Olmexam 40mg+10mg film tableta

Terapija esencijalne hipertenzije.

Lek Olmexam je indikovan kod odraslih pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan samo sa olmesartanmedoksomilom ili amlodipinom (videti odeljke4.2 i 5.1).

Odrasli

Preporučeno doziranje leka Olmexamje 1 tableta dnevno.

Lek Olmexam, 20 mg/5 mg se može primeniti kod pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan samo sa 20 mg olmesartanmedoksomila ili 5 mg amlodipina.

Lek Olmexam, 40 mg/5 mg se može primeniti kodpacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan sa lekom Olmexam20 mg/5 mg.

Lek Olmexam, 40 mg/10 mg se može primeniti kod pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan sa lekom Olmexam40 mg/5 mg.

Preporučuje se postepeno titriranje doziranja pojedinačnih supstanci pre prebacivanja na fiksnu kombinaciju. Kada je to klinički prihvatljivo, može se razmotriti direktna promena sa monoterapije na fiksnu kombinaciju.

Zbog praktičnosti, pacijenti koji primaju olmesartanmedoksomil i amlodipin kao pojedinačne tablete, mogu se prebaciti na lek Olmexamtablete koje sadrže iste dozeobe supstance.

Lek Olmexamse može uzeti sa hranom ili bez hrane. Starije osobe (65 godina ili više)

Uopšteno nije potrebno prilagođavanje preporučene doze za starije osobe, ali je potreban oprez prilikom povećavanja doze (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Ako je neophodno povećanje doze do maksimalne doze od 40 mg olmesartanmedoksomila dnevno, potrebno je pažljivo pratiti krvni pritisak.

Oštećenje funkcije bubrega

Maksimalna doza olmesartanmedoksomila kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 20 – 60 mL/min) je 20 mg olmesartanmedoksomila jednom dnevno, zbog ograničenog iskustva sa većim dozama u ovoj grupi pacijenata. Ne preporučuje se primena leka Olmexam kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 20 mL/min) (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega, savetuje se praćenje koncentracije kalijuma i kreatinina.

Oštećenje funkcije jetre

Lek Olmexam treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke4.4 i 5.2).

Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre, preporučuje se početna doza od 10 mg olmesartanmedoksomila jednom dnevno, a maksimalna doza ne sme biti veća od 20 mg jednom dnevno. Preporučuje se pažljivo praćenje krvnog pritiska i funkcije bubrega kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre koji već primaju diuretike i/ili druge antihipertenzivne lekove. Nema iskustva sa olmesartanmedoksomilom kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

Kao i kod drugih antagonista kalcijuma, produžuje se poluvreme eliminacije amlodipina kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, a preporuke doziranja nisu utvrđene. Zbog toga lek Olmexamtreba primenjivati sa oprezom kod ovih pacijenata. Farmakokinetika amlodipina nije ispitana kod teškog oštećenja funkcije jetre. Amlodipin treba započeti sa najnižom dozom i lagano titrirati kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Primena leka Olmexam kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre je kontraindikovana (videti odeljak4.3).

Pedijatrijska populacija

Nije utvrđena bezbednost i efikasnost leka Olmexam kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Nema dostupnih podataka.

Način primene

Tabletu treba progutati sa dovoljnom količinom tečnosti (npr. jednom čašom vode). Tablete se ne smeju žvakati i moraju se uzimati u isto vreme svakog dana.

Preosetljivost na aktivne supstance, derivate dihidropiridina ili neku od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

Drugii trećitrimestar trudnoće (videti odeljke4.4 i 4.6);

Teška insuficijencija jetre i bilijarna opstrukcija (videti odeljak5.2);

Istovremena primena leka Olmexam sa lekovima koji sadrže aliskiren kontraindikovana je kod pacijenata sa dijabetesom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljeke4.5 i 5.1).

Zbog supstanceamlodipin, lek Olmexamje takođekontraindikovan kod pacijenata: sa teškomhipotenzijom,

u stanju šoka (uključujući kardiogeni šok),

sa opstrukcijom izlaznog trakta leve komore(npr. stenoza aorte visokog stepena),

sa hemodinamski nestabilnomsrčananominsuficijencijomnakon akutnog infarkta miokarda.

Simptomatska hipotenzija, naročito nakon prve doze, može se javiti kod pacijenata sa hipovolemijom i/ili nedostatkom natrijuma zbog intenzivne terapije diureticima, restrikcione dijete sa smanjenim unosom soli, dijarejom ili povraćanjem. Preporučuje se korigovanje ovog stanja pre upotrebe leka Olmexam ili pažljivo medicinskopraćenjena početku lečenja.

Druga stanja sa stimulacijom sistema renin-angiotenzin-aldosteron

Kod pacijenata čiji vaskularni tonus i funkcija bubrega zavise pretežno od aktivnosti renin-angiotenzin-aldosteronskog sistema (npr. pacijenti sa teškom kongestivnom srčanom insuficijencijom ili postojećom bubrežnom bolešću, uključujući stenozu bubrežne arterije), lečenje drugim lekovima koji deluju na ovaj sistem, kao što su antagonisti receptora angiotenzina II, povezano je sa pojavom akutne hipotenzije, azotemije, oligurije ili, retko, akutneinsuficijencijebubrega.

Renovaskularna hipertenzija

Povećan je rizik od teške hipotenzije i insuficijencije bubrega kod pacijenata koji se leče lekovima koji utiču na sistem renin-angiotenzin-aldosteron, a imaju obostranu stenozu bubrežnih arterija ili stenozu arterije na jednomfunkcionalnom bubregu.

Oštećenje funkcije bubrega i transplantacija bubrega

Kada se lek Olmexam primenjuje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, preporučuje se periodično praćenje koncentracije kalijuma i kreatinina u serumu. Primena leka Olmexam se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 20 mL/min) (videti odeljke 4.2 i 5.2). Nema iskustva sa primenom leka Olmexam kod pacijenata kojima je nedavno transplantiran bubreg ili pacijenata uterminalnomstadijumu oštećenja funkcije bubrega (tj. klirens kreatinina < 12 mL/min).

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Stoga se dvostruka blokada RAAS-a sa kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena ne preporučuje (videti odeljke4.5 i 5.1).

Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, može se sprovesti samo pod nadzorom specijalistei uz pažljivo praćenjefunkcijebubrega, elektrolita i krvnog pritiska.

ACE inhibitori i blokatori angiotenzin II receptora se ne smeju istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetičkom nefropatijom.

Oštećenje funkcije jetre

Izloženost amlodipinu i olmesartanmedoksomilu je povećana kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2). Potreban je oprez kada se lek Olmexam primenjuje kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem, doza olmesartanmedoksomila ne sme preći 20 mg (videti odeljak 4.2). Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, terapiju amlodipinom treba započeti primenom nižih doza uz poseban oprez, kako na početku lečenja, tako i prilikom povećanja doze. Primena leka Olmexam kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre je kontraindikovana (videti odeljak4.3).

Hiperkalemija

Kao i kod drugih antagonista angiotenzina II i ACE inhibitora, tokom lečenja može doći do hiperkalemije, naročitou prisustvu oštećenja funkcije bubrega i/ili srčane insuficijencije (videti odeljak4.5). Preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije kalijuma u serumu kod pacijenata sa povećanim rizikom.

Istovremenu primenu sa suplementima kalijuma, diureticima koji štede kalijum, zamenama za so kojesadrže kalijum ili drugim lekovima koji mogu povećati koncentracije kalijuma (heparin, itd.) treba sprovesti sa oprezom i uz redovnopraćenje koncentracije kalijuma.

Litijum

Kao i kod drugih antagonista receptora angiotenzina II, istovremena upotreba leka Olmexam i litijuma se ne preporučuje (videti odeljak4.5).

Stenoza aortalnog ili mitralnog zaliska; opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Zbog amlodipina u sastavu leka Olmexam, kao što je to slučaj i sa ostalim vazodilatatorima, potreban je poseban oprez kod pacijenata koji boluju od stenoze aortalnog ili mitralnog zaliska ili opstruktivne hipertrofične kardiomiopatije.

Primarni aldosteronizam

Pacijenti sa primarnim aldosteronizmom uglavnom ne reaguju na antihipertenzivne lekove koji deluju putem inhibicije sistema renin-angiotenzin. Stoga se kod ovihpacijenata ne preporučuje primena leka Olmexam.

Srčana insuficijencija

Kao posledica inhibicije sistema renin-angiotenzin-aldosteron, promene u funkciji bubrega mogu se predvideti kod osetljivih pojedinaca. Kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom čija funkcija bubrega može zavisiti od aktivnosti sistema renin-angiotenzin-aldosteron, terapija inhibitorima angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i antagonistima angiotenzinskih receptora povezana je sa oligurijom i/ili progresivnom azotemijom, kao i (retko) akutnom bubrežnom insuficijencijomi/ili smrću.

Potreban je oprez pri lečenju pacijenata sa srčanom insuficijencijom. U dugotrajnoj, placebo kontrolisanoj studijiamlodipina kod pacijenata sa teškomsrčanom insuficijencijom(NYHA III i IV), prijavljena učestalost plućnog edema bila je veća u grupi pacijenata lečenih amlodipinom nego u grupi koja je uzimala placebo (videti odeljak 5.1). Blokatore kalcijumovih kanala, uključujući amlodipin, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, jer mogu povećati rizik od budućih kardiovaskularnih događaja i smrti.

Enteropatija slična spruu

U veoma retkim slučajevima, nekoliko meseci do godina nakon uvođenja leka, zabežena je teška, hronična dijareja sa značajnim gubitkom telesne mase kod pacijenata koji su uzimali olmesartan, koja je verovatno bila uzrokovana lokalizovanom odloženom reakcijom preosetljivosti. Biopsija creva pacijenata često pokazuje atrofiju resica sluzokože. Ako pacijent razvije ove simptome tokom lečenja olmesartanom u odsustvu drugih uzroka, lečenje olmesartanom se mora odmah prekinuti i ne sme se ponovno započinjati. Ako dijareja ne prestane u narednih nedelju dana od obustave leka, potrebno je potražiti savet specijaliste (npr. gastroenterologa).

Etničke razlike

Kao i kod drugih antagonista angiotenzina II i lek Olmexam je kod pacijenata crne rase manje efikasan u smanjenju krvnog pritiska nego kod pacijenata drugih rasa, verovatno usled stanja nižih vrednostirenina kod crne populacije.

Starije osobe

Potreban je oprez prilikom povećanja doze kodstarijih osoba (videti odeljak5.2). Trudnoća

Tokom trudnoće ne treba uvoditi antagoniste receptora angiotenzina II. Osim ako se nastavak terapije antagonistima angiotenzin II receptora ne smatra neophodnim, potrebno je da pacijentkinje koje planiraju trudnoću pređu na drugu antihipertenzivnu terapiju sa utvrđenim bezbednosnimprofilom u trudnoći. Kada se potvrdi trudnoća, treba odmah prekinuti lečenje antagonistima angiotenzin II receptora i ako je potrebno, započetisa drugomterapijom (videti odeljke4.3 i 4.6).

Ostalo

Kao i kod ostalih antihipertenziva, prekomerni pad krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca ili ishemijskom cerebrovaskularnom bolešću može dovesti do infarkta miokarda ili moždanog udara.

Natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinskije “bez natrijuma”.

Efekat na smanjenje krvnog pritiska leka Olmexam može se povećati istovremenom primenom drugih antihipertenzivnih lekova (npr. alfa-blokatori, diuretici).

Potencijalne interakcije vezane za supstancuolmesartanmedoksomil u leku Olmexam Ne preporučuje se istovremena primena:

ACE-inhibitora, blokatora angiotenzin II receptoraili aliskirena

Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) kombinovanom primenom ACE-inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povezana sa povećanom učestalošću neželjenih dejstava kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjenje funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa monoterapijom lekom koji deluje na RAAS (videti odeljke4.3, 4.4 i 5.1).

Lekova koji utiču na koncentraciju kalijuma

Istovremena primena diuretika koji štede kalijum, suplemenata kalijuma, zamena za so koje sadrže kalijum ili drugih lekova koji mogu povećati koncentracije kalijuma (npr. heparin, ACE inhibitori) može povećati koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4). Ukoliko je neophodno propisati lekove koji utiču na vrednosti kalijuma u kombinaciji sa lekom Olmexam, preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Litijuma

Pri istovremenoj primeni litijuma sa inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima i, retko sa antagonistima receptora agiotenzina II, zabeleženo je reverzibilno povećanje koncentracije litijuma u serumu i njegova toksičnost. Stoga se ne preporučuje istovremena primena leka Olmexam i litijuma (videti odeljak 4.4). Ukoliko je istovremena primena leka Olmexam i litijuma neophodna, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije litijuma u serumu.

Istovremena primena koja zahteva oprez:

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL-i) uključujući selektivne COX-2 inhibitore, acetilsalicilnu kiselinu (> 3 g/dan) i neselektivni NSAIL-i

Kada se antagonisti angiotenzina II primjenjuju istovremeno sa NSAIL-ima, može doći do smanjenja antihipertenzivnog dejstva. Dodatno, istovremena primena antagonista angiotenzina II i NSAIL-a može povećati rizik od pogoršanja funkcije bubrega i dovesti do povećanja koncentracije kalijuma u serumu. U slučaju istovremene terapije, od početka se preporučuje praćenje funkcije bubrega, kao i odgovarajuća hidratacija pacijenta.

Smola koja vezuje žučne kiseline, holesevelam

Istovremena upotreba smole koja vezuje žučne kiseline, holesevelam hidrohlorida smanjuje sistemsku izloženost i maksimalnu koncentraciju olmesartana u plazmi i smanjuje t½. Primenom olmesartanmedoksomila najmanje 4 sata pre holesevelam hidrohlorida smanjuje se efekat interakcije između lekova. Treba razmotriti primenu olmesartanmedoksomila najmanje 4 sata pre holesevelam hidrohlorida (videti odeljak5.2).

Dodatne informacije

Nakon terapije antacidom (aluminijum magnezijum hidroksid), zabeleženo je umereno smanjenje bioraspoloživosti olmesartana.

Olmesartanmedoksomil nije imao značajan uticaj na farmakokinetiku ili farmakodinamiku varfarina niti farmakokinetiku digoksina. Istovremena primena olmesartanmedoksomila sa pravastatinom nije imala klinički značajne efektena farmakokinetiku bilo koje komponentekodzdravih ispitanika.

Olmesartan nije imao klinički značajan inhibitorni efekat na enzime citohroma ljudi P450 1A1/2, 2A6, 2C8/9, 2C19, 2D6, 2E1 i 3A4 in vitro i nije imao indukcioni efekat na aktivnost citokroma P450 kod pacova, ili je on bio minimalan. Ne očekuju se klinički značajne interakcije između olmesartana i lekova koji se metabolišu putem enzima citohroma P450 navedenih u prethodnom tekstu.

Potencijalne interakcije vezane zaamlodipin u leku Olmexam Uticaj drugih lekova na amlodipin

CYP3A4 inhibitori

Istovremena primena amlodipina sa jakim ili umerenim inhibitorima CYP3A4 (inhibitori proteaze, azolni antimikotici, makrolidi poput eritromicina ili klaritromicina, verapamila ili diltiazema) mogu značajno povećati izloženost amlodipinu. Klinički značaj ovih farmakokinetičkih promena može biti izraženiji kod starijih osoba. Postoji povećan rizik od hipotenzije. Stoga može biti potrebno kliničko praćenje i prilagođavanje doze.

CYP3A4 induktori

Pri istovremenoj primeni induktora CYP3A4, koncentracija amlodipina u plazmi može da varira. Stoga je potrebno pratiti krvni pritisak i razmotriti prilagođavanje doze tokom i nakon istovremene terapije, naročito sa jakim induktorima CYP3A4 (npr. rifampicin, Hypericum perforatum).

Ne preporučuje se primena amlodipina sa grejpfrutom ili sokom od grejpfruta, jer se kod nekih pacijenata može povećati bioraspoloživost, što dovodi do pojačanog dejstva na smanjenjekrvnog pritiska.

Dantrolen (infuzija)

Kod životinja, nakon primene verapamila i dantrolena intravenski, zabeleženi su ventrikularna fibrilacija sa smrtnim ishodom i kardiovaskularni kolaps povezani sa hiperkalemijom. Zbog rizika od hiperkalemije, preporučuje se izbegavanje istovremene primene blokatora kalcijumovih kanala kao što je amlodipin kod pacijenata koji su podložni malignoj hipertermiji iu lečenju maligne hipertermije.

Dejstva amlodipina na druge lekove

Hipotenzivno dejstvo amlodipina povećava dejstvo drugih antihipertenzivnih lekova na smanjenje krvnog pritiska.

U kliničkim studijama interakcija, amlodipin nije uticao na farmakokinetiku atorvastatina, digoksina ili varfarina.

Simvastatin

Istovremena primena višestrukih doza od 10 mg amlodipina sa 80 mg simvastatina dovela je do 77%-tnog povećanja izloženosti simvastatinu, u odnosu na monoterapiju simvastatinom. Kod pacijenata koji uzimaju amlodipin, dozu simvastatina treba ograničiti na 20 mg dnevno.

Takrolimus

Postoji rizik od povećanja koncentracije takrolimusa u krvi pri istovremenoj primeni sa amlodipinom. Kako bi se izbegla toksičnost takrolimusa, primena amlodipina kod pacijenata lečenih takrolimusom zahteva praćenje koncentracije takrolimusa u krvi i, ako je potrebno, prilagođavanje doze takrolimusa.

mTOR inhibitori

mTOR inhibitori, poput sirolimusa, temsirolimusa i everolimusa su supstrati CYP3A. Amlodipin je slab CYP3A inhibitor. Prilikom istovremene primene, amlodipin može povećati izloženost mTOR inhibitorima.

Ciklosporin

U prospektivnoj studiji kod pacijenata sa transplantiranim bubregom, kada se amlodipin koristioistovremeno sa ciklosporinom, zabeleženo je povećanje najniže koncentracije ciklosporina od približno 40%. Istovremena primena leka Olmexam sa ciklosporinom može povećati izloženost ciklosporinu. Tokom istovremene primene, potrebno je praćenjenajniže koncentracijeciklosporina iredukcija doze, prema potrebi.

Nema podataka o primeni leka Olmexam kod trudnica. Nisu sprovedene studije reproduktivne toksičnosti na životinjama sa lekom Olmexam.

Olmesartanmedoksomil (aktivna supstanca leka Olmexam)

Primena antagonista angiotenzin II receptora se ne preporučuje tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena antagonista angiotenzin II receptora je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke4.3 i 4.4).

Na osnovu epidemioloških dokaza o teratogenom riziku nakon izlaganja ACE inhibitorima tokom prvog trimestra, ne može se doneti zaključak; međutim, blago povećanje rizika se ne može isključiti. Iako nema podataka iz kontrolisanih epidemioloških studija o riziku pri primeni antagonista angiotenzin II receptora, sličan rizik može postojati i za ovu grupu lekova. Ako nastavak terapije antagonistima angiotenzin II nije neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prebaciti na drugu antihipertenzivnu terapiju, koja ima utvrđen bezbedonosni profil za primenu u trudnoći. Kada se trudnoća potvrdi, lečenje antagonistima receptora angiotenzina II se mora odmah prekinuti i, ako je potrebno, primenitidrugu terapiju.

Poznato je da izloženost antagonistima angiotenzina II tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće izaziva fetotoksičnost kod ljudi (smanjenje funkcije bubrega, oligohidramnion, usporeno okoštavanje lobanje) i neonatalnu toksičnost (insuficijenciju bubrega, hipotenziju, hiperkalemiju) (videti odeljak5.3).

Ukoliko dođe do izloženosti antagonistima angiotenzina II od drugog trimestra trudnoće pa nadalje, preporučuje se ultrazvučni pregled funkcije bubrega i lobanje. Odojčad majki koje su uzimale antagoniste angiotenzina II treba pažljivo pratiti, zbog mogućnosti pojave hipotenzije (videti odeljke4.3 i 4.4).

Amlodipin (aktivna supstanca leka Olmexam)

Podaci iz ograničenog broja izloženih trudnoća ne ukazuju da amlodipin ili drugi antagonisti kalcijumovih receptora imaju štetanuticajna zdravlje ploda. Međutim, može postojatirizik od produženogporođaja.

Zbog toga, lek Olmexam se ne preporučuje tokom prvog trimestra trudnoće i kontraindikovan je tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke4.3 i 4.4).

Dojenje

Olmesartan se izlučuje u mleko pacova. Međutim, nije poznato da li olmesartan prelazi u majčino mleko.

Amlodipin se izlučuje u majčino mleko. Udeo majčine doze koju primi odojče, i njegov interkvartilni raspon procenjuje se na 3–7%, sa maksimumom od15%. Dejstvoamlodipina na odojče nije poznato.

Lek Olmexam se tokom dojenja ne preporučuje i savetuje se alternativna terapija sa bolje utvrđenim bezbedonosnimprofilom, posebno tokomdojenja novorođenčeta ili nedonoščadi.

Plodnost

Kod nekih pacijenata koji su koristili blokatore kalcijumovih kanala zabeležene su reverzibilne biohemijske promene u glavi spermatozoida. Klinički podaci nisu dovoljni za utvrđivanje potencijalnog dejstva amlodipina na plodnost. U jednoj studiji kod pacova, zabeležena su neželjena dejstva na plodnost mužjaka (videti odeljak5.3).

Lek Olmexammože imati blagili umeren uticajna sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Povremeno se mogu javiti vrtoglavica, glavobolja, mučnina ili umor kod pacijenata koji uzimaju antihipertenzivnu terapiju, što može smanjiti sposobnost reagovanja. Posebno se preporučuje oprez na početku terapije.

Najčešće prijavljene neželjene reakcije tokom terapije olmesartan/amlodipinom su periferni edem (11,3%), glavobolja (5,3%) i vrtoglavica (4,5%).

Neželjene reakcije olmesartan/amlodipina u kliničkim studijama, studijama bezbednosti nakon stavljanja leka u promet i spontanim prijavama, sumirane su u tabeli u nastavku teksta, kao i neželjene reakcije pojedinačnih supstanci olmesartanmedoksomila i amlodipina na osnovu poznatog bezbedonosnog profila ovih supstanci.

*Tokom postmarketinškog praćenja su zabeleženi slučajevi autoimunskog hepatitisa, sa letentnim periodom od nekoliko meseci do godina, koji su bili reverzibilni po obustavi olmesartana.

Zabeleženi su pojedinačni slučajevi rabdomiolize, vremenski povezani sa unosom blokatora receptora angiotenzina II. Zabeleženi su pojedinačni slučajevi ekstrapiramidalnog sindroma kod pacijenata lečenih amlodipinom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Nema iskustva sa predoziranjem olmesartan/amlodipinom. Najverovatniji efekti predoziranja olmesartanmedoksomilom su hipotenzija i tahikardija; bradikardija se može javiti ukoliko dođe do parasimpatičke (vagalne) stimulacije. Može se očekivati da će predoziranje amlodipinom dovesti do prekomerne periferne vazodilatacije sa izraženom hipotenzijom i mogućom refleksnome tahikardijom. Prijavljena je izražena i potencijalno produžena sistemska hipotenzija do pojave šoka, uključujući i šok sa smrtnimishodom.

Retko je prijavljen nekardiogeni plućni edem kao posledica predoziranja amlodipinom, koji se može javiti sa odloženim nastupom (24 do 48 sati nakon unosa leka) i zahtevati mehaničku ventilaciju. Precipitirajući faktori mogu biti rane mere reanimacije (uključujući opterećenje tečnošću) za održavanje perfuzije i minutnog volumena srca.

Terapija

Neposredno nakon unosa leka može se razmotriti ispiranje želuca. Kod zdravih osoba je pokazano da primena aktivnog uglja odmah ili do 2 sata nakon unosa amlodipina značajno smanjuje resorpciju amlodipina.

Klinički značajna hipotenzija nastala predoziranjem lekom Olmexam zahteva aktivnu kardiovaskularnu potporu, uključujući pažljivo praćenje srčane i respiratorne funkcije, podizanje ekstremiteta i praćenje volumena cirkulišuće tečnosti i izlučivanja urina. Vazokonstriktor može biti od pomoći u uspostavljanju vaskularnog tonusa i krvnog pritiska, pod uslovom da nema kontraindikacija za njegovu primenu. Intravenski primenjen kalcijumglukonat može pomoći u uklanjanju efekta blokade kalcijumovihkanala.

Kako je amlodipin u velikoj meri vezan za proteine plazme, dijaliza verovatno neće biti od koristi. Dijalizabilnost olmesartana nije poznata.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem; antagonisti receptora angiotenzina II, kombinacije

ATC šifra: C09DB02 Mehanizam dejstva

Lek Olmexam je kombinacija antagonista angiotenzin II receptora, olmesartan medoksomila i blokatora kalcijumovih kanala, amlodipin besilata. Kombinacija ovih aktivnih supstanci ima aditivni antihipertenzivni efekat, čime se smanjuje krvni pritisaku većoj meri nego monoterapijompojedinačnomkomponentom.

Klinička efikasnost i bezbednost Kombinacija olmesartan/amlodipin

U osmonedeljnoj, dvostruko slepoj, randomizovanoj, placebo kontrolisanoj studiji faktorskog dizajna kod 1940 pacijenata (71% bele rase i 29% pacijenata koji nisu bele rase), lečenje sa svakom kombinacijom doza olmesartan/amlodipina dovelo je do znatno većeg smanjenja dijastolnog i sistolnog krvnog pritiska nego pojedinačne komponente u monoterapiji. Srednja promena sistolnog/dijastolnog krvnog pritiska bila je dozno-zavisna: -24/-14 mm Hg (20 mg/5 mg kombinacija), -25/-16 mm Hg (40 mg/5 mg kombinacija) i -30/-19 mmHg (40 mg/10 mg kombinacija).

Olmesartan/amlodipin u dozi od 40 mg/5 mg je smanjio sistolni/dijastolni krvni pritisak izmeren u sedećem položaju za dodatnih 2,5/1,7 mmHg u odnosu na olmesartan/amlodipin u dozi od 20 mg/5 mg. Slično tome, olmesartan/amlodipin u dozi od 40 mg/10 mg je smanjio sistolni/dijastolni krvni pritisak izmeren u sedećem položaju za dodatnih 4,7/3,5 mmHg u odnosu na olmesartan/amlodipin u dozi od 40 mg/5 mg.

Procenat pacijenata koji su dostigli ciljne vrednosti krvnog pritiska (< 140/90 mm Hg za pacijente bez dijabetesa i <130/80 mmHg za pacijente sa dijabetesom) za olmesartan/amlodipin u dozi od 20 mg/5 mg, 40 mg/5 mg i 40 mg/10 mg bioje42,5%, 51,0%, odnosno 49,1%.

Najveći deo antihipertenzivnog efekta olmesartan/amlodipina obično je postignut tokom prve dve nedelje terapije.

Druga dvostruko slepa, randomizovana, placebo kontrolisana studija procenila je efikasnost dodavanja amlodipina u terapiji pacijenata bele rase čiji krvni pritisak nije bio odgovarajuće kontrolisan tokom 8 nedelja monoterapije sa 20 mg olmesartanmedoksomila.

Kod pacijenata koji su nastavili da primaju samo 20 mg olmesartanmedoksomila, sistolni/dijastolni krvni pritisak smanjen je za -10,6/-7,8 mm Hg nakon dodatnih 8 nedelja. Dodavanje 5 mg amlodipina tokom 8 nedelja dovelo je do smanjenja sistolnog/dijastolnog krvnog pritiska od -16,2/10,6 mm Hg (p = 0,0006). Procenat pacijenata koji su dostigli ciljne vrednosti krvnog pritiska (< 140/90 mm Hg za pacijente bez dijabetesa i < 130/80 mm Hg za pacijente sa dijabetesom) bio je 44,5% za kombinaciju 20 mg/5 mg, u poređenju sa 28,5% za olmesartanmedoksomilu dozi od 20 mg.

Naredna studije je ispitala dodatak različitih doza olmesartanmedoksomila kod pacijenata bele rase čiji krvni pritisaknije adekvatno kontrolisan tokom8 nedelja monoterapije sa 5 mg amlodipina. Kod pacijenata koji su nastavili da primaju samo 5 mg amlodipina, sistolni/dijastolni krvni pritisak smanjen je za -9,9/-5,7 mm Hg nakon dodatnih 8 nedelja. Dodavanje 20 mg olmesartanmedoksomila dovelo je do smanjenja sistolnog/dijastolnog krvnog pritiska od -15,3/-9,3 mm Hg, a dodavanje 40 mg olmesartanmedoksomila do smanjenja sistolnog/dijastolnog krvnog pritiska od -16,7/-9,5 mm Hg (p < 0,0001). Procenat pacijenata koji su dostigli ciljne vrednosti krvnog pritiska (< 140/90 mm Hg za pacijente bez dijabetesa i < 130/80 mm Hg za pacijente sa dijabetesom) bio je 29,9% za grupu koja je nastavila da prima samo 5 mg amlodipina, 53,5% za olmesartan/amlodipin u dozi od 20 mg/5 mg i 50,5% za olmesartan/amlodipin u dozi od 40 mg/5 mg.

Nisu dostupni randomizovani podaci za pacijente sa nekontrolisanom hipertenzijom koji porede primenu srednje doze kombinovane terapije olmesartan/amlodipin u odnosu na povećanje do maksimalne doze monoterapije amlodipinom ili olmesartanom.

Tri sprovedene studije potvrdile su da se antihipertenzivno dejstvo olmesartan/amlodipina primenjenog jednom dnevno, održava tokom 24-časovnog doznog intervala, sa odnosima od 71% do 82% za sistolni i dijastolni odgovor i 24-časovnomefikasnošću koja je potvrđena ambulatornimpraćenjem krvnog pritiska.

Antihipertenzivni efekat olmesartan/amlodipina bio je sličan bez obzira na starost i pol, kao i kod pacijenata sa i bez dijabetesa.

U dve nerandomizovane produžene studije otvorenog dizajna pokazana je održiva efikasnost primene olmesartan/amlodipina u dozi od 40 mg/5 mg, kod49-67% pacijenata.

Olmesartan medoxomil (aktivna supstanca u leku Olmexam)

Olmesartanmedoksomil je selektivni antagonista receptora angiotenzina II tipa 1 (AT1). Olmesartanmedoksomil se brzo pretvara u farmakološki aktivni metabolit, olmesartan. Angiotenzin II je glavni vazoaktivni hormon sistema renin-angiotenzin-aldosteron i ima značajnu ulogu u patofiziologiji hipertenzije. Efekti angiotenzina II uključuju vazokonstrikciju, stimulaciju sinteze i oslobađanja aldosterona, srčanu stimulaciju i bubrežnu resorpciju natrijuma. Olmesartan blokira vazokonstriktorne i efekte angiotenzina II na lučenje aldosteronan blokiranjem njegovog vezanja za ATl receptor u tkivima, uključujući glatke mišiće krbnih sudova i nadbubrežnu žlezdu. Delovanje olmesartana je nezavisno od izvora ili puta sinteze angiotenzina II. Selektivni antagonizam olmesartana na angiotenzin II receptore (AT1) dovodi do povećanja koncentracije renina u plazmi i koncentracijaangiotenzina I i II, kao i određenog smanjenja koncentracije aldosterona u plazmi.

Kod hipertenzije, olmesartanmedoksomil dovodi do dozno-zavisnog, dugotrajnog smanjenja arterijskog krvnog pritiska. Nema dokaza o hipotenziji nakon prve doze, tahifilaksi tokom dugotrajnog lečenja niti povratnoj hipertenzijinakon naglog prekida terapije.

Doziranje olmesartanmedoksomila jednom dnevno dovodi do uravnoteženog smanjenja krvnog pritiska tokom 24-časovnog intervala kod pacijenata sa hipertenzijom. Doziranje jednom dnevno imalo je slično smanjenje krvnog pritiska kao i doziranje dva puta dnevnou istojdnevnojdozi.

Tokom kontinuirane terapije, maksimalno smanjenje krvnog pritiska se postiže do 8. nedelje od početka terapije, iako je značajnosmanjenje krvnog pritiska vidljivoveć nakon 2 nedeljeterapije.

Dejstvoolmesartanmedoksomila na mortalitet i morbiditet još nije poznato.

U studiji ROADMAP (engl. Randomized Olmesartan and Diabetes Microalbuminuria Prevention) je kod 4447 pacijenata sa dijabetesom tip 2, normoalbuminurijom i najmanje jednim dodatnim kardiovaskularnim faktorom rizika, ispitano može li lečenje olmesartanom odložiti nastanak mikroalbuminurije. Tokom medijane praćenja od 3,2 godine, pacijenti su primali olmesartan ili placebo uz druge antihipertenzive, osim ACE inhibitora iblokatora angiotenzinskih receptora (ARBs).

Za primarni ishod, studija je dokazala značajno smanjenje rizika u vremenu do pojave mikroalbuminurije, u korist olmesartana. Nakon korekcije za razlike u krvnom pritisku, ovo smanjenje rizika više nije bilo statistički značajno. Mikroalbuminuriju je razvilo 8,2% (178 od 2160) pacijenata u grupi koja je primala olmesartan i 9,8% (210 od 2139) pacijenata u grupikoja je dobijala placebo.

Za sekundarne ishode, kardiovaskularni događaji zabeženi su kod 96 pacijenata (4,3%) lečenih olmesartanom i 94 pacijenta (4,2%) koji su dobijaliplacebo. Učestalost kardiovaskularnog mortaliteta bila je veća u grupi lečenoj olmesartanom u poređenju sa grupom koja je dobijala placebo (15 pacijenata (0,7%) naspram 3 pacijenta (0,1%)), uprkos sličnim stopama za nefatalni moždani udar (14 pacijenata (0,6%) naspram 8 pacijenata (0,4%)), nefatalni infarkt miokarda (17 pacijenata (0,8%) naspram 26 pacijenata (1,2%)) i mortalitet koji nema kardiovaskularne uzroke (11 pacijenata (0,5%) naspram 12 pacijenata (0,5%)). Ukupni mortalitet kod primene olmesartana bio je brojčano veći(26 pacijenata (1,2%) naspram 15 pacijenata (0,7%)), štoje uglavnom bilo uzrokovano većimbrojemfatalnihkardiovaskularnih događaja.

Studija ORIENT (engl. Olmesartan Reducing Incidence of End-stage Renal Disease in Diabetic Nephropathy Trial) je ispitala efekte olmesartana na bubrežne i kardiovaskularne ishode kod 577 randomizovanih Japanaca i Kineza sa dijabetesom tip 2 sa manifestnom nefropatijom. Tokom medijane praćenja od 3,1 godine, pacijenti su primali olmesartan ili placebo uz druge antihipertenzive, uključujući ACE inhibitore.

Primarni kombinovani ishod (vreme do prve pojave udvostručenja kreatinina u serumu, terminalne bolesti bubrega, smrtni slučajevi svih uzroka) zabeležen je kod 116 pacijenata u grupi lečenoj olmesartanom (41,1%) i 129 pacijenata u grupi koja je dobijala placebo (45,4%) (HR 0,97 (95% CI 0,75 do 1,24); p = 0,791). Kombinovani sekundarni kardiovaskularni ishod zabeležen je kod 40 pacijenata lečenih olmesartanom (14,2%) i 53 pacijenta koji su dobijali placebo (18,7%). Ovaj kombinovani kardiovaskularni ishod uključivao je smrt kardiovaskularnih uzroka kod 10 (3,5%) pacijenata koji su primali olmesartan naspram 3 (1,1%) onih koji su primali placebo, ukupni mortalitet kod 19 (6,7%) naspram 20 (7,0%) pacijenata, nefatalni moždani udar kod 8 (2,8%) naspram 11 (3,9%) osoba i nefatalni infarkt miokarda kod 3 (1,1%) naspram 7 (2,5%) osoba.

Amlodipin (aktivna supstanca u leku Olmexam)

Amlodipin je blokator kalcijumovih kanala koji inhibira transmembranski priliv kalcijumovih jona kroz kanale L-tipa koji zavise od napona u srcu i glatkim mišićima. Eksperimentalni podaci ukazuju da se amlodipin vezuje za mesta vezivanja dihidropiridina i nedihidropiridina. Amlodipin je relativno selektivan prema krvnim sudovima, sa većim efektom na ćelije glatkih mišića krvnih sudova nego na ćelije srčanog mišića. Antihipertenzivni efekat amlodipina potiče iz direktnog relaksirajućeg dejstva na glatke mišiće arterija, što dovodi do smanjenja perifernog otpora,a time i krvnog pritiska.

Kod hipertenzivnih pacijenata, amlodipin izaziva dozno-zavisno, dugotrajno smanjenje arterijskog krvnog pritiska. Nema dokaza o hipotenziji nakon prve doze, tahiflaksi tokom dugotrajnog lečenja niti povratnoj hipertenzijinakon nagle obustaveterapije.

Nakon primene terapijskih doza kod hipertenzivnih pacijenata, amlodipin dovodi do smanjenja krvnog pritiska u ležećem, sedećem i stojećem položaju. Hronična primena amlodipina nije povezana sa značajnim promenama srčane frekvence ili koncentracije kateholamina u plazmi. Kod hipertenzivnih pacijenata sa

normalnom funkcijom bubrega, terapijske doze amlodipina redukuju bubrežni vaskularni otpor i povećavaju brzinu glomerularne filtracije i efektivni bubrežni protok plazme, bez promene filtracione frakcije ili proteinurije.

U hemodinamskim studijama i kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom NYHA klase II-IV, na osnovu fizičkih testova je utvrđeno da amlodipin ne dovodi do kliničkog pogoršanja, što je izmereno podnošenjem fizičke aktivnosti, ejekcionom frakcijom leve komore i kliničkimznakovima i simptomima.

U placebo kontrolisanoj studiji (PRAISE) koja je obuhvatila pacijente sa srčanom insuficijencijom NYHA klase III-IV koji su primali digoksin, diuretike i ACE inhibitore je pokazano da amlodipin ne dovodi do povećanja rizika od mortaliteta, odnosno kombinacije mortaliteta i morbiditeta kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

U placebo kontrolisanoj, dugotrajnoj studiji dodatnog praćenja (PRAISE-2) amlodipina kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom NYHA klase III i IV bez kliničkih simptoma ili objektivnih nalaza koji ukazuju na postojeću ishemijsku bolest, koji su primali stabilne doze ACE inhibitora, digitalisa i diuretika, nije zabeležen uticaj amlodipina na ukupni ilikardiovaskularni mortalitet. Kodistih pacijenata zabeležena je veća učestalost plućnog edema povezana sa primenom amlodipina, iako nije bilo značajne razlike u učestalosti pogoršanja srčane insuficijencijeu poređenju sa placebom.

Studijaprevencije srčanog udara (ALLHAT)

Randomizovana, dvostruko-slepa studija morbiditeta i mortaliteta ALLHAT (engl. Antihypertensive and Lipid-Lowering Treatment to Prevent Heart Attack Trial) sprovedena je kako bi se uporedile terpije novijim lekovima: amlodipin u dozi od 2,5-10 mg/dan (blokator kalcijumovih kanala) ili lizinopril u dozi od 10-40 mg/dan (ACE inhibitor) kao prva linije terapije u poređenju sa tiazidnim diuretikom, hlortalidonom u dozi od 12,5-25 mg/dan u lečenju blage do umerene hipertenzije. Ukupno 33 357 pacijenata sa hipertenzijom starosti 55 godina i više je randomizovano ipraćeno u proseku 4,9 godina. Pacijenti su imali najmanje jedan dodatni faktor rizika za koronarnu bolest srca, uključujući: prethodni infarkt miokarda ili moždani udar (> 6 meseci pre uključivanja u studiju) ili dokumentovanu drugu aterosklerotsku kardiovaskularnu bolest (ukupno 51,5%), dijabetes tip II (36,1%), HDL holesterol < 35 mg/dL (11,6%), elektrokardiogramom ili ehokardiogramom dijagnostifikovanu hipertrofiju leve komore(20,9%), pušenje cigareta (21,9%).

Primarni cilj ispitivanja bila je kombinacija fatalne koronarne bolesti srca i nefatalnog infarkta miokarda. Nije bilo značajne razlike u primarnom cilju između terapije zasnovane na amlodipinu i one zasnovane na hlortalidonu: relativni rizik (RR) 0,98 95% CI (granice pouzdanosti 0,90-1,07), p = 0,65. Među sekundarnim ciljevima, učestalost srčane insuficijencije (komponenta zbirnog kombinovanog kardiovaskularnog cilja ispitivanja) bila je značajno veća u grupi sa amlodipinom u poređenju sa grupom na hlortalidonu (10,2% naspram7,7% RR 1, 38, 95% CI [1,25-1,52] p < 0,001). Međutim, nije bilo značajne razlike u mortalitetu od svih uzroka između terapije zasnovane na amlodipinu i hlortalidonu (RR 0,96 95% CI [0,89-1,02] p =0,20).

Dodatne informacije

Dve velike randomizovane, kontrolisane studije, ONTARGET (eng. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (eng. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes) ispitale su primenu kombinacije ACE inhibitora i blokatora angiotenzin II receptora.

ONTARGET studija je sprovedena kod pacijenata sa kardiovaskularnom ili cerebrovaskularnom bolešću u anamnezi, ili sa dijabetesom tip 2 uz dokaze oštećenja ciljnih organa. VA NEPHRON-D studija je sprovedena kod pacijenata sa dijabetesom tip 2 i dijabetičkom nefropatijom.

Ove studije nisu pokazale značajan povoljan efekat na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i mortalitet, dok je zabeležen povećan rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije, u poređenju sa monoterapijom. Obzirom na njihova slična farmakodinamička svojstva, ovi rezultati su značajni i za druge ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora.

Stoga se ACE inhibitori i blokatori angiotenzin II receptora ne smeju koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetičkom nefropatijom.

ALTITUDE (eng. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) studija je dizajnirana da testira korist dodavanja aliskirena standardnoj terapiji sa ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetesom tip 2 i hroničnom bolešću bubrega, kardiovaskularnom bolešću ili oba. Studija je prevremeno prekinuta zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar bili su brojčano češći u grupi koja je primala aliskiren nego u placebo grupi, a neželjena dejstva i ozbiljna neželjena dejstva od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i disfunkcija bubrega) su češće zabeleženi u grupi koja je dobijala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo.

Nakon oralne primene kombinacije olmesartan/amlodipin, maksimalne koncentracije olmesartana i amlodipina u plazmi postižu se za 1,5 do 2 sata, odnosno 6 do 8 sati. Brzina i stepen resorpcije dve aktivne supstance iz kombinacije olmesartan/amlodipin su ekvivalentni brzini i stepenu resorpcije nakon unosa dve komponente u odvojenim tabletama. Hrana ne utiče na bioraspoloživost olmesartana i amlodipina iz leka Olmexam.

Olmesartanmedoksomil (aktivna supstanca leka Olmexam) Resorpcija i distribucija

Olmesartanmedoksomil je prolek. Brzo se pretvara u farmakološki aktivan metabolit, olmesartan, pomoću esteraza u sluzokoži creva i u portalnom krvotoku tokom resorpcije iz gastrointestinalnog trakta. Nije detektovan nepromenjeni olmesartanmedoksomil ili nepromenjeni deo bočnog lanca medoksomila u plazmi nitiu izlučevinama. Srednja vrednost apsolutne bioraspoloživosti olmesartana iz tablete bila je 25,6%.

Srednja maksimalna koncentracija olmesartana u plazmi (Cmax) dostiže se u roku od oko 2 sata nakon oralne primene olmesartanmedoksomila, a koncentracije olmesartana u plazmi rastu približno linearno sa povećanjem pojedinačnih oralnih doza dootprilike80 mg.

Hrana ima minimalan uticaj na bioraspoloživost olmesartana, pa se olmesartanmedoksomil može uzimati sa ili bez hrane.

Nisu zabeležene klinički značajne razlike povezane sa polom u farmakokinetici olmesartana.

Olmesartan se u velikoj meri vezuje za proteine plazme (99,7%), ali je potencijal za klinički značajne interakcije povezane sa istiskivanjem sa proteina plazme između olmesartana i drugih istovremeno primenjenih aktivnih supstanci koje se u velikoj meri vezuju za proteine plazme nizak (što potvrđuje nedostatak klinički značajne interakcije između olmesartanmedoksomila i varfarina). Vezivanje olmesartana za ćelije krvije zanemarivo. Srednji volumen distribucije nakon intravenskeprimene je nizak(16 – 29 L).

Biotransformacija i eliminacija

Ukupni klirens olmesartana iz plazme je uglavnom 1,3 L/sat (CV, 19%), i bio je relativno spor u poređenju sa u protokom krvi kroz jetru (oko 90 L/sat). Nakon pojedinačne oralne doze 14C radioaktivno obeleženog olmesartanmedoksomila, 10 – 16% radioaktivnosti detektovano u urinu (najveći deo unutar 24 sata od primene doze), a ostatak radioaktivnosti je detektovan u fecesu. Na osnovu sistemske raspoloživosti od 25,6%, može se izračunati da se resorbovani olmesartan eliminiše bubrežnom ekskrecijom (oko 40%) i hepatobilijarnom ekskrecijom (oko 60%). Sva detektovana radioaktivnost identifikovana je kao olmesartan. Nije detektovan nijedan drugi značajan metabolit. Enterohepatičko kruženje olmesartana je minimalno. Budući da se veliki deo olmesartana izlučuje putem žuči, kontraindikovana je primena kod pacijenata sa bilijarnom opstrukcijom (videti odeljak4.3).

Terminalno poluvreme eliminacije olmesartana je između 10 i 15 sati nakon primene višestrukih oralnih doza. Stanje ravnoteže se postiže nakon prvih nekoliko doza, a dodatna akumulacija nije zabeležena nakon 14 dana ponovljenog doziranja. Bubrežni klirens je približno 0,5 –0,7 L/satinezavisiod doze.

Interakcije sa drugim lekovima

Smola koja vezuje žučne kiseline, holesevelam

Istovremena primena 40 mg olmesartanmedoksomila i 3750 mg holesevelam hidrohlorida kodzdravih osoba dovela je do smanjenja vrednosti Cmax za 28% i smanjenja vrednosti PIK-a olmesartana za 39%. Manji efekti, smanjenje vrednosti Cmax za 4% i smanjenje vrednosti PIK-a za 15% zabeleženi su kada je olmesartanmedoksomil primenjen 4 sata pre holesevelam hidrohlorida. Poluvreme eliminacije olmesartana smanjeno je za 50 – 52%, bez obzira na to da li se primenjivao istovremeno ili 4 sata pre holesevelam hidrohlorida (videti odeljak4.5).

Amlodipin (aktivna supstancaleka Olmexam) Resorpcija i distribucija

Nakon oralne primene terapijskih doza, amlodipin se dobro resorbuje, sa maksimalnim koncentracijama u krvi 6 do 12 sati nakon doziranja. Apsolutna bioraspoloživost je procenjena na 64% do 80%. Volumen distribucije je približno 21 L/kg. In vitro studije su pokazale da je oko 97,5% amlodipna u krvi vezano za proteine plazme.

Istovremeni unos hrane ne utiče na resorpciju amlodipina.

Biotransformacija i eliminacija

Terminalno poluvreme eliminacije iz plazme iznosi oko 35-50 sati i u skladu je sa doziranjem jednom dnevno. Amlodipin se u velikoj meri metaboliše u jetri do neaktivnih metabolita, dok se 10% nepromenjene supstancei 60% metabolita izlučuje putem urina.

Olmesartanmedoksomili amlodipin (aktivne supstanceleka Olmexam) Posebne populacije

Pedijatrijska populacija (mlađi od18 godina)

Nema dostupnihfarmakokinetičkihpodataka kodpedijatrijskih pacijenata. Starije osobe (65 godina ili više)

Kod pacijenata sa hipertenzijom, vrednost PIK-a olmesartana u stanju ravnoteže se povećava oko 35% kod starijih osoba (od 65 – 75 godina) i oko 44% kod veoma starih pacijenata (≥ 75 godina), u poređenju sa mlađom populacijom (videti odeljak 4.2). Ovo bar delimično može biti povezano sa prosečnim smanjejem funkcije bubrega u ovoj grupi pacijenata. Međutim, preporučeni režim doziranja za starije pacijente je isti, iako je potreban oprez kod povećanja doze.

Vreme do postizanja maksimalne koncentracije amlodipina u plazmi je slično kod starijih i mlađih osoba. Kod starijih pacijenata, klirens amlodipina se smanjuje, dok se vrednost PIK-a (površina ispod krive) i poluvreme eliminacije povećavaju. Povećanje PIK-a i poluvremena eliminacije kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom je bilo očekivano za starosnu grupu pacijenata u ovoj studiji (videti odeljak4.4).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, vrednost PIK-a za olmesartan u stanju ravnoteže povećala se kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega za 62%, kod onih sa umerenim oštećenjem za 82%, a kod pacijenata sa teškim oštećenjem za 179% u poređenju sa zdravom kontrolnom grupom (videti odeljke 4.2, 4.4).

Amlodipin se u velikoj meri metaboliše do neaktivnih metabolita. Deset procenata supstance se izlučuje nepromenjeno urinom. Promene koncentracije amlodipina u plazmi nisu u korelaciji sa stepenom oštećenja funkcije bubrega. Kod ovih pacijenata amlodipin se može primeniti u normalnoj dozi. Amlodipin se ne može ukloniti dijalizom.

Oštećenje funkcije jetre

Nakon primene pojedinačne oralne doze, vrednosti PIK-a olmesartana su 6% veće kod pacijenata blagim oštećenjem funkcije jetre i 65% veće kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre, u poređenju sa zdravom kontrolnom grupom. Nevezana frakcija olmesartana 2 sata nakon primenjene doze kod zdravih ispitanika iznosila je 0,26%, kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije jetre 0,34%, a kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre 0,41%. Nakon ponovljenog doziranja kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre, srednja vrednost PIK-a olmesartana ponovo je bila veća za oko 65% nego kod odgovarajućih zdravih ispitanika kontrolne grupe. Srednje vrednosti Cmax olmesartana bile su slične kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre i zdravih ispitanika. Olmesartanmedoksomil nije ispitan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke4.2, 4.4).

Dostupni su veoma ograničeni klinički podaci o primeni amlodipina kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, klirens amlodipina se smanjuje, a poluvreme eliminacije produžava, što dovodi do povećanja vrednosti PIK-a za oko40-60% (videti odeljke4.2 i 4.4).

Na osnovu nekliničkog profila toksičnosti pojedinačnih supstanci, ne očekuje se pojačana toksičnost kombinacije, jer svaka supstanca ima različite ciljne organe toksičnosti, odnosno olmesartanmedoksomil bubrege, a amlodipinsrce.

U tromesečnoj studiji toksičnosti ponovljene doze, za oralno primenjenu kombinaciju olmesartanmedoksomila/amlodipina kod pacova, zabeležene su sledeće promene: smanjenje parametara vezanih za broj crvenih krvnih ćelija i promene na nivou bubrega, od kojih bi obe mogle biti izazvane olmesartanmedoksomilom; promene u crevima (dilatacija lumena i difuzna zadebljanja mukoze ileuma i debelog creva), nadbubrežnoj žlezdi (hipertrofija glomerularnih kortikalnih ćelija i vakuolacija fascikularnih kortikalnih ćelija) i hipertrofija kanala mlečnih žlezda, koje mogu biti indukovane amlodipinom. Ove promene nisu bile povećane u odnosu na prethodno prijavljenu i postojeću toksičnost pojedinačnih supstanci, niti su pokazalenovu toksičnost, a nisu uočena ni toksikološka sinergistička dejstva.

Olmesartanmedoksomil (aktivna supstanca leka Olmexam)

U studijama hronične toksičnosti na pacovima i psima, olmesartanmedoksomil je pokazao slične efekte kao drugi antagonisti AT1 receptora i ACE inhibitori: povećanje uree (BUN) i kreatinina u krvi; smanjenje mase srca; smanjenje parametara crvenih krvnih ćelija (eritrociti, hemoglobin, hematokrit); histološki pokazatelji oštećenja bubrega (regenerativne lezije epitela bubrega, zadebljanje bazalne membrane, dilatacija tubula). Ova neželjena dejstva uzrokovana farmakološkim delovanjem olmesartanmedoksomila takođe su se javila u pretkliničkim studijama sa drugim antagonistima AT1 receptora i ACE inhibitorima i mogu se smanjiti istovremenom oralnom primenom natrijum hlorida. Kod obe biološke vrste primećena je povećana aktivnost renina u plazmi i hipertrofija/hiperplazija jukstaglomerularnih ćelija bubrega. Izgleda da ove promene, koje su tipični efektiklase ACE inhibitora i drugih antagonista AT1receptora, nisu od kliničkogznačaja.

Kao i drugi antagonisti AT1 receptora, pokazano je da olmesartanmedoksomil povećava učestalost prekida hromozoma u in vitro ćelijskim kulturama. Nisu zabeleženi značajni efekti u nekoliko in vivo studija u kojima su se koristile velike oralne doze olmesartanmedoksomila, do 2000 mg/kg. Svi podaci obimnih ispitivanja genotoksičnosti ukazuju da je malo verovatno da će olmesartan ispoljiti genotoksične efekte u uslovima kliničke primene.

Olmesartanmedoksomil nije bio karcinogen u dvogodišnjoj studiji kod pacova, niti u dve šestomesečne studije kancerogenostikod transgenih miševa.

U reproduktivnim studijama kod pacova, olmesartanmedoksomil nije uticao na plodnost i nije zabeležen teratogeni efekat. Kao i kod drugih antagonista angiotenzina II, preživljavanje potomaka je bilo smanjeno nakon izlaganja olmesartanmedoksomilu, a zabeležena je i karlična dilatacija bubrega nakon izlaganja ženki u kasnoj trudnoći i tokom laktacije. Kao i kod drugih antihipertenzivnih lekova, za olmesartanmedoksomil pokazana je veća toksičnost kod gravidnih ženki kunića nego pacova, međutim, nije bilo naznaka fetotoksičnog efekta.

Amlodipin (aktivna supstancaleka Olmexam)

Reproduktivna toksičnost

Reproduktivne studije kod pacova i miševa pokazale su odlaganje termina okota, produžene trudove i smanjeno preživljavanje mladunaca pri dozama približno 50 puta većim od maksimalnih preporučenih doza kod ljudi, zasnovanih na mg/kg.

Smanjenje plodnosti

Nije zabeležen uticaj na plodnost pacova pri dozama amlodipina (mužjaci 64 i ženke 14 dana pre parenja) do 10 mg/kg/dan (8 puta* maksimalna preporučena doza kod ljudi od 10 mg, na osnovu mg/m2). Rezultati druge studije u kojoj su mužijaci pacova dobijali amlodipin besilat 30 dana u dozama komparabilnim sa dozama kod ljudi zasnovanim na mg/kg, pokazali su smanjene folikostimulirajućeg hormona i testosterona, kao i smanjenje gustinesemene tečnosti i broja zrelih spermatida i Sertolijevih ćelija.

Karcinogeneza, mutageneza

Nije dokazana karcinogenost kod pacova i miševa koji su dobijaliamlodipin putem hranetokom dve godine, u koncentracijama koje odgovaraju dnevnim dozama od 0,5; 1,25 i 2,5 mg/kg/dan. Najveća doza (za miševe slična, a za pacove dva puta* veća od maksimalne preporučene kliničke doze od 10 mg, na osnovu mg/m2) bila je slična maksimalnojtolerisanoj dozi za miševe, ali ne i za pacove.

Studije mutagenosti nisu pokazale dejstvo povezano sa lekovima na nivou gena, nitina nivou hromozoma. * Na osnovu telesne mase pacijenta od 50 kg.

Tabletno jezgro:

Celuloza, mikrokristalna, silifikovana: Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Skrob, preželatinizovan; Kroskarmeloza-natrijum;

Magnezijum-stearat.

Film obloga:

Olmexam, 20 mg + 5 mg, film tableta: Polivinilalkohol;

Titan-dioksid; Makrogol; Talk.

Olmexam, 40 mg + 5 mg, film tableta: Polivinilalkohol;

Titan-dioksid; Makrogol; Talk;

Gvožđe-oksid, žuti.

Olmexam, 40 mg + 10 mg, film tableta: Polivinilalkohol;

Titan-dioksid; Makrogol; Talk;

Gvožđe-oksid, žuti; Gvožđe-oksid, crveni.

Unutrašnje pakovanje je blister od OPA/Al/PVC i Al trake sa 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Olmexam sadrži dve supstance, olmesartanmedoksomil i amlodipin (u obliku amlodipin-besilata). Obe ove supstance pomažu u kontroli visokogkrvnogpritiska.

Olmesartanmedoksomil pripada grupi lekova koji se nazivaju antagonisti receptora angiotenzina II i koji smanjuju krvni pritisakopuštanjemkrvnih sudova.

Amlodipin pripada grupi supstanci koje se nazivaju blokatori kalcijumovih kanala. Amlodipin sprečava ulazak kalcijuma u zid krvnih sudova i tako sprečava sužavanje krvnih sudova, čime takođe smanjuje krvni pritisak.

Delovanje obe supstance doprinosi sprečavanju stezanja krvnih sudova, tako da se krvni sudovi opuštaju i krvni pritisak smanjuje.

Lek Olmexamse koristi za lečenje povišenog krvnog pritiska kod pacijenata čiji krvni pritisak nije dovoljno kontrolisansamo olmesartanmedoksomilom ili samo amlodipinom.

LekOlmexam ne smete uzimatiako:

ste alergični (preosetljivi) na olmesartanmedoksomil, amlodipin, posebnu grupu blokatora kalcijumovih kanala, dihidropiridine ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6.).

Ako mislite da ste alergični, razgovarajte sa svojim lekarompre nego što uzmete lek Olmexam.

ste trudni duže od 3 meseca (takođe je bolje izbegavati lek Olmexamu ranoj trudnoći – videti odeljak „Trudnoća i dojenje“),

imate šećernu bolest ili oštećenu funkciju bubrega i lečite se lekom za smanjenje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren,

imate ozbiljne probleme sa jetrom, imate poremećaj lučenja žuči ili je blokirano izlučivanje žuči iz žučne kese(npr. žučni kamenci) ili imate žuticu (žuta prebojenost kože i beonjača),

imate veoma nizakkrvni pritisak,

imate nedovoljno snabdevanje tkiva krvlju, sa simptomima poput npr. niskog krvnog pritiska, niskog pulsa, ubrzanog srčanog rada (šok, uključujući kardiogeni šok). Kardiogeni šok je šok uzrokovan ozbiljnimsrčanimproblemima.

imate otežan protok krvi kroz srce(npr. zbog suženja aorte (aortna stenoza)),

imate smanjen minutni volumen srca (što rezultira nedostatkom daha ili perifernim otokom) nakon srčanog udara (akutni infarkt miokarda).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lekOlmexam.

Obavestite svog lekara ako uzimate bilo koji od sledećih lekova koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska:

ACE inhibitor (npr. enalapril, lizinopril, ramipril), posebno ako imate probleme sa bubrezima povezane sa šećernom bolešću,

aliskiren.

Vaš lekar može proveravati funkciju bubrega, krvni pritisak i količinu elektrolita (npr. kalijuma) u krvi u redovnim vremenskim intervalima.

Takođe videtiinformacije u odeljku „Lek Olmexamne smeteuzimati“.

Obavestitesvoglekara ako imate bilo koji od sledećih zdravstvenih problema: problemi sa bubrezima ili transplantiranbubreg,

bolest jetre,

srčanu insuficijenciju ili probleme sa srčanim zaliscima ili srčanim mišićem,

jako povraćanje, proliv, lečite se visokim dozama tableta za izbacivanje vode(diuretici) ili ste na dijeti sa niskim unosomsoli,

povećani nivo kalijuma u krvi,

problemi sa nadbubrežnim žlezdama (hormonske žlezdesmeštene na gornjem kraju bubrega).

Obratite se lekaru ako imate ozbiljnu, upornu dijareju koja uzrokuje značajan gubitak telesne težine. Lekar može na osnovu procene simptoma odlučitikako da nastavi lečenje Vašeg krvnogpritiska.

Kao i kod drugih lekova koji smanjuju krvni pritisak, prekomerni pad krvnog pritiska kod pacijenata sa poremećajima protoka krvi kroz srce ili mozak može dovesti do srčanog ili moždanog udara. Vaš lekar će stoga pažljivo proveravati Vaš krvni pritisak.

Obavestite svog lekara ako mislite da ste trudni (ili biste mogli zatrudneti). Lek Olmexamse ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati ako ste trudni više od 3 meseca, jer može ozbiljno naškoditi Vašoj bebi ako se uzima u toj fazi trudnoće (videti odeljak„Trudnoća i dojenje“).

Deca i adolescenti (do 18 godina)

Lek Olmexam se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Drugi lekovi i lek Olmexam

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, nedavno ste uzimali ili biste mogli uzeti bilo koji od sledećihlekova:

drugi lekovi koji snižavaju krvni pritisak, jer dejstvo leka Olmexam može biti pojačano. Lekar će možda morati da Vam promeni dozu i/ili preduzme druge mere opreza ako uzimate ACE inhibitor ili aliskiren (videti odeljak„Lek Olmexam ne smeteuzimati“ i „Upozorenja i mere opreza“).

suplementi kalijuma, zamene za so koje sadrže kalijum, tablete za izbacivanje vode (diuretike) ili heparin (za razređivanje krvi i sprečavanje nastanka krvnih ugrušaka). Primena ovih lekova istovremenosa lekom Olmexam može dovesti do povećanja nivoa kalijuma u krvi.

litijum (lek koji se koristi za lečenje promene raspoloženja i nekih vrsta depresije) primenjen istovremeno sa lekom Olmexam može povećati toksičnost litijuma. Ako je terapija litijumom neophodna, lekar ćeVammeriti nivo litijuma u krvi.

nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL-i, lekovi za ublažavanje bolova, otoka i drugih simptoma zapaljenja, uključujući artritis) primenjeni istovremeno sa lekom Olmexam mogu povećati rizikodbudbežne insuficijencije. Dejstvo leka Olmexammože biti smanjenozbog primene NSAIL-a.

holesevelam hidrohlorid, lek koji snižava nivo holesterola u krvi, jer može smanjiti dejstvo leka Olmexam. Lekar Vas može savetovati da uzmete lek Olmexam najmanje 4 sata pre holesevelam hidrohlorida.

određeni antacidi (lekovi koji se koriste kod problema sa varenjem), jer dejstvo leka Olmexam može biti blago smanjeno.

lekovi koji se koriste za HIV/AIDS (npr. ritonavir, indinavir, nelfinavir) ili za lečenje gljivičnih infekcija (ketokonazol, itrakonazol).

diltiazem, verapamil (lekovi koji se koriste za probleme srčanog ritma i visok krvni pritisak).

rifampicin, eritromicin, klaritromicin (antibiotici), lekovi koji se koriste u lečenju tuberkuloze i drugih infekcija.

kantarion(Hypericum perforatum), biljni lek.

dantrolen (infuzija koja se koristi kod velikih odstupanja telesne temperature).

simvastatin, lek koji se koristi za snižavanje vrednosti holesterola i masti (triglicerida) u krvi.

takrolimus, sirolimus, temsirolimus everolimus i ciklosporin, lekovi koji se koriste za kontrolu odgovora imunskog sistema (imunosupresivi), omogućavajući organizmu da prihvati transplantirani organ.

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Uzimanje leka Olmexam sa hranom, pićima ialkoholom

Lek Olmexamse može uzimati sa ili bez hrane. Progutajte tabletu sa malo tečnosti (poput čaše vode). Ako je moguće, uzimajtednevnu dozu u isto vreme svaki dan, na primer u vreme doručka.

Pacijenti koji uzimaju lek Olmexam ne smeju konzumirati sok od grejpfruta ili grejpfrut. Sok od grejpfruta i grejp mogu dovesti do povećanja vrednosti aktivne supstance amlodipina u krvi, što može izazvati pojačano dejstvo leka Olmexamna smanjenje krvnog pritiska.

Starije osobe

Ako ste stariji od 65 godina, lekar će redovno proveravati Vaš krvni pritisak pri svakom povećanju doze, kako bi bio siguran da Vaš krvni pritisakne postane prenizak.

Pacijenticrne rase

Kao i kod drugih sličnih lekova, dejstvo leka Olmexam na smanjenje krvnog pritiska može biti nešto manje kod pacijenata crne rase.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Obavestite svog lekara ako mislite da ste trudni (ili biste mogli ostati) trudni. Lekar će Vam obično savetovati da prestanete sa uzimanjem leka Olmexam pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni i savetovaće Vam upotrebu drugog leka umesto leka Olmexam. Lek Olmexam se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati nakon trećeg meseca trudnoće, jer može ozbiljno naškoditi bebi ukoliko se koristinakon trećeg meseca trudnoće.

Ako zatrudnite tokom terapije lekom Olmexam, bez odlaganja obavestitesvoglekara. Dojenje

Obavestite svog lekara ako dojite ili planirate da dojite. Pokazano je da amlodipin prelazi u majčino mleko u malim količinama. Lek Olmexam se ne preporučuje majkama koje doje, a Vaš lekar može odrediti drugu terapiju ukolikoželite da dojite, naročitoako se radi o dojenju novorođenčeta ili nedonoščeta.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Možete osetitipospanost, mučninu, vrtoglavicu ili glavobolju tokom terapije visokog krvnog pritiska. Ako se to dogodi, nemojte upravljati vozilima ili rukovati mašinama dok simptomi ne nestanu. Pitajte svoglekara za savet.

Lek Olmexam sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinskije “bez natrijuma”.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza leka Olmexamje jedna tableta na dan.

Tablete se mogu uzimati sa ili bez hrane. Progutajte tabletu sa malo tečnosti (poput čaše vode). Tableta se ne sme žvakati. Nemojte ih uzimati sa sokom od grejpfruta.

Ako je moguće, uzmite dnevnu dozu u isto vreme svaki dan, na primer u vreme doručka. Ako ste uzeliviše lekaOlmexamnego što treba

Ako uzmete više tableta nego što je trebalo, možete osetiti nizak krvni pritisak sa simptomima kao što su vrtoglavica, ubrzani ili usporeni otkucajisrca.

Ako uzmete više tableta nego što je trebalo, ili ih dete slučajno proguta, odmah se obratite Vašem lekaru ili najbližoj hitnoj službii ponesitesa sobompakovanjeleka ili ovo uputstvo.

Nakon 24 – 48 sati od unosa prekomerne količine leka, može doći do nakupljanja tečnosti u plućima (plućni edem), što može dovesti do otežanog disanja.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Olmexam

Ako ste zaboravili da uzmete lek, uzmite svoju uobičajenu dozu sledećeg dana kao i obično. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Olmexam

Važno je da nastavite sa uzimanjemleka Olmexam sve dok Vam lekar nekaže da prestanete. Ako imate dodatnih pitanja o primeniovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Ako se ipak pojave, često su blaga i ne zahtevaju prekid lečenja.

Iako se ne javljaju kod velikog brojapacijenata, sledeće neželjene reakcije mogu biti ozbiljne:

Alergijske reakcije, koje mogu zahvatiti ceo organizam, sa oticanjem lica, usta i/ili grkljana (laringsa), zajedno sa svrabom i osipom mogu se javiti tokom terapije lekom Olmexam. Ako se to dogodi, prestanite sa uzimanjemlekaOlmexami odmah se javite svom lekaru.

Lek Olmexam može uzrokovati preveliki pad krvnog pritiska kod osetljivih pojedinaca ili kao posledica alergijske reakcije. To može izazvati vrtoglavicu ili nesvesticu. Ako se to dogodi, prestanite sa uzimanjem leka Olmexam, odmah obavestite Vašeg lekara i lezite u horizontalan položaj.

Nepoznata učestalost: ako Vam se javi žuta prebojenost kože i beonjača, taman urin, svrab, čak i ako je prošlo dosta vremena od započinjanja terapije lekom Olmexam, odmah se javite lekaru, kako bi procenio Vaše simptome i odlučio kako da nastavi lečenje povišenog krvnog pritiska.

Ostala neželjena dejstva koja se mogu javiti pri primeni lekaOlmexam

Česta neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Vrtoglavica, glavobolja, oticanje gležnjeva, stopala, nogu, šaka ili ruku, umor.

Povremena neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

Vrtoglavica pri ustajanju, nedostatak energije, peckanje ili utrnulost šaka ili stopala, vertigo, osećati srčane otkucaje (svesnost srčanih otkucaja), ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak sa simptomima kao što su vrtoglavica, ošamućenost, otežano disanje, kašalj, mučnina, povraćanje, probavne tegobe, proliv, zatvor, suva usta, bolovi u gornjem delu stomaka; osip na koži, grčevi, bol u rukama i nogama, bol u leđima, povećan nagon za mokrenjem, smanjen libido, nemogućnost postizanja ili održavanja erekcije, slabost.

Takođe su primećene neke promene u rezultatima krvnihanaliza, a uključuju sledeće: povećane, kao i smanjene vrednosti kalijuma u krvi, povećane vrednosti kreatinina u krvi, povećan nivo mokraćne kiseline, povećane vrednosti parametra funkcije jetre (povećane vrednosti gama glutamil transferaze).

Retka neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Preosetljivost na lek, nesvestica, crvenilo i osećaj topline lica, crvene izbočine koje svrbe (koprivnjača), otoklica.

Neželjena dejstva prijavljena pri upotrebi samo olmesartanmedoksomila ili samo amlodipina, ali ne i kod primene leka Olmexam, ili savećom učestalošću:

Olmesartanmedoksomil

Česta neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

Bronhitis, zapaljenje grla; curenje nosa ili začepljen nos, kašalj, bol u stomaku, stomačni grip, proliv, probavne tegobe, mučnina, bol u zglobovima ili kostima, bol u leđima, krv u urinu, infekcija urinarnog trakta, bol u grudima, simptomi slični gripu, bol, promene u rezultatima krvnih analiza u vidu povećanja nivoa masti (hipertrigliceridemija), povećanja uree ili mokraćne kiseline u krvi, kao i povećanjeparametra funkcije jetre i mišićne funkcije.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

Smanjen broj krvnih ćelija poznatih kao krvne pločice-trombociti, što može dovesti do lakog nastanka modrica ili produženog vremena krvarenja, brze alergijske reakcije koje mogu uticati na

ceo organizam i mogu izazvati probleme sa disanjem, kao i nagli pad krvnog pritiska koji čak može dovesti do nesvestice (anafilaktične reakcije), angina (bol ili neugodan osećaj u grudima, poznat kao angina pektoris), svrab, erupcija promena po koži, alergijski kožni osip, osip sa koprivnjačom, oticanje lica, bol u mišićima, malaksalost.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Oticanje lica, usta i/ili grkljana (laringsa), akutna insuficijencija bubrega i bubrežna insuficijencija, letargija.

Amlodipin

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Edem (zadržavanje tečnosti).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

Bol u stomaku, mučnina, otok gležnja, pospanost, crvenilo lica i osećaj topline, poremećaji vida (uključujući dvostruki vid i zamagljen vid), osećati srčane otkucaje (svesnost srčanih otkucaja), proliv, otežano pražnjenje creva (konstipacija), probavne tegobe, grčevi, slabost, otežanodisanje.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

Problemi sa spavanjem, poremećaji spavanja, promene raspoloženja uključujući osećaj anksioznosti, depresija, razdražljivost, drhtavica, promene ukusa, nesvestica, zujanje u ušima (tinitus), pogoršanje angine pektoris (bol ili neprijatan osećaj u grudima), nepravilan rad srca, curenje nosa ili začepljen nos, gubitak kose, ljubičaste mrlje ili mrljepo koži nastala usled malih krvarenja (purpura), promena boje kože, pojačano znojenje, erupcija promena po koži, svrab, crvene izbočine koje svrbe (koprivnjača), bol u zglobovima ili mišićima, otežano mokrenje, povećan nagon za noćnim mokrenjem, povećana potreba za mokrenjem, povećanje dojki kod muškaraca, bol u grudima, bol, malaksalost, povećanjeili smanjenjetelesnetežine.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): Zbunjenost.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

Smanjen broj belih krvnih ćelija što bi moglo povećati rizik od infekcija, smanjen broj krvnih ćelija poznatih kao krvne pločice-trombociti, što može dovesti do lakog nastanka modrica ili produženog vremena krvarenja, povećane vrednosti glukoze u krvi, povećana napetost mišića ili povećana otpornost na pasivno kretanje (hipertonija), peckanje ili utrnulost šaka ili stopala, srčani udar, zapaljenje krvnih sudova, zapaljenje jetre ili pankreasa, zapaljenje sluzokože želuca, otečene desni, povećane vrednosti enzima jetre, žuta prebojenost kože i beonjača, povećana osetljivost kože na svetlost, alergijske reakcije: svrab, osip, otok lica, usta i/ili grkljana (laringsa) zajedno sa svrabom i osipom, teške kožne reakcije uključujući intenzivan kožni osip, koprivnjaču, crvenilo kože po celom telu, jak svrab, stvaranje plikova, ljuštenje i oticanje kože, zapaljenje sluzokože (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza), ponekad opasnepo život.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

Drhtavica, ukočeno (kruto) držanje, lice poput maske, spori pokreti sa vučenjem nogu, neuravnotežen hod.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Olmexam posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon "Važi do:". Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Olmexam, 20 mg + 5 mg, film tableta:

Aktivne supstance su olmesartanmedoksomil i amlodipin(u obliku amlodipin-besilata).

Jedna film tableta sadrži 20 mg olmesartanmedoksomila i 5 mg amlodipina (u obliku amlodipin-besilata).

Pomoćne supstance u jezgru tablete su: celuloza, mikrokristalna, silifikovana; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; skrob, preželatinizovan; kroskarmeloza-natrijum; magnezijum-stearat.

Pomoćne supstance koje ulaze u sastav film obloge su: polivinilalkohol; titan-dioksid; makrogol; talk.

Olmexam, 40 mg + 5 mg, film tableta:

Aktivne supstance su olmesartanmedoksomil i amlodipin (u obliku amlodipin-besilata).

Jedna film tableta sadrži 40 mg olmesartanmedoksomila i 5 mg amlodipina (u obliku amlodipin-besilata).

Pomoćne supstance u jezgru tablete su: celuloza, mikrokristalna, silifikovana; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; skrob, preželatinizovan; kroskarmeloza-natrijum; magnezijum-stearat.

Pomoćne supstance koje ulaze u sastav film obloge su: polivinilalkohol; titan-dioksid; makrogol; talk; gvožđe-oksid žuti.

Olmexam, 40 mg + 10 mg, film tableta:

Aktivne supstance su olmesartanmedoksomil i amlodipin (u obliku amlodipin-besilata).

Jedna film tableta sadrži 40 mg olmesartanmedoksomila i 10 mg amlodipina (u obliku amlodipin-besilata).

Pomoćne supstance u jezgru tablete su: celuloza, mikrokristalna, silifikovana; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; skrob, preželatinizovan; kroskarmeloza-natrijum; magnezijum-stearat.

Pomoćne supstance koje ulaze u sastav film obloge su: polivinilalkohol; titan-dioksid; makrogol; talk; gvožđe-oksid žuti; gvožđe-oksid crveni.

Kako izgleda lek Olmexami sadržaj pakovanja Film tableta.

Olmexam, 20 mg + 5 mg, film tableta:

Bele, okrugle, bikonveksne film tablete sa utisnutom oznakom „L75“ na jednoj strani tablete i bez oznaka s druge strane.

Olmexam, 40 mg + 5 mg, film tableta:

Svetložute, okrugle, bikonveksne film tablete sa utisnutom oznakom „L77“ na jednoj strani tablete i bez oznaka s druge strane.

Olmexam, 40 mg + 10 mg, film tableta:

Crvene (braonkasto-crvene), okrugle, bikonveksne film tablete sa utisnutom oznakom „L78“ na jednoj strani tablete i bez oznaka s druge strane.

Unutrašnje pakovanje je blister od OPA/Al/PVC i Al trake sa 14film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2024. Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept. Broj i datum dozvole:

Olmexam, 20 mg + 5 mg, film tableta: 000461193 2023 od 30.12.2024. Olmexam, 40 mg + 5 mg, film tableta: 000461194 2023 od 30.12.2024. Olmexam, 40 mg + 10 mg, film tableta: 000461195 2023 od 30.12.2024.