odeljke 4.4 i4.5).

Istovremena primena sa lekovima sa uskom terapijskom širinom koji su supstrati CYP3A4 (npr. astemizol, cisaprid, pimozid i terfenadin) (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Kolhicin (videti odeljak 4.5).

Upozorenje

Prijavljeni su slučajevi teške vazokonstrikcije (tzv. ergotizam) sa mogućom nekrozom ekstremiteta kada su makrolidni antibiotici korišćeni zajedno sa vazokonstriktornim ergot alkaloidima. Pre propisivanja roksitromicina, neophodno je ispitati da li postoji terapija ovim lekovima (videti odeljke 4.3 i4.5).

Mere

• Primena roksitromicina se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (npr. ciroza jetre sa hepatitisom i/ili ascitesom).

• Roksitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre.

• Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

• Bubrežna ekskrecija roksitromicina i njegovih metabolita je približno 10% oralno primenjene doze. Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom nije potrebno prilagođavanje doze.

• Lekovi koji imaju potencijal da produže QT interval:

2 od 10

Treba biti oprezan kada se roksitromicin daje pacijentima koji uzimaju lekove koji mogu da produže QT interval (videti odeljak 4.5). To su antiaritmici klase IA (npr. hinidin, prokainamid, dizopiramid) i klase III (npr. dofetilid i amjodaron), citalopram, triciklični antidepresivi, metadon, neki antipsihotici (npr. fenotiazini), fluorohinoloni (npr. moksifloksacin), pojedini antimikotici (npr. flukonazol, pentamidin) i neki antiretrovirusni lekovi (npr. telaprevir).

• Kao i drugi makrolidni antibiotici, roksitromicin može obnoviti ili pogoršati simptome miastenije gravis. Pacijenti sa miastenijom gravis koji uzimaju roksitromicin treba da potraže hitnu medicinsku pomoć ako se simptomi ponove. Tada se mora prekinuti primena roksitromicina i sprovesti dodatne mere ukoliko je medicinski indikovano.

• Preporučuje se praćenje jetre, bubrega i krvne slike posebno tokom dugotrajne terapije (tj. koja traje duže od 2 nedelje), (videti odeljak 4.8).

• Bolest povezana sa Clostridium difficile: Ako se dijareja javi tokom ili posle terapije, posebno ako je teška, uporna i/ili sa nijansama krvi, to može biti znak pseudomembranoznog kolitisa. Ako se sumnja na pseudomembranozni kolitis, terapija se mora odmah prekinuti.

Prijavljene su anafilaktičke reakcije uključujući angioedem kod roksitromicina. Anafilaktičke reakcije mogu dovesti do šoka opasnog po život čak i pri prvoj primeni. U ovim slučajevima, terapiju lekom roksitromicin treba prekinuti i preduzeti adekvatno lečenješoka.

Teške bulozne reakcije

Prijavljeni su slučajevi teških buloznih kožnih reakcija na roksitromicin kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza i akutna generalizovana egzantematozna pustuloza. Ako se jave simptomi ili znaci akutne generalizovane egzantematozne pustuloze, Stevens-Johnson-ovog sindroma ili toksične epidermalne nekrolize (kao što je progresivni osip na koži često sa plikovima ili lezijama sluzokože), terapiju lekom roksitromicin treba prekinuti.

Efikasnost roksitromicina kod dece još nije dokazana. Ovaj leknije namenjen za primenu kod dece i odraslih pacijenata sa telesnom masom manjom od 40 kg.

Lek Roximisan sadrži glukozu i natrijum

Ovaj lek sadrži glukozu. Pacijenti sa retkom glukozno - galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je „bez natrijuma”.

Interakcije koje su kontraindikovane

• Vazokonstriktivni ergot alkaloidi (videti odeljke4.3 i 4.4)

• Kolhicin

Istovremena primena sa roksitromicinom može potenciratineželjena dejstva kolhicina sa smrtnim ishodom.

Roksitromicin je slab inhibitor CYP3A4:

• Astemizol, cisaprid, pimozid

Istovremena primena astemizola, cisaprida ili pimozida, koji se metabolišu putem izoenzima CYP3A4, sa jakim inhibitorima ovog izoenzima, uključujući makrolidne antibiotike, dovodi do povećanja koncentracije ovih supstanci u serumu, što je povezano sa produženjem QT intervala i/ili srčanim aritmijama (obično torsades de pointes). Iako roksitromicin nema ili ima samo ograničenu sposobnost da utiče na izoenzim CYP3A4 i na taj način inhibira konverziju supstanci koje se metabolišu ovim izoenzimom, nije moguće potvrditi ili opovrgnuti interakcije roksitromicina sa gore navedenim supstancama, te se stoga njihova istovremena primena sa roksitromicinom ne preporučuje.

• Terfenadin

Određeni makrolidni antibiotici stupaju u farmakokinetičku interakciju sa terfenadinom, što dovodi do povećanja njegove koncentracije u serumu. Mogu nastati teške ventrikularne aritmije, obično torsades de pointes. Iako ove reakcije nisu dokazane sa roksitromicinom i studije sa ograničenim brojem zdravih

3 od 10

dobrovoljaca nisu pokazale farmakokinetičke interakcije ili relevantne EKG promene, ne preporučuje se istovremena primena roksitromicina i terfenadina.

Interakcije koje se ne preporučuju

• Lekovi koji imaju potencijal da produže QT interval:

Treba biti oprezan kada se roksitromicin daje pacijentima koji uzimaju lekove koji mogu da produže QT interval (videti odeljak 4.4). To su antiaritmici klase IA (npr. hinidin, prokainamid, dizopiramid) i klase III (npr. dofetilid i amjodaron), citalopram, triciklični antidepresivi, metadon, neki antipsihotici (npr. fenotiazini), fluorohinoloni (npr. moksifloksacin), pojedini antimikotici (npr. flukonazol, pentamidin) i neki antiretrovirusni lekovi (npr. telaprevir).

• Varfarini drugi antikoagulansi

U studijama na zdravim dobrovoljcima nisu identifikovane interakcije sa varfarinom. Međutim, povećanje protrombinskog vremena ili INR, prijavljeno je kod pacijenata lečenih roksitromicinom i vitamin K antagonistima, koje je ili rezultat interakcije ili se može objasniti kao ishod same infekcije. Kod pacijenata koji uzimaju roksitromicin istovremeno sa vitamin K antagonistima, treba proveravati INR.

• Dizopiramid

In vitro studija je pokazala da roksitromicin može istisne dizopiramid iz kompleksa sa proteinima plazme. Ovaj efekat in vivomože izazvati povećanje koncentracije slobodnog dizopiramida u serumu. Zbog toga kod ovih pacijenata treba pratiti EKG i, ako je moguće, koncentraciju dizopiramida u serumu.

Interakcije koje zahtevaju oprez

• Digoksin i drugi kardiotoničniglikozidi:

Studija na zdravim dobrovoljcima pokazala je da roksitromicin može povećati resorpciju digoksina. Ovaj efekat, koji je takođe uobičajen za druge makrolide, retko može dovesti do toksičnosti kardiotoničnih glikozida, što se može manifestovati simptomima kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, glavobolja ili vrtoglavica. Toksičnost kardiotoničnih glikozida takođe može izazvati poremećaj provodljivosti i/ili poremećaje srčanog ritma. EKG i koncentracije kardiotoničnih glikozida u serumu treba pratiti kod pacijenata koji primaju roksitromicin i digoksin ili neki drugi kardiotonični glikozid. Ako se pojave simptomi koji ukazuju na moguće predoziranje kardiotoničnimglikozidama, ovo praćenje je obavezno.

• Roksitromicin, kao i druge makrolide, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju antiaritmike klase IA i III.

Interakcije koje treba uzeti u obzir

• Istovremena primena roksitromicina (300 mg dnevno) i oralno primenjenog midazolama (15 mg; supstrat CYP3A4) povećava PIK midazolama za 47%, što može dovesti do povećanja efekta midazolama.

• Primećeno je blago povećanje koncentracije teofilina, ali obično ne zahteva prilagođavanje uobičajene doze.

• Roksitromicin može povećati PIK i koncentraciju bromokriptina u plazmi, što može dovesti do povećanog rizika od neželjenih efekata bromokriptina.

• Uticaj roksitromicina na izloženost ciklosporinu procenjen je u kliničkom ispitivanju. Osam pacijenata sa transplantacijom srca na terapiji ciklosporinom najmanje mesec dana primalo je roksitromicin 150 mg dva puta dnevno tokom 11 dana. Roksitromicin je izazvao 50% povećanje koncentracije ciklosporina u plazmi, koja se postepeno smanjivala nakon prekida terapije roksitromicinom.

• Roksitromicin može povećati koncentraciju rifabutina u plazmi.

Ostale interakcije

Nema klinički značajnih interakcija sa karbamazepinom, ranitidinom, aluminijum-hidroksidom ili magnezijum-hidroksidom.

4 od 10

Postoje kliničke studije interakcija za procenu uticaja roksitromicina i oralnih kontraceptiva koji sadrže estrogene i progesterone. Nisu uočene interakcije, iako je ispitivanje izvršeno samo kod malog broja ispitanika.

Inhibitori HMG-CoA reduktaze

Kada se roksitromicin primenjuje u kombinaciji sa inhibitorima HMG-CoA reduktaze (statini), postoji rizik od neželjenih efekata povezanih sa skeletnim mišićima kao što je rabdomioliza zbog mogućeg povećanja izloženosti statinima. Treba biti oprezan kada se roksitromicin primenjuje u kombinaciji sa statinima, a pacijente treba pratiti zbog mogućnosti znakova i simptoma miopatije.

Trudnoća

Studije na nekoliko životinjskih vrsta nisu pokazale teratogene ili fetotoksične efekte pri dozama do 200 mg/kg/dan odnosno 40 puta većim od terapijskih doza kod ljudi. Bezbednost roksitromicina za fetus tokom trudnoće nije utvrđena.

Dojenje

Mala količina roksitromicina se izlučuje u majčino mleko.

Zbog toga treba prekinuti dojenje ili prekinuti terapiju majkeroksitromicinom.

Vrtoglavica, oštećenje vida i zamućenje vida mogu uticati na sposobnost pacijenta da upravlja vozilom i rukuje mašinama (videti odeljak 4.8).

Neželjena dejstva navedena u sledećoj tabeli su kategorisana po klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Učestalost javljanja je definisana kao: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznate učestalosti (ne može se procenitina osnovu dostupnihpodataka).

5 od 10

1 Kao i kod drugih makrolida, veoma retki slučajevi produženja QT intervala, ventrikularne tahikardije i torsades de pointessu prijavljeni pri primeniroksitromicina.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Toksičnost

Akutna toksičnost roksitromicina je mala, ali postoji ograničeno iskustvo sa predoziranjem. Simptomi predoziranja

Mučnina, povraćanje i dijareja. U slučaju predoziranja mogu se javiti neželjeni efekti kao što su glavobolja i vrtoglavica ili se ovi neželjeni efekti mogu pojačati.

6 od 10

Lečenje

Uslučaju predoziranja potrebno je primeniti opšte principe u lečenju trovanja, kao što su gastrična lavaža primena aktivnog uglja i simptomatska terapija. Ne postoji specifičan antidot.

Farmakoterapijskagrupa: antibakterijskilekoviza sistemsku primenu, makrolidi

ATC šifra: J01FA06

Mehanizam dejstva

Roksitromicin inhibira sintezu proteina vezujući se za 50 Ѕ subjedinicu ribozoma mikroorganizama. Na taj način roksitromicin ostvaruje antibakterijski efekat.

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike (PK/PD)

Efikasnost uglavnom zavisi od vremena u kome su serumske koncentracije iznad minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) za mikroorganizme.

Mehanizmi rezistencije

Rezistencija na roksitromicin može biti izazvana sledećim mehanizmima:

- efluks-isticanje: povećanje broja efluks pumpi u citoplazmatskoj membrani može dovesti do rezistencije. Samo 14- i 15-laktonski prsten je izložen ovom mehanizmu (M-fenotip).

- promena ciljnog mesta: metilacijom 23S rRNK, smanjuje se afinitet antibiotika za ribozomalna vezna mesta. Na taj način se stiče rezistencija makrolida, linkozamida i streptogramina B (MLSB-fenotip).

- enzimska deaktivacija makrolida ima samo sekundarni klinički značaj.

U okviru M-fenotipa postoji kompletna unakrsna rezistencija između roksitromicina, azitromicina, klaritromicina i eritromicina. U okviru MLSB-fenotipa je unakrsna rezistencija između klindamicina i streptogramina B.

Granične vrednosti

EUCAST (Evropski komitet za antimikrobno testiranje osetljivosti) je preporučila granične vrednosti MIC (minimalna inhibitorna koncentracija) za roksitromiciniprikazanesu u sledećojtabeli:

Granične vrednosti osetljivosti roksitromicina:

* Korelacija između H. influenzae makrolidne MIC i kliničkog ishoda je slaba. Dakle, granične tačke za makrolide i srodne antibiotike su postavljene tako da kategorizuju divlji tip H. influenzae kao intermedijarno osetljivu.

Antibakterijski spektar

Prevalenca stečene rezistencije može varirati geografski i vremenski za izabrane vrste. Lokalne informacije o rezistenciji su poželjne, posebno kad se radi o lečenju teških infekcija. Po potrebi, treba zatražiti stručni savet kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da dovodi u pitanje upotrebnu vrednost roksitromicina za najmanje neke vrste infekcija.

7 od 10

$ Prirodno intermedijarne osetljivosti.

+ Visok stepen rezistencije (više od 50%) je zabeležen u jednom ili više regiona u okviru EU. 1 U nekim studijama je stopa rezistencije ≥10%.

8 od 10

Resorpcija

Da bi se postigla maksimalna resorpcija, tabletu treba uzimati najmanje 15 minuta pre obroka. Roksitromicin nema linearnu farmakokinetiku, i PIK i Cmax u plazmi se ne povećavaju proporcionalno dozi. Posle primenjene pojedinačne doze od 150 mg i 300 mg kod zdravih dobrovoljaca prosečne vrednosti maksimalne koncentracije u plazmi Cmax bile su u rasponu od 5,8-10,1 mikrograma/mL, odnosno 7,2-12,0mikrograma/mL. Pri ponovljenom doziranju leka u trajanju od 15 dana dostiže se marginalna akumulacija sa prosečnim vrednostima Cmax 6,57-9,3 mikrograma/mL (150 mg) i 10,4-10,9 mikrograma/mL (300 mg). Maksimalna koncentracija u plazmi se postiže posle 1-2 sati.

Vezivanje za proteine plazme pri terapijskim koncentracijama je 80-96%. Roksitromicin se vezuje sa visokim afinitetom uglavnom za kisele alfa-1-glikoproteine (saturabilno vezivanje) i sa niskim afinitetom za albumine (vezivanje nije saturabilno): pri koncentracijama većim od 4 mg/mL vezivanje za proteine plazme zavisi od koncentracije.

Distribucija

Roksitromicin pokazuje dobru penetraciju u različitim tkivima i telesnim tečnostima. U studijama u kojima su se doze leka primenjivale višestruko (ponovljeno), zabeležene su velike koncentracije u plućima, tonzilama, sluzokoži sinusa, prostate i materice, od 6 do 12 sati nakon primene. Roksitromicin se akumulira u makrofagama i polimorfonuklearnim neutrofilima. Odnos intracelularne/ekstracelularne koncentracije je u rasponu od 14 do 190. Prolaz kroz krvno-moždanu barijeru je ograničen.

Poluvreme eliminacije posle pojedinačne doze varira od 6,3-16 sati pri dozi od 150-450 mg. Pri ponovljenom doziranju leka zabeleženo poluvreme eliminacije je 12-13 sati, čime se dostižu terapijske plazma koncentracije pri preporučenim dozama.

Biotransformacija i eliminacija

Više od polovine doze leka se izlučuje nepromenjeno. Roksitromicin se uglavnom metaboliše u jetri. Tri metabolita su identifikovana u fecesu i urinu: roksitromicindeskladinoza, N-monodemetilroksitromicin i N-dimetilroksitromicin.

Posle oralne doze, roksitromicin se uglavnom eliminiše putem fecesa, a delimično plućima. Samo mali deo doze se izlučuje urinom. Stoga, dozu leka nije potrebno menjati kod bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom.

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre, poluvreme eliminacije se može produžiti na 25 sati nakon oralne doze od 150 mg (videti odeljak 4.2), što povećava maksimalnu koncentraciju leka u plazmi. Kod pacijenata u terminalnoj fazi renalne bolesti Cmax je bila nepromenjena u poređenju sa zdravim osobama. Kod odojčadi i dece koja primaju roksitromicin 2,5 mg/kg dva puta dnevno, 6 dana, prosečne vrednosti maksimalnih koncentracija su 10,1 mikrograma/mL (5-13 meseci starosti), 8,7 mikrograma/mL (2-4 godine starosti), i 8,8mikrograma/mL (5-12 godina starosti).

Pokazalo se da roksitromicin, poput eritromicina, in vitro može da izazove produženje QRS intervala koje zavisi od koncentracije. Takvi efekti nisu zabeleženi kod ljudi, ali su mogući u kliničkoj upotrebi.

Nema drugih pretkliničkih podataka o toksičnosti, uticaja na reproduktivnost i genotoksičnosti, relevantnih za lekara, osim onih koji su već navedeniu ostalimdelovima Sažetka karakteristika leka.

skrob, kukuruzni; glukoza, monohidrat;

9 od 10

natrijum-laurilsulfat; povidon;

talk;

silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film tablete:

hipromeloza (HPMC 606) ; titan-dioksid; makrogol6000.

Nije primenljivo.

Tri (3) godine.

Lek čuvati na temperaturi do 25ºC, u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je PVC-Aluminijumskiblister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Lek Roximisan pripada grupi lekova koji se zovu antibiotici. Aktivna supstanca leka, roksitromicin, je makrolidni antibiotik, širokog spektra dejstva i namenjen je lečenju bakterijskih infekcija.

Roximisan je namenjen lečenju odraslih i dece sa telesnom masom većom od 40 kg za lečenje infekcija uzrokovanih mikroorganizmima osetljivim na rositromicin:

• infekcija respiratornog trakta (zapaljenje uha, grla, krajnika, bronhija i pluća),
• infekcija urogenitalnog trakta izazvane hlamidijama,
• infekcija kože i mekih tkiva (furunkuloza, piodermija, impetigo, erizipel kod pacijenata sa preosetljivošću na β-laktamske antibiotike).

Lek Roximisan ne smete uzimati:

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na roksitromicin, na makrolide(grupa antibiotika kojoj pripada lek Roximisan) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• u slučaju da koristite sledeće lekove:
• ergot alkaloide (lekovi koji se koriste u terapiji migrene, kao što su ergotamin ili dihidroergotamin)
• cisaprid (lekovi koji se koriste u terapiji želudačno-crevnih tegoba)
• pimozid (u terapiji psihoza)
• astemizol i terfenadin (lekovi koji se koriste u terapiji alergija)
• kolhicin.

Za više informacija pročitaiti odeljak Drugi lekovi i Roximisan

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete Roximisan:

• ukoliko imate oboljenje jetre (npr. cirozu jetre, zapaljenje jetre i/ili prisutnu slobodnu tečnost u abdomen). U tom slučaju lek će se duže zadržavati u organizmu i potrebno je da lekar prilagodi dozu leka.
• ukoliko je funkcija jetre oslabljena zbog prethodne terapije lekom Roximisan. Vaš lekar će proveriti funkciju jetre.
• ako uzimate lekove koji mogu izazvati EKG promene (takozvano produženje QT intervala) - to su lekovi za lečenje poremećaja srčanog ritma (antiaritmici), antidepresivi, određeni antibiotici ili lekovi za lečenje HIV infekcije - lekar će Vam češće raditi EKG.
• ukoliko dođe do pojave teške i uporne dijareje. Ovakvo stanje može biti ozbiljna infekcija poznata kao pseudomembranozni kolitis. Odmah se obratite lekaru. Lekovi koji mogu usporiti ili zaustaviti pokretljivost creva ne smeju se uzimati.
• ukoliko ste nekada imali anafilaktičku reakciju uključujući angioedem (oticanje lica, jezika i grla, kao rezultat alergijske reakcije). Ukoliko se neki od navedenih simtoma pojave, odmah se obratite lekaru.
• ukoliko bolujete od mijastenije gravis (mišićni problemi). Ukoliko osetite pogoršanje simptoma bolesti tokom terapije lekom Roximisan, odmah se obratite lekaru.
• ukoliko terapija traje duže od 14 dana, potrebno je redovno praćenje funkcije bubrega i jetre kao i redovna laboratorijska anliza krvi.
• ako se pojavi kožni osip i simptomi poput gripa (Stevens-Johnson-ov sindrom), osećaj malaksalosti, povišena telesna temperatura, bolovi u mišićima (toksična epidermalna nekroliza) ili potkožna udubljenja (akutna generalizovana egzantematozna pustuloza), odmah potražite medicinsku pomoć, jer ovi simptomi mogu biti životno ugrožavajući.

Deca i adolescenti

Lek nije namenjen deci telesne mase manje od 40 kg.

Drugi lekovi i Roximisan

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Roximisan ne smete koristiti ukoliko koristite neke od sledećih lekova:

• ergotamin ili dihidroergotamin (u terapiji migrene). Istovremena primena ovih lekova može da dovede do ozbiljnog suženja krvnih sudova u nogama i rukama, što može dovesti do njihovog trajnog oštećenja.
• cisaprid (u terapiji želudačno-crevnih tegoba), pimozid (u terapiji psihoza), terfenadin i astemizol (u terapiji alergije). Istovremena primena ovih lekova može da dovede do pojave nepravilnog rada srca (poremećaja srčanog ritma).
• Kolhicin.

Istovremeno uzimanje leka Roximisan i nekih lekova dovodi do njihovog uzajmnog uticaja i ispoljavanja njihovog dejstva. Obavestite Vašeg lekara ukoliko koristite sledeće lekove:

• lekove za lečenje poremećaja srčanog ritma, antidepresive, lekove koji se koriste za lečenje gljivičnih infekcija, antibiotike, antiretrovirotike (koriste se za lećenje HIV infekcije),
• lekovi za prevenciju zgrušavanja krvi (vitamin K antagonisti, poznati kao kumarini). Lekar će odlučiti da redovno prati Vaše zgrušavanje krvi.
• bromokriptin (lek koji se koristi u terapiji Parkinsonove bolesti). Lek Roximisan povećava količinu bromokriptina u krvi. Lekar će odlučiti da li je potrebno prilagoditi dozu bromokriptina.
• digoksin (u terapiji srčanih oboljenja). Roximisan može da pojača dejstvo ovog leka. Lekar će pratiti Vaše stanje.
• dizopiramid (u terapiji nepravilnog rada srca (poremećaja srčanog ritma)). Lek Roximisan može da pojača dejstvo ovog leka. Lekar će pratiti Vaše stanje.
• teofilin (u terapiji plućnih bolesti). Roximisan povećava količinu teofilina u krvi. Lekar će pratiti Vaše stanje.
• midazolam (sedativ-lek za lečenje napetosti i uznemirenosti). Roximisan može da pojača dejstvo ovog leka. Lekar će odlučiti da li je potrebno prilagoditi dozu midazolama.
• ciklosporin (kod transplantacije organa ili kod poremećaja imunskog sistema). Roximisan može da povećakoncentraciju ciklosporina u krvi. Lekar će odlučiti da li je potrebno prilagoditi dozu ciklosporina.
• lekovi za lečenje povišenog nivoa holesterola u krvi (statini): istovremena primena roksitromicina sa statinima potencira neželjena dejstva statina koji se odražavaju na mišićima, kao npr. rabdomioliza. Vaš lekar će pratiti Vaše stanje.

Uzimanje leka Roximisan sa hranom, pićima i alkoholom

Hrana značajno smanjuje resorpciju leka. Zbog toga Roximisan film tablete treba uzimati 15 minuta pre jela.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Uzimanje leka Roximisan se ne preporučuje u periodu trudnoće. Ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzimate ovaj lek.

Lek Roximisan u veoma malim količinama prelazi u mleko. Uzimanje leka Roximisan se ne preporučuje ukoliko dojite ili planirate da dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Roximisan može izazvati vrtoglavicu. Ovaj podatak treba uzeti u obzir prilikom upravljanja vozilom ili rukovanju mašinama.

Primena leka može izazvati i zamućen vid, što može uticati na sposobnost pacijenta da vozi i koristi mašine.

Lek Roximisan sadrži pomoćnu supstancu glukozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte Lek Roximisan tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Doziranje i način primene

Roximisan se primenjuje oralno.

Odrasli i deca telesne mase veće od 40 kg: Preporučena dnevna doza za odrasle iznosi 300 mg. Ovu dozu možete da uzmete na sledeći način:

• dva puta dnevno (na 12 sati) po 1 tabletu (150 mg) ili
• jednom dnevno 2 tablete (300 mg).

Uzmite Roximisan film tablete najmanje 15 minuta pre jela. Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih osoba.

Rizik od pojave želudačno-crevnih tegoba je veći prilikom uzimanja leka jednom dnevno u dozi od 300 mg. Konsultujte se sa Vašim lekarom. Lekar će odlučiti o prilagođavanju primene leka dva puta dnevno (na 12 sati po 1 tabletu).

Pacijenti sa oslabljenom funkcijom bubrega:

Kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje doze.

Pacijenti sa oslabljenom funkcijom jetre:

Kod pacijenata sa ozbiljnim oštećenjem funkcije jetre primena leka se ne preporučuje. Ukoliko je lečenje lekom Roximisan neophodno iz kliničkih razloga, kod ovih pacijenata potrebna je redukcija doze (1 tableta od 150 mg svakih 24 sata).

Deca mlađa od 6 godina:

Ovaj farmaceutski oblik nije pogodan za primenu kod dece mlađe od 6 godina.

Trajanje terapije:

Terapiju lekom treba nastaviti još 3 ili 4 dana nakon poboljšanja kliničkih simptoma.

Streptokokne infekcije grla zahtevaju terapiju od najmanje 10 dana, kako bi se izbegle komlikacije (kao što je reumatska groznca ili zapaljenje bubrega).

Ako ste uzeli više leka Roximisan nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Roximisan nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Roximisan

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite je čim se setite.

Ukoliko je uskoro vreme da uzmete Vašu sledeću dozu, ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu, nego nastavite sa uobičajenim redosledom uzimanja leka, tako da sledeću dozu uzmete po planu doziranja.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Roximisan

Lek Roximisan je antibiotik i potrebno je uzimati lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar, iako se dobro osećate posle nekoliko dana. Ukoliko prekinete da uzimate lek Roximisan pre završetka terapije, neće sve bakterije biti uništene. Preostale bakterije mogu da nastave sa rastom i da ponove infekciju.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ozbiljne kožne reakcije

Ukoliko razvijete ozbiljne reakcije na koži: crveni osip s potkožnim mehurima (egzantematozna pustuloza), odmah se obratite lekaru. Učestalost ovih neželjenih dejstava nije poznata (ne može se proceniti iz dostupnih podataka).

Kada uzimate lek Roximisan, mogu se javiti sledeća neželjena dejstva navedena prema učestalosti:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Glavobolja, vrtoglavica, mučnina, povraćanje, otežano varenje hrane, dijareja, osip.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): eozinofilija (povećanje broja određene vrste belih krvnih zrnaca), multiformni eritem (svrab, crvene mrlje na koži), urtikarija.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): Infekcije i infestacije:

superinfekcije Clostridium difficile usled dugotrajne upotrebe (pseudomembranozni kolitis- bolest creva povezana sa krvavom stolicom).

Poremećaji krvi i limfnog sistema:

agranulocitoza (nedostatak određene vrste belih krvnih zrnaca), neutropenija (smanjenje broja belih krvnih zrnaca), trombocitopenija (smanjenje broja trombocita).

Poremećaji imunskog sistema:

alergijske reakcije kao što su anafilaksa (koja se manifestuje kao svrab, crvenilo, otežano disanje i/ili oticanje jezika i grla).

Psihijatrijski poremećaji:

halucinacija, stanje konfuzije.

Poremećaji nervnog sistema:

poremećaj čula ukusa i mirisa; osećaj golicanja, trnjenja, mravinjanja bez konkretnog uzroka za to (parestezija).

Poremećaji oka:

vizuelni poremećaji, problemi sa očima (zamućeni vid).

Poremećaji uha i labirinta:

prolazna gluvoća, oštećenje sluha, vertigo, zujanje u ušima.

Kardiološki poremećaji:

promene na EKG-u (produženi QT interval i poremećaj ritma po tipu torsades de pointes.

Respiratorni torakalni i medijastinalni poremećaji: otežano disanje (bronhospazam).

Gastrointestinalni poremećaji:

znaci zapaljenja pankreasa (pankreatitis), krvavi prolivi.

Hepatobilijarni poremećaji:

zapaljenje jetre (holestatski i citolitični hepatitis).

Promene na koži i potkožnom tkivu:

bulozne reakcije na koži, purpura (tačkasto krvarenje na koži), toksična epidermalna nekroliza i Stevens- Johnson-ov sindrom (teške reakcije kože sa ljuštenjem kože).

Poremećaji mišićno koštanog sistema i vezivnog tkiva: pogoršanje miastenije gravis.

Ispitivanja

Povećanje transaminaza (AST, ALT), povećanje alkaline fosfataze u serumu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Roximisan posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Lek čuvati na temperaturi do 25ºC, u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca

Jedna film tableta sadrži 150 mg roksitromicina.

Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: skrob, kukuruzni; glukoza, monohidrat; natrijum-laurilsulfat; povidon; talk; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film tablete:

hipromeloza (HPMC 606) ; titan-dioksid; makrogol 6000.

Kako izgleda lek Roximisan i sadržaj pakovanja

Roximisan, 150 mg, film tablete: okrugle, bele, bikonveksne film tablete, sa podeonom linijom na jednoj strani.

Podeona linija nije namenjena za lomljenje tablete.

Unutrašnje pakovanje leka sadrži jedan PVC-Aluminijumski blister sa deset (10) film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

SLAVIAMED DOO BEOGRAD, Bulevar oslobođenja 97, Beograd-Voždovac

Proizvođač:

SLAVIAMED DOO BEOGRAD, Bulevar oslobođenja 97, Beograd, Republika Srbija;

mesto proizvodnje: SLAVIAMED D.O.O., Rumska malta bb, Sremska Mitrovica,Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2018.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-00566-18-002 od 17.12.2018.