Rotazar plus 300mg+25mg film tableta

Terapija esencijalne hipertenzije.

Ova fiksna kombinacija je indikovana za lečenje odraslih pacijenata čijise krvni pritisak ne može na adekvatan način kontrolisati primenom samo irbesartana ili samo hidrohlortiazida (videti odeljak 5.1).

Oralna upotreba.

Lek Rotazar plusfilm tablete se uzimaju jednom dnevno sa ili bez hrane.

Preporučljivo je titriranje doze pojedinačnim aktivnim supstancama (tj. irbesartanom i hidrohlortiazidom).

Direktan prelaz sa monoterapije na fiksnu kombinaciju se može razmotriti u slučajevima kada je to klinički opravdano:

Lek Rotazar plus300 mg/25 mg se može propisati pacijentima čiji krvni pritisak nije adekvatno regulisanprimenom irbesartana u dozi od 300 mg ili leka Rotazar plus300 mg/12,5 mg film tabletama.

Doze veće od 300 mg irbesartan/25 mg hidrohlortiazida jednom dnevno se ne preporučuju.

Kada je neophodno lek Rotazar plus se može primeniti zajedno sa još nekim antihipertenzivnim lekom (videte odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Posebne populacije Oštećenje funkcije bubrega

Zbog prisustva hidrohlortiazida, u sastavu leka, lek Rotazar plusse ne preporučuje pacijentima sa teškim

1 od 17

Oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min). Kod ovih pacijenata, primena diuretika Henleove petlje ima prednost u odnosu na tiazide. Prilagođavanje doze nije neophodno kod pacijenata sa manjim oštećenjem funkcije bubrega kod kojih je klirens kreatinina ≥ 30 mL/min (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Lek Rotazar plus nije indikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Tiazide treba propisivati uz oprez kod pacijenata sa smanjenom funkcijom jetre. Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim stepenom oštećenja funkcije jetre (videti odeljak 4.3).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanjedoza leka Rotazar plus kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Ne preporučuje se primena leka Rotazar plus kod dece i adolescenata, zbog nedovoljno podataka o bezbednosti i efikasnostiprimene leka.

Način primene Oralna upotreba.

Preosetljivost na aktivne supstanceili na bilo koju od pomoćnihsupstanci navedenih u odeljku leka Rotazar plus (videti odeljak6.1) ili na druge derivate sulfonamida (hidrohlortiazid spada u sulfonamide)

Drugii trećitrimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6)

Teškooštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min) Refraktorna hipokalemija, hiperkalcemija

Teško oštećenje funkcije jetre, bilijarna ciroza i holestaza

Istovremena primena leka Rotazar plus sa aliskirenom je kontraindikovana kod pacijenata sa

dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (glomerularna filtracija < 60 mL/min/1,73

m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1)

Hipotenzija, pacijenti sa hipovolemijom

Lek Rotazar plusretko dovodi do simptomatske hipotenzije kod pacijenata sa hipertenzijom i bez drugih faktora rizika za hipotenziju. Simptomatska hipotenzija se može očekivatikod pacijenata kod kojih je usled intenzivne diuretske terapije, dijete sa smanjenim unosom soli, dijareje ili povraćanja došlo do pojave stanja sa smanjenim volumenom i/ili nedostatkom natrijuma. Ova stanja treba korigovati pre započinjanja terapije lekom Rotazar plus.

Stenoza renalne arterije, renovaskularna hipertenzija

Postoji povećan rizik od pojave teške hipotenzije i insuficijencijebubrega kada se pacijentima sa bilateralnomstenozom renalne arterije ili stenozom renalne arterije jednog funkcionalnog bubrega propisuju antagonisti konvertujućeg enzima ili antagonisti receptora angiotenzina II. Sličan efekat treba očekivati i pri primeni leka Rotazar plus, iako za sada tojoš uvek nije dokumentovano.

Oštećenje funkcije bubrega i transplantacija bubrega

Pri primeni leka Rotazar plus kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, preporučuje se periodično praćenje koncentracije kalijuma, kreatinina i mokraćne kiseline u serumu. Nema iskustava vezanih za primenu leka Rotazar plus kod pacijenata kojima je nedavno transplantiran bubreg. Lek Rotazar plus ne treba primenjivati kod pacijenata sa teškom oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min) (videti odeljak 4.3). Kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom može se javiti azotemija povezana sa upotrebom tiazidnih diuretika. Nije potrebno prilagođavanje doziranja kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega kod kojih je klirens kreatinina ≥ 30 mL/min. Ipak, kod pacijenata sa blagim do umerenim

2 od 17

oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina ≥ 30 mL/min ali < 60 mL/min), ovu fiksnu kombinaciju treba primenjivati uz oprez.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena upotrba ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i pogoršanja funkcije bubrega (uključujući akutnooštećenje funkcije bubrega). Dvostruka blokada RAAS kombinovanom primenom ACE inhibitora, antagonista angiotensin II receptora ili aliskirena se prema tome ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1). Ukoliko se terapija dvostrukom blokadom ipak smatra apsolutno neophodnom, treba je sprovoditi samo pod nadzorom specijaliste i treba da bude praćena čestim i pažljivim praćenjem funkcijebubrega, elektrolita i krvnog pritiska. ACE inhibitore i antagoniste angiotenzin II receptora ne treba primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnomnefropatijom.

Oštećenje funkcije jetre

Tiazide treba primenjivati uz oprez kod pacijenta sa oštećenom funkcijomjetre ili progresivnim hepatičnim oboljenjem, s obzirom na to da male promene u balansu tečnosti i elektrolita mogu precipitirati hepatičnu komu. Nema kliničkog iskustva u primeni leka Rotazar plus kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre.

Stenoza aortne i mitralne valvule, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Kao i pri primeni drugih vazodilatatora, potreban je poseban oprez kod pacijenata sa aortnom ili mitralnom stenozom ili opstruktivnom hipertrofičnom kardiomiopatijom.

Primarni aldosteronizam

Pacijenti sa primarnim aldosteronizmom generalno neće reagovati na antihipertenzivne lekove čiji je mehanizam dejstva inhibicija renin-angiotenzin sistema. Zbog toga se upotreba leka Rotazar plusne preporučuje.

Metabolička i endokrina dejstva

Terapija tiazidima može smanjiti toleranciju glukoze. Latentni dijabetes melitus se može manifestovati tokom terapije tiazidima. Lek Rotazar plus može izazvati hipoglikemiju, posebno kod pacijenata sa dijabetesom. Kod pacijenata koji se leče insulinom ili antidijabeticima treba razmotriti odgovarajuću kontrolu koncentracije glukoze u krvi; možda će biti potrebno prilagođavanje doze insulina ili antidijabetika kada je to indikovano (videti odeljak 4.5). Povećanje vrednosti holesterola i triglicerida se može javiti usled terapije tiazidima; međutim, pri dozi od 12,5 mg zabeleženi su minimalni ili nije bilo nikakvih efekata.

Kod nekih pacijenata koji su na terapiji tizidima može doći do pojave hiperurikemije ili gihta.

Poremećaj elektrolita

Kod svih pacijenata koji su na terapiji diureticima treba sprovesti periodično određivanje u odgovarajućim vremenskim intervalima elektrolita u serumu.

Tiazidi, uključujući hidrohlortiazid, mogu izazvati disbalans tečnosti ili elektrolita (hipokalemija, hiponatremija i hipohloremijska alkaloza). Znakovi upozorenja za pojavu disbalansa tečnosti ili elektrolita su suva usta, žeđ, slabost, letargija, pospanost, uznemirenost, bol ili grčevi u mišićima, mišićna slabost, hipotenzija, oligurija, tahikardija i gastrointestinalni poremećaji kao što su mučnina i povraćanje.

Iako se hipokalemija može razviti pri primeni tiazidnih diuretika, istovremena primena irbesartana može smanjiti hipokalemiju izazvanu diureticima. Rizik od razvoja hipokalemije je najveći kod pacijenata sa cirozom jetre, sa intenzivnom diurezom, kod pacijenata koji ne unose adekvatne količine elektrolita i kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji kortikosteroidima ili ACTH.

Obrnuto, usled dejstva irbesartana,može se javiti hiperkalemija, posebno u prisustvu oštećenja funkcije bubrega i/ili srčane insuficijencije i dijabetesa. Preporučuje se adekvatno praćenje koncentracije kalijuma u serumu kod pacijenata sa faktorima rizika. Diuretici koji štede kalijum, sredstva za nadoknadu kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum, treba uzimati sa oprezomtokom istovremene terapije lekom Rotazar plus (videti odeljak 4.5).

Nema dokaza da irbesartan smanjuje ili sprečava hiponatremiju izazvanu diureticima. Deficit hlorida je generalno blag i ne zahteva terapiju.

3 od 17

Tiazidi mogu smanjiti urinarnu ekskreciju kalcijuma i izazvati intermitentnoi blago povećanje koncentracije kalcijuma u serumu u odsustvu poznatih poremećaja metabolizma kalcijuma. Izražena hiperkalcemija

može biti dokaz latentnog hiperparatireoidizma. Potrebno je prekinuti terapiju tiazidima pre izvođenja testova funkcije paratiroidnih žlezda.

Tiazidi povećavaju urinarnu ekskreciju magnezijuma, što može dovesti do hipomagnezemije.

Litijum

Istovremena upotreba litijuma i leka Rotazar plusse ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Anti-doping testovi

Hidrohlortiazid u leku Rotazar plus može dati pozitivan rezultat pri anti-doping testiranju.

Opšta upozorenja

Kod pacijenata čiji vaskularni tonus i funkcija bubrega zavise uglavnom od aktivnosti renin-angiotenzin aldosteronsistema (npr. pacijenti sa teškom kongestivnom srčanom insuficijencijom ili postojećim oboljenjem bubrega, uključujući stenozu bubrežne arterije), terapija ACE inhibitorima ili antagonistima angiotenzin II receptora koji utiču na ovaj sistem, povezana je sa akutnom hipotenzijom, azotemijom, oligurijom ili retko akutnim oštećenjem funkcije bubrega. Kao i pri primeni drugih antihipertenzivnih lekova, prekomerno sniženjekrvnog pritiska kod pacijenata sa ishemičnom miokardiopatijom ili ishemičnim kardiovaskularnimoboljenjem, može dovesti do infarkta miokarda ili moždanog udara.

Reakcije preosetljivosti na hidrohlortiazid se mogu javiti kod pacijenata sa ili bez alergija i bronhijalne astme u anamnezi, ali je veća verovatnoća da će se javiti kod pacijenata koji ih već imaju.

Tokom terapije tiazidnimdiureticima, zapažena je pojava egzacerbacije ili aktivacije sistemskog lupusa eritematozusa.

Tokom terapije tiazidnimdiureticima, zapaženi su slučajevi pojave fotosenzitivnih reakcija (videti odeljak 4.8). Ukoliko dođe do pojave fotosenzitivnih reakcija, preporučuje se prekid terapije. Ako se ponovna primena diuretika smatra neophodnom, preporučuje se zaštita izloženih delova tela od sunčeve svetlosti ili veštačkog UVA zračenja.

Trudnoća

Terapiju antagonistima angiotenzin II receptora ne treba započinjati u trudnoći. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba usmeriti na antihipertenzivne lekove koji imaju potvrđen bezbednosni profil za primenu u trudnoći, sem ako se kontinuirana primena inhibitora angiotenzin II receptora ne smatra esencijalnom. Kada se trudnoća utvrdi, terapiju antagonistima angiotenzin II receptora treba odmah prekinuti i, ako je prikladno, započeti terapiju drugim antihipertenzivnim lekovima (videti odeljke4.3 i 4.6).

Horoidalni izliv, akutna miopija i sekundarni akutni glaukom zatvorenog ugla

Sulfonamidi i njihovi derivati su lekovi koji mogu izazvati idiosinkratsku reakciju, koja može dovesti do horoidalnog izliva sa defektom vidnog polja, prolazne miopije i akutnog glaukoma zatvorenog ugla. S obzirom na to da je hidrohlortiazid zapravo sulfonamid po svojojstrukturi do sada su registrovani samo izolovani slučajevi akutnog glaukoma zatvorenog ugla. Simptomiuključuju akutni početak smanjenja oštrine vida ili bol u predelu oka i tipično se javljaju tokom nekoliko satiili nedelja od započinjanja terapije ovim lekom. Akutni glaukom zatvorenog ugla koji se ne leči može dovesti do nepovranog gubitka vida. Primarno lečenje je prekid terapije što je pre moguće. Takođe, ukoliko se očni pritisak ne stavi pod kontrolu treba razmotritihitnu konzervativnu ili hiruršku terapiju. Faktori rizika za nastanak akutnog glaukoma zatvorenog ugla uključuju alergiju na sulfonamide ili penicilin u anamnezi(videti odeljak 4.8).

Nemelanomski kancer kože

Povećani rizik od nemelanomskog kancera kože (engl. non-melanoma skin cancer NMSC) [kancer bazalnih ćelija ( engl. basal cell carcinoma BCC) i karcinoma skvamoznih ćelija (engl. squamous cell carcinoma SCC)] sa povećanjem kumulativne doze izlaganja hidrohlorotiazidu (HCTZ) primećen je u dve epidemiološke studije bazirane na temelju Nacionalnog Registra za rak Danske.

Fotosenzibilizirajućiefekti hidrohlortiazida HCTZ-a mogu delovati kao mogući mehanizam za NMSC.

4 od 17

Pacijente koji uzimaju hidrohlortiazid treba obavestiti o riziku od NMSC i savetovati ih da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da odmah prijave sve sumnjive lezije na koži. Pacijentima treba savetovati moguće preventivne mere kao što su ograničeno izlaganje sunčevoj svetlosti i UV zracima i u slučaju izloženosti, adekvatnoj zaštiti kako bi se rizik od raka kože sveo na minimum. Sumnjive lezije kože treba odmah ispitati, uključujući i histološke preglede uzorka dobivenog biopsijom. Možda će takođe biti potrebno preispitati upotrebu HCTZ-a kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (videti takođe odeljak 4.8).

Akutna respiratorna toksičnost

Veoma retki teški slučajevi akutne respiratorne toksičnosti, uključujući sindrom akutnog respiratornog distresa (ARDS) su prijavljeni su nakon uzimanja hidrohlorotiazida. Plućni edem se obično razvija u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon uzimanja hidrohlorotiazida. Na početku simptomi uključuju dispneju, groznicu-povišenu telesnu temperaturu, pogoršanje plućne funkcije i hipotenziju. Ako se sumnja na ARDS, Rotazar plus treba ukinuti i primeniti odgovarajuću terapiju.

Hidrohlorotiazid se ne sme primenjivati pacijentima koji su prethodno imali ARDS nakon uzimanja hidrohlorotiazida.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Lek Rotazar plus sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovajlek.

Drugi antihipertenzivni lekovi

Antihipertenzivno dejstvo leka Rotazar plus može biti pojačano istovremenom primenom drugih antihipertenzivnih lekova. Irbesartan i hidrohlortiazid (u dozama do 300 mg irbesartana i 25 mg hidrohlortiazida) su bezbedno primenjivani sa drugim antihipertenzivnim lekovima, uključujući blokatore kalcijumskih kanala i beta-adrenergičke blokatore. Prethodna terapija velikimdozama diuretika može dovesti do smanjenja volumena i rizika od pojave hipotenzije pri započinjanju terapije irbesartanom sa ili bez tiazidnih diuretika, ukoliko se nedostatak volumena prethodno ne koriguje (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji sadrže aliskiren ili ACE inhibitori

Podaci iz kliničkih ispitivanja su pokazali da je dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS) kroz kombinovanu primenu ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena udružena sa povećanom učestalošću pojave neželjenih efekata kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena funkcija bubrega (uključujući akutno oštećenje funkcije bubrega) u odnosu na primenu samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4,3; 4,4 i 5,1).

Litijum

Pri istovremenoj primeni sa ACE inhibitorima zapažen je reverzibilnopovećanjekoncentracije litijuma u serumu i toksičnost. Za sada su slični efekti veoma retko zapaženi pri primeni irbesartana. Uopšteno, renalni klirens litijuma je smanjen dejstvom tiazida, tako da je rizik od toksičnosti litijuma povećan pri primeni leka Rotazar plus. Zbog toga se istovremena upotreba litijuma i leka Rotazar plus ne preporučuje (videti odeljak 4.4). Ukolikose ova kombinacija smatra neophodnom, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije litijuma u serumu.

Lekovi koji utiču na koncentraciju kalijuma u serumu

Efekat hidrohlortiazida na smanjenje koncentracije kalijuma u serumu je oslabljen dejstvom irbesartana koji štedi kalijum.

Međutim, očekuje se da ovaj efekat hidrohlortiazida na koncentraciju kalijuma u serumu bude pojačan istovremenomprimenom sa ostalim lekovima koji dovode do smanjenja koncentracije kalijuma i hipokalemije (npr. drugi diuretici koji podstiču kaliurezu, laksativi, amfotericin, karbenoksolon, penicilin G natrijum). Obrnuto ovome, na osnovu iskustva sa primenomlekova koji smanjuju aktivnost renin-angiotenzin sistema, istovremena primena diuretika koji štede kalijum, preparata za nadoknadu kalijuma,

5 od 17

zamena za so koje sadrže kalijum ili drugih lekova koji mogu povećatikoncentraciju kalijuma u serumu (npr. heparin natrijum), može dovesti do povećanja koncentracije kalijuma u serumu.

Preporučuje se adekvatno praćenje koncentracije kalijuma u serumu kod pacijenata sa faktorima rizika (videti odeljak 4.4).

Preparati na koje utiču poremećaji koncentracije kalijuma u serumu

Preporučuje se periodično praćenje koncentracije kalijuma u serumu kada se lek Rotazar plus primenjuje istovremeno sa preparatima na koje utiču promene koncentracije kalijuma u serumu (npr. glikozidi digitalisa, antiaritmici)

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi

Pri istovremenoj primeni antagonista angiotenzin II receptora i nesteroidnih antiinflamatornih lekova (tj. selektivnih inhibitora COX-2, acetilsalicilne kiseline (> 3 g/dan) i neselektivnih NSAIL), može doći do slabljenja antihipertenzivnog dejstva.

Kao i pri primeni ACE inhibitora, istovremena primena antagonista angiotenzin II receptora i NSAIL može povećati rizik od pogoršanja funkcijebubrega, uključujući moguća akutna oštećenja funkcije bubrega i povećanje koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod pacijenata sa već postojećom smanjenom funkcijom bubrega. Zato se ova kombinacija treba primenjivati uz oprez, posebno kod pacijenata starije životne dobi.

Potrebno je adekvatno hidrirati pacijente i pratiti funkciju bubrega nakon započinjanja istovremene terapije a zatim i periodičnonakon toga.

Repaglinid:

Irbesartan ima potencijal da inhibira OATP1B1. U kliničkoj studiji, prijavljeno je da irbesartan povećava vrednosti Cmax i PIK repaglinida (supstrata OATP1B1) za 1,8 puta i 1,3 puta, respektivno, kada se primeni jedan sat pre primene repaglinida. U drugoj studiji nije prijavljena nikakva relevantna farmakokinetička interakcija kada su dva leka primenjivana istovremeno. Zbog toga može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetičkog tretmana kao što je repaglinid (videti odeljak 4.4).

Dodatne informacije o interakcijama irbesartana

U kliničkim studijama, hidrohlortiazid nije imao uticaja na farmakokinetiku irbesartana. Irbesartan se uglavnom metaboliše putemCYP2C9, a u manjoj meri glukuronidacijom. Nisu zapažene nikakve

značajne farmakokinetičke ili farmakodinamske interakcije pri istovremenoj primeni irbesartana i varfarina, koji se takođe metaboliše putem CYP2C9. Dejstva induktora CYP2C9, kao što je rifampicin, na farmakokinetiku irbesartana nisu procenjena. Farmakokinetika digoksina se ne menja pri istovremenoj primeni sa irbesartanom.

Dodatne informacije o interakcijama hidrohlortiazida

Pri istovremenoj primeni sa sledećim lekovima može doći do pojave interakcija: Alkohol: može doći do izraženije ortostatske hipotenzije.

Antidijabetici (oralni lekovi i insulin): može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetika (videti odeljak 4.4).

Holestiramin i smole holestipola: resorpcija hidrohlortiazida je smanjena u prisustvu anjonskih smola. Zato lek Rotazar plus treba uzeti najmanje jedan sat pre ili četiri sata posle primene ovih lekova. Kortikosteroidi, ACTH: može doći do poremećaja elektrolita, posebno hipokalemije.

Glikozidi digitalisa: hipokalemija ili hipomagnezemija izazvana tiazidima može da dovede do pojave aritmija indukovanih digitalisom (videti odeljak 4.4).

Nesteroidni antiiflamatorni lekovi: kod nekih pacijenata, primena NSAIL može dovesti do smanjenja diuretskog, natriuretskog i antihipertenzivnog dejstva tiazidnih diuretika.

Presorni amini (npr. noradrenalin): dejstvo presornih amina može biti smanjeno, ali nedovoljno da bi se onemogućilo njihovo dejstvo.

Nedepolarizujući miorelaksanti (npr. tubokurarin): dejstvo nedepolarizujućih miorelaksanata može biti potencirano hidrohlortiazidom.

Lekovi protiv gihta: može biti potrebno prilagođavanje doziranja lekova protiv gihta, s obzirom na to da hidrohlortiazidi mogu povećati koncentraciju mokraćne kiseline u serumu. Može biti potrebno povećanje doze probenecida ili sulfinpirazona. Istovremena primena sa tiazidnim diureticima može povećati mogućnost

6 od 17

pojave reakcija preosetljivosti na alopurinol.

Soli kalcijuma: tiazidni diuretici mogu povećati koncentraciju kalcijuma u serumu usled smanjenog izlučivanja. Ako je neophodna primena suplemenata kalcijuma ili lekova koji štede kalcijum (npr. terapija vitaminom D), potrebno je pratiti koncentraciju kalcijuma u serumu i shodno tome prilagođavati doziranje kalcijuma.

Karbamazepin: istovremena primena karbamazepina i hidrohlortiazida je udružena sa rizikom od nastanka simptomatske hiponatremije. Tokom istovremene primene treba pratiti koncentracije elektrolita. Ukoliko je moguće, treba primenjivati diuretik druge farmakološke grupe.

Druge interakcije: hiperglikemiskodejstvo beta-blokatora i diazoksida može biti pojačano primenom tiazida. Antiholinergički agensi (npr. atropin, biperiden) mogu povećati bioraspoloživost tiazidnih diuretika smanjivanjem gastrointestinalnog motiliteta i brzinom pražnjenja želuca. Tiazidi mogu povećati rizik od pojave neželjenih efekata usled primene amantadina. Tiazidi mogu smanjiti ekskrecijububrega citotoksičnih lekova (npr. ciklofosfamida, metotreksata) i pojačati njihova mijelosupresivna dejstva.

Trudnoća

Antagonisti angiotenzin II receptora

Primena antagonista angiotenzin II receptora se ne preporučuje tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena antagonista angiotenzin II receptora je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Epidemiološki podaci koji se odnose na rizik od teratogenog dejstva nakon primene ACE inhibitora u prvom trimestru trudnoće, nisu konačni; ipak, malopovećanje rizika se ne može isključiti. S obzirom na to da još uveknema kontrolisanih epidemioloških podataka o riziku od primene antagonista angiotenzin II receptora, možese očekivati sličan rizik za ovu grupu lekova. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba usmeriti na drugealternativne antihipertenzivne lekove koji imaju utvrđen bezbednosni profil za primenu u trudnoći, osim ukoliko se kontinuirana primena antagonista angiotenzin II receptora ne smatra esencijalnom. Kada se trudnoća utvrdi, terapija antagonistima angiotenzin II receptora mora se odmah prekinuti i započeti terapija drugim lekovima.

Primena antagonista angiotenzin II receptora u drugom i trećem trimestu dovodi do humanefetotoksičnosti (smanjena funkcija bubrega, oligohidramnion, kasna osifikacija kostiju lobanje) i neonatalne

toksičnosti (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3).

Ako su antagonisti angiotenzin II receptora primenjeni u drugom trimestru trudnoće, preporučuje se ultrazvučni pregled bubrega i lobanje.

Novororođenčad majki koje su bile na terapiji antagonistima angiotenzin II receptora, treba pažljivo pratiti zbog mogućnosti pojave hipotenzije (takođe videti odeljke 4.3 i 4.4).

Hidrohlortiazid

Postoji ograničeno iskustvo sa hidrohlortiazidom tokom trudnoće, posebno tokom prvog trimestra. Nema dostupnih podataka iz studija sprovedenih na životinjama.

Hidrohlortiazid prolazi placentalnu barijeru. Na osnovu mehanizma dejstva hidrohlortiazida njegova primena tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može smanjiti feto-placentalnu perfuziju i može izazvati fetalne i neonatalne efekte kao što su ikterus, poremećaj ravnoteže elektrolita i trombocitopenije.

Hidrohlortiazid ne treba primenjivati za lečenje gestacijkog edema, gestacijske hipertenzije ili preeklampsije zbog rizika od smanjenja volumena plazme i placentalne hipoperfuzije, a bez povoljnog terapijskog efekta na tok bolesti.

Hidrohlortiazid ne treba primenjivati u terapiji esencijalne hipertenzije kod trudnica izuzev u retkim slučajevima kada se ne može primeniti druga antihipertenzivna terapija.

S obziromna to da Rotazar plus sadrži hidrohlortiazid, ne preporučuje se njegova primena tokom prvog trimestra trudnoće. Prelazak na drugu alternativnu odgovarajuću, terapiju treba obaviti pre planirane trudnoće.

7 od 17

Dojenje

Antagonisti angiotenzin II receptora

S obzirom na to da nema raspoloživih podataka o primeni leka Rotazar plus tokom dojenja, ne preporučuje se njegova primena, već se savetuje prelazak na antihipertenzivne lekove čiji je bezbednosni profil tokom dojenja potvrđen, posebno ukolikoseradi o novorođenčetu ili nedonoščetu.

Nije poznato da li se irbesartan ili njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko.

Raspoloživi farmakodinamski/toksikološki podaci na pacovima su pokazali da postoji ekskrecija irbesartana ili njegovih meatabolita putem mleka (za detalje videti odeljak 5.3).

Hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid se izlučuje u majčino mleko u malim količinama. Tiazidni diuretici u većim dozama izazivaju intenzivnu diurezu i time mogu inhibirati stvaranje mleka. Primena leka Rotazar plus tokom dojenja se nepreporučuje. Ukoliko seipak lek Rotazar plus primenjujetokom perioda dojenja treba ga primenjivati u što je moguće manjim dozama.

Plodnost

Irbesartan nije imao efekta na plodnost tretiranih pacova i njihovo potomstvo sve do primene doza koji indukuju prve znakove toksičnosti kod roditelja (videti odeljak 5.3).

Nisu sprovođene studije o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Na osnovu svojihfarmakodinamskih svojstava, mala je verovatnoća da će lek Rotazar plus uticati na ove sposobnosti. Pri upravljanju vozilima ili rukovanju mašinama, treba uzeti u obzir da se prilikom lečenja hipertenzije, mogu javiti vrtoglavica i zamor

Kombinacija irbesartana i hidrohlortiazida

Od 898 pacijenata sa hipertenzijom koji su primali različite doze irbesartana/hidrohlortiazida (od 37,5 mg/6,25 mg do 300 mg/25 mg ) u placebo kontrolisanim studijama, kod 29,5% pacijenata su ispoljena neželjena dejstva. Najčešće prijavljena neželjena dejstva bila su vrtoglavica (5,6%), umor (4,9%), nauzeja/povraćanje (1,8%) I poremećaj mokrenja (1,4%). Takođe, u kliničkim ispitivanjima često je zabeleženopovećanje koncentracije azota iz uree u krvi (2,3%), kreatin kinaze (1,7%) i kreatinina (1,1%).

U tabeli 1 su prikazana neželjena dejstva na osnovu spontanog prijavljivanja i placebo kontrolisanih studija. Neželjena dejstva klasifikovana prema sistemima organa i učestalosti javljanja mogu biti: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 i <1/10), povremena (≥1/1000 i <1/100), retka (≥1/10 000 i <1/1000) i veoma retka (<1/10,000), uključujući i izolovane slučajeve. U okviru svake grupe neželjeni efekti su navedeni prema ozbiljnosti, u padajućem nizu prema ozbiljnosti.

8 od 17

Dodatne informacije o individualnim komponentama leka: pored navedenih neželjenih reakcija koje se odnose na kombinaciju irbesartan/hidrohlortiazid, kao neželjene reakcije na lek Rotazar plus mogu se javiti I neželjene reakcije na pojedinačne komponente leka. U tabelama 2 i 3 navode se neželjene reakcije na individualne komponente leka Rotazar plus.Obavezan tekst na kraju odeljka:

9 od 17

Nemelanomski kancer kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).

Dozno-zavisna neželjena dejstva hidrohlortiazida (posebno poremećaji ravnoteže elektrolita) se mogu povećati prititraciji hidrohlortiazida.

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

10 od 17

Nisu dostupne specifične informacije koje se odnose na predoziranje lekom Rotazar plus.

Pacijente treba pažljivo pratiti, a terapija treba da bude simptomatska i suportivna. Mere koje se preduzimaju zavise od vremena koje je prošlo od unosa leka i težine simptoma. Preporučene mere uključuju podsticanje povraćanja i/iliispiranja želuca. Aktivni ugalj može takođe biti koristan u terapiji predoziranja. Često je potrebno kontrolisati koncentracije elektrolita i kreatinina u serumu. Ako dođe do pojave hipotenzije, pacijenta treba staviti u ležeći položaj uz brzu nadoknadu tečnostii soli.

Očekuje se da su najčešće manifestacije predoziranja irbesartanom hipotenzija i tahikardija; takođe se može javiti i bradikardija.

Predoziranje hidrohlortiazidom je povezano sa nedostatkom elektrolita (hipokalemija, hipohloremija, hiponatremija) i dehidratacijom usled prekomerne diureze. Najčešći znaovi i simptomi predoziranja su nauzeja i somnolencija. Hipokalemija može dovesti do mišićnih spazama ili naglasiti aritmije usled istovremene upotrebe glikozida digitalisa ili izvesnih antiaritmika.

Irbesartan se ne može ukloniti hemodijalizom. Nije utvrđen stepen do koga se hidrohlortiazid može ukloniti hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Antagonisti receptora angiotenzina II, kombinacije

ATC šifra:C09DA04

Mehanizam dejstva

Lek Rotazar plusje kombinacija antagoniste angiotenzin II receptora, irbesartana, i tiazidnog diuretika hidrohlortiazida. Kombinacija ove dve aktivne supstance ima aditivni efekat i snižava krvni pritisak u većoj meri nego svaka aktivna supstanca pojedinačno.

Irbesartan je snažan, oralnoaktivni, selektivni antagonist angiotenzin II receptora (AT1 podtip). Očekuje se da blokira sva dejstva angiotenzina II posredovana AT1 receptorima, bez obzira na izvor ili put sinteze angiotenzina II. Selektivni antagonizam na angiotenzin II (AT1) receptorima dovodi do povećanja koncentracijerenina i angiotenzina II u plazmi i do smanjenja koncentracije aldosterona u plazmi. Na koncentraciju kalijuma u plazmi ne utiče primena irbesartana u preporučenim dozama kod pacijenata kod kojih ne postoji rizik odpojave elektrolitnog disbalansa (videti odeljke 4.4 i 4.5). Irbesartan ne inhibira ACE (kininazu II), enzim kojiučestvuje u nastanku angiotenzina II i takođe razgrađuje bradikinin u aktivne metabolite. Irbesartan nezahteva metaboličku aktivaciju da bi ispoljio aktivnost.

Hidrohlortiazid je tiazidni diuretik. Mehanizam antihipertenzivnog dejstva tiazidnih diuretika nije u potpunosti poznat. Tiazidi utiču na renalne tubularne mehanizme reapsorpcije elektrolita, direktno pojačavajući izlučivanje natrijuma i hlorida u približno jednakim količinama. Diuretsko dejstvo hidrohlortiazida smanjuje volumen plazme, pojačava aktivnost renina u plazmi, povećava sekreciju aldosterona, sa posledičnim povećanjemgubitka kalijuma i bikarbonata urinom i smanjenjem koncentracije kalijuma u serumu. Verovatno blokadom renin-angiotenzin-aldosteron sistema, istovremena primena irbesartana dovodi do smanjenog gubitka kalijuma izazvanog primenom ovih diuretika. Pri primeni hidrohlortiazida, diureza počinje nakon 2 sata, a maksimalni efekat nastaje nakon 4 sata, dok dejstvo

približno traje 6-12 sati.

Kombinacija hidrohlortiazida i irbesartana dovodi do dozno-zavisnog aditivnog smanjenja krvnog pritiska, u njihovom terapijskom opsegu doza. Dodatkom 12,5 mg hidrohlortiazida irbesartanu od 300 mg jednom dnevno kod pacijenata kod kojih adekvatna kontrola krvnog pritiska nije postignuta primenom samo 300 mg irbesartana, dovela je do daljih , u poređenju sa placebom, smanjenja dijastolnog krvnog pritiska (24 sata posle primene) od6,1 mmHg. Kombinacija 300 mg irbesartana i 12,5 mg hidrohlortiazida dovela je do ukupnog smanjenja sistolnog/dijastolnogkrvnog pritiska korigovanog za placebo do 13,6/11,5 mmHg. Ograničeni klinički podaci (7 od 22 pacijenta) ukazuju da pacijenti kod kojih nije postignuta adekvatna kontrola primenom kombinacije 300 mg/12,5 mg mogu odgovoriti na dozu 300 mg/25 mg. Kod ovih

11 od 17

pacijenata zapažen je izraženi pad sistolnog krvnog pritiska od 13,3 mmHg i dijastolnog krvnog pritiska od 8,3 mmHg.

Primena 150 mg irbesartana i 12,5 mg hidrohlortiazida jednom dnevno kod pacijenata sa blagom do umerenom hipertenzijom dovela je do prosečnog (prilagođenog za placebo) sniženja sistolnog pritiska za 12,9 mmHg, a dijastolnog za 6,9 mmHg, u toku 24 sata. Maksimalni efekti su nastali nakon 3 do 6 sati. Procenjeno je, na osnovu ambulantnog praćenja krvnog pritiska, da je kombinacija 150 mg irbesartana i 12,5 mg hidrohlortiazida jednom dnevno, dovela do konzistentnog sniženja krvnog pritiska tokom 24 sata, sa prosečnim 24-satnim, za placebo korigovanog, sistolnog sniženja od 15,8 mmHg i dijastolnim od 10,0 mmHg. Ambulantnim praćenjem krvnog pritiska trough-to-peak, efekti kombinacije 150 mg/12,5 mg su bili 100%. Trough-to-peak efekti mereni manžetnom tokom kontrolnih poseta bili su 68% sa dozom 150 mg/12,5 mg i 76% sa dozom 300 mg/12, 5 mg. Tokom 24-satnog trajanja dejstva nije došlo do prekomernog

sniženja krvog pritiska pri maksimalnim koncentracijama u plazmi, već je dejstvo na sniženje krvnog pritiska bezbedno i efikasno priprimeni leka jednom dnevno.

Kod pacijenata kod kojih adekvatna kontrola krvnog pritiska nije postignuta primenom samo 25 mg hidrohlortiazida, dodatak irbesartana doveo je do dodatnog, za placebo korigovanog, prosečnog sniženja sistolnog pritiska od 11,1 mmHg, a dijastolnog od 7,2 mmHg.

Dejstvo na sniženje krvnog pritiska irbesartana u kombinaciji sa hidrohlortiazidom je očigledno nakon prve doze i prisutno u toku 1-2 nedelje, sa maksimalnim efektom nakon 6-8 nedelja. U dugoročnim studijama praćenja, efekat irbesartana/hidrohlortiazida je zadržan više od godinu dana. Iako nije posebno izučavan tokom primene irbesartana/hidrohlortiazida, efekat rebound-hipertenzije nije uočen pri pojedinačnoj primeni irbesartana i hidrohlortiazida.

Efekat tokom istovremeneprimene irbesartana i hidrohlortiazida na morbiditet i mortalitet nije izučavan. Epidemiološke studije su pokazale da dugotrajna terapija hidrohlortiazidom smanjuje rizik od kardiovaskularnog mortaliteta i morbiditeta.

Nema razlike u terapijskom odgovoru kod pacijenata koji su na terapijiirbesartanom/hidrohlortiazidom u odnosu na godine ili pol. Kao što jeslučaj i sa drugim lekovima koji utiču na sistem renin-angiotenzin, hipertenzivni pacijenti crne rase pokazujuznatno slabiji odgovor na monoterapiju irbesartanom. Kada se irbesartan primenjuje istovremeno sa malomdozom hidrohlortiazida (npr. 12,5 mg dnevno), antihipertenzivni odgovor kod pacijenata crne rase, približava se onom kod pacijenta drugih rasa.

Klinička efikasnostibezbednost

Efikasnost i bezbednost kombinacije irbesartan/hidrohlortiazid kao inicijalne terapije u teškoj hipertenziji (dijastolni krvni pritisak u sedećem položaju ≥ 110 mmHg) su procenjene u ogranku multicentrične, randomizovane, dvostruko-slepe, aktivno-kontrolisane studije u trajanju od 8 nedelja. Ukupno 697 pacijenata je randomizovanou odnosu 2:1 na irbesartan/hidrohlortiazid 150 mg/12,5 mg ili na irbesartan 150 mg, a zatim je vršena sistematska forsirana titracija (pre procenjivanja odgovora na manju dozu) nakon nedelju dana na irbesartan/hidrohlortiazid 300 mg/25 mg ili irbesartan 300 mg.

U studiji je učestvovalo 58% muškaraca. Prosek godina pacijenata je bio 52,5, 13% je imalo ≥ 65 godina, a samo 2% je imalo ≥ 75 godina. Dvanaest procenata pacijenata su bili dijabetičari, 34% su bili sa hiperlipidemijom i najčeščekardiovaskularnimoboljenjemje bila stabilna angina pektoris kod 3,5% pacijenata.

Primarni cilj ove studije je bio poređenje proporcije pacijenata čiji je dijastolni pritisak u sedećem položaju bio kontrolisan (dijastolni pritisak u sedećem položaju < 90 mmHg) u petoj nedelji terapije. Četrdeset sedam, dva posto pacijenata koji su bili na kombinovanoj terapiji irbesartan/hidrohlortiazid imalo je vrednosti dijastolnog krvnog pritiska u sedećem položaju

< 90 mmHg u poređenju sa 33,2% pacijenata na irbesartanu (p=0,0005). Pre početka terapije, prosečan krvni pritisak je bio približno 172/113 mmHg u svakoj grupi, a sniženje nakon 5 nedelja u grupi koja je bila na kombinovanoj terapiji irbesartan/hidrohlortiazid je iznosilo 30,8 mmHg za sistolni krvni pritisak u sedećem položaju i 24,0 mmHgza dijastolni pritisak u sedećem položaju, dok je u grupi samo na irbesartanu iznosilo

12 od 17

21,1 mmHg za sistolni krvni pritisak u sedećem položaju i 19,3 mmHg za dijastolni krvni pritisak u sedećem položaju (p<0,0001).

Vrsta i incidenca neželjenih dejstava kod pacijenata na istovremenoj terapiji irbesartan/hidrohortiazid su bili sličniprofilu neželjenih reakcija za pacijente na monoterapiji. Tokom 8-nedeljnog trajanja terapije nisu zabeleženislučajevi sinkope u bilo kojoj od grupa. U grupi na istovremenoj terapiji irbesartan/hidrohlortiazid zabeleženo je 0,6% pacijenata sa hipotenzijom i 2,8% pacijenata sa vrtoglavicom, a u grupi na monoterapiji 0% pacijenata sa hipotenzijom i 3,1% pacijenata sa vrtoglavicom, kao neželjenim efektima.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Dve velike randomizovane, kontrolisane studije ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) and VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes) su ispitivala primenu istovremene terapije ACE inhibitora i antagoniste angiotenzin II receptora. ONTARGET je bila studija sprovedena na pacijentima sa kardiovaskularnim ili cerebrovaskularnim oboljenjem u anamnezi ili dijabetes melitusom tip 2 i dokazom o oštećenju ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bila studija sprovedena na pacijentima sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetesnomnefropatijom.

Ove studije nisu pokazale značajan koristan efekat na bubrežni i/ili kardiovaskularni ishod i mortalitet, dok jeregistrovan povećan rizik od nastanka hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u odnosu na monoterapiju. Imajući u vidu slične farmakodinamske osobine, ovi rezultati su takođe relevantni i za druge ACE inhibitore i antagoniste angiotenzin II receptora.

ACE inhibitore i antagoniste angiotenzin II receptora prema tome, ne treba primanjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnomnefropatijom.

.

ALTITUDE (engl. ALiskiren Trial In Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bila studija dizajnirana da testira korist od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji koja se sastoji u primeni ACE inhibitora ili antagoniste angiotenzin II receptora kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i hroničnimoboljenjem bubrega, kardiovaskularnim oboljenjem ili oba. Studija je prekinuta ranije zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Smrt uzrokovana kardiovaskularnim uzrokomi moždani udar su bili numerički frekventniji u grupipacijenata koji su bili na terapiji aliskirenomnego u placebo grupi, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i disfunkcija bubrega) su bili češće prijavljeni u grupi pacijenata koji su bili na terapiji aliskirenimu odnosu na placebo grupu.

Nemelanomski kancer kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog kancera kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71 533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8 629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1 430 833 odnosno 172 462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlortiazida (≥50 000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između kancera usana (SCC) i izlaganja hidrohlortiazidu: 633 slučaja kancera usana upareno je sa 63 067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (engl. risk-set sampling). Pokazanaje povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlortiazida (~25 000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100 000 mg) (takođevidetiodeljak4.4).

Istovremena primena irbesartana i hidrohlortiazida nema uticaja na farmakokinetiku bilo kojeg od njih ponaosob.

Resorpcija

Irbesartan i hidrohlortiazid su oralno aktivne supstance i ne zahtevaju biotransformaciju za svoje dejstvo. Nakon oralne primene kombinacije irbesartan/hidrohlortiazid, apsolutna oralna bioraspoloživost je 60-80%

13 od 17

za irbesartan i 50-80% za hidrohlortiazid. Unos hrane ne utiče na bioraspoloživost kombinacije irbesartan/hidrohlortiazid. Maksimalne koncentracije u plazmi postižu se nakon 1,5-2 sata od oralne primene za irbesartan i 1-2,5 sata za hidrohlortiazid.

Distribucija

Vezivanje irbesartana za proteine plazme je približno 96% sa neznatnim vezivanjem za ćelije komponente krvi. Volumen distribucije irbesartana je 53-93 litara. Vezivanje hidrohlortiazida za proteine

plazme je 68%, a volumen distribucije je 0,83-1,14 L/kg.

Linearnost/nelinearnost

Irbesartan pokazuje linearnu i dozno proporcionalnu farmakokinetiku u rasponu doza od 10 do 600 mg. Kod doza većih od 600 mg, zapaženo je manje proporcionalnopovećanjeoralne resorpcije; mehanizam je nejasan. Ukupni telesni i renalni klirens je 157-176 mL/min za irbesartan i 3,0-3,5 mL/min za hidrohlortiazid. Terminalno poluvreme eliminacije irbesartana je 11-15 sati. Stanje dinamičke ravnoteže koncentracija u plazmi postižese u toku 3 dana od početka jednodnevnog režima doziranja. Zapažena je ograničena akumulacija irbesartana (<20%) u plazmi nakon ponovljenog jednodnevnog doziranja. U studiji su neštoveće koncentracije irbesartana zapažene kod hipertenzivnih pacijenata ženske populacije. Ipak nije bilorazlike u poluvremenu elimnacije i akumulaciji irbesartana. Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata ženskog pola. Vrednosti PIK i Cmax irbesartana su takođe nešto veće kod starijih pacijenata (≥ 65

godina) nego kod mladih(18-40 godina). Ipak, terminalno poluvreme eliminacije nije značajno promenjeno. Nije potrebnoprilagođavanje doze kod starijih pacijenata. Prosečno poluvreme eliminacije hidrohlortiazida je od 5 do 15 sati.

Biotransformacija

Nakon oralne ili intravenske primene 14C irbesartana, 80-85% cirkulišuće radioaktivnosti u plazmi potiče od nepromenjenog irbesartana. Irbesartan se metaboliše u jetri u glukuronid putem glukuronidacije i oksidacije. Glavni cirkulišući metabolit je irbesartan glukuronid (približno 6%). U In vitro studije ukazuju da se irbesartanprimarno oksidiše putem citohroma P450, enzima CYP2C9; izoenzim CYP3A4 ima neznatan efekat.

Eliminacija

Irbesartan i njegovi metaboliti se elimišu putem žuč i bubrega. Nakon oralne ili intravenske primene 14C irbesartana, oko 20% radioaktivnosti se otkriva u mokraćia ostatak u fecesu. Manje od 2% date doze se izlučuje u urinu kao nepromenjeni irbesartan. Hidrohlortiazid se ne metaboliše, ali se brzo eliminiše putem bubrega. Najmanje 61% od oralne doze se elimiše nepromenjeno u toku 24 sata. Hidrohlortiazid prolazi placentalnu ali ne i krvno-moždanu barijeru, i izlučuje se u majčino mleko.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa otećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi, farmakokinetički parametriirbesartana nisu značajno promenjeni. Irbesartan se ne može ukloniti hemodijalizom. Kod pacijenata sa klirensom kreatinina manjim od 20 mL/min, poluvreme eliminacije hidrohlortiazida se povećava do 21 sat.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagom do umerenom cirozom jetre, farmakokinetički parametri irbesartana nisu značajno izmenjeni. Nisu vršena ispitivanja na pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

Irbesartan/hidrohlortiazid

Potencijalna toksičnost kombinacije irbesartan/hidrohlortiazid nakon oralne primene je ispitivana na pacova i makaki majmuna u studijama koje su trajale do 6 meseci. Nisu zapaženi toksikološki nalazi koji su od

14 od 17

značaja u za primenu kod ljudi.

Sledeće promene, zapažene su na pacovima i makaki majmunima koji su primali kombinaciju irbesartan/hidrohlortiazid u dozama od 10/10 mg/kg/dan ili 90/90 mg/kg/dan, takođe su zabeležene pri pojedinačnoj primeni jednog od ova dva leka i/ili su bili posledica pada krvnog pritiska (nisu zapažene značajne toksikološke interakcije):

promene funkcije bubrega koje se karakterišu blagim porastom koncentracije uree i kreatinina u

serumu i hiperplazijom/hipertrofijom jukstaglomerularnog aparata, koje su direktna posledica

interakcije irbesartana sa sistemom renin-angiotenzin;

blagi padu parametrima eritrocita (eritrociti, hemoglobin, hematokrit);

promena boje želuca, ulceracije i fokalne nekroze gastrične sluzokožesu zapažene kod nekoliko

pacova u studiji o toksičnosti u trajanju od 6 meseci pri primeni irbesartana 90 mg/kg/dan,

hidrohlortiazida 90 mg/kg/dan i irbesartana/hidrohlortiazida 10/10 mg/kg/dan. Ove lezije nisu

zapažene na makaki majmunima;

smanjenje koncentracije kalijuma u plazmi i usled dejstva hidrohlortiazida, koji je delimično preveniranistovremenom primenom sa irbesartanom.

Većina gore navedenih efekata je posledica farmakološke aktivnosti irbesartana (blokada inhibicije oslobađanja renina indukovana angiotenzinom II, uz stimulaciju ćelija koje proizvode renin) i takođe nastaju i pri primeni ACE inhibitora. Izgleda da ova aktivnost nema značaja za primenu terapijskih doza kombinacije irbesartan/hidrohlortiazid kod ljudi.

Nije uočen teratogeni efekat na pacovima kojisu primali irbesartan/hidrohlortiazid u dozama koje prouzrokuju maternalnu toksičnost (toksičnost za majku), nisu zapaženi teratogeni efekti. Efekti kombinacije irbesartan/hidrohlortiazid na fertilitet nisu procenjivani u studijama na životinjama, s obziromna to da nema dokaza o neželjenom dejstvu na fertilitet kod životinja ili ljudi pri primeni samo irbesartana ili samo hidrohlortiazida. Međutim, postojistudija sprovedena na životinjama sa drugim antagonistom angiotenzin II receptora datog samostalno, koji je ispoljiosvoje teratogeno dejstvo. Isto dejstvo je zapaženo i pri primeni manjih doza ovog antagoniste angiotenzin IIreceptora u kombinaciji sa hidrohlortiazidom.

Nema dokaza o mutagenosti ili klastogenosti pri primeniistovremene terapijeirbesartan/hidrohlortiazid. U studijama sprovedenim na životinjama nije procenjivan kancerogeni potencijal istovremene primene terapije irbesartan/hidrohlortiazid.

Irbesartan

Pri primeni klinički relevantnih doza, nije zapažena abnormalna sistemska ili toksičnost ciljnih organa.

U pretkliničkim studijama o bezbednosti, velike doze irbesartana (≥ 250 mg/kg/dan primenjene na pacovima i ≥ 100 mg/kg/dan primenjene na makaki majmunima) izazvale su redukciju parametara eritrocita (broj eritrocita, hemoglobin, hematokrit). Pri veoma velikimdozama (≥ 500 mg/kg/dan) primenjenim na pacovima i makaki majmunima, irbesartan jeindukovao pojavu degenerativnih promena u bubrezima (kao što su intersticijalni nefritis, tubularnadistenzija, bazofilni tubuli, povećane koncentracije uree i kreatinina u plazmi) i smatraju se posledicomhipotenzivnih efekata leka, što dovodi do smanjenja renalne perfuzije. Štaviše, irbesartan je indukovao hiperplaziju/hipertrofiju jukstaglomerularnih ćelija (kod pacova ≥ 90 mg/kg/dan, kod makaki majmuna ≥ 10mg/kg/dan). Sve ove promene se smatraju posledicom farmakološkog dejstva irbesartana. Pri primeniterapijskih doza irbesartana kod ljudi, izgleda da hiperplazija/hipertrofija jukstaglomerulanih ćelija, nema značaja.

Nema dokaza o mutagenosti, klastogenosti i karcinogenosti.

U studijama sprovedenim na mužjacima i ženkama pacova nije bilo uticaja na plodnost i reproduktivnu sposobnost, čak i pri primeni oralnih doza irbesartana koje izazivaju određeni stepen parentalne toksičnosti (od 50 do 650 mg/kg/dan), uključujući mortalitet pri najvećoj dozi. Nije bilo značajnog efekta na broj žutih tela, broj imlantacija ili živih fetusa. Irbesartan nije uticao na preživljavanje, razvoj ili reproduktivnu sposobnost okota.

Istraživanja na životinjama pokazuju da je radioaktivno obeležen irbesartan detektovan u fetusima pacova i kunića. Irbesartan se izlučuje u mlekoženki pacova.

15 od 17

Istraživanja primene irbesartana na životinjama pokazala su prolazne toksične efekte (povećana kavitacija karlicebubrega, hidroureter ili potkožni edemi) na fetusima pacova, koji se povlače nakon rađanja. Na kunićima je zapažen abortus ili rana resorpcija fetusa pri dozama koje su izazvale značajnu toksičnost za majku, uključujući smrt. Nisu zapaženi teratogeni efekti na pacovima ilikunićima.

Hidrohlortiazid

Iako su nesigurni dokazi o genotoksičnim i karcinogenim efektima, nađeni u nekim eksperimentalnim modelima, široko iskustvo u primeni hidrohlortiazida kod ljudi, nije pokazalo povezanost između njegove primene i povećane pojave neoplazmi.

Jezgro tablete

- laktoza, monohidrat;

- celuloza, mikrokristalna tip 102;

- skrob, kukuruzni, delimično preželatinizirani 1500; - kroskarmeloza-natrijum;

- silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; - magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete

Opadry II 85F240091 pinksadrži

- polivinilalkohol delimično hidrolizovan; - titan- dioksid(E171);

- makrogol; - talk;

- gvožđe(III) oksid, crveni(E172).

Nema podataka o inkompatibilnosti

2 godine

Lek čuvati na temperaturi do 25°C., u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC-Alu blister sa 14 film tableta,

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva PVC/PVDC-Alu blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima

16 od 17

Lek Rotazar plusje kombinacija dve aktivne supstance, irbesartana i hidrohlortiazida.

Irbesartan pripada grupi lekova poznatih kao antagonisti angiotenzin II receptora. Angiotenzin II je supstanca koja se stvara u organizmu i vezuje sa za receptore na krvnim sudovima, izazivajući njihovo sužavanje. Ovo dovodi do povećanja krvnog pritiska. Irbesartan sprečava vezivanje angiotenzina II za ove receptore, dovodeći do opuštanja krvnih sudova i pada krvnog pritiska.

Hidrohlortiazid pripada grupi lekova koji se zovu tiazidni diuretici i izazivaju povećano izlučivanje mokraće i na taj način snižavaju krvnipritisak.

Ove dve aktivne supstance u leku Rotazar plus deluju zajedno i snižavaju krvni pritisak u većoj meri, nego Kada se uzimaju periodično.

Lek Rotazar plusse uzima u terapiji povišenog krvnog pritiska, kada terapija samo irbesartanom ili samo hidrohlortiazidom nije dala dovoljno dobre rezultate u kontroli krvnog pritiska

LekRotazar plus ne smete uzimati:

ako ste alergični (preosetljivi) na irbesartan i hidrohlortiazid ili na bilo koju od pomoćnih supstanciu ovog leka (videti odeljak 6) ili na lekove koji su derivati sulfonamida

ako ste u drugom ili trećem trimestru trudnoće (takođe se savetuje izbegavanje upotrebe leka Rotazar plus ako ste na početku trudnoće)

ako imate teško oboljenje jetre ili bubrega

ako imate probleme sa bubrezima u smislu poteškoća sa stvaranjem manje količine mokraće od uobičajene

ako se utvrdi da imate neko oboljenje koje se dovodi u vezu sa stalno povećanim vrednostima kalcijuma ili malim vrednostima kalijuma u krvi

ukoliko uzimate aliskiren i imate šečernu bolest ili oštećenu funkciju bubrega (glomerularna filtracija < 60 mL/min/1,73 m2)

Lek Rotazar plusnije namenjen za primenu kod dece i adolescenata (< 18 godina).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Rotazar plusukoliko:

mnogo povraćate ili imate proliv

imate neko oboljenje bubrega ili ste imali transplantaciju bubrega imate neko srčano oboljenje

imate neko oboljenje jetre

imate šećernu bolest (dijabetes)

se kod Vas jave male vrednosti šećera u krvi (simptomi uključuju znojenje, slabost, glad, vrtoglavicu, drhtavicu, podrhtavanje, glavobolju, nalete crvenila ili bledila kože, trnjenje, lupanje srca), posebno ukoliko ste na terapiji lekovima za lečenješećerne bolesti (dijabetesa)

bolujete od lupusa eritematozusa (takođe poznat i kao lupus ili SLE)

imate primarni aldosteronizam (oboljenje praćeno pojačanim stvaranjem hormona aldosterona koje dovodi do zadržavanja natrijuma u ćeliji, a samim tim i posledično do povećanja krvnog pritiska)

već uzimate neki lek iz grupe ACE inhibitora (npr. enalapril, lizinopril, ramipril ili aliskiren, jer se time povećava rizik od nastanka hipotenzije (smanjenog krvnog pritiska), hiperkalemije (povećane koncentracije kalijuma u krvi) ioštećenja funkcije bubrega (uključujući akutno oštećenje funkcije bubrega bubrežnu insuficijenciju); ukoliko je primena ovihlekova ipak neophodna treba je sprovoditi pod strogim nadzorom lekara specijaliste

ste imali kancer (rak) kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlortiazidom, naročito dugotrajna primena uz velike doze, može da poveća

2 od 8

rizik od nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski kancer kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Rotazar plus

ste imali probleme sa disanjem ili plućima (uključujući zapaljenje ili vodu u plućima)

nakon uzimanja hidrohlortiazida u prošlosti. Ukoliko Vam se jave bilo kakve poteškoće sa disanjem u vidu nedostatka vazduha ili otežanog disanja, nakon uzimanja hidrohlortiazida (aktivni sastojak leka Rotazar plus), odmah potražite lekarsku pomoć.

Vaš lekar u redovnim vremenskim intervalima može proveravati funkciju bubrega, krvni pritisak i koncentraciju elektrolita (npr. kalijum) u krvi.

Videti takođe informacije pod naslovom „ Nemojte uzimati lek Rotazar plus“

Obavestite Vašeg lekara ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću. Lek Rotazar plus se ne preporučuje u ranoj trudnoći a ne sme se koristiti nakon 3. meseca trudnoće jer može dovesti do ozbiljnih poremećaja u razvoju ploda (videti odeljak „Primena leka u periodu trudnoće i dojenja“).

Takođe treba da obavestite lekara:

ako ste na dijeti sa malim unosom soli

ako imate simptome neuobičajene žeđi, suva usta, opštu slabost, pospanost, bol ili grčeve u mišićima, mučninu, povraćanje ili neuobičajeno lupanje srca, što može ukazati na prekomerno delovanje hidrohlortiazida (jedna od aktivnih komponenti leka Rotazar plus)

ukoliko je Vaša koža osetljivija na sunce sa simptomima opekotina (crvenilo, svrab, otoci, plikovi) koji se javljaju brže nego uobičajeno

ako treba da se podvrgnete nekoj hirurškoj intervenciji ili da primite anesteziju

ukoliko primetite da Vam slabi vid ili osetite bol u jednom odnosno oba oka. Ovo mogu biti simptomi nakupljanja tečnosti u vaskularnom sloju oka (horoidalna efuzija) ili povećanje pritiska u oku (glaukom). Ove promene mogu se javiti tokom nekoliko sati do nedelju dana od početka primene leka Rotazar plus. Ukoliko se ova stanja ne leče mogu dovesti do trajnog gubitka vida. Ukoliko ste tokom prethodnih perioda imali alergiju na penicillin ili sulfonamide, možete imati povećan rizik od razvoja ovog poremećaja. U tom slučaju prekinite terapiju lekom Rotazar plus i odmah se obratite lekaru

Hidrohlortiazid kao jedna od aktivnih supstanci koje ulaze u sastav leka Rotazar plus, može dati pozitivan rezultat pri anti-doping testiranju.

Drugi lekovi i lek Rotazar plus

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Diuretici, kao što je hidrohlortiazid, a kojije sastavni deo leka Rotazar plus, mogu uticati na dejstvo drugih lekova. Lekove koji sadrže litijum ne treba uzimati istovremeno sa lekom Rotazar plus bez pažljivog nadzora lekara.

Lekar će možda morati da prilagodi dozu ili primeni druge mere opreza:

Ako uzimate ACE inhibitore ili aliskiren (vidite informacije u odeljcima „Nemojte uzimati lek Rotazar plus“ i „Upozorenja i mere opreza“).

Tokom uzimanja ove terapije možda će biti neophodno uraditi laboratorijske testove krviako uzimate: - preparate za nadoknadu kalijuma

- zamene za soli koje sadrže kalijum

- diuretike koji štede kalijum ili druge diuretike(tablete za pojačano izlučivanje mokraće) - neke laksative (lekove za olakšano pražnjenje creva)

- lekove za terapiju gihta

3 od 8

- vitamin D u terapijske svrhe

- lekove za kontrolu srčanog ritma

- lekove za lečenje šećerne bolesti - dijabetesa (oralne preparatekao što su repaglinidili insulin) - karbamazepin (lek za lečenje epilepsije).

Takođe je važno da obavestite Vašeg lekara ako uzimate druge lekove za sniženje krvnog pritiska, lekove koji sadže aliskiren, neki lekiz grupe ACE inhibitora, steroide, lekove za lečenje raka, lekove protiv bolova, lekove protiv artritisa (zapaljenja zglobova), holestiramin ili holestipol (lekovi za smanjenje vrednosti holesterola u krvi) ili karbamazepin.

Uzimanje leka Rotazar plus sa hranom i pićima

Lek Rotazar plus se može uzeti sa hranom ili nezavisno od uzimanja hrane.

S obzirom na to da lek Rotazar plus sadrži hidrohlortiazid, ukoliko konzumirate alkohol dok ste na terapiji ovim lekom, možete osetiti pojačanu vrtoglavicu pri ustajanju, naročito pri ustajanju iz sedećeg položaja.

Trudnoća idojenje

Trudnoća

Obavestite Vašeg lekara ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Lekar će verovatno savetovati da prestanete sa uzimanjem terapije lekom Rotazar plus pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni i u isto vreme će savetovati da pređete na neku drugu alternativnu terapiju. Ne preporučuje se primena leka Rotazar plus u ranoj trudnoći, a tokom drugog i trećeg trimestral trudnoće ne smete uzimati ovaj lek jer može dovesti do ozbiljnihporemećaja u razvoju ploda.

Dojenje

Obavestite Vašeg lekara ako dojite ili planirate dojenje. Lek Rotazar plus se ne preporučuje majkama koje doje pri čemu Vam Vaš lekar može propisati drugi lek ukoliko želite da dojite, naročito ukoliko je Vaša beba novorodjenče ili jeprevremenorođena.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nisu vršena ispitivanja o dejstvu leka Rotazar plus na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Ipak, tokom terapije povišenog krvnog pritiska, povremeno se mogu javiti vrtoglavica ili umor. Ako osetiteove simptome, posavetujte se sa lekarom pre nego što upravljate vozilom ili rukujete mašinama.

Lek Rotazar plus sadrži laktozu kao pomoćnu supstancu sapotvrđenim dejstvom

U slučaju netolerancije na neke od šećera, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Rotazar plusuzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekarili farmaceut. Ukoliko niste sigurniproverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uobičajena doza je jedna tableta dnevno.

Lek Rotazar plus će Vam propisati lekar u slučaju da prethodna terapija nije dovela do odgovarajućeg sniženja povišenog krvnog pritiska. Lekar će Vas uputiti kako da pređete sa prethodne terapije na lek Rotazar plus.

Način primene Oralna upotreba.

Tablete treba progutati sa dovoljnom količinom tečnosti (npr. jedna čaša vode).

Lek Rotazar plus možete uzeti uz obrok ili nezavisno od obroka. Pokušajte da dnevnu dozu leka uzimate približno u isto vreme svakoga dana. Važno ja da lek Rotazar plus uzimate sve dok Vam lekar ne kaže drugačije.

4 od 8

Maksimalni efekat sniženja krvnog pritiska se postiže 6-8 nedelja nakon započinjanja terapije.

Decaiadolescenti

LekRotazar plus nijenamenjen za primenu kod deceiadolescenata mlađih od18 godina. Ukoliko se desi da dete slučajno proguta tabletu ovog leka odmah se obratiti lekaru ili farmaceutu.

Ako ste uzeliviše leka Rotazar plus nego što treba

Ako ste slučajno uzeli više tableta nego što je propisano, odmah se obratite lekaru.

Ako ste zaboravili da uzmete lekRotazar plus

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dnevnu dozu leka Rotazar plus, uzmite sledeću dozu leka u za to predviđeno, uobičajeno, vreme sledećeg dana. Ne uzimajte duplu dozu da bi ste nadoknadili preskočenu dozu.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Rotazar plus

Nemojte da prestanete sa uzimanjem leka Rotazar plusbez savetovanja sa lekarom, čak iako se osećate bolje.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Za vreme uzimanja leka Rotazar plus, retko su zabeležene alergijske reakcije (osip, koprivnjača), kao i lokalizovani otok lica, usana i/ili jezika. U slučaju da primetite neki od navedenih simptoma, ili otežano dišete, odmah prestanite sa uzimanjem leka i obratite se svom lekaru.

Učestalost neželjenih dejstava tokom kliničkih studija definisana je na sledeći način:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) - mučnina/povraćanje

- poremećaj mokrenja - umor

- vrtoglavica (uključujući onu koja se javlja pri ustajanju iz sedećeg ili ležećeg položaja)

- laboratorijski testovi krviKojima se mogu detektovati povećane vrednosti enzima koji učestvuju u mišićnoj i srčanoj aktivnosti(kreatin kinaze) ili povećanje vrednosti parametara funkcije bubrega (azot u krvi, kreatinin).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) - prolivi

- nizak krvni pritisak - gubitak svesti

- ubrzan srčanirad

- iznenadni naleti crvenila lica praćeni toplotom - otoci

- seksualna disfunkcija (poremećajseksualne funkcije)

- laboratorijski testovi krvi pokazuju smanjene vrednosti kalijuma i natrijuma u krvi

5 od 8

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Neželjena dejstva zabeležena od početka primene leka irbesartan + hidrohlortiazid

Učestalost ovih neželjenih dejstava je nepoznata a javlja se u vidu: glavobolja, zujanje u ušima, kašalj, poremećaj čula ukusa, loše varenje, bol u zglobovima i mišićima, oštećenje funkcije funkcije jetre i smanjena funkcija bubrega, povećane vrednosti kalijuma u krvi i alergijske reakcije kao što su osip, koprivnjača, otok lica, usana, usta,jezika ili grla.

Prijavljena su i povremena neželjena dejstva žutica (žuta prebojenost kože i sluzokože kao i beonjača).

Kao i kod svih lekova koji su kombinacija dve aktivne supstance, ne može se isključiti pojava neželjenih dejstava povezanih sa svakom od aktivnih supstanciponaosob.

Neželjena dejstva koja su povezana sa primenom irbesartana

Pored neželjenih dejstava koja su već navedena, takođe je zapažen i bol u grudima, alergijske reakcije (anafilaktički šok), smanjenje broja crvenih krvnih ćelija (anemija-simptomi mogu biti praćeni umorom, glavoboljom, otežanim disanjem pri vežbanju, vrtoglavicom, bledilom lica), smanjenje broja krvnih pločica -trombocita (ćelije iz krvi neophodne za zgrušavanje krvi), takođe su prijavljivane i male vrednosti šećera u krvi.

Neželjena dejstva koja su povezana sa primenom hidrohlortiazida

Gubitak apetita, nadraženost želuca, grčevi u želucu, otežano pražnjenje creva (konstipacija), žutica (žuta prebojenost kože, sluzokoža i beonjača), zapaljenje gušterače (pankreasa) praćeno teškim bolom gornjeg dela stomaka sa mučninom i povraćanjem, poremećaji sna, depresija, zamućen vidili bol u očima zbog povećanog krvnog pritiska, moguća pojava nakupljanja tečnosti u sloju oka gde su smešteni krvni sudovi (efuzija), ili pojava akutnog glaukoma zatvorenog ugla, smanjen broj belih krvnih zrnaca koji može uzrokovati česte infekcije, groznica-povišena telesna temperatura, pad broja krvnih pločica – trombocita (odgovornih za zgrušavanje krvi), smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija) praćena umorom, glavoboljom, otežanim disanjem pri naprezanju, vrtoglavicom i bledilom, oboljenja bubrega, problem sa plućima uključujućizapaljenje pluća i nagomilavanje tečnosti u plućima, preosetljivost kože na sunčeve zrake, zapaljenje krvnih sudova, kožne bolesti praćene perutanjemi ljušćenjem kože po celom telu, kožni lupus eritematozus (ospa koja se može javiti na licu, vratu i temenu), alergijske reakcije, slabost i grčevi mišića, ubrzan srčani rad, pad krvnog pritiska pri promenipoložaja tela, otok pljuvačnih žlezda, povećane vrednosti šećera ukrvi, povećane vrednosti šećera u mokraći, povećane vrednosti masti u krvi, velike koncentracije mokraćne kiseline u krvi koje mogu dovesti do pojave gihta veoma retko akutni respiratorni distres sindrom (simptomi uključuju otežano disanje, groznicu-povišenu telesnu temperaturu, slabost i zbunjenost).

Veoma retka neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): akutni respiratorni distres (praćen simptomima koji uključuju teško otežano disanje, povišenu telesnu temperaturu, umor, stanje konfuzije).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): kancer (rak) kože i usana (nemelanomski kancer kože), čija je povezanost zavisna od kumulativne doze.

Poznato je da neželjena dejstva usled primene hidrohlortiazida mogu postati učestalija sa primenom velikih doza hidrohlortiazida.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije(ALIMS):

6 od 8

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Nesmete koristiti lek Rotazar plus, film tablete posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjemi unutrašnjem pkovanju („Važi do“). Datum isteka roka upotrebese odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lekRotazar plus

Aktivne supstance su irbesartan i hidrohlortiazid Rotazar plus, 300 mg/ 25 mg, film tablete

Jedna film tableta sadrži 300 mg irbesartana i 25 mg hidrohlortiazida.

Pomoćne supstance:

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat;celuloza, mikrokristalna, tip 102; skrob, kukuruzni, delimično preželitinizirani 1500; kroskarmeloza-natrijum; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat; Film (obloga) tablete:Opadry II 85F240091 pink(polivinilalkohol-delimično hidrolizovan; titan- dioksid (E171); makrogol; talk; gvožđe (III) oksid, crveni( E172).

Kako izgleda lekRotazar plus i sadržaj pakovanja Rotazar plus, 300 mg/ 25 mg, film tablete

Ovalne, bikonveksne film tablete, ružičaste boje.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC-Alu blister sa 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva PVC/PVDC-Alu blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek

Nosilac dozvole i proizvođač Proizvođač:

WORLD MEDICINE ILAC SAN. VETIC. A.S.,

Bağcilar-Istanbul, 15 Temmuz Mah.Cami Yolu Cad. No: 50 Gunesli, Turska

Nosilac dozvole WORLD ILAC DOO

Kneza Miloša 90a, sprat 5, stan 43, Beograd-Savski Venac

7 od 8

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

000457932 2023 od 07.08.2024.

8 od 8