Risperidon HF 1mg film tableta

Risperidon je indikovan za lečenje shizofrenije.

Risperidon je indikovan za lečenje umerenih do teških maničnih epizoda udruženih sa bipolarnim poremećajem.

Risperidon je indikovan za kraktotrajno simptomatsko lečenje (do 6 nedelja) perzistentne agresije kod pacijenata sa umerenom do teškom demencijom Alzheimer-ovog tipa koji ne reaguju na nefarmakološki pristup lečenju i kada postoji rizik od samopovređivanja ili povređivanja drugih.

Risperidon je indikovan za kratkotrajno simptomatsko lečenje (do 6 nedelja) perzistentne agresije u poremećaju ponašanja kod dece starije od 5 godina i adolescenata sa intelektualnim sposobnostima ispod prosečnih ili mentalnom retardacijom dijagnostikovanom u skladu sa kriterijumima DSM-IV, kod kojih stepen agresije ili drugih poremećaja ponašanja zahteva farmakološko lečenje. Farmakološka terapija mora biti sastavni deo sveobuhvatnijeg programa lečenja, uključujući psihosocijalni i vaspitni pristup. Savetuje se da risperidon propisuje specijalista dečije neurologije i dečiji i adolescentni psihijatri ili lekari koji dobro poznaju metode lečenja poremećaja ponašanja dece i adolescenata.

Doziranje

Shizofrenija

Odrasli

Risperidon se može davati jednom ili dva puta na dan.

Počinje se dozom od 2 mg/dan. Doza se može povećati drugog dana na 4 mg. Posle toga, doza može ostati nepromenjena ili se dalje prilagođava po potrebi za svakog pacijenta. Najvećem broju pacijenata odgovara doza od 4 do 6 mg/dan. Kod nekih pacijenata može biti potrebna sporija titracija doze i niža početna i doza održavanja.

Doze iznad 10 mg/dan se nisu pokazale efikasnijim od manjih dnevnih doza, a mogu izazvati ekstrapiramidalne simptome. Bezbednost primene doza većih od 16 mg/dan nije ispitana, tako da se njihova primena ne preporučuje.

Starije osobe

Preporučuje se početna doza od 0,5 mg dva puta na dan. Ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od 0,5 mg dva puta na dan do 1 do 2 mg dva puta na dan.

Pedijatrijska populacija

Primena risperidona kod dece sa shizofrenijom, mlađe od 18 godina, se ne preporučuje usled nedostatka podataka o efikasnosti.

Manične epizode u bipolarnom poremećaju

Odrasli

Lek Risperidon HF treba primeniti jednom dnevno, počinjući sa dozom od 2 mg risperidona. Ukoliko je indikovano, dozu treba prilagođavati povećanjem od 1 mg dnevno, u vremenskim intervalima koji nisu kraći od 24 sata. Risperidon se može primeniti u fleksibilnim dozama, u opsegu od 1 do 6 mg/dnevno, u cilju optimizacije stepena efikasnosti i podnošljivosti leka Risperidon kod svakog pacijenta. Primena dnevne doze iznad 6 mg risperidona nije ispitana kod pacijenata sa maničnim epizodama.

Kao i u slučaju drugih simptomatskih terapija, kontinuiranu primenu leka Risperidon HF treba proceniti i razmotriti u više navrata u daljem toku terapije.

Starije osobe

Preporučena početna doza je 0,5 mg dva puta na dan. Ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od 0,5 mg dva puta na dan do 1 do 2 mg dva puta na dan. Pošto je iskustvo u kliničkoj primeni kod starijih osoba limitirano, treba voditi računa u toku lečenja.

Pedijatrijska populacija

Upotreba risperidona kod dece sa manijom kod bipolarnog poremećaja, mlađe od 18 godina, se ne preporučuje usled nedostatka podataka o efikasnosti.

Perzistentna agresija kod pacijenata sa umerenom do teškom demencijom Alzheimer-ovog tipa

Preporučena početna doza je 0,25 mg dva puta na dan. Ukoliko je neophodno, ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od 0,25 mg dva puta na dan, ne učestalije od svakog drugog dana. Optimalna doza, kod većine pacijenata iznosi 0,5 mg dva puta na dan. Ipak, kod određenog broja pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze do 1mg dva puta na dan.

Lek Risperidon HF ne treba koristiti duže od 6 nedelja kod pacijenata sa perzistentnom agresijom u demenciji Alzheimer-ovog tipa. U toku terapije, pacijente treba često i redovno pregledati uz razmatranje potrebe za nastavljanjem terapije.

Poremećaj ponašanja

Deca i adolescenti uzrasta od 5 do 18 godina starosti

Kod osoba ≥ 50 kg preporučena početna doza je 0,5 mg jednom na dan. Ukoliko je neophodno, ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od 0,5 mg jednom na dan, ne učestalije od svakog drugog dana. Za većinu pacijenata optimalna doza iznosi 1 mg jednom dnevno. Međutim, kod nekih pacijenata poboljšanje se javlja nakon primene doze od 0,5 mg dnevno, dok je kod drugih neophodno primeniti doze od 1,5 mg dnevno. Kod osoba < 50 kg, preporučena početna doza je 0,25 mg dnevno. Ukoliko je neophodno, ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od 0,25 mg dnevno, ne učestalije od svakog drugog dana. Optimalna doza, kod većine pacijenata, je 0,5 mg jednom na dan. Međutim, kod nekih pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze od 0,25 mg dnevno, dok je kod drugih neophodno primeniti doze od 0,75 mg dnevno.

Kao i u slučaju drugih simptomatskih terapija, kontinuiranu primenu leka Risperidon HF treba proceniti i razmotriti u više navrata u daljem toku terapije.

Primena risperidona kod dece sa ovim poremećajem, mlađe od 5 godina se ne preporučuje usled nedostatka iskustva primene u ovom uzrastu.

Poremećaj funkcije bubrega i jetre.

Pacijenti sa poremećajem funkcije bubrega imaju manju sposobnost eliminacije aktivne antipsihotičke frakcije leka nego pacijenti sa normalnom bubrežnom funkcijom. Kod pacijenata sa poremećenom funkcijom jetre dolazi do povećanja koncentracije slobodne frakcije risperidona u plazmi.

Bez obzira na indikaciju, kod pacijenata sa poremećenom funkcijom bubrega i jetre, početnu i naredne doze treba smanjiti na pola, a titracija doze treba da bude sporija.

Lek Risperidon HF kod ovih grupa pacijenata, treba primenjivati sa oprezom.

Način primene

Lek Risperidon HF, film tablete su namenjene za oralnu primenu. Hrana ne utiče na resorpciju leka Risperidon HF.

Kada se planira prekid terapije, preporučuje se postepeno ukidanje leka. Akutni apstinencijalni simptomi, uključujući nauzeju, povraćanje, znojenje i insomniju vrlo retko su prijavljivani nakon naglog prestanka primene visokih doza antipsihotičkih lekova (videti deo 4.8). Može doći do ponovne pojave psihotičnih simptoma, a prijavljene su i pojave nevoljnih pokreta (kao što su akatizija, distonija i diskinezija).

Prelaz sa drugih antipsihotika

Ukoliko je medicinski opravdano, lek koji je prethodno propisan treba postepeno ukidati i početi sa primenom leka Risperidon HF. Takođe, ako je to medicinski opravdano, pri prelasku sa lečenja antipsihoticima u obliku depo-preparata, prva doza leka Risperidon HF se daje u trenutku kada bi trebalo primeniti sledeću dozu depo-injekcije. Potrebu za nastavljanjem već započetog lečenja antiparkinsonicima treba proceniti u više navrata u daljem toku terapije.

Lek Risperidon HF je kontraindikovan kod osoba sa preosetljivošću na risperidon ili na pomoćne supstance koje ulaze u sastav leka (videti odeljak 6.1).

Pacijenti starije životne dobi sa demencijom

Povećan mortalitet kod starijih sa demencijom

Meta-analiza 17 kontrolisanih kliničkih ispitivanja je pokazala veći mortalitet starijih pacijenata sa demencijom koji su bili na terapiji atipičnim antipsihoticima, uključujući risperidon, u odnosu na placebo.

Placebo kontrolisana ispitivanja risperidona kod starijih pacijenata sa demencijom pokazala su da je mortalitet u grupi lečenoj risperidonom iznosio 4%, u odnosu na placebo grupu u kojoj je mortalitet bio 3,1%. Stepen verovatnoće (odds ratio) (95% interval poverenja) je bio 1,21 (0,7; 2,1). Prosečna starost umrlih bila je 86 godina (67-100). Podaci iz dve velike studije pokazuju da stariji pacijenti sa demencijom, lečeni konvencionalnim antipsihoticima imaju takođe blago povećan rizik od smrti u odnosi na one bez terapije. Nedovoljno je podataka da bi se tačno procenila stopa rizika dok je uzrok povećanog rizika nepoznat. Nije jasno da li se uzrok povišenog mortaliteta može pripisati antipsihotičkim lekovima ili nekim karakteristikama pacijenata.

Istovremena primena sa furosemidom

U placebo kontrolisanim ispitivanjima na pacijentima sa demencijom bio je zabeležen veći mortalitet kod pacijenata koji su primali istovremeno furosemid i risperidon (7,3%; prosečna starost 89 godina, opseg 75-97 godina) u odnosu na pacijente koji su primali samo risperidon (3,1%; prosečna starost 84 godine, opseg 70- 96 godina) ili samo furosemid (4,1%; prosečna starost 80 godina, opseg 67-90 godina).

Porast mortaliteta kod pacijenata na istovremenoj terapiji furosemidom i risperidonom bio je zabeležen u dve od četiri studije. Kod istovremene primene risperidona sa drugim diureticima (uglavnom sa malim dozama tiazidnih diuretika) nisu bili zabeleženi slični rezultati.

Patofiziološki mehanizam ove interakcije za sada nije razjašnjen, niti je ustanovljena zajednička osnova za smrtni ishod kod ovih pacijenata. Pre donošenja odluke o primeni risperidona sa furosemidom ili drugim snažnim diureticima neophodan je oprez i pažljiva procena odnosa koristi i rizika. Povećana incidenca mortaliteta nije postojala kod istovremene primene risperidona sa drugim diureticima. Bez obzira na vrstu terapije, dehidratacija je predstavljala zajednički faktor rizika za mortalitet, te je treba izbegavati kod starijih pacijenata sa demencijom.

Cerebrovaskularni neželjeni događaji

Randomizovane placebo-kontrolisane kliničke studije su pokazale oko 3 puta veći rizik od pojave cerebrovaskularnih neželjenih dejstava kod pacijenata sa demencijom koji su bili na terapiji nekim atipičnim antipsihotikom. Zbirni podaci 6 placebo-kontrolisanih studija sa risperidonom kod pretežno starijih pacijenata sa demencijom (> 65 godina) pokazali su da se cerebrovaskularni neželjeni događaji (ozbiljni, blagi, kombinovani) javljaju kod 3,3% (33/1009) pacijenata na terapiji risperidonom i kod 1,2% (8/712) pacijenata u placebo grupi. Odds ratio (95% interval poverenja) je bio 2,96 (1,34; 7,50). Mehanizam povećanog rizika nije razjašnjen. Povećani rizik se ne može isključiti kod primene drugih antipsihotika ili kod drugih populacija pacijenata. Risperidon treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa rizikom od pojave moždanog udara.

Rizik od cerebrovaskularnih neželjenih događaja je značajno veći kod pacijenata sa mešovitim ili vaskularnim tipom demencije u odnosu na demenciju Alzheimer-ovog tipa. Zbog toga, pacijenti sa drugim tipovima demencije ne treba da uzimaju risperidon.

Lekari treba pažljivo da procene odnos koristi i rizika pre primene risperidona kod starijih pacijenata sa demencijom uzimajući u obzir faktore rizika za moždani udar. Pacijentu ili staratelju treba skrenuti pažnju da se odmah obrati lekaru ukoliko primeti potencijalne simptome od strane cerebrovaskularnog sistema kao što su: naglo nastala slabost, trnjenje lica, gornjih ili donjih ekstremiteta, poremećaj govora ili vida. U tom slučaju treba bez odlaganja razmotriti sve terapijske mogućnosti, uključujući i prekid terapije risperidonom.

Kod perzistentne agresije kod pacijenata sa umerenom do teškom demencijom Alchajmerovog tipa, risperidon treba kratkotrajno koristiti kao dodatnu terapiju nefarmakološkom pristupu lečenja, koji je bio neefikasan ili je imao ograničenu efikasnost, i onda kada postoji rizik od samopovređivanja ili povređivanja drugih.

Pacijente treba redovno pratiti i procenjivati potrebu za nastavkom terapije. Ortostatska hipotenzija

Zbog alfa-blokirajućeg dejstva risperidona može doći do ortostatske hipotenzije naročito na početku lečenja,

u toku titracije doze. Klinički značajna hipotenzija bila je zabeležena u toku postmarketinškog praćenja kod istovremene primene risperidona i antihipertenziva. Risperidon treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjima (srčana insuficijencija, infarkt miokarda, poremećaji sprovođenja, dehidratacija, hipovolemija ili cerebrovaskularnim oboljenjima) i dozu treba postepeno podešavati, kao što je preporučeno u odeljku 4.2. U slučaju hipotenzije treba razmotriti smanjenje doze.

Leukopenija, neutropenija i agranulocitoza

Leukopenija, neutropenija i agranulocitoza su prijavljani kod upotrebe antipsihotika, uključujući i risperidon. Agranulocitoza je prijavljen a veoma retko (<1/10000) tokom postmarketinškog perioda.

Pacijenti koji u anamnezi imaju klinički značajna smanjenja broja belih krvnih ćelija ili leukopeniju/neutropeniju uzrokovanu lekovima, treba da budu pod nadzorom u prvim mesecima terapije. U slučaju pojave prvog znaka klinički značajnog opadanja broja belih krvnih ćelija, ukoliko nema drugih uzročnih faktora, razmotriti ukidanje terapije risperidonom.

Pacijente sa klinički značajnom neutropenijom treba pažljivo nadzirati zbog evenutualne pojave groznice i drugih simptoma ili znakova infekcija i lečiti simptome ili znake koji se jave. Kod pacijenata sa teškom neutropenijom (apsolutni broj neutrofila < 1x109 /L) treba prekinuti upotrebu risperidona i pratiti pacijenta do oporavka broja belih krvnih zrnaca.

Tardivna diskinezija/ekstrapiramidalni simptomi (TD/EPS)

Lekovi koji imaju dejstvo antagonista dopaminskih receptora mogu da izazovu tardivnu diskineziju koja se manifestuje nevoljnim ritmičkim pokretima pretežno jezika i/ili lica. Pojava ekstrapiramidalnih simptoma je faktor rizika za razvoj tardivne diskinezije. Ukoliko se jave simptomi i znaci tardivne diskinezije treba razmotriti prekid terapije svim antipsihoticima.

Potreban je oprez kod pacijenata koji istovremeno uzimaju i psihostimulanse (npr. metilfenidat) i risperidon, jer se ekstrapiramidalni simptomi mogu pojaviti prilikom podešavanja doze jednog ili oba leka. Preporučuje se postepeno povlačenje psihostimulansa iz terapije (videti odeljak 4.5).

Neuroleptički maligni sindrom (NMS)

Kao i kod primene drugih antipsihotika, postoji rizik od pojave malignog neuroleptičkog sindroma sa tipičnim simptomima kao što su: hipertermija, izraženi rigiditet muskulature i disfunkcija vegetativnog nervnog sistema, poremećaja svesti i povišene vrednosti serumske kreatin-fosfokinaze. U dodatne simptome spadaju mioglobinurija (rabdomioliza) i akutna renalna insuficijencija. U ovom slučaju, treba razmotriti ukidanje terapije svim antipsihoticima, uključujući i risperidon.

Parkinsonova bolest i demencija sa Lewy-evim telašcima

Lekari moraju pažljivo proceniti odnos koristi i rizika kod propisivanja antipsihotika uključujući i risperidon kod pacijenata sa demencijom sa Lewy-evim telašcima ili sa Parkinsonovom bolešću. Usled primene risperidona može doći do pogoršanja Parkinsonove bolesti. Obe grupe pacijenata mogu imati povećani rizik za nastanak NMS kao i povećanu osetljivost na antipsihotike; ovi pacijenti su bili isključeni iz kliničkih studija. Pojačana osetljivost se može manifestovati konfuzijom, poremećajem svesti, posturalnom nestabilnošću sa učestalim padovima, uz ekstrapiramidalne simptome.

Hiperglikemija i dijabetes melitus

Za vreme terapije risperidonom bili su zabeleženi slučajevi hiperglikemije, dijabetes melitusa i egzacerbacije već postojećeg dijabetesa. U nekim slučajevima postojalo je povećanje telesne mase, što može predstavljati predisponirajući faktor rizika. Veoma retko je postojala pridružena ketoacidoza i retko dijabetična koma. Savetuje se odgovarajući klinički monitoring u skladu sa usvojenim vodičima o primeni antipsihotika. Kod pacijenata lečenih bilo kojim atipičnim antipsihotikom, uključujući i risperidon, trebalo bi pratiti moguću pojavu simptoma hiperglikemije (poput polidipsije, poliurije, polifagije i slabosti), kao i kod pacijenata sa dijabetes melitusom kod kojih je potrebna redovna kontrola glikemije.

Povećanje telesne mase

Za vreme primene risperidona zabeleženo je značajno povećanje telesne mase. Neophodno je redovno praćenje telesne mase.

Hiperprolaktinemija

Prilikom upotrebe risperidona zabeleženo je značajno povećanje telesne mase. Kod pacijenata kod kojih se jave neželjena dejstva koja mogu biti posledica povećane vrednosti prolaktina (npr. ginekomastija, poremećaj mesntruacije, anovulacija, poremećaj plodnosti, snižen libido, erektilna disfunkcija i galaktoreja) preporučuje se praćenje nivoa prolaktina u plazmi. Studije na kulturama tkiva ukazuju da prolaktin može stimulisati rast ćelija humanog tumora dojke. Iako do sada u kliničkim i epidemiološkim studijama nije bila pokazana povezanost sa primenom antipsihotika, savetuje se oprez kod pacijenata sa pozitivnom

anamnezom. Risperidon treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa već postojećom hiperprolaktinemijom i sa mogućim prolaktin-zavisnim tumorima.

Produženje QT intervala

Produženje QT intervala je veoma retko zabeleženo tokom postmarketinškog perioda. Kao i kod primene drugih antipsihotika, potreban je oprez kod primene risperidona kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima, pozitivnom porodičnom anamnezom produženja QT intervala, bradikardijom ili poremećajem elektrolita (hipokalijemija, hipomagnezijemija) s obzirom da se može povećati rizik od aritmija, kao i kod istovremene primene sa lekovima koji produžavaju QT interval.

Konvulzije

Risperidon treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa konvulzijama u anamnezi ili sa drugim oboljenjima koja potencijalno smanjuju prag za konvulzije.

Prijapizam

U toku primene risperidona može doći do pojave prijapizma usled njegovog blokirajućeg dejstva na alfa- adrenergičke receptore.

Regulacija telesne temperature

Prilikom primene antipsihotika zabeležen je poremećaj sposobnosti tela da snižava telesnu temperaturu. Oprez je potreban kada se risperidon propisuje pacijentima koji ce biti izloženi stanjima koja doprinose povećanju telesne temperature, poput napornog treninga, izlaganja ekstremno visokim temperaturama, istovremene primene sa antiholinergicima ili dehidratacije.

Antiemetički efekat

U pretkliničkim ispitivanjima primećen je antiemetički efekat risperidona. Ovaj efekat, ukoliko se javi kod ljudi, može maskirati znake i simptome predoziranosti određenim lekovima ili stanja poput intestinalne opstrukcije, Rejev sindrom ili tumor na mozgu.

Oštećena funkcija bubrega i jetre

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega imaju smanjenu mogućnost da eliminišu aktivnu frakciju antipsihotika u poređenju sa odraslima sa normalnom bubrežnom funkcijom. Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre imaju povišene koncentracije slobodne frakcije risperidona u plazmi (videti odeljak 4.2).

Venska tromboembolija

Zabeleženi su slučajevi venske tromboembolije za vreme primene antipsihotika. S obzirom da pacijenti na terapiji antipsihoticima često imaju stečene faktore rizika za nastanak venske tromboembolije, sve moguće faktore rizika treba prepoznati pre i za vreme terapije risperidonom i preduzeti preventivne mere.

Intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS)

Intraoperativni floppy iris sindrom je primećen tokom operacije katarakte kod pacijenata lečenih lekovima koji imaju α1a – adrenergično antagonističko dejstvo, uključujući risperidon (videti odeljak 4.8).

IFIS može povećati rizik od komplikacija na oku tokom ili posle operacije. Oftalmologu pre operacije katarakte treba reći ukoliko se koristi ili je ranije korišćen lek sa α1a – adrenergično antagonističko dejstvom. Potencijalna dobrobit od prestanka terapije α1 – blokatorom pre operacije katarakte nije utvrđena, a u obzir se mora uzeti i rizik od prekidanja antipsihotične reakcije.

Pedijatrijska populacija

Pre propisivanja risperidona deci i adolescentima sa poremećajem ponašanja, treba eliminisati fizičke i socijalne uzroke agresivnog ponašanja poput bola i neodgovarajućih zahteva okruženja.

Neophodno je pažljivo pratiti sedativni efekat risperidona kod ove populacije zbog mogućih posledica na sposobnost učenja. Promena vremena uzimanja risperidona može da smanji uticaj sedacije na pažnju kod dece i adolescenata.

Primena risperidona je bila povezana sa srednjim povećanjem telesne mase i indeksa telesne mase (BMI). Preporučuje se praćenje telesne mase na početku terapije i redovno u toku lečenja. Promene telesne visine u dugotrajnim otvorenim studijama bile su u skladu sa očekivanim za odgovarajući uzrast. Uticaj dugotrajne primene risperidona na polno sazrevanje i visinu jos uvek nije adekvatno ispitan.

Zbog mogućih uticaja produžene hiperprolaktinemije na rast i polno sazrevanje dece i adolescenata, treba redovno klinički pratiti endokrinološki status, uključujući merenje telesne visine, mase, polnog sazrevanja, praćenje menstrualnog ciklusa i drugih efekata prolaktina.

Rezultati malih postmarketinških observacionih studija su pokazale da su osobe izložene risperidonu u uzrastu od 8-16 godina bile u proseku približno 3,0-4,8 cm više od onih koji su koristili druge atipične antipsihotike. Ova studija nije bila adekvatna da bi se odredilo da li je izlaganje risperidonu imalo uticaj na konačnu telesnu visinu u odraslom dobu, da li je to rezultat direktnog dejstva risperidona na rast kostiju, efekat pridružene bolesti na rast kostiju ili bolje kontrole pridružene bolesti sa posledičnim porastom.

U toku terapije risperidonom, treba takođe redovno ispitivati postojanje ekstrapiramidalnih simptoma i drugih poremećaja pokreta.

Preporuke u vezi doziranja kod dece i adolescenata su navedene u odeljku 4.2. Pomoćne supstance

Risperidon sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom

laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek

Risperidon HF film tablete od 2 mg i 3 mg sadrže boju E110, koja može izazvati alergijske reakcije.

Farmakodinamske reakcije

Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval

Kao i kod primene drugih antipsihotika potreban je oprez pri istovremenoj primeni risperidona sa lekovima koji produžavaju QT interval npr. antiaritmici (hinidin, dizopiramid, prokainamid, propafenon, amjodaron, sotalol), triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin), tetraciklični antidepresivi (npr. maprotilin), neki antihistaminici, drugi antipsihotici, pojedini antimalarici (npr. hinin i meflokin) i lekovi koji izazivaju elektrolitni disbalans (hipokalijemiju, hipomagnezijemiju), bradikardiju ili oni koji inhibiraju metabolizam risperidona u jetri. Ova lista nije konačna.

Lekovi sa centralnim dejstvom i alkohol

Risperidon treba primenjivati sa oprezom u kombinaciji sa drugim lekovima sa centralnim dejstvom poput alkohola, opijata, antihistaminika i benzodiazepina, zbog povećanog rizika od sedacije.

Levodopa i agonsti dopamina

Risperidon može blokirati efekat levodope i drugih agonista dopaminskih receptora. Ukoliko je istovremena primena ovih lekova neophodna, naročito u terminalnoj fazi Parkinsonove bolesti, treba propisati najniže efikasne doze ovih lekova.

Lekovi sa hipotenzivnim dejstvom

U postmarketinškom periodu zabeležena je klinički značajna hipotenzija kod istovremene primene risperidona i antihipertenziva.

Psihostimulansi

Istovremena upotreba risperidona sa psihostimulansima (npr. metilfenidata) može dovesti do pojave ekstrapiramidalnih simptoma nakon promene jednog ili oba leka (videti odeljak 4.4).

Paliperidon

Istovremena upotreba risperidona oralnim putem sa paliperidonom nije preporučljiva, jer je paliperidon aktivni metabolit risperidona i istovremena upotreba ove kombinacije može dovesti do aditivnog efekta.

Farmakokinetske interakcije

Hrana ne utiče na resorpciju risperidona.

Risperidon se uglavnom metaboliše preko CYP2D6 i u manjem stepenu preko CYP3A4. Oba i risperidon i njegov aktivni metabolit 9-hidroksirisperidon su supstrati P-glikoproteina (P-gp). Supstance koje modifikuju aktivnost CYP2D6 ili koje snažno inhibiraju ili indukuju CYP3A4 i/ili P-gp aktivnost, mogu imati uticaj na farmakokinetiku aktivne antipsihotične frakcije risperidona.

Snažni CYP2D6 inhibitori

Istovremena primena risperidona sa snažnim CYP2D6 inhibitora može povećati koncentracije risperidona u plazmi, ali u manjem stepenu nego frakcije sa aktivnim antipsihotičnim dejstvom. Velike doze jakih CYP2D6 inhibitora mogu povisiti koncentracije aktivne antipsihotičke frakcije risperidona (npr. paroksetin, videti ispod). Očekuje se da drugi CYP2D6 inhibitori, kao što su hinidin, mogu imati uticaj na koncentracije risperidona u plazmi na sličan način. Kada se istovremeno sa risperidonom započinje ili prekida sa istovremenom primenom paroksetina, hinidina, ili drugih jakih CYP2D6 inhibitora, posebno u velikim dozama, lekar treba da ponovo razmotri doziranje rispridona.

CYP3A4 i/ili P-gp inhibitori

Istovremena primena risperidona sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp inhibitorima može značajno povisiti koncentracije aktivne antipsihotske frakcije risperidona. Kada se istovremeno započinje ili prekida terapija itrakonazolom ili drugim snažnim CYP3A4 i/ili P-gp inhibitorom, lekar treba ponovo da razmotri doziranje risperidona.

CYP3A4 i/ili P-gp induktori

Istovremena primena risperidona sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp induktorima može smanjiti koncentracije aktivne antipsihotične frakcije risperidona u plazmi. Kada se započinje ili prekida sa istovremenom upotrebom karbamazepina ili drugim CYP3A4 i/ili P-gp induktorom, lekar treba da ponovo razmotri doziranje risperidona. CYP3A4 induktori imaju dozno-zavisan efekat, i može biti potrebno najmanje dve nedelje da se dostigne maksimalni efekat nakon početka terapije. Isto tako, nakon prekida terapije CYP3A4 induktorom, može biti potrebno najmanje 2 nedelje za smanjenje efekta.

Lekovi sa jakim afinitetom vezivanja za proteine plazme

Kada se risperidon uzima istovremeno sa lekovima koji se snažno vezuju za proteine plazme, nema klinički značajnog istiskivanja bilo kog leka sa mesta vezivanja na proteinima.

Prilikom istovremene upotrebe drugog leka, treba pogledati uputstvo za lek i obratiti pažnju na informacije koje se tiču metaboličkog puta i eventualne potrebe za podešavanjem doziranja.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija se sprovode samo kod odraslih. Značaj rezultata za primenu u pedijatrijskoj populaciji iz studija sprovedenih kod odraslih nije poznat.

Kombinovana upotreba antipsihotika (npr. metilfenidata) sa risperidonom kod dece i adolescenata nije uticala na farmakokinetiku i efikasnost risperidona.

Niže su navedeni primeri nekih lekova koji mogu interagovati ili za koje je pokazano da ne interaguju sa risperidonom:

Efekat drugih lekova na farmakokinetiku risperidona

Antibakterijski lekovi:

• eritromicin, umereni CYP3A4 i P-gp inhibitor, nema uticaja na farmakokinetiku risperidona i njegove aktivne antipsihotične frakcije.
• Rifampicin, jak CYP3A4 i P-gp induktor, smanjuje koncentraciju aktivne antipsihotične frakcije u plazmi.

Antiholinesteraze:

• Donepezil i galantamin, oba supstrati CYP2D6 i CYP3A4, ne pokazuju klinički značajan uticaj na farmakokinetiku risperidona i aktivne antipsihotične frakcije.

Antiepileptici:

• Karbamazepin, jak CYP3A4 i P-gp induktor, snižava koncentracije aktivne antipsihotičke frakcije risperidona. Slični efekti mogu biti primećeni i kod upotrebe fenitoina i fenobarbitala, koji takođe indukuju CYP3A4 enzime jetre, kao i P-gp glikoprotein.
• Topiramat, skromno redukuje bioraspoloživost risperidona, ali ne aktivne antipsihotičke frakcije. Iz tog razloga, malo je verovatno da je ova interakcija od kliničkog značaja.

Antigljivični lekovi:

• Itrakonazol, jak CYP3A4 i P-gp inhibitor u dozi od 200 mg/dan povećava koncentraciju aktivne antipishotične frakcije risperidona za oko 70%, u dozama risperidona od 2-8 mg/dan.
• Ketokonazol, jak CYP3A4 i P-gp inhibitor, u dozi od 200 mg/dan povećavaju koncentracije risperidona i snižavaju koncentracije 9-hidroksirisperidona.

Antipsihotici:

• Fenotiazini mogu povećati koncentracije risperidona, ali ne aktivnu antipsihotičku frakciju.

Antivirusni lekovi:

• Inhibitori proteaze: nema formalnih podataka iz studija; ipak, s obzirom da je ritonavir snažan CYP3A4 inhibitor i slab CYP2D6 inhibitor, ritonavir i ritonavirom ‘’pojačani’’ inhibitori proteaze mogu povisiti koncentracije aktivne antipsihotične frakcije risperidona.

Beta-blokatori:

• Neki beta-blokatori mogu povećati koncentracije risperidona u plazmi, ali ne i aktivne antipsihotičke frakcije.

Blokatori kalcijumskih kanala:

• Verapamil, umereni inhibitor CYP3A4 i P-gp, povećava koncentraciju risperidona i aktivne antipsihotične frakcije.

Gastrointestinalni lekovi:

• Blokatori H2-receptora: cimetidin i ranitidin, oba slabi inhibitori CYP2D6 i CYP3A4, povećavaju bioraspoloživost risperidona, ali aktivne antipsihotičke frakcije beznačajno.

SSRI i triciklični antidepresivi:

• Flukosetin, snažan CYP2D6 inhibitor, povećava koncentraciju risperidona, ali manje aktivne antipsihotične frakcije.
• Paroksetin, snažan CYP2D6 inhibitor, povećava koncentraciju risperidona u plazmi, ali u dozama do 20 mg/dan, manje utiče na aktivnu antipishotičku frakciju.
• Triciklični antidepresivi mogu povećati koncentraciju risperidona ali ne i aktivne antipsihotičke frakcije. Amitriptilin ne utiče na farmakokinetiku risperidona ili aktivnu antipishotičku frakciju.
• Sertralin, slab inhibitor CYP2D6 i fluvoksamin, slab inhibitor CYP3A4, u dozama do 100 mg/dan nisu udružene sa klinički značajnim promenama u koncentracijama aktivne antipsihotičke frakcije risperidona. Ipak, doze sertralina ili fluvoksamina veće od 100 mg/dan mogu povisiti koncentracije aktivne antispihotične frakcije risperidona.

Efekat risperidona na farmakokinetiku drugih lekova:

Antiepileptici:

• Risperidon ne pokazuje klinički značajan efekat na farmakokinetiku valproata ili topiramata.

Antipsihotici:

• Aripiprazol, supstrat CYP2D6 i CYP3A4: risperidon u obliku tableta ili kao injekcija nema uticaja na farmakokinetiku aripiprazola ili njegovog aktivnog metabolita, dehidroaripiprazola.

Glikozidi digitalisa:

• Risperidon ne pokazuje klinički značajan uticaj na farmakokinetiku digoksina.

Litijum:

• Risperidon ne pokazuje klinički značajan efekat na farmakokinetiku litijuma.

Istovremena upotreba risperidona sa furosemidom

• Pogledati u odeljku 4.4 upozorenje o povećanom mortalitetu kod starijih osoba sa demencijom koje primaju furosemid.

Trudnoća

Nema podataka o primeni risperidona kod trudnica. U ispitivanjima na životinjama nije dokazano teratogeno dejstvo risperidona, ali su bile zabeležene druge vrste reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Nije poznat potencijalni rizik za ljude.

Kod novorođenčadi, čije su majke uzimale antipsihotike (uključujući risperidon) u poslednjem trimestru trudnoće, postoji povećan rizik od neželjenih reakcija poput ekstrapiramidalnog sindroma i/ili simptoma obustave leka, koji nakon porođaja mogu varirati u pogledu težine i trajanja. Prijavljeni su slučajevi agitacije, hipertonije, hipotonije, tremora, somnolencije, respiratornog distresa ili poremećaja hranjenja. Zbog toga, novorođenčad treba pažljivo pratiti.

Risperidon ne treba koristiti za vreme trudnoće, osim ukoliko je to zaista neophodno. Ukoliko je tokom trudnoće neophodan prekid terapije, ne sme se izvršiti naglo.

Dojenje

Ispitivanja na životinjama su pokazala da se risperidon i 9-hidroksi-risperidon izlučuju u mleko. Pokazano je da se i risperidon i 9-hidroksi-risperidon takođe izlučuje u humano mleko , ali u malim količinama.

Ne postoje raspoloživi podaci o neželjenim dejstvima kod odojčadi. Zbog toga, treba proceniti odnos koristi od dojenja i potencijalnog rizika po odojče.

Fertilitet

Kao i drugi antagonisti dopaminskih D2 receptora, risperidon povećava nivo prolaktina. Hiperprolaktinemija može da suprimira lučenje GnRH iz hipotalamusa i da samim tim smanji sekreciju gonadotropina iz hipofize, što dalje može da inhibiše gonadalnu steroidogenezu kako kod žena, tako i kod muškaraca.

Nisu primećeni relevantni efekti u pretkliničkim studijama.

Risperidon može imati blagi ili umereni uticaj na sposobnost upravljanje motornim vozilom i rukovanje mašinama usled potencijalnog dejstva na nervni sistem i čulo vida (videti odeljak 4.8). Zbog toga pacijente treba savetovati da ne upravljaju motornim vozilom i ne rukuju mašinama sve dok se ne proceni njihova individualna reakcija na risperidon.

Najčešće zabeležena neželjena dejstva (incidenca ≥ 10%) su: parkinsonizam, sedacija/somnolencija, glavobolja i nesanica.

Neželjena dejstva koja su dozno-zavisna uključuju parkinsonizam i akatiziju.

Sledeća neželjena dejstva su bila zabeležena u kliničkim studijama i postmarketinškom periodu.

Neželjena dejstva su rangirana prema učestalosti javljanja na sledeći način: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100, <1/10); povremena (≥ 1/1000, < 1/100); retka (≥ 1/10000, < 1/1000) i veoma retka (< 1/10000).

U svakoj kategoriji učestalosti redosled neželjenih dejstava kreće se od najozbiljnijih do najblažih.

a Hiperprolaktinemija u nekim slučajevima može dovesti do ginekomastije, menstrualnih poremećaja, amenoreje, anovulacije, galaktoreje, poremećaja plodnosti, sniženog libida, erektilne disfunkcije.

b U placebo-kontrolisanim studijama je prijavljen dijabetes melitus kod 0,18% pacijenata na risperidonu u odnosu na 0,11% u placebo grupi. Ukupna incidenca u svim kliničkim ispitivanjima je iznosila 0,43% kod svih pacijenata na terapiji risperidonom.

c Nisu primećena u kliničkim studijama sa risperidonom, ali jesu u postmarketinškoj upotrebi risperidona.

d Ekstrapiramidalni poremećaji koji se mogu javiti: parkinsonizam (hipersekrecija pljuvačke, mišićnoskeletna ukočenost, parkinsonizam, pojačano lučenje pljuvačke, rigiditet - fenomen zupčastog točka, bradikinezija, hipokinezija, lice-maska, spazam mišića, akinezija, nuhalna rigidnost, mišićna rigidnost, karakterističan hod parkinsoničara, poremećaj glabelarnog refleksa, tremor u miru karakterističan za

parkinsonizam), akatizija (akatizija, nemir, hiperkinezija i sindrom nemirinih nogu), tremor, diskinezija (diskinezija, mišićni trzaji, horeoatetoza, atetoza i mioklonus), distonija.

Distonija obuhvata distoniju, hipertoniju, tortikolis, nevoljne mišićne kontrakcije, mišićne kontrakture, blefarospazam, kolutanje očiju, paraliza jezika, facijalni spazam, laringospazam, miotonija, opistotonus, orofaringealni spazam, pleurototonus, spazam jezika i trizmus. Treba imati u vidu da je obuhvaćen širi spektar simptoma, koji ne moraju imati ekstrapiramidalno poreklo. Insomnija uključuje: inicijalnu insomniju, insomniju nakon buđenja. Konvulzije podrazumevaju: generalizovane toničko-kloničke konvulzije. Menstrualni poremećaj uključuje: nepravilni mesečni ciklusi, oligomenoreja. Edem uključuje: generalizovani edem, periferni edem, testasti edemi.

Neželjena dejstva primećena kod upotrebe paliperidona

Paliperidon je aktivni metabolit risperidona, pa su neželjena dejstva ove supstance (i prilikom oralne i parenteralne primene) značajna i za risperidon. Pored gore navedenih neželjenih reakcija, sledeća neželjena dejstva su primećena kod upotrebe paliperidona i mogu se očekivati kod upotrebe risperidona.

Kardiološki poremećaji: sindrom posturalne ortostatske tahikardije

Efekat klase lekova

Kao i pri upotrebi drugih antipsihotika, postmarketinški su nakon upotrebe risperidona prijavljeni veoma retki slučajevi prolongacije QT intervala. Drugi efekti na srce, koji su povezani sa antipishoticima i prijavljeni sa upotrebom antipsihotika koji produžavaju QT interval uključuju ventrikularnu aritmiju, ventrikularnu fibrilaciju, ventrikularnu tahikardiju, iznendnu smrt, srčani zastoj i Torsade de pointes.

Venski embolizam

Slučajevi venskog tromboembolizma, uključujući slučajeve plućne embolije i duboke venske tromboze, su prijavljeni sa antipsihotičkim lekovima (nepoznata učestalost).

Porast telesne mase

Uticaj risperidona na telesnu masu odraslih pacijenata sa shizofrenijom, koji su zadovoljili kriterijum porasta telesne mase za ≥ 7%, upoređivan je sa placebom na bazi rezultata većeg broja placebo-kontrolisanih kliničkih studija, trajanja od 6 i 8 nedelja. Uočena je statistički značajno veća incidenca porasta telesne mase kod pacijenata lečenih risperidonom (18%) u poređenju sa pacijentima koji su dobijali placebo (9%). U većem broju placebo-kontrolisanih studija u trajanju od 3 nedelje kod odraslih pacijenata sa akutnom manijom, pokazalo se da je incidenca porasta telesne mase za ≥ 7% bila slična kod pacijenata lečenih risperidonom (2,5%) i placebom (2,4%), dok je kod pacijenata iz kontrolne grupe koja je dobijala neki aktivni komparativni lek bila nešto veća (3,5%).

U dugotrajnim kliničkim ispitivanjima dece i adolescenata sa poremećajima ponašanja i drugim disruptivnim poremećajima, zabeležen je prosečan porast telesne mase od 7,3 kg nakon 12 meseci terapije. Očekivani porast telesne mase kod zdrave dece, uzrasta 5 do 12 godina je 3 do 5 kg godišnje. U uzrastu od 12 do 16 godina, porast telesne mase iznosi 3 do 5 kg godišnje za devojčice, a približno 5 kg godišnje za dečake.

Dodatne informacije kod posebnih grupa pacijenata

Niže su opisana neželjena dejstva, čija je incidenca bila veća kod starijih pacijenata sa demencijom ili pedijatrijskih pacijenata, u odnosu na odrasle:

Stariji pacijenti sa demencijom

U kliničkim ispitivanjima starijih pacijenata sa demencijom, učestalost tranzitornih ishemijskih ataka i cerebrovaskularnih poremećaja bila je 1,4%, odnosno 1,5%. Takođe, učestalost sledećih neželjenih dejstava je bila ≥ 5% kod starijih pacijenata sa demencijom, odnosno najmanje dva puta veća nego kod odraslih pacijenata: urinarne infekcije, periferni edem, letargija i kašalj.

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da neželjena dejstva kod dece budu slična kao kod odraslih.

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena sa učestalošću ≥ 5% kod pedijatrijskih pacijenata (5 – 17 godina) i najmanje dva puta češće nego kod odraslih u kliničkim studijama: somnolencija/sedacija, slabost, glavobolja,

pojačan apetit, povraćanje, infekcije gornjih respiratornih puteva, nazalna kongestija, abdominalni bol, vrtoglavica, kašalj, pireksija, tremor, dijareja i enureza.

Nisu dovoljno proučeni efekti dugotrajne primene risperidona na polno sazrevanje i visinu (videti odeljak 4.4 Pedijatrijski pacijenti).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Znaci i simptomi predoziranja su rezultat pojačanog farmakološkog dejstva risperidona i uključuju: pospanost i sedaciju, tahikardiju i hipotenziju i ekstrapiramidalne simptome. U slučaju predoziranja može doći do produženja QT intervala i konvulzija. Torsade de pointes mogu nastati kao posledica kombinovanog predoziranja risperidonom i paroksetinom.

U slučaju akutnog predoziranja, treba razmotriti mogućnost da je reč o predoziranju većim brojem lekova.

Lečenje

Treba zbrinuti disajne puteve i obezbediti odgovarajuću oksigenaciju i ventilaciju pacijenta.

Razmotriti primenu aktivnog uglja sa laksativom samo ukoliko je predoziranje nastupilo unutar jednog sata. Odmah započeti praćenje kardiovaskularnih parametara, uključujući i kontinuirani EKG monitoring zbog pravovremene dijagnoze aritmije.

Ne postoji specifični antidot kod predoziranja risperidonom. Zbog toga treba primeniti odgovarajuće suportivne mere. U slučaju hipotenzije i cirkulatornog kolapsa treba primeniti odgovarajuće mere poput intravenske infuzije i/ili simpatikomimetika. U slučaju teških ekstrapiramidalnih simptoma treba primeniti antiholinergičke lekove. Pacijenta treba pažljivo pratiti do potpunog oporavka.

Mehanizam dejstva

Risperidon je selektivni monoaminergički antagonist sa specifičnim dejstvom. Poseduje visoki afinitet prema serotoninskim 5-HT2 i dopaminskim D2 receptorima. Risperidon se takođe vezuje za α1-adrenergičke receptore i sa manjim afinitetom za histaminske H1 i α2 – adrenergičke receptore. Nema afinitet prema holinergičkim receptorima. Iako je risperidon snažan D2 antagonist, usled čega se smatra da povoljno deluje na pozitivne simptome shizofrenije, u manjoj meri utiče na smanjenje motorne aktivnosti i indukovanje katalepsije nego tipični antipsihotici. Zahvaljujući uravnoteženom centralnom antagonizmu serotonina i

dopamina smanjena je učestalost ekstrapiramidalnih neželjenih dejstava i prošireno je terapijsko delovanje na negativne i afektivne simptome shizofrenije.

Farmakodinamski efekti

Klinička efikasnost

Shizofrenija

Efikasnost risperidona u kratkotrajnom lečenju shizofrenije bila je utvrđena u 4 studije, u trajanju od 4 do 8 nedelja, u koje je bilo uključeno 2500 pacijenata, koji su ispunjavali DSM-IV kriterijume za dijagnozu shizofrenije. Prema ukupnom skoru na Kratkoj skali za psihijatrijsku procenu (BPRS: Brief Psychiatric Rating Scale) risperidon se pokazao superiornijim u odnosu na placebo u 6-nedeljnoj placebo-kontrolisanoj studiji, u kojoj je doza risperidona titrirana do 10 mg/dan, u dve podeljene doze. Prema ukupnom skoru na Skali za procenu shizofrenije (PANSS: Positive and Negative Syndrome Scale) risperidon se pokazao superiornijim u odnosu na placebo u sve 4 grupe pacijenata u 8-nedeljnoj placebo-kontrolisanoj studiji sa fiksnim dozama risperidona (2, 6, 10 i 16 mg/dan, u dve podeljene doze). U studiji koja je trajala 8 nedelja i čiji je cilj bio poređenje efikasnosti 5 različitih doza risperidona (1, 4, 8, 12 i 16 mg/dan, u dve podeljene doze), grupe koje su dobijale doze risperidona od 4, 8 i 16 mg/dan su bile superiornije u odnosu na grupu koja je dobijala 1mg risperidona, prema ukupnom skoru na PANSS skali. U placebo kontrolisanoj studiji koja je trajala 4 nedelje, i čiji je cilj bio poređenje efikasnosti 2 fiksne doze risperidona (4 i 8 mg/dan, u dve podeljene doze), obe grupe koje su dobijale risperidon bile su superiornije u odnosu na grupu koja je dobijala placebo, prema nekoliko PANSS merenja, uključujući ukupan PANSS skor i merenje odgovora (> 20% smanjenja PANSS ukupnog skora). U dugotrajnom ispitivanju, odrasli ambulantni pacijenti sa shizofrenijom koji su uglavnom ispunjavali kriterijume DSM-IV i koji su bili klinički stabilni najmanje 4 nedelje na antipsihotičkoj terapiji, bili su randomizirani u grupe koje su dobijale risperidon 2 do 8 mg/dan ili haloperidol u toku 1 do 2 godine do relapsa bolesti. Kod pacijenata na risperidonu je zabeleženo značajno duži period do relapsa, u odnosu na one koji su dobijali haloperidol.

Manične epizode u bipolarnom poremećaju

Efikasnost monoterapije risperidonom u akutnoj terapiji maničnih epizoda u sklopu bipolarnog poremećaja tip I bila je dokazana u 3 dvostruko-slepe, placebo-kontrolisane, monoterapijske studije na oko 820 pacijenata sa bipolarnim poremećajem tip I prema DSM-IV kriterijumima. U tri studije, risperidon je u dozi od 1 do 6 mg/dan (početna doza 3 mg u dve studije i 2 mg u jednoj studiji) bio značajno superiorniji u odnosu na placebo na osnovu unapred određenog primarnog cilja tj. promene ukupnog skora YMRS (Young Mania Rating Scale) u odnosu na početne vrednosti, u trećoj nedelji ispitivanja. Sekundarni ishodi efikasnosti bili su generalno u skladu sa primarnim ishodima. Procenat pacijenata sa smanjenjem ≥ 50% ukupnog skora YMRS skale u odnosu na početne vrednosti nakon 3 nedelje, bio je značajno veći u risperidon nego u placebo grupi. Jedna od 3 studije je uključila haloperidol grupu i 9-nedeljnu dvostruko- slepu fazu održavanja. Efikasnost se održala tokom celog 9-nedeljnog perioda. Promene ukupnog YMRS skora u odnosu na početne vrednosti su kontinuirano rasle i bile su komparabilne sa haloperidolom u 12. nedelji.

Efikasnost risperidona u kombinaciji sa stabilizatorima raspoloženja u lečenju akutne manije bila je pokazana u jednoj od dve 3-nedeljne dvostruko-slepe studije kod približno 300 pacijenata koji su ispunjavali DSM-IV kriterijume za bipolarni poremećaj tip I. U jednoj tronedeljnoj studiji je risperidon u dozi od 1 do 6 mg/dan, sa početnom dozom od 2 mg/dan, u kombinaciji sa litijumom ili valproatom bio superiorniji u odnosu na monoterapiju litijumom ili valproatom, prema prethodno definisanom primarnom cilju tj. promeni u odnosu na početne vrednosti ukupnog skora na YMRS skali u trećoj nedelji ispitivanja. U drugoj 3- nedeljnoj studiji, risperidon u dozi od 1 do 6 mg/dan i početnom dozom od 2 mg/dan u kombinaciji sa litijumom, valproatom ili karbamazepinom nije bio superiorniji od monoterapije litijumom, valproatom ili karbamazepinom u pogledu sniženja ukupnog skora na YMRS skali. Moguće objašnjenje za neuspeh ove studije je smanjenje klirensa risperidona i 9-hidroksi-risperidona pod dejstvom karbamazepina, što je dovelo do subterapijskih nivoa risperidona i 9-hidroksi-risperidona. Nakon isključivanja karbamazepin grupe u post- hoc analizi, kombinovana primena risperidona sa litijumom ili valproatom je bila superiornija u odnosu na monoterapiju litijumom ili valproatom u pogledu sniženja ukupnog skora na YMRS skali.

Perzistentna agresija u demenciji

Efikasnost risperidona u lečenju bihejvioralnih i psihičkih simptoma demencije (BPSD), koji obuhvataju poremećaje ponašanja poput agresivnosti, agitacije, psihoza, motorne i afektivne poremećaje, bila je dokazana u 3 dvostruko-slepe, placebo-kontrolisane studije na 1150 starijih pacijenata sa umerenom do teškom demencijom. Jedna studija je sprovedena sa fiksnim dozama risperidona od 0,5, 1 i 2mg dnevno.

Dve studije su bile sprovedene sa fleksibilnim doziranjem risperidona od 0,5 do 4 mg/dan, odnosno 0,5 do 2 mg/dan. Risperidon je bio statistički i klinički značajno efikasan u lečenju agresije i manje efikasan u lečenju agitacije i psihoze kod starijih pacijenata sa demencijom (mereno Behavioural Pathology in Alzheimer's Disease Rating Scale [BEHAVE-AD] i Cohen-Mansfield Agitation Inventory [CMAI] skalama). Terapijsko dejstvo risperidona je bilo nezavisno od skora na Mini skali za ispitivanje psihičkog stanja (MMSE: Mini Mental State Examination) (i samim tim od težine demencije); od sedativnog dejstva risperidona, od prisustva ili odsustva psihoza i od tipa demencije (Alchajmerove, vaskularne ili kombinovane) (videti takođe odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Poremećaji ponašanja

Efikasnost risperidona u kratkotrajnoj terapiji disruptivnog poremećaja ponašanja je dokazana u dve dvostruko-slepe, placebo-kontrolisane studije na 240 pacijenata uzrasta od 5 do 12 godina sa DSM-IV dijagnozom disruptivnog poremećaja ponašanja (DBD – disruptive behaviour disorder) i graničnim intelektualnim sposobnostima i blagom ili umerenom mentalnom retardacijom/poremećajem učenja. U obe studije je risperidon u dozi od 0,02 do 0,06 mg/kg/dan bio značajno superiorniji od placeba prema prethodno definisanom primarnom cilju, tj. promeni u odnosu na početne vrednosti na Conduct Problem subskali N- CBRF (Nisonger-Child Behaviour Rating Form).

Risperidon se metaboliše u 9-hidroksi-risperidon, koji ima sličnu farmakološku aktivnost kao i risperidon

(videti Metabolizam i eliminaciju).

Resorpcija

Risperidon se u potpunosti resorbuje nakon peroralne primene pri čemu se maksimalne koncentracije u plazmi postižu 1-2 sata nakon primene. Apsolutna oralna bioraspoloživost risperidona je 70% (CV = 25%). Relativna bioraspoloživost tablete risperidona je 94% (CV = 10%) u odnosu na rastvor. Hrana ne utiče na resorpciju, te se risperidon može primenjivati nezavisno od obroka. Kod većine pacijenata se ravnotežne koncentracije leka risperidona u plazmi postižu za 1 dan, a 9-hidroksi-risperidona za 4 - 5 dana.

Distribucija

Risperidon se brzo distribuira sa volumenom distribucije od 1-2 L/kg. U plazmi, risperidon se vezuje za albumine i za kiseli alfa1-glikoprotein. Vezivanje risperidona za proteine plazme iznosi 90%, a 9-hidroksi risperidona 77%.

Metabolizam i eliminacija

Risperidon se putem CYP2D6 metaboliše u 9-hidroksi-risperidon, koji ima sličnu farmakološku aktivnost kao i risperidon. Risperidon i 9-hidroksi-risperidon zajedno formiraju aktivnu antipsihotičku frakciju.

CYP2D6 podleže genetskom polimorfizmu. Kod brzih CYP2D6 metabolizera brzo dolazi do transformacije risperidona u 9-hidroksi-risperidon, dok kod sporih CYP2D6 metabolizera, transformacija se odigrava znatno sporije. Iako brzi metabolizeri imaju niže koncentracije risperidona, a veće 9-hidroksi-risperidona u odnosu na spore metabolizere, farmakokinetika kombinacije risperidona i 9-hidroksi-risperidona (aktivne antipsihotičke frakcije), nakon jednokratnog i višekratnog doziranja je slična kod brzih i sporih metabolizera CYP2D6.

Drugi metabolički put risperidona je N-dealkilacija. In vitro studije na mikrozomima ljudske jetre pokazale su da risperidon u klinički relevantnim koncentracijama ne inhibira u značajnoj meri metabolizam lekova preko izoenzima citohroma P450: CYP1A2, CYP2A6, CYP2C8/9/10, CYP2D6, CYP2E1, CYP3A4 i CYP3A5. Nedelju dana nakon primene risperidona 70% doze se izlučuje urinom i 14% fecesom. U urinu 35- 45% doze čini risperidon plus 9-hidroksi-risperidon, ostalo su neaktivni metaboliti. Nakon oralne primene kod psihotičnih pacijenata poluvreme eliminacije risperidona iznosi oko 3 sata. Poluvreme eliminacije 9- hidroksi-risperidona i aktivne antipsihotičke frakcije iznosi 24 sata.

Linearnost/nelinearnost

Koncentracije risperidona u plazmi su dozno-proporcionalne u okviru terapijskog opsega.

Stariji pacijenti, poremećaj bubrega i jetre

U farmakokinetičkoj studiji sa primenom jedne doze risperidona kod starijih pacijenata, pokazano je povećanje koncentracije aktivne antipsihotičke frakcije u plazmi za oko 43%, produženje poluvremena eliminacije za 38% i smanjenje klirensa antipsihotičke frakcije za 30%.

Kod pacijenata sa umerenom renalnom insuficijencijom klirens aktivnog molekula je približno 48% u poređenju sa mladim zdravim odraslim osobama. Kod odraslih osoba sa teškom renalnom insuficijencijom klirens akivnog molekula je približno 31% u poređenju sa mladim zdravim osobama. Poluvreme eliminacije aktivnog molekula je 16,7 h kod mladih odraslih osoba, 24,9 h kod odraslih sa umereno oštećenom bubrežnom funkcijom (ili približno 1,5 puta duže u poređenju sa mladim odraslim osobama) i 28,8 kod osoba sa teškim oštećenjem bubrežne funkcije (ili približno 1,7 puta duže u poređenju sa mladim odraslim osobama). Koncentracije risperidona u plazmi su normalne kod pacijenata sa insuficijencijom jetre, ali je prosečna slobodna frakcija risperidona u plazmi povećana za 37,1%.

Klirens oralno primenjenog risperidona i poluvremena eliminacije risperidona i aktivnog molekula kod odraslih sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije jetre nisu značajno različita u odnosu na zdrave odrasle osobe.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika risperidona, 9-hidroksi-risperidona i aktivne antipsihotičke frakcije kod dece je slična kao kod odraslih.

Pol, rasa i pušenje

Populaciona farmakokinetička analiza nije pokazala uticaj pola, rase ili pušenja na farmakokinetiku risperidona ili aktivne antipsihotičke frakcije.

U studijama (sub)hronične toksičnosti u kojima je primena risperidona počela kod polno nezrelih pacova i pasa, zabeleženi su dozno zavisni efekti na genitalnom traktu mužjaka i ženki i na mlečnim žlezdama. Ovi efekti su posledica povećane koncentracije prolaktina u serumu usled blokade dopaminskih D2-receptora pod dejstvom risperidona. Takođe, ispitivanja kulture tkiva su pokazala da ćelijski rast kod humanih tumora dojki može biti stimulisan prolaktinom. Nije dokazana teratogenost risperidona kod pacova i zečeva. U reproduktivnim studijama na pacovima, zabeležena su neželjena dejstva risperidona na parenje roditelja i telesnu masu i preživljavanje potomstva. Kod pacova, intrauterino izlaganje risperidonu izaziva kognitivni poremećaj u odraslom dobu. Kada se drugi dopaminergički antagonisti daju skotnim ženkama, dolazi do neželjenih efekata na učenje i motorni razvoj potomstva. U studijama toksičnosti na juvenilnim pacovima zabeležen je povećani mortalitet mladunaca i usporen fizički razvoj. Studija na juvenilnim psima koja je trajala 40 nedelja pokazala je usporeno polno sazrevanje. Na osnovu vrednosti PIK (površine ispod krive), rast dugih kostiju nije bio oštećen kod pasa pri dozama 3,6 puta većim od maksimalne doze kod adolescenata (1,5 mg/dan); dok je poremećaj rasta dugih kostiju i polnog sazrevanja bio zabeležen pri primeni 15 puta većih doza od maksimalne za adolescente.

Nizom ispitivanja nije pokazano genotoksično dejstvo risperidona. U studijama karcinogenosti nakon oralne primene risperidona kod pacova i miševa zabeležen je porast adenoma hipofize (miševi), adenoma endokrinog pankreasa (pacovi) i adenoma mlečne žlezde (obe vrste). Nastanak adenoma može biti uslovljen produženim antagonizmom dopamiskih D2-receptora i hiperprolaktinemijom. Značaj otkrića tumora kod

glodara u smislu rizika za ljude nije poznat. In vitro i in vivo ispitivanja na životinjama su pokazala da velike doze risperidona mogu izazvati produženje QT intervala, što može biti povezano sa teoretski povećanim rizikom od torsades de pointes kod pacijenata.

Risperidon HF, 1 mg, film tablete Risperidon HF, 2 mg, film tablete Risperidon HF, 3 mg, film tablete Risperidon HF, 4 mg, film tablete

Jezgro:

• Laktoza monohidrat;
• Natrijum-laurilsulfat;
• Celuloza, mikrokristalna;
• Skrob, kukuruzni;
• Magnezijum-stearat;
• Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Risperidon HF, 1 mg, film tablete Film:

• Titan-dioksid;
• Polidekstroza;
• Hidroksipropilmetilceluloza 3 cp;
• Hidroksipropilmetilceluloza 6 cp;
• Trietil citrat;
• Hidroksipropilmetilceluloza 50 cp;
• Makrogol 8000.

Risperidon HF, 2 mg, film tablete Film:

• Polivinil alkohol-delimično hidrolizovan;
• Titan-dioksid;
• Makrogol 3350;
• Talk;
• FD&C žuto #6 / sunset žuto FCF aluminijum boja (E110).

Risperidon HF, 3 mg, film tablete Film:

• Polivinil alkohol-delimično hidrolizovan;
• Titan-dioksid;
• Makrogol 3350;
• Talk;
• Quinoline žuto aluminijum boja (E104);
• FD&C žuto #6 / sunset žuto FCF aluminijum boja (E110).

Risperidon HF,4 mg, film tablete Film:

• Polivinil alkohol-delimično hidrolizovan;
• Titan-dioksid;
• Makrogol 3350;
• Talk;
• Quinoline žuto aluminijum boja (E104);
• FD&C plavo #2 / indigo karmin aluminijum boja (E132).

Nisu poznate inkompatibilije.

Risperidon HF, 1 mg, film tablete: 3 godine. Risperidon HF , 2 mg, film tablete: 4 godine. Risperidon HF, 3 mg, film tablete: 4 godine. Risperidon HF, 4 mg, film tablete: 4 godine.

Lek ne treba primenjivati posle datuma označenog na pakovanju.

Čuvati na temperaturi do 30º C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Risperidon HF, 1 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PCTF- aluminijumski blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 10 film tableta i Uputstvo za lek.

Risperidon HF, 2 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PCTF- aluminijumski blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 10 film tableta i Uputstvo za lek.

Risperidon HF, 3 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PCTF- aluminijumski blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 10 film tableta i Uputstvo za lek.

Risperidon HF, 4 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PCTF- aluminijumski blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 10 film tableta i Uputstvo za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava prema važećim propisima. Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Risperidon HF sadrži aktivnu supstancu risperidon koja pripada grupi lekova pod nazivom antipsihotici.

Lek Risperidon HF se koristi za:

• Lečenje shizofrenije, stanja gde možete videti, čuti ili osetiti stvari koje ne postoje, verovati u stvari koje nisu istinite ili biti neuobičajeno sumnjičavi ili konfuzni.
• Lečenje manije kada se možete osećati veoma uzbuđeno, oduševljeno, energično, imate pojačan osećaj zadovoljstva ili ste preterano aktivni. Manija se javlja u oboljenju koje se zove ''bipolarni poremećaj"
• Za kratkotrajno (do 6 nedelja) lečenje dugotrajne agresije kod pacijenata sa demencijom Alchajmerovog tipa koji su skloni samopovređivanju ili povređivanju drugih. Prethodno treba primeniti alternativno (nefarmakološko) lečenje.
• Za kratkotrajno (do 6 nedelja) lečenje dugotrajne agresije kod dece starije od 5 godina sa intelektualnim sposobnostima ispod prosečnih i adolescenata sa poremećajem ponašanja.

Lek Risperidon HF može pomoći da se ublaže simptomi Vaše bolesti i spreči da se ovi simptomi ponovo jave.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na risperidon ili na pomoćne supstance u preparatu (videti odeljak 6)

Ukoliko niste sigurni da li se nešto od navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Upozorenja i mere opreza

Konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Risperidon HF ukoliko:

• imate problema sa srcem (npr. nepravilan rad srca, ukoliko ste skloni niskom krvnom pritisku ili koristite lekove za regulaciju krvnog pritiska). Lek Risperidon HF može izazvati sniženje krvnog pritiska. U tom slučaju, Vaš lekar će podesiti dozu leka.
• imate faktore rizika za nastanak moždanog udara (šloga), poput visokog krvnog pritiska, kardiovaskularnog oboljenja ili oboljenja krvnih sudova mozga
• ste nekada imali nevoljne pokrete jezika, usta i lica
• ste bilo kada imali stanje sa sledećim simptomima: visoka temperatura, mišićna ukočenost, znojenje ili smanjeni nivo svesti (tzv. neuroleptički maligni sindrom)
• imate Parkinsonovu bolest ili demenciju
• znate da ste ranije bilo kada imali nizak nivo belih krvnih zrnaca (koji može ali ne mora biti uzrokovan drugim lekovima)
• imate šećernu bolest
• imate epilepsiju
• ste muškarac i ukoliko ste nekada imali dugotrajnu ili bolnu erekciju (prijapizam)
• imate poremećaj regulacije telesne temperature ili pregrejavanje organizma
• imate poremećaj funkcije bubrega
• imate poremećaj funkcije jetre
• imate izrazito visok nivo hormona prolaktina u krvi ili prolaktin - zavisni tumor
• Vi ili neko iz Vaše porodice ima u medicinskoj istoriji stvaranje krvnih ugrušaka (s obzirom da primena antipsihotika može dovesti do formiranja krvnih ugrušaka).

Ukoliko niste sigurni da li se nešto od napred navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

S obzirom da je veoma retko kod osoba koje koriste risperidon primećeno značajno smanjenje broja belih krvnih zrnaca, koje su važne za borbu organizma protiv infekcija, lekar može zahtevati da radite analize krvi gde bi se proverio broj belih krvnih ćelija.

Lek Risperidon HF može izazvati povećanje telesne mase. Značajno povećanje telesne mase može nepovoljno uticati na Vaše zdravlje. Vaš lekar će periodično pratiti Vašu telesnu masu.

S obzirom da je nastanak šećerne bolesti ili pogoršanje već postojeće šećerne bolesti zabeleženo kod pacijenata na terapiji lekom Risperidon HF, Vaš lekar će proveravati moguću pojavu znakova visokih vrednosti šećera u krvi. Kod pacijenata sa već postojećom šećernom bolešću treba periodično kontrolisati nivo šećera u krvi.

Risperdion može podići nivo hormona zvanog ”prolaktin’’. To može uzrokovati neželjena dejstva kao što su poremećaj menstruacije ili problemi sa plodnošću kod žena, uvećanje grudi kod muškaraca (videti odeljak Moguća neželjena dejstva). U tom slučaju, preporučuje se evaluacija nivoa prolaktina u krvi.

Tokom operacije katarakte (zamućenja očnog sočiva), može se dogoditi da se zenica oka ne raširi do željene širine. Takođe, tokom operacije može doći do komplikacija (tj. prolapsa dužice - obojenog dela oka) što može dovesti do oštećenja oka. Ukoliko je planirano da imate operaciju oka, obavestite lekara da koristite ovaj lek.

Stariji pacijenti sa demencijom

Kod starijih pacijenata sa demencijom postoji povećani rizik od nastanka moždanog udara. Ne smete uzimati lek Risperidon HF ukoliko bolujete od demencije uzrokovane moždanim udarom. Za vreme uzimanja leka Risperidon HF morate periodično posećivati Vašeg lekara. Treba odmah zatražiti lekarsku pomoć ukoliko Vi ili Vaš negovatelj primeti nagle promene u Vašem mentalnom stanju ili naglu slabost ili utrnulost lica, ruku ili nogu, naročito sa jedne strane, nerazgovetan govor, čak i ukoliko to ne traje dugo. Ovo mogu biti znaci moždanog udara.

Deca i adolescenti

Pre početka lečenja poremećaja ponašanja, treba isključiti druge uzroke agresivnog ponašanja.

Ukoliko se za vreme primene leka Risperidon HF javi umor, promena u vremenu primanja leka može da poboljša nedostatak pažnje.

Preporučuje se praćenje telesne mase na početku i redovno tokom lečenja. U maloj i nedovoljno pouzdanoj studiji je prijavljen veći rast dece koja koriste risperdion, ali nije poznato da li je to efekat leka ili je drugog uzroka.

Drugi lekovi i lek Risperidon HF

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, donedavno ste uzimali, ili planirate da uzmete neki drugi lek.

Veoma je važno da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate:

• Lekove koji utiču na rad mozga, poput benzodiazepina (za smirenje), opijate (za bolove) ili antihistaminike (za lečenje alergije) s obzirom da lek Risperidon HF može pojačati sedativni efekat ovih lekova
• Lekove koji utiču na električnu aktivnost srca, kao što su lekovi za lečenje malarije, srčanih aritmija, alergija (antihistaminici), neki antidepresivi ili drugi lekovi za lečenje psihičkih poremećaja
• Lekove koji mogu usporiti rad srca
• Lekove koji smanjuju nivo kalijuma u krvi (npr. određeni diuretici)
• Lekove za lečenje povišenog krvnog pritiska. Lek Risperidon HF može sniziti krvni pritisak.
• Lekove za lečenje Parkinsonove bolesti (kao što je levodopa)
• Lekove koji povećavaju aktivnost centralnog nervnog sistema (psihostimulansi, kao što je metilfenidat)
• Diuretici – lekovi za izbacivanje tečnosti i koji se koriste u lečenju srčanih problema ili otoka usled pojačanog nakupljanja tečnosti u organizmu (poput furosemida ili hlorotiazida). Lek

Risperidon HF kada se uzima sam ili sa furosemidom može povećati rizik od nastanka moždanog udara ili smrti kod starijih pacijenata sa demencijom.

Lekovi koji mogu oslabiti dejstvo leka Risperidon HF:

• Rifampicin (za lečenje nekih infekcija)
• Karbamazepin, fenitoin (za lečenje epilepsije)
• Fenobarbital

Ukoliko počnete ili prestanete da uzimate ove lekove, može biti potrebno podešavanje doze leka Risperidon HF.

Lekovi koji mogu pojačati dejstvo leka Risperidon HF:

• Hinidin (za određena srčana oboljenja)
• Antidepresivi, kao što su: paroksetin, fluoksetin, triciklični antidepresivi
• Beta-blokatori (za lečenje povišenog krvnog pritiska)
• Fenotiazini (za lečenje psihoza ili za smirenje)
• Cimetidin, ranitidin (za smanjivanje kiselosti želudačnekiseline)
• Itrakonazol i ketokonazol (za lečenje gljivičnih infekcija)
• Određene lekove koji se koriste u lečenju infekcije HIV-om/SIDA-e, kao što je ritonavir
• Verapamil, lek koji se koristi za snižavanje povišenog krvnog pritiska i/ili poremećenog ritma srca
• Sertralin i fluvoksamin, lekove koji se koriste za lečenje depresije i drugih psihijatrijskih oboljenja. Ukoliko počnete ili prestanete da uzimate ove lekove, može biti potrebno podešavanje doze leka Risperidon HF.

Ukoliko niste sigurni da se nešto od gorenavedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Uzimanje leka Risperidon HF sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Risperidon HF se može uzimati nezavisno od obroka. Izbegavajte konzumiranje alkoholnih pića za vreme uzimanja leka Risperidon HF.

Trudnoća, dojenje i plodnost

• Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru. Vaš lekar će odlučiti da li smete da uzimate lek Risperidon HF.
• Kod novorođenčadi majki koje su u poslednjem trimestru uzimale risperidon (poslednja tri meseca trudnoće), može doći do pojave sledećih simptoma: drhtanje, ukočenost mišića i/ili slabost, pospanost, razdražljivost, problemi sa disanjem i poremećaj hranjenja. Ukoliko kod Vaše bebe dođe do pojave ovih simptoma, obratite se Vašem lekaru.
• Lek Risperidon HF može da poveća nivo hormona prolaktina, koji može negativno uticati na fertilitet (videti odeljak Moguća neželjena dejstva).

Upravljanje vozilima i rukovanje

Tokom terapije lekom Risperidon HF se mogu javiti vrtoglavica, umor i problemi sa vidom. Za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilima ni rad sa mašinama.

Lek Risperidon HF sadrži laktozu, a film tablete od 2 mg i 3 mg i azo boje

Zbog sadržaja laktoze, u slučaju intolerancije na pojedine šećere obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Risperidon HF od 2 mg i 3 mg sadrže boju E110, koja može izazvati alergijske reakcije.

Lek Risperidon HF uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Lečenje shizofrenije

Odrasli

• Uobičajena početna doza je 2 mg prvog dana terapije, pri čemu se može povećati do 4 mg/dan drugog dana terapije.
• Nakon toga će Vaš lekar odlučiti o eventualnom podešavanju doze u zavisnosti od Vašeg odgovora na terapiju.
• Kod većine pacijenata se postiže poboljšanje primenom doza od 4 do 6 mg na dan.
• Ukupna dnevna doza se može dati u jednoj dozi ili podeliti u dve dnevne doze. Vaš lekar će odlučiti šta je najbolje za Vas.

Stariji pacijenti

• Preporučena početna doza iznosi 0,5 mg dva puta na dan.
• Nakon toga, Vaš lekar može postepeno da poveća dozu na 1-2 mg dva puta na dan.
• Lekar će Vam reći koja je najbolja doza za Vas.

Deca i adolescenti

Kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina upotreba leka Risperidon HF za lečenje shizofrenije se ne preporučuje.

Lečenje manije

Odrasli

• Uobičajena početna doza je 2 mg jednom dnevno.
• Nakon toga će Vaš lekar odlučiti o eventualnom podešavanju doze u zavisnosti od Vašeg odgovora na terapiju.
• Kod većine pacijenata se postiže poboljšanje primenom doze od 1 do 6 mg jednom dnevno.

Stariji pacijenti

• Preporučena početna doza iznosi 0,5 mg dva puta na dan.
• Nakon toga, Vaš lekar može postepeno da poveća dozu na 1-2 mg dva puta na dan u zavisnosti od Vašeg odgovora na terapiju.

Deca i adolescenti

Kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina upotreba leka Risperidon HF za lečenje manije se ne preporučuje.

Lečenje dugotrajne agresije kod pacijenata sa demencijom Alchajmerovog tipa

Odrasli (uključujući i starije pacijente)

• Uobičajena početna doza je 0,25 mg dva puta na dan.
• Nakon toga će Vaš lekar odlučiti o eventualnom podešavanju doze u zavisnosti od Vašeg odgovora na terapiju.
• Kod većine pacijenata se postiže poboljšanje primenom doze od 0,5 mg dva puta na dan. Kod nekih pacijenata može biti potrebna doza od 1 mg dva puta na dan.
• Trajanje terapije kod pacijenata sa demencijom Alchajmerovog tipa ne treba da bude duže od 6 nedelja.

Lečenje poremećaja ponašanja kod dece i adolescenata

Doza zavisi od telesne mase deteta.

Deca telesne mase 50kg i manje :

• Početna doza risperidona iznosi 0,25 mg jednom dnevno.
• Doza risperidona se može postepeno povećavati svakog drugog dana za 0,25 mg dnevno.
• Uobičajena doza održavanja iznosi 0,25 – 0,75 mg jednom dnevno.

Deca telesne mase veće od 50 kg:

• Početna doza iznosi 0,5 mg jednom dnevno.
• Doza se može postepeno povećavati svakog drugog dana za 0,5 mg dnevno.
• Uobičajena doza održavanja iznosi 0,5 – 1,5 mg jednom dnevno.

Trajanje terapije kod pacijenata sa poremećajem ponašanja ne treba biti duže od 6 nedelja.

Kod dece mlađe od 5 godina upotreba leka Risperidon HF za lečenje poremećaja ponašanja se ne preporučuje.

Treba upotrebiti risperidon odgovarajućeg farmaceutskog oblika, koji je primenljiv za decu, a koji je dostupan na tržištu Republike Srbije.

Pacijenti sa poremećajem funkcije bubrega ili jetre

Nezavisno od oboljenja, sve početne i doze održavanja risperidona treba prepoloviti. Kod ove kategorije pacijenata je neophodno sporije povećanje doze leka. Lek Risperidon HF treba primenjivati sa oprezom kod ovih pacijenata.

Način primene

Peroralna primena. Progutajte tabletu sa vodom.

Risperidon HF film tablete mogu da se podele na dve jednake doze.

Ako ste uzeli više leka Risperidon HF nego što treba

• Odmah se obratite lekaru, farmaceutu ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi! Ponesite kutiju leka sa sobom.
• Znaci predoziranja mogu biti: pospanost, umor, nekontrolisani pokreti tela, otežano stajanje ili hodanje, vrtoglavica usled niskog krvnog pritiska ili povremeno ubrzan rad srca ili konvulzije (napadi).

Ako ste zaboravili da uzmete lek Risperidon HF

• Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu. Ukoliko ste zaboravili da uzmete dve ili više doza, obratite se Vašem lekaru.
• Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

Ako naglo prestanete da uzimate lek Risperidon HF

Ne prekidajte uzimanje leka pre završetka propisane terapije, čak i ukoliko se budete osećali bolje, osim ukoliko Vam Vaš lekar ne kaže drugačije. Ukoliko Vaš lekar odluči da prekine terapiju, doza leka se može postepeno smanjivati tokom nekoliko dana.

Ukoliko imate neka pitanja, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah se obratite vašem lekaru ukoliko primetite neko od sledećih neželjenih dejstava koje se može javiti sa povremenom učestalošću (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Imate demenciju i osetite nagle promene vašeg mentalnog stanja ili naglu slabost ili trnjenje lica, ruku ili nogu, naročito sa jedne strane ili nerazgovetan govor, čak i ukoliko ovi simptomi ne traju dugo. Ovo mogu biti znaci moždanog udara (šloga).
• Osetite nevoljne trzaje ili ritmičke pokrete jezika, usta ili drugih delova tela (javi vam se tardivna diskinezija). Odmah obavestite lekara da su vam se javili nevoljni ritmični pokreti jezika, usta ili lica. Može biti potrebna obustava terapije risperidonom.

Odmah se obratite vašem lekaru ukoliko primetite neko od sledećih neželjenih dejstava koje se može javiti sa retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Krvni ugrušak u venama, naročito venama nogu (otok, bol i crvenilo nogu) koji putem krvotoka može dospeti do pluća i izazvati bol u grudima i otežano disanje. Ukoliko primetite neke od ovih simptoma, odmah potražite lekarsku pomoć.
• Groznica, ukočenost mišića, znojenje ili smanjen nivo svesti (poremećaj pod nazivom ''neuroleptički maligni sindrom''). Može biti potrebna hitna medicinska pomoć.
• Ukoliko ste muškarac i ukoliko imate produženu ili bolnu erekciju (prijapizam). Može biti potrebna hitna medicinska pomoć.
• Ukoliko Vam se javi teška alergijska reakcija sa groznicom, otokom usta, lica, usana ili jezika, otežanim disanjem, svrabom, ospom po koži ili padom krvnog pritiska.

Mogu se javiti i sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Otežano uspavljivanje ili održavanje sna
• Parkinsonizam. Ovo oboljenje može uključiti: smanjene ili na drugi način oštećene pokrete tela, ukočenost ili stegnutost mišića (sa neuobičajenim pokretima), ponekad sa osećajem ''zamrzavanja pokreta''. Drugi znaci mogu uključivati sitne korake, drhtanje u miru, pojačano lučenje pljuvačke i/ili balavljenje, gubitak ekspresije lica (lice kao maska).
• Pospanost, ili smanjena opreznost
• Glavobolja.

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Zapaljenje pluća, bronhitis, simptomi prehlade, infekcija sinusa, infekcija urinarnog trakta, infekcija uha, nazeb
• Povećanje nivoa hormona prolaktina u krvi (što može dovesti, alii ne mora do pojave određenih simptoma). Simptomi povišenih vrednosti prolaktina se javljaju povremeno i mogu uključivati povećanje grudi kod muškaraca, otežano postizanje i održavanje erekcije, smanjenu seksualnu želju i drugi poremećaj seksualne funkcije. Kod žena se može javiti nelagodnost u grudima, curenje mleka iz dojki, izostanak menstrualnog ciklusa ili drugi problemi sa mesečnim ciklusom ili plodnošću.
• Porast telesne mase, povećan apetit, smanjen apetit
• Poremećaj sna, iritabilnost, depresija, aksioznost (uznemirenost), nemir
• Distonija. To je stanje koje podrazumeva usporene i neprekidne nevoljne mišićne kontrakcije. Iako može obuhvatiti bilo koji deo tela (i može dovesti do neobičnog položaja tela), distonija često uključuje mišiće lica, uključujući neuobičajene pokrete očiju, usta, jezika ili vilice.
• Vrtoglavica
• Diskinezija. Ovo je stanje uključuje nevoljne pokrete mišića, i može uključiti ponavljajuće, grčevite pokrete, pokrete pisanja ili trzanja
• Tremor (podrhtavanje)
• Zamućenje vida, infekcije oka ili konjunktivitis
• Ubrzani rad srca, povišen krvni pritisak, skraćenje daha
• Bolovi u grlu, kašalj, krvarenje iz nosa, zapušen nos
• Bol u trbuhu, nelagodnost u trbuhu, povraćanje, mučnina, konstipacija, proliv, problemi sa varenjem, suvoća usta, zubobolja
• Ospa po koži, crvenilo kože
• Grčevi u mišićima, bolovi u kostima i mišićima, bolovi u leđima, bolovi u zglobovima
• Nemogućnost zadržavanja mokraće
• Otoci tela, ruku ili nogu, groznica, bolovi u grudima, slabost, umor, bol
• Pad.

Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Infekcije disajnih organa, infekcija mokraćne bešike, infekcije oka, zapaljenje krajnika, gljivične infekcije noktiju, infekcije kože, infekcije ograničene na pojedine delove kože ili delova tela, virusne infekcije, zapaljenje kože izazvano grinjama (akarodermatitis)
• Smanjenje broja određene vrste belih krvnih zrnaca (koje inače pomažu u zaštiti od infekcija), smanjenje broja belih krvnih ćelija, smanjenje broja krvnih pločica (koje pomažu u zaustavljanju krvarenja), anemija, smanjenje broja crvenih krvnih ćelija, povišen broj eozinofila (vrste belih krvnih ćelija) u krvi
• Alergijske reakcije
• Šećerna bolest ili pogoršanje šećerne bolesti, visok nivo šećera u krvi, preterano pijenje vode
• Smanjenje telesne mase, gubitak apetita koji dovodi do slabije uhranjenosti i posledičnog gubitka telesne mase
• Povišene vrednost holesterola u krvi
• Prekomeran osećaj dobrog raspoloženja (manija), konfuzija, smanjenje seksualne želje, nervoza, noćne more
• Nereagovanje na stimuluse, gubitak svesti, snižen nivo svesti
• Konvulzije (napadi), gubitak svesti
• Prekomerna potreba za pokretanjem delova tela, poremećaj ravnoteže, poremećaj koordinacije, vrtoglavica nakon ustajanja, poremećaj pažnje, problemi sa govorom, gubitak ili poremećaj čula ukusa, smanjena osetljivost kože na dodir ili bol, osećaj bockanja, peckanja ili trnjenja
• Preosetljivost očiju na svetlost, suvoća oka, pojačano suzenje očiju, crvenilo oka
• osećaj vrtenja (vertigo), zvonjava u ušima, bolovi u uhu
• Poremećaj ritma srca (atrijalna fibrilacija), poremećaj u sprovođenju impulsa iz pretkomora u komore srca (AV blok), poremećaj električnog sprovođenja kroz srce, produženje QT intervala, usporen rad srca, poremećaj na EKG-u, lupanje srca (palpitacije)
• Sniženje krvnog pritisak, sniženje krvnog pritiska nakon ustajanja (posledično neki ljudi nakon uzimanja leka mogu osetiti nesvesticu, vrtoglavicu, ili mogu izgubiti svest prilikom naglog ustajanja ili sedanja, nagla pojava crvenila)
• Infekcija pluća usled inhalacije hrane u disajne puteve, kongestija pluća, kongestija disajnih puteva, pukoti, zviždanje u plućima, poremećaj govora, poremećaj disajnih puteva
• Stomačne ili crevne infekcije, inkontinencija stolice (nevoljno pražnjnje creva), tvrda stolica, otežano gutanje, pojačana pojava gasova
• Koprivnjača, svrab, gubitak kose, zadebljanje kože, ekcem, suva koža, poremećaj boje kože, akne, perut, svrab po kosi ili koži, poremećaj kože, rane po koži
• Povišene vrednosti kreatin-fosfokinaze u krvi, enzima koji je posledica razgradnje mišića
• Neuobičajen položaj tela, ukočenost zglobova, otoci zglobova, slabost mišića, bolovi u vratu
• Učestalo mokrenje, otežano mokrenje, bolno mokrenje
• Erektilna disfunkcija, poremećaj ejakulacije
• Gubitak menstrualnog ciklusa, izostanak menstruacije ili drugi problemi sa mesečnim ciklusom (kod žena)
• Porast grudi kod muškaraca, pojava mleka u dojkama, poremećaj seksualne funkcije, bolovi u grudima, nelagodnost u dojkama, sekrecija iz vagine
• Otok lica, usta, očiju ili usana
• Jeza, porast telesne temperature
• Promene u načinu hoda
• Osećaj žeđi, mučnina, nelagodnost u grudima, loš opšti osećaj, nelagodnost
• Povišene vrednosti transaminaza u krvi, povišen GGT (enzim pod nazivom gama- glutamiltransferaza) u Vašoj krvi, povišene vrednosti enzima jetre
• Bol prilikom procedure.

Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Infekcije
• Neadekvatna sekrecija hormona koji kontroliše zapreminu mokraće
• Mesečarenje
• Poremećaj ishrane povezan sa spavanjem
• Šećer u urinu, snižen šećer u krvi, povišene vrednosti masnoća u krvi
• Nedostatak emocija, nemogućnost postizanja orgazma
• Nepokretljivost ili nereagovanje na nadražaje u toku budnog stanja (katatonija)
• Problemi sa krvnim sudovima u mozgu
• Koma, zbog povišenih vrednosti šećera
• Drhtanje glave
• Glaukom (povišen očni pritisak), problemi sa pokretanjem očiju, kolutanje očiju, pojava krmelja na ivicama kapaka
• Problemi sa očima tokom operacije katarakte. Tokom operacije katarakte, može se javiti intraoperativna komplikacija sa prolapsom dužice (tzv. floppy iris sindrom) ukoliko koristite ili ste koristili risperidon. Ukoliko treba da idete na operaciju katarakte, obavestite lekara da koristite ovaj lek.
• Jako snižen broj određenih belih krvnih ćelija koje inače služe u borbi protiv infekcija
• Opasno povećan unos tečnosti
• Nepravilni srčani ritam
• Prestanak disanja tokom sna, ubrzano, plitko disanje
• Zapaljenje pankreasa, blokada prolaska hrane kroz creva
• Otok jezika, ispucale usne, ospa po koži povezana sa upotrebom leka
• Perut
• Kidanje mišićnih vlakana i bol u mišićima (rabdomioliza)
• Kašnjenje menstrualnog ciklusa, uvećanje žlezda u grudima, uvećanje grudi, pojava sekreta iz dojki
• Povišene vrednosti insulina (hormona koji reguliše nivo šećera u krvi)
• Zadebljanje kože
• Snižavanje telesene temperature, hladnoća u rukama i nogama
• Apstinencijalni sindrom (simptomi nakon obustave leka)
• Žuta prebojenost kože i beonjača (žutica).

Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Komplikacije usled nekontrolisanog dijabetesa, opasne po život
• Teške alergijske reakcije sa otokom koji može obuhvatiti i grlo i dovesti do otežanog disanja
• Smanjen rad creva što uzrokuje blokadu (ileus).

Sledeće neželjeno dejstvo je prijavljeno prilikom upotrebe drugog leka, koji se zove paliperidon, a koji je veoma sličan risperidonu, pa se može očekivati i prilikom upotrebe leka Risperidon HF: ubrzani srčani rad, nakon ustajanja.

Dodatna neželjena dejstva kod dece i adolescenata

Očekuje se da neželjena dejstva kod dece budu slična kao kod odraslih.

Sledeća neželjena dejstva su češće prijavljena kod dece i adolescenata (od 5 do 17 godina) nego kod odraslih: pospanost, smanjena pažnja, umor, glavobolja, porast apetita, povraćanje, simptomi prehlade, zapušenost nosa, bol u trbuhu, vrtoglavica, kašalj, groznica, tremor (drhtanje), proliv i nemogućnost zadržavanja mokraće.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem

neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati van domašaja i vidokruga dece!

Nemojte koristiti lek Risperidon HF posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju ''Važi do:''. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30º C, u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti.

Lekove ne treba bacati u kanalizaciju, niti kućni otpad. Pitajte svog farmaceuta kako da otklonite lekove koji Vam više nisu potrebni. Ove mere pomažu očuvanju životne sredine.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Aktivna supstanca je:

Risperidon HF, 1 mg, film tablete:

1 film tableta sadrži:

risperidon 1 mg

Risperidon HF, 2 mg, film tablete:

1 film tableta sadrži:

risperidon 2 mg

Risperidon HF, 3 mg, film tablete:

1 film tableta sadrži:

risperidon 3 mg

Risperidon HF, 4 mg, film tablete:

1 film tableta sadrži:

risperidon 4 mg

Pomoćne supstance:

Risperidon HF, 1 mg, 2mg, 3 mg, 4 mg, film tablete:

Jezgro: laktoza monohidrat; natrijum-laurilsulfat; celuloza, mikrokristalna; skrob, kukuruzni; magnezijum- stearat; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Risperidon HF, 1 mg, film tablete:

Film: titan-dioksid; polidekstroza; hidroksipropilmetilceluloza 3 cp; hidroksipropilmetilceluloza 6 cp; trietil citrat; hidroksipropilmetilceluloza 50 cp; makrogol 8000.

Risperidon HF, 2 mg, film tablete:

Film: polivinil alkohol-delimično hidrolizovan; titan-dioksid; makrogol 3350; talk; FD&C žuto #6 / sunset žuto FCF aluminijum boja (E110).

Risperidon HF, 3 mg, film tablete:

Film: polivinil alkohol-delimično hidrolizovan; titan-dioksid; makrogol 3350; talk; Quinoline žuto aluminijum boja (E104); FD&C žuto #6 / sunset žuto FCF aluminijum boja (E110).

Risperidon HF, 4 mg, film tablete:

Film: polivinil alkohol-delimično hidrolizovan; titan-dioksid; makrogol 3350; talk; Quinoline žuto aluminijum boja (E104); FD&C plavo #2 / indigo karmin aluminijum boja (E132).

Kako izgleda lek Risperidon i sadržaj pakovanja

Risperidon HF, 1 mg, film tablete:

Bele, ovalne film tablete, sa podeonom crtom na jednoj strani, utisnuto „R” na jednoj polovini i „1” na drugoj polovini. Druga strana tablete je glatka.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PCTF- aluminijumski blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 10 film tableta i Uputstvo za lek.

Risperidon HF, 2 mg, film tablete:

Svetlo crvene, ovalne, film tablete, sa podeonom crtom na jednoj strani, utisnuto „R” na jednoj polovini i

„2” na drugoj polovini. Druga strana tablete je glatka.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PCTF- aluminijumski blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 10 film tableta i Uputstvo za lek.

Risperidon HF, 3 mg, film tablete:

Žute, ovalne film tablete, sa podeonom crtom na jednoj strani, utisnuto „R” na jednoj polovini i „3” na drugoj polovini. Druga strana tablete je glatka.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PCTF- aluminijumski blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 10 film tableta i Uputstvo za lek.

Risperidon HF, 4 mg, film tablete:

Svetlo zelene, ovalne film tablete, sa podeonom crtom sa jedne strane i oznakama „R” iznad i „4” ispod podeone crte.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PCTF- aluminijumski blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 10 film tableta i Uputstvo za lek.

Risperidon HF, 1 mg,2mg, 3mg, 4mg, film tablete:

Tableta se može podeliti u jednake doze.

Nosilac dozvole i Proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac,

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno:

April, 2019

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

▲

Risperidon HF, 1 mg, 20 film tableta: 515-01-02408-18-001 od 12.04.2019.

▲

Risperidon HF, 2 mg, 20 film tableta: 515-01-02410-18-001 od 12.04.2019.

▲

Risperidon HF, 3 mg, 20 film tableta: 515-01-02412-18-001 od 12.04.2019.

▲

Risperidon HF, 4 mg, 20 film tableta: 515-01-02413-18-001 od 12.04.2019.