Raxone 150mg film tableta

Lek Raxone je indikovan za lečenje oštećenja vida kod adolescenata i odraslih pacijenata sa Leberovom hereditarnom optičkom neuropatijom (engl.Leber's Hereditary Optic Neuropathy, LHON) (videti odeljak 5.1).

Lečenje započinjei nadgleda lekar koji ima iskustva u lečenju LHON.

Doziranje

Preporučena doza je 900 mg/dnevno idebenona (300 mg, 3 puta dnevno).

Podaci o kontinuiranom lečenju idebenonom u trajanju do 24 meseca dostupni su kao deo kontrolisanog otvorenog kliničkog ispitivanja istorije bolesti(videti odeljak 5.1).

1 od 10

Posebnepopulacije

Stariji pacijenti

Nije potrebno posebno prilagođavanje doziranja za lečenje LHON kod starijih pacijenata.

Pacijenti sa oštećenjem funkcijejetre i oštećenjem funkcije bubrega

Ispitivani su pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega. Međutim, ne mogu se dati posebne preporuke za doziranje. Savetuje se oprez u lečenju pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili oštećenjem funkcije bubrega, pošto su neželjeni događaji doveli do privremenog prekida ili prekida terapije (videti odeljak 4.4).

U nedostatku dovoljno kliničkih podataka, savetuje se oprez pri lečenju pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Raxone kod pacijenata sa LHON mlađih od 12 godina još uvek nije utvrđena. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljku 5.1 i 5.2, međutim, nije moguće dati preporuku o doziranju.

Način primene

Lek Raxone, film tablete treba progutati cele sa vodom. Tablete se ne smeju drobiti ili žvakati. Lek Raxone treba uzimati uz obrok, jer hrana povećava bioraspoloživost idebenona.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenihu odeljku 6.1.

Praćenje

Pacijente treba redovno pratiti tokom lečenja u skladu sa lokalnomkliničkom praksom.

Oštećenjefunkcijejetre ili bubrega

Lek Raxone treba propisivati sa oprezom kaod pacijenta sa oštećenjem funkcije jetre i oštećenjem funkcije bubrega. Neželjeni događaji su prijavljeni kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, koji su doveli do privremenog prekida ili prestanka lečenja.

Hromaturija

Metaboliti idebenona su obojeni i mogu prouzrokovati hromaturiju, tj. promenu boje urina u crvenkasto-smeđu. Ovo dejstvo nije štetno, ne povezuje se sa hematurijom i ne zahteva bilo kakvo prilagođavanje doze ili prekid lečenja. Potreban je oprez kako bi se osiguralo da hromaturija ne maskira promene boje iz drugih razloga (npr. oštećenja funkcijebubrega ili bolestikrvi).

Laktoza

Lek Raxone sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristitiovaj lek.

Boja sunset yellow

2 od 10

Lek Raxone sadrži boju sunset yellow(E110) koja može izazvatialergijske reakcije.

Podaci iz in vitro studija pokazuju da idebenon i njegov metabolit QS10 ne vrše sistemsku inhibiciju izoformicitohroma P450:CYP1A2, 2B6, 2C8, 2C9, 2C19, 2D6 i 3A4 kod klinički relevantnih koncentracija idebenona ili QS10. Uz to, nije primećena indukcija CYP1A2, CYP2B6 ili CYP3A4.

In vivo idebenon je blagi inhibitor CYP3A4. Podaci iz studije interakcije lekova kod 32 zdrava dobrovoljca pokazuju da prvog dana oralne primene 300 mg idebenona tri puta dnevno, metabolizam midazolama, supstrata CYP3A4, nije bio izmenjen kada su oba leka primenjena zajedno. Nakon ponovljene primene, vrednosti Cmax i PIK midazolama su povećane za 28%, odnosno 34%, kada je midazolam primenjen u kombinaciji sa 300 mg idebenona tri puta dnevno. Zbog toga supstrate CYP3A4 za koje se zna da imaju uzak terapijski indeks kao što su alfentanil, astemizol, terfenadin, cisaprid, ciklosporin, fentanil, pimozid, hinidin, sirolimus, takrolimus ili ergot alkaloidi (ergotamin, dihidroergotamin) treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju idebenon.

Idebenon može da inhibira P-glikoprotein (P-gp) uz moguće povećanje ekspozicije, npr. dabigatraneteksilatu, digoksinu ili aliskirenu. Ove lekove treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju idebenon Idebenon nije supstrat za P-gp in vitro.

Trudnoća

Bezbednost primene idebenona kod trudnica nije utvrđena. Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu reproduktivnetoksičnosti. Idebenon treba isključivo da se primenjuje kod trudnica ili žena koje su u reproduktivnom dobu i koje modu da zatrudne, ukoliko se smatra da će korist od terapijebiti veća od potencijalnog rizika.

Dojenje

Dostupni farmakodinamički/toksikološki podaci kod životinja su pokazali da se idebenon izlučuje u mleko (za detalje videti odeljak 5.3). Ne može se isključiti rizik za odojče. Potrebno je doneti odluku da li da se prekine dojenje ili da se prekine/uzdrži od uzimanja terapije, uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije za ženu.

Plodnost

Nema podataka o efektima idebenona na plodnost kod ljudi.

Lek Raxone nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije na idebenon jesu blaga do umerena dijareja (obično ne zahteva prekid terapije), nazofaringitis, kašalj i bol u leđima.

Tabelarni spisak neželjenih reakcija

3 od 10

Sledeće neželjene reakcije prikazane u tabeli u nastavku jesu neželjene reakcije dobijene iz kliničkih istraživanja pacijenata sa LHON ili su prijavljenje posle registracije leka kod drugih indikacija. Učestalost neželjenih reakcija je definisana na sledeći način: veoma često (1/10); često (1/100 do <1/10); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Klasa sistema organa Infekcije i infestacije

Preporučeni naziv Nazofaringitis

Učestalost Veoma često

Bronhitis

Poremećajikrvi i limfnog sistema Agranulocitoza, anemija,

Nepoznato leukocitopenija, Nepoznato

trombocitopenija, neutropenija

Poremećaji metabolizma i ishrane Povećana koncentracija holesterola u krvi, Nepoznato

Poremećaji nervnog sistema

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i, vezivnog tkiva

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

povećena koncentracija triglicerida u krvi Konvulzije, delirijum, halucinacije, agitacija, diskinezija, hiperkinezija, poriomanija, nesvestica, glavobolja, nemir, stupor

Kašalj

Dijareja

Mučnina, povraćanje, anoreksija, dispepsija Povećane vrednostialanin aminotransfereza, povećanevrednosti aspartat-aminotransfereza, povećane vrednosti alkalna fosfataza u krvi, povećanevrednosti laktat dehidrogenaza, povećanevrednosti gama-glutamil transferaza, povećanevrednosti bilirubina u krvi, hepatitis

Osip, pruritus

Bol u leđima

Bol u ekstremitetima

Azotemija, hromaturija

Slabost

Nepoznato

Veoma često

Često Nepoznato Nepoznato

Nepoznato

Često Nepoznato

Nepoznato

Nepoznato

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

4 od 10

Nisu prijavljeni nikakvi simptomi predoziranja u kliničkim studijama RHODOS, LEROS i PAROS. Korišćene doze do 2250 mg/dnevno u kliničkim studijama pokazuju da je bezbednosni profil dosledan bezbednosnom profilu prijavljenom u odeljku 4.8.

Za idebenon ne postojispecifičan antidot. U slučaju predoziranja, treba započeti sa simptomatskim lečenjem.

Farmakoterapijska grupa:psihoanaleptici, ostali psihostimulansi i nootropni lekovi ATC šifra: N06BX13

Mehanizam delovanja

Idebenon, benzokain kratkog lanca, je antioksidant za kog se pretpostavlja da može da prenosi elektrone direktno u kompleks III mitohondrijalnog transportnog lanca elektrona i na taj način zaobilazi kompleks I i obnavlja stvaranje energije (ATP) u ćelijama u eksperimentalnim uslovima nedostatka kompleksa I. Slično tome, kod LHON, idebenon može preneti elektrone direktno do kompleksa III transportnog lanca elektrona, zaobilazeći kompleks I na koga utiču sve tri primarne mtDNK mutacije koje prouzrokuje LHON, i na taj način omogućiti obnavljanjestvaranja ATP-a u ćelijama.

Prema ovom biohemijskom načinu delovanja, idebenon može da reaktivira vijabilne ali neaktivne ganglijske ćelije mrežnjače (eng. retinal ganglion cells, RGC) kod LHON pacijenata. U zavisnosti od trenutka kada su se pojavili simptomi i u kolikoj meri su već zahvaćene RGC, idebenon može podstaći oporavak vida kod pacijenata kojisu doživeligubitak vida.

Klinička bezbednost i efikasnost

Klinička bezbednost i efikasnost idebenona kod lečenja LHON procenjena je u jednoj dvostruko-slepoj randomizovanoj, placebo-kontrolisanoj studiji (RHODOS). Dugotrajna efikasnost i bezbednost leka ispitivane su u otvorenoj studiji nakon dobijanja dozvole za stavljanje leka u promet (LEROS). Dugoročna bezbednost je ispitivana u neintervenciskoj studiji bezbednosti primene leka nakon dobijanja dozvole za stavljanje leka u promet (PAROS).

RHODOS studija je obuhvatila ukupno 85 LHON pacijenata, uzrasta od 14-66 godina, sa bilo kojom od 3 primarne mtDNK mutacije (G11778A, G3460A ili T14484C), I trajanjem bolesti ne dužim od 5 godina. Pacijenti su primili ili 900 mg/dnevno leka Raxone ili placebo u periodu od 24 nedelje (šest meseci). Lek Raxone se primenjivao3 puta dnevno u dozi od 300 mg, a svaka doza se primenjivala uz obrok.

Primarni parameter praćenja, „najbolji povratak oštrine vida (eng. best recovery of visual acuity (VA)) “, je definisan kao doživljaj najboljegpoboljšanja VA od početka lečenja do 24 nedelje, koristeći ETDRS tablicu (Early Treatmant of Diabetic RetinopathyStudy testing chart).

Glavni sekundarni parameter praćenja „najbolja promena oštrine vida (eng. change in best VA) “izmeren je kao razlika između najbolje oštrine vida na levom ili desnom oku u 24. nedelji u poređenju sa oštrinom vida na početku lečenja (Tabela 1).

Tabela 1: RHODOS: Najbolji povratak oštrine vida od početka lečenja do 24. nedelje

Parametar praćenja(ITT) Primarni parametar praćenja:

Lek Raxone (N=53) logMAR* -0,135 ± 0,041

Placebo (N=29) logMAR -0,071 ±0,053

Najboji povratak oštrine vida (srednjavrednost ±SE; 95%CI)

logMAR -0,064, 3 slova (-0,184; 0,055) p=0,291

5 od 10

Glavni sekundarni parametar praćenja:

Najboljapromena oštrine vida (srednja vrednost ±SE; 95%CI)

logMAR -0,035 ± 0,046 logMAR -0,085 ±0,060 logMAR -0,120, 6 slova (-0,255; 0,014)

p=0,078

Analiza rađena prema kombinovanom modelu ponovljenih merenja.

Jedan pacijent u placebo grupi imao je spontani povratak vida na početku terapije. Izuzimanjem ovog pacijenta, dobijeni su slični rezultati kao i kod ITT populacije; kao što se moglo očekivati, razlika između grupe koja je primala idebenon i grupe koja je primala placebobila je neznatno veća.

*logMAR - logaritam minimalnog ugla rezolucije(engl.Minimum Angle of Resolution)

Unapred određenom analizom u studiji RHODOS je utvrđen procenat pacijenata kod kojih je na početku terapije VA iznosio ≤0,5 logMAR i kojima se VA pogoršao do ≥1,0 logMAR. U ovoj maloj podgrupi pacijenata (n=8), 0 od 6 pacijenata iz grupe koja je primala idebenon je imalo pogoršanje do ≥1,0 logMAR, dok se kod dva od dva pacijenta iz placebo grupepojavilo ovakvopogoršanje.

U opservacijskom nastavku studje RHODOS-a, posmatranjem tokom jednog pregleda kod lekara, dobijene procene jasnog vida kod 58 pacijenata, u proseku 131 nedelju nakon prestanka lečenja, ukazuju na to da efekat leka Raxone može biti održan.

Post-hoc analiza odgovora urađena je u studiji RHODOS i procenjen je procenat pacijenata koji su imali klinički relevantan povratak oštrine vida od početka terapije barem na jednom oku, što se definiše kao: (i) poboljšanje oštrine vida od situacije da ne može da se pročita nijedno slovo do toga da može da se pročita barem 5 slova pomoću ETDRS tablice, ili (ii) poboljšanje oštrine vida za najmanje 10 slova pomoću ETDRS tablice. Rezultati su prikazani u Tabeli 2 i obuhvataju dodatne podatke od 62 LHON pacijenta koji su koristili lek Raxone u Expanded Access Programe (EAP) i 94 pacijenta koji nisu lečeni, preuzeto iz Case Record Survey (CRS).

Tabela 2: Broj pacijenata sa klinički relevantnim povratkom oštrine vida posle 6 meseci od početka lečenja

RHODOS (ITT) RHODOS lek Raxone (N=53) RHODOS Placebo (N=29) Broj pacijenata koji je 16 (30,2%) 3 (10,3%)

odgovorio na lečenje (N, %) EAP i CRS

Broj pacijenata koji odgovorio na lečenje (N, %)

EAP-lek Raxone (N=62) je 19 (30,6%)

CRS-nelečeni pacijenti (N=94) 18 (19,1%)

U EAP programu,broj pacijenata koji je odgovorio na terapiju povećao se sa dužim trajanjem terapije, sa 19 na 62 pacijenta (30,6%) za šest meseci i sa 17na 47 pacijenata (36,2%) za 12 meseci.

U ispitivanju LEROS, ukupno 199 pacijenata sa LHON-om je bilo uključeno u ovu otvorenu studiju. Preko polovine (112 [56,6%)] imalo je mutaciju G11778A, dok je 34 (17,2%) imalo mutaciju T14484C, a 35 (17,7%) imalo je mutaciju G3460A. Prosečna starost na bazi (engl. Baseline, BL) bila je 34,2 godine. Pacijenti su primali 900 mg leka Raxone dnevno tokom perioda od 24 meseca. Lek Raxone je primenjivan podeljen u 3 doze od 300 mg dnevno, a svaka doza se primenjivala uz obroke.

Primarni parametar praćenja u ispitivanju LEROS bio je procenat očiju pacijenata kod kojih je postignuta klinički relevantna korist (engl. Clinically Relevant Benefit, CRB) (to jest, pokazan ili klinički relevantan oporavak [engl. Clinically Relevant Recovery, CRR] oštrine vida u odnosu na početnu vrednost ili klinički relevantnu stabilizaciju [engl. Clinically Relevant Stabilization, CRS]) nakon 12 meseci, kod onih pacijenata koji su započeli terapiju lekom Raxone ≤1 godinu nakon pojave simptoma, u poređenju sa brojem očiju pacijenata iz eksterne kontrolne grupe istorije pacijenata (NH). (engl. Natural History, NH). Klinički relevantna korist je primećena kod 42,3% očiju pacijenata uključenih u ispitivanje LEROS, za razliku od 20,7% očiju pacijenata iz NH grupe. Klinički to predstavlja relevantnih 104% relativnog poboljšanja u

6 od 10

poređenju sa spontanim CRB-om koji se može dogoditi kod očiju kontrolnih NH pacijenata. Procenjena razlika između terapijske i kontrolne grupe bila je statistički značajna (p-vrednost: 0,0020) i išla je u prilog leka Raxone, predstavljajući koeficijent verovatnoće (engl. Odds Ratio, OR) od 2,286 (95% granice pouzdanosti: 1,352; 3,884).

Jedan od sekundarnih parametara praćenja u ispitivanju LEROS bio je procenat broja očiju sa CRB-om kod pacijenata lečenih lekom Raxone >1 godine nakon početka simptoma, sa CRR-om oštrine vida u odnosu na početnu vrednost ili CRS-om u kojem je početna oštrina vida bolja od 1,0 logMAR bila održana nakon 12 meseci u poređenju sa eksternom NH kontrolnom grupom. CRB je primećen kod 50,3% očiju pacijenata u ispitivanju LEROS i 38,6% očiju pacijenata iz NH grupe. Razlika između ove dve grupe bila je statistički značajna i išla je u prilog leka Raxone, uz p-vrednost od 0,0087 iOR [95% CI] od 1,925 [1,179; 3,173].

Ukupno 198 pacijenata je dobilo terapiju lekom Raxone i bilo je uključeno u populaciju za ispitivanje bezbednosti. Srednja vrednost trajanja lečenja populacije za ispitivanje bezbednosti iznosila je 589,17 dana (raspon: 1 – 806 dana), što je odgovaralo ukupnoj izloženosti od 319,39 osoba-godina. Ukupno 154 (77,8%) pacijenata je bilo lečeno >12 meseci. Ukupno 149 (75,3%) pacijenata lečeno je u vremenskom periodu od >18 meseci; u periodu od >24 meseca, broj pacijenata je iznosio 106 (53,5%). Ukupno je 154 (77,8%) pacijenata prijavilo neželjene reakcije nastale tokom terapije. Prijavljene neželjene reakcijebile su uglavnom blage do umerene težine; 13 (6,6%) pacijenata lečenih lekom Raxone prijavilo je teške neželjene reakcije. Četrdeset devet (24,7%) pacijenata je prijavilo neželjene reakcije za koje je istraživač smatrao da su povezane sa terapijom. Dvadeset sedam (13,6%) pacijenata je iskusilo ozbiljne neželjene događaje, a deset (5,1%) je imalo neželjene reakcije koje su dovele do trajnog prekida studije. Kod pacijenata sa LHON-om uključenih u ispitivanje LEROS, nisu se pojavila nova bezbedonosna pitanja.

PAROS je bila neintervencijska studija bezbednosti nakon dobijanja dozvole za lek koja je bila dizajnirana da prikupi longitudinalne podatke o bezbednosti i efikasnosti u rutinskim kliničkim okruženjima kod pacijenata kojima je propisan lek Raxone za lečenje LHON-a. Ova studija je sprovedena u 26 centara u 6 evropskih zemalja (Austrija, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija i Holandija).

U dugoročnoj studiji bezbednosti PAROS, ukupno 224 pacijenata sa LHON-om sa srednjom starošću od 32,2 godine na početku studije, dobijali su terapiju lekom Raxone i bili su uključeni u populaciju za ispitivanje bezbednosti. Preko polovine pacijenata (52,2%) imalo je mutaciju G11778A; 17,9% je imalo mutaciju T14484C, 14,3% imalo je mutaciju G3460A, a 12,1% je imalo druge mutacije. Dužina lečenja ovih pacijenata prikazana je u nastavku, u tabeli 3.

Tabela3: Dužina lečenja (Populacija za ispitivanje bezbednosti)

Dužina lečenja

N

Dan1

≥ 6 meseci ≥ 12meseci ≥ 18meseci ≥ 24meseca ≥ 30meseci

≥ 36meseci

Prethodno nelečeni idebenonom na početku ispitivanja

39 39 (100,0%)

35 (89,7%) 30 (76,9%) 20 (51,3%) 14 (35,9%) 8 (20,5%)

8 (20,5%)

Prethodno lečeni idebenonom na početku ispitivanja

185 185 (100,0%)

173 (93,5%) 156 (84,3%) 118 (63,8%) 93 (50,3%) 68 (36,8%)

54 (29,2%)

Svi

224 224 (100,0%) 208 (92,9%) 186 (83,0%) 138 (61,6%) 107 (47,8%)

76 (33,9%)

62 (27,7%)

Prosečnotrajanje izloženosti je 765,4 dana (SD 432,6 dana)

7 od 10

Dugoročni bezbednosni profil leka Raxone u lečenju pacijenata sa LHON je procenjen kada se koristi u uslovima svakodnevne kliničke prakse.

Ukupno 130 pacijenata (58,0% populacije za ispitivanje bezbednosti) prijavilo je 382 neželjena događaja (engl. Treatmant Emergent Adverse Events, TEAE). Jedanaest (4,9%) pacijenata je prijavilo ozbiljne neželjene događaje (engl. Adverse Events, AE). Pedeset (22,3%) pacijenata je prijavilo 82 TEAE za koje je istraživač smatrao da su povezani sa lekovima. Trideset četiri (15,2%) pacijenata imalo je 39 TEAE koje su dovele do prekida terapije lekom Raxone. Dvadeset pet (11,2%) pacijenata je iskusilo 31 ozbiljan TEAE.

U studiji je zabeležen jedan smrtni slučaj kod 81-godišnjeg pacijenta koji je umro od terminalnog karcinoma prostate, za koji je istraživač procenio da nije povezan sa lekom Raxone.

Nisu identifikovani novi bezbednosni problemi dugotrajne primene leka Raxone kod LHON pacijenata kada se koristi u uslovima svakodnevne kliničke prakse u PAROS studiji. Bezbednosni profil leka Raxone u PAROS studiji bio je sličan onom iz prethodne otvorene studije (LEROS studija).

Pedijatrijska populacija

U kliničkim ispitivanjima Fridrajhove ataksije, 32 pacijenta životnog doba između 8 i 11 godina i 91 pacijent između 12 i 17 godina primili su idebenon u dozi od ≥900 mg/dnevno do 42 meseca.

U studiji RHODOS i grupi EAP kod LHON pacijenata, ukupno su 3 pacijenta između 9 i 11 godina i 27 pacijenata između 12 i 17 godina primili idebenon u dozi od 900 mg/dnevno tokom razdoblja od najviše 33 meseca.

U PAROS studiju je uključeno samo devet pacijenata mlađih od 14 godina koji su primali lek Raxone u dozi od 900 mg/dan.

Lek Raxone je odobren pod „posebnim okolnostima“.

S obzirom na to da se radioretkojbolesti, nije bilo moguće dobiti kompletne informacije o ovom leku.

Evropska agencija za lekove će jednom godišnje procenjivati nove informacije o ovom leku i ažuriraće Sažetak karakteristika leka ukoliko je neophodno.

Resorpcija

Hrana uvećava bioraspoloživost idebenona približno 5-7 puta i zato lek Raxone treba uvek da se primenjuje uz hranu.

Tablete ne treba da se lome ili žvaću.

Nakon oralne primene leka Raxone, idebenon se brzo resorbuje. Kod ponovljene doze leka, maksimalna koncentracija idebenona u plazmi se postiže u proseku za 1 sat (medijana:0,67 sati, raspon:0,33-2,00 sata).

Distribucija

Eksperimentalni podaci pokazuju da idebenon prolazi krvno-moždanu barijeru i u značajnim koncentracijama distribuira u cerebralnom tkivu. Nakon oralne primene, farmakološki relevantne koncentracije idebenona se mogu detektovatiu očnoj vodici.

Biotransformacija

Metabolizam se odvija putem oksidativnog skraćenja sporednog lanca i redukcijom hinonskog prstena, konjugacijom do glukuronida i sulfata. Idebenon pokazuje visoki metabolizam prvog prolaza koji rezultira konjugacijom idebenona (glukuronidi i sulfati (IDE-C)) i metabolitima faze I QS10, QS6 i QS4, kao i njihovim odgovarajućim metabolitima faze II (glukuronidi i sulfati (QS10+QS10-C, QS6+QS6-C, QS4+QS4-C)). Glavni metaboliti u plazmi jesu IDE-C i QS4+QS4-C.

8 od 10

Eliminacija iz organizma

Zbog efekta prvog prolaza, koncentracije idebenona u plazmi su uglavnom bile merljive do 6 sati nakon oralne primene doze od 750 mg leka Raxone, koji se primenjivao ili kao pojedinačna doza oralno ili posle ponovljenih doza tri puta na dan (14 dana). Glavni put eliminacije je metabolizam, pri čemu se najveći deo doze izlučuje putem bubrega u obliku metabolita. Nakon pojedinačne doze ili ponovljenje oralne doze od 750 mg leka Raxone, QS4+QS4-C bio je najzastupljeniji metabolit idebenona u urinu, što je u proseku između 49,3% i 68,3 % ukupne primenjene doze. QS6+QS6 je zastupljen sa 6,4% do 9,46%, dok su QS10+QS10-C i IDE+IDE-C bili ispod ili blizu 1%.

Linearnost/nelinearnost

U farmakokinetičkim ispitivanjima faze I, proporcionalno povećanje koncentracije idebenona u plazmi je zapaženo za doze od 150 mg do 1050 mg. Ni idebenon ni njegovi metaboliti nisu pokazali farmakokinetičku zavisnost odvremena.

Pacijenti sa oštećenjemfunkcijejetre i oštećenjemfunkcije bubrega

Za ovu populaciju ne postojeraspoloživi podaci.

Pedijatrijska populacija

Dok su iskustva iz kliničkih ispitivanja pedijatrijskih pacijenata sa LHON-om ograničena na pacijente od 14 godina i starije, farmakokinetički podaci iz farmakokintetičkih istraživanja ove populacije, koji obuhvataju pedijatrijske pacijente sa Fridrajhtovom ataksijom uzrasta od 8 godina i starije, ne otkrivaju značajne razlike u farmakokinetici idebenona.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih ispitivanja bezbednosne farmakologije, ponovljenih doza toksičnosti, genotoksičnosti, kancerogenog potencijala, toksičnosti po reprodukciju i razvoj ne otkrivaju posebnu opasnost po ljude.

Jezgro tablete: Laktoza, monohidrat;

Celuloza, mikrokristalna; Kroskarmeloza-natrijum; Povidon K25; Maganezijum-stearat;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Film oblogatablete: Makrogol 3350; Polivinilalkohol; Talk;

Titan-dioksid;

Sunset yellowFCF(E110).

9 od 10

Nije primenjivo.

5 godina

Ovaj lek ne zahteva posebne uslovečuvanja.

Unutrašnje pakovanje leka je bela boca od polietilena visoke gustine sa belim polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu („twist off”) sa evidencijomotvaranja.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 boca sa 180 film tableta i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Raxone sadrži supstancu koja se zove idebenon.

Idebenon se koristi u lečenju oštećenja vida kod odraslih osoba i adolescenata koji imaju oboljenje oka koje se zove Leberova hereditarna optička neuropatija (LHON).

- Ovaj očni problem se nasleđuje – to znači da se javlja kod članova porodice.

- Oboljenje stvara problem sa Vašim genima (što se zove „genetska mutacija“) koja utiče na sposobnost da ćelije u oku stvaraju energiju koja imje potrebna da normalno funkcionišu, tako da postaju neaktivne.

- LHON može da dovede do gubitka vida zbog neaktivnosti ćelija koje su odgovorne za vid.

Lečenje lekom Raxone može ponovo uspostaviti sposobnost ćelija da stvaraju energiju i tako omogućiti ponovno funkcionisanje neaktivnih ćelija oka. To može dovesti do određenog poboljšanja izgubljenog vida.

LekRaxone ne smete uzimati:

- ukoliko ste alergični (preosetljivi) na idebenon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Raxone ukoliko: - imate bilo kakvih problema sa krvlju, jetromilibubrezima.

Promena boje urina

Lek Raxone može promeniti boju Vašeg urina tako da urin postane crvenkasto smeđe boje. Ova promena boje nije štetna – to ne znači da je potrebno promeniti lečenje. Međutim, promena boje može da znači da imate probleme sa bubrezima ili mokraćnom bešikom.

- Obavestite Vašeglekara ukoliko Vaš urin promeni boju.

- Lekar Vam može da izvrši proveru urina kako bi se uverio da promena boje ne skriva neki drugi problem.

Testovi

Vaš lekar će proveriti Vaš vid pre nego što počnete da uzimate ovaj lek, a potom na redovnim kontrolama tokomuzimanja ovog leka.

Deca i adolescenti

Ovaj lek ne treba da se primenjuje kod dece. Razlog tome je što nije poznatoda li je lek Raxone bezbedan ili delotvoran kod pacijenata mlađih od 12 godina.

Drugi lekovi i lek Raxone

Neki lekovi mogu da budu u interakciji sa lekom Raxone. Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćeteuzimatibilo koje druge lekove, posebno ako se radi o sledećim lekovima:

- antihistaminici za lečenje alergija (astemizol, terfenadin); - za lečenje gorušice (cisaprid);

- za lečenje mišićnih i govornih tikova koji su povezani sa Turetovim sindromom (pimozid); - za lečenje poremećaja srčanog ritma (hinidin);

- za lečenje migrene (dihidroergotamin, ergotamin);

- za uspavljivanje, lekovi koji se zovu „anestetici“ (alfentanil);

- za lečenje zapaljenja kod reumatoidnog artritisa i psorijaze (ciklosporin); - za sprečavanje odbacivanja presađenog organa (sirolimus, takrolimus); - za lečenjejakog bola tzv. „opioidi” (fentanil).

2 od 5

Trudnoća idojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

- Vaš lekar će Vam propisati lek Raxone isključivo ukoliko je korist lečenja veća od rizika po nerođeno dete.

- Lek Raxone može da se izluči u majčino mleko. Ukoliko dojite, Vaš lekar će porazgovarati sa Vama o tome da li da prestanete da dojite ili da prestanete da uzimate ovaj lek. Pri donošenju odluke uzeće se u obzir korist koju dete ima od dojenja i korist koju Vi imate od ovog leka.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Raxonee nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanjem mašinama.

Lek Raxone sadrži laktozu i sunset yellow (E110).

- Lek Raxone sadrži laktozu (vrstu šećera). U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

- Lek Raxone sadrži boju koja se zove „sunset yellow“(takođe se naziva E110). Ova boja može izazvati alergijske reakcije.

Uvek uzimajte ovajlek tačno onako kako Vam jeto objasnioVaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Doziranje

Preporučena doza je 2 tablete tri puta dnevno – što je ukupno 6 tableta dnevno.

Uzimanje leka

- Uzmite tabletu uz hranu – hrana pomaže prenosu više leka iz želuca u krv. - Progutajte cele tablete sa dovoljnom količinomtečnosti (čašom vode).

- Nemojte da drobiteili žvaćete tablete.

- Uzmite tablete u isto vreme u toku dana svakog dana. Na primer, ujutru za doručkom, uz ručak u podne i uveče uz večeru.

Ako ste uzeliviše leka Raxone nego što treba

Ako ste uzeli više leka Raxone nego što treba, odmah obavestite svoglekara.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Raxone

Ako ste zaboravili da uzmete dozu leka, nemojte uzimati propuštenu dozu. Uzmite narednu dozu u uobičajeno vreme.

Ne uzimajte duplu dozu da bistenadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Raxone

Pre nego što prestanete da uzimate ovaj lek, obratite se svom lekaru.

Akoimate dodatnih pitanja o primeniovog leka, obratite se svomlekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): - nazofaringitis (prehlada);

- kašalj.

3 od 5

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): - proliv(blagido umerenikoja obično ne zahteva prekid lečenja);

- bol u leđima.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): - bronhitis;

- promene kod rezultata analize krvi: smanjene vrednosti belih krvnih zrnaca ili smanjena vrednost crvenih krcnih zrnaca ili smanjena vrednost trombocita;

- povećane vrednostiholesterola ili masnoće u krvi – što pokazuje analiza krvi;

- napadi, osećaj zbunjenosti, vidite, čujete ili osećate stvari koje nisu prisutne (halucinacije), osećaj uzbuđenja, pokreti koje ne možete kontrolisati, tendencija da se odluta, osećaj nesvestice, glavobolja, uznemirenost, ošamućenost i nesposobnost da se ponaša ili razmišlja normalno;

- mučnina, povraćanje, gubitak apetita, loše varenje;

- povećana vrednost enzima jetre u organizmu, što može da znači da imate probleme sa jetrom – što pokazuje analiza krvi, povećane vrednosti „bilirubina“– što može uzrokovati žutu prebojenost kože i beonjača oka, hepatitis;

- osip, svrab;

- bol u ekstremitetima;

- povećana vrednost azota u krvi – promena boje urina se pokazuje u analizama; - opšti osećaj malaksalosti.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristite lek Raxone posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljnjem pakovanju i boci nakon oznake „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Raxone

- Aktivna supstanca je idebenon.

Jedna film tableta sadrži 150 mg idebenona.

4 od 5

Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: laktoza,monohidrat; celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum; povidon K25; maganezijum-stearat i silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Film obloga tablete: makrogol, polivinilalkohol, talk, titan-dioksid, sunset yellowFCF(E110).

Kako izgleda lek Raxone i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Narandžasta, okrugla, bikonveksna film tableta, prečnika 10 mm, sa utisnutom oznakom „150” na jednoj strani.

Unutrašnje pakovanje leka je bela boca od polietilena visoke gustine sa belim polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu (”twist off”) sa evidencijomotvaranja.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 boca sa 180 film tableta i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole

PROVIDENS D.O.O. BEOGRAD Alekse Nenadovića 15/15, Beograd

Proizvođač

SANTHERA PHARMACEUTICALS (SCHWEIZ) AG, Pratteln, Hohenrainstrasse 24, Švajcarska

EXCELLA GMBH & CO. KG, Nurnbergerr Strasse 12, Feucht, Nemačka

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept

Broj i datum dozvole:

000457574 2023 od 13.08.2024.

5 od 5